Kriminal kao socijalno patoloka pojava i njegovi psiholoki aspekti

ta je to krivino delo?Ono to je u vreme izvrenja bilo propisano krivinim zakonikom kao krivino delo.U zakon su ugraene osnovne moralne i drutvene vrednosti.Koliko vredi ljudski ivot, ast,sloboda,svojina,brak,moralnost, bezbednost drave, vojna disciplina?Odgovor na to pitanje svako drutvo daje u okviru svog krivinog zakona.

Koje nauke prouavaju kriminal* Kriminalistika metode i tehnike za otkrivanje krivinog dela i pronalaenje poinioca* Kriminologija etiologija i fenomenologija kriminaliteta* Penologija sisteme kanjavanja i njihov uticaj na ljude* Viktimologija prouava rtve krivinih dela Doprinos psihologije:* Psihologija kriminaliteta psiholoke osnove kriminalnog ponaanja* Forenzika psihologija daje odgovore sudu* Penoloka psihologija psiholoke osobenosti i probleme osuenih i zatvora kao sistema

Definicija osnovnih pojmova iz oblasti kriminologije

* Zloin pojedinano kriminalno ponaanje* Kriminalitet ukupnost svih zloina u odreenom vremenu i prostoru Svrha drutvene reakcije (kazne): * Generalna i specijalna prevencija Uticati preventivno na druge da ne ine krivina dela i uticati na osobu da ne ponovi krivino delo.* Kriminoloki, pravni i penoloki povrat (recidiv) * Opti i specijalni povrat

Istraivaki vani pojmovi:* Prividni kriminalitet skup prijavljenih k.d.* Stvarni kriminalitet prijavljena i neprijavljena kd* Izmeu njih ostaje deo kriminaliteta koji je nepoznat i naziva se: Tamna brojka kriminaliteta (negde oko 76%, to znai da je samo 24% stvarno poinjenih k..dela otkriveno i povezano s nekim osobama kao poiniteljima. Ta visokatamna brojka rezultira u injenici da se organi gonjenja kod prijavljenih k.dela uglavnomusmeravaju na ve poznate i ve osuivane poinitelje u svojim istranim postupcima, pa je vrloesto povrat rezultat delovanja policije, a ne samo poinitelja Engleska studija 1999.).* Prilikom istraivanja mogu se koristiti: Policijske statistike Statistike tuilatva Sudske statistike Zatvorske statistikeDefinicija pojmova

(Psiholoke) karakteristike poinilaca pojedinih k.dela.* Ne postoji tipian psiholoki profil poinioca k.d. Postojanje velikog broja krivinih dela Multifaktorska uslovljenost etiologije* Poinioci imovinskih krivinih dela: Poremeeni porodini odnosi i alkohol Bez razvijenih radnih navika Nizak prag frustracije na stres Otpisivanje vlastite odgovornosti Skloni zloupotrebi alkohola esto nieg socijalno-ekonomskog statusa

KARAKTERISTIKE ZLOSTAVLJAANisu svi zlostavljai isti. Razlike meu zlostavljaima vidljive su u samom nasilnom ponaanju (tee ili lake, ee ili ree, hladnokrvno u cilju vladanja rtvom ili u afektu). Specifino izraavanje nasilja uvijek je odraz odreene, specifine psiholoke pozadine i linosti nasilnika. Interesantna je injenica da oko 20% nasilnika koji su proli tretman i dalje je nasilno prema svojim partnerkama. Moglo bi se oekivati da se radi o psihopatskim ili antisocijalnim linostima. No pokazalo se da u toj grupi nepopravljivih ima samo oko 11% primarnih psihopata. Meu nasilnicima koji su otporni na tretman ima i osoba razliitih psiholokih profila. Takoe, za ponovne nasilnike bilo je karakteristino prethodno hapenje, antisocijalno ponaanje, tee prethodno zlostavljanje Jasno je stoga da za nepopravljivo nasilnitvo nije nuna samo struktura linosti (koja ne mora biti psihopatska), ve i prisustvo drugih faktora supkultura nasilja, iskustvo da se nasilje isplati, nasilni ivotni stil i sl.

