za inostranstvo 8 € (poštarina uključena) ttema brojaema … · stepen obrazovanja nacije....

BROJ 7/8 | GODINA VIIBeograd, juli/avgust 2017.Cena 605 dinara za inostranstvo 8 € (poštarina uključena)

Srpsko tržište osiguranja se menja nabolje

Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača SrbijeDuško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

AKTUELNOAKTUELNO Osiguranje u Osiguranje u Nacrtu građanskog Nacrtu građanskog zakonikazakonika

TEMA BROJATEMA BROJALjudski faktor Ljudski faktor sve veći riziksve veći rizik

TRENDOVI TRENDOVI Robotika u Robotika u osiguranjuosiguranju

UVODNIK

SVET OSIGURANJA juli/avgust 2017 | 3

Zadatak svake savremene zemlje, pa prema tome i naše, jeste da ostvari visok stepen obrazovanja nacije. Želje i namere da što pre postanemo deo ujedi-njene Evrope svakako su uslovi za napredak zemlje i njenog stanovništva. No, da bi se taj cilj ostvario, potrebno je uložiti mnogo truda i znanja. Ako imamo u vidu da je obrazovanje proces sticanja znanja, veština i navika, onda u svakom slučaju vidimo da se radi o kompleksnom pitanju - koje je, između ostalog, osnovna pretpostavka civilizacionog procesa razvoja druš-tva. Obrazovanje neminovno utiče i na razvoj nauke i tehnologije, podsti-če vizije razvoja društva u svim njegovim segmentima. Imajući u vidu da je osiguranje veoma bitan segment društva, u obavezi je da prati savreme-ne tokove razvoja, tehnološki napredak, događaje u društvu, klimatske pro-mene i mnoge izazove koji su u čvrstoj korelaciji sa društvenim procesima. Samo obrazovan čovek, kao i društvene delatnosti i institucije mogu opstati i razvijati se ukoliko preuzimaju nove forme obrazovanja. Primena Solven-tnosti II i mnoge nove regulative u osiguranju traže modernog, obrazovanog čoveka koji je spreman da se uhvati u koštac sa novim izazovima koji stoje pred savremenim osiguranjem. Sektor osiguranja mora da ima dva cilja: prvi je permanentno obrazovanje i edukovanje ljudi koji pružaju osiguravajuću uslugu, a drugi obrazovanje i ukazivanje na značaj i nužne potrebe osigura-nika za kupovinu osiguravajuće zaštite. Kada su osiguranici u pitanju, ima-jući u vidu svu kompleksnost koja stoji na putu spoznaje značaja i važno-sti osiguranja, od materijalnih, kulturnih i drugih segmenata, predstoji nam dug i težak proces. Osiguranje i njegov razvoj je ogledalo nivoa razvoja jed-nog društva. Učešće osiguranja u društvenom proizvodu u nekim zemlja-ma se kreće od jedan pa do čak 18 posto. Mi nikako da pređemo magič-nu crtu od 2 posto, što govori o nivou razvijenosti osiguranja kod nas. Naš zadatak je da uložimo mnogo truda i znanja u pronalaženje modela kako na najbolji način obrazovati ljude u osiguravajućim društvima, a posebno one koji jesu ili će tek postati korisnici osiguravajućih usluga – osigurani-ke. To je dug i težak proces, ali taj proces nema alternativu i zato smo i mi kao časopis vođeni upravo tom misijom – da edukujemo. S druge strane, o tome govori i Duško Jovanović u intervjuu, kao i o dosadašnjim rezultati-ma koje je dala kampanja Udruženja osiguravača Srbije “Osiguraj buduć-nost”. Uz taj intervju donosimo brojne edukativne i aktuelne teme počev-ši od analize ljudskog rizika u štetama u temi broja, ulaganja u nekretnine, čemu sve više streme svetski osiguravači, a tu su i prognoze o kretanju osi-guranja u narednih deset godina kao i izveštaji sa događaja koji su obeleži-li period između dva broja.

Do sledećeg broja,Prof. emeritus dr Boris Marović

Obrazovanje

FINANSIJSKI MESEČNIK

Broj 7/8, juli/avgust 2017.

Osnivač i izdavač

TECTUS d.o.o.

Vojvode Stepe 78

11000 Beograd

Direktor:

Nikola Milijević

[email protected]

Glavni urednik:

prof. dr Boris Marović

[email protected]

Izvršna urednica:

Vesna Lapčić

Uredništvo:

Zoran Ćirić

Vladimir Njegomir

Katarina Kosić

Rajko Tepavac

Redakcija:

Olivera Bojić

Katarina Marković

Ana Krajnc

Branislava Petrović

Snježana Davidović

Ivana Ristić

Izdavački savet:

Christoph Czettl

Darko Botić

Miodrag Kvrgić

Dragan Marković

Klime Poposki

Radenko Purić

Slobodan Samardžić

Fotografije:

Dragan Milošević

www.shutterstock.com

Grafički urednik:

Krešimir Pučić

Grafička priprema:

TECTUS d.o.o.

Dizajn:

Zoran Jelača

Štampa:

PRINTERA GRUPA d.o.o.

Sv. Nedelja, Hrvatska

Sekretarijat:

Vojvode Stepe 78, Beograd

Tel: +381 11 3099 287

Fax: +381 11 3099 288

Za navode u člancima odgovorni su autori

SADRŽAJ

VESTI .............................................................................................................................................6

INTERVJU

Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije ..............14

TEMA BROJA

Ljudski faktor sve češći uzrok šteta .............................................................................18

AKTUELNO

Šta novo tržištu osiguranja donosi Nacrt građanskog zakonika? ....................22

Putno zdravstveno osiguranje trudnica, mama i beba ........................................25

Osiguranje u pčelarstvu ..................................................................................................28

Izgradnja novih fi nansijskih ekosistema ...................................................................31

ANALIZA

Poslovanje u prvom tromesečju ..................................................................................32

Rizici zemalja i sektora na globalnom nivou po proceni Coface-a ..................34

RAZGOVARAMO

Goran Đerić, direktor funkcije usluga Pošte Srbije ................................................36

KRUPNIM SLOVIMA

Aktuarski poslovi u bankama .........................................................................................38

TRENDOVI

Uticaj robotike, robotske automatizacije procesa i veštačke inteligencije na osiguranje .............................................................................................39

Potreba za upravljanjem svim rizicima u osiguravajućim društvima .............42

Osiguravači u nekretninama .........................................................................................46

Kako će manje korišćenje gotovine uticati na osiguravače? .............................50

REGION

Crna Gora – Izveštaj o poslovanju u 2016. ...............................................................52

Makedonija – Ažurnost i problemi isplate štete .....................................................55

SVETSKA TRŽIŠTA

Transakcije u 2016. godini ..............................................................................................58

Najnovija studija Allianza SE o budućnosti osiguranja do 2027. ......................61

MENADŽMENT

Neuspeh kao poklon ........................................................................................................65

SUDSKA PRAKSA ..................................................................................................................66

OGLAŠIVAČISorS 2 / Lovćen osiguranje 45 / Triglav osiguranje 49 / Milenijum osiguranje 51 / GRAWE

osiguranje 57 / Merkur osiguranje 63 / Westin Zagreb Hotel 64 / Dunav osiguranje 68 /

4646

Goran ĐerićGoran ĐerićNovim uslugama Novim uslugama povećavamo povećavamo profitabilnost Pošteprofitabilnost Pošte

36

Ratko VujovićLjudski faktor rizik Ljudski faktor rizik koji osiguravači ne koji osiguravači ne razmatrajurazmatraju

Vladimir DraškovićSvetska praksa Svetska praksa neprimenjiva u Srbijineprimenjiva u Srbiji

1818

Goran ĐerićNovim uslugama povećavamo profitabilnost Pošte

6 | SVET OSIGURANJA juli/avgust 2017

VESTI SRBIJA

Podizanje svesti o osiguranju kao zaštiti od rizika neželjenog događaja, a ne za-

meni za štednju (u bankama) svakako je je-dan od najvećih izazova sa kojim se suoča-va tržište životnih osiguranja. Promena ove strategije ne zahteva samo promenu u delu ponude proizvoda, već i načinu prodaje; s obzirom da je volumen premije kod riziko proizvoda niži, promena strategije zahteva veću frekvenciju prodatih polisa koju tra-dicionalni kanal prodaje putem zastupni-ka teže prepoznaje. “Stava sam da je ovde izazov za sve osiguravače u delu promene strategije prodaje usled novih okolnosti”, kaže Bojan Mijailović, predsednik Izvršnog odbora Sava životno osiguranje u razgovo-ru na temu promena u osiguranju života o kojoj smo se bavili i u prethodnom broju.On dodaje da je strategija cele poslovne grupe kojoj društvo pripada usmeravanje ka riziko proizvodima. “Povezano sa tim i sa padom kamatnih stopa, naše društvo će se usmeriti ka potrebama osiguranika za za-štitom sa posebnim osvrtom na dodatna osiguranja u delu nezgode i raznih vido-va pokrivanja troškova zdravstvene zašti-

te. Ove godine smo na tržište izašli sa dva klasična riziko proizvoda osiguranja, dok za kraj godine planiramo nove pakete do-punskih osiguranja zdravstvene zaštite uz riziko proizvode”, kaže on. Međutim i pored negativnih uticaja trži-šte životnih osiguranja, kako kaže, ostva-ruje značajan rast premije. “Navedeni rast je većim delom posledica čisto štednih osi-guranja, ali stava sam da uz nove kanale prodaje, “bržu” prodaju polisa sigurnosti možemo da ostanemo na talasu visokog rasta. U ovom delu značajan je i razvoj tr-žišta kapitala i povezivanje sa proizvodi-ma životnog osiguranja”, dodaje Mijailović. Unit-linked proizvodi jesu na neki način, prema njegovim rečima, pokazatelj razvo-ja tržišta životnog osiguranja, ali i fi nansij-skog tržišta uopšte i jedno sa drugim su tesno povezani. “S tim u vezi nedovoljno razvijeno fi nansijsko tržište i određena re-gulatorna ograničenja jesu glavna prepre-ka razvoju unit-linked proizvoda. Na nivou poslovne grupe kojoj pripadamo mi već po-sedujemo iskustva sa unit-linked proizvo-dima koja su pozitivna”, kaže on.

