22. februar 2019. godine

nastavak …

nastavak …

Godišnja statistika zaposlenosti

Petina zaposlenih u Srbiji radi u prerađivačkoj

delatnosti

U toku 2018. više od dva miliona stanovnika Srbije je bilo zaposleno, što u odnosu na prethodnu godinu

predstavlja povećanje od 3,3 odsto, pokazuju podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku.

Najveći broj zaposlenih bavi se prerađivačkom

industrijom, koja čini petinu ukupnog broja –

oko 440.000 osoba. Ovu oblast sledi trgovina

na veliko i malo i popravka motornih vozila

čime se bavi oko 340.000 osoba. S druge

strane, u sledeće tri oblasti, zdravstvena i

socijalna zaštita, državna uprava i obavezno

socijalno osiguranje i obrazovanje radi ukupno

450.000 osoba.

Više od 80 odsto zaposlenih rade kos pravnih lica, dok preduzetnici i zaposleni kod njih, kao i lica koja

samostalno obavljaju delatnost čine petinu ukupnog broja radnika, što u odnosu na 2017. godinu predstavlja

povećanje od 6,4 odsto.

Najveći porast zabeležen je u sektoru prerađivačke industrije, pogotovo kada je u pitanju proizvodnja

prehrambenih proizvoda, pića, tekstila i motornih vozila. Ova tendencija javila se i u oblastima

administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, kao i Građevinarstvu.

S druge strane, najveće smanjenje dogodilo se u sektorima snabdevanja električnom energijom, gasom i

parom i državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, gde sada radi 2.500 lica manje.

Kada je u pitanju područje glavnog grada, najviše zaposlenih živi u opštini Novi Beograd, više od 142.000,

kao i Savski venac, gde više od 102.000 stanovnika ima posao. Najmanje zaposlenih živi u opštinama

Barajevo i Sopot, gde je prijavljeno oko 4.000 lica.

Od pola miliona zaposlenih stanovnika u Vojvodini manje od jedne petine čine preduzetnici, lica koja

samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih, dok se više od 20.000 osoba bavi građevinarstvom.

Trećina ukupnog broja zaposlenih živi u Novom Sadu.

Među stanovnicima Šumadije i Zapadne Srbije trećina zaposlenih stanovnika se bavi prerađivačkom

industrijom, dok najviše njih živi u Kragujevcu, 52.000, odnosno u Čačku 35.000. Od ukupnog broja

zaposlenih, u regionu Južne i Istočne Srbije živi jedna šestina, dok je najviše u Nišu- 80 000 osoba.

Kada je reč o manjim delatnostima, na području cele Srbije svega 6.000 stanovnika se bavi poslovanjem

nekretnina, dok se umetnošću, zabavom i rekreacijom bavi 35.000 osoba.

U odnosu na 2017. godinu, prethodne godine je registrovano 32 ribara više, dok je veterinarsku delatnost

napustilo 23 osobe. Biblioteke, arhive, muzeje i galerije je napustilo 150 osoba, dok je kao svoje zanimanje

kockanje i klađenje navelo 84 osobe više.

Pet hiljada radnika Geneksa 10 godina čeka svojih

200 evra

Radnici Generaleksporta i ICG od 2009. čekaju da im država isplati po 200 evra po godini staža koliko im

pripada prema socijalnom programu i to od njihovih para, zarađenih od prodaje imovine ovih preduzeća.

Iako, prema potvrdama koje su dobijali iz

državnih institucija, više od 20 milijardi dinara

leži na stečajnom računu, gotovo 5.000 radnika

punih 10 godina čeka isplatu.

Prema poslednjim najavama, tri godine nakon

što je uveden stečaj u oba preduzeća, za kraj

februara, kako kažu bivši radnici sa kojima smo

razgovarali, najavljeno je da će svako dobiti

26,9 odsto od ukupnog dugovanja. Za njih je to

neprihvatljivo, baš kao i uvedeni stečaj.

– Stečaj je uveden 2016. nezakonito jer ne može da se uvede stečaj ako nije isplaćen socijalni program, a

restrukturiranje nije završeno. Osim toga kako firma koja ima više od 20 milijardi dinara na računu može da

ode u stečaj. Pitamo se gde je naš novac, kao i šta je urađeno sa novcem od kamate – ističe za Danas jedan

od bivših zaposlenih Danas Branko Radičević.

Od uvođenja stečaja, marta 2016, u kompaniji ICG promenjena su tri stečajna upravnika. Poslednji je na

mesto stečajnog postavljen marta 2018, nakon što je, kako kaže Radičević, prethodni Miloš Borovčanin

smenjen jer nije prihvatio potraživanja velikih poverilaca.

– Banke u stečaju su se žalile na odluku stečajnog upravnika Borovčanina koji je odlučio da njihova

potraživanja odbaci, ali njihove žalbe ne bi trebalo da mogu da odlože isplatu koju je on nameravao da

sprovede. Da bi se to sprečilo on je smenjen – napominje Svetlana Peković i podseća da je nekih 40 bivših

zaposlenih trenutno i na sudu u Strazburu.

Iz Ministarstva privrede ni posle nekoliko sedmica nismo dobili odgovor na konkretna pitanja zašto

radnicima ICG i Geneksa još nije isplaćen novac, kao i kada će biti. O „slučaju Geneks“ godinama smo

pisali, a isto tako godinama su ministarstva privrede i ekonomije, ali i Agencija za privatizaciju prebacivali

odgovornost jedni na druge. Država, međutim, nije krila da na računu novca ima, ali to radnicima nije

pomoglo jer novac nikada nisu dobili.

Osim toga, vlasti su se tokom 2015. dva puta oglušile o odluke Ustavnog suda koje su bile u korist radnika,

odnosno malih akcionara. U julu te godine Ustavni sud usvojio je žalbu kojom se potvrđuje prvobitno

rešenje da se izvrši isplata novčanih naknada, neposredno nakon toga i Ombudsman je reagovao naloživši

Agenciji da u roku od 60 dana postupi po nalogu Suda. To se, međutim, nikada nije desilo.

I sam stečajni postupak je nekoliko puta odlagan, a u verovatno poslednjem odgovoru koji nam je na ovu

temu stigao iz Ministarstva privrede pre četiri godine, tadašnji ministar Željko Sertić je, između ostalog,

rekao da je „ročište za otvaranje stečaja u septembru (2015 prim. aut.) i da će se tek nakon toga otvoriti

uslovi za rad po ovom pitanju“. Stečaj je uveden pola godine kasnije, ali uslovi za isplatu radnika se

očigledno još nisu „otvorili“.