Nasilna krivina dela UBISTVO* Forenziki znaajna podela (Kapamadija) a)ubistva kao preteno voljnu radnju b) ubistva kao preteno afektivno-impulsivnu radnju c) ubistva kao psihotinu radnju.

* L. Kron Psiholoka tipologija poinilaca ubistva a) Neurotini tip b) Paranoidni tip c) Simulativni tip d) Depresivni tip e) Normalan ili disimulativan

Krivina dela u vezi sa drogama?lan 246. KZ RS(3) Ko neovlaeno dri supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge; kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.(4) Uinilac dela iz stava 3. ovog lana koji opojnu drogu dri radi sopstvene upotrebe moe se se osloboditi od kazne .(5) Uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne.

TREBA LI LEGALIZOVATI DROGE?

Mentalni poremeaji i krivina dela * izofrenija Duga evolucija bolesti i po 10 godina Paranoidne sumanute ideje i halucinacije sa paranoidnim sadrajem dovode do oseanja sopstvene ugroenosti ine teka krivina dela* Depresija Metodoloke tekoe. Nisu nasilnika populacija Posredovanje socijalnih okolnosti, porodinih i drugih interpersonalnih okolnosti. * Manine epizode bipolarnog poremeaja mogu da dovedu do imovinskih k.d. i do podmetanja poara.

Mentalna nedovoljna razvijenost i kivina dela* Najee uinioci imovinskih krivinih dela * Znaajniji procenat njih vri seksualna krivina dela(35%). * Nasilne kriminalne aktivnosti MNR osoba su povezane sa njihovom smanjenom sposobnou kontrole emocija i nagona,posebno nakon stresnih dogaaja smanjena sposobnost procene socijalne situacije to jest mogu ee proceniti akte drugih ljudi kao neprijateljske. * Ukoliko izuzmemo psihotina psihijatrijska oboljenja i MNR kod osoba koja su uinioci k.d., mnogo ee se dijagnostikuju poremeaji linosti, naroito emotivna nestabilnost(granini i impulsivni tip),kao i disocijalni p.l.

PENOLOGIJA I PENOLOKA PSIHOLOGIJA

"Zato svi kau hou napolje? Treba da kau hou unutra. Jer mi smo ovde napolje, a svi ostali su unutra". - osueni

Opisi krivinih dela iz nalaza psihologa1) Z.R. : U vremenskom periodu od 19.01. do 23.01. 2003. godine u vie navrata tukao oteenog, sina svoje nevenane supruge, starog 4. godine, pa je oteeni od zadobijenih povreda preminuo 24.01.2003. godina poinio k.d. Teke telesne povrede sa smrtnim posledicama

2)A.M. : U okviru kriminalne grupe koja je organizovana sa ciljem da prodaje opojne droge... u martu 2002. godine sa sauesnicima primorao oteenog da poe sa njima automobilom, a zatim su ga tukli rukama, nogama i tapovima, kako bi ga primorali da za njih prodaje drogu. Decembra 2002. godine sa sauesnicima odveo oteenog u porodinu kuu...gde su ga tukli, udarali ekiem po telu, stavljali stopala u metalnu stegu i pritiskali, usijanim araem pekli stopala, a zatim ga odvezli u nepoznatom pravcu i tamo ostavili. poinio k.d. protivpravno lienje slobode u produenom trajanju i saizvrilatvu

K.M. : Sa sauesnikom krenuo da opljaka roaka svoje prijateljice. Nakon to ih je oteeni pustio u stan jer ih je poznavao, K.M. I sauesnik su oborili oteenog na pod, sauesnik ga je stiskao akama u predelu vrata i zatim se udaljio od njega. Oteeni je ostao da lei na podu, a zatim je K.M. Izvadio kai iz pantalona i njime davio oteenog usled ega je nastupila smrt oteenog. poinio k.d. Ubistva

