20. mart 2017. godine

Radnici propalih društvenih preduzeća u Nišu koji već godinama protestuju se podelili

Nećemo da štrajkujemo glađu, već smo gladni

Oko 200 radnika propalih društvenih preduzeća u Nišu koji već godinama od države potražuju zaostale

zarade okupilo se juče u znak protesta ispred Gradske kuće, a deo okupljenih, koji ma ima proširene zahteve,

nakon protestnog skupa organizovao je i protestnu šetnju centralnim niškim ulicama.

Oni su najavili da će „šetati“ svakog

petka dok zahtevi ne počnu da se

ispunjavaju.

- Nećemo da štrajkujemo glađu zato što

smo već gladni, ali ćemo u znak protesta

da šetamo. Već predugo slušamo ista,

lažna obećanja o isplati zarada.

Zamajava nas država, odnosno vlast, a i

naše kolege koje u naše ime pregovaraju.

Za razliku od njih, koji traže da država

isplati zarade samo radnicima koji su tužili državu, a radili su u preduzećima za koje stečaj nije završen, mi

radnike ne diskriminišemo, već zahtevamo isplatu za sve radnike propalih društvenih preduzeća, bez obzira

da li su tužili državu ili nisu, i da li je stečaj završen ili ne. Takođe tražimo povezivanje radnog staža i

socijalni program za one koji su iz firmi otišli bez ostvarivanja tog prava- rekao je za naš list Radiša Spasić,

predstavnik bivših radnika Elektronske industrije Niš, dodajući da su se ovim zahtevima pridružili i radnici

propalih društvenih preduzeća u Zrenjaninu, Aranđelovcu, Kraljevu, Kruševcu, Jagodini, Svrljigu, Apatinu,

Odžacima, Užicu i Pirotu.

Predstavnik delegacije ovih radnika Žarko Đorđević, koji već godinama u njihovo ime pregovara o isplati

zaostalih zarada, rekao je novinarima da ih neće pozivati u protesne šetnje, već da će i dalje istrajavati „na

mirnom rešenju problema“.

On je kazao da će se naredne sedmice „sigurno“ sastati sa nekim iz Vlade Srbije ili iz nadležnih ministarstva

kako bi razgovarali o isplati.

Prema dostupnim podacima, samo u Nišu je evidentirano više od devet hiljada takvih radnika, kojima,

prema preliminarnim projekcijama, država duguje oko 4,5 milijardi dinara, ukoliko im bude isplaćivala

minimalce. Ovi radnici su bili zaposleni u društvenim firmama koje su nakon neuspešnog restruktuiranja ili

privatizacije otišle u stečaj, kao što su EI, Mašinska industrija Niš, Građevinar, Niteks ili Jatrebac.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je pre pet meseci, u vreme kada je Vlada radno boravila u Nišu, obećao

delegaciji ovih radnika, koju je predvodio Đorđević, da će do kraja prošle godine biti „urađen model“ i

započeti isplata zaostalih zarada. Međutim, kada je prošlog meseca posetio Niš, kako bi položio kamen

temeljac za fabriku Leoni, poručio im je preko medija da para za njih- nema, a da će isplata onoga što su

davno zaradili ići „u skladu sa mogućnostima“. Novinare koji su nekoliko puta ponovili pitanje o početku

isplate- pošto nisu dobijali precizni odgovor, nazvao je „nepristojnim“, a ponavljanje pitanja

„provokacijom“, smišljenom jer „njihovim predsedničkim kandidatima ne ide dobro“.

Bivši zaposleni tužili kompaniju Studio Moderna za mobing

U Top šopu dnevne norme za kažnjavanje radnika

Vladimir Mladenović i Marko Marković posle sedam godina ostali bez posla * "Supervizori imaju targete

koliko zaposlenih tokom jednog dana moraju da kazne"

I dok oni koji su u Top šop radnji kupili "dormeo" jastuk ili dušek spavaju mirno, bar tako tvrde u

reklamama koje se stalno vrte po domaćim televizijama, oni drugi koji su im tu robu prodali ne mogu da se

pohvale mirnim snom.

Radnici u kompaniji Studio Moderna, u čijem sastavu su radnje Top šop i brendovi poput "vokmaks",

"dormeo", "delimano" ili "kosmodisk" rade pod velikim pritiskom što je pojedine nateralo da tuže firmu za

mobing i omalovažavanje.

- Tužili smo firmu za prekovremeni neplaćeni rad, konstantni mobing. Nas dvojica smo dobili otkaz u

decembru i januaru, još neki ljudi su bili prinuđeni da odu - tvrde za Danas Vladimir Mladenović i Marko

Marković, koji su u ovoj kompaniji radili gotovo sedam godina.

Pritisak je, kako tvrde, na sve radnike veliki, a nemogući zahtevi poslodavca u kompaniji koja ima 570

zaposlenih kreću se od tenzije u kol centru, do neverovatnih "targeta".

