10. maj 2017. godine

Manji porez na zarade

Vučić kaže da je pokretanjem kompletne ekonomske aktivnosti u zemlji došao trenutak u kome danas

razmišljamo da moraju da se povećaju primanja najsiromašnijim građanima, pre svega penzionerima i

radnicima sa najnižim zaradama, i poručuje da će se ići i na smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je, u intervjuu za televiziju Prva, naveo da, iako neki kritikuju da je

povećanje malo, da je to značajno jer su nakon godina pada standarda danas stabilizovane javne finansije što

je omogućilo da plate sa 357 evra dođu na 430-440 evra, što je za 20 odsto više.

„Malo li je to za jedan mandat, da sprečite zemlju da bankrotira, da imate čvrste javne finansije, da vam ne

raste javni dug kao što je rastao, da znate da imate sigurnu i dobru zemlju“, rekao je Vučić.

On je rekao da je namera da se smanje porezi i doprinosi na zarade.

„Jedan, dva, tri, četiri odsto – mislim da možemo to da uradimo. Ostaje da se to vidi, u vladi ćemo donositi

tačnu ocenu i proicenu i mislim da je dobro da se to uradi zajedno sa MMF i sa Fiskalnim Savetom da ne

bismo ugrožavali sve ono što smo do sada postigli“ rekao je Vučić.

Premijer je istakao i da je jedan od ciljeva da se nezaposlenost spusti ispod deset odsto, što bi bilo bolje od

evropskog proseka, ali i da prosečna srpska plata do kraja 2018. u proseku bude 500 evra.

On je naveo da veća kreditna aktivnost pokazuje pokretanje kompletne ekonomske aktivnosti u zemlji.

Vucić je rekao da moramo da razmišljamo o najsiromašnijima, o penzionerima koji moraju da odbiju

povećanje i radnicima „koji teško i krvavo zarađuju za hleb“ da dobiju povećanje.

„O svakom od tih pitanja sam zaista veliki optimista“, poručio je Vučić.

Govoreći o dobroj poslovnoj klimi u Srbiji Vučić je ukazao na podatak da je poslednjih godina otvoreno

više kompanija koje su zaposlile više hiljada ljudi.

„Otvoren je Džonson Elektrik, koji će uskoro imati 3.000 zaposlenih. Otvoren je Aster teksti, koji već ima

1.500 zaposlenih, a zapošljva sada još 500 novih. Leoni za tri meseca počinje da radi sa 2.200 zaposlenih. Sa

Cumtobelom narednih dana završavamo da oni dođu, a oni su Mercedes u oblasti industrije svetla. Dovešće i

nove komponentaše“, rekao je Vučić.

Premijer je dodao i da je postignut dogovor za Nišku banju sa filipinskom kompanijom Mini, kao i da je

borba između Niša i Novog Sada za dolazak nove fabrika koja će zaposliti 1.600 radnika…

Na konstataciju da vlada nastoji da stvori što bolji ambijent za nove investicije Vučić je rekao da je vlada

dala lokalnoj samoupravi koju kontrolišu neke druge političke stranke 10.1 milion evra za 1.700 ljudi da se

zaposli u kompaniji Jazaki.

On je naveo da će ta kompanija u Šapcu zvanično početi da radi u septembru ali već sada počinje da radi i

300 radnika je na obuci.

Dobro je da u Šapcu, u sedištu Mačve imamo takvu fabriku rekao je i dodao da se pokušava da se još

moćnija japanska kompanija „dovede“ u Loznicu ili Kraljevo.

Kako je rekao sve što može „gura u Kraljevo“, a trenutno se pomaže jednom srpskom biznismenu u

proizvodnji masivnog nameštaja u Kraljevu, a gde zapošljava 300 ljudi i gde se daju velike subnvencije, jer

je želja i namera da se srpski biznis podstakne.

Послодавци избегавају да запосле особе са инвалидитетом

Послодавци у Србији због предрасуда избегавају да запосле особе са инвалидитетом и радије плаћају

пенале, изјавио је данас председник Националне организације особа са инвалидитетом и председник

Савеза слепих Србије Милан Стошић.

Он је рекао за РТС да је то нарочито

изражено код особа са тежим

инвалидитетом.

Тошић каже да у Србији има скоро 800.000

особа са инвалидитетом и да ће ове године за

унапређење њиховог положаја бити

издвојено 40 милиона динара више него

претходне односно око 400 милиона.

Он је рекао да се особе са инвалидитетом највише запошљавају преко јавних радова и да је то за

сваку похвало додајући да би, ипак, требало обезбедити тој групи становништва и трајније

запошљавање.

Тошић је навео да има око 500 организација особа са инвалидитетом и да би требало донети посебан

закон који би регулисао њихов рад због разних специфичности, јер би то доста унапредило њихов

положај.

Како је рекао, у последње време су, ипак, направљени озбиљни помаци и постоји добра сарадња са

надлежним министарством.

Duži rok za Aerodrom zbog "velikog broja učesnika"

Vlada Srbije produžila je do 30. maja rok zainteresovanima za predaju neobavezujućih ponuda u postupku

za davanje koncesije nad Aerodrom "Nikola Tesla".

To se navodi u oglasu koji je objavljen u dnevnom

listu "Politika".

Kako podseća list, ovo je već treći put da država

produžava rok za dostavljanje neobavezujućih

ponuda, a na pretkvalifikacioni konkurs za

Aerodrom "Nikola Tesla" javilo se 27

zainteresovanih kompanija.

Prilikom prethodnog produžetka rokova kao krajnji

datum za dostavljanje neobavezujućih ponuda bio

je definisan 15. maj, dok je prethodni rok bio 24.

april.

U oglasu se navodi da je prolongiranje učinjeno "na zahtev velikog broja kvalifikacionih učesnika".

Ovde je reč tek o prvoj fazi postupka u kojoj se dostavljaju ponude koje ni po čemu ne obavezuju

zainteresovane potencijalne koncesionare, napominje "Politilka".

U najnovijem oglasu se navodi i da se rokovi produžavaju kako bi zainteresovani ponuđači mogli da

iskoriste pravo da "formiraju konzorcijume sa trećim licima". Reč je o takozvanim pridruženim članovioma

konzorcijuma, a u oglasu se navodi da je tim povodom stiglo mnogo pitanja.

Prava trka počinje 1. juna, kada bi trebalo da počnu da stižu obavezujuće ponude, ukoliko država ne odluči

da još jednom produži prvu fazu postupka. Druga faza postupka trebalo bi da se završi krajem avgusta kada

bi se saznalo i kome će država da poveri aerodrom na upravljanje u narednih 25 godina.

Javni poziv objavljen je 10. februara, podseća list.

Minimalnu zaradu od 22.620 dinara prima između 300 i 350 hiljada

zaposlenih

Minimalnu zaradu od 22.620 dinara prima između 300 i 350 hiljada zaposlenih, procenjuju u Republičkom

zavodu za statistiku.

Mnogi zaposleni na crno primaju manje i od toga, ne dobijaju ono što zarade ili ih plaćaju sa zakašnjenjem.

Posle najave iz Vlade da će do jeseni minimalne zarade biti povećane, proveravali smo kako je to u praksi

moguće.

Zakon o radu precizira da se o minimalnoj zaradi

dogovaraju socijalni partneri do 15. septembra, za

sledeću kalendarsku godinu, a ako se ne dogovore,

o njoj odlučuje Vlada.

Međutim, u Ministarstvu rada kažu da i socijalni

partneri: sindikati i poslodavci, mogu da traže

povećanje minimalne zarade.

"Tako da je moguće u toku godine odlučiti o

eventualnom povećanju cene rada ukoliko se svi socijalni partneri saglase i ukoliko je to naravno opravdano

povećanjem onih parametara na osnovu kojih se i određuje minimalna cena rada", kaže Zoran Lazić, državni

sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Pored osnovnog minimalca, radnik treba da dobije regres, topli obrok i prevoz. Kada bi se dodalo tih

nekoliko hiljada dinara na osnovnu minimalnu zaradu, videli bismo da većina trgovinskih lanaca, u stvari

isplaćuje minimalnu zaradu, ili tek malo više od toga.