Uslov da se radnicima isplati 200 evra po godini staža ispunjeni su još maja 2009. kada je osim Bloka 20,

koji je kupio Miroslav Mišković, prodata još jedna njihova celina, hotel „Grand“ i „Konaci“ na Kopaoniku i

to Miodragu Kostiću. Radnici tvrde da je ukupno dobijeno 170 miliona evra i da je novac na namenskim

računima. U trenutku prodaje ove imovine Miškoviću i Kostiću ministar ekonomije bio je Mlađan Dinkić.

Završena međunarodna konferencija AHF o hotelskom investiranju u Crowne Plazi

U Srbiji sve više hotela, sve manje radnika

Iako je priliv od turizma poslednjih godina u Srbiji veći od milijardu evra na godišnjem nivou, a samo prošle

godine u našoj zemlji otvoreno 28 hotela, Srbija iz godine u godinu ima sve većih problema sa nedostatkom

radne snage u ugostiteljstvu.

Razloga za to je više, a jedan od najvažnijih su plate, znatno niže nego u nekim drugim evropskim

državama.

– Plata spremačice je u Sloveniji za 70 odsto viša nego plata spremačice kod nas. Kod nas plate ne mogu da

budu na tom nivou jer mi ovde ne možemo da naplatimo više našu uslugu, a troškovi su veliki – rekao je u

pauzi drugog dana Adria Hotel Foruma generalni direktor ICH grupe Živorad Vasić. Poslednjih godina,

kako kaže, kretanja zaposlenih u ugostiteljstvu su „zatvoren krug“.

– Iz Srbije radnici odlaze za Hrvatsku i Sloveniju, Slovenci i Hrvati odlaze u Nemačku i Austriju, oni dalje

idu u skandinavske zemlje, a njihovi radnici za SAD – ističe Vasić. Nedostatak radne snage je toliki, kako

kaže, da hotelijeri moraju da vode računa o svakom radniku.

– Nije samo do plate, već i kako se odnosite prema radniku, da li imate radnika meseca, da li se setite

njihovih rođendana – napomenuo je Vasić.

Jedna od tema drugog dana međunarodne konferencije o hotelskom investiranju AHF bila je kako će i u

kolikoj meri uticati sve brži razvoj tehnologije. Opšti zaključak panelista je da se bez ljudi ugostiteljstvo ne

može zamisliti.

– Pre 70 godina za spremanje hotelske sobe trebalo je pola sata, danas vam za to isto treba 30 minuta. To

nemate niti u jednoj drugoj industriji, da se za 70 godina ništa nije promenilo – rekao je profesor na

Univerzitetu u Lozani Rej Junius.

Istraživanje Orakla među klijentima pokazalo je da čak 78 odsto njih veruje da će do 2025. sve hotelske

sobe primati naredbe glasom, a da čak odsto njih veruje da će hotele voditi roboti. Potpredsednik Orakla

zadužen za prodaju Manfred Kajser rekao je da ne veruje da će to biti baš tako.

– Gotovo polovina klijenata veruje da može svojim iskustvom i svojom preporukom da utiče na druge

klijente. Zato mislim da je ugostiteljstvo u potpunosti posao kojim se bave ljudi. Ono što treba da uradimo

jeste da tehnologiju iskoristimo koliko možemo, za bolju komunikaciju jer je to ono što nam nedostaje –

rekao je Kajser. Veštačka inteligencija će hotelijerima, kako je rekao, omogućiti da bolje upoznaju klijente i

da im ponude nešto što je u skladu sa njegovim željama i navikama. „Da mi ne nudite, na primer, Kopaonik,

a ja ustvari uopšte ne volim da skijam. Ili da mi ne stavljate voće u sobu, kada ja na primer volim sir i

krekere“, naveo je samo neke od primera Manfred Kajser.

Udruženje zaposlenih Poljoprivredne korporacije Beograd pokrenulo tužbu protiv kompanije i Ministarstva privrede

Država prisvojila akcije radnika i penzionera

PKB-a

Privredni sud u Beogradu zatražio je od Poljoprivredne korporacije Beograd i Ministarstva privrede da

dostave odgovor na tužbu koju je podnelo Udruženje penzionera i bivših radnika PKB-a zahtevajući pravo

na upis besplatnih akcija.

Oni se pozivaju na Zakon o privatizaciji kojim je predviđeno da radnici i penzioneri, po osnovu radnog staža

imaju pravo na besplatne akcije firme. Međutim, u „šetnji“ vlasništva sa republike na Grad i obratno, to

pravo se negde izgubilo. Naš list ni posle desetak dana nije uspeo da od Ministarstva privrede dobije

odgovor u kojoj se fazi to dogodilo. Glavno, prilikom prodaje imovine PKB-a Al Dahri, država je oglasila

prodaju kapitala kompanije koji je u njenom stopostotnom vlasništvu. Bivši i sadašnji zaposleni tako su

ostali bez svog udela, a davno pre toga istekao je rok u kome su mogli da se, kao ostali građani, prijave za

besplatne akcije iz portfelja Akcionarskog fonda.

Da su radnici s pravom očekivali svoj udeo, svedoči i dopis koji je bivši gradonačelnik Beograda Dragan

Đilas uputio menadžmentu i radnicima u julu 2013. i čestitajući im pobedu u jednom od sudskih procesa oko

imovine PKB-a, poručio da očekuje „uskoro okončanje procesa prenošenja dela vlasništva zaposlenima i

penzionerima u skladu sa datim obećanjem“.

– Kada je PKB prešao sa Republike na Grad, strategija je bila da se deset odsto kapitala prenese u vlasništvo

radnika i penzionera, tako da ljudi koji su učestvovali u stvaranju te korporacije, ukoliko ona počne dobro da

radi, dobiju dividende. Međutim, ubrzo je u Grad uvedena prinudna uprava, ja sam smenjen i to nije

završeno. Inače, duboko verujem u takav koncept, zakon ga dozvoljava i žao mi je što to nije sprovedeno jer

bi koristi od firme u kojoj su proveli veliki deo života imali i penzioneri i oko 2.000 radnika, ali i kompanija

od njih jer bi prilježnije radili – kaže Đilas za naš list.

On dodaje detalj koji potvrđuje tu strategiju. Kaže da su radnici ubrzo po prelasku u nadležnost Grada, već

posle nekoliko meseci kada su shvatili da primaju pune plate, da su im uplaćeni doprinosi, počeli firmu da

doživljavaju kao svoju, nije više ni obezbeđenje bilo potrebno.

Ti isti radnici sada pitaju gde se izgubio njihov udeo u kompaniji.