- Kada potrošač vrati robu zato što je neispravna, mi je ne šaljemo u ovlašćeni servis, jer to ne postoji, već

smo prinuđeni da je sami servisiramo iako za to kao prodavci nismo obučeni - ističe Marković. Osim toga,

radnici u ovoj kompaniji, kako tvrde naši sagovornici, trpe stalne uvrede od strane menadžera, a supervizori

imaju, na primer, targete koliko zaposlenih tokom jednog dana moraju da kazne.

- Centrala i kol centar firme su u Novom Sadu, a sada će da otvore i kol centar u Beogradu, jer bukvalno

nemaju koga više da zaposle tamo. Niko ne izdrži duže od dva meseca, eto, toliko je veliki pritisak - tvrdi

Marković, koji je otkaz dobio u decembru.

Mesec dana posle Marka otkaz je dobio i Vladimir, koji je u tom trenutku bio na bolovanju.

- Otkaz sam dobio nezakonito, stigao mi je na kućnu adresu dok sam bio na bolovanju, a u isto vreme sam

bio i predsednik sindikata. Čim sam otišao na bolovanje, oni su na moje mesto, mesto šefa radnje, postavili

novog šefa - priča Mladenović.

Obojica tvrde da su pokušali da razgovaraju sa direktorom u Novom Sadu, ali da razgovori nisu urodili

plodom, a oni su uprkos obećanjima da neće biti sankcionisani zbog toga što su se žalili - dobili otkaze.

Direktorka Studio Moderne Ivana Čanak potvrdila je za naš list da ovog momenta imaju nekoliko tužbi koje

su podnete za mobing od strane nekoliko bivših zaposlenih, u maloprodaji u Beogradu.

- Tužbe pomenutih lica rešavaju se pred nadležnim sudovima i verujem da će nadležni pravosudni organi u

skladu sa zakonima presuditi u ovim sporovima. Sa druge strane, preduzeli smo sve neophodne mere i

korake da se otkloni eventualni mobing i da se pomenuta lica zaštite od ljudi za koje tvrde da su im

uzrokovali stres - ističe Čanak.

Na pitanje da li je tačno da nemaju ovlašćeni servis, te da su radnici dužni da servisiraju proizvode,

direktorka ove kompanije kaže da prodavci ne rešavaju ovakav tip reklamacija.

- Sve reklamacije koje naša stručna služba ne može da reši, šalju se odgovarajućim kontrolnim kućama koje

imaju poslednju reč o opravdanosti reklamacije - kaže Čanak. Ona napominje kako su oni od osnivanja

poznati kao socijalno odgovorna kompanija, puna poštovanja za zaposlene i bez konflikata sa svojim

radnicima i kupcima.

- Što se tiče otkaza ugovora o radu, svaki eventualni prekid radnog odnosa od strane Studio Moderne je

sproveden po zakonu i propraćen je poštovanjem svih odredaba zakona o radu i drugih odgovarajućih

zakonskih propisa - ističe Ivana Čanak.

Studio Moderna je kompaniju u Srbiji osnovala 1996, a uskoro će biti otvorena i 35. prodavnica. Prema

podacima Agencije za privredne registre, stoprocentni vlasnik je holandska firma Studio Moderna Holdings

B.V, a upisani kapital je 11,5 miliona dinara. Studio modernu je osnovao Sandi Češko, kome su

"kosmodisk" i "dormeo" pre nekoliko godina doneli i titulu najbogatijeg čoveka u Sloveniji, koju je ipak

izgubio zbog poslovnih udaraca zbog pada prodaje uslovljenog rusko-ukrajinskom krizom.

U 2015. Studio moderna u Srbiji je ostvarila poslovni prihod od 2,6 milijardi dinara, od toga 2,33 milijarde

dinara od prodaje robe i to isključivo na domaćem tržištu.

Prema poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju na sajtu APR, 2015. su završili u plusu od 87,6

miliona dinara, dok je godinu dana ranije zabeležen gubitak od 22 miliona dinara.

Svakog dana 260 sati TV reklama

Studio Moderna posluje u 21 zemlji centralne i istočne Evrope, ima 357 radnji, a njeni proizvodi se svakog

dana reklamiraju 260 sati na televizijama širom Evrope. Kol centre ove firme godišnje pozove 70 miliona

ljudi, a njihovih potencijalnih korisnika, kako se ističe na naslovnoj strani sajta ove kompanije, ima više od

317 miliona.

Kragujevac ušao u kapital Zastave oružje

Gradsko veće u Kragujevcu odlučilo je danas da potraživanja grada prema Zastavi oružju, najvećem

poreskom dužnikom među državnim preduzećima u Srbiji, konvertuje u kapital lokalne samouprave u toj

fabrici.