Iako rade za vreme državnih praznika i imaju najviše marže u okruženju, zbog velike ponude radne snage -

malo plaćaju radnike. Poslodavci se slažu da neke njihove kolege tako zloupotrebljavaju zaposlene, ali se

žale da plaćaju najviše doprinose po zaposlenom u Evropi, do 67 odsto. Za razliku od većine evropskih

zemalja, kod nas se oporezuje i minimalna zarada, a doprinose država ne smanjuje.

"Apsurdno je da se na topli obrok plaćaju svi porezi i doprinosi što je ipak jedna socijalna kategorija", kaže

Boban Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije

Minimalnu zaradu - nepopularni "minimalac" poslodavac isplaćuje dok traju poremećaji u poslovanju firme,

i to ne duže od šest meseci. Ako se poslovni problemi do tada ne reše, poslodavac je dužan da obavesti

reprezentativni sindikat o razlozima. Mada su svesni stanja u budžetu, sindikati ističu da minimalna zarada

nije dovoljna ni za puko preživljavanje.

"Ukoliko naš rast godišnje iznosi 3odsto BDP-a, onda ne možemo očekivati u celini da će zarade biti veće

od tog rasta", kaže Boban Stanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Koliko će minimalno biti plaćeni radnici u Srbiji znaćemo do sredine septembra, a spekuliše se da će radni

sat biti oko 140 dinara.

TELEGRAF.RS/TANJUG

Lasta menjala viškove novim radnicima, vozači

potkradali: Preduzeće oštećeno za 140.000 evra!

Više tužilaštvo je započelo i obavilo veći deo istrage zbog obima pronevera i velike sume novca, a

vozači su osumnjičeni za prevare u službi

Državna revizorska institucije (DRI), utvrdila je niz nepravilnosti u poslovanju saobraćajnog preduzeća

“Lasta“, a u izveštaju se navodi da je preduzeće tokom 2015. godine uz otpremnine napustilo 640 ljudi za

koje je konstatovano da su “višak”, a na njihova radna mesta je posle manje od tri meseca primljeno 310

novih radnika, pišu “Novosti”.

Kako navodi “Blic”, unutrašnja kontrola preduzeća

Lasta otkrila je da su njeni vozači tokom petogodišnjeg

perioda oštetili preduzeće za 140.000 evra.

U dokumentu DRI na 239 strana, koji prenose Novosti,

obrazložen je niz nepravilnosti.

Jedna od tih nepravilnosti je da zaposleni na istim

pozicijama imaju drastično različite plate, sa

koeficijentima od 2 do 3,98, što znači da

automehaničari rangirani za isti posao imaju čak 26 različitih zarada, navode Novosti.

– Preduzeće je kao jedini kriterijum koristilo princip dobrovoljnosti i na ime otpremnina isplatilo

iznos od 386,6 miliona dinara. Zaposlili su ljude bez pribavljene saglasnosti Vlade Srbije, što nije u

skladu sa zakonom o budžetskom sistemu i s Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo

zapošljavanje i dodatno angažovanje korisnika javnih sredstava – objašnjavaju revizori.

DRI je stavio kao zamerku i to što su se u restoranu preduzeća besplatno posluživali direktor, rukovodioci

sektora i predsednici dva sindikata, a da se ne zna po kojim kriterijumima su se gostili. Troškovi

reprezentacije su 5,9 miliona dinara, odnosno 47.000 evra i najvećim delom se odnose na ugostiteljske

usluge i utrošak hrane i pića u restoranu preduzeća, kao i u drugim ugostiteljskim objektima.

– Društvo nema usvojen pravilnik o reprezentaciji kojim bi bili utvrđeni uslovi pod kojima određeni

zaposleni mogu, do određenih iznosa i za koje poslovne svrhe koristiti sredstva za reprezentaciju –

objašnjavaju za Novosti u DRI.

Novi direktor Laste, Veljko Vukobratović, u odgovoru Novostima ističe da će to preduzeće postupiti po

svim preporukama koje stoje u izveštaju DRI.

– Služba unutrašnje kontrole Laste je dobila nalog da proveri sve nepravilnosti navedene u izveštaju DRI i

po tom nalogu se postupa – ističe Vukobratović.

“Blic” navodi da je 114 vozača Laste osumnjičeno da je proneverilo novac koji su dobili za troškove

prilikom putovanja u Nemačku, čime je preduzeće oštećeno za 140.000 evra.

Više tužilaštvo je započelo i obavilo veći deo istrage zbog obima pronevera i velike sume novca, a vožači su

osumnjičeni za prevare u službi.

Pronevere novca namenjenog za službena putovanja dešavale su se u periodu od 2011. do 2016. godine, a

inicijalnu krivičnu prijavu podnelo je novo rukovodstvo Laste.

Njihova unutrašnja kontrola je, istražujući pojedine nepravilne račune koje su vozači donosili sa putovanja,

utvrdila da je šteta naneta preduzeću 139.600 evra, stoga je odmah podneta krivična prijava Tužilaštvu,

navodi Blic.

Vozači su novac za smeštaj u inostranstvu, koji su dobijali na ruke, uzimali za sebe, kako navodi Blic, dok

su prenoćište tražili u privatnoj režili ili su spavali u autobusima. Unutrašnja kontrola Laste nije u svim

slučajevima utvrdila da je došlo do uzimanja novca, ali su mnogi računi koje su vozači prezentovali bili

neispravni, što je bio razlog za pokretanje postupka, piše Blic.

Do sada je bilo čak 49 priznanja krivice i rešavanja postupka po takozvanom načelu oportuniteta, što znači

da optuženi uplati određenu sumu novca u humanitarne svrhe i na taj način prizna krivicu.

Sad izvozimo i direktore

Srbija početkom godine beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni usluga. Suficit od 182 miliona dolara u

prva dva meseca zahvaljajući IT

KADA se podvuče crta, usluge više izvozimo nego

što uvozimo. Prema podacima iz prva dva meseca

ove godine, Srbija je u suficitu od ukupno 182

miliona dolara. Rezultatu je doprinela pre svega

domišljatost zaposlenih u informacionim

delatnostima, ali i stručnjaci za profesionalno i

menadžersko savetovanje. Brojke kažu da smo

počeli da - izvozimo direktore.

Kompjuterske usluge su nam u januaru donele

zaradu od 37, a u februaru 41 milion dolara.

- Već dugo je suficit informacionih usluga veći nego što je to slučaj sa prehrambenom industrijom. Uspešniji

su od izvoza voća i povrća. Već dugo oni postižu najbolji rezultat - kaže ekonomista Ivan Nikolić.

Menadžeri konsultanti su, po svemu sudeći, takođe značajan srpski izvozni adut u polju usluga. U januaru su

bili u "plusu" od 32, a u februaru 38 miliona dolara. Posle godina kada su strane kompanije na vodeće

pozicije dovodili oproban kadar iz centrala, izgleda da se situacija preokrenula.

Među poljima u kojima smo veći izvoznici nego uvoznici je i transport. U ovoj oblasti stranoj konkurenciji

najviše beži prevoz putnika. Naše kompanije u inostranstvu prodaju karte vredne 22 miliona dolara, dok

stranci u Srbiji inkasiraju devet miliona dolara. Na ovaj rezultat, delom utiče i pravilo da ukoliko strana

kompanija pokreće međunarodnu autobusku liniju kroz Srbiju, mora da nađe partnera u našoj zemlji.

Upućeni objašnjavaju da je veće interesovanje srpskih kompanija da voze u stranim zemljama, nego što su

strane kompanije zainteresovane da voze kroz Srbiju. Domaći prevoznici su i cenovno konkurentniji.

Kada je reč o prevozu robe, međutim, tu smo u februaru bili u "minusu". Mi smo stranim kompanijama za

ovaj posao platili 44 miliona dolara, a naše su izvezle ovu uslugu u vrednosti od 40 miliona dolara. Mesec

ranije je odnos bio nešto povoljniji, imali smo suficit od šest miliona dolara.