B.B. : U toku novembra 2002. godine i juna 2003. godine u svom stanu, kada mu je maloletna erka o kojoj se stara majka, bila u poseti, u vie navrata zavlaio svoju ruku u gaice oteene te je dirao po polnom organu, a jednom prilikom je uzeo ruke oteene i drao ih na svom polnom organu poinio k.d. bludne radnje

T.T.: U vremenskom periodu od oktobra meseca 2005. godine do 07.03.2006. godine vie puta pretio roditeljima da e dii kuu u vazduh eksplozivom koji dri kod sebe u sobi i koja je zakljuana, da e ih zaklati, ubiti ekiem, zakopati u bati, a sve to da bi mu oni dali novac kako bi mogao da kupi heroin. poinio k.d. Nasilja u porodici

Koja oseanja vam se javljaju?Da li je normalno imati takva oseanja?ta bi trebalo uraditi sa poiniocima ovih krivinih dela?

Lienje slobode je kazna i osueno lice ne treba da trpi nikakve druge negativne posledice, sem onih koje podrazumeva samo lienje slobode Evropska zatvorska pravila , * Pojam resocijalizacije izgradnja drutveno prihvatljivih osobina linosti i ponaanja.

Istorijski pregled razvoja kaznenih ustanova

1. Sistem zajednikog zatvora- Sve do pokreta za reformu zatvora krajem 18. i poetkom 19. v. - Problem kriminalne infekcije.

2. elijski sistem (Sistem izolacije)2.1. Filadelfijski ili Pensilvanijski elijski sistem- Iz shvatanja religijske sekte kvekera. - Arhitektura: Spoljanje elije kojima se pristupa preko galerije - Spreavanje komunikacije, osamljenje, rad privilegije. - Problem poveanja osuenike populacije.

2.2. Obernski elijski sistem (ili sistem utanja)-Arhitektura: Dugi hodnici sa elijama unutranjeg tipa Sing Sing (sagraen osuenikim radom, postao obrazac za izgradnju zatvora u narednih sto godina). -Kanjeniki hod i fizika tortura

3. Sistem progresivnog zatvora

3.1. Engleski progresivni sistemPrva faza elijska Druga faza zajedniko izdravanje kazneTrea faza uslovni otpust

3.2. Irski progresivni sistemuvodi fazu u tzv. "odeljenju za slobodnjake, nakon faze zajednikog izdravanja kazne

3.3. Bodovni ili Makonokijev sistem

4. Klasifikacioni (enevski) sistem

Klasifikacija kaznenih ustanova u R. Srbijiu osnovi klasifikacioni i Irski progresivni sistem(KLASIFIKACIONI SISTEM)Prvo rasporeivanje na osnovu kriminolokih karakteristika

Ustanove otvorenog tipa (Kazneno-popravni Zavodi u Somboru, apcu, Padinskoj Skeli i upriji).

b. Okruni zatvori.

c. Ustanove zatvorenog i strogo zatvorenog tipa (K.P.Z. Srmska Mitrovica, K.P.Z. Ni K.P.Z. Poarevac Zabela)

Drugo rasporeivanje (klasifikacija) osuenih vri se u samim ustanovama * Prijemno odeljenje* Zatvoreno odeljenje (oteana adaptacija na penalne uslove i na drutveno okruenje)* Poluotvoreno odeljenje (uspena adaptacija na drutveno okruenje nakon tretmana)-Uslovi koje mora da ispuni sam osueni-Funkcionalna porodina sredina-Bezbednost osuenog i ne ugroavanje oteenog-Najei razlozi zloupotrebe pogodnosti: a) Heroinski recidiv b) Nezavreni kriminalni poslovi c) Poremeeni porodini odnosi* Otvoreno odeljenje (uspena adaptacija na dr.sredinu)

Irski progresivni sistem

* Dodela kategorija od kojih zavise sledee pogodnosti: a) Posete (stepen srodstva koji moe da poseuje osuenog, broj i duina trajanja poseta) b) Paketi (koliina paketa) c) Vreme provedeno van Zavoda (48h, 72h, 96h, 120h od 2 do 5 dana meseno)