Sava životno osiguranje

Ja�anje riziko proizvoda osiguranja života

Sa ciljem unapređenja usluge koju pru-ža klijentima, Generali osiguranje Sr-

bija je od juna uvelo novu uslugu – tele-fonsku prijavu štete i zakazivanje procene štete na motornim vozilima. Klijenti kasko i obaveznog osiguranja motornih vozila moći će da prijave štetu na vozilu putem kontakt centra 24 časa dnevno i ujedno zakažu pregled i procenu nastale štete radnim danima od 8 do 18 časova, pišu Večernje novosti.“Uvođenjem nove usluge, želimo da po-tvrdimo koliko nam je važno brzo i efi ka-sno pružanje usluge našim klijentima, kao i njihovo zadovoljstvo procesom prijave, procene i rešavanja šteta. Nova usluga će klijentima obezbediti značajnu uštedu vremena i komfor da procenu štete ura-de u vreme koje njima najviše odgovara”, istakao je Veselin Danilovac, član Izvršnog odbora zadužen za procenu i likvidaciju šteta, preventivu, sprečavanje prevara u osiguranju i Tehničku direkciju (CinsO). Za početak, nova usluga je dostupna klijenti-ma koji prijavljuju štetu na motornim vo-zilima u Beogradu, sa ciljem da se uskoro proširi i na druge segmente poslovanja.Tokom 2016. godine Generali osiguranju je prijavljeno ukupno 183.276 odštetnih zahteva na motornim vozilima.Po zvaničnom izveštaju Narodne banke Srbije, za april 2017. godine, o pregledu osiguranja i šteta u obaveznom osigura-nju vlasnika motornih vozila od odgovor-nosti za štetu pričinjenu trećim licima, Ge-nerali osiguranje ima 98,90 % ažurnost u isplati šteta.

Generali osiguranje

Nova usluga za osiguranje motornih vozila

Merkur osiguranje je organizovao prvi Merkurov kamp za decu u saradnji

sa časopisom Žabac sveznalac i Centrom za brigu o starima, deci i osobama sa in-validitetom opštine “Novi Beograd”, a sve pod pokroviteljstvom Saveza za školski sport Srbije. Edukacije o sportu, takmiče-nja u četiri sportske discipline, besplatne sportske i kreativne radionice – sve to u tri dana na dve lokacije u beogradskom ZOO vrtu i na terenima Veslačkog kluba Partizan na Adi Ciganliji. U kampu su učestvovali mališani iz vrtića, predškolci i školarci. Više od 600 mališa-na takmičilo se u košarci, rvanju, fudbalu i igrama bez granica. Održane su radioni-ce slikanja i modeliranja.

Dr Feelgood održao je radionicu o zdra-voj ishrani u okviru koje su deca pripre-mala doručak i zdrave šejkove od sezon-skog voća i ovsenih pahuljica. Cilj njegove radionice pod nazivom Zdra-vo dete jeste da mališanima ukaže koliko je važno da se zdravo hrane i da je pripre-ma zdravih obroka zabavna, kao i koliko je važno da održavaju higijenu i izbega-vaju slatkiše. Organizovali su i besplatne lekarske pre-glede za decu u saradnji sa partnerima iz Bonus programa Merkur osiguranja – do-mom zdravlja Clinicanova. Slična akcija će se nastaviti na jesen, kada će Merkur osiguranje učestvovati u jese-njoj olimpijadi za decu.

Merkur osiguranje

Kamp za decu


Magazin Biznis i fi nansije objavio je godišnju publikaciju Finansije TOP

2016/17. Banka Intesa je po visini aktive i dobiti u 2016. prva na rang listi banaka, dok je u sektoru osiguranja u prethod-noj godini najveće tržišno učešće po vi-sini ukupne premije ostvarilo Dunav osi-guranje. Banke su lani zabeležile skoro tri puta veću dobit, 18,4 milijarde dinara, ali je prinos na kapital bankarskog sektora u celini i dalje ispod 3 %, dok na njegovo ozdravljenje ne ukazuje ni struktura kraj-njeg rezultata.Tržište osiguranja ostvarilo je 2016. uku-pnu premiju od 722 miliona evra, što je rast od 10,1% u odnosu na prethodnu go-dinu, a ukupna premija je učestvovala u BDP Srbije sa 2,1%. U 2016. godini najve-će tržišno učešće po visini ukupne premi-je ostvarilo je Dunav osiguranje (25,7%), a slede Generali osiguranje (22,2%), DDOR (11,6%), Wiener Stadtische (10,7%) i Tri-glav osiguranje (4,7%).Ukupna premija osiguranja u Srbiji je izno-sila 722 miliona evra, što je rast od 10,1% u odnosu na prethodnu godinu. Protekle godine premija je u procenjenom bru-to domaćem proizvodu imala učešće od 2,1%, dok se evropski prosek u poslednjim godinama kretao oko 6,8% BDP-a. Pre-mija po glavi stanovnika u Srbiji je izno-sila 108 dolara ili 102 evra (103 dolara ili 94 evra u 2015.), a još preovlađuje neži-votno osiguranje sa 74,1%. Na vodećem mestu po učešću u ukupnoj premiji i da-lje je – sa 34 odsto – osiguranje autood-govornosti koje je obavezno, i odnosi se na osiguranje trećeg lica.Prošla godina je za osiguravajuća društva protekla u znaku primene novog Zakona o osiguranju: osiguravajuća društva treba-lo je da usklade svoje poslovanje u smislu restrukturiranja investicionog portfolija, ispunjenja novih uslova u pogledu ade-kvatnosti kapitala i uspostavljanja sistema za izveštavanje. Prema izveštaju NBS, sva društva su tu svoju obavezu tokom prote-kle godine ispunila. Istovremeno, kompo-zitna društva (ona koja se bave i životnim i neživotnim osiguranjima, a ima ih uku-pno šest), uspostavila su odvojeno uprav-ljanje imovinom koja služi ili može služiti za izmirenje obaveza po osnovu osigura-nja, pripadajućim kapitalom i obavezama, kaže se u izveštaju NBS.

TOP Finansije

Banka Inteza i Dunav lideri na finansijskom tržištu

I ove godine UNIQA osiguranje bilo je sponzor jedinstvenog Šekspir festivala,

čiji se glavni program održao od 30. juna do 2. jula u vili Stanković u Čortanovcima, čime je UNIQA osiguranje nastavilo s ulaga-njem u kulturu. Ovo je bio četvrti Šekspirov festival, u prelepom ambijentu zamka na Dunavu, tokom kojeg su prikazane pred-stave savremene svetske i domaće produk-cije rađene po dramama Vilijama Šekspira. Ideja festivala, jedinstvenog u ovom delu Evrope, jeste da neguje dela najvećeg svet-skog dramskog stvaraoca predstavljanjem atraktivnog pozorišnog programa pod ve-drim nebom, kako je to bilo i u Šekspiro-vo vreme. Ovom prilikom, publika je imala retku priliku da poseti jednu od najlepših letnjih rezidencija u našoj zemlji napravlje-nu po ugledu na srednjovekovne zamko-ve u Lombardiji. “Velika nam je čast i zadovoljstvo što smo već treću godinu zaredom prijatelji ova-ko jedinstvenog pozorišnog festivala. Mi

u UNIQA osiguranju prepoznali smo Šek-spir festival kao odličnu priliku da podrži-mo kulturna dešavanja, ali istovremeno da uživamo u odličnim predstavama pozoriš-nih trupa iz različitih krajeva sveta koji će nam predstaviti Šekspirova dela na svoj-stven način. Drago nam je što smo dopri-neli da ovaj festival uprkos poteškoćama opstane i nađe put do svoje verne publi-ke. Podrškom Šekspir festivalu, uspeli smo da damo doprinos zajednici u kojoj poslu-jemo i omogućimo svim ljubiteljima tea-tra da uživaju u Šekspirovim predstavama pod vedrim nebom”, rekla je Sonja Marić, direktorka marketinga UNIQA osiguranja.Ideju o osnivanju ovog festivala inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave “Henri VI” u Glob teatru u maju 2012. godine. Pored velike ljubavi prema Šekspiru, Nikita je bio vođen željom da se vila Stanković - izuzetan prostor za-tvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom.

XX međunarodni naučni skup koji or-ganizuju Udruženje za odštetno

pravo, Institut za uporedno pravo i Pravo-sudna akademija iz Beograda, pod nazivom “Naknada štete i osiguranje” održaće se od 14. do 16. septembra 2017. godine u Zre-njaninu, u hotelu Vojvodina. Na jubilarnom naučnom skupu ove godine učestvovaće više od 30 uglednih naučnika i praktičara iz zemlje i inostranstva. Autori referata su: prof. dr Wolfgang Rohrbach, prof. dr Šime Ivanjko, prof. dr Marijan Ćurković, prof. dr Dragan Mrkšić, prof. dr Jasna Pak, prof. dr

Vladimir Čolović, prof. dr Nebojša Žarković, prof. dr Nataša Mrvić Petrović, dr Ilija Smi-ljanić, prof. dr Duško Medić, prof. dr Slobo-dan Stanišić, prof. dr Klime Poposki, prof. dr Zbignjev Makijela, Jelena Borovac, sudi-ja Vrhovnog kasacionog suda, dr Dragica Popesku, sudija Apelacionog suda, dr Ilija Zindović, sudija Apelacionog suda, dr Dra-gan Obradović, sudija Višeg suda, Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda, Zorica L. Šipo-vac, specijalista ekskluzivne prodaje osigu-ranja i mnogi drugi. Detaljnije možete po-gledati na sajtu www.naknadastete.rs.