TURIZAM BEŽI

NAJVEĆI deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni među uslugama piše - turizam. Samo u februaru, naši

građani su u inostranstvu potrošili 25 miliona dolara više nego posetioci Srbije. Stranci su u prednosti i kada

je reč o naplati prava intelektualne svojine. Mi smo za to u februaru dali 13 miliona dolara više nego što su

stranci platili našim autorima.

U Srbiji život najbrže prođe

Stanovnici naše zemlje su i dalje najkratkovečniji na zapadnom Balkanu. Kod nas se godišnje uradi 800.000

estetskih zahvata, a kod lekara preventivno ide tek svaki četvrti

STANOVNICI Srbije žive, u proseku, 15 godina duže nego pre šest decenija. Ali, zbog duboko uvreženog

"recepta", kao u dva loša vica: onog kad lekar Cigi

zabrinutom za zdravlje kaže - živećeš 100 godina, a ovaj

ga zabezeknut pita: "Od čega, bre, da živim doktore?", i

onog da je ovde najzastupljenija mera prevencije

uzdanica: "Bože, neće, valjda, bolest baš na mene", imaju

sve izglede da zadrže "titulu" najkratkovečnije nacije na

zapadnom Balkanu.

Trenutno je prosečan životni vek u Srbiji, prema

istraživanju Ujedinjenih nacija, 74 godine. Muškarci žive

71,7, a žene 76,3 godine. To je, opet u proseku, za 2,4

godine manje nego u Albaniji, za 1,7 godina kraće nego u

Hrvatskoj, za pet meseci manje nego u Crnoj Gori ...

Šta nas svrstava među najkratkovečnije narode, precizan odgovor nemaju ni lekari. Ali, generalna nebriga o

zdravlju je svakako jedan od važnijih razloga zašto samo retki mogu da se nadaju da će doživeti duboku

starost.

Sa 42,2 godine, koliko je trenutno star, prosečan stanovnik Srbije ne ide kod lekara dok ga nešto ozbiljno ne

zaboli, a u kartonu već ima dijagnozu bar dve hronične bolesti, od kojih je jedna povišen krvni pritisak. Iako

se o značaju prevencije, i to od najranijeg uzrasta, sve više govori, sa zapada smo, izgleda, masovnije

prihvatili opsesiju da "večno", bar spolja, budemo mladoliki i lepi, nego što usvajamo zdrave stilove života.

To dokazuje i činjenica da se ovde godišnje uradi 15.000 do 20.000 estetskih operacija, ukupno 800.000 do

milion intervencija za ulepšavanje i vizuelno podmlađivanje (uključujući i one "minimalne" botoksom ili

hijaluronskom kiselinom), a da na preventivne preglede redovno ide tek četvrtina stanovništva!?

Stručnjaci su uvereni da bi

ozbiljnijim odnosom prema

svom zdravlju stanovnici

Srbije značajno povećali

izglede za dugovečnost, ali

životni vek zavisi i od mnogih

faktora na koje ne možemo da

utičemo: kod genetike; od toga

da li ste bogati ili siromašni; u

kakvoj zemlji živite; da li vam

je dostupna zdravstvena zaštita

i koliko je ona kvalitetna.

- Uzroci zbog kojih živimo

kraće nego susedni narodi su

svakako multifaktorski, ali

sigurno je da na preuranjenu smrt kod nas značajno utiče epidemija kardiovaskularnih i malignih bolesti -

kaže za "Novosti" akademik profesor dr Petar Seferović, kardiolog u Kliničkom centru Srbije i predsednik

Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju. - Sa Ukrajinom i Rusijom Srbija zauzima sam vrh evropske

liste po učestalosti obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, koje su kod nas odgovorne za čak 54 odsto

ukupnog mortaliteta. Šta tome doprinosi lako je zaključiti, ako znamo da su kod nas dijabetes, koji

podmuklo razara čitav organizam, arterijska hipertenzija i infarkt u značajnom porastu. Kontrola faktora

rizika i zdrav način života su ono o čemu se sve više govori, ali još je to više reč nego suština, i nije

dovoljno zaživelo kao način ponašanja.

Za razliku od stanovnika u razvijenom zapadnom svetu, naročito u SAD, koji su svoj obrazac ponašanja

odavno izgradili na činjenici da bi bolest, što zbog odsustva sa posla, što zbog troškova lečenja, vrlo brzo

mogla da ih dovede do bankrota, u Srbiji se masovno uživa u porocima kao što su duvan, alkohol, pikantna

hrana, a onda se, kad zdravlje počne da izdaje, od zdravstvenog sistema, koji glomazan i trom, često ne

može da odgovori ni urgentnim potrebama, očekuje brza i efikasna intervencija: izlečenje kao čarobnim

štapićem.

- Preventivne mere koje pokušavamo da forsiramo su znatno bolje nego pre 10 godina i ako malo oslušnemo

u kafani ćemo, već među muškarcima u četvrtoj deceniji sve češće čuti: "Nećeš, valjda, to masno da jedeš" -

navodi profesor Seferović. - Ti pomaci ka zdravim stilovima života, međutim, još nisu u onoj meri u kojoj bi

trebalo da budu.

"Školski" saveti doktora: nemojte da pušite, nemojte da jedete crveno meso, belo brašno, slatkiše, zaboravite

i da postoji alkohol, običnog čoveka, prilično umornog od borbe za egzistenciju često dodatno frustriraju, jer

ih doživljava kao pokušaj da mu neko "zavrne" i poslednje "ventile" u životu. Opet, kada se pogleda lista

najdugovečnijih ljudi na planeti, iz biografija se uočava da nisu baš bili besporočni.

- Tačno je, svi superstogodišnjaci su imali neki porok, ali imali su i dobru "japiju", dobru genetiku, a ta

familijarna predispozicija da se dugo živi je najvažnija - kaže profesor Seferović. - Ne izgleda kao velika

mudrost, ali tajna je, ipak, u umerenosti. U Boki Kotorskoj pregledao sam Mitra Lukinog. Tada je imao 104

godine i potpuno zdravo srce. Koja mašina može toliko da radi? Nijedna! Zato i mislim da je srce vrlo blizu

onom što označava perpetuum mobile.

TRKU ZA NOVCEM PLAĆAMO ZDRAVLjEM

IAKO su naši najbliži susedi dugovečniji od nas, akademik Petar Seferović kaže da nije uočio bitnije razlike

u stilu života:

- Istočno od Italije briga o zdravlju nije tolika kao na zapadu, a glavni razlog je taj što jedan, recimo,

Amerikanac, zna da kada je "gotov" dođe "u ruke lekara i advokata". Od svih naroda u ovom delu Balkana,

čini mi se da se jedino Albanci ne utrkuju po svaku cenu za svim što dolazi sa zapada. Još nisu toliko

"podlegli" industrijalizaciji da jure za zaradom, da rade 10 poslova kako bi kupili pet automobila i ko zna šta

još. Mi ostali bi trebalo svakog dana da učimo da ne može baš sve da se stigne, i da sva ta trka za

materijalnim ima cenu, koju često plaćamo zdravljem.

IDEALNO NE POSTOJI

- ČOVEK koji je izmislio džoging umro je u 62. godini, i to je još jedan dokaz da u životu nema idealnih

stvari - kaže profesor dr Petar Seferović. - To znači da čovek mora da ima ono nešto, da ne kažem "od čega

će da umre", nego što mu pričinjava zadovoljstvo. Mi maštamo da će ljudski organi jednog dana moći da se

menjaju, ali koliko jedan ljudski organ optimalno može da radi, ne znamo.

Zaštitnik građana istakao neophodnost formiranja centara za zaštitu mentalnog zdravlja pri lokalnim

samoupravama

Sve više socijalno nevidljivih slučajeva

Samohrana sam majka, bez stalnog zaposlenja. Sin mi ima 19 godina, oboleo je od psihoze, a u poslednje

vreme je suicidan.

Obraćala sam se svima za pomoć, od socijalnih

službi, ministarstava, gradske i republičke vlasti, i

svi prebacuju odgovornost jedni na druge. U

psihijatrijske ustanove ne mogu da ga smestim, jer

su prebukirane. Ne znam šta da radim. Živimo na

ivici egzistencije a bojim se i za sinovljev i za svoj

život - rekla nam je u telefonskom razgovoru

čitateljka V. T., obraćajući se za pomoć.