Zatvoreno odeljenje V2 i V1 Poluotvoreno odeljenje B2 i B1 Otvoreno odeljenje A2 i A1

Nedostaci sistema izvrenja kazne zatvora u Srbiji* Recidivizam od 65% - 75% U emu je problem?Nedostatak transfera na drutvenu sredinu!!!!!* EVROPSKA REENJA.:Manji zatvoriDrugaiji sistem klasifikacije osueni se razvrtavaju prema programima koje nude zatvori.Programi su psiholoki, psihoterpijski i programi socijalnog rada.Postpenalni prihvatReenje je sistemsko na nivou drave.

PSIHOLOG U ZATVORUU prijemnom odeljenjua) Prijem novopridole grupe osuenih Smanjenja neizvesnosti kroz pruanje kognitivne jasnoe Gruba procena Osueni procenjuju psihologa stvaranje dobrog odnosa kao osnove za dalji rad

b) Pomo u adaptaciji na penalne uslove

c) Psiholoka procena u svrhe: * davanja predloga za razvrstavanje (odeljenje, kategorija, vrsta smetaja) * procena pripadnosti rizinoj grupi * bitni psiholoki momenti koji su uticali na krim. aktivnost * predlog tretmana * terapijski rad (pomo u adaptaciji na penalne uslove / promena i nakon izlaska iz zatvora)*Specifinosti psiholoke procene u zatvoru: - Olakana Mogunou posmatranja ponaanja osuenog u odeljenju Dostupnost presude (2 bitna momenta ne preispitivati presudu i ne baviti se rtvom) - Oteana ne pristajanjem osuenog na testiranje pravila testiranja i prvog intervjua

Koje su rizine grupe osuenih * Agresivni (Rizini po druge)* Psihotini (rizini po druge i po sebe)* Osobe sa klinikom depresijom ili visokim neuroticizmom. ( po sebe)* Osueni sa istorijom samopovreivanja (po sebe, posredno i po druge)* Osueni sa istorijom pokuaja suicida (rizini po sebe)* Osueni sa nestabilnom nark. apstinencijom (po druge i sebe)* Mentalno nedovoljno razvijeni (posredno rizini po sebe)* Osueni sa iskustvom zlostavljanja (posredno rizini po sebe)* Osueni kod kojih je bila prisutna prostitucija (posredno rizini po sebe, posredno po druge)* Osueni za seksualna krivina dela, posebno sa decom ili maloletnim osobama (posredno rizini po sebe)* Finansijski ugroeni osueni (posredno rizini po sebe)* Bezbedonosno rizini ( u sukobu su sa nekim od osueni od ranije, vai meu osuenima za cinkaroa, zadueni i sl)

2. Psiholog u odeljenju za vaspitno korektivni rad * Ne postoji sistemsko reenje * Fakultativno psihoterapija i savetodavni rad * INTERVENCIJE U KRIZI

3. Drug-free odeljenja

Mentalno higijenski problemi osuenih u zatvoruta sami osueni kau o zatvoru:"Kupamo se svaki dan, a nekada nam puste i vodu""Menjamo posteljinu svaki dan, izmeu sebe"Ovde je haos. Da sam normalan, ovde bih poludeo osueni nakon to ga je straa pozvala da sie, da bi se uspostavilo da ga niko nije zvao. Osueni je tom prilikom obiao pet kancelarija i razliite slube."Ovo nije zatvor, ovo je centar za ispiranje mozga" osueni prilikom objanjavanja novih uslova za reklasifikaciju izlazak iz zatvorenog u poluotvoreno odeljenje"Joj, ja sam taj test radio pet puta. Pa ljudi moji, komunicirate li vi izmeu sebe" osueni, prilikom predloga da radi rorahov test"Straan je zatvor, ta sve u njemu mora da se radi" veoma disciplinovan osueni, granine inteligencije, prilikom testiranja VITI-jem

ta strunjak kae o zatvoru:"To je vaspitna mera... oni nisu kriminalci, oni to tek treba da postanu." lapsus jednog naeg strunjaka iz oblasti penologije, prilikom davanja intervjua za RTS u vezi maloletnih tienika VPD