Uniqa osiguranje

Događaji

Podrška Šekspirovom festivalu

XX me�unarodni nau�ni skup “Naknada štete i osiguranje”


VESTI SRBIJA

Prezentovani dobri rezultati Prezentovani dobri rezultati poslovanja i istorija kompanijeposlovanja i istorija kompanije

Dunav Re a.d.o je 18. maja 2017. godine obeležio jubilarnih 40 godina rada i organizovao skup kome je prisustvovalo više od 200 zvanica iz industrije osiguranja i reosiguranja, iz 20 zemalja

Zorana Pejčić, predsednik Izvršnog odbora

Rishab Ajmera (ACE Insurance), Parag Kumbhani (ACE Insurance), Zorana Pejčić, predsednik Izvršnog odbora, Tatjana Komnenić, član Izvršnog odbora

Dragan Odžaklijević (Društvo za posredovanje u osiguranju ACB), Zorana Pejčić, predsednik Izvršnog odbora

Tatjana Komnenić, član Izvršnog odbora, Vesna Katić, član Izvršnog odbora, Zorana Pejčić, predsednik Izvršnog odbora, Bojan Maričić, direktor sektora za pravne i opšte poslove i upravljanje ljudskim resursima

Proslava 40. godina poslovanja reosiguravajuće kompanije Dunav Re


U veličanstvenom ambijentu Kale-megdanske tvrđave, u spoju tradi-cije i savremenih trendova, doma-

ćini su prezentovali kompaniju koja je danas poznata po profesionalizmu, uva-žavanju svojih klijenta, konstantnoj edu-kaciji zaposlenih, ali i stabilnom pozici-jom na tržištu.

Prvi put na ovim prostorima je organi-zovan skup ovih dimenzija koji će ostati

zabeležen kao jedinstvena prilika na kojoj su se okupili predstavnici najvećih evrop-skih kompanija, zajedno sa lokalnim uče-snicima u poslovima osiguranja i reosigura-nja. Proslava jubileja poslovanja Dunava Re je veličinom događaja svrstana u sam vrh svetskih skupova industrije i pokazala da je Dunav Re prepoznatljiv i cenjen brend.

Ovom prilikom gospođa Zorana Pejčić, predsednik Izvršnog odbora Dunava Re,

istakla je da je Dunav Re 40 godina rada proveo gradeći veru u sebe, svoje sposob-nosti, koje su zasnovane na poverenju, pro-fesionalizmu, iskrenosti i dobroj nameri, uz podršku svojih partnera i zajedničke napore koji su doneli zadovoljstvo uspeš-nog poslovanja. Postignuti rezultati u 2016. godini takođe govore u prilog tome, s obzi-rom da je Društvo ostvarilo dobit od 207 miliona dinara.

Siniša Lovrinčević (Trust Re), Mario Baotić (Guy Carpenter Ltd.), Edita Rituper (Sava osiguranje) i Martine Lepert

Na proslavi su se okupili predstavnici najvećih svetskih kompanija, zajedno sa lokalnim uče snicima u poslovima osiguranja i reosigura nja

Profesor emeritus Boris Marović, glavni i odgovorni urednik Sveta osiguranja


VESTI SRBIJA

VIG i Wiener Städtische osiguranje

Bečki Ringturm, zgrada centrale Vienna Insurance grupacije, čiji je deo Wiener

Städtische osiguranje, obučena je u delo srpskog umetnika Mihaela Milunovića. Na jubilarnu desetogodišnjicu ovog projekta Ringturm je ulepšan njegovim delom “Vi-zija”, koje pripada kolekciji Wiener Städtis-che osiguranja i u kojem će posetioci Beča moću da uživaju tokom leta. Pored toga, poslovna zgrada VIG Plaza na Novom Beogradu, u kojoj se nalazi centra-la kompanije Wiener Städtische osiguranje, bila je ulepšana tokom juna delom “Vizija” istog umetnika. “Vizija” je deo bogate umet-ničke kolekcije ove kompanije. Prekrivanje

VIG Plaze umetničkim delom samo je po-četak dugogodišnjeg društveno odgovor-nog projekta “Wiener Art” u Srbiji, navodi se u saopštenju ove kompanije.“Drago mi je što mogu da ispred kompa-nije Wiener Städtische osiguranje najavim početak našeg dugogodišnjeg društveno odgovornog projekta ‘Wiener Art’, pokrenu-tog sa ciljem da pruži podršku savremenoj umetnosti u Srbiji. Gestom da se bečki Rin-gturm, zgrada centrale VIG, obuče u delo srpskog umetnika, našoj kompaniji je uka-zana čast zbog uspešnog poslovanja. Po-red toga, projekat i simbolično predstav-lja kulturni dijalog između Austrije i Srbije”,

izjavila je ovim povodom Svetlana Smilja-nić, član Izvršnog odbora kompanije Wie-ner Städtische osiguranje.“Vizija” je deo bogate umetničke kolekcije savremene umetnosti u vlasništvu Wiener Städtische osiguranja. Otkup umetničkih dela kompanija je započela 2012. godi-ne. Kolekcija za sada sadrži 324 dela od 65 umetnika i čine je slike, skulpture, grafike i crteži, a jedinstvena je po tome što sadr-ži tri svetlosne instalacije. Kompanija će nastaviti da radi na podsticanju umetnič-kog stvaralaštva u Srbiji, a projekat “Wie-ner Art” će obuhvatiti brojne interesantne aktivnosti.

Podrška savremenoj umetnosti

Dunav osiguranje je isplatilo dividendu akcionarima po osnovu dobiti utvr-

đene u godišnjim fi nansijskim izveštaji-ma Kompanije za 2016. godinu. Odluku o raspodeli dobiti za 2016. putem isplate dividende u bruto visini od 894,2 milio-na dinara donela je Skupština akcionara najveće nacionalne osiguravajuće kuće.Pravo na dividendu imaju akcionari koji su na dan 17. april 2017. godine bili upi-sani u Centralni registar kao zakoniti ima-oci akcija Kompanije. Republici Srbiji, kao najvećem pojedinačnom akcionaru, di-videnda je uplaćena na račun budžeta u iznosu od 405,08 miliona dinara, dok je ostalim akcionarima dividenda uplaćena preko Centralnog registra.

Dunav osiguranje

Isplata dividende

Bečki Ringturm, zgrada centrale Vienna

Insurance grupacije

VIG Plaza na Novom Beogradu

Od ukupno zasejanih poljoprivrednih površina u Srbiji, oko 10 odsto njih

obuhvaćeno je osiguranjem, a to je još uvek daleko od prakse razvijenih zema-lja, gde taj procenat osiguranja ide od 50 pa i do 70 odsto i više, koliko je u Austriji, čulo se na radionici “Žene u agrobiznisu”, koja je u Šidu održana u organizaciji Kom-panije “Dunav osiguranje” i Udruženja no-vinara za poljoprivredu Agropres, na ima-nju Dragana Trivanovića. Tom prilikom rečeno je da od 3.679.603 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbi-ji svega 250.000 do 300.000 hektara ima polisu osiguranja.“Mali procenat osiguranja kod poljopri-vrednika svakako je posledica fi nansijske situacije, materijalnih nemogućnosti, ali i nedovoljne informisanosti i nedovoljno ra-zvijene svesti o značaju osiguranja. Upravo u tu svrhu organizujemo ovakve radioni-ce da bismo podstakli edukaciju poljopri-

vrednih proizvođača”, istakla je direktor glavne fi lijale “Dunav osiguranja” u Srem-skoj Mitrovici Nataša Novčić.Trend je, kaže, da se pored ratarskih kul-tura koje se najviše osiguravaju u posled-nje vreme osiguravaju i voćarske kulture, vinogradi i grožđe.Nataša Novčić je rekla da je od ukupno osi-guranih obradivih površina u Srbiji oko 50 odsto njih osigurano u kompaniji “Dunav osiguranje”.Osiguranjem, rečeno je na skupu, mogu biti obuhvaćeni svi usevi koji se osigura-vaju od osnovnih rizika, kao što su rizik od požara, udara groma i grada, ali i od niza dopunskih rizika.Govoreći o ratarskim kulturama, Novčić je rekla da se premija osiguranja, kada je reč o osiguranju pšenice, gde se očekuje prinos od pet tona po hektaru po ceni od 20 dinara za kilogram pšenice, kreće oko 2.000 dinara po hektaru.

Osiguranje poljoprivrede

Sigurna zaštita od gubitaka


VESTI REGION

Tržište osiguranja u I. kvartalu 2017. u Crnoj Gori

Premija u porastu

U prvom kvartalu premija osiguranja na tr-žištu Crne Gore porasla je na 17,4 milio-

na evra u poređenju sa istim periodom proš-le godine kada je iznosila 16,7 miliona evra. Životna osiguranja povećala su neznatno tr-žišno učešće u odnosu na isti period prošle godine na 16,94 odsto, što je u apsolutnim iznosima nešto više od 2,9 miliona evra. U prvom kvartalu rešeno je šteta u iznosu od

7,9 miliona evra. Lovćen osiguranje, lider na tržištu, fakturisalo je premiju od 6,7 miliona evra i povećalo tržišni udeo u odnosu na isti period 2016. na 38, 35 %. Sledi Sava Monte-negro sa 2,6 miliona evra i tržišnim učešćem sa 14,84 odsto. U životnom osiguranju je li-der GRAWE osiguranje sa premijom od 915 hiljada evra i tržišnim učešćem od 31,07 od-sto, a sledi Wiener Stadtische životno osigu-ranje sa učešćem od 27,16 odsto i premijom od blizu 800.000 evra.

