kulturna istorija 500 - 1000

8/9/2019 Kulturna istorija 500 - 1000

1/19

ПРЕОБРАЖАЈ РИМСКОГ МЕДИТЕРАНА 400–900

Сумрак древно Мед!"ерана

Мало је знакова у касном 4. веку указивало на скоре промене у медитеранскомприобаљу Римске империје. Нереде који су избили у 3. веку окончали су војнички

цареви. Њиховим реформама ранице су постале безбедније а земља поново сте!кла политичку стабилност. "онстантиновим обра#а$ем хри%#анство је стеклочврсто упори%те& а изда%но пома а$е уметничких и архитектонских подухватасведочило је о бо атству и самопоузда$у обновљено царства. Ме'утим& поделацарства на латински и рчки део била је све очи леднија. (сток је потпуно засениозапад по духовним остваре$има& просперитету& као и по броју и величини својихрадова.

)осле смрти цара *еодосија 3+,. одине поновни упади варвара постали су нај!пречи проблем. -орде ермана& ве#ином /изи ота& пре%ле су 301. раницу на 2у!наву поку%авају#и да на'у спас од навале -уна& стра%них степских номада. Напе!тост изме'у до%љака и $ихових римских дома#ина довела је до битке код едрена30 . одине& у којој је римска војска потучена до но у& а цар /аленс убијен. *ре!нутна прет$а је заустављена и оти су добили дозволу да се населе на римској те!

риторији. )од во'ством сво краља 5ларика они су 467. одине продрли у (тали! ју. Римљани нису имали поуздане сна е да потисну освајаче& а ни довољно новцада поткупе 5ларика. 8злоје'ен %то није добио новац и земљу коју је тра9ио& 5ла!

рик је опсео Рим и похарао а 476. одине. Разара$е је било о раничених размера&али је психоло%ки ударац на морал Римљана био о роман& јер је то било прво пу!сто%е$е Рима од напада ала 3+6. одине. "ада је примио ту вест у својој #елији у/итлејему& св. ероним је плакао& а изме'у хри%#ана и па ана су се распламсавалео орчене расправе. : мно им значајним делима& као %то је 5в устиново О држа-ви Божјој & изла али су се хри%#ански по леди на дру%тво и историју& као инте!лектуални од овор на варварске прет$е.

(талија је била по%те'ена ду отрајно беса /изи ота јер су се они& после 5ла! рикове смрти 476. одине& повукли у алију. : алији су последице царске слабо!сти биле ду отрајније и разорније& а сна е /андала& ;вева и 5лана су у зиму 461.

: првој половини ,. века почело је насељава$е ермана у западном Медитера!

ну& а $ихово заузима$е ве#е дела те територије протекло је мирно и тихо. : а!лији су /изи оти и ?ур унди& који су прво населили територије око реке Рајне& акасније и ;авоју& представљају#и неку врсту бедема против побу$ених сељака идру их варвара& заузели само део територије дозвољавају#и Римљанима да задр9есвоје институције као номиналне представнике царске власти. @панија је& послепродора /андала и $ихових савезника ;вева и 5лана& утонула у период конфузијеи таме. )о%то су /андали 4A+. одине пре%ли у 5фрику& @панија је најве#им де!лом остала под вла%#у /изи ота.

;удбина 5фрике& провинције у западном делу Медитерана& отово је равна ка!тастрофичној визији вандалских осваја$а. Њихов изузетно способан владар ајзе!

рик убрзо је одбацио уло у савезника и дочепао се "арта ине и дру их радова ове

римске провинције која је ва9ила као једна од најбо атијих. Римски део становни!%тва био је немилосрдно притиснут разним да9бинама& а с мора су предузиманистални пљачка%ки походи против римских бастиона на целој територији Медите!


2/19

рана. *ако'е& по%то су& као и ве#ина ермана& исповедали аријански облик хри!%#анства који је правоверна црква сматрала јеретичким& /андали су про а$алидома#е све%тенство B свети 5в устин је умро током $ихове опсаде -ипона 437.одине.

(талија и царски двор у Равени нису директно осе#али последице захваљују#идвојици способних команданата& "онстанцију и 5етију& Cпослед$им РимљанимаD

који су ве%тим смицалицама настојали да поди ну на но е клонуло царство. )о!ку%авају#и да успостави равноте9у& 5етије је претрпео пораз& јер су се $е ови са!везници -уни окренули против $е а и заузели северну (талију. *ако је империјапостала и рачка у рукама аутократских фракција све до 401. одине& када је 8доа!кар& командант ерманских најамника& свр ао с престола дечака!императора Рому!ла& ко а су поспрдно звали 5в устул =Cмали царD>& и успоставио сопствену управунад (талијом. (пак& сло9ено радско дру%тво у (талији остало је недирнуто& ачак су и сенатори!аристократе успели да задр9е свој повла%#ени поло9ај& земљи!%не поседе& чиновничке функције и не овани литерарни 9ивот својих салона.

: алији& /изи оти су основали краљевство са седи%тем у *улузи& док су ?ур!унди у ју оисточној алији успоставили др9аву у вазалском односу према Риму&са престоницама у Eиону и Fеневи. *е%ко#е кроз које су пролазили тамо%$и се!натори прила о'авају#и се новој реалности& описане су у писмима и песмама на!учника!аристократе ;идонија 5полинарија. Ње ов 9ивотни пут од литерарнобекства у усамљеност сво има$а до савесно обавља$а ду9ности епископа од"лермона& у ствари одсликава свеобухватни процес клерикализацијеG епископијапостаје послед$а нада сметене аристократије да задр9и своје традиционално ли!дерство и да очува римску културу и римске обичаје.

; временом је пасивно противље$е римско становни%тва почело да поткопавамо# визи отских краљева& који су се очајнички трудили да задр9е $ихову подр!%ку објављују#и Кодекс римског права, но и поред свих напора& постали су лакплен франачком краљу -лодовеху& преобра#еном у правоверно хри%#анство& којиим је нанео пораз ,60. одине код /ујеа близу *ура. 8д тада се визи отско краљев!ство простирало само на @панију и на ма$е области северно од )иринеја. : ме!%увремену& краљ 8стро ота *еодорик постао је најмо#нији варварски монарх за!падно Медитерана по%то је 4+3. одине 8доакару преотео (талију. 8н је зани!мљива личност и збо то а %то је способност војсково'е и потребу очува$а иден!титета сопствено народа комбиновао са прорачунатим дивље$ем према домети!ма римске цивилизације& %то је било резултат $е ово властито искуства као тао!ца у "онстантинопољу.

