MENADŽMENT I STRATEGIJA

GLAVA XI: ANALIZA OKRUŽENJA

Okruženje utiče na strategiju

• Tri vrste promena u okruženju:

1. Strukturne promene:

• Glavne promene u funkcionisanju izazvane

industrijskim revolucijama i novim normalnostima

2. Ciklične promene:

• Usponi i padovi u poslovnom ciklusu usled

neizbalansiranog rasta

3.Promene usled konkurentske dinamike

• Splet pretnji i šansi

• Strategija se formuliše na bazi: (1) stanja u

okruženju, i (2) namera stratega

– Sva preduzeća nemaju istu osetljivost na strukturne promene,

faze privrednog ciklusa i konkurentske dinamike

– Namere stratega su bitne, medjutim „Strateg nije svemoguć,

ali je moćan“

Faktori koji utiču na strategijski izbor

Strategijski izbor

Jake strane

Slabe strane

Interno okruženje

Šanse

Pretnje

Eksterno okruženje

4 faze u privrednom ciklusu

Tri nivoa okruženja

OPŠTE OKRUŽENJE

Ekonomsko

So

cioku

lturn

o

Političko/Pravno

Teh

no

lošk

o

KONKURENTSKO OKRUŽENJE

Lanac vrednosti

Globalni trendovi i nove normalnosti

1. Scientifikacija biznisa:

– Nauka kao endogeni (umesto egzogeni) gfaktor razvoja

– S-kriva

– Primena nove tehnologije dovodi do rasta konkurentnosti

– STEM ekspertiza u IR 4.0

2. Nova globalizacija:

– Deglobalizacija posle 2008 je očigledna ali nije održiva

– DHL indeks (P. Ghemawat)

– Dominacija geopolitike u uslovima deglobalizacije

– Nova globalizacija bazira na novim principima (globalization

from the world)

– Novi promoteri globalizacije (pre svega Kina)

– „Efekat agregiranja“ lokalnih tržišnih niša

– Lokalna integracija

– Digitalna transformacija podržava novu globalizaciju

Globalni trendovi i nove normalnosti (nast. 1)

3. Demografske promene:

– Do 2050 broj ljudi na zemljinoj kugli će se povećati sa 7,3

milijarde (2015) na 9,7 milijardi

– Više od polovine prirsta stanovništva dolazi iz Afrike dok je

Evropa izložena depopulaciji i starenju stanovništva (prosečna

starost u EU je 42 godine)

– Koncentracija bogatstva i disruptivne inovacije dovode do

narušavanja socijalne kohezije u najrazvijenijim ekonomijama

4. Urbanizacija:

– Počev od 2006. godine u gradovima živi više stanovnika nego u

urbanim područjima

– Do 2050. godine u oko 600 megapolisa će živeti više od 80%

stanovnika

5. Rast srednje klase:

Do 2050. godine, zahvaljujuću brzorastućim privredama, u svetskoj

populaciji će biti preko 4 milijarde stanovnika koji pripadaju srednjoj

i vičoj srednjoj klasi

Globalni trendovi i nove normalnosti (nast. 2)

6. Oštra konkurencija za ultimativne resurse

– Promena koncepta potrošačkog društva konceptom „cirkularne

ekonomije“

– U 84 zemlje životni standard će biti 2050. godine veći nego u

uspešnim privredama u tranziciji

7. Uspon perifernih i pad centralnih ekonomija

– Pomak od zapada ka istoku

– Pomak od Severa ka Jugu

8. Religiozni fundamentalizam i ekspanzija nevladinog

sektora

– Danas više od 30% stanovništva sveta koristi socijalne platforme

Strategijsko prilagođavanje na nove normalnosti

Efekti novih normalnosti

1. Pojava prekretnica prekidom postojećeg trenda ili

bitnim intenziviranjem novog trenda

2. Ambivalentni karakter:

– Pojačavanje

– Smanjivanje

– Pojačavanje i smnajivanje

3. Strategijska agilnost u praćenju kroz:

A. Čvrstu ekonomsku politiku

B. Industrijske politike za sektore razmenljivih proizvoda i isluga

Privredni ciklus tržišnog kapitalizma

• Dve osnovne posledice trendova razvoja:

1. Privredni ciklus

• Sukcesivni padovi i usponi privredne aktivnosti (vrh i dolja)

2. Strukturne promene

• Posledica promena u tehnologiji i socijalnom okruženju, javljaju se

kao promena preovlađujuće paradigme i poslovnih modela

• Odgovor preduzeća na:

1. Uticaj privrednog ciklusa:

• Diversifikacija

• Rotacija iz grana sa dejstvom privrednog ciklusa u grane koje imaju

manji stepen izloženosti

2. Strukturne promene:

• Prestrukturiranje

Privredni ciklus

Tražnja

Vreme

Vrhciklusa

Doljaciklusa

Prodajaakcija

Kupovinaakcija

Kapitalna dobra

Specifična potrošnadobraTrajna potrošna dobra

Sirovine i repromaterijali

Opadajućitrend

Rastućitrend

Stabilnost

Ekonomska kriza• Glavni uzroci:

– Greške u regulaciji finansijskih tržišta i/ili hiperprodukcija

• Manifestacije:

– Finansijski sektor

• Nelikvidnost banaka i kreditni grč

• Pad vrednosti svih finansijskih instrumenata

– Realan sektor

• Pad tražnje

• Kontrakcija proizvodnje praćena nelikvidnošću

• Pad uposlenosti

– Država

• Budžetski deficit

• Dometi:

– Recesija, negativan rast u dva sukcesivna kvartala

– Depresija, pad GDP za više od 40% godina na godinu

Kriza 2008-

• Dva tipa ekonomskih trendova:

1. Ciklične promene:

• Usponi i padovi u poslovnom ciklusu

2. Strukturne promene:

• Glavne promene u funkcionisanju

• Kriza 2008- nije samo jedna faza poslovnog ciklusa

već strukturna promena sistema sa neizvesnim

ishodom:

– Sistem se menja iz korena, menja se paradigma

Izvori sadašnje ekonomske krize

1. Fatalne greške u regulaciji finansijskog sektora:

– Deregulacija tržišta kapitala

– Isključivi fokus centralne banke na kontrolu inflacije

– Nerazumno kreditiranje potrošnji

2. Hiperprodukcija:

– Preduzeća imaju prevelike zalihe

3. Koncentracija bogatstva:

– Razvijene nasuprot nerazvijenim zemljama

– Unutar razvijenih zemalja

4. Devijacije od osnovnog modela tržišnom

kapitalizma• Plutokratija

• Populizam

Strukturne promene

1. Promena kulturnog modela:

– Investitori (institucionalni i pojedinačni) opsednuti visokim prinosom na ulaganja

• Stopa štednje je praktično pala na nulu

– Visok apetit za rizikom

• Podcenjivanje rizika i neograničeno prenošenje rizika

– Ekspanzija kredita u cilju podsticanja potrpošnje:

• “kupaca koji plaća mesečno”

2. Promena razvojnog modela (engl. FIRE:Finance-Insurance-Real Estate):

– Dominacija brokerskog umesto industrijskog mentaliteta

• Finansijalizacija i outsourcing industrijske aktivnosti

• Neodrživ balans usluge-realna ekonomia

3. Dramatičan rast finansijskog leveridža

• U finansijskom kao i u realnom sektoru

4. U uslovima globalizacija pojava fenomena Interlocking fragility:

– Visoka volatilnost globalnog tržišta

Ekonomija moralnog hazarda

• Dominacija ekonomskih agenata koji jedino veruju u

prosperitet:

– U ekonomskim transakcijama, ljudi su motivisani sebičnim

interesima (zero-sum-game) umesto etičkim interesom (“win-

win”)

• Finansijalizacija ekonomije dovela je do debalansa

izmedju „stvaranja“ i „oslobadjanja“ vrednosti:

– Neograničeno prenošenje rizika kroz sekjuritizaciju

• NINA (No-Income-No-Assets) krediti

• Novi finansijski instrumenti (sub-prime mortgages, credit

derivatives)

Uloga države u krizi: “još moralnog hazarda, molim”

A.Centralna banka:– Kapitalne injekcije i garancije za finansijski sektor

• Remonetizacija deficita u finansijskom sektoru

– Sve što Centralna banka može garantovati biće garantovano

– Sve što Centralna banka može apsorbovati, biće absobovano

– Ekspanzivna monetarna politika

• Monetizacija deficita (quantitative easing)

• Smanjenje kamata, do negativnog iznosa

B.Ministarstvo finansija:– Ekspanzivna finansijska politika

– Marketizacija na hipotekama zasnovanim HoV

– Emisija državnih obveznica

– Fiskalni stimulansi

C. Vlada:– Mere štednje (austerity)

Reverzibilnost kao realna opasnost

• Država u krizi, zapravo, naduvava pukle balone:

– Dilema: da li se rastom javnog duga treba finansirati održavanje bogatstvo nastalo na bazi visokog privatnog leveridža?