Prva adresa nam je bio vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković, koji je uzeo podatke čitateljke,

alarmirao nadležne ali i skrenuo nam pažnju da je broj takvih, socijalno nevidljivih slučajeva u Srbiji sve

veći, i da država za njih nema sistemsko rešenje.

- Pokrenuli smo slučaj pred nadležnima, na vašu i našu inicijativu. Moram da naglasim da u Srbiji ne postoji

mehanizam koji bi pružio zaštitu porodici i obolelom u ovakvoj situaciji. Gospođa se obraćala policiji, i oni

su, kako smo proverili, zaista radili svoj posao. Izlazili su na teren kad god bi mladić nestajao ili pretio da će

se ubiti. Gospođa se obraćala i centru za socijalni rad, ali njihova moć će se iscrpeti u tome što će njenog

sina eventualno lišiti sposobnosti za rad. Ali to nije od bilo kakvog značaja za rešavanje problema u kom se

žena nalazi - naglašava Janković. On dodaje da država mora da napravi mehanizam koji će biti odgovor na

ovaj izazov.

- Samo u Beogradu postoji veliki broj porodica sa sličnim problemom, praktično, u bezizlaznoj situaciji.

Samohrani roditelji sa mentalno obolelim detetom, bez primanja, bez struje i telefona, gladni i siromašni -

ukazuje Janković. Zaštitnik građana je u skladu sa svojim ovlašćenjima proteklih godina pratio postupanje

nadležnih organa kada je u pitanju položaj osoba sa mentalnim smetnjama.

- Tokom višegodišnjeg rada uvideli smo da su te osobe uglavnom smeštane u institucije azilatnog karaktera,

na duži rok. Te bolnice su često udaljene od mesta prebivališta pacijenta. Uključenost lokalne zajednice u

život tih bolnica je minimalna i oni koji žive unutar psihijatrijskih i ustanova socijalne zaštite gube

sposobnost za život u zajednici u redovnom okruženju. Zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama

podrazumeva postupak reinstitulizacije, ali takav koncept u Srbiji nije zaživeo i nije dobar. On ne garantuje

da će se stvoriti uslovi da osobe sa mentalnim smetnjama imaju podršku u lokalnoj zajednici, u prirodnom

okruženju. I ne samo oni, već i njihove porodice, hranitelji ili staratelji - naglašava Janković.

Zaštitnik građana kaže da u Srbiji nije osmišljen koncept koji je jedini moguć u ovoj situaciji, a to je

formiranje centara za zaštitu mentalnog zdravlja pri lokalnim samoupravama. U njima bi radili

multidisciplinarni timovi, osposobljeni da pruže podršku osobama sa mentalnim smetnjama i njihovim

porodicama.

- Na propuste države jedino se može skrenuti pažnja ukazivanjem na ovakve slučajeve, okruglim stolovima i

javnim diskursom. Samo tako možemo da nateramo državu da pokrene mehanizam i stvori sistem koji bi

funkcionisao - zaključuje Janković.

Oko 400.000 obolelih u Srbiji

U Srbiji se ne zna tačan broj ljudi koji boluju od mentalnih bolesti, ali se procenjuje da ih ima između

300.000 i 400.000. Prema poslednjim svetskim istraživanjima, poremećaj strukture ličnosti ima skoro svaka

peta osoba, što se odnosi i na Srbiju. Ovaj poremećaj se ne može rešiti samo lekovima, već ranim

otkrivanjem i psihoterapijom. U kategoriju osoba sa poremećajem strukture ličnosti mogu podvesti i

počinitelji masovnih ubistava, što bi se moglo sprečiti da je bolest na vreme dijagnostikovana i lečena.

Nedovoljno kapaciteta

Na brojnim skupovima stručnjaci ukazuju da u Srbiji nema dovoljno lekara i psihijatrijskih ustanova. Na

100.000 stanovnika dolazi devet psihijatara, što je nedovoljno. U našoj zemlji ima pet specijalnih

psihijatrijskih bolnica sa svega 6.000 kreveta.

Nakon odluke tužioca da se ne bavi sumnjivom diplomom sudske veštakinje Mirjane Labović

Agencija traži nadzor nad radom Tužilaštva

* "S obzirom na to da se radi o predstavci u kojoj je ukazano na sumnju da se radi o krivičnom delu sa

elementima korupcije, a poštujući samostalnost tužilaštva, molimo da ocenite osnovanost navoda i

ostvarite odgovarajući nadzor nad postupanjem nadležnog tužilaštva", navodi se u dopisu Agencije

Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je od Republičkog javnog tužilaštva da izvrši nadzor nad

postupanjem Prvog osnovnog JT u Beogradu u predmetu u kome je trebalo da utvrdi verodostojnost diplome

sudske veštakinje Mirjane Labović.

Naime, nakon što je u više tekstova Danasa

ukazano da je na diplomi Labovićeve niz

pogrešnih podataka, od naziva univerziteta, do

imena rektora i dekana u potpisu, što otvara

sumnju u ispravnost tog dokumenta, Agencija,

kojoj se obratila stranka u čijem je predmetu

ta veštakinja bila angažovana, zatražila je u

junu prošle godine od Apelacionog javnog

tužilaštva u Beogradu da istraži taj slučaj.

Prvo osnovno JT, kome je predmet ustupljen, više meseci je vodilo pretkrivični postupak. Pre desetak dana

Agenciji je od tog tužilaštva, posle urgencije, stigao odgovor da je "analizom činjenica utvrđenih u

predistražnom postupku tužilaštvo našlo da ne postoji osnov sumnje da je prijavljena Mirjana Labović

izvršila krivično delo za koje bi se gonjenje preduzimalo po službenoj dužnosti, na šta je upućivala

predmetna prijava", kao i da je predmet arhiviran.

- Smatramo da u konkretnom slučaju nije sa sigurnošću utvrđena verodostojnost isprave odnosno diplome

Mirjane Labović o stečenom visokom obrazovanju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, jer se

uvidom u ispravu može utvrditi da je spornu diplomu izdao Univerzitet Kosova u Prištini, što nije tačan

naziv ove visokoškolske ustanove i da su navedenu diplomu potpisala lica čija imena ne odgovaraju

imenima dekana Ekonomskog fakulteta u Prištini i rektora Univerziteta u Prištini - navodi se u dopisu

Agencije upućenog Republičkom javnom tužiocu.

Naglašava se važnost utvrđivanja originalnosti te diplome, s obzirom na formalno pravne posledice koje bi

mogle biti prouzrokovane ukoliko se utvrdi da je Labovićeva na osnovu falsifikovane isprave ostvarivala

određena prava.

- S obzirom na to da se radi o predstavci u kojoj je ukazano na sumnju da se radi o krivičnom delu sa

elementima korupcije, a poštujući samostalnost tužilaštva, molimo da ocenite osnovanost navoda i ostvarite

odgovarajući nadzor nad postupanjem nadležnog tužilaštva i da, ukoliko utvrdite postojanje sumnje u

efikasnost opisanog postupanja, izdate obavezujuće uputstvo o drugačijem načinu postupanja tužilaštvu koje

je u predmetnom slučaju donelo odluku, kao i da, imajući u vidu ozbiljnost slučaja, razmotrite mogućnost

donošenja naredbe da se izvrši stručno veštačenje u odnosu na činjenično stanje koje se navodi u predstavci i

izvršite provere da li su navedenom odlukom nadležnog tužilaštva obuhvaćene provere koje se odnose na

sve navode predstavke - stoji u dopisu Agencije.

Podsetimo, Danas je u više navrata iznosio detalje o toj diplomi, gde je, osim naziva univerziteta, imena

dekana i rektora kao i pečata, sporan i upisani prosek ocene, jer je viši od ocena upisanih u listing položenih

ispita, koji je Labovićeva pribavila po nalogu policije. Povod za seriju članaka bila je činjenica da je Gradski

zavod za veštačenje, gde je ona zaposlena, sve do promene rukovodstva više puta odbijao čak i nalog

Poverenika za informacije od javnog značaja, da nam dostavi spisak sudskih predmeta u kojima je

Labovićeva bila angažovana. Iz konačno dobijenih informacija vidi se da je ona, između ostalog, veštačila u

predmetima koje je država vodila protiv Bogoljuba Karića, zatim Ilije Devića, većinskog vlasnika ATP

Vojvodine, kome je tužilac najpre odredio pritvor a potom tražio da njen nalaz potkrepi optužnicu, kao i u

predmetu Dejana Dragojlovića, koji ima niz sporova sa državom u pokušaju da povrati svoju imovinu, i koji

je i otkrio spornu diplomu.