*акав двоструки став обухватао је обилато пома а$е јавних радова& унапре'е!$е економије и очува$е римских обичаја& нарочито неких& на пример одр9ава$е

институције ;ената& чију је подр%ку стално не овао како би ојачао ле итимитетсвоје владавине. ;вој народ др9ао је изолованим у северним и централним дело!вима (талије& под вла%#у $ихових заповедника& а централна и локална управа би!ле су поверене Римљанима!колаборационистима& какав је био сенатор "асиодор.Ме'утим& *еодориков поло9ај во'е једно мало иноверно народа био је изузет!но ра$ив и сто а се неке неуобичајено о%тре мере против римско становни%тва&предузете при крају $е ове владавине& мо у приписати страху за насле'е и страхуод дипломатско обруча којим је /изантија стезала $е ово краљевство. Неповер!љивост према обновљеним везама конзервативних сенатора са (сточним цар!ством довела је до једне тра ичне епизоде H хап%е$а и по убље$а филозофа ?о!еција.

*оком ,. века постало је очи ледно да (сточна империја пропада& слично као иIападна. )ослед$и владари из *еодосијеве лозе били су неспособни& $ихове бал!канске провинције су пусто%или -уни и 8стро оти& прете#и и самом "онстанти!


3/19

нопољу. (сточне провинције ;ирију и J ипат раздирале су верске расправе о при! роди (суса -риста& које су за хри%#ане представљале пита$е духовно опстанкаили смрти. )остепено су& ипак& преиму#ства& којима је обиловао& омо у#ила (сто!ку да иза'е из те%ко#а. ;тиче се утисак да је до%ло до са ласности око идеала ?о!ом даровано хри%#анско царства& док су политичку стабилност чували новоу!становљени& образовани и посве#ени бирократи. едан од $их& 5настасије& постао

је император и јо% ви%е учврстио империју опрезном и толерантном политиком.)лодове те политичке и финансијске стабилности убирали су $е ови наследници&устин K и $е ов не#ак устинијан.

устинијан је поку%ао да казаљке врати уназад до славних дана Римско цар!ства и у почетку је имао изнена'ују#и успех. една ома$а експедиција& под коман!дом бриљантно војсково'е /елизара& добила је задатак да се обрачуна са краљев!ством /андала у северној 5фрици& које је било трн у оку "онстантинопоља& па јенарод који је у ,. веку терорисао Медитеран био врло брзо покорен. устинијановузаконодавну активност =доно%е$е обимно Кодекса римског права ,34. одине> иодлучну одбрану православља водила је идеја о универзалном царству& које је ондо9ивљавао као земаљско овапло#е$е небеско царства. устинијанову склоностка аутократији& коју је подстицала и $е ова опасна царица& бив%а лумица *еодо!

ра& јо% ви%е је осна9ио устанак који је букнуо ,3A. одине& као реакција на $е о!во осла$а$е на непопуларне министре.

*оком ,36. одине устинијан је започео велике ра'евинске подухвате& ме'укојима је и црква ;вете ;офије у "онстантинопољу& са куполом јединствене вели!чине. (нвазијом на ;ицилију и (талију настављени су $е ови успеси на бојномпољу& а до ,46. одине 8стро оти су из убили своје лавне политичке центре& Рими Равену. Мада је у први план своје пропа анде стављао обнову велико Рима& би!ло је јасно да устинијан својим поступцима у ствари заме$ује удобан& бирократ!ски систем (стока CстаљинистичкимD ре9имом који се заснивао на $е овој ме а!ломанској енер ији& суровом политичком и пореском у $етава$у сопствених по!даника& осла$а$у на непопуларне улизице и на врло стро ом спрово'е$у право!славне доктрине. Ње ов дворски историчар )рокопије оставио је у својој Тајнојисторији о%тру критику велико цара и $е ове владавине.

*оком четрдесетих одина 1. века устинијану је сре#а почела да окре#е ле'а.)ерсијанци су кренули у ру%илачко осваја$е (стока& ;ловени су продирали на?алкан& а 8стро оти су под во'ством способно краља *отиле& свели упори%тацарства у (талији на неколико приобалних предстра9а. ?убонска ку а је десетко!вала становни%тво Lарства са катастрофалним последицама по радски 9ивот иекономију& а ,4 . умрла је устинијанова супру а и сарадница *еодора. )реосталеодине $е ове владавине биле су обеле9ене аскетизмом и непопустљиво%#у. :пр!

кос свим неда#ама& цар је наставио са својим упорним и енер ичним осваја$има&и ,,3. одине упутио је трупе под командом Нарзеса у (талију& са циљем да задајуодлучују#и ударац 8стро отима.

2о своје смрти ,1,. одине устинијан је успео да поврати славу Рима. 5ријан!ска краљевства у 5фрици и (талији вра#ена су под царске скуте& а устинијановифраначки савезници сру%или су и освојили ?ур ундско краљевство ,34. одине.;амо је визи отска @панија одолевала упркос сталним унутра%$им размирица!ма. устинијанова владавина је донела нови процват Римско царства& а $е овеидеје о аутократији и ромејско!хри%#анском јединству претопиле су се у једанпро рам који су касније користили сви пото$и византијски владари.

Год!не о#ва$а%а

)ренапре нута устинијановим подухватима& /изантија није налазила сна е да


4/19

се супротстави нападима све бројнијих и упорнијих освајача& од којих су први би!ли ;ловени. )ојава 5вара& номадско народа који је ;ловене ор анизовао у лабавуали ефикасну др9аву засновану на наметима и пљачки& довео је до ру%илачкихпохода против /изантијско царства од ,06. одине па надаље. )осле смрти цараМаврикија& који је убијен у једној војничкој побуни на дунавској раници& $е овнаследник Mока није успео да спречи 5варе и $ихове савезнике ;ловене да зау!

зму ве#и део ?алкана и рчке& тако да је само неколико енклава у обалском ре ио!ну остало слободно. 5вари су 1A1. одине опседали "онстантинопољ и ;олун H најве#и рад ме'у европским царским провинцијама& који своје спасе$е од 5вараприписује св. 2имитрију& свом светитељу!за%титнику.

)ритисак 5вара на )анонију принудио је ерманско племе Eан обарда& који сусе до то тренутка др9али уздр9ано& да крену пут Медитерана. )од во'ством спо!собно краља 5лбоина они су ,1 . одине у%ли у (талију и за одину дана окупи!

рали северни део полуострва. )о%то су реор анизовали администрацију и ставили је под војну управу =е зархат>& /изантинци су& потпомо нути од , 6. одине Mран!цима& кренули у контраофанзиву& али су Eан обарди под во'ством сво ве%токраља 5 илулфа успели да се одбране. )очетком 0. века $ихова краљевина обу!хватала је ве#и део )ијемонта& Eомбардије& Jмилије и *оскане& као и копнени део/енета& док је ју био под вла%#у полувазалских војводстава ;полето и ?еневент.;ве %то је царству остало биле су области око Рима и Равене& са крхким коридо!