– Udruženje bivših radnika i penzionera u nekoliko navrata bezuspešno je pokušavalo da od sadašnjeg

menadžmenta PKB-a dobije uvid u dokumentaciju firme, na osnovu čega bismo utvrdili i pojedinačne

godine staža članova ali i vrednost akcija na koje po tom osnovu imaju pravo. Obraćali smo se i

Ministarstvu privrede. Dobili smo odgovor da od 2009. godine PKB ne posluje sa društvenim kapitalom

zbog čega nema uslova da se primeni odredba zakona koji propisuje prenos akcija zaposlenima bez

nadoknade. To, međutim, nije tačno i mi smo zatražili od suda da odredi veštačenje kojim bi se utvrdilo

koliko je društvenog kapitala u PKB-u, kolika je vrednost akcija i koji iznos treba da se prenese na

penzionere i radnike – kaže za Danas Saša Gemaljević, advokat koji u ovom predmetu zastupa udruženje

bivših radnika PKB-a.

On objašnjava da je zaključkom Vlade u junu 2009. utvrđeno da je udeo državne svojine u sredstvima koje

koristi PKB 99,5 odsto. Međutim, to se uglavnom odnosilo na zemljište dok je korporacija imala i svoju,

značajnu imovinu tada još u statusu društvene. Kako PKB nije uspeo u zakonskom roku da se privatizuje,

2015. je primenjena odredba kojom se celokupan iznos neprivatizovanog društvenog kapitala prenosi u

vlasništvo države. Pre tog koraka, trebalo je odrediti udeo zaposlenih i penzionera, ali to nije učinjeno.

Država je godinu dana kasnije, opet zaključkom Vlade, preuzela PKB od Grada i prisvojila i društveni i

kapital zaposlenih.

Svemoćni zaključci Vlade

Prema rečima advokata Gemaljevića, u proceduri prodaje Al Dahri, država je još jednom izigrala zakon,

ovog puta o poljoprivrednom zemljištu, prema kome se parcele u državnoj svojini ne mogu otuđiti trećim

licima. Primenom tog zakona katastar je odbijao da sprovede nalog PKB-a da se uknjiži na državnom

zemljištu koje koristi, a i kada je to uspevao, pravobranilac je pokretao upravne sporove radi poništaja takvih

rešenja. Međutim, Vlada je još jednom intervenisala zaključkom i pravobranilaštvo je dobilo nalog da takve

sporove više ne pokreće. PKB je to nekada državno zemljište upisao kao svoje, privatno na osnovu čega je i

Al Dahra mogla da uđe u kupovinu 17.000 hektara oranica uz ostalu imovinu korporacije.

Pola miliona na ivici gladi

Čak 7,2 odsto stanovnika Srbije ima potrošnju nižu od linije apsolutnog siromaštva, koja iznosi

12.045 dinara (oko 100 evra) po potrošaču, upozorio je zaštitnik građana Zoran Pašalić. To su

podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, što znači da oko

pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.

Ovi podaci upozoravaju da siromašnih u Srbiji i dalje

ima, navodi Pašalić i dodaje da su riziku od siromaštva

u Srbiji najviše izloženi mlađi od 18 godina, a što,

dodaje, potvrđuju i nalazi Saveta za prava deteta, koji

je nedavno ukazao na to da u našem društvu još ima

dece koja nisu u obrazovnom sistemu, koja su izložena

teškom fizičkom poslu i dece koja žive ili rade na

ulici.

Najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više

izdržavane dece, kao i nezaposleni. Dakle, kao što se vidi siromaštvo i dalje caruje u Srbiji, a samo pre

nekoliko dana iz kabineta premijerke Ane Brnabić je saopšteno da su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi

siromaštva?!

Naime, premijerka je prisustvovala predstavljanju Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i

smanjenju siromaštva u Srbiji za period od 2014. do 2017. godine, koji je Vlada usvojila 27. decembra 2018.

godine.

- Vlada Srbije primenila je niz mera u cilju smanjenja siromaštva, a to su pre svega borba protiv sive

ekonomije, povećanje penzija i minimalne cene rada. Ono što je najvažnije jeste da su te mere dale

konkretne rezultate - kazala je tom prilikom premijerka.

Nažalost, građani Srbije svakim danom su sve siromašniji, a pad standarda najbolje oslikava kupovina u

supermarketima. Da bi se približili najsiromašnijim građanima, trgovci se dovijaju i sve više prodaju na

komad.

Tako je od nedavno počela prodaja hleba na krišku, po kojoj 100 grama hleba košta desetak dinara (osam

evrocenti).

Već od ranije se meso pazari na grame, jabuke na komad, lekovi na tablu. Doskora su se i cigarete prodavale

na komad, a zimi se ugalj prodaje na kilogram.

Zaposle 200, a otpuste 300

Srbija decenijama kuburi sa ogromnim brojem nezaposlenih, koji je prema zvaničnim podacima nešto viši

od 600.000, a broj korisnika narodnih kuhinja je oko 35.000, od kojih je svaki treći dete koje ima manje od

14 godina.

Veliki problem su niske plate, koje često ne prelaze 200 evra, iako je republički prosek oko 420 evra.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezaviznih sindikata kaže da 80.0000 radnika u Srbiji

prima platu od svega 185 evra.

Prema njenim rečima, u broj zaposlenih u Srbiji računaju i oni koji 15 dana rade na tezgi na zelenoj pijaci.

- Ne verujem u statistiku, niti razne ankete. Po mojoj proceni, broj nezaposlenih je čak 800.000, dok je broj

zaposlenih mnogo manji nego što se prikazuje, pa bilo to na određeno i na neodređeno vreme. Znate u Srbiji

200 ljudi dnevno dobije posao, dok u istom danu 300 ostane bez posla - kaže naša sagovornica.

Nije kao u Africi, ali...

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da ekstremno siromaštvo nije

pojava koja je relevantna za Evropu, pa tako ni za Srbiju, jer ne spadamo u kritično siromašne zemlje, već se

ekstremno siromaštvo prvenstveno odnosi na afričke i pojedine azijske zemlje gde ljudi bukvalno umiru od

gladi.

- Takav vid siromaštva kod nas ne postoji već dva veka, ali mi jesmo siromašno društvo, veliki je udeo

građana romske nacionalnosti sa niskim primanjima, postoje porodice koje moraju da žive sa penzijama od

10.000 do 15.000 dinara mesečno - navodi Arsić.

Sumorne brojke

korisnici socijalne pomoć - 268.000

korisnici narodne kuhinje - 35.000

nema za osnovne potrebe - 500.000

Pokretna imovina IMT-a prodata za 247 miliona

dinara

Pokretna imovina iz stečajne mase Industrije mašina i traktora prodata je za 247 miliona dinara firmi

"Eko unija SN" iz Beograda, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

U prodatoj imovini su mašinska oprema, konvejneri, traktori i viljuškari, vozila, zalihe rezervnih delova i

guma, otpadnog gvožđe i bakar kao i restoran i kuhinja.