Croatia osiguranje

Croatia osiguranje preuzelo je stopo-stotni udeo u BNP Paribas Cardif osi-

guranju. Navodno se francuska grupacija BNP Paribas povlači iz regiona te je zbog toga odlučila da proda i svoje osigura-vajuće društvo u Hrvatskoj. U Hrvatskoj je BNP Paribas Cardif osiguranje prisut-no od jula 2007. godine i korisnicima je ponudilo novu vrstu proizvoda poznatu kao osiguranje korisnika kredita u sluča-ju smrti, trajnog invaliditeta, dužeg bo-

lovanja i otkaza. U prvom kvartalu 2017. godine grupa Croatia osiguranje ostvari-la je neto dobit od 67,8 miliona kuna, što predstavlja rast od 71 posto u poređenju s istim prošlogodišnjim izveštajnim raz-dobljem. Dosadašnje restrukturiranje do-nelo je poboljšanje rezultata, a fokus je i dalje na optimalizaciji prodajnog por-tfelja, rastu troškovne efikasnosti, kako u području upravljanja štetama, tako i u smanjenju troškova potpornih funkcija.

Preuzimanje BNP Paribas Cardifa

Wiener Stadtische životno osiguranje Crna Gora

U Baru je zvanično počeo sa radom Ya-cht Pool Crna Gora, kao dio Yacht

Pool Internationala, koji je kao posred-nik u osiguranju osnovan 1976. godine.Nedeljko Đuranović, osnivač Yacht Po-ola Crna Gora, kazao je da je glavni cilj ovog osiguravajućeg sistema da ponudi klijentima optimalna pokrića osiguranja za plovila kao i skipere.“Cilj nam je da omogućimo klijentima ko-rišćenje naših usluga kako bi znali da u svakom trenutku imaju osiguranje koje pokriva sve njihove potrebe, imovina (brod) im je sigurna, a u slučaju nesreć-nog događaja odnosno štete imaju se kome obratiti jer Yacht Pool ima help line 0-24 sata”, istakao je Đuranović.Džek Šurja, osnivač i direktor Yacht Poo-la Hrvatska, koji pruža podršku Yacht Po-olu Crna Gora, ovim povodom je kazao da bez obzira da li se radi o malom plo-vilu za rekreativne svrhe ili o prekooke-anskom plovilu, pretpostavke za dobro pokriće leže u dubinskom pomorskom znanju brodograditeljstva, pomorskoga prava i pomorskih uzanca. Snaga Yacht Poola leži upravo u navedenoj interdis-ciplinarnosti i specijalizovanosti.Yacht Pool Internationl deluje širom cele Evrope te je kao logičan sled razvoja tr-žišta otvorena i podružnica u Crnoj Gori sa sedištem u Baru.Matjaž Božič, izvršni direktor Lovćen osi-guranja, koje je strateški partner Yacht Poola MNE, istakao je da će Lovćen dava-ti osiguravajuće pokriće za polise izdate preko Yacht Poola u Crnoj Gori.“Prepoznali smo da funkcija osiguranja doprinosi razvoju nautičkog turizma i spremno smo dočekali ovakvu organiza-ciju koja će u potpunosti na našem trži-štu i uz našu podršku dati puni doprinos u podizanju nivoa osiguranja u nautici i svemu što ova oblast sa sobom nosi”, za-ključio je Božič.

Yacht Pool Crna Gora

Novi posrednik specijalizovan za osiguranje plovila

Raspodela dobiti

Akcionari Wiener Stadtische životnog osi-guranja su i ove godine doneli odluku

o pripisu dela dobiti osiguranicima, što je pokazatelj pozitivnih dugoročnih planova i daljeg jačanja pozicije ove poslovne gru-pe u Crnoj Gori, izjavio je Ljubo Mitrović, di-rektor Wiener Stadtische životnog osigura-nja Podgorica.“Ta se odluka odnosi na sve klijente koji ima-ju neki od mešovitih programa osiguranja, a da je do kraja 2016. godine proteklo dve ili više godina od početka polise”, objasnio je Mitrović u intervjuu Pobjedi.On je rekao da je prošla poslovna godina bila je uspešna. “Podsetio bih da smo osno-vani kao green fi eld investicija 2010. godine i da smo najmlađa kompanija koja se u Cr-noj Gori bavi životnim osiguranjima. Uspe-li smo da se za relativno kratko vreme po-zicionišemo kao jedan od lidera na tržištu i da konstantno rastemo po svim parametri-ma poslovanja. Na kraju 2016. godine ima-li smo bruto premiju od 3,23 miliona evra, što je za 26 odsto više nego u 2015. Taj rast je značajno premašio naša očekivanja i pro-gnoze. Finansijski pokazatelji poslovanja su takođe bili znatno iznad plana. Ostvaren je

drugi put zaredom pozitivan neto rezultat od 240.000 evra, što je za 150 posto više od plana. Navedeni rezultat dobija na značaju kada se pogledaju uslovi poslovanja, naroči-to na bankarskom i tržištu kapitala, gde kon-stantno pada prinos na državne obveznice, odnosno kamate na depozite. To govori da se naša kompanija odgovorno i domaćinski odnosila prema sredstvima klijenata”, rekao je on u pomenutom intervjuu.Glavni indikatori poslovanja u prvih pet me-seci 2017. ukazuju, prema njegovim rečima, na nastavak trenda razvoja premije i odlič-nog rezultata. “Premija za pet meseci je veća 30 odsto u odnosu na isti period prošle go-dine, a i fi nansijski rezultat je iznad očeki-vanja. Imajući u vidu da je druga polovina godine standardno bolja kada su u pitanju parametri poslovanja, očekujemo da ćemo i ovu godinu privesti kraju sa odličnim re-zultatima”, dodao je Mitrović.


VESTI SVET

Ernst&Young

Drugu godinu zaredom kompanija EY proglašena je najpoželjnijim poslodav-

cem u 2017. godini po istraživanju kompani-je Universum. Studenti širom sveta žele da rade u revizorsko-konsultantskoj kompaniji EY (Ernst&Young), a takođe je proglašena i četvrtim po redu najpoželjnijim poslodav-cem među svim industrijskim sektorima.Universumova lista najpoželjnijih posloda-vaca u Evropi (Europe’s Most Attractive Em-ployer) bazirana je na godišnjem globalnom istraživanju sprovedenom među više od 290.000 studenata poslovnih i inženjerskih studija sa najpoznatijih univerziteta sveta iz 12 zemalja sa najjačim ekonomijama. Pored svog globalnog rangiranja, EY je proglašen poslodavcem broj 1 kada su u pitanju revi-zorsko-konsultantske kompanije u pet zema-lja: SAD, Kanada, Francuska, Kina i Australija. U 2016. godini kompanija EY uložila je ve-liki deo svojih prihoda u obuku zaposlenih

i gotovo 12 milion-a radnih sati u edukaci-je za svoje zaposlene širom sveta. Zame-nom tradicionalnih obuka vežbama koje simuliraju prave poslovne izazove, zapo-sleni kompanije EY bili su u mogućnosti da iskoriste svoje sposobnosti u praksi i vide kako će se osobine koje su stekli prime-niti na posao koji obavljaju svakog dana.“Kompanija EY se, kao jedan od vodećih

poslodavaca na svetskom tržištu, trudi da razvija svoje zaposlene od prvog dana nji-hovog zaposlenja. Samim tim, ovo pro-glašenje je veliki uspeh, ali ujedno i pri-znanje za sav uložen trud i posvećenost stvaranju boljeg poslovnog okruženja, što je i moto naše kompanije”, rekla je Sonja Jovanović, HR direktor kompanije EY u Sr-biji, Crnoj Gori te Bosni i Hercegovini.

Najpoželjniji poslodavac

Meka za investitore

Nemački div Allianz očekuje da će zbog prodaje privatne regionalne banke

Oldenburgische Landesbank (OLB) ame-ričkom investicionom fondu Apollu zabe-ležiti gubitak od 200 miliona evra, saop-šteno je iz tog osiguravača.Allianz je kasno u petak saopštio da je do-govorio prodaju 90 posto udela u OLB-u za 300 miliona evra. Reč je o privatnoj banci koja mu, po ranijim izjavama, više nije od strateškog značenja. Iz ove osigu-ravajuće kuće su poručili da očekivani gu-bitak neće uticati na prognoze dobiti za ovu godinu budući da je već ukalkulisa-na. Iz Allianza ujedno ističu da će proda-jom OLB-a poboljšati stopu adekvatnosti kapitala u skladu s propisima Solventnost II, što je i bio jedan od glavnih razloga za prodaju banke.

Allianz

Gubitak od 200 miliona zbog prodaje banke

Iako Evropa tek sad izlazi iz krize koja je počela pre desetak godina, globalna pri-

vreda je već 2010. godine izašla iz recesije i nastavila rast. To znači da trenutni ekonom-ski poluciklus traje već sedam godina, što je iznadprosečno dugo. Naime, u poslednjih 80 godina privreda SAD-a u proseku raste 5-6 godina, nakon čega dolazi do recesije koja traje godinu do dve. Za vreme recesi-je gotovo uvek dođe do velikog pada cena deonica, udela u investicionim fondovima, ali i kamatnih stopa, pa se štednja u banka-ma manje isplati nego u dobrim ekonom-skim vremenima.S obzirom na to da će svet pre ili kasnije po-novno pasti u ekonomsku krizu, u šta je naj-bolje uložiti vlastiti kapital u takvoj situaciji?

ValuteNekoliko valuta ima status sigurnog uto-čišta u nesigurnim vremenima, a to su američki dolar, švajcarski franak i japanski jen. Zbog povećane potražnje na počet-ku svake recesije i/ili političke krize, vred-nost ovih valuta značajno raste, pri čemu je moguće profitirati. Američki dolar jača zbog stanovišta velike većine investitora na finansijskim tržištima da će zbog veliči-ne privrede, političke i vojne moći upravo SAD najlakše izaći iz krize. Švajcarski fra-nak jača zbog stabilnosti švajcarske pri-vrede i poverenja u švajcarski bankovni sistem, dok japanski jen jača zbog izvozno

orijentisane privrede koje bi takođe pro-bleme trebalo da prebrodi lakše nego ve-ćina ostalih zemalja.