ром изме'у два рада& и приобалне енклаве око /енеције& Nенове и ју9них лука./изантија никако није успевала да поново успостави своју власт у (талији и на

?алкану& и тај неуспех се мо9е приписати у ро9ености $ених најнасељенијих инајдра оценијих провинција на (стоку& којима су поново претили )ерсијанци& ве!лики супарници /изантије. 8ни су после 16A. одине кренули у офанзиву& опусто!%или 5надолију и освојили ;ирију& )алестину и J ипат. /изантинцима је постало

јасно колико је криза била озбиљна тек 174. одине када је дра оцена реликвија&-ристов крст& однета у "тесифонт& а 1A1. )ерсијанци иза%ли на ?осфор. (пак&цар (раклије успео је да среди византијске редове& нападне )ерсијанце из ре иона"авказа и потпуно их потуче.

8ду%евље$е (раклијевим задивљују#им успехом било је кратко даха. одине136& две одине по%то је -ристов крст тријумфално вра#ен у ерусалим& бив%итр овац по имену Мухамед у%ао је на челу армије својих следбеника бедуина уарапски рад Меку. 2о $е ове смрти 13A. одине& нова вера коју је он проповедаоујединила је 5рабијско полуострво& а у року од десет одина )ерсија и византиј!ске источне провинције подле ле су исламу. (пак& стални напади на 5надолију&среди%те /изантијско царства& нису довели до потпуно осваја$а тих области.

8д 117. до 0,6. исламским светом владали су калифи из лозе 8мајада& чија је

престоница била у 2амаску. (ако су& као издвојена ратничка елита& истицали својепусти$ско порекло& 8мајаде су показивале практични смисао за еклектичко при!хвата$е уметности и културе својих поданика и за искори%#ава$е природно бо!атства одре'ених ре ија& којим су финансирали сопствена задовољства и пљачка!%ке походе. :становили су слободу тр овине& а локално становни%тво је чувалосопствену културу и бла оста$е под ре9имом који је био сличнији протекторатуне о империји.

: ме'увремену& /изантија је постепено успела да се стабилизује применом чи!таво низа драстичних мера. 5рмије које су се повукле пред првим налетима 5ра!бљана распоре'ене су у Малој 5зији по војним областима познатим као теме .*радиционална подела на цивилне и војне власти потпуно је укинута& а при чему

је пренета на команданте тема. :својена је тактика спр9ене земље& сна е су се по!вукле или затвориле у твр'аве и избе авале су се директне борбе& предузимају#иерилске нападе на слабе тачке у арабљанским редовима. Fивот у селима постао


5/19

је отово немо у# јер су 5рабљани непрестано упадали ради пљачке& па су сељации $ихова стока уведени у радове& који су практично постали кастра, утвр'еневојне базе. Мада је плима арабљанских напада полако слабила& цена је била прео!бра9ај византијско света у осирома%ено ратничко дру%тво слично раном сред!$овековном Iападу.

(сламска осваја$а су се& у ме'увремену& наставила. 5рабљанске сна е су про!

дрле у централну 5зију све до раница са (ндијом и "ином& а на западу су пре!%ле преко северне 5фрике. одине 1+,. освојили су "арта ину& престоницу визан!тијских провинција& а 077. одине усмерили су своје интересова$е на @панију B после само једне битке визи отско краљевство је ле9ало пред $иховим но ама.

)ритиснута исламским нападима& /изантија је напустила идеју да поново ус!постави своју власт на западу. Најве#у корист извукло је Eан обардско краљев!ство. 8ко 1 6. одине Lарство је морало да потпи%е мир и призна лан обардскудр9аву& а преобра#е$е Eан обарда у правоверје истовремено је помо ло да се

римски поданици помире с $иховом владавином.8лак%а$е које је визи отској @панији донело посрта$е /изантије било је

краткотрајно. /изи оти су били постојани у свом антивизантијском располо9е$у&иако су опона%али царске церемоније и новац и прихватили правоверје , 1. оди!не. @панска црква је заузврат подр9авала власт визи отско краља као ?о ом по!стављено владаоца. едан од креатора те политике сарад$е био је учени епископ(сидор из ;евиље& у чијим се историјским делима осе#а патриотски понос на@панију и анта онизам према ла9љивим и пла%љивим CРимљанимаD. :пркос из!ненадном слому визи отско краљевства и на лом прихвата$у ислама од мно иххри%#анских властелина& мале али енер ичне хри%#анске др9аве у планинскимпределима севера наставиле су да пру9ају отпор неверницима. *ако'е& расеја$е%панских научника и %панских текстова обо атило је културу Iапада ори инал!ним материјалом.

: почетку је ислам наставио своје немилосрдно напредова$е и преко )иринеја&али муслиманске упаде зауставио је "арло Мартел& франачки мајордом& у славномбоју код )оатјеа 03A. одине. :следило је поновно франачко осваја$е ју9не Mран!цуске којим је поди нут бедем даљем арапском напредова$у на копну.

)ритисак на опкољени хри%#ански свет попустио је када је у исламском свету је до%ло до промене владају#е династије. 8мајадске калифе су 0,6. одине свр лис престола 5басиди& који су своју престоницу преместили у ?а дад и окренули сека истоку. ?едуинска силина је усахла и полако су се отварала врата политичкој икултурној традицији освојених подручја. "ада су се те те9$е ка отцепље$у суко!биле с бирократијом ба дадско двора& о ромна империја која се простирала од(нда до 5тлантика распала се у ма$е др9авице. @панију су заузели омајадски

из наници& северна 5фрика је потпала под власт енер ичних 5 лабида& а J ипатсу освојили *улуниди./изантији је мно о ве#а прет$а долазила од поморских сна а новооснованих

арабљанских др9ава на западу и обновљених напада са севера. : руке муслиманапали су "рит = A > и скоро цела ;ицилија = 0 >& али ве#у опасност представљалису ?у ари& који су искористили слабље$е аварске мо#и и из радили сна9ну др9а!ву у којој је бу арска аристократија владала над словенским сељачким 9ивљем.одине 77. бу арски кан "рум је поразио цара Ни#ифора K и од $е ове лоба$енаправио пехар из ко а је пио вино. Не%то касније& након %то је развила сло9енуправни апарат и културу засновану на уво'е$у словенске азбуке& бу арска др9а!ва под царем ;имеоном оспорила је /изантији $ену универзалност и наметнула

се као ле итимни ривал /изантијској империји. /изантију је са севера у ро9авао јо% један сусед& Русија& чијим су словенским становни%твом владали скандинав!ски авантуристи под во'ством Рурика. 8ни су слично /икинзма& својим ро'ацима


6/19

са запада& комбиновали уносну тр овину са разорним пљачка%ким походима./изантија се постепено помаљала из сво херојско периода са све ве#им ути!