- Prema poslednjim izveštajima koje imamo,

"Zastava oružje", po osnovu poreza na

zarade i ostalih ustupljenih prihoda, duguje

gradu skoro 2,5 milijarde dinara. Po osnovu

izvornih prihoda grada, ukupan dug fabrike

oružja iznosi 2,8 milijarde dinara - rekao je

gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić

na jučerašnjoj sednici Gradskog veća,

napominjući da Zastava oružje, od početka

2015. redovno izmiruje sve tekuće poreske i

druge obaveze, ali da dug od 2,8 milijardi,

nastao do kraja 2014, predstavlja veliki teret za fabriku i grad.

- Jedino što možemo je da upišemo udeo u vlasništvu. Grad Kragujevac će na ovaj način steći akcije

"Zastave oružje". To otvara mogućnost da te akcije, ukoliko bude postojala saglasnost drugih državnih

preduzeća, grad Kragujevac kompenzuje za dug koji ima kod "Energetike" i EPS-a, rekao je Nikolić.

Ipsos: Vučić prvi po popularnosti, Beli drugi

Rezultati poslednjeg istraživanja Ipsos stratedžik marketinga pokazuju da premijer Aleksaksadanr Vučić i

dalje ima najveću podršku i šansu da pobediu prvom krugu - 53 odsto podrške, prenosi Blic. Iznenađenje na

listi kandidata je Ljubiša Preletačević Beli, koji je izbio na drugo mesto po popularnosti.

Premijer Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, prema najnovijem istraživanju agencije

Ipsos stratedžik marketing, i dalje je ubedljivo prvi sa velikim šansama za pobedu već u prvom krugu na

predsedničkim izborima sa 53 odsto podrške.

Kandidat Luka Maksimović koji se predstavlja kao Ljubiša Beli Preletačević izbio je na drugo mesto po

popularnosti, sa podrškom 11 odsto birača.

Prema istraživanju Ipsosa, koje je objavio Blic, slede Saša Janković sa podrškom od 10,6, zatim Vojislav

Šešelj sa 8,7 i Vuk Jeremić sa 6,9 odsto podrške. Ispod pet odsto imaju Boško Obradović (3,5), Saša

Radulović (1,7) i Nenad Čanak (1,7).

GDE INVESTIRATI/DANAS

Eurostat: U Srbiji najveća nejednakost prihoda u

Evropi

Najnoviji izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazuje da je nejednakost

prihoda u Srbiji veća nego u bilo kojoj zemlji EU, ali i u Makedoniji i Turskoj. Srbija je i

među evropskim zemljama sa najvišom stopom rizika od siromaštva.

U EU petina domaćinstava sa najvišim primanima ima 5,2 puta viši raspoloživi prihod, odnosno prihod

nakon oporezivanja i sličnih troškova, nego petina sa najmanjim primanjima, dok je u Srbiji ovaj odnos 9.

Od zemalja obuhvaćenih izveštajem, Srbija je zemlja sa najvećom nejednakošću, a sledi Turska sa razlikom

od 8,7 puta, dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji gd je ovaj odnos 8,3. U Srbiji 20 odsto

najbogatijih u Srbiji ima devet puta veći dohodak od 20% najsiromašnijih.

Raspoloživi prihod je iznos koji se može trošiti ili štedeti, odnosno prihod umanjen za poreze i slična

davanja, i smatra se boljim pokazateljem životnog standarda od prihoda po stanovniku.

Izvesna razlika u primanjima smatra se pozitivnom, kao podsticaj za rad, inovacije i usavršavanje, ali se

veliki raspon povezuje i sa siromaštvom, socijalnom isključenošću, i kriminalom, pokazuje izveštaj

Eurostata koji se bazira na podacima iz 2015. godine. Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i

Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod 4 i u Finskoj, Sloveniji, Švedskoj, Holandiji i Belgiji.

Austrija, Nemačka, Mađarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede sa razlikom u primanjima

između 4 i 5, Italija i Portugalija su u grupi zemalja sa razlikom do 6, dok su razlike veće u baltičkim

zemljama, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj Rumuniji.

Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće prihode od mlađih, sa

odnosom oko 1,1, a ovo je slučaj u šest zemalja EU – Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji,

Mađarskoj i Rumuniji, dok je u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou 93% ostalog

stanovništva.

Situacija je najnepovoljnija u Estoniji, Letoniji, Bugarskoj, Litvaniji, a slede Malta, Danska, Švedska i

Belgija, gde stariji imaju ispod 80% prihoda ostatka stanovnišva.

Napominje se da biti nizak odnos mogao da bude odraz visine penzija.

Srbija je takođe među zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju

primanja ispod 60% srednjih primanja u zemlji (medijane).

Po ovom pokazatelju, najnepovoljnija situacija je u Rumuniji – 38,2% i Španiji, dok su iznad evropskog

proseka od 25% još i Grčka, Bugarska, Italija, Portugalija. Slovačka, Litvanija i Letonija. Srbija je tik iza

Rumnije sa 37,6%.