Interesantno je da se Danasu u poslednjih godinu dana koliko se povremeno bavimo ovom temom, javljalo

više čitalaca koji su tvrdili da osobe iz njihove radne sredine, u čiju su stručnost više godina sumnjali, imaju

upravo takve diplome. Danas je, takođe, objavio i saznanja iz nezvaničnih izvora koji tvrde da su najmanje

dve struje nekih službi svojim "prijateljima ili preporučenim licima" kasnije raspoređivanim po značajnim

državnim institucijama, pribavljali upravo takva dokumenta na kojima je greška bila čak očigledna, kako bi

ih time držali pod kontrolom. Provera takvih sumnji novinarskim alatima nije moguća.

Inače, Mirjana Labović tužila je pre nekoliko meseci Danas zbog te serije tekstova, tvrdeći da su joj

povređeni čast i ugled u stručnim krugovima.

Agencija: Cilj je razotkrivanje korupcije

Agencija za borbu protiv korupcije jedina je institucija koja je odmah po dostavljanju predstavke reagovala i

obratila se Apelacionom javnom tužilaštvu sa zahtevom da se izvrše neophodne provere.

- Svoje neslaganje sa odgovorom Prvog osnovnog javnog tužilaštva Agencija je izrazila kroz dopis

Republičkom javnom tužilaštvu u kojem je istakla mišljenje da u konkretnom slučaju nije sa sigurnošću

utvrđena verodostojnost diplome i zatražila da se izvrši odgovarajući nadzor nad postupanjem Prvog OJT,

što je u skladu sa ovlašćenjima koje RJT ima na osnovu Zakona - kažu u Agenciji za Danas.

Dodaju da su svi mehanizmi koje Agencija poseduje u okviru nadležnosti i ovlašćenja koje ima po Zakonu o

Agenciji za borbu protiv korupcije.

- Kako nema inspekcijska ni istražna ovlašćenja, a u očekivanju je da novim Zakonom o Agenciji dobije

ovlašćenje neposrednog uvida u dokumentaciju i podatke kod organa javne vlasti, te kako je njena uloga u

društvu preventivna, cilj postupanja po predstavkama građana je razotkrivanje slučajeva korupcije u saradnji

sa građanima kao i ukazivanje organima javne vlasti na postupanje koje stvara mogućnosti za korupciju u

javnom sektoru, kod funkcionera i zaposlenih u organima javne vlasti. Takođe, u Nacrtu novog Zakona o

Agenciji predviđeno je i ovlašćenje Agencije da, kada u toku rada po predstavci oceni da u radu organa

javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu ili su već dovele do korupcije, da mišljenje u kome

izlaže stanje, preporučuje šta treba da se preduzme da se ono popravi i određuje rok za to, a mišljenje

dostavlja organu javne vlasti i javno objavljuje - kažu u Agenciji i dodaju da su organi javne vlasti dužni da

joj dostave tražene podatke i dokumentaciju.

Od 100 prijava samo 11 prihvaćeno

U toku 2016. godine Agencija je u više od 100 slučajeva nakon odgovora postupajućeg javnog tužilaštva

zahtevala od neposredno višeg javnog tužioca da izda obavezno uputstvo nižem javnom tužiocu za

postupanje u pojedinim predmetima kada je smatrala da postoji sumnja u efikasnost i zakonitost postupanja

nižeg javnog tužioca, od čega je u 11 slučajeva inicijativa Agencije prihvaćena. Izneti podaci se odnose

samo na postupanje tužilaštva jer se u konkretnoj stvari radi o sličnom slučaju, ali na navedeni način postupa

i u svim slučajevima kada smatra da je neophodno da se izvrši nadzor nad postupanjem organa javne vlasti u

svim drugim oblastima u kojima se javlja korupcija - kažu za Danas u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Šta posle odluke suda da je naknada za obradu kredita protivpravna

Banke nezakonito uzele više od 60 miliona evra od građana

* Prema podacima Udruženja banaka na kraju marta ove godine, stanovništvu je plasirano 819,8

milijardi dinara kredita; Ako je prosečna naknada za obradu kredita bila svega jedan odsto, građani bi od

banaka mogli da traže više od 66 miliona evra i to bez zateznih kamata

"Naknada za puštanje kredita u tečaj", "obrada kreditnog zahteva" ili "mesečna naknada za praćenje kredita"

su samo neki od naziva za nelegalno naplaćivanje novca od građana.

Do pre nekoliko dana nikome nije padalo na

pamet da bi ove provizije mogle biti nezakonite,

ali ih je Viši sud u Somboru u drugostepenoj,

dakle pravosnažnoj presudi, takvim proglasio i

naložio banci da klijentu vrati novac naplaćen za

proviziju, uvećan za zateznu kamatu.

Ukoliko bi građani masovno počeli sa tužbama

protiv banaka za nadoknadu ovako naplaćenih

provizija, bankarski sektor bi se mogao naći u ozbiljnim problemima, jer skoro svi krediti, bilo u dinarima ili

devizama, gotovinski ili stambeni nose sa sobom neku proviziju.

Pregledom ponuda kredita banaka provizije za obradu kredita se kreću na nivou od 0,5 do čak tri odsto

vrednosti kredita. Uglavnom se ta naknada naplaćuje tako što banka za taj iznos odbije glavnicu kredita, a

kasnije naplaćuje kamatu na ceo iznos. Ima i onih banaka koje navodno ne naplaćuju obradu kredita, ali zato

naplaćuju mesečno održavanje. Na kraju, ima banaka koje naplaćuju i jedno i drugo.

Kod kratkoročnih gotovinskih kredita manjeg iznosa manji je i iznos provizije, mada je njeno učešće u

efektivnoj kamatnoj stopi značajno. S druge strane, kod dugoročnih stambenih kredita provizija od dva odsto

je čak 1.000 evra, ako se radi o kreditu od recimo 50.000 evra.

Ovo je prema objašnjenju Denisa Perinčića, predsednika Republičke unije potrošača, neosnovano bogaćenje

za koje bi svako kome je to uz kredit naplaćeno u poslednjih deset godina, koliko je rok zastarevanja, mogao

da tuži banku.

"Naknada za obradu kredita je tipična zloupotreba jače strane u ugovoru. To je bankarski posao koji bi

banka svakako morala da uradi. Dokaz za to je da se i onima kojima nije odobren kredit takođe uradi obrada,

ali im se to ne naplati, dok su oni kojima je kredit odobren kažnjeni provizijom", objašnjava Perinčić,

dodajući da je ovo posledica tolerisanja takvog ponašanja od strane Narodne banke Srbije.

Predsednik udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva Dejan Gavrilović ističe da će pozvati

svoje klijente da podnesu tužbe protiv banaka.

"Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima ne sme da naplaćuje ništa osim kamate. Ni to što su banke

navele efektivnu kamatnu stopu u kojoj je sadržana naknada ne znači ništa, jer je to veštačka veličina,

napravljena samo da informiše, dok je ono što banka stvarno naplaćuje nominalna kamatna stopa", kaže

Gavrilović uz napomenu da ne očekuje od NBS da nešto uradi pošto ona "već godinama štiti banke".

Kako ocenjuje Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukoliko bi sudovi prihvatili

ovakvo stanovište banke bi bile pre bankrotom jer naknade čine veliki deo prihoda. Na primer, u 2016.

godini neto prihodi od naknada i provizija, svih, a ne samo onih na obradu kredita, bili su drugi po veličini

prihodi banaka iza prihoda od kamata. I dok se prihodi od kamata iz godine u godinu smanjuju, recimo u

2016. su iznosili milijardu evra i bili za 70 miliona evra manji nego u 2015, prihodi od naknada su neto

iznosili 286,5 miliona evra i bili tek oko tri miliona evra manji nego u 2015. godini.