ta je problem u zatvoru za osuene?1. Problem gubljenja individualnosti i ljudskog dostojanstvaKada se predstavlja kae :"Dobar dan. Osueni matini broj taj i taj, pa onda ima i prezime. Zatim kae dozvolite da se obratim, pa tek onda kae ta hoe. Znai prvo kae matini broj, pa tek onda ime i prezime. Da li si razumeo?" uputstvo koje osueni dobija prilikom prijema od slube obezbeenja2. Stavljanje osuenih u pasivan poloaj i regresija3. Deprivacija socijalnih kontakata sa osobama van zavoda i nemogunost da pomognu lanovima svoje porodice koji su na neki nain ugroeni 4. Nedostatak privatnosti5. Usamljenost i naputanje6. Problem samopovreivanja

7. Pokuaji suicida i najavljivanje suicida(Prema istraivanjima Singletona i suradnika, ak 46% zatvorenika imalo je tokom ivota suicidalne misli,ak njih 35% imalo je takve misli tokom protekle godine dana od dana ispitivanja, a ak 12% imalo je takve misli u nedelji koja je prethodila ispitivanju (Singleton et all., 1998:113)

SAMOPOVREIVANJA1. Manipulativna cilj dobijanje pogodnosti ili privlaenje panjepostupak: a) Prorade sa sa njim negativna oseanja koja ima, kako bi mogao racionalnije da ue u razgovor b) Jasno mu se stavi da znanja da to nee dobiti i objasni zbog ega (da drugi osueni ne bi isto to uradili)c) Objasni mu se detaljno procedura prilikom samopovreivanja i razmotre se sve negativne posledice. d) Normalizuje se dogaaj e) Ponudi mu se mogunost da sa psihologom razradi strategiju f) Eventualno se ponovo prorade oseanjag) Sklopi se ugovor da se nee samopovrediti

Autentina* Razlika u nainu nanoenja povreda u odnosu na manipulativna* Psiholoka dinamika samopovreivanja: 1. Javljanje oseanja neadekvatnosti (nisam dovoljno dobar, oseanje stida, krivice...)2. Doivljavanje intezivnih emocija (ljutnje, straha, tuge, anksioznosti, bespomonosti)3. Osoba sebi uskrauje pravo da se tako osea, porie uzrok tih oseanja i potrebu da ukloni glavni uzrok4. Nagomilavanje ovih snanih emocija i anksioznosti bez naina da se to izbegne ili ublai5. Disocijacija ili prekidanje veza izmeu pojedinih delova linosti (osueni se osea obamrlo, ravnoduno, nestvrano)6. Samopovreivanje radi oseanja olakanja koje ga pratiCeo ovaj proces je cirkularan. :

* Statistike kau da je 74% osuenih koji su izvrili suicid ranije imao istoriju samopovreivanja.* Osobe koje se samopovreuju su u velikom procentu sluajeva bile zlostavljanje u detinjstvu.

* Postupak rada:1. Prepoznavanje mehanizma i prekidanje kruga2. Rad na adekvatnosti oseanja i emotivnom tonu3. Neprijatna oseanja se mogu podneti i normalna su4. Eventualni dalji psihoterpeutski rad5. Drugi osueni kao podrka

Samoubistva i pokuaji samoubistvaOsuena lica su rizina kategorija za suicid. Prvo, u zatvor ve dolaze osobe koje po nekim svojim karakteristikama ve spadaju u rizine grupe (mlai mukarci, duevno bolesni, osobe bez radne sposobnosti, drutveno izolovani, zavisnici...). Drugo samo zatvaranje predstavlja znaajan psiholoki stres.