Najmanji rizik od siromaštva je u Finskoj (13,2%), Francuskoj (15,7%), dok je u Nemačkoj oko 22%,

a u Hrvatskoj nešto iznad 25%.

Kada je reč o srednjem prihodu, odnosno iznosu od kojeg polovina stanovništva ima više a polovina manje,

Srbija je prema podacima Eurostata za 2015. pri samom evropskom dnu, sa godišnjim neto iznosom od

2.591 evro za stanovništvo iznad 18 godina, što je rast u odnosu na 2014. kada je bilo 2.444. Prosek za EU je

16.580 evra, najviši priod je u Luksemburgu sa višie od 40.000, sledi Danska sa oko 28.000, Francuska i

Nemačka su negde iznad 20.000, a najniži prihod je u Rumuniji – 2.410,

„NOVOSTI” ISTRAŽUJU Srpsko oružje žanje

dolare

Uzlet namenske industrije danas podseća na zlatno doba bivše države. U 2016. prihodovali 894 miliona

dolara, a u godini raspada bivše zemlje 2,5 milijardi

NEKOLIKO je projekata srpske namenske industrije koji izazivaju interesovanje stranih kupaca - vozila

“lazar” i “miloš”, raketa “alas”, raketni sistem “morava”, samohodna haubica “nora”... Srbija je 2016.

godine proizvela i izvezla naoružanje i vojnu opremu vrednu 894 miliona dolara, čime je potvrđeno da je

oružje roba koja lako dolazi do kupaca u inostranstvu.

Cilj domaćih oružara i državnog preduzeća Jugoimport SDPR, koje posluje kao integrator fabrika domaće

vojne industrije, kako je isticano protekle decenije, jeste da po obimu izvoza pokuša da stigne rezultate koje

je beležila SFRJ. Jugoslavija je bila izuzetno agilna u ovoj oblasti i svake godine su se u državnu kasu slivali

milioni od prodatog oružja.

O osamdesetim godinama prošlog veka - zlatnom periodu domaće proizvodnje i prodaje naoružanja -

nekadašnji direktor marketinga i strateškog planiranja preduzeća Jugoimport SDPR, dr Nenad Gojković,

danas govori kao o periodu neverovatnog uspona jugoslovenske borbene tehnologije. Rezultati zarade koje

su tada dostizane danas deluju gotovo neverovatno - preko “Jugoimporta” se godišnje fakturisalo između 2,5

i 4,5 milijardi dolara!

- Ovaj nivo proizvodnje i trgovine naoružanjem danas jeste gotovo nedostižan, ali to nikako ne bi trebalo da

obeshrabruje ljude koji se ovim poslom danas bave - navodi Gojković. - Namenska industrija svake zemlje

je zlatni rudnik, koji donosi zaradu, zavisno od sposobnosti da se njom uspešno rukovodi i roba prodaje

kupcima.

Sagovornik “Novosti” kaže da je Jugoslavija preko Jugoimporta SDPR najveću zaradu ostvarivala od

velikih infrastrukturnih investicija u svetu. Među reference ove kompanije tada sedamdesetih i osamdesetih

godina ubrajane su luke, vojni objekti, bolnice, skloništa i bunkerska utvrđenja. Milione dolara doneo je

projekat aviona “galeb”. Ovaj posao je kulminirao izvozom između 150 i 200 aviona u Libiju. Nije reč samo

o avionima, jer je pukovnik Muamer Gadafi platio kompletan transfer znanja, obuke, delova, održavanja i

svega ostalog što podrazumeva korišćenje aviona.

- “Galeb 4” konstruisan je kao vrhunski avion, za koji je ozbiljno bila zainteresovana američka vojska.

Prema okvirnim planovima, taj, naš G-4 trebalo je da bude prvi avion koji bi se našao u čak tri komponente

oružanih snaga SAD. Kada su njihovi stručnjaci pogledali dokumentaciju i performanse ove letelice, rekli su

da je reč o avionu “prve polovine 21. veka”.

Tenk M-84A jedan je od najuspešnijih vojnih sistema ikada konstruisanih i napravljenih na svetu...

- Ugovorena je prodaja više od 150 komada za Kuvajt. Ovaj tenk imao je niz prednosti u odnosu na svetske

pandane - za četvrtinu nižu siluetu, brzinu od čak 70 kilometara na čas, automatizovano upravljanje, tročlanu

posadu, preciznost nišana... U jugoslovenski tenk ugrađen je motor sposoban da radi na gotovo sve vrste

goriva - dizel, sirovu naftu, benzin, kerozin, gas... Amerikanci to nikada nisu priznali, ali tokom Zalivskog

rata samo je M84 ušao u Kuvajt. Razlog je bio u pustinjskom vetru “gibliju”, koji je zbog peska i prašine

ozbiljno paralisao ratnu tehniku. Našem tenku to nije bio problem - objašnjava Gojković.