цајем& мо#и и бо атством. )оморска сна а јој је омо у#ила да поврати власт над2алмацијом и /енецијом& а 01. одине први владар из македонске лозе& /асилијеK& искористио је слабост лан обардских кне9ева& у ро9ених сталним арабљанскимнападима& заузео ?ари и основао теме у "алабрији =сада%$а 5пулија> и Eан о!

бардији.Не%то раније су византијске војсково'е освојиле словенске територије на )е!

лопонезу и рчки калу'ери су се подухватили %ире$а хри%#анства и рчко ути!цаја. На унутра%$ем плану Lарство се опорављало од рана задобијених у иконо!кластичким распрама и упловило је у период релативне стабилности. )рема се!верним суседима& устинијанов освајачки идеал уступио је место пра матичном%ире$у византијске културе преко мисионара који су оворили словенским јези!ком.

Iа западни Медитеран +. век је био доба неси урности и промена. "рајем . ве!ка јавља се нови тип освајача са севера. Mраначки краљ "арло /елики наследио јеод сво оца )ипина KKK недавно покорене медитеранске земље 5квитанију и )ро!вансу и склоност да се ме%а у унутра%$е ствари (талије у корист папе. )о%то јеРавена пала у $ихове руке 0,7. одине& Eан обарди су поку%али да освоје терито!

рије бив%их византијских е зархата и римско војводство& %то је изазвало великуузнемиреност папа& које никада нису престале да их сматрају варварским уљези!ма. ;аме папе су пола але право на те земље на основу Константинове даровни-це& фалсификовано документа којим је први хри%#ански цар наводно поклониоC(талију и IападD ;толици свето )етра. )апе су не овале специјалне односе сMранцима& па је као од овор на папске молбе "арло повео поход на (талију и 004.одине освојио Eан обардско краљевство.

*о је омо у#ило ствара$е папске др9аве& која је на италијанској сцени предста!вљала значајан чинилац све до 7 06. одине. Oврст савез изме'у "арла и папеомо у#ио је да се у Mраначку др9аву слије права поплава римских рукописа и ре!ликвија. )апа је крунисао "арла за цара на ?о9и# 66. одине& надају#и се да #етиме ојачати утицај на сво за%титника. 2убоко повре'ена& /изантија је само де!лимично пристала да призна титулу 7A. одине& и то после ду их пре овора. 8б!новом Iападно царства римске папе су коначно окренуле ле'а /изантији и иста!кле своју политичку и духовну власт на Iападу. 2у орочно посматрано& ствара$еIападно царства је помо ло да се установи идеја о посебном европском идентите!ту и створи осовина север!ју која је доминирала Iападом кроз цео сред$и век.

Mраначка др9ава није ни%та учинила на уједи$ава$у италијанско полуостр!ва. Раније византијске територије које су се од Рима пру9але даље на север до ?о!

ло$е постале су званично ба%тина св. )етра под папском вла%#у& али је значајандео власти и даље остао у рукама локалних мо#ника. На ју у је др9ава ?еневентостала центар Eан обарда под вла%#у потомака старе краљевске ку#е& док је /и!зантија била присутна преко директних поседа& попут "алабрије& ;ицилије и8транта& и преко аутономних поморских радова H /енеције& аете& Напуља и5малфија. ;редином и крајем +. века арабљански усари предузимају бројнепљачка%ке походеG они су и%ли толико далеко да су оснивали своје базе на итали!

јанском тлу а 41. одине опусто%или пред ра'е Рима. Несре#у у којој се на%ла(талија јо% ви%е су уве#али изненадни напади Ма'ара& степских номада који су&пусто%е#и и пљачкају#и& ++. одине сти ли на ју & све до 8транта. 8ко +66. оди!не владала је политичка конфузија обеле9ена уздиза$ем мо#них властеоских по!

родица. Oак је и римска црква постала и рачка у рукама властеле.)рованса& 5квитанија и северна @панија пру9але су сличну слику расула. )о!ку%ај "арла /елико да потисне 5рабљане из области познате као @панска марка


7/19

није донео неке трајније резултате& а у +. веку су медитеранску обалу Mранцускепусто%или муслимански пирати. Маварске банде су свиле своје пиратско нездо уMраксинету на 5зурној обали како би пљачкале ходочаснике и тр овце који супрелазили 5лпе. : целом каролин%ком краљевству је спољни притисак& заједноса слабље$ем краљевске власти& створио климу по одну да зава'ене властелинскепородице при рабе сву локалну власт.

СЕ&ЕРНИ С&ЕТ ' МРА(НОМ СРЕД)ЕМ &ЕК' 400–900

Iа Римљане& или боље речено за $ихове владаре и аристократску елиту којанам је оставила мно%тво писаних података& северна Jвропа је била периферијацивилизације и није завре'ивала велику па9$у. Ме'утим& до . и +. века ;евер јепостао политички центар Jвропе& а мо ло би се ре#и да је преузео и интелектуал!но во'ство. "руниса$е франачко владара "арла /елико 66. одине за прво им!ператора ;евера& врло се често узима& и то с правом& као симболички тренутакпреме%та$а силе осовине са ју а на север& %то је једно од најва9нијих дости ну!#а рано сред$е века. Iа историчаре је јо% значајније да је у то време ;евер на!%ао сопствени израз. : римском периоду ;евер упознајемо само преко писанихизвора Римљана и ркаG сада& захваљују#и %ире$у хри%#анства& неки север$ацису и сами почели да пи%у на латинском& ерманском или келтском језику.

Сео*е

/арварске најезде у ,. веку означиле су крај Iападно римско царства. @то сетиче северне Jвропе& појам сеоба народа је мо9да прикладнији. Народи са ер!манско и келтско оворно подручја ступили су на територије са којих су се& уве#ини случајева& римски војници ве# повукли& а понекад су то насељава$е под!стицали и сами Римљани. Неке од тих ми рација имале велике размере и мно о ве!#и културни утицај од ерманских осваја$а ју а Jвропе. )ростране области севе!

розападно дела Римско царства постале су и по овору и по култури ерманскеPJн леска& Низоземска& @вајцарска и 5устрија. *ако'е& политички вакуум који јенастао сеобама народа у подручја Римско царства ослободио је простор за тери!торијалне промене на истоку& у Немачкој& ;кандинавији и словенским областима.

8ко 466. одине река Рајна је јо% увек била раница изме'у Рима и варвара. 8д!брамбени систем који је уведен у алији после озбиљних упада ермана у 3. веку

јо% је добро функционисао. )ри том& $е ов део чинили су и мно и ермани којису у малим рупама су били насељени по целом северном делу алије и слу9или

као резервни војници римске војске. ( у ?ританији је римска војска успе%но су!збијала нападе @кота =Римљани су их звали (рцима>& ?рита и )икта северно од-адријаново зида.