Plemeniti metaliZa vreme kriza po pravilu dolazi do pada poverenja u banke, a povremeno čak i do bankrota dela banaka, pri čemu štediše iz-gube deo ili celokupnu štednju. Zbog toga deo investitora, ali i javnosti ka-pital preferira prebaciti u plemenite meta-le kao što su zlato i srebro, koji su se kroz istoriju dokazali kao relativno dobar oblik čuvanja vrednosti. Na osnovu velike potra-žnje, a ograničene ponude, vrednost ple-menitih metala na početku krize naglo ra-ste, pri čemu je moguće ostvariti profit.Analitičari Admiral Marketsa smatraju da za-sad nema naznaka nove globalne krize, te da sledi nekoliko godina ekonomskog ra-sta. To znači da bi vrednost gore navede-nih instrumenata još neko vreme trebalo da pada, te da će pre početka iduće krize verovatno moći da se kupe po povoljnijoj ceni od trenutne.

Za Admiral Markets: Josip Kokanović, mag. oec., analitičar

U šta ulagati u doba recesije?


Swiss Re

EIOPA

Evropsko nadzorno telo za osiguranje i stručno penzijsko osiguranje (EIOPA)

objavilo je 5. 7. 2017. Mišljenje o procesu harmonizacije okvira za oporavak i sana-ciju društava za (re)osiguranje na prosto-ru Evropske unije, koje je poslalo Evrop-skom parlamentu, Savetu Evropske unije te Evropskoj komisiji.EIOPA u Mišljenju navodi da bi postojeć i fra-gmentirani i neujednačeni okviri za opora-vak i sanaciju mogli prouzrokovati značaj-ne barijere u postupcima sanacije društava za (re)osiguranje, posebno kod međuna-rodnih grupa osiguravača. Potreban je ak-tivniji pristup kako bi se smanjio rizik, iz-begli nepotrebni ekonomski troškovi koji proizlaze iz nekoordinisanih procesa do-nošenja odluka između nadležnih regula-tornih tela te kako bi se osigurao uređen sanacioni proces. EIOPA poziva na uspo-stavljanje minimalnog nivoa harmonizaci-je u području oporavka i sanacije društava za (re)osiguranje sa ciljem postizanja bo-lje zaštite ugovarača osiguranja i više ni-voa finansijske stabilnosti Evropske unije. U svrhu postizanja ovih ciljeva, EIOPA pred-laže sledeća četiri područja u kojima je važ-no uspostavljanje zajedničkog pristupa:

proces pripreme i planiranja, rana inter-vencija, proces sanacije te prekogranična saradnja i koordinacija.Harmonizovani okvir za oporavak i sanaciju trebalo bi da bude primenjiv na sva druš-tva za (re)osiguranje koja su obuhvać ena regulativom Solventnost II, a sama primena trebala bi uključivati i načelo proporcional-nosti. Princip proporcionalnosti trebalo bi da ostavi moguć nost zemljama članicama da se odreknu primene određenih zahteva, kao na primer zahteva za razvoj i održava-nje preventivnih planova za oporavak i sa-naciju pojedinih društava za osiguranje.

Okvir za oporavak (re)osiguranja

Klijenti migriraju na internet

Usporeni rast – Kina vu�e napred

Distribucija osiguranja će se u nared-nom periodu u potpunosti prome-

niti, pokazuje istraživanje koje je tokom prošle godine sprovedeno među izvrš-nim direktorima u osiguranju. To očeku-je čak 94 odsto direktora, pokazuje Swi-ss Re publikacija. Direktna online prodaja na nekim tržištima značajno raste, pa čak i u segmentu autoosiguranja i osigura-nja imovine. U Velikoj Britaniji se, na pri-mer, 24 odsto AO premije proda online, a u Kini se ona utrostručila u periodu od

2013. do 2015. U SAD se čak i osiguranje života prodaje putem interneta dok se u Belgiji na taj način generiše 11 odsto po-lisa osiguranja života. Podsticaj ovom trendu daje i regulativa. U Kini regulator savetuje da se na taj način potraže novi klijenti, a u Indiji se zahte-va od osiguravača da budu dostupni on-line. S druge strane, u pojedinim delovima sveta online prodaja i dalje nema velikog udela. U Evropskoj uniji udeo online pro-daje iznosi svega pet odsto.

Ukupna premija osiguranja u svetu po-rasla je 3,1 odsto u 2016., pokazuje

poslednji izveštaj Swiss Rea, uglavnom za-hvaljujući rapidnom rastu kineskog trži-šta koje je trenutno treće po veličini pre-mije. Prošlogodišnji rast manji je od rasta koji je ostvaren u 2015., kada je iznosio 4,3 odsto, a profi tabilnost je oslabila u oba segmenta osiguranja, kako zbog ni-skih kamatnih stopa tako i zbog visoke konkurencije. Uprkos pritisku na profi t, oba segmenta – životno i neživotno osi-guranje – dobro su kapitalizovani, navo-di se u izveštaju.Premija osiguranja života usporila je rast na 2,5 odsto u poređenju sa 2015. kada je rasla 4,4 odsto. Premija životnog osi-guranja iznosila je 2.617 biliona dolara. Međutim, u zemljama u razvoju premi-ja u osiguranju života je rasla više nego duplo od desetogodišnjeg proseka rasta, pa je tako Kina zapravo u rastu učestvo-vala sa 2,4 procentna poena od ukupno 2,5 odsto. Izveštaj predviđa da će u ovom segmentu u budućnosti rastu najviše do-prinositi tržišta Kine i Indije. Kada je reč o neživotnom osiguranju, glo-balna premija je u prošloj godini rasla 3,7 odsto i iznosila je 2.115 biliona dolara. Se-verna Amerika i Zapadna Evropa su do-prinele sa 1,8 procentnih poena, a Kina sa 1,7 procentnih poena. Kina je inače dostigla premiju od 466 milijardi dolara u oba segmenta osigu-ranja, 2000. godine bila je 16. zemlja po visini premije, a od 2015. zauzima treću poziciju i “diše za vrat” Japanu sa premi-jom od 471 milijarde dolara. SAD zauzi-ma prvu poziciju sa premijom od 1,35 bi-liona dolara.

Globalna premija


INTERVJU Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Srpsko tržište osiguranja se menja nabolje

Sprovedene političke i ekonomske reforme, ostvarena monetarna sta-bilnost uz popravljanje javnih fi nan-

sija i otklanjanje strukturnih slabosti, glav-ni su rezultati koji su doveli do primetnog poboljšanja poslovne klime u Srbiji, a prvi pomaci su primetni i na tržištu osigura-nja. Ali, smatram da bi trebalo uraditi još više, jer najveći ekonomski napredak Srbija može da ostvari ako poboljša uslove poslo-vanja. To može da se izvede brzo, ali tre-ba istrajati u reformama koje su započete. Imamo veliki potencijal da dodatno popra-vimo pravila igre i postanemo još privlač-niji za strane investitore. Potrebno je da država, ako mogu tako da kažem, ostavi tržište na miru. U što većoj meri to ura-di, to će biti bolje. Imaćemo više stranih investitora, dodatna ulaganja, pad neza-poslenosti. Dolazak stranih investitora i ulaganje u jednu zemlju, posebno u nje-nu infrastrukturu, uvek je pogodno tlo za razvoj osiguranja”, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osigurava-ča Srbije u intervjuu za Svet osiguranja.

Efekat do sada sprovedenih reformi na osiguranje, tj. na premiju osiguranja je, kako Jovanović kaže, spor, ali vidljiv. Oče-kuje se da u ovoj godini rast BDP bude veći nego prethodne i da dostigne nivo od 3, a sledeće od oko 3,3 procenta, dodaje on.

“To su dobri i pozitivni znaci. Ali, da bismo i u osiguranju mogli da govorimo o snaž-nom rastu, potrebno je da, kao što smo već naglasili, kupovina polise postane obave-zna stavka u domaćinstvu. Paradoksalno zvuči da skoro svaki drugi stanovnik kori-

sti usluge privatnih zdravstvenih ustano-va. Dakle, nije problem platiti uslugu kada je neophodna, ali problem nastaje kada treba misliti unapred da će nam ta usluga biti potrebna. To je model ponašanja koji treba promeniti. Naš cilj, koji pokušava-mo da ostvarimo kroz kampanju “Osigu-raj budućnost” jeste da počnemo da misli-mo unapred, dugoročno i planski, a ne da rešavamo trenutne probleme. Veliki broj građana ne želi da misli da se nešto loše

može dogoditi na primer njihovoj imovi-ni, po principu “sutra ću misliti o tome”. Ali, kada to sutra dođe, često je kasno, a materijalna šteta bude mnogostruko veća od relativno jeftine polise osiguranja imo-vine”, kaže Duško Jovanović.

Kakvi su dosadašnji rezultati kampa-nje “Osiguraj budućnost” i koje ste sve aktivnosti preduzeli?Posle nekoliko meseci kampanje, izuzet-no smo zadovoljni ostvarenim. Usposta-vili smo partnerstvo sa medijima, koji će nam biti saveznici tokom ove edukativne kampanje i ostvarili značajan napredak u percepciji građana o važnosti osigura-nja. Cilj nam je da kampanjom “Osiguraj budućnost” podignemo nivo svesti građa-na o značaju osiguranja. Ideja nam je da osiguranje predstavimo u punom svetlu, kao saveznika u nevolji, a ne kao nepo-treban trošak. Biti neosiguran znači biti izložen većem riziku od mogućih proble-ma i materijalnih gubitaka. Suština osigu-ranja i kupovine polise i jeste u tome da se zaštitimo od svih mogućih nepredviđenih situacija koje mogu da nam se dogode, a zadatak kampanje “Osiguraj budućnost” jeste da građane podseti da ne moraju da budu uplašeni i zabrinuti. Kampanja će trajati duži period jer je, da naglasim, reč

Razgovarala: Vesna Lapčić

Efekat do sada sprovedenih reformi na osiguranje, tj. na premiju osiguranja je spor, ali vidljiv. Imamo veliki potencijal da dodatno popravimo pravila igre i postanemo još privlačniji za strane investitore. Potrebno je da država, ako mogu tako da kažem, ostavi tržište na miru. U što većoj meri to uradi, to će biti bolje

Očekujem da i u narednom periodu premija osiguranja i broj zaključenih ugovora nastave da rastu, uz unapređenje kvaliteta ponuđenih proizvoda i rast intenziteta konkurencije


INTERVJU Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

o edukativnoj, a ne o klasičnoj marketing kampanji. Po tome je ova kampanja spe-cifi čna i jedinstvena na ovim prostorima. Ono što je posebno važno jeste to da su sve članice Udruženja deo kampanje. Jed-nostavno, naš stav, u Udruženju, jeste da svi, ne samo osiguravajuća društva, već i država i pomenuti mediji treba da se uklju-če u jednu ovakvu kampanju.