• Monetarna politika i fiskalna politika u konfliktu:

– Monetarna relaksacija i fiskalna relaksacija istovremeno

• Rast budžetskog deficita:

– Budžetski deficit često dvocifreni procenat GDP

• Štampanje novca:

– Na primer, Centralna banka kupuje najveći deo emisije državnih obveznica, primarna emisija za rekapitalizaciju banaka i sl.

• Pritisak za promenu međunarodnog ekonomskog poretka

– Inicijative za vraćanje zlatn og standarda, inicijative Rusije i Kine da se rezervne valute (USD i EUR) zamene sa SWRs, Platni promet i valuta BRICS

– Inicijativa Monetarnog saveta zemalja Zaliva za uvođenjem jedinstvene monete yavršile su „arapskim prolećem“

– Geopolitičko prelivanje ekonomske krize

Najverovatniji scenario kretanja globalne

ekonomije kriza sa višestrukim dnom

Vreme

Performanse

2016

Makroekonomsko “M”

GDP

BP

Nominalno

vs.

realno

Stvarno

vs.

potencijalno

Nagon za

samoodržanjem

Racionalna

očekivanjal

Iracionalno

preterivanje

PROIZVODNJA

NOVAC OČEKIVANJA

MONETARNA POLITIKA I FISKALNA POLITIKA

Inflacija

Kamatna stopa

Devizni kurs

Autput

• Osnovno merilo je bruto domaći proizvod BDP (GDP)

– Prema rashodnom metodu

BDP = Potrošnja + Investicije + Javna potrošnja + Neto izvoz

• Dopunsko merilo je neto domaći proizvod NDP

(NDP)

NDP = BDP – Amortizacija

• Bruto nacionalni proizvod (GNP)

– Meri autput koji su proizveli rezidenti jedne nacionalne

ekonomije nezavisno od toga gde je autput proizveden

Autput

• Platni bilans (BOP)

– Tekući bilans (račun tekućih transakcija)

• Izvoz, uvoz, prihodi i rashodi od investicija, tekući transferi

(doznake, devizne penzije, pokloni, pomoć…)

– Kapitalni bilans (kapitalni račun)

• Prilivi i odlivi kapitala (strane direktne investicije, portfolio investicije,

bankarski krediti) i transakcije sa monetarnim rezervama zemlje

Novac

• Nema samo prometnu funkciju već utiče i na druge

makroekonomske varijable kao što su

– Devizni kurs

– Kamatne stope (cena pozajmljenog kapitala)

– Inflacija

Vrste očekivanja

1. „Negativna očekivanja“ mogu dovesti do drastičnog

pada tražnje i investicija

– Tzv. “strah od straha” može dovesti do panike koja vodi u

uzdržavanje od potrošnje (investicione i finalne) i recesiju

2. “Iracionalna preterivanja” mogu dovesti do

previsokog rasta tražnje i rizičnih investicija

– Pumpanje balona

3. “Racionalna očekivanja” su posledica nagona za

samoodržanjem

– Održiv i inkluzivan razvoj

Indikatori trendova razvoja nacionalne

ekonomije

• Služe za ad hoc analizu stanja nacionalne ekonomije

• Dve vsrte indikatora:

1. Makroekonomski indikatori

• Direktno govore o zdravlju nacionalne ekonomije

• Indirektno govore o efikasnosti institucionalnog setinga i efektivnosti

ekonomskih politika

2. Indikatori ranjivosti

• Direktno govore o slabim tačkama nacionalne ekonomije iz ugla

operativnih, finansijskih i performansi konkurentnosti

• Indirektno govore o izloženosti rizicima nacionalne ekonomije

Indikatori Vrednost Referentna

vrednostTip ranjivosti

Tranzicioni proizvodni jaz

Okun indeks

(inflacija + nezaposlenost)