: врло кратком временском периоду слика се драматично променила. Разниермански народи& /андали& ?ур унди и ;веви& пре%ли су Рајну и ступили на тлоалије у зиму 461


8/19

потпуну контролу над целом дана%$ом Jн леском.;удбина потомака римских ра'ана у ?ританији била је доста различита. Мно!

и су били поробљени или су потпали под власт варварских до%љака. 2ру и су9ивели на западу у независним краљевинамаG $их су 5н ло!;аксонци звали C/ел!%анимаD =$ихова реч са значе$ем CстранацD>. 8стали ?рити су и сами кренули усеобу преко мора у алију& на територију која је постала позната као ?рета$а.

)рве две деценије ,. века биле су хаотичне и на "онтиненту. )осле C/елике на! јездеD 461& под условом да ?ур унди буду савезници Римско царства. "ада

је 5етије окупио савезнике како би спречио инвазију 5тилиних -уна 4,7. одине&/изи оти& ?ур унди и Mранци су чинили ве#ину CримскеD армије. )осле убиства5етија& ко а је 4,4. убио /алентинијан KKK =и убиства /алентинијана 4,,. ко а суубили 5етијеви верни следбеници>& северна алија није ви%е била под званичномуправом Римљана.

; појавом -илдерика& краља једне рупе Mранака& до а'аји у северној алијикренули су новим током. Мада о $ему нема мно о података& он је успоставио те!меље краљевства којим #е $е ови наследници владати наредна три века. : мут!ним временима која су настала после коначно нестанка римске власти& -илдериксе у северној алији наметнуо као природни владар. :мро је 4 7


9/19

барде у (талијуG ту су основали мо#но краљевство и одатле су полазили у пљачка!%ке походе& све до "онстантинопоља. 8ко 1 6. одине ?у ари су се населили не!%то источније. ;ловени& народ са североистока Jвропе& кренули су у 1. веку на

ју & пре%ли 2унав и ступили на тло балканских провинција Римско царства& доксу на западу населили Oе%ку и Моравску& као и области изме'у /исле и Eабе& којесу раније биле наста$ене ерманима& представљају#и сталну прет$у ерманским

територијама *ирин ији& ;аксонији и 2анској.

+!ре%е ,р!-.ан#-ва

/е#ина Jвропљана северних предела је 466. одине веровала у једно или ви%енехри%#анских бо оваG хри%#анство је до +66. одине допрло све до северозападаи чак је почело да се %ири у ;кандинавију и источну Jвропу. ;пори процес хри!стијанизације& који је уобичајено почи$ао покр%тава$ем краљева и аристократи!

је& представља& свакако& један од најва9нијих до а'аја то времена. ;а хри%#ан!ством су и дру а дости ну#а римске цивилизације допрла до варвара& који су сенастанили у раницама некада%$е Римско царства& или ван $ихP идеје о влада!вини закона& уметност писа$а& бо атство латинско и хри%#анско уче$а и к$и!9евност.

;коро сви варварски народи који су се населили у ју9ној Jвропи прво су при!мили хри%#анство у виду аријанске јереси. Mраначки краљ -лодовех ду ује деосво политичко успеха чи$еници да је свој народ превео у католичанство. Lрквау алији& којом су и даље управљали ало!Римљани а не Mранци& била је захвалнаи подр9ала је -лодовехову династију. алски духовници су наставили покр%тава!$е сеоско становни%тва северне алије& укључују#и у тај процес и Mранке досе!љене у те крајеве& али су се ретко бавили па анима ван своје дијецезе. "атоличкосве%тенство Римско царства није водило планску мисионарску политику премапа анским варварима на северу. : то време се веровало да је ?о створио Римскоцарство као дом за све хри%#ане& а да се они који су остали ван $е а налазе тамо?о9јом вољом. ;то а& када су епископи били упу#ивани ван раница Lарства =као%то је папа Lелестин послао )аладија у (рску 437. одине>& прави разло нијебио покр%тава$е па ана не о обавља$е епископских ду9ности ме'у хри%#анимакоји су ве# 9ивели ван раница Lарства. )ознато нам је име једно хри%#анинакоме је )аладије био епископP једно дечака Романо!?ританца& који је био ухва#ену току лова на робове на западној обали ?ританије& и који се звао )атрик.

)окр%тава$е (раца& процес у коме је један од првих учесника био )атрик&представљало је експеримент. Нико пре то а није поку%ао да у једно племенскиор анизовано дру%тво& које није знало ни за радове& ни за ?о а& ни за рчки и ла!

тински& уведе рели ију која је настала око радова и осла$ала се на Реч ?о9ју& и тона рчком ори иналу или у преводу на латински. де #е бити седи%те епископаQ"ако #е се све%теници обучаватиQ "ако #е се црква уклопити у дру%тво повезано

јаким ро'ачким везама и са потпуно различитим обичајимаQ *о су била пита$а сакојима су сви мисионари у северној Jвропи у раном сред$ем веку морали да сесуоче& али су мно а пита$а била разре%ена управо у (рској& а бројна ре%е$а сууправо (рци пренели у ?ританију и на "онтинент.

*а ре%е$а се у лавном односе на нову уло у манастира у оквиру мисионарскецркве. : Римском царству су манастири били места у која су се људи повлачилииз овоземаљско светаG цркву су водили мирски све%теници& потпуно одвојени одманастира. : (рској и у дру им деловима варварско севера& манастири су били

централне институцијеP седи%та мисионарских активности& центри за основнообразова$е на латинском језику и за писа$е к$и а& као и за обучава$е све%тен!стваG а по%то су им људи и 9ене остављали све ви%е и ви%е земље& постајали су


10/19

и велики економски и политички центри& па су се у $има често наста$ивали иепископи. *ако'е& у замену за дарове које су добијали од истакнутих појединаца&црква је $иховим наследницима и ро'ацима давала извесна права у манастиру. Натај начин су мно и манастири постајали Cпородични манастириDP опат се бирао из

редова оснивача& манастирска има$а су им се издавала у закуп& нудило им се о!стопримство и дру е услу е.

Ро'ачки систем& који је про9имао дру%твену заједницу& у%ао је и у манастире&%то је забри$авало све оне занесе$аке који су сматрали да мона%тво представљабекство од свих веза и иску%е$а ово а света. едан од таквих занесе$ака био је"олумбан& ирски племи# који је ,+6. са јо% дванаесторицом своје сабра#е напу!стио (рску да би се трајно посветили путова$има у света места. 2о%ао је у али!

ју& основао неколико манастира у ?ур ундији H најпознатији је Eиксеј H а затим је& збо несла а$а с краљевском породицом =остајао је упорно при принципу дапрема краљевима не осе#а ве#е страхопо%това$е не о %то је осе#ао код ку#е>& на!пустио алију да би основао јо% један манастир у ?обију у северној (талији. "ада

је сти ао у алију& црква је ве# учврстила своје позиције& имала преко стотину ма!настира& нарочито на ју у& и добро ор анизован и мо#ан алоримски епископат& ко!