Lanser raketa “orkan”, kada je konstruisan, takođe je bio svojevrsno tehnološko čudo. Tukao je gotovo

nepogrešivo na daljinama od 70 kilometara, a odstupanja od cilja bila su svega pet do deset metara. Ključna

je bila prva ispaljena raketa, koja je bila konstruisana tako da u letu prikuplja podatke - temperaturu

vazduha, gustinu, temperaturu i sve ostale parametre koje utiču na preciznost. Ove informacije direktno su

upućivane komandnom centru, koji bi na osnovu njih korigovao lansiranje ostalih raketa.

Gojković podseća da postoje i informacije da su se u Pustinjskoj oluji Amerikanci opredelili za napade

avijacijom, umesto kopnenim snagama, baš zbog straha od “orkana” Sadamove vojske. Ovaj sistem razvila

je Jugoslavija sa partnerima iz Iraka, ali bez obzira na to Amerikanci su bili živo zainteresovani da ga kupe.

To, međutim, nije bilo moguće.

- Ništa lošije nije prolazilo ni lako naoružanje. Posle filma “Lovac na jelene” u kome je Robert de Niro

nosio “Zastavin” karabin, u SAD je zavladala prava pomama za našim naoružanjem. Zbog zakonskih

procedura, u SAD se javio deficit “Zastavinih” pušaka, pa je tamoššnja distribucija formirala liste čekanja.

Isti imidž dobio je i pištolj CZ-99, koji se pročuo po Evropi pre nego što je počela serijska proizvodnja. Čak

i slavna bereta, proizvođač sa neporedivo većim renomeom, nudila je da bude kooperant u projektu

“devetke”.

DALjE OD VOJSKE I POLITIKE

NAMENSKA industrija i oružane snage jedne zemlje ne bi trebalo da imaju nikakvih dodirnih tačaka. Isti

model trebalo bi dosledno primeniti i u Srbiji.

Ovaj stav, prema rečima nekadašnjeg direktora “Jugoimporta” Nenada Gojkovića, jedini je recept za

uspešno poslovanje ove privredne grane.

- Namenska industrija donosi veliki novac državnom budžetu, dok je vojska njegov potrošač. To su dva

suprotstavljena cilja. Da bi vojne fabrike uspešno poslovale, neophodno je da rade bez pritiska oružanih

snaga. U prodaji bi trebalo aktivno da učestvuju i vojna izaslanstva u svetu, koja bi imala i ulogu trgovinskih

agenata domaćeg naoružanja i opreme. Opšti uslov, takođe, jeste i da se ova unosna grana privrede drži dalje

od politike i interesa pojedinih stranaka - navodi Gojković.

"Veće plate u privatnom, državni manje rade"

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić smatra da privatni sektor treba da ima veće

plate od državnog.

Brnabić u intervjuu magazinu Biznis tvrdi da se u državnom sektoru radi manje nego u privatnom.

"Zato tek u 2019. godini možemo da dobijemo novi sistem rada javne uprave. Toliko može da se uradi u

ovom mandatu, a onda da se dalje nastavi. Jer, sređivanje stanja u javnoj upravi je proces koji je u mnogim

državama trajao po dve i više decenija. Ali, važno je da ministri ne kreću uvek od nule kad počnu da rade...",

rekla je Brnabić.

Govoreći o uspesima resora na čijem je čelu, Brnabić kaže da je teži deo posla reorgaizacije javne uprave i

podizanje kapaciteta da ona bude efikasnija.

Dosadašnju neefikasnost rada državne uprave objašnjava, kako kaže, famoznom rečenicom:"Nije u mojoj

nadležnosti". Jer, objašnjava, kada resori gledaju tako usko svoju nadležnost, onda poslovi ostaju

nezavršeni.

"Zato imam velika očekivanja od Nacionalne akademije za državnu upravu i ako uspemo da je napravimo

kako treba, ona će biti glavna institucija koja će prodrmati javnu upravu. Jer, ako zaposleni u državnoj

upravi budu čuli iskustva iz drugih državnih uprava od respektabilnih inostranih predavača, verujem da će

bar 30 odsto onih koji slušaju o dobroj efikasnosti rada državnih organa, nastojati da to sutra primene i u

svom poslu", kazala je Brnabić.

Ocenjuje da je njen resor sada drugačiji nego pre pola godine, a to objašnjava time što je se pogađa u

suštinu, a problemi se ne "guraju pod tepih".

"Zato je važno za celu državnu upravu, a još više za lokalnu samoupravu jer je to prvi nivo do građana, da se

usadi odgovornost prema državi u kojoj se radi i prema gradjanima za koje se radi. Nema veze što 'nije u

mojoj nadležnosti', hajde da mi iskoračimo ako je neki projekat važan pa ćemo videti šta smo uradili", rekla

je Brnabić.

Procedura skraćena, sve više preduzeća

U 2016. godini u Srbiji je osnovano 8.429 privrednih društava, što je tri odsto više nego u 2015. godini,

saopštila je danas Agencije za privredne registre.