Ako uzmemo da je prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju marta ove godine stanovništvu

plasirano 819,8 milijardi dinara kredita i optimistički pretpostavimo da je provizija za obradu kredita u

proseku svega jedan odsto, to znači da bi građani od banaka mogli da potražuju više od 66 miliona evra i to

bez zateznih kamata i eventualnih sudskih troškova, koji sudeći bar prema primeru iz Sombora prevazilaze

naplaćene provizije. Dejan Gavrilović iz Efektive ne očekuje da banke dobrovoljno vrate novac, jer će kao i

u slučaju nezakonitog povećanja kamata ići na kartu da će se mali broj klijenata javiti sa zahtevom za

odštetu, njih će isplatiti, dok će većina ostati nezainteresovana.

Banke su već smanjile za oko pet milijardi dinara (nešto manje od 50 miliona evra) potraživanja od

stanovništva pre dve godine nakon odluke NBS o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što

se u stvari odnosilo na ranije nezakonito povećavanje kamatnih stopa.

Vučić prvo menja Dikovića?

Načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković mogao bi prvi da se nađe "na meti za odstrel" kada

Aleksandar Vučić stupi na dužnost predsednika, piše Danas.

To je ocena vojnih analitičara koji podsećaju da je Dikovića 2011. imenovao Boris Tadić kao predsednik, a

da se nakon toga načelnik generalštaba oslanjao na podršku odlazećeg predsednika Tomislava Nikolića.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za Danas kaže da je promena načelnika Generalšataba političko pitanje o

kom će isključivo odlučivati Aleksandar Vučić.

Radić podseća da po zakonu Diković može ostati na čelu vojske do navršenih 58 godina života, što će se

ispuniti već u maju sledeće godine. On smatra da je za sada još rano govoriti ko bi mogao da bude

Dikovićeva zamena.

Radić ne veruje da će Vučić, kada stupi na dužnost predsednika, promeniti i ministra odbrane Zorana

Đorđevića jer je, kako kaže, u izboru Đorđevića Vučić lično učestvovao.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Đorđević na funkciju ministra došao

kao privremeno rešenje, zbog čega ne isključuje mogućnost da i on bude zamenjen.

Međutim, i Anđelković smatra da će Vučić, po stupanju na dužnost predsednika, želeti da da svoj lični pečat

vojnobezbednosnoj sferi te da će sigurno nastojati da sprovede neke kadrovske promene, piše Danas.

INTERVJU: Upravnik zgrade – velika odgovornost, a ruke vezane

Do kraja godine, prema Zakonu o stanovanju, sve zgrade moraju da imaju upravnike. Koliko će njihov rad

moži da bude efikasan, s obzirom na to da pitanje prebivališta u zemlji nije na valjan način rešeno? Znači li

to da će umesto Poreske uprave i MUP-a upravnici zgrada biti „policajci“ koji će utvrđivati ko živi u kom

stanu? O tome, pored ostalog, za BIZLife govori Simo S. Stokić, stručnjak za građevinsko zemljište i

upravni postupak.

– Upravnici zgrada nemaju javno ovlašćenje prema

kojem bi mogli da legitimišu vlasnike stanova i druge

stanare u zgradi koji, možda, nemaju prebivalište niti

redovno boravište na toj adresi, ili zakupce stanova, niti po

Zakonu imaju ovlašćenje da uđu u stan bez volje vlasnika

stana. Zato rad upravnika ne može da bude efikasan, sve

dok se normativno ne sankcioniše (ne)mogućnost faktičke

promene prebivališta i redovnog boravišta i za ona lica koja

imaju u svojini više stambenih jedinica. Njegov posao će

se, izgleda, svoditi samo na to kako što brže da obavesti

policiju o nepoznatim stanarima u zgradi. Policija će tu

osobu onda legitimisati, ali neće moći ništa da preduzme da

bi je, eventualno, primorala da se i formalno prijavi

upravniku zgrade. Legitimacija, sama po sebi, ne dovodi automatski do obaveze prema stambenoj zajednici,

jer osoba nigde nije stavila svoj potpis. To može da se reši samo pooštravanjem sankcija zbog kršenja nekih

novih normi o prebivalištu, redovnom boravištu, sankcijama zbog neprijavljivanja ili izbegavanja

zaključivanja ugovora o zakupu stana kako stanodavca, tako i zakupca.

Procenjuje se da će na ovaj način posao dobiti oko 20 000 ljudi. Da li su kriterijumi dobro definisani

ili se slažete s konstatacijom da je ovo još jedan način da se uposle partijski kadrovi?

– Zakon je koncipiran tako da niko normalan u jednoj zgradi neće besplatno obavljati posao upravnika,

jer su za neažuran rad predviđene veoma oštre sankcije. Zakon, na posredan način, dovodi pred svršen čin

stambene zajednice koje neće moći da pronađu upravnike-volontere, koji ne moraju da imaju licencu. Pošto

takvog stanara neće pronaći, onda će morati da potraže osobe koje se tim poslom profesionalno bave.

Polaganje ispita i licence koje izdaje samo Privredna komora Srbije može da dovede do zloupotreba – u vidu

partijskog zapošljavanja, što nije nepoznanica kod bilo kojeg zapošljavanja na bilo kojem radnom mestu, a

pogotovu izboru na neko rukovodeće mesto. Tako da je moj odgovor na Vaše pitanje potvrdan. Smatram da

je osnovna greška u tome što Privredna komora ima monopol na obuku i izdavanje licenci, jer to pitanje

treba da bude regulisano na isti način na koji se stiče bilo koja diploma, to jest da se omogući svakoj

ustanovi koja se bavi obrazovnim procesom da pod određenim uslovima može da školuje kadrove za

profesionalne upravnike. Čim je to na jednom mestu, a pod ingerencijom ministarstva koje je takođe pod

upravom izabranom po stranačkom principu, onda je jasno da „zaslužni građani“ na ovaj način treba da

dobiju stalno zaposlenje o trošku etažnih vlasnika stanova, a to je pola građana Srbije koji žive u zgradama

kolektivnog stanovanja.

Hoće li, i u kojoj meri, u novim okolnostima poskupeti kirije podstanarima?

– Kirije, odnosno zakupnine, uvek su zavisne od ponude i potražnje na tržištu stanova spremnih za

izdavanje u zakup. Naravno da će to poskupeti zakupnine, bilo tako što će zakupci preuzeti troškove

održavanja zgrade, bilo što će troškove snositi vlasnici stanova, ali će ih oni, na kraju, opet prevaliti na

zakupce stanova, bez obzira na to što ih nisu i formalno prijavili.

U kojim zemljama se upravnik zgrade pokazao kao dobro rešenje, a u kojima ne? I koliko uspešnost

te institucije, zapravo, zavisi od mentaliteta?

– Mentalitet je glavna odlika vlasti i svih poslova u jednoj državi. Tako da… stanje na bolje u tom

pogledu može da se popravi samo ako se mi sami popravimo u svim segmentima. Jer, ta institucija je

nepogrešivo uspešna upravo u onim zemljama u kojima fukcioniše pravna država u svim segmentima, i gde

postoji jasna odgovornost za prestup bilo koje vrste. Na prvom mestu su to zemlje Evropske unije, a

posebno Nemačka, Švedska, Holandija, Danska… U Sloveniji, recimo, svaki stanar koji više puta prekrši

kućni red na kraju biva primoran da se iseli iz zgrade, uz zabranu stanovanja u zgradama kolektivnog

stanovanja. Sve to efikasno sprovode nadležni organi. Švajcarska, na primer, ima veoma stroge propise;

pravni poredak se oštro obračunava s vlasnicima stanova u kojima može da stanuje tačno određen broj

članova porodice, a svi oni koji prekrše pravila bivaju drastično kažnjeni i doslovno izbačeni iz stana. Sve

neuredno prijavljene stanare policija odmah izoluje po bilo čijoj prijavi, a ako se radi o strancima – sledi i

proterivanje. Vlasnik stana koji je omogućio ili prikrio veći broj stanara koji nisu prijavljeni bivaju strogo

kažnjeni visokim novčanim kaznama.