Podaci kau da je procenat samoubistava u pritvoru vei 10 puta u odnosu na drutvenu zajednicu, a u zatvoru 3 puta vei u odnosu na drutvenu zajednicu

Profil suicidalnog pritvorenika: Mukarci mlaih godina (20-25), neoenjeni, kojima je to prvi prestup i uhapeni su zbog manjeg prestupa, obino u vezi sa nedozvoljenim supstancama. U trenutku hapenja obino su pod dejstvom nedozvoljenih supstanci i izvravaju samoubistvo u prva 24 asa nakon liavanja slobode, najee u prvih nekoliko sati. Drugi rizini period za pritvorenike je oko suenja, posebno kada se oekuje nepovoljna i teka presuda.

Profil suicidalnog osuenika: najee su stariji (30-35) godina, nasilni prestupnici koji izvre samoubistvo posle dueg vremenskog perioda provedenog u pritvoru (esto etiri ili pet godiona). njihovom samoubistvu moe prethoditi sukob u ustanovi, sa drugim zatvorenicima ili upravom, porodini sukob ili raskid sa porodicom, ili negativni razvoj situacije u pravnom postupku kao to je gubitak prava na albu ili uskraivanje prava na uslovno putanje.

est kriterijuma koji slue za procenjivanje stepena rizika od samoubistva.* Samo prva tri kriterijuma imaju veoma veliku pouzdanost i samo njih treba smatrati prediktorima:1. Oslonac (spoljanji i unutranji) 2. Postojanje plana (Kako? da li je detaljan i izvodljiv, Kada? Koliko se pripremio?-da li je nabavio neka sredstava, reio neke stvari, oprostio se i sl.)3. Prethodno suicidalno ponaanje (Kako, kada i ta se dogodilo prethodni put)4. Znaci (depresije, oeanja gubitka, bespomonosti, beznaa) umerena pouzdanost predvianja5. Uzronici stresa (stresni faktori i kako ih osueni doivljava) umerena pouzdanost6. Pol i starost slaba pouzdanost predvianja

Zbog kojih problema dolaze kod psihologa?1. Direktno obraanje osuenih a) Ne snalaenje u grupnom smetaju, pad ivotnog elana i depresija, sve mu se skupilo pui e. b) Nesreeni porodini odnosi ne moe da via decu,otac preti da e ga izbaciti iz kue jer je koristio PAS u zatvoru c) Nema gde da ode nakon izdravanja kazne zatvora d) Strahovi e) Pomo nakon psihotinog uba f) Reavanje problema koji se prepoznaju u dijagnostikom intervjuu (B.M., psihotine epizode) g) Komandiri problem sa mislima sestra i brat vianje sa ocem terapija h) "eli da bude kao ef iz porodice Soprano, pa mu treba psiholog" i) Kako da se postave prema deci j) Bezbedonosni problemi psiholog kao osoba od poverenja

2. Po pozivu slube za obezbeenje a) Agresivna ponaanja, psihotine epizode b) Samopovreivanja c) Najavljivanje suicida d) Uznemirenost (poseban problem dugih kazni zatvora) e) "Mi emo ga strogo ukoriti, a ti ga malo motivii" f) Osueni dva puta zlostavljan. Osueni ne eli rad. Adekvatna usmena komunikacijaa)Psihotian, ima sumanute ideje. Treba da ide kod psihijatra. Psihopata, umilja gluposti. Pii disciplinsku.b)Lud ovek, totalno puko! Odma kod psihijatra da se ne ubije. Za sat vremena je kod psihijatra

3. Po pozivu vaspitaa a) "Ne razumem ga ta pria." b) "Napisao si da je emotivno-nestabilan po impulsivnom tipu. Jeste, ba je takav i ja ne znam ta u sad, evo bacio mi neke papire na sto i otiao." c) "Tuan je" d) "Evo ga opet plae." e) "Moe li on takav da radi?"

ta psiholog ne radi?

* Lana dilema: Da li radi za osuene ili za ustanovu?* Manipulacija ne pie miljenja za reklasifikaciju

* Upotreba i zloupotreba psihologije! miljenja za sud i premetaj

* POTOVATI ETIKI KODEKS PSIHOLOGA

* Perspektive 1. Kadrovska sluba2. Razvoj timova u tretmanu3 Sistemska reenja na nivou drave