Kako navode, u istom periodu, osnovano je i 33.615 preduzetnika,

što je 0,5 odsto više nego prethodne godine.

Saopšteno je da je objedinjena procedura registracije u Agenciji za

privredne registre i Poreskoj upravi (Registar poreskih obveznika)

kod 98,74 odsto privrednih društava završena u okviru 24 sata od

momenta podnošenja registracione prijave osnivanja sa

odgovarajućom dokumentacijom u APR-u.

Procedura osnivanja je kod 1,26 odsto privrednika trajala duže od 24

sata, najčešće zbog dodatne provere ili formalnih nedostataka.

Procedura registracije osnivanja je kod 30.693 preduzetnika (ili 99,22 %) završena za vreme kraće od 24

sata, dok je kod 0,8 odsto preduzetnika procedura registracije osnivanja i dodele PIB-a trajala duže od

jednog dana.

U poslednjem izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja u 2017. godini, Srbija je po indikatoru

"otpočinjanje poslovanja" rangirana na 47. mesto Duing biznis (Doing business) liste.

APR navodi da zahvaljujući reformi u oblasti registracije, sprovedenoj u 2016. godini, pojednostavljena

procedura i skraćeno vreme registracije u APR, pa je Srbija na osnovu tog rezulatata napredovala za 18

mesta za godinu dana, ostvarivši skok sa 65. na 47. poziciju Duing biznis liste.

Unapređenjem jednošalterskog sistema registracije ubrzana je elektronska razmena podataka između APR-a

i Poreske uprave, dok je vreme potrebno za istovremeno sprovođenje procedure upisa u registar APR-a i ;

registar poreskih obveznika svedeno na 24 sata.

Agencija za privredne registre očekuje da će Svetska banka u svom narednom izveštaju konstatovati ovaj

napredak.

Nova granica za otplatu kredita 80 godina

starosti?

Banke u Srbiji će uskoro pomeriti starosnu granicu za korisnike kredita, sa sadašnjih 75 godina na 80

godina godina, koliko klijent može da ima u trenutku otplate poslednje rate, piše današnji Blic.

Trenutno većina banaka kredite ne odobrava klijentima koji bi u trenutku otplate poslednje rate bili stariji od

75 godina, bez obzira na visinu penzije i urednost u plaćanju obaveze prema banci. U nekim bankama ta

granica je i niža, 70 godina.

Prema informacijama Blica, nekoliko najvećih banaka pregovara sa osiguravajućim kućama o pomeranju

starosne granice za otplatu kredita o očekuju da će dogovo biti postignut u narednih nekoliko meseci.

Svaka treća kartica u novčaniku - domaća

Narodna banka Srbije saopštila je da su od svih kartičnih sistema u Srbiji, naknade i provizije u nacionalnom

DinaCard sistemu najpovoljnije za sve učesnike.

"Broj transakcija i promet u DinaCard sistemu neprekidno raste, a gotovo sve banke na tržištu izdaju Dina

karticu. Trenutno je u opticaju dva miliona nacionalnih kartica, a skoro svaka treća kartica u novčanicima

građana Srbije je upravo Dina", navodi se u saopštenju.

Ocenjeno je da zahvaljujući tome što na domaćem tržištu uspešno funkcioniše nacionalna platna kartica, baš

kao u velikim evropskim i svetskim ekonomijama na tržištu postoji viši nivo konkurentnosti, ograničava se

siva ekonomija, a bezgotovinska plaćanja su dostupnija i gradjanima i privredi.

NBS je istakla da je Dina karticu karakterišu najniže međubankarske provizije, što je doprinelo snižavanju

ukupnih troškova za kartične transakcije na tržištu.

"DinaCard kartice imaju i druge prednosti koje su tipične za nacionalne kartične šeme. S obzirom na to da se

radi o domaćim sistemima, pravila funkcionisanja nacionalnih platnih kartica se efikasno prilagođavaju

potrebama lokalnog tržišta, pa je i uvodjenje novih proizvoda, servisa i usluga za izdavaoce kartica značajno

jednostavnije, brže i jeftinije", navodi se u saopštenju centralne banke.

DinaCard karticama – debitnim, kreditnim, poslovnim ili pripejd – moguće je plaćanje robe i usluga na svim

prodajnim mestima u Srbiji na kojima postoje POS terminali, a podizanje gotovine je omogućeno na svim

bankomatima. Tu karticu, u zavisnosti od izdavaoca, moguće je koristiti i u inostranstvu na prihvatnim

mrežama Discover, Diners Club International i Pulse.

DinaCard kartica je jedina kartica u Srbiji kojom je moguće izmiriti obaveze po osnovu poreza direktno na

šalterima Uprave za trezor Ministarstva finansija, i to bez provizije.