Na leto će biti dve godine otkako je donet Zakon o konverziji građevinskog zemljišta. Kako

procenjujete njegove rezultate?

– Gde god zagrebete taj zakon, on je nestručno urađen. Donosilac zakona je pokazao da ne razlikuje

državnu od javne svojine. Trebalo bi da se zna da je konverziji podobna samo državna svojina, a da

Pokrajina, grad i opština mogu da budu titulari samo javne svojine. Međutim, dve godine se to ne ispravlja u

zakonu, iako se nebrojeno puta javno o tome pričalo i pisalo. Inače, rezultati zakona su veoma skromni. Na

prste mogu da se izbroje rešeni predmeti s obavezom plaćanja. Zbog čega je takvo stanje? Opet zbog

neusaglašenosti usvojenih normi s ranije donetim Zakonom o planiranju i izgradnji koji reguliše konverziju

bez naknade. Korisnici zemljišta su voljni da obave konverziju uz naknadu, ali je to nemoguća misija u

mnogim slučajevima. Greške nisu samo u tom zakonu, već u pogrešnom i ništavnom sticanju zemljišta

posle privatizacija, uz pomoć čak i sudske vlasti. Sledeća manjkavost jeste način obračuna tržišne vrednosti

nepokretnosti. Tu je prepušteno opštinama da se na osnovu njenih propisa po kojima se naplaćuje porez na

imovinu, kao osnovica uzima taj iznos. Tako imamo situacije da je u nekim opštinama po tim kriterijumima

utvrđena tržišna vrednost, a ti parametri dovode do obračuna veće tržišne vrednosti od stvarne, što je van

svake pameti. Primer je Zlatibor. U većini drugih opština je obrnuto, pa je utvrđena tržišna vrendost daleko

ispod stvarne tržišne vrednosti. Manjkavost zakona jeste i u tome što konverzija nije vremenski oročena.

Ovako je prepušteno na volju korisnicima da mogu koliko god hoće da zarobe zemljište tako što ga neće

konvertovati, a reč je o državnoj svojini. Poseban problem jeste obaveza korisnika zemljišta da sami snose

troškove izrade projekata parcelacije radi odvajanja javnog zemljišta koje je planirano na toj parceli i za

izgradnju objekata javne namene, kao i za druge namene koje su podobne za konverziju, jer je javno

zemljište nepodobno za konverziju i ono ne služi korisniku zemljišta, već opštini. Međutim, praksa je

neujednačena, pa postoje i neki slučajevi konverzije kako uz naknadu, tako i bez naknade, zbog pogrešnog

tumačenja zakona i velikog nepoznavanja konkretnih izvršilaca kako u katastru, taku i na nivou imovinskih

službi. Pogrešna je postavka i predviđeno umanjenje tržišne vrednosti za čak 30 % ako je plaćanje

odjednom. To je nepristojno veliko umanjenje za državnu svojinu koja time trajno prelazi u privatnu

svojinu.

Da li (ne)uspešnost Zakona može da se pripiše odredbi koja, pored otkupa, omogućava pravo

dugoročnog zakupa na 99 godina, uz naknadu po tržišnim cenama? (Koliko se investitora odlučilo za

zakup?)

– Broj zaključenih ugovora je neznatan i mnogo manji i od rešenih predmeta konverzije. Nemamo uvid u

pogledu zakupa, jer to uopšte nije moguće za zemljište u javnoj svojini grada i opštine, iako je i to takođe

pogrešno normirano. Prosto neverovatno! Ti ugovori se zaključuju s Direkcijom za imovinu, i mislimo da

tih ugovora i nema. Ti podaci mogu da se zatraže od Direkcije. Opcija zakupa uopšte nije atraktivna za

korisnike, jer sprečava otuđenje zemljišta koje je u režimu zakupa.

Posle usvajanja Zakona, procenjivao se prihod veći od milijardu evra. Koliko su, posle dve godine,

zajedno proihodovali Agencija za restituciju, budžet Srbije, Vojvodine i lokalnih samouprava?

– Nema govora o mogućnosti ostvarenja te sume za budžet Republike. Već sam rekao da postoje

nepremostive smetnje za konverziju u skladu sa zakonom. Čak i kada se zakon upristoji i usaglasi sa

Zakonom o planiranju i izgradnji, takva postavka utvrđivanja tržišne vrednosti neće pospešiti i uvećati

budžet ni za trećinu te sume. Pokrajina i opštine imaju po 10% od ostvarene sume. Iznosi su za sada

zanemarljivi. Potrebno je uvesti pravu tržišnu vrednost bez tolikog umanjenja, ako je isplata odjednom.

Koliko je dobra odluka Grada Beograda da investitorima oprosti plaćanje naknade za uređenje

zemljišta?

– To je van svake pameti i u rangu je one norme koja je kod ozakonjenja objekata uvela isti princip

visine naknade na Terazijama i u Trgovištu. To je direktno povlašćivanje jednih investitora u odnosu na

druge, stavljanje u neravnopravan položaj u odnosu na sve druge koji posluju na jedinstvenom tržištu u celoj

državi. Time se njima daje prednost u startu i omogućava veća konkurentska sposobnost. Ta pitanja moraju

da budu uređena na jedinstven način u celoj zemlji u pogledu minimuma i maksimuma, jer se radi o javnoj

svojini grada i komunalno opremanje lokacija i doprinosi moraju podjednako pasti na teret svakog

investitora.

Kakva će biti sudbina zemljišta na kojoj je Luka Beograd, a koju Grad godinama potražuje?

– Sve dok se vodi spor o pravu korišćenja na tim parcelama, biće status kvo. Sudbina tog zemljišta

zavisiće od toga ko na sudu uspe da stekne pravo korišćenja. Smatram da je to državna svojina, sve dotle

dok Grad Beograd ne dokaže da ima teretne osnove sticanja toga zemljišta. Ako bi se Grad Beograd upisao

kao korisnik, automatski bi postao i vlasnik, pa bi Luka Bograd ostala bez velikog bogatstva. Ukoliko Luka

Beograd uspe u sporu protiv Grada Beograda, imaće velike benefite po Zakonu o koverziji koji, samo po

osnovu isplate naknade za konverziju odjednom, omogućava umanjenje tržišne vrednosti za 30 odsto; tako

će steći svojinu nad zemljištem koje je atraktivno za investiture. Zbog takvih i sličnih slučajeva, same

privatizacije ne mogu da budu osnov za sticanje svojine na neizgrađenom zemljištu i onom koje ne služi za

redovnu upotrebu legalnih objekata, jer ga nisu stekli teretnim pravnim poslom i ono nije bilo predmet

privatizacije, što jasno piše u ugovorima. Ustavni sud je bio jasan po tom pitanju. Mora da se plati tržišna

vrednost zemljišta. Podsećam, i pravo na konverziju mora da bude i hitno oročeno u pogledu vremenskog

roka za podnošenje zahteva za konverziju.

Koja zemlja je, po Vašem mišljenju, pitanje konverzije građevinskog zemljišta zakonski najbolje

regulisala?

– Konverzija ne može da se posmatra sama za sebe, izolovano, bez upoređivanja s prethodno donetim

propisima o privatizaciji. Načini privatizacije određuju model konverzije zemljišta. One zemlje koje su

omogućile besplatnu konverziju, prava na državnom građevinskom zemljištu ostvarila su kroz process

privatizacije. To je slučaj sa Slovenijom. To znači da je kod tih privatizacija moralo da bude plaćeno i pravo

korišćenja zemljišta, da bi kasnije moglo da se konvertuje bez naknade iz državne u privatnu svojinu. Javni

tenderi i zaključeni ugovori ukazuju na to šta je bilo predmet privatizacije, to jest da li se to odnosilo i na

tržišnu vrednost zemljišta subjekta privatizacije. Ne treba da se zavaravamo. Nijedna država neće besplatno

dati najvažniji resurs – građevinsko zemljište, koje je samo po sebi neobnovljivo i ne raste u prirodi. Kada se

radi o konverziji, tu nema dileme: vlasnik si onoga što si kupio u privatizaciji, a ono što nisi moraš naknadno

da platiš. To je jasna ekonomska logika i ona važi u svim zemljama. Rasprava o tome da li konverzija treba

da bude besplatna, ili uz naknadu, potpuno je bespredmetna, jer ne možete biti vlasnik nečega što niste

platili. Država nema pravo da nekim građanima poklanja svojinu na građevinskom zemljištu koje ugovorom

nije bilo predmet kupovine. Prema tome, to pitanje je direktno zavisno od tipova privatizacije u regionu, to

jest u državama nastalim od bivše Jugoslavije. U zemljama Evropske unije takav model nikada nije ni

postojao, jer nije bilo društvene svojine.