Procenjena vrednost ove imovine IMT-a u stečaju bila je gotovo 476 miliona dinara a postignuta cena je

nešto veća od polovine.

U invalidsku penziju otišle samo dve osobe od

profesionalnih oboljenja

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je u 2018. godini dobio samo 2 zahteva za ostvarivanje

prava na invalidsku penziju.

Ova dva zahteva se odnose na

profesionalno oboljenje. Nadležni

najavljuju skoro proširenje liste

profesinalnih bolesti.

Prema podacima PIO fonda, u 2017.

godini bio je jedan takav zahtev za

invalidsku penziju, jedan za pomoć i negu

drugog lica i jedan za telesno oštećenje.

Oni koji se penzionišu zbog profesionalne

bolesti primaju pun iznos penzije koja im

pripada, a da li se radi o profesionalnom

oboljenju ili ne, kroz svoje procedure

utvrđuju ustanove koje daju mišljenje u

pogledu uticaja posla na zdravstveno

stanje osiguranika, kažu za Tanjug u PIO fondu.

To su Institut za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", Vojnomedicinska akademija, Zavod za

zdravstvenu zaštitu radnika Novog Sada, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niša i Zavod za zdravstvenu

zaštitu radnika Kragujevca.

Dok se u Srbiji svake godine registruje sve manje profesionalnih bolesti, u Nemačkoj godišnje, na primer,

ima desetine hiljada profesionalnih oboljenja i stotine hiljada povreda na radu.

"To ne znači da su Nemci neoprezni i nezaštićeni na radu, već da bolje registruju profesionalne bolesti",

rekao je ranije za Tanjug Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu

"Dr Dragomir Karajović".

Sa kakvim su se problemima zaposleni u Srbiji suočavali ilustrovao je primerom radnika koji je oboleo od

plućne azbestoze i kome je Institut radio ekspertizu, ali poslodavac neće da mu izda potvrdu da je na radnom

mestu bio izložen azbestu.

"Zbog nedostatka tog administrativnog podatka ne možemo da utvrdimo profesionalno oboljenje. Kada bi se

potvrdilo profesionalno oboljenje, onda bi radnik mogao da tuži firmu, a oni bi platili odštetu", naveo je

Milovanović.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za Tanjug navode da su u okviru Instituta za

medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", a u saradnji sa prestavnicima Republičkog fonda za PIO,

preliminarno formulisane profesionalne bolesti koje treba utvrditi novim pravilnikom o utvrđivanju

profesionalnih bolesti.

Predložena je dopuna onim bolestima koje su sadržane u listi profesionalnih bolesti Međunarodne

organizacije rada, pa bi tako lista profesionalnih bolesti trebalo da se sa postojećih 56 utvrđenih Pravilnikom

proširi na 64.

Reč je dopuni u delu koji obuhvata bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, u delu koji utvrđuje bolesti

prouzrokovane fizickim dejstvom, kao i u delu koji se odnosi na bolesti pluća.

Takođe, navode u Ministarstvu, predlaže se da se dopune pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta na

kojima se pojavljuju već utvrđene profesionalne bolesti, kao i uslovi za priznavanje bolesti kao

profesionalne.

Te nove, odnosno revidirane profesionalne bolesti utvrdili su i članovi radne grupe Ministarstva koja je

formirana sa zadatkom da obavi reviziju profesionalnih bolesti.

Đukić Dejanović: Trend odlaska građana Srbije u

druge dr žave je minimalno popravljen

Trend odlaska građana Srbije u druge dr�žave je minimalno popravljen, ali stručnjaci su upozoravali da

ćemo doći u ovu situaciju, istakla je za RTV ministarka zadužž ena u Vladi Srbije za demografiju i

populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Ona je dodala da je potrebna jasna demografska politika kako stimulisati da se porodica prošš iri.

- Demografi su nas naučili da se prvi demografski indikatori organizovane populacione politike mogu

menjati tek za deset godina - rekla je Đukić Dejanovićeva.

Kako je istakla, u Srbiji se sve vi�še porodica odlučuje na troje dece, a sve je manje prvorođenih beba.

- Upravljanje migracijama mora biti cilj vlade, ne samo pronatalitetne mere - rekla je ministarka.

Integrativni pristup je vrlo bitan, istakla je Slavica Đukić Dejanović i navela primer iz Sombora gde je

desetak mladih bračnih parova dobilo kuće na periferiji grada i tu ostalo da žž ive i planiraju porodicu.

- Mislili su da je skrivena kamera kada su dobili ključ u ruke. To je priča iz žž ivota, rešš ili su da ostanu -

navela je ministarka.

Neki bračni parovi su, kaže, žž eleli da otpočnu posao, da im se daju sredstva za startap aktivnosti, neke

op�štine su dobile takva sredstva, neke opšš tine su dobile prošš irenja kapaciteta vrtića, sve u cilju

pobolj�šanja demografske politike.

Prema njenim rečima, oko 15-16 hiljada ljudi svake godine napusti Srbiju, dok po nekim podacima 44.000

ljudi napusti Srbiju godi�šnje.

- Dve trećine mladih na visoko�školskim studijama planira da ostane u Srbiji, a jedna trećina da ode, a

razlozi za to su, kako ka�žu, da bi radili u struci i da bi napredovali u profesiji - navela je Đukić Dejanović.

Ona je pozvala sve lokalne samouprave u Srbiji da se prijave za dodelu nepovratnih sredstava za

poboljšš anje populacione politike, prenosi pres služba ministarke.

Konkurs za medicinske tehničare koji žele da rade

u Nemačkoj

Novi konkurs za medicinske sestre i tehničare opšteg ili pedijatrijskog smera koji žele da nađu posao

u Nemačkoj biće objavljen u martu, najavio je danas je nemački program Triple Win koji je

posrednik u odabiru kandidata.

Na prethodnom konkursu je izabrano 50 kandidata koji će imati intervjue sa predstavnicima Nemačke

centrala za rad sa strancima i stručno posredovanje, Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije i Triple Win

projekta.

Intervjui će danas biti održani u Kragujevcu, a sutra u Beogradu. Kandidati koji budu izabrani biće

obavešteni u roku od nedelju dana.

Iz Triple Win-a je saopšteno da kandidatima garantuje siguran put u Nemačku, s obzirom da svi nemački

poslodavci takođe moraju da ispune uslove za učešće na projektu i ugovorom koji potpisuju sa projektom

obavezuju se na ispunjenje svih obaveza.