ји је све манастире др9ао под својом контролом. 5ли& из леда да се франачкомплемству допао "олумбанов аскетизам& $е ово чврсто опредеље$е да своје мана!стире др9и подаље од епископских утицаја& а нарочито $е ов модел великих сео!ских манастира. )ола века после $е ове смрти у северној алији се оснива великиброј манастира за му%карце и 9ене& од којих су мно и надахну#е налазили у Eик!сеју.

2вадесет пет одина пре но %то је "олумбан напустио северну (рску& "олумба&изданак тамо%$е краљевске породице& упутио се у супротном правцу B према@котској. ;а својим следбеницима је до%ао на острво она и ту су основали једанод најутицајнијих ирских манастира. *оком $е ово 9ивота поди нути су бројниманастири у @котској& мно и под $е овим покровитељством& али је ве#ина калу!'ера била ви%е заинтересована за спас сопствених ду%а не о ду%а дру их људи

H управо су се ирски калу'ери први настанили на (сландуR (пак& преко манасти! ра хри%#анство се %ирило ме'у људима који су 9ивели близу $их. )реобра#а$е)икта у хри%#анство& које је започео "олумба& било је завр%ено век после $е овесмрти.

Манастир она је директно утицао на историју ен леско хри%#анства. 8свалдиз племена 5н ла боравио је у они за време сво из нанства& а чим је постао краљНортамбрије 13,. затра9ио је да му се из оне по%аљу духовници који #е му по!мо#и у покр%тава$у $е ових поданика. (забран је 5идан& и он је поди ао мана!стир на острву Mарн који је постао центар епископије у Нортамбрији. Iа ан ло!

саксонско историчара ?еду /енерабилиса& који је своју историју ен леске црквеписао не%то ма$е од једно века касније& само пар километара далеко од Eиндис!фарна& 5идан је био идеалан епископG побо9ан и скроман& стално је обилазио сво!

ју дијецезу& проповедао свом стаду и утискивао свој светитељски пример у ду%усвим краљевима с којима је долазио у додир. Eиндисфарн је постао центар за обу!чава$е мисионара& а средином 0. века& када је Нортамбрија била најмо#нија кра!љевина Jн леске& ти људи су %ирили дух хри%#анства по свим краљевинама којесу потпале под власт Нортамбрије.

(пак& покр%тава$е 5н ло!;аксонаца је почело на ју у& а не на северу. /ерују#ида је римска провинција ?ританија успела да се очува& папа р ур /елики је у?ританију послао калу'ера 5в устина са циљем да поново успостави римску цр!

кву. "ада је 5в устинова мисија ,+0. одине сти ла у "ент& схватили су да је ситу!ација била потпуно дру ачија од оне коју је р ур очекивао. 5ли& 5в устин је својзадатак испунио %то је боље мо ао. )реобратио је у хри%#анство краља Jтелбер!


11/19

та од "ента =који је преко своје 9ене ?ерте& франачке принцезе и хри%#анке& ве#доста знао о хри%#анству> и устоличио се у Jтелбертовој краљевини& у "ентербе!

рију. )родиру#и на север& $е ови наследници схватили су да су тамо уло у покре!тача процеса покр%тава$а имали она и Eиндисфарн& %то то је изазвало пробле!ме& нарочито у области црквено обичајно права. ;редином 0. века ирски духов!ници рачунали су :скрс по једном застарелом систему и бријали лаве& %то је био

пре друидски не о римски обичај. *о пита$е је разре%ено у /итбију 114. одине укорист Рима& али тиме није стављена тачка на %ире$е утицаја ирске цркве. Jн ле!ски духовници су и%ли у (рску на даље %колова$е и доносили к$и е из ирскихманастира. Нове везе с Римом омо у#иле су ен леској цркви да из оба света извученајбоље. Нортамбријски властелин ?енедикт ?ископ је четири пута путовао уРим& скупљају#и к$и е и тамо и у алији за своје породичне мона%ке заду9бинеSероу и /ермаут. *ај манастир је поседовао вероватно најбољу библиотеку у се!верној Jвропи и зато није чудно да је почетком . века из $е а изникао ?еда /ене!

рабилис.2о 1 6. одине су ве# скоро сва ен леска краљевства номинално прихватила

хри%#анство. Њено идеалистички располо9ено све%тенство почело је да %ирисвоју енер ију ван раница земље ка ду%ама ерманских ро'ака на "онтиненту./итберт је две одине поку%авао да преобрати краља Радбода и MризеG следио а

је /илиброрд& са знатно ве#им успехом& и уз подр%ку франачко владара )ипинаKK и папе постао први епископ :трехта. Најуспе%нији ме'у ан лосаксонским ми!сионарима био је ?онифације из /есекса& који је %ирио хри%#анство у централнојНемачкој& у области у којој је у 0. веку (рац "илијан умро мученичком смр#у. )о!сле почетних успеха рукополо9ен је за епископа 0AA. одине& а десет одина ка!сније је добио титулу архиепископа. 8сновао је манастир Mулду& који му је слу!9ио као база за покр%тава$е централне Немачке. :бијен је 0,4. одине поку%ава!

ју#и да у хри%#анство преведе Mризе. : свим тим подухватима помо# су му пру!9или франачки владар "арло Мартел и $е ов син )ипин KKK& а ?онифацијева тво!

ревина& реор анизована и реформисана црквена ор анизација под врховним во'!ством папе& било је основа за успон ка власти ове каролин%ке династије.

)роцес покр%тава$а у Немачкој се одвијао истовремено са успоставља$емфраначке власти у тим областима. )редност ан лосаксонских мисионара& осимблискости у језику са Mризима или ;аксонцима& била је у томе %то су мо ли да се&на известан начин& дистанцирају од франачке политике. 5ли Mранци се нису зава!

равали да се покр%тава$е ;аксоније мо9е раздвојити од $ихових сурових осва! јачких ратова. : првом походу& 00A. одине& покр%тава$у је био задат почетни од!лучују#и ударацP (рминсул& свети храст саксонских па ана& био је посечен. На по!кр%тава$е се ледало као на прихвата$е франачке властиG "арло /елики је 0 ,.

одине издао декрет којим се наре'ује да ако неки заробљени ;аксонац одбије дасе покрсти или вре'а хри%#ане једу#и месо за време Oасно поста& буде по у!бљен.