Rekli ste da na osiguranje ne treba da gledamo kao na trošak. Zbog čega je to bitno?Zato što ćemo bez takvog pristupa, da osi-guranje nije trošak, već investicija u bolje i sigurnije sutra, propustiti priliku da obez-bedimo sigurnu i mirnu budućnost, koju nam obezbeđuje polisa osiguranja. Kod nas se, na žalost, osigurava samo ono što se mora. U Srbiji je i dalje dominantno osiguranje od autoodgovornosti, koje je obavezno, što jasno pokazuje da nema dovoljno onih koji shvataju pravi značaj osiguranja. Kupiti polisu osiguranja znači da smo rizik od štete preneli na društvo za osiguranje. Time smo mi, ili naša imovi-na postali zaštićeni od mogućih problema i gubitaka. Upravo je u toj zaštiti suština polise osiguranja. U svetu, pa i okruže-nju, osiguranje spada u redovne rashode domaćinstva na godišnjem nivou. Koliko je industrija osiguranja otišla daleko, naj-bolje govori primer iz SAD, gde je nedav-no lansirana jedna od digitalno najnapred-nijih platformi za osiguranje. Korisnici mogu, potpuno online, da za svega minut ili dva kupe bilo koje neživotno osigura-nje. Srbija je još daleko od tih trendova – da bi se investiralo u inovacije poput ove, neophodno je da se prvo korišćenje osi-guranja omasovi i postane redovna stavka u kućnom budžetu svake porodice. To je zadatak kampanje “Osiguraj budućnost”.

Da li se i u kom smeru menja srpsko tržište osiguranja? Srpsko tržište osiguranja se menja nabolje iz godine u godinu. Stope rasta su kontinu-irane i stabilne, a ohrabruje i visok poten-cijal koje srpsko tržište osiguranja nudi, što su prepoznali i poznati svetski bren-dovi koji su već na našem tržištu. U regu-latornom smislu, približavamo se razvije-nim državama. Zahtevi propisani novom regulativom, koja je u potpunosti stupila na snagu prethodnih godina, predstavlja-ju pripremu za prelazak na Solventnost II. To podrazumeva izmenu kapitalnih cenzusa, uvođenje novih oblika tehnič-kih rezervi i njihov restriktivniji i opre-zniji obračun, unapređene zahteve u delu obezbeđenja solventnosti, promovisanje funkcije aktuarstva i upravljanja rizici-ma, savremen način organizacije poslova-nja i sl. Novi regulatorni okvir obezbedio je veću sigurnost društava za osiguranje, pružena je dodatna garancija ugovaračima,

osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima čija će prava ažur-no i u potpunosti biti zadovoljena. Zbog svega toga očekujem da i u narednom peri-odu premija osiguranja i broj zaključenih ugovora nastave da rastu, uz unapređenje kvaliteta ponuđenih proizvoda i rast inten-ziteta konkurencije. U krajnjoj instanci, to bi trebalo da dovede do jačanja uloge osiguravača kao ozbiljnog partnera drža-ve odnosno do povećane funkcije osigu-ravača kao institucionalnih investitora.

Koliko se, zahvaljujući tim regulator-nim promenama i približavanju razvije-nom svetu, ali i kroz stabilan, iako spor razvoj, promenila i uloga učesnika na tržištu osiguranja, tj. društava za osi-guranje? Iako sektor osiguranja raspolaže zna-čajnim kapitalom, njegov uticaj, mere-no bilansnom sumom, manji je u odno-su na bankarski sektor. Učešće poslovnih banaka u bilansnoj sumi fi nansijskog sek-tora Srbije je preko 90 odsto, dok sa dru-ge strane sektor osiguranja zauzima tek nepunih 6 odsto. Navedena disproporci-ja u fi nansijskoj snazi imala je u prošlo-sti implikacije i na uticaj tih institucija u zakonodavnoj i poslovnoj sferi, zbog čega je sektor osiguranja bio zapostavljen i na marginama značajnih fi nansijskih proje-kata. Kao jedno od strateških opredelje-nja Udruženja osiguravača Srbije identi-fi kovano je podizanje autoriteta domaćeg sektora osiguranja, što je moguće jedi-no kroz zajedničko delovanje i sinergi-ju domaćih osiguravajućih društava. To može da se postigne koordinisanim aktiv-nostima, stvaranjem poverenja i društveno odgovornim ponašanjem. U svemu tome, Udruženje osiguravača Srbije je prepozna-lo svoju ulogu i pojavilo se kao značajan i pouzdan partner državne uprave i regula-tora. Sa posebnim ponosom naglašavam činjenicu da se u proteklom periodu sek-tor osiguranja pokazao kao izuzetno sta-bilan, budući da ni sa jednim dinarom

nije opteretio državnu kasu. Čak i u slu-čaju stečaja pojedinih društava za osigu-ranje u prvoj polovini prošle dekade, sve preuzete obaveze od strane tih društa-va ažurno su i u potpunosti servisirane kroz Garantni fond Udruženja osigura-vača Srbije, koji u potpunosti fi nansiraju njegove članice.

Za ovu godinu najavljeno je usvajanje novog Zakona o autoosiguranju, odno-sno njegove izmene i dopune. U pret-hodnom intervjuu smo dosta govorili zašto su one potrebne. Dokle se stiglo sa tim aktivnostima i da li će, prema Vašim informacijama, one i biti usvojene do kraja godine? To je i najsvežiji primer pojačane uloge osi-guravača i Udruženja na kretanja na trži-štu osiguranja. Naime, u pripremi Pred-loga o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju ima-li smo značajnu ulogu i sjajnu saradnju sa regulatorom tržišta, Narodnom bankom Srbije, posebno u delu koji se odnosi na rad garantnog fonda. Naši stručnjaci su deo i radne grupe koju je formiralo Mini-starstvo fi nansija. Rad na izradi predloga Izmena i dopuna tog zakona biće završen do kraja godine.

Koje novine donosi Predlog o izme-nama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju?Usaglašen je predlog da Garantni fond ostane pri Udruženju osiguravača Srbi-je, s tim što će Narodna banka sprovodi-ti nadzor nad radom fonda, nešto poput nadzora nad radom društava za osiguranje. Ta odredba će u praksi značiti da će poje-dini članovi zakona konačno početi da se primenjuju. Primera radi, pod određenim uslovima moći će da se isplati i materijal-na šteta ukoliko je za nezgodu odgovorno nepoznato lice. To se neće odnositi na sve štete već samo tamo gde je oštećeni pogi-nuo ili je pretrpeo tešku telesnu povredu koja zahteva bolničko lečenje. Podsećam da ta odredba postoji i u ovom Zakonu, ali se u praksi ne sprovodi jer Garantni fond, koji bi takvu štetu plaćao, nije for-miran. Takođe, počeće i primena odred-be da obaveza garantnog fonda dospeva danom otvaranja stečajnog postupka. Do sada je po Zakonu o osiguranju imovine i lica obaveza garantnog fonda dospevala po okončanju stečajnog postupka, što je dovelo do toga da oštećena lica na nakna-du štete čekaju i po 10 godina i duže. Pri-hvaćen je i predlog Udruženja osigurava-ča da imamo pravo regresa i prema vozaču i prema vlasniku neosiguranog vozila. Svi ovi predlozi, ako ih bude prihvatila i radna grupa koju je formiralo Ministarstvo fi nan-sija, a u kojoj i mi imamo svoje predstav-nike, naći će se i pred Skupštinom Srbije kao deo konačnog teksta.

Rad na izradi predloga Izmena i dopuna Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju biće završen do kraja godine. Usaglašen je predlog da Garantni fond ostane pri Udruženju osiguravača Srbije, s tim što će Narodna banka sprovoditi nadzor nad radom fonda, nešto poput nadzora nad radom društava za osiguranje


Koliko šteta je isplaćeno iz Garantnog fonda i po kom osnovu? Kakva je ažur-nost isplate? Ažurnost isplate šteta iz sredstava Garan-tnog fonda je na visokom nivou i mogu da kažem da se odštetni zahtevi rešavaju efi -kasno i u zakonskom roku. Tokom prošle godine isplaćeno je ukupno 1.740 odštetnih zahteva, od čega oko 89 odsto u redovnom postupku, a 11 odsto u sudskom postup-ku, što znači da se štete pretežno rešavaju van spora. To su najčešće zahtevi koji su i podneti u toj godini, ali su među rešeni-ma i zahtevi iz prethodnih godina i to su uglavnom predmeti iz sudskih postupa-ka. Najveći broj rešenih zahteva u 2016. godini, 52,82 odsto odnosi se na štete koje su izazvala neosigurana vozila, kod 38,97 odsto počinilac je nepoznat, dok su 7,24 odsto rešena odštetna zahteva podnela lica koja su pretrpela štetu od vozila osigura-nog kod osiguravača nad kojim je otvoren stečajni postupak.

Šta se dešava sa onima koji deceniju i više čekaju isplatu? To su oštećeni koji čekaju završetak stečajnoj postupka nad pojedinim društvima. Kod isplate predmeta iz stečajnih postu-paka, već od ove godine imamo značajno povećanje u isplati šteta. Naime, zaključeni su postupci nad EKOS osiguranjem i Strela osiguranjem i usvojeno je Rešenje o glav-noj deobi za Imperial osiguranje. Za SIM i Balkan osiguranje ta rešenja biće usvo-jena, najverovatnije, do kraja godine. To znači da će Garantni fond tokom ove i sle-deće godine značajna sredstva izdvojiti za

isplatu šteta onima koji su nezgode imali pre 10 ili više godina, ali su do sada čeka-li odluke suda odnosno okončanje stečaj-nih postupaka.