To se pre svega odnosi na zaključivanje radnog odnosa u Nemačkoj pod istim uslovima kao i za

osobe koje već rade u Nemačkoj.

Minimalna zarada medicinskog osoblje koje posredstvom Triple Win projekta odlaze u Nemačku sada je,

pre nostrifikacije diplome 2.000 evra bruto, a nakon nostrifikacije 2.400 evra.

Projekat Triple Win se sprovodi na osnovu Sporazuma o posredovanju i privremenom zapošljavanju

radnika, državljana Srbije u Nemačkoj, zaključenog 2013. godine.

Triple Win projekat je za šest godina posredovao u odlasku u Nemačku 660 medicinskih i pedijatrijskih

sestara i tehničara.

Po oceni projekta, ta brojka je daleko od zabrinjavajuće, jer svake godine medicinske škole u Srbiji završi

mnogo više srednjoškolaca, koji nakon diplomiranja ne mogu da se zaposle.

Đorđević: Srbiji podrška Francuske i u oblasti

rada

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević razgovarao je sa potpredsednikom

Francusko-srpske privredne komore Erikom Graserom o unapređenju saradnje i mogućoj realizaciji

projekata Srbije sa francuskim kompanijama u oblasti rada.

Đorđević je rekao da Srbija aktivno radi

na stvaranju boljih uslova rada svih

građana, kao i da je bilo koji vid pomoći i

ideja u toj oblasti od velikog značaja,

saopštilo je Ministarstvo za rad.

"Želimo da naši građani kao prvo budu

zaštićeni u svakom pogledu i da na

najlakši način ostvare sva svoja prava

koja imaju kao radnici. Vlada Srbije

donela je Odluku da ova godina bude

godina bezbednosti i zdravlja na radu i Ministarstvo je otpočelo i kampanju Bezbedan rad - zdrava

budućnost", rekao je Đorđević i dodao da je upravo bolja bezbednost zaposlenih preduslov za veći i

uspešniji privredni rast svake zemlje.

Po rečima Đorđevića u planu je donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i Zakona o

osiguranju od povreda na radu radi naknade štete.

On je kazao da projekat Reci NE radu na crno daje dobre rezultate i da je omogućio da veliki broj radnika,

koji nisu bili prijavljeni, potpišu ugovore o radu.

Potpredsednik Francusko-srpske privredne komore Erik Graser istakao je da su francuske kompanije

zainteresovane da svoja iskustva prenesu i Srbiji i da će im biti zadovoljstvo da se neke od njihovih ideja

realizuju.

Kako je naveo, već je razgovarao i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom

Malim o potencijalnim projektima.

"Srbija i Francuska su uvek bile prijateljske zemlje i to ćemo nastaviti i u budućnosti da negujemo u svakoj

oblasti saradnje. Otvoreni smo za svaku vrstu saradnje i verujemo da će ona biti ostvarena na obostrano

zadovoljstvo", rekao je Graser.

Raspisan javni poziv za dodelu sredstava

preduzećima za zapošljavanje osoba sa

invaliditetom ...

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević rekao je da je danas

raspisan prvi javni poziv za dodelu sredstava za poboljšanje uslova rada u preduzećima za profesionalnu

rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom za šta je u ovoj godini izdvojeno 250 miliona dinara,

saopštio je njegov kabinet.

"U Srbiji posluje 56 takvih preduzeća koja

zapošljavaju 1.684 lica, a od toga 1.134

osobe sa invaliditetom", kazao je on na

sastanku sa direktorima preduzeća za

profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje

osoba sa invaliditetom.

Đorđević je naveo da u Srbiji u privatnoj

svojini posluje 64 odsto tih preduzeća, 32

odsto je u državnom vlasništvu, a četiri

odsto preduzeća osnovao je nevladin

sektor.

"Broj osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u preduzećima, kao i kategorija kojoj pripadaju, biće osnovni

kriterijum za raspodelu sredstava. Pravilna raspodela i transparentnost ostaju prioritet našeg rada, a spisak

svih preduzeća kojima će biti odobrena sredstva biće objavljen na sajtu Ministarstva za rad, boračka i

socijalna pitanja", rekao je on.

Ministar je kazao da se broj preduzeća koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom povećao, kao i da se smanjio

broj onih koji su u prethodnom periodu imali finansijskih poteškoća.

"Želimo da sva preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom prevaziđu probleme i dobro posluju.

Osobe sa invaliditetom pokazale su se kao vredni i odgovorni radnici, a Srbija želi da svim građanima pruži

iste mogućnosti i da im obezbedi još bolje uslove za život i rad", kazao je Đorđević.

Republički javni tužilac podneo tužbu protiv

rešenja Poverenika

Republički javni tužilac podneo je Upravnom sudu tužbu protiv rešenja Poverenika za informacije od

javnog značaja, kojim je Agenciji za borbu protiv korupcije naloženo da Centru za istraživačko

novinarstvo Srbije (CINS) dostavi podatke o načinima na koji su političke stranke obezbeđivale

kredite i zajmove za izborne kampanje.

Cilj tužbe je poništenje rešenja Poverenika, kako Agencija ne bi morala da dostavi dokumenta, saopštio je

CINS.

Tužba je podneta na inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije, koja smatra da je objavljivanje traženih

podataka "višestruko štetno, naročito sa stanovišta poverenja u bankarski sistem Srbije, ali istovremeno i sa

stanovišta povrede prava na neometano uživanje imovine", navodi se na sajtu Agencije.

Spor je počeo 2018. godine, kada je Milica Šarić ispred CINS-a poslala zahtev Agenciji za borbu protiv

korupcije da joj se omogući kopiranje dokumentacije koja se odnosi na sva sredstva obezbeđenja koja su

stranke koristile za uzete kredite korišćene u kampanjama za izbore 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine.

Agencija je taj zahtev odbila, uz obrazloženje da su traženi podaci bankarska tajna, dok organi koji vrše

javnopravna ovlašćenja mogu te podatke koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljeni i ne mogu ih

učiniti dostupnim trećim licima.

Navode i da bi odavanjem mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom

koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Ukoliko bi dozvolili pristup informacijama koje su bankarska tajna, smatraju u Agenciji, otvara se

mogućnost nastupanja teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje 3. decembra 2018.

godine, kojim je naložio Agenciji da Milici Šarić omogući uvid i kopiju tražene dokumentacije.

Ovo je drugi put da Republičko javno tužilaštvo podnosi tužbu protiv Poverenika zbog zahteva CINS.

Krajem aprila 2018. tužen je Rodoljub Šabić, tada Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti, zbog nalaganja Višem javnom tužilaštvu iz Beograda da novinarima CINS-a dostavi

dokumente o postupku vođenom protiv Siniše Malog.