Iастра%ују#е Cпреобра#а$еD ;аксонаца означило је послед$и велики походхри%#анства у периоду до +66. одине. )оне де су се јо% чинили напори у покр!%тава$у& у 2анској& чак и у @ведској& али без трајних успеха. Ни поку%аји прео!бра#а$а ;ловена& које су спроводили мисионари из ?аварске& тако'е нису уроди!ли плодом& мада из сасвим дру их разло аP немачки мисионари су се суочили смно о успе%нијим рчким мисионарима Tирилом и Методијем& које је 13. одинепослао "онстантинопољ да делују у првој ор анизованој словенској др9ави B /е!ликој Моравској.

Меров!н-ка /рана ка


12/19

)очетком 0. века& Mраначко краљевство које је обухватало целу модерну Mран!цуску& Низоземску и ве#и део западне Немачке& било је растрзано сукобима изме'у-лодовехових потомака. одине 173. земљу је поново ујединио -лотар KK. 8н је1AA. про ласио сво сина 2а оберта краљем 5устразије& североисточно дела Mра!начко краљевства& док је под својом вла%#у задр9ао преостали део алије& са се!ди%тем у Неустрији& области са центром у )аризу. 2а обертови лавни саветници

били су двојица аустразијских аристократаP 5рнулф& епископ Меца& и )ипин& који је постао мајордом 2а обертове палате. =?рак 5рнулфово сина и )ипинове к#ер!ке касније је изнедрио утицајну династију "аролин а.> )о%то је -лотар KK умро1A+& 2а оберт је постао једини владар. )рема хроничару Mреде ару& $е овом са!временику& прве одине $е ове владавине су биле сре#не. Mреде ар је у потпуно!сти одобравао начин на који је 2а оберт локалну аристократију& носиоце реалнемо#и у провинцијама& поку%ао да доведе у ред. 8н нам& на пример& прича о кра!љевској посети ?ур ундији& која је веома узнемирила епископе и аристократију& аизазвала право оду%евље$е ме'у у $етенима. 2о а'аји су кренули ло%им токомкада се 5рнулф повукао& а 2а оберт напустио )ипина и седи%те пренео у Неус!трију. "ада је послао је аустразијске Mранке у војни поход на Oе%ку& против /ен!да& народа словенско порекла које је предводио ;амо& предузимљиви франачкитр овац& 5устра9ани су били пора9ени& према Mреде ару не толико збо ратничкесна е ;ловена& ве# зато %то им је ослабио морал& јер су веровали да их је 2а о!берт& преселив%и се у Неустрију& потпуно напустио. 8ва победа је охрабрила ;а!мове /енде& који су у савезу с Eу9ичким ;рбима& дру им словенским народом&кренули у пљачка%ке походе на франачке територије на западу.

2а оберт је смирио 5устра9ане& поставив%и им за краља сво малолетно сина;и иберта& а за ре енте двојицу $ихових људиG касније је убедио своје велика%еда $е ов дру и син -лодовех буде наследник Неустрије и ?ур ундије. :мро је13 . одине и био је први француски краљ сахра$ен у цркви ;ен!2ени& коју јепро%ирио и Cвеличанствено украсио златом& дра им каме$ем и дра оценостимаD.)ита$е наследства се није постављало& иако су оба $е ова сина били малолетни.;и иберт је наставио да влада 5устразијом& а -лодовех је преузео Неустрију и?ур ундију& и обојица су имала ре енте.

Iа 2а оберта се тврди да је послед$и меровин%ки краљ који је успе%но владаоцелим Mраначким краљевством& али природа $е ове владавине открива стварнепроблеме које су имали Меровинзи. Неустрија је била центар краљевске мо#и& аомиљене краљевске виле нису биле далеко од )ариза. 2а оберт је једном путоваоу ?ур ундију и задивио ?ур унде =као и само Mреде ара>& али локална аристокра!тија у ?ур ундији и осталим деловима ју9не алије скоро све време је настављалада 9иви по своме и у $ихову власт краљ се није ме%ао. 2а оберт мо9да никада

није посетио 5квитанију& мада је& сасвим си урно& био упознат с тамо%$им при!ликама. Мно о озбиљнији знаци локалне независности јављали су се бли9е ку#и&у 5устразији. Iа време 2а обертове владавине супарни%тво изме#у 5устразије иНеустрије& које је обојило политику Меровин а крајем 0. века& почело је све ви%еда избија на повр%ину. Разлика изме'у две провинције је делимично била култу!

роло%каP језик којим су оворили становници Неустрије је у лавном био латинскиили протофранцуски& док се у 5устразији оворило франачким или ерманским је!зиком.

Мада се у том ре ионалном распарчава$у ве# мо у назрети први знаци пропа!да$а меровин%ко краљевства& постојали су и позитивни видови 2а обертове вла!давине. )раво Меровин а да владају краљевством никада није било доведено у

пита$е. Рекорд који је поставила династија Меровин а& одр9авају#и се на властидва и по века& није био превази'ен ни де у Jвропи рано сред$е века. 2инастија је старила и управо се том старе$у делимично мо9е приписати %то је остала тако


13/19

у ледна& обавијена мистиком. 5ли је& исто тако& била једина династија у Jвропикоја је с правом мо ла да тврди да је наследница Рима. ;вети краљеви су и даљеприхватали византијско цара као номинално суверена. Начин владавине Меро!вин а& чак и у време 2а оберта& имао је препознатљиву римску ноту. :права је ко!

ристила писану речG често се писало на увозном папирусу& према римским адми!нистративним нормама. 5дминистратори су били изузетно образовани светов$а!

ци& мада се почев од -лотара KK све ви%е осе#а присуство цркве. Монархија је рас!пола ала великим земљи%ним пространствима па су 2а оберт и $е ова аристо!кратија мо ли да заве%тају цркви мно о земљи%них поседа. *о је био период пре!порода манастира у северној алији& чији је духовни во'а био 9иви светац "олум!бан. : тим манастирима јо% су се окупљали духовници из редова алоримске ари!стократије& који су чували уче$а и традиције римско света. 8ни су били изузетноутицајни у о9ивљава$у скрипторске делатности и на тај начин поло9или су теме!ље о9ивљава$у учености у . веку& данас познатом као Cкаролин%ка ренесансаD.

Каро1!н2!

)ородица која #е дати најмо#није владаре Jвропе . века до%ла је из 5устрази! је& у којој су& као наследници некада%$их 2а обертових саветника )ипина и 5р!нулфа& успели да одр9е скоро непрекидну доминацију кроз цео 0. век. )обедом убици код *ертрија 1 0. одине унук ово )ипина& )ипин KK& ујединио је Неустријуи 5устразију под вла%#у сво меровин%ко владара!марионете. 5ли борба за пре!власт у северној алији знатно је ослабила Меровин е и $ихове мајордоме. На ју!у и истоку постепено су се издвајале ре ионалне целине B 5квитанија& )ровансаи ?ур ундија. ермански народи с дру е стране Рајне& који су били под вла%#уMранака у 2а обертово доба& захтевали су право на независност. Oак и у севернојалији Меровинзи и $ихови мајордоми често су били немо#ни да зауставе делова!$е локалних аристократских породица.