Kako vidite još jedan izazov, sa kojim se suočavaju osiguravači životnog osi-guranja, a to su niske kamatne stope zbog kojih i sami ne mogu više klijenti-ma garantovati dobit i značajnu kamatu, što je bio jedan od osnovnih argumenata u korist mešovitog životnog osiguranja? Trend opšteg pada kamatnih stopa na svet-skom, pa i domaćem fi nansijskom tržištu u određenoj meri uticao je i na poslovanje društava za životno osiguranje, ali praksa je pokazala da su ova društva, u poređenju sa ostalim učesnicima na fi nansijskom trži-štu, najbolje amortizovala pritisak izazvan negativnom promenom poslovnog ambi-jenta. Ilustracije radi, svedoci smo da su poslovne banke do 2008. godine nudile kamatne stope na oročene depozite u stra-noj valuti koje su išle i do 8 odsto, dok su trenutno te kamate ispod jedan odsto. Sa druge strane, društva za životno osigura-nje su u istim periodima respektivno kal-kulisala sa tehničkom kamatnom stopom od 3 odsto, odnosno 2,25 odsto i na tom nivou većina osiguravača i danas posluje. To jasno pokazuje da je i pored zabeleže-nog pada kamatnih stopa došlo do unapre-đenja konkurentske pozicije osiguravača, budući da su postali izuzetno atraktivna investiciona alternativa. O tome svedoči i činjenica da su pojedini domaći osigura-vači zbog velikog interesovanja za pojedi-ne visoko prinosne, dugoročne proizvode,

ograničili ili čak obustavili njihovu dalju prodaju, što je ekvivalentno efektu raspro-daje tih proizvoda. Važno je naglasiti da većina domaćih društava za osiguranje pored minimalne garantovane kamatne stope, zahvaljujući kontinuiranom pozi-tivnom poslovanju, na kraju svake godine pripisuje dodatnu dobit vlasnicima polisa mešovitog osiguranja i osiguranja za slu-čaj doživljenja, čime su efektivni prinosi znatno veći od ukalkulisanih u momentu izdavanja polise. Ne treba zanemariti činje-nicu da se u životnom osiguranju mahom radi o dugoročnim ugovorima, na 10, 15, pa i više godina, čime se korisnicima osi-guranja pružaju dugoročne garancije na prinos i izvesna fi nansijska perspektiva.

Ipak, ostaje pitanje da li će sada osi-guravačima biti teže da privuku klijen-te za osiguranje života jer ne mogu više da ponude uslove kao ranije?Tu ne smemo da zaboravimo primarnu ulogu životnog osiguranja, a to je materi-jalno obezbeđenje korisnika osiguranja. Najčešće su to članovi porodice, u slučaju da dođe do iznenadnog prestanka života osiguranika. Ovde govorimo o riziko osi-guranju, koje egzistira izolovano ili kao segment mešovitog osiguranja, a kod koga je uticaj izmene kamatnih stopa minimi-ziran, tako da je ovaj proizvod i dalje vrlo pristupačan i atraktivan za ugovarače osi-guranja. Zbog toga ne očekujem nikakve poteškoće u privlačenju klijenata. Prepo-ruka građanima je da se pre svega upo-znaju sa mogućnostima koje nudi život-no osiguranje, jer sam gotovo siguran da će nakon toga u skladu sa svojim fi nan-sijskim mogućnostima i potrebama naći adekvatan proizvod za sebe i članove svo-je porodice. Trenutni uslovi za zaključe-nje polise životnog osiguranja sa aspekta ugovarača, osiguranika i korisnika osigu-ranja su prilično povoljni. Moguće je da će u narednom periodu, ukoliko se situaci-ja na fi nansijskom tržištu ne popravi, doći do blagog pada prinosne snage životnog osiguranja, odnosno prebacivanja rizika u delu prinosa na stranu korisnika osigu-ranja i to kroz napuštanje tradicionalnog koncepta mešovitog osiguranja i prelaska na unit-linked proizvode, čime se poten-cijalni prinos povećava, ali odgovornost za isti prebacuje sa društva za osiguranje na ugovarača osiguranja, koji bira investici-one alternative umesto osiguravača. Lič-no, vidim svetlu budućnost životnog osi-guranja. Stav zasnivam na tradicionalnoj, nespornoj i jedinstvenoj ulozi u pružanju usluge riziko osiguranja, ali i konkuren-tnosti u delu prinosne komponente. Ono što je od izuzetne važnosti, nezavisno od buduće uloge i uslova koje nudi životno osiguranje, jeste da garancije po već izda-tim polisama važe do isteka, pa su njihovi vlasnici oslobođeni rizika.

Izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju počeće primena odredbe da obaveza garantnog fonda dospeva danom otvaranja stečajnog postupka. Do sada je po Zakonu o osiguranju imovine i lica obaveza garantnog fonda dospevala po okončanju stečajnog postupka, što je dovelo do toga da oštećena lica na naknadu štete čekaju i po 10 godina i duže


Rizik koji odnosi milione

Na današnjem stepenu razvoja osiguranja ne postoji posebno izdvojen, decidno defi nisan i merljiv ljudski faktor kao parametar u tarifi ranju rizika

TEMA BROJA

Rizik Rizik koji odnosi koji odnosi milionemilione

Ljudski faktor sve �eš�i uzrok šteta

Piše: Branislava Petrović


Sve češće avionske i pomorske nesreće, kao i katastrofe u industrijskim, ali i stambenim objektima, u svetu su po-

novo otvorile pitanje ljudskog faktora kao faktora rizika koji je, očigledno, u pora-stu. Za njega su naročito zainteresovane

nosti, timskog rada, zadovoljstva, kao i stres, pritisak, reorganizacija velikih raz-mera.

Radno okruženje kao glavni “krivac”Prema rečima našeg poznatog stručnjaka za rizike, preventivno inženjerstvo i osigu-ranje, prof. dr Ratka Vujovića, evidentno je da je uzrok požara u Londonu ljudska greška, ali je jasno da za ovolike razmere požara ne može biti kriv onaj čiji se fri-žider zapalio niti radnik koji je u fasadu zgrade ugradio zapaljiv materijal.

“Reč je o nizu ljudskih grešaka pri pro-jektovanju, izvođenju, atestiranju, nadzoru, tehničkom prijemu i izdavanju upotrebnih dozvola za konkretan objekat. Pored karak-terističnih ljudskih grešaka koje nastaju zbog nepoštovanja procedura i raznih dru-gih propusta u radu, postoji značajan broj nesreća na koje su uticali organizacioni, upravljački i sociološki promašaji, kako na višim tako i na nižim upravljačkim nivoima. Najbolji primer takvih grešaka je vazduho-plovstvo - psihološki pritisak zbog nedo-statka vremena za održavanje pred poleta-nje vazduhoplova, duge smene zbog kojih popušta koncentracija, nedostatak odgo-varajuće opreme, nedovoljna uvežbanost tehničkog osoblja i loša međusobna koor-dinacija. Ovakve greške su retko analizira-ne u procenjivanju ljudske pouzdanosti, što je i dovelo do brojnih nesreća. Razvoj budućih metodologija mora takve greške da analizira mnogo više nego do sada, jer statistika upozorava da je sabotaža, odno-sno namerno rušenje aviona uzrok sve-ga 10 odsto avionskih nesreća, dok se sve ostale nesreće pripisuju ljudskim greška-ma”, kaže profesor Vujović.

Kako navodi Swiss Re, poslednji tragi-čan primer ljudske greške izazvane zapravo radnim okruženjem, a ne greškom samog pilota jeste rušenje Er Fransovog Boinga na letu Rio – Pariz 2009. godine, kada je zaključeno da se avion srušio zbog tehnič-ke greške na instrumentima koji mere vaz-dušnu brzinu, usled koje je posada pogreš-no reagovala i prouzrokovala pad letelice.

Rizik ljudskog faktora nepoznanica za osiguravače Nedostatak analize uticaja ljudskog fak-tora na rizik, a naročito u svetlu radnog okruženja, veliki je “bauk” i nepoznani-ca i za osiguravajuće kuće. “Sa stanovišta osiguranja, svakako bi bilo interesantno sagledati kako je osiguran stambeni obje-kat u Londonu i da li je i koliko na pre-miju osiguranja uticao zapaljiv materijal u odnosu na premiju osiguranja u sluča-ju da je u fasadu bio ugrađen nezapaljiv materijal”, kaže profesor.

Ipak, kada je reč o ljudskom faktoru, njegovom uticaju na rizik i sagledavanju tog uticaja, stvari su dosta komplikova-ne. “Problem je što na današnjem stepenu

Rizik koji odnosi milione

osiguravajuće kompanije, koje su nakon velikih nesreća često primorane na ispla-tu milionskih šteta. Poslednji primer je ek-splozija i požar sa brojnim ljudskim žrtva-ma u neboderu Grenfel Tauer u Londo-nu, čiji je uzrok bio neispravan frižider, ali se požar proširio zahvaljujući zapaljivom materijalu u fasadi zgrade koji, ispostavi-lo se, nije bio u skladu sa bezbednosnim standardima. Očekuje se da će šteta koju osiguravači treba da isplate dostići 65 mi-liona dolara, a osiguravajuće kompanije već su izdale saopštenje u kojem tvrde da su samo mesec dana pre požara pozvale vladu da ponovo razmotri stare propise za izgradnju. Upravo to je druga strana ove medalje, na koju je nedavno u svom tekstu ukazao i renomirani reosiguravač Swiss Re – manjkavi propisi i radne procedure, ali i nefunkcionalna oprema i neadekvatne

obuke radnika, stres i izrabljivanje vr-lo često leže iza nesreća koje je iza-

zvao ljudski faktor. Oni zaklju-čuju da ljudi ne greše, već da

su to posledice nedosta-taka u radnom okruže-

nju u kojem adekvat-ne reakcije u odre -

đenim okolno-stima nisu mo-

guće. Ovo su važni ljud ski faktori koje treba uzeti u obzir pri-likom iden-tifi kovanja r a d n o g okruženja koji mo-gu do vesti do greša-ka: nedo-statak ko-munika-cije, po re-mećenost, n e d o s ta -tak resursa, znanja, nor-mi, pouzda-


TEMA BROJA Ljudski faktor sve češći uzrok šteta

razvoja osiguranja ne postoji posebno izdvojen, decidno defi nisan i merljiv ljud-ski faktor kao parametar u tarifi ranju rizi-ka koji se preuzima u osiguranju. Istina, sve više se govori o inženjerstvu ljudskog faktora, odnosno pouzdanosti čoveka, koja je posebno interesantna za inženjer-sku delatnost, a samim tim i za osigura-nje. Od polovine prošlog veka napravljeni su ozbiljni pomaci u smislu metodologi-je za proučavanje ljudskih grešaka koja je značajna stručnim timovima koji se bave preventivnim inženjerstvom i ekspertima za rizike i upravljanje rizicima u osigura-nju. Međutim, proći će još mnogo vreme-na dok se osiguravajuća društva na ozbi-ljan način ne pozabave značajem i ulogom ljudskog faktora u neživotnim osiguranji-ma iz više razloga”, navodi sagovornik Sve-ta osiguranja.