Džini koeficijent

Makro deficiti

• Bilans tekućih plaćanja

• Budžet

Koeficijent starosne zavisnosti

Stopa nezaposlenosti mladih

25%

16,9%

38,6%

4,0%

1,3%

51%

31,2%

0%

<12%

<30%

<5%

<3%

>100

<20%

OP

ER

AT

IVN

A

Zaduženost

• Javni dug/BDP

• Spoljni dug/BDP

• Spoljni dug /Izvoz

Stopa nenaplativih kredita

Kreditni rejting

• S&P

• Fitch

• Moody’s

72,9%

77,8%

153,3%

17,0 %

BB-/pozitivan

BB-/stabilan

B1/pozitivan

<45%

<90%

<220%

<10%

rang > BB+

rang > BB+

rang > Ba1

FIN

AN

SIJS

KA

Izvoz roba/BDP

Promena cene valute(Q4 2016/Q4 2015)

Nominalna deprecijacija

Realna deprecijacija

Globalni indeks konkurentnosti

Indeks percepcije korupcije

Lakoća obavljanja posla

Indeks ekonomskih sloboda

37,3%

2,0%

1,2%

90 od 138

72 od 176

47 od 190

99 od 180

>50%

<5%

<0%

65- JIE prosek

59- JIE prosek

60- JIE prosek

62- JIE prosek

KO

NK

UR

EN

TS

KA

Indikatori ranjivosti, 2016

Proizvodni jaz (J-kriva)

200

180

160

140

120

100

80

60

40

20

0

1989/nBDP

n

EBRD-28

Srbija

DOSTIZANJE

KAŠNJENJE

Prof. Dragan Đuričin 29

Srbija: J-kriva u J-krivi

19

89

19

90

19

91

19

92

19

93

19

94

19

95

19

96

19

97

19

98

19

99

20

00

20

01

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

BDP1989/N

N

100%

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

20

08

20

15

Indikatori 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Realni rast BDP, u % 5,4 -3,1 0,6 1,4 -1,0 2,6 -1,8 0,8 2,8

Potrošačke cene, u % 8,6 6,6 10,3 7,0 12,2 2,2 1,7 1,5 1,6

Nezaposlenost, u % 13,6 16,1 19,2 23,0 23,9 22,1 19,2 17,7 15,3

Tekući račun platnog bilansa, u %

BDP-21,1 -6,6 -6,8 -10,9 -11,6 -6,1 -6,0 -4,7 -4.0

Republički budžetski

suficit/deficit, u % BDP-a-1,7 -3,2 -3,4 -4,0 -5,9 -5,2 -6,3 -2,8 -0,2

Javni dug, u % BDP 28,3 32,8 41,8 45,4 56,2 59,6 70,4 74,7 72,9

Spoljni dug, u % BDP 62,3 72,7 79,0 72,2 80,9 74,8 77,1 78,3 77,8

SDI, neto

(=aktiva - pasiva)-2.486 -2.068 -1.133 -3.320 -753 -1.298 -1.236 -1.804 -1.861

Kurs dinara prema evru

(prosek)81,44 93,95 103,04 101,95 113,13 113,1 117,31 120,7 123,12

Makroekonomski indikatori, 2008-2016

Ekonomske politike

• Cilj ekonomskih politika je ispravljanje nesavršenosti tržišnog

mehanizma i poboljšanje zdravlja nacionalne ekonomije koje je

pretpostavka održive zaposlenosti

– “Vidljiva ruka” države koriguje “nevidljivu ruku” tržišta

• Ekonomske politike govore o načinu uključivanja države u

ekonomske tokove

– Direktno (javna preduzeća)

– Indirektno (regulacije)

• Za preduzeća to su rani signali mogućih promena na bazi kojih

se donose odluke o portfoliju biznisa, investicijama, cenama,

zaposlenosti itd.

– Ciklične ili strukturne promene?

– Poboljšanje ili pogoršanje?

Ekonomske politike

• Obuhvataju:

– Makroekonomske politike

– Industrijske politike

– Politike podrške (populaciona, regionalnog razvoja,

konkurentnosti i dr.)

• Do globalne ekonomske krize 2008. postojala je

razlika u pristupu razvijenih zemalja i zemalja u

razvoju

– “Ortodoksni pristup” – razvijene zemlje – primat imaju

makroekonomke politike

– “Heterodoksni pristup” – zemlje u razvoju – primat imaju

industrijske politike kojima se podstiče ekspanzija sektora sa

razmenjivim proizvodima

Makroekonomske politike

• Monetarna politika

– U nadležnosti Centralne banke

– Cilj je održavanje makroekonomske ravnoteže

– Niska inflacija uz održivu zaposlenost i finansijsku stabilnost

• Osnovni instrumenti monetarne politike

– Referentna stopa (prime rate ili policy rate)