)ипинов ванбрачни син "арло Мартел започео је процес поновно уједи$е$аалије и дао своје име династији "аролин а. :з помо# сво марионетско краљаујединио је северну алију и почео са осваја$има поседа који су некада припада!ли меровин%ким краљевима. )остао је славан по победи над 5рабљанима 03A


14/19

су постали пиони световне политике. На црквеним саборима захтевано је поновноуспоставља$е правила о 9ивоту духовника& редовно одр9ава$е синода и напу!%та$е па анских обичаја. ?онифацијев рад су наставили Mранци& ме'у којима јенајзаслу9нији "роде ан G он је настојао да уведе једнообразност у литур ију и уобавља$е верских обреда& следе#и Рим као свој узор& %то #е касније постати ка!

рактеристика каролин%ке цркве. 8н је основао %колу за уче$е римско & такозва!

но ре оријанско поја$а& а под $е овим утицајем CроманскоD мона%ко правилосв. ?енедикта постало је модел мона%ко начина 9ивота.

?лиске везе с Римом које су одр9авали ?онифације и "роде ан успоставиле сусе и на политичком пољу. Најзад& )ипин KKK& који је и даље носио титулу CвојводеDили CкнезаD& упутио је изасланство папи Iахарију с пита$ем да ли он који др9истварну мо# у земљи има право да се назове CкраљемD. Iахарије је послао потвр!дан од овор& и 0,7. )ипин KKK је послао у манастир послед$е меровин%ко краља-илдерика KKK& а сам се у ;оасону про ласио краљем. )ипиново устоличе$е било

је први црквени обред у Mранцуској са миропомаза$ем светим уљем& а вероватно је тада први пут у Jвропи круниса$е обавио један епископ. )ипин& сада краљ )и!пин K& предузео је све мере да никаква замерка не мо9е да се стави на ле итимитет$е ово револуционарно потеза. :ло а коју је наменио цркви у инау уралној све!чаности имала је неслу#ене последице у каснијој историји JвропеP )ипиновоунука су с престола збацили епископи који су закључили да ако мо у да поставља!

ју краљеве& мо у и да их свр авају. )осета папе ;тефана KK Mраначкој 0,3. била јетако'е судбоносна. 8н је до%ао да замоли Mранке за помо# како би повратио те!

риторије у (талији које су римској цркви одузели Eан обарди. ;тефан је поновомиропомазао )ипина и $е ове синове& а "аролинзи су устоличени као нови за!%титници папства& заменив%и у томе све слабије византијске цареве. )ипин је по!том приморао Eан обарде да моле за мир и Риму врате територије.

)ипин је ма$е познат од сво сина "арла& који је постао познат под именом /е!лики. Iа то постоје бројни разлози. Ње ова ду а владавина је и политички и кул!турно изменила лице Jвропе& а он сам је обичним људима сред$е века из ледаокао идеал владара. 5ли& проце$ују#и $е ово влада$е према територијалном %и!

ре$у и учвр%#ива$у др9аве& црквеним реформама и везама с Римом& мо9емо даприметимо да је он само на ло ичан начин довео до краја политику чије је основеутемељио $е ов отац )ипин.

Fивотопис "арла /елико & прву сред$овековну био рафију& написао је светов!$ак 5јнхард& један од $е ових учених дворана. ;леде#и свој узор& ;ветонијевк$и9евни портрет императора 5в уста& 5јнхард је описао "арла /елико & $е овуоде#у& навике у јелу и пи#у& обавља$е рели ијских обреда& $е ова духовна интере!сова$а& сликају#и изузетно упечатљиво& чак и веома верно& то франачко монар!

ха. 5јнхард нам прича да је "арло поди ао своју палату у 5хену& у којем су летатопла& и да је волео да се купа са породицом& пријатељима и дворанима. Oитао је итечно оворио латински језик& као и свој франачки& а разумео је и помало овориорчки. :чени духовници које је окупљао на свом двору подучавали су а рамати!ци& реторици и математици& али никада није потпуно савладао ве%тину писа$а&иако је под својим јастуком но#у др9ао таблице за писа$е =јер се четири!пет путабудио у току но#и>.

5јнхард започи$е писа$е 9ивотописа ратовима "арла /елико & и то сто а %то је само такав неуморан& изузетно успе%ан војсково'а мо ао оставити трајни печатна историју Jвропе. /е# раније смо видели да је он окончао )ипиново ратова$е с5квитанијом и про ласио сво сина Eудви а за краља 0 7. одинеG једини озбиљан

пораз у тим ратовима претрпео је код Ронсевоа у )иринејима& пораз који #е једнодана бити овековечен у Песми о Роланду . "арло је тако'е свом краљевству припо! јио ;аксонију& и то после ду о оди%$е& 9естоко војева$а& а пред крај сво кра!


15/19

љева$а кренуо је против 2анацаG уни%тио је краљевство 5вара у )анонији =крај. века>G покорио је ?ретонце& ?аварце и разне словенске народе. На ју у је отпо!чео ослоба'а$е @паније од власти 5рабљана& а на североистоку полуострва фор!мирао @панску марку. ;воје најзначајније ратове је водио ју9но од 5лпа& у (та!лији. )апа -адријан се обратио "арлу /еликом за помо# против лан обардскокраља 2езидерија. : зиму 003& владали одре'еним& ме'ународним писаним језиком који се мо ао употребља!вати по целом ви%ејезичном царству. 5 ду отрајно проучава$е каснолатинскихраматика и класичне латинске литературе произвело је плејаду научника H пе!


16/19

сника& историчара& критичара& теоло а& филозофа H чији се радови мо у мерити сделима из периода касне антике. *ај класични препород& који се назива Cкаролин!%ка ренесансаD& настао је на самом двору. Научници на двору ве#ином су билистранциP )етар из )изе и )авле Nакон из (талије& *еодулф од 8рлеана из @пани!

је& 5лкуин из Нортамбрије& осиф из (рске. ?ило је и неколико Mранака& укључу! ју#и 5н илберта =чије је тајне везе с једном од "арлових неудатих к#ери открио

свету историчар Нитхард> и 5јнхарда =који је критиковао царев бла онаклон односпрема пона%а$у $е ових неудатих к#ери>. Ренесанса је дости ла врхунац токомвладавине "арлово унука "арла Tелаво & у чије време су ве#& по целом краљев!ству& постојале %коле за преписива$е и израду к$и а.

"ада је остарели "арло /елики напокон умро 74. одине& над9ивепо а је само један син& Eудви )обо9ниG Eудви ов синовац ?ернард преузео је краљевство(талије после смрти сво оца )ипина& али је остао под царским протекторатом.Eудви ови црквени саве

kulturna istorija 500 - 1000

Documents