U avgustu 2018. Upravni sud je odbio tužbu RJT u vezi sa dostavljanjem biografije postupajućeg tužioca u

predmetu Savamala.

Nova ekonomija: Privredni rast u 2019. biće manji

od planiranih 3,5 odsto

Privredni rast Srbije u ovoj godini biće manji od planiranih 3,5 odsto, ocenjuje se u analizi Business

Intelligence Balkans, novog servisa Nove ekonomije.

U analizi se navodi da je u evropskim privredama i u samoj Srbiji nastupio niz nepovoljnih procesa koji

mogu da utiču da rast BDP u 2019. godini bude manji od planiranih 3,5 odsto, piše Nova ekonomija.

Usporavanje rasta privrede Srbije počelo je u trećem kvartalu prethodne godine, da bi se se u četvrtom

kvartalu dodatno pojačalo. Nakon visokih međugodišnjih stopa rasta u prvoj polovini 2018. godine od 4,9

odsto, u trećem kvartalu rast je opao na

3,8 odsto, a u četvrtom na 3,5 odsto.

Na osnovu podataka za industrijsku

proizvodnju za 2018, očekuje se će rast

u poslednjem kvartalu biti revidiran na

dole, kao i da će rast u celoj 2018.

godini iznositi oko 4,2 odsto umesto

preliminarno procenjenih 4,4 odsto,

prenosi Nova ekonomija.

Dodaje se da uzroke uporavanja privrede Srbije u drugoj polovini 2018. godine treba tražiti u unutrašnjim

faktorima, kao i u regionalnim problemima.

Kao moguće unutrašnji faktori navode se pad proizvodnje uglja i električne energije tokom druge polovine

godine, pad proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i uvođenje carina na izvoz robe na KiM koji u

ukupnom robnom izvoza Srbije učestvuje sa oko 3 odsto.

Jedna od mogućih razloga za usporavanje privrede Srbije u 2018. je usporavanja rasta zapadnoevropskih

privreda, piše u tekstu.

Nakon četiri godine ekspanzije evropske privrede, od sredine 2018. godine, a naročito u četvrtom kvartalu,

značajno usporavaju rast. Na nivou Evropske unije međugodišnji rast BDP je usporen sa oko 2,4 odsto u

prvom kvartalu na 1,2 odsto u poslednjem kvartalu 2018. godine.

U četvrtom kvartalu prošle godine najvažniji ekonomski partneri Srbije značajno su usporili međugodišnji

rast - Nemačka je ostvarila rast od 0,6 odsto, a Italija od samo 0,1 odsto.

Kako se navodi, ovo objašnjenje je malo verovatno jer usporavanje evropskih privreda nije negativne uticalo

na druge zemlje CIE, pa se procenjuje da nije ni na Srbiju.

Potvrda toga je solidan rast izvoza Srbije tokom cele 2018. godine, kao i snažan rast stranih direktnih

investicija.

Negativan uticaj usporavanja evropske privrede na privredu Srbije ispoljiće se tek u 2019. godini, zaključuje

se u analizi Business Intelligence Balkans.

Obrazovni sistem u Srbiji ne prati potrebe

privrede

Godinama i decenijama nezaposlenost je bila među vodećim izazovima srpske ekonomije, a kako je krenulo

njeno smanjivanje pokrenuta je i plima odlazaka u inostranstvo, zaposlenih i nezaposlenih. Od lekara ili

inženjera do vozača i zanatlija.

U svetlu nedostatka određenih

profila na tržištu rada, predsednik

Unije poslodavaca Srbije Nebojša

Atanacković predočava kako

nadomestiti nedostatak stručne

radne snage.

"Mi godinama ukazujemo na taj

problem koji sada postaje sve

aktuelniji, a posebno zbog

najnovije promene zakonodavstva

u Nemačkoj i najava da će u toj

zemlji radnici biti primani bez

radnih viza", kaže Atanacković i dodaje da će problem vremenom biti sve izraženiji.

On ističe da naša zemlja poslednjih 10-15 godina ima problem sa određenim kvalifikacijama, kao što su

varioci, te da se sada postavlja pitanje prekvalifikacija.

"Mi decenijama imamo situaciju da obrazovni sistem ne prati potrebe života i privrede, pa ne školujemo

potreban kadar", kaže Atanacković i ističe da se ljudi, koji ne mogu da nađu posao, prekvalifikuju za

proizvodne poslove, te na taj način rade kao "polu-edukovani".

On ističe da naša privreda egzistira na bazi niske cene proizvoda na domaćem tržištu, te stoga privredni

subjekti nisu ravnopravni sa stranim proizvođačima.

"Sa ovim cenama naših proizvoda, sa ovom tehnologijom i tržištem kakvo imamo ne možemo konkurisati

privrednicima sa zapada Evrope koji mogu mnogo više da plate zaposlene", kaže Atanacković i dodaje da

naša zemlja ni sa dupliranjem zarada u deficitarnim zanimanjima ne može parirati zaradama u Evropi.

Јавност против предлога да јавни извршитељи

убудуће наплаћују и порез

Иницијатива Националне алијансе за локални економски развој НАЛЕД да се јавним извршитељима

повери принудна наплата пореза на имовину наишла је на прилично бурне реакције.

Посебно су у том погледу активна удружења потрошача: тим поводом огласили су се Удружење за

заштиту потрошача „Ефектива” из Београда и Удружење

за заштиту права потрошача „Просперитет” из Новог

Сада. Очигледно, ради се о материји коју треба веома

пажљиво регулисати да би се избегли проблеми којих

данас у раду извршитеља има и премного

Обе организације имају бројне примедбе.

У саопштењу „Ефективе” каже се, између осталог, да

поверавањем посла извршитељима до сада није дошло

до смањења трошкова већ су они енормно увећани. Они

се питају да ли је у јавном интересу да се давањем нове

надлежности извршитељима, и то у корист локалне

самоуправе, увећавају ионако високе зараде

извршитеља.

У име потрошача – пореских обвезника, Удружење за заштиту права потрошача „Просперитет” Нови

Сад апсолутно се противи НАЛЕД-овој идеји да се јавни извршитељи овласте за принудну наплату

пореза на нивоу локалне самоуправе, што укључује и порез на имовину грађана.

Давањем нове надлежности извршитељима, преко леђа пореских обвезника умножиће се њихове

ионако високе зараде

Нема сумње да би прихватање таквог социјално неодговорног предлога довело до појачаних тензија

у друштву из више разлога, пре свега ако имамо у виду важеће стопе пореза на имовину. Порезе на

имовину плаћамо по прогресивној стопи од 0,4 одсто тржишне вредности некретнине до чак

невероватна два процента. Иако живимо у једној од најсиромашнијих земаља Европе, наметнут нам

је највиши порез на имовину у Европи. Како тврде неки економисти, таква пореска политика може

довести до тога да држава за само 50 година пореском обвезнику експроприше читаву тржишну

вредност некретнине на коју се примењује та пореска стопа. Многи грађани погрешно мисле да је

тако и у Европи, пошто им власт често спинује да све што ради, ради по европском моделу.