– Stopa obaveznih rezervi

– Operacije na tržištu kapitala

• Nekada su mere monetarne politike u konfliktu

– Rast kamatnih stopa smanjuje inflatorni pritisak ali i

zaposlenost

Makroekonomske politike

• Monetarna politika do izbijanja globalne ekonomske

krize

– Cilj: Kontrola inflacije

– Alat: Inflaciono targetiranje (podrazumeva rast kamatnih stopa

kada inflacija pređe dozvoljeni prag)

– Ciljani nivo inflacije (npr. 2-3%)

– Dozvoljeni koridor (“od-do”)

• Ključni preduslov za primenu ovog mehanizma je

mali i stabilan autput gep

Makroekonomske politike

• Fiskalna politika

– Finansiranje javnog sektora

– Porezi

– Budžet

• U uslovima recesije država podstiče tražnju i

pozitivna ekonomska očekivanja na račun rasta

budžetskog deficita

• Dve potencijalne opasnosti:

– Kada se rastuća državna potrošnja finansira iz državnih

obveznica ona dovodi do rasta kamatnih stopa i pada investicija

– Kada su monetarna i fiskalna politika u kontradikciji, privreda

sledi mere monetarne politike

Industrijske politike

• Danas uspešne ekonomije rast baziraju na industrijskim

politikama

– Model tzv. “usmeravanog kapitalizma”, R. Rajan

• Podsticanje investicija u prioritetnim sektorima sa fokusom na

sektorima sa razmenjivim proizvodima i uslugama

1. Sektori sa komparativnim prednostima u prvoj fazi

2. Sektori sa konkurentskim prednostima u kasnijim fazama

3. Sektori za trajnom konkurentskom prednošću

• Makroekonomske politike sa automatskim stabilizatorima

deluju samo kao “podmazivači” rasta

• U periodu recesije dominiraju dva trenda

– “Komoditizacija” (hrana, energija, sirovine i dr.)

– Proizvodi najvišeg stepena dodate vrednosti (high end)

Heterodoksni pristup u vođenju

ekonomskih politika

Prof. Dragan Đuričin 38

Mikroekonomsko „M“

Tehnološkapromena

Vrednost Organizacionakultura

POSLOVNA STRATEGIJA

Prof. Dragan Đuričin 39

Sektori razmenjivih proizvoda

Industrijske politike

Sektori sa permanentnom konkurentskom prednošću

IKTProizvodnja

organske hraneZdravstveni

turizam

Sektori sa konkurentskom prednošću

Energetika Transport i logistika Proizvodnja

Sektori sa komparativnom prednošću

PoljoprivredaAutomobilska

industrijaTekstilna i modna

industrijaMetalurgija

Upravljanje otpadom

Industrija nameštaja i prerade drveta

Infrastruktura

Makro-fiskalne reformeReforme poslovnog

ambijentaMonetarne

reforme

Analiza eksternog okruženja

• Svrha:

– Identifikovanje ranih upozorenja o događajima koji dolaze

• Dve vrste posledica promena:

– Šanse i pretnje

• Analizu opšteg okruženja sprovodi se u četiri faze:

1. Identifikovanje i praćenje uticaja različitih faktora

makroekonomskog okruženja na promene

2. Ocena relevantnosti i značaja promena za tržište, granu, biznis

model i strategiju

3. Detaljna analiza novih faktora i utvrđivanje veza između njih u

smislu promana

4. Ocena potencijalnog uticaja promena na poziciju preduzeća

PEST

• PEST analiza sadrži listu pitanja po bitnim

akspektima okruženja

– Political – politički

– Economic - ekonomski

– Sociocultural - sociokulturni

– Technological - tehnološki

• PESTLE analiza dopunjuje PEST analizu tako što

prošuruje fokus i na analizu pravne uređenosti (L-

low) i životne sredine (E-environment)