NBS je navela da je u saradnji sa Direkcijom za elektronsku upravu u toku sprovođenje projekta koji će

omogućiti plaćanje obaveza prema državi DinaCard karticama preko internet stranice eUprave čime će se za

gradjane i privredu značajno pojednostaviti i ubrzati brojne administrativne procedure.

ŠANSA ZA POSAO: Traži se 10.000 IT

stručnjaka, u toku ONLAJN SELEKCIJA

Domaći IT sektor mogao bi odmah da zaposli između 10.000 i 15.000 stručnjaka, izjavio je danas savetnik u

Ministarstvu državne uprave i ilokalne samouprave Vukašin Grozdić.

Za ove poslove se u Srbiji edukuje samo između 1.000 i 1.500 ljudi godišnje a Grozdić kaže da postoji

velika potreba kompanija za IT stručnjacima u Srbiji.

On je za RTS rekao da se dešava da kompanije, koje rade istraživanja, studije izvodljivosti i slično, odustaju

da đođu u Srbiju kada vide da nema dovoljno potrebnih kadrova.

Grozdić je podsetio da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u subotu počelo onlajn

selekciju kandidata za učešće na programu prekvalifikacija u IT sektoru koji se sprovodi u saradnji sa IT

zajednicom.

On je kazao da je ministarski IT savet Vlade Srbije planirao 1,5 miliona evra za prekvalifikacija u IT setkoru

i da će taj projekat obuhvatiti ukupno 1.000 ljudi.

Sada se sprovodi pilot projekat sa prvih 100 stručnjaka, a posle će biti obuhvaćeno još 900 judi.

"Onlajn testiranje je počelo u subotu i završiće se u utorak, a u četvrtak ćemo imati bazu svih prijavljenih

podataka. Ciklus će trajati od tri do četiri meseca, zatim praksa mesec do dva i pratiće ih u narednih osam

mesci. Cilj je da u tih osam meseci budu zaposleni tri meseca na minimalnoj plati od 40.000 dinara", dodao

je Grozdić.

Kuburović: Prošle godine rešeno oko 900.000

starih predmeta

Za Ministarstvo pravde je ubrzanje postupaka i smanjenje broja predmeta prioritet i zahvaljujući novim

merama rešeno je prošle godine skoro 900.000 starih predmeta, izjavila je danas ministarka Nela Kuburović.

„Najveći pomak je ostvaren u izvršnoj materiji, pošto smo na kraju 2015. imali oko 1,6 starih izvršnih

predmeta, a u 2016. upravo zahvaljujući novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji je počeo da se

primenjuje 1. jula, uspeli smo da rešimo blizu 900.000 starih predmeta”, rekla je Kuburović za RTS.

Ministarka pravde je istakla da smanjenje broja starih predmeta u velikoj meri rasterećuje sudove.

Sudove, inače, najviše opterećuju podnete tužbe, kojih je samo prošle godine bilo za pola miliona više, a

najveći broj sporova vode građani protiv države za naknadu štete.

TANJUG/NOVOSTI

ŠANSA ZA VEĆI BROJ PACIJENATA: Za

lečenje u banjama 334 miliona više nego prošle

godine

U kasi Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja ove godine za medicinsku rehabilitaciju rezervisana su

334 miliona dinara više nego lane.

Tako će u banje na produženo lečenje moći da ode više od 42.089 osiguranika koliko ih je bilo prošle

godine.

Svako od njih je, o trošku zdravstvenog osiguranja, bilo da je tamo upućen radi nastavka lečenja, posle

preloma ili ugradnje veštačkih zglobova, radi saniranja posledica srčanog ili mozdanog udara ili zbog

prevencije komplikacija određenih hroničnih bolesti, proveo u proseku 22,3 dana, dok jen npr. godinu dana

ranije prosečno vreme oporavka bilo 21, 18 dana.

Oni su prošle godine ukupno proveli u rehabilitacionim centrima 938.890 dana.

Medicinska rehabilitacija zdravstvenu kasu prošle godine koštala 2. 951.035.106 dinara. Najviše je za ove

troškove izdvojla filjiala RFZO u Nišu, sa čije teritorije je najviše osiguranika upućivano u banje, čak više

nego iz Beograda, kažu u RFZO.

Osiguranici su najčešće sa uputom išli u Vrnjačku Banju, slede Niška Banja, Institut za rehabilitaciju u

Beogradu, Ribarska Banja i Banja Koviljača.

Takođe, lekarske komisije RFZO su od ukupno 42.089 upućenih na rehabilitaciju u 2016. godini zbog

prevencije pogoršanja, odnosno nastanka komplikacija kod obolelih od dijabetesa koji su na terapiji

insulinom, uputile 7.914 odraslh osiguranih lica, sa 76. 967 dana propisanih rehabilitacionih procedura.

Na rehabilitaciju o trošku zdravstveng osiguranja prošle godine je upućeno i 1. 912 dece.

Njima je priznata rehabilitacija u trajanju od 39.893 dana.