Међутим, такав харач на имовину не постоји у региону, ни у богатој Европској унији. Тако, на

пример, у Немачкој, најбогатијој земљи Европе, пореска стопа износи 0,25 одсто од процењене

вредности куће или стана, у Холандији 0,08 одсто, у Италији од 0,4 до 0,7 одсто, у Словенији тај

порез се креће од 50 до 200 евра годишње, у Чешкој, и то у најскупљем Прагу, за стан од 110

квадратних метара у центру годишњи порез на имовину износи 600 круна или 2.747,04 динара,

односно 23,25 евра, док у Луксембургу човек за кућу вредну пола милиона евра плаћа 51 евро

годишње.

Неће бити преко ноћи

До проширења надлежнсти неће доћи преко ноћи. Радна група при Министраству правде Србије која

ради на измени Закона о раду извршитеља неће им проширивати надлежност на наплату поменутог

пореза. На рад јавних извршитеља било је много, чак премного примедби. Посебно се то односило на

мешетарење код некретнина и продају те имовине будзашто, затим за често прекорачују овлашћења

те на то да продају и имовину коју не би смели. Поступак извршења често се обавља у време када је

породица или појединац чија се имовина плени одсутан, чак и у тешким тренуцима када су, рецимо,

на гробљу због сахране сродника.

Посебно треба истаћи да се у неким европским државама, попут Мађарске, Хрватске, Ирске и Грчке,

уопште не плаћа порез на некретнину у којој се живи (станови и куће).

„Просперитет” врди да поменути предлог носи многе контраиндикације. Новац пореских обвезника

сливаће се у yепове извршитеља-предузетника, на име предујма без којег они не раде, и то само зато

што Пореска управа није у стању да квалитетно ради посао за који је порески обвезници плаћају.

Због наводно недовољних техничких и људских капацитета органа Пореске управе надлежних за

принудну наплату, на помолу је својеврсна приватизација над дуговањима. Давањем нове

надлежности извршитељима, преко леђа пореских обвезника умножиће се њихове ионако високе

зараде, док ће се трошкови извршног поступка енормно увећавати, не само због проблематичног

тарифника већ и неретко због пумпања износа и награде извршитељима. „Осиромашеним грађанима

упућује се порука да ће, због њиховог кашњења плаћања превисоких износа пореза на имовину,

Пореску управу и државу заштитити извршитељи кроз принудну наплату, избцивањем на улицу. Из

наведених разлога, позивамо Министарство правде и Владу Србије да одбију предлог НАЛЕДА, уз

молбу да нас Национална алијанса за локални економски развој више не штити сличним

иницијативама“, стоји у саопштењу „Просперитета”.

NESTAŠICA LEKA PROTIV GRIPA Privatne

apoteke širom Srbije opustošene, a u državnim ga

ima SAMO U DVA GRADA

U srpskim apotekama trenutno vlada nestašica leka tamiflu koji se koristi u prevenciji i lečenju gripa,

oboljenja koje je prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

do sada u našoj zemlji odnelo 29 života, a prijavljeno je 104.687 slučajeva obolelih u poslednjih šest nedelja.

Od državnih apoteka tamiflua u obliku sirupa ili tableta ima samo u Beogradu i Nišu i to u manjim

količinama i dozama od po 45 i 30 miligrama, dok ga u privatnim apotekama širom Srbije skoro i nema ili je

broj ustanova koje ga imaju zanemarljiv.

U državnim apotekama u Novom Sadu, Užicu, Zrenjaninu,

Subotici i drugim većim gradovima širom Srbije nadaju se da će

ga dobiti do sledeće nedelje i to u dozama od 75 miligrama koji

se najčešće upotrebljava.

Ima ga u bolnicama

Nadležni u Ministarstvu zdravlja kažu da razloga za paniku

nema jer je lek tamiflu obezbeđen za sve bolnice širom Srbije i

to u dovoljnim količinama.

U Ministarstvu zdravlja kažu da je na osnovu izjava dobijenih

od uvoznika predmetnog leka prioritet u snabdevanju dat

ustanovama tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, odnosno

bolnicama, zbog aktuelne epidemiološke situacije, a da bi

uskoro trebalo da ga bude i u apotekama.

To nam je potvrdila i dr Vesna Turkulov, načelnica Infektivne klinike Kliničkog centra Vojvodine koja nas

uverava da nema razloga za paniku jer je "za sve pacijente obezbeđena dovoljna količina leka".

- Lek tamiflu jeste deficitaran na tržištu i u privatnim apotekama se jako teško nabavlja. Prema mojim

saznanjima, sama farmaceutska kuća koja ga proizvodi imala je neki problem u isporuci pa ga nije bilo u

našoj zemlji. Bez obzira na to, KCV je za sve pacijente obezbedio dovoljne količine leka tako da oboleli i

njihove porodice ne moraju da se na razne načine "dovijaju" kako da dođu do leka i da ga negde kupuju –

objasnila nam je dr Turkulov.

Podsetimo, lek tamiflu je indikovan za lečenje odraslih i dece, uključujući i novorođenčad rođenu u terminu,

koji imaju simptome tipične za grip.

Potvrđeno je da je lek efikasan kada se sa lečenjem započne u roku od dva dana od prve pojave simptoma i

da se on primenjuje isključivo po preporuci lekara specijaliste.

NTERVJU: SERGEJ GURIJEV, GLAVNI EKONOMISTA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ

Veće plate su protivotrov za napuštanje zemlje

Iako je Srbija sprovela fiskalnu konsolidaciju postoje strukturni problemi koji su srednjoročno rizični za

budžet. Državna preduzeća imaju višak zaposlenih, nedovoljno investiraju i nedovoljno su uspešna. Slab

kvalitet infrastrukture i usluga državne administracije negativno utiče na konkurentnost privatnih firmi. Na

primer, prosečna brzina vozova u Srbiji je oko 30 kilometara na sat, što je sporije nego pre sto godina.

Pravosudni postupci su vrlo spori, a ishodi često nejasni. Veštine, kao i motivacija državnih službenika da

poprave usluge i poslovanje javnog

sektora su slabi, a procesi su često veoma

birokratski, komplikovani i

netransparentni, čime se podižu troškovi

poslovanja za privatne firme. Sve ovo

zajedno ometa investicije koje bi

poslužile kao katalizator za dalji rast,

kaže u intervjuu za „Politiku” glavni

ekonomista Evropske banke za obnovu i

razvoj (EBRD), koji je prvi put u Srbiji, a

došao je kako bi predstavio novi izveštaj

o tranziciji.