Држава продаје свој удео у банкама

У Србији послује тридесет банака, од којих у бар пет има државног капитала. Те банке ускоро би

могле добити нове власнике, и то по бржем поступку него раније.

Влада Србије усвојила је Уредбу о

поступку продаје акција банака, којом је

предвиђена продаја удела државе на

тендеру. Стручњаци сматрају да би то

могао бити добар потез.

То решење предложило је Министарство

финансија, које ће активно учествовати у

поступку јер ће ангажовати финансијске

саветнике и одредити најбоље рангиране понуде. Заинтересоване стране јављаће се Министарству

финансија у року од 21 дан од тренутка расписивања тендера. Након прикупљања понуда,

Министарство ће тражити мишљење и оцену Народне банке Србије о кандидатима.

О томе колико је та новина добра, међународни консултант Милан Ковачевић каже:

– Приватизација се у Србији отегла преко сваке мере па је добро да се заврши, а самим тим и

тендерска продаја банака није лоша идеја – цподвлачи Ковачевић. – Држава ће добити новац и неће

више морати да брине о њиховом пословању.

Јубмес непознаница?

Једна од банка које би се ускоро могле наћи на тендеру је Јубмес банка, у којој је држава већински

власник, али…

Бизнисмен Мирољуб Алексић је последњих месеци куповао акције те банке и сви су га већ видели

као будућег газду. Међутим, он је демантовао да се спрема на тај корак, а да ли се предомислио,

знаће се након расписивања тендера.

То што су крајем прошле године баш државне банке имале негативно пословање, објашњава

Ковачевић, не мора да буде лоше. Већина тих банака у државном власништву имала је доста

ненаплативих потраживања. Многе од њих у претходном периоду чистиле су билансе па се то видело

и у крајњим резултатима пословања. То је био добар потез јер би с тим негативним оптерећењем

тешко нашле заинтересоване купце.

– Сматрам да би држава могла задржати власништво у некој од мањих банака, али остале неоспорно

треба приватизовати. Сем тендером, могли су то да ураде и продајом деоница преко Београдске берзе

– каже Ковачевић.

Шта се то нуди и ко би могли бити будући власници банка? Државног капитала највише има у

Комерцијалној банци, Поштанској штедионици, Српској и Јубмес банци.

Када је пре више од десет година у Србији почела приватизација банака, на расписане објаве јављале

су се реномиране куће попут Ерсте банке, Националне банке Грчке, и као од шале бројале стотине и

десетине милиона евра. После тога све је било много скромније. Када су се банке нашле други пут на

продаји, купци су били домаћи бизнисмени и инвестициони фондови. Фонд из САД купио је Хипо

банку, која сада послује као Адико. АИК и Алфа банка нашле су се у већинском власништву „МК

групе” и Миодрага Костића. Познати бизнисмени Андреј Јовановић и Бојан Миловановић купили су

Нову комерцијалну банку Марибор, која је пословала у Србији у Крагујевцу, а затим и Финдоместик

банку, које ће од почетка јула пословати као Директна банка.

Да ли су садашњи власници банака на домаћем тржишту заинтересовани да учествују на тендеру за

куповину државног удела или ће се јавити неки други, тек ће се видети. Но, за све нас добро је то

што пословне промашаје државних банка неће више плаћати порески обвезници, односно сви

грађани Србије.

Петрохемија тражила да иде у стечај

Јавни позив за прикупљање писама заинтересованости за МСК из Кикинде и панчевачке „Азотаре” и

„Петрохемије” истекао је почетком месеца и јавило се седам

потенцијалних инвеститора.

Будући да Радна група Министарства привреде разговара и с

другим заинтересованима, очекује се да до краја лета буде

расписан тендер за приватизацију три државна предузећа из

хемијског комплекса.

Влада Србије, потврдио је то пре неколико дана и премијер

Александар Вучић, чини кораке да се панчевачка „Петрохемија”

постави на чврсте ноге, тим пре што је ситуација у њој стабилна

јер тренутно на рачуну има 7,6 милијарди динара.

– Чак и да дође до великог повећања цене примарног бензина, они могу издржати годину дана без

икакве помоћи и подршке државе – истакао је Вучић.

Док држава тражи решење за хемијски комплекс и начин приватизације три државне компаније, у

„Петрохемији” се не седи скрштених руку јер треба обезбедити посао за 1.406 радника и извршавати

редовно све обавезе. Због тога је, како „Дневник” сазнаје, „Петрохемија” Привредном суду у

Панчеву крајем априла поднела предлог за покретање стечајног поступка реорганизацијом, у складу

с Унапред припремљеним планом реорганизације. Предлог је поднела Адвокатска канцеларија

„Тодоровић–Шебек”, која има пуномоћ „Петрохемије” за заступање и представљање у Привредном

суду Панчево.

Одлука Скупштине акционара

Скупштина акционара „Петрохемије” је 25. априла донела одлуку којом је усвојен Унапред

припремљени план реорганизације и наложила генералном директору да пред надлежним судом

покрене стечајни поступак ради реорганизације те компаније. Обезбеђене су и изјаве већинских

поверилаца свих класа, који су спремни да приступе рочишту и гласају за план.

У предлогу се истиче да је Влада Србије у јуну 2013. године донела Акциони план за окончање

реструктурирања „Петрохемије”. По том акту, то предузеће је сврстано у групу од 16 предузећа која

имају одрживо пословање и за која је потребно израдити унапред припремљен план реорганизације.

Такође, наводи се у допису, Влада Србије је у мају 2015. године одредила субјекте приватизације од

стратешког значаја, међу којима је и та компанија, чиме је „Петрохемија” била заштићена од

принудне наплате до 28. маја 2016. године.

„Петрохемија” је у 2015. години позитивно пословала, пре свега захваљујући мерама предузетим за

побољшање пословних перформанси, као и повољнијег односа продајних цена и цена примарног

бензина. Прошла година завршена је с пословним резултатом од 7,52 милијарде динара, а током обе

године редовно су измириване текуће обавезе, као и део обавеза из претходног периода, а пре

времена су отплаћени кредити с високим каматама и трошковима гаранција. Ипак, и поред добрих

пословних резултата током претходне две године, „Петрохемија” није у могућности да измири

нагомилане обавезе из ранијег периода.

Поступак реорганизације „Петрохемије”, наводи се у допису Привредном суду у Панчеву, инициран

је с циљем да се консолидује и стабилизује пословање страшки значајног пословног ресурса, и то не

само с аспекта величине привредног објекта, броја запослених, намирења обавеза према

повериоцима, већ пре свега с аспекта дугорочног утицаја на компатибилне привредне секторе и

субјекте. Циљ реорганизације је да се омогући да „Петрохемија” на крају периода пројектованог

УППР-ом буде у стању да послује позитивно и функционише самостално, без помоћи државе.

eKapija

EPS raspisao novi tender za očitavanje brojila

Elektroprivreda Srbije (EPS) raspisala je novi tender za uslugu jedinstvenog i standardizovanog očitavanja

brojila za merenje potrošnje električne energije.

Prema navodima portala eKapija, u konkursnoj dokumentaciji piše da će EPS zaključiti okvirni sporazum sa

jednim ponuđačem, na period od godinu dana, a kako kažu, procenjena vrednost okvirnog sporazuma iznosi

900 miliona dinara bez PDV.

Ponude se podnose na adresu preduzeća u Beogradu, do 31. maja do 9 časova, a njihovo javno otvaranje

obaviće se istog dana od 10 sati.

Rok za donošenje odluke je 25 dana od dana otvaranja ponuda.