Oni su najčešće upućivani radi prevencije nastanka komplikacija gojaznosti i prevencije nastaka

komplikacija šećerne bolesti.

Na rehabilitaciju posle lečenja dece od zloćudnih tumora upućeno je 44 mališana, koji su u banjama zajedno

proveli 1.255 dana.

Повећан кредитни рејтинг Србије

Повећање кредитног рејтинга по оцени Агенције Мудис значи да ће Србија у очима света,

инвеститора и кредитора имати већи углед, каже члан Фискалног савета Владимир Вучковић.

По његовим речима, план Владе Србије требало би да буде даље смањење дефицита.

Поводом оцене агенције Мудис о повећању кредитног рејтинга Србије са „Б1” на „Ба3” уз стабилне

изгледе за даље унапређење кредитног рејтинга, Вучковић каже да је то веома важно јер се уграђују

каматне стопе које су, као је додао, ниже ако је кредитни рејтинг виши.- С обзиром да се у овој

године очекује пораст каматних стопа у свету, ово је добра вест јер ће ублажити евентуални пораст

каматних стопа - рекао је Вучковић.

Побољшању кредитног рејтинга Србије, истакао је Вучковић, допринела је успешна фискална

консолидација, а смањење фискалног дефицита је омогућило и привредни раст, те су постигнуте

резултате запазиле и рејтинг агенције.Вучковић, међутим, наводи да сеи даље налазимо прилично

ниско на тој лествици иневстиционог рејтинга, односно на нивоу шпекулативних обевзница, те је

зато потребно да се и даље унапређује нашу економију како бисмо доспели до највиших

инвестиционих рејтинга.

Према очекивању рејтинг агенције Мудис, позитивни трендови наставиће се и у 2017. и 2018.

години, када се очекују реалне стопе привредног раста од 3,0 одсто и 3,3 одсто респективно, а

Вучковић наводи да је могуће и даље смањење фискалног дефицита, те да то треба да буде Владин

план.- Морамо да радимо на реформи друштва, нарочито државних предузећа која су тренутно

највећи генератор дефицита како бисмо и даље имали низак и још нижи дефицит и како бисмо били

сређенија држава- закључио је Вучковић.

Pripreme budućih brucoša – koji fakulteti su

najtraženiji

Budući brucoši odbrojavaju dane do prijemnog i uveliko se spremaju. Sudeći prema odgovorima našim

reporterima i ove godine najviše kandidata biće na tehničkim fakultetima, pravima, medicini i psihologiji.

Kako izgledaju pripreme?

Brucoši sebe vide uglavnom na nekom od fakulteta u Beogradu, pre svega na onom koji će im doneti

siguran posao.

Na ETF-u se već uveliko spremaju za prijemni u junu. Dolaze iz svih krajeva Srbije.

"Časovi su veoma zanimljivi i korisni. Mirko je dobar profesor, lepo objašnjava i pokazuje, a ETF mi je

jedini izbor", kaže Aleksa Čolović iz Treće beogradske gimnazije.

Rukovodilac pripremne nastave ETF-a, profesor Nenad Cakić, naglašava da je uspeh pripremnih grupa na

prijemnom veoma dobar.

"Ove godine već imamo 300 kandidata koji učestvuju u grupama od po dvadesetak polaznika. Uspeh na

prijemnom ispitu tih grupa je veoma solidan, čak prelazi i 80 odsto od ukupnog broja polaznika", ističe

Cakić.

Univerzitet u Kragujevcu, shodno interesovanju mladih, ponudiće šest novih studijskih programa, na sva tri

nivoa studija.

"Na fakultetu Inženjerskih nauka predviđen je jedan novi studijski program, na Fakultetu pedagoških nauka,

na PMF-u, Filološko-umetničkom fakultetu i na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam. Na tri fakulteta,

uglavnom tehničkim fakultetima, predviđeno je povećanje, odnosno traženo je povećanje broja studenata od

50 do 100 odsto", navodi profesor Radovan Vukadinović, prorektor Univerziteta u Kragujevcu.

U okviru realizacije akcionog plana za podsticaj razvoja IT sektora na fakultetima koji školuju IT stručnjake

biće mesta za 1.123 akademaca više nego prošle godine. Predložene kvote za ostale fakultete uglavnom su

ostale iste.

Uvođenje novina u obdaništa: Niže cene vrtića za

decu koja tamo ne jedu!

Mališani koji boluju od celijakije, odnosno nisu tolerantna na gluten, i ne mogu da se hrane u predškolskim

ustanovama, imaće smanjen mesečni račun

Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu preduzeće sve odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti kako bi se

u svim predškolskim ustanovama smanjila novčana nadoknada za decu koja iz zdravstvenih razloga ne

mogu da jedu hranu u vrtićima.

Roditelji dece koji imaju celijakiji ili su netolerantna na gluten do sada su morali da donose obroke za decu.