• Inkluzivan razvoj nov cilj u konceptima

– Zelena ekonomija

– Cirkularna ekonomija

Lista pitanja za analizu različitih uticaja

Politički /pravni faktori

• Antimonopolsko zakonodavstvo

• Zakoni o zaštiti životne sredine

• Poreska politika

• Odredbe o spoljnoj trgovini

• Radno pravo

• Stabilnost vlade

Socio-kulturni faktori

• Demografija stanovništva

• Distribucija dohotka

• Društvena mobilnost

• Promene u načinu života

• Odnos prema radu i slobodnom

vremenu

• Konzumerizam

• Nivoi obrazovanja

Ekonomski faktori

• Privredni ciklusi

• Trendovi bruto domaćeg proizvoda

• Kamatne stope

• Ponuda kapitala

• Inflacija

• Nezaposlenost

• Kupovna moć

• Raspoloživost energeneta i troškovi

Tehnološki faktori

• Ulaganje države u IiR

• Usmerenost države i industrije na

nove tehnologije

• Nova otkrića/razvoj

• Brzina transfera tehnologije

• Brzina zastarevanja tehnologija

Matrica šansi i pretnji

• Analiza situacije podrazumeva detaljnu analizu

faktora eksternog i internog okruženja

– Daje se ocena položaja i polazne pozicije preduzeća

• Pored analize, neophodno je uraditi i predviđanje

budućeg stanja preduzeća i okruženja

– Osnova za formiranje planskih pretpostavki i formulisanje

strategije

• Jedan od instrumenata situacione analize je matrica

šansi/pretnji

• Analiza situacije pomaže preduzeću da:

– Iskoristi šanse

– Izbegne ili ograniči pretnje

– Zadrži postojeće ili stekne nove prednosti (snage)

– Smanji ili eliminiše slabosti

Matrica pretnji

• Pretnje (opasnosti) su izazovi koji nastaju iz

nepovoljnih trendova ili određenih poremećaja u

okruženju koji će dovesti, u odsustvu svrsishodne

marketing akcije, do stagnacije ili propadanja

preduzeća, proizvoda ili marke

• Značajna je opasnost koja može bitno da utiče na

smanjenje poslovne aktivnosti i ako ima srednju do

visoku verovatnoću događanja

• Pretnje se klasifikuju prema verovatnoći događanja i

nivou uticaja

Matrica šansi

• Šanse su arena atraktivnih marketing mogućnosti na

bazi kojih preduzeće može da ostvari superiornu

poziciju ili konkurentsku prednost

• Značajna šansa preduzeća je ona koja ima visok

finansijski potencijal za preduzeće i osrednju do

visoku verovatnoću da će sa njom imati uspeh

Faktori koji utiču na strategijski izbor

Strategijski izbor

Jake strane

Slabe strane

Interno okruženje

Šanse

Pretnje

Eksterno okruženje

Kombinovana matrica

• Stavljanjem u odnos matrice pretnji i matrice šansi,

mogu se identifikovati 4 različite pozicije preduzeća:

1. Idealna pozicija

2. Nesigurna pozicija

3. Zrelo poslovanje

4. Teška pozicija

• Matrica šansi/pretnji je pomoćno sredstvo za analizu

faktora koji stvaraju opasnosti i mogućnosti, kao i

ocenu njihovog uticaja i verovatnoće događanja

– Korisno vizuelno sredstvo za upravu u razmatranju budućih

opasnosti i mogućnosti

Matrica šansi i pretnjiVerovatnoća

Inte

zite

t p

retn

ji

Visoka Niska

Visok

Nizak

Matrica pretnji

VerovatnoćaP

ote

nci

jaln

a at

rakt

ivn

ost

Visoka Niska

Visoka

Niska

Matrica šansi

Nivo pretnji

Niv

o š

ansi

Nizak Visok

Sumnjiva pozicijaIdealna pozicija

Zrelo poslovanje Teška pozicija

Visok

Nizak

Matrica šansi i pretnji

SWOT

• Alat situacione analize koji omogućava dovođenje

u vezu internih snaga i slabosti preduzeća sa

identifikovanim mogućnostima i pretnjama koje

postoje u eksternom okruženju:

– Strenghts - snage

– Weaknesses - slabosti

– Opportunities - šanse

– Threats - pretnje

• Može se primeniti na preduzeće, pojedinačne

biznise I poslovne funkcije

SWOT

SNAGE ŠANSE

SLABOSTI PRETNJE

Strategija pomoću SWOT

Snage1

2

3

4

5

.

.

.

n

Slabosti1

2

3

4

5

.

.

.

n

Šanse1

2

3

4

5

.

.

.

n

Pretnje1

2

3

4

5

.

.

.

n

Interni faktori

Eksterni faktori

Lista snaga Lista slabosti

Lista pretnji

Lista šansi

Mini-Maksi

strategija

Maksi-Maksi

strategija

Mini-Mini

strategija

Maksi-Mini

strategija

Maksimiranje

snaga i šansi

Minimiziranje slabosti

i maksimiranje šansi

Maksimiranje snaga

i minimiziranje pretnjiMinimiziranje

slabosti i pretnji