Šta ste pomislili kada ste videli

ekonomsku ličnu kartu Srbije?

Prosečnu platu od 420 evra i prosečnu

penziju od 220 evra?

Niske plate i penzije u Srbiji, i ostalim zemljama zapadnog Balkana, pokazuju koliko srpske kompanije, ili

vlada, trenutno mogu da priušte da plate, u skladu sa sadašnjim ekonomskim performansom Srbije i njenom

fiskalnom situacijom. Produktivnost radnika u Srbiji još uvek je samo 40 odsto od prosečne vrednosti u

četiri zemlje centralne Evrope (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) i čak manje od 20 odsto u odnosu na

prosek za celu EU. Onda nije ni čudo da su i plate niže. Pored toga, budući da su penzije finansirane kroz

poreze na plate, koje plaćaju ti radnici i privrednici, onda ni one ne mogu biti visoke kao u centralnoj ili

zapadnoj Evropi. Penzije i plate biće veće kako srpska ekonomija bude poboljšavala svoju konkurentnost,

izvoz i investicije, i kako produktivnost srpskih firmi bude rasla. Srbija postaje atraktivna zemlja za

investicije, a nove investicije uvećavaju produktivnost zemlje i mogućnost za izvoz.

Poslednjih godina privredni rast je ovde bio niži nego u regionu. Kako ga povećati?

O prodaji Komercijalne banke

Kao glavni ekonomista EBRD-a, ne mogu da komentarišem pojedinačne projekte. Ono što mogu da kažem

jeste da u svim zemljama u kojima posluje, EBRD podržava otvoren i transparentan proces privatizacije.

Takav proces omogućuje i da se postigne bolja cena.

Zaista rast srpske ekonomije je bio dosta slabiji i mnogo nestabilniji počev od 2010. godine, u odnosu na

period pre finansijske krize, i nedovoljan je za neko značajnije približavanje dohotku u EU. Javne politike,

potpomognute skorijim uspesima, treba da se skoncentrišu na mere o kojima sam već govorio, a koje će

povećati produktivnost i ojačati fiskalnu održivost na srednji i duži rok. Prioritet treba da bude na formiranju

boljeg i stabilnijeg poslovnog okruženja, sa efikasnijim i nezavisnim pravosuđem i značajno poboljšanim

javnim i privatnim upravljanjem.

Mnogo ljudi je napustilo Srbiju u potrazi za poslom. Kako ih zadržati?

Emigracija je rasprostranjena širom zapadnog Balkana, ali i u ostalim evropskim zemljama u tranziciji.

Bolje poslovne mogućnosti i veće plate su značajan protivotrov za sprečavane emigracije. Da bi do toga

došlo, Srbija treba da bude atraktivna za investitore sa modernim tehnologijama, koji mogu da kreiraju

produktivnije poslove. Ljudima je potrebno bolje obrazovanje i obuka kako bi izašli na kraj sa promenljivim

zahtevima modernog rada i kako bi izbegli situaciju da ostanu bez posla zbog automatizacije. Građani

takođe moraju da imaju osećaj da imaju uticaj na značajne odluke koje se tiču njihovog životnog standarda, i

da su političari kojima su te odluke poverene odgovorni, a one transparentno predstavljene, takođe uz pomoć

slobodnih medija i aktivnog civilnog društva. Zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, imaju još

dosta toga da urade u ovim oblastima kako bi se suprotstavile odlivu talentovanih ljudi.

Kakva će biti strategija EBRD za Srbiju u narednim godinama?

Nova petogodišnja strategija EBRD za Srbiju usvojena je u februaru prošle godine i već je u fazi

implementacije. Tražimo i investiramo u projekte koji pre svega povećavaju konkurentnost privatnih

kompanija kroz uvođenje novih tehnologija, i koji doprinose razvoju inovacija i stvaranju poslova i

mogućnosti za obuku mladih ljudi. Veliki deo finansiranja malih i srednjih preduzeća nastaviće se kroz

lokalne komercijalne banke, gde su na raspolaganju i savetodavni programi za pospešivanje poslovanja i

konkurentnosti. Međutim, glavni uslov za povećanje konkurentnosti privrede je da se ubrza proces reformi

za poboljšanje poslovnog okruženja. Mi podržavamo i savetujemo nadležne o reformama u raznim

oblastima, od inspekcija do alternativnog rešavanja sporova u privredi, do osnaživanja propisa o

konkurenciji. Nadamo se da će biti i znatno više investicija u projekte zelene ekonomije, poput

infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine ili energetske efikasnosti u stambenim objektima.

Radićemo i na poboljšanju korporativnog upravljanja u nekim od državnih preduzeća, kao i na finansiranju

ključnih infrastrukturnih projekata u oblasti transporta, energetike i poljoprivrede.

Da li je moguća nova svetska kriza?

Po definiciji nemoguće je predvideti krizu sa sigurnošću. Ako bismo znali da će kriza da nastupi sutra,

odmah bismo počeli da prodajemo deonice i kriza bi počela već danas. U suštini, uprkos mnogim

preprekama (poput trgovinskih ratova, razduživanje u Kini, jako visoke cene deonica u SAD, itd.)

predviđanja EBRD zasnovana su na rastu globalne ekonomije od 3,5 odsto, što je solidan rast. To jeste

sporiji rast nego sredinom 2000. ali rast u tom periodu je bio zasnovan na kreditima i sa neodrživim stopama

rasta.

Vi ste Rus, Osetinac. Kako se Rusija bori sa sankcijama? Kakve su posledice?

Rast ruske ekonomije je usporio još pre 2014. godine. Nedovoljne reforme, dominacija države, i nedovoljno

uključivanje u globalnu ekonomiju smanjili su apetit investitora. Trenutno, uprkos realno visokoj ceni nafte,

Rusija nastavlja da stagnira. BDP Rusije raste po stopi od 1,5 do dva odsto što je najniži rast u 38 ekonomija

u kojima EBRD posluje. Vlada Rusije je sada započela alternativnu strategiju za rast. Umesto konkurentnih

reformi i ponovnog povezivanja sa Zapadom, sada će se oslanjati na javne investicije (takozvane

„nacionalne projekte”) kako bi ponovo podstakli ekonomski rast. Uzevši u obzir visok stepen korupcije u

Rusiji, tržišta nisu ubeđena da će ova strategija rezultirati ubrzanjem rasta ruske produktivnosti.