“Pored problema kvantifi kovanja rizi-ka ljudskog faktora, a posebno po sva-koj vrsti osiguranja, jedan od razloga je i nedovoljno angažovanje razvojne funk-cije osiguranja na baziranju ljudskog fak-tora kao elementa rizika, a drugi razlog je svakako strah od nelojalne konkurenci-je, s obzirom na to da bi se osiguravači-ma koji bi značajnije vrednovali ovaj fak-tor pri rangiranju rizika time usložnjavali poslovi preuzimanja rizika, a možda bi i cena rizika, odnosno premija bila veća tamo gde je stanje na samom riziku loši-je kada je ljudski faktor u pitanju”, sma-tra profesor.

“Nepokrivena” industrija, gradnja i transport robeKod životnih osiguranja situacija je, pre-ma njegovim rečima, mnogo drugačija.

“U osnovi osiguranja je čovek i postoje polazišta koja osiguravači mogu da kori-ste u inovaciji uslova osiguranja i tarif-nih sistema kako bi naglasili uticaj ljud-skog faktora na stanje rizika i mogućnosti preventivnog delovanja u svim procesima rada, od planiranja, projektovanja, izvo-đenja, korišćenja, održavanja, kontrole, logistike, pa do postupanja po nastanku štetnih događaja”, objašnjava prof. Vujo-vić. Dakle, u postojećim tarifnim siste-mima osiguranja, od kojih su neki veo-ma dugo u primeni, ipak se na određen način, iako nedovoljno, uključuje i čovek kao faktor rizika.

“Najbolji primer je osiguranje imovine, koje se temelji na statistici iz istorije šte-ta, aktuarskoj matematici, kroz rangiranje i klasifi kaciju opasnosti, zaštitnih mera i načina eksploatacije primenom određenih popusta i doplataka na premiju osigura-nja. Kroz sistem osiguranja uticaj ljudskog faktora na bezbednost saobraćaja se reša-va primenom bonus-malus mehanizma, odnosno povećanja ili smanjenja premi-je osiguranja u odnosu na greške u pret-hodnom periodu osiguranja i zone rizika.

I kod osiguranja profesionalne odgovor-nosti osiguraniku se pruža osiguravaju-ća zaštita za odštetne zahteve naručilaca usluge koji su posledica stručne greške osi-guranika u vršenju registrovane delatno-sti i za koje osiguranik odgovara na osno-vu zakona. Takva osiguranja su sve češće obavezna po zakonu i odnose se na mno-ge delatnosti, kao što su lekarska i advo-katska”, navodi naš sagovornik.

Ipak, kako ističe, kod polisa kao što je osiguranje objekata u izgradnji, koje se u poslednje vreme temelji na osiguranju od svih rizika (all risk polise), trebalo bi pri tarifi ranju ovih rizika više ceniti kvalitet projektanta, izvođača, organizaciju rada gradilišta, resurse na samom gradilištu, što znači da treba značajnije naglasiti ulo-gu čoveka kao faktora rizika.

“I kod osiguranja transporta robe, posebno vangabaritnih i opasnih tereta, nedovoljno se sagledava uticaj ljudskog faktora na mogućnost nastanka ogromnih, pa i katastrofalnih šteta, kako po imovinu i ljude tako i okolinu”, smatra prof. Vujović.

On dodaje da je i u industrijskim postro-jenjima i skladištima opasnih materija uzrok nesreća veoma često ljudski fak-tor, odnosno ljudski faktor u kombinaci-ji sa tehničkim faktorom, što ukazuje na potrebu da osiguravajuća društva pri preu-zimanju rizika u osiguranju, posebno onih najsloženijih, gde se mogu očekivati kata-strofalne nesreće, moraju sa više pažnje, odgovornosti i znanja da sagledavaju sve relevantne parametre od interesa za rizik, uključujući tu i ljudski faktor.

Rekli su

Prof. dr Ratko Vujović:

“ Proći će još mnogo vremena dok se

osiguravajuća društva na ozbiljan

način ne pozabave ulogom ljudskog

faktora u neživotnim osiguranjima”.

Preventiva i angažovanje stručnjakaPostavlja se, međutim, pitanje kako da osi-guravajuća kuća prepozna relevantnost faktora čoveka u konkretnom slučaju i da premiju primeri stanju rizika.

“Društva za osiguranje, a posebno ona koja nose velike i složene rizike, moraju stalno da unapređuju uslove i tarife osi-guranja kao bitne faktore svoje razvojne funkcije. Pored toga, moraju da angažu-ju osposobljene interdisciplinarne timo-ve – eksperte koji imaju značajnu ulogu u aktivnostima preuzimanja rizika u osigu-ranju, praćenju promena na riziku u toku trajanja osiguranja i aktivnostima na utvr-đivanju uzroka, obima i visine šteta pri-menom savremenih metoda upravljanja rizikom i metoda modernog preventivnog inženjerstva. Osiguravač može da utiče na redukciju rizika, sam ili u saradnji sa osiguranikom, sredstvima preventive za koje postoji osnov i u zakonu o osigura-nju o mogućnosti izdvajanja tih sredsta-va, fi nansiranjem niza aktivnosti kao što su atomiziranje rizika u cilju stvaranja manjih jedinstvenih rizika i manje mak-simalne štete, a time i manjih izdvajanja za sredstva reosiguranja, zatim fi nansira-njem ugradnje adekvatnih zaštitnih teh-ničkih sistema (dojava, gašenje požara, video nadzor, alarmni sistemi, protivpro-valni sistemi itd.), kao i različitim vido-vima edukacije, a posebno osposobljava-njem radnika za bezbedan rad”, savetuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, danas više nego ikada u osiguravačkom poslu treba istica-ti ulogu ljudskog faktora, naročito kada su najnovija istraživanja na tom polju omogu-ćila saznanja o velikim mogućnostima uti-caja ljudskog faktora na smanjenje poten-cijalnih šteta.

“Tu se pre svega misli na mere za proce-nu rizika (metodologije određivanja jedin-stvenog rizika, procene maksimalne štete, mere zaštite...), odnosno mere usmerene na to da se sa što više tačnosti i pouzdanosti

Stotine smrti kaoposledica greške lekara

Medicinsko osoblje često nije

nadgledano kada su u pitanju

stres i iscrpljenost, navodi Swiss Re

na osnovu objavljenih studija koje

se pre svega odnose na tržište SAD.

Stoga se procenjuje da je u toj zemlji

250.000 smrtnih slučajeva godišnje

uzrokovano greškom lekara. Greške su

uzrokovane sistemskim problemima

– slabo koordinisanom negom,

fragmentisanom mrežom osiguranja,

nedovoljnom upotrebom sigurnosnih

mreža i drugim protokolima.


predvide svi rizici (pa i ljudski faktor) pre preuzimanja rizika, zatim upravljanje rizi-kom, kao i mere koje se preduzimaju posle nastanka štetnog događaja. U svetu se kori-ste savremeni postupci u cilju smanjenja rizika poput risk assessmenta, koji podra-zumevaju da se rizik odredi objektivno i racionalno, tako da ta ocena obuhva-ta stvarnu verovatnost nastanka na način koji će ostaviti što manje mesta improvi-zaciji. Međutim, u našoj zemlji i okruže-nju, faktori kao što su veliki broj osigura-vajućih društava, loše stanje u privredi, borba za osiguranika i nelojalna konku-rencija, negativno utiču na primenu savre-menih naučnih rezultata na polju upravlja-nja rizicima, uključujući tu i rizik ljudskog faktora”, ističe prof. Vujović.

Na gubitku osiguravači, ali i državaČinjenica da katastrofalne štete karakteri-še visok intenzitet i niska učestalost, osi-guravačima poprilično otežava da u svo-joj poslovnoj politici defi nišu homogenu

Nauk iz prošlosti

Ljudski propusti koji su skupo koštali osigurava�eFukušima

U slučaju nuklearnog ak-

cidenta nuklearke Fu-

kušima iz 2011. utvrđeno je

da nije samo prirodna kata-

strofa bila krivac za nesreću

– potvrđeno je da su tri nu-

klearna reaktora ipak bila u

stanju koje ne garantuje da

mogu da izdrže zemljotres i

cunami. Kompanija “Tepko”

koja upravlja nuklearkom

preuzela je odgovornost na-

kon dve godine. Šteta koju

osiguravači treba da ispla-

te iznosi 35 biliona dolara.

Kosta Konkordija

Kada je kruzer Kosta Kon-

kordija potonuo u januaru

2012, sva krivica je svaljena na

kapetana, ali su eksperti kasnije

utvrdili da je tu, pored njegove

očigledne nepažnje, bilo i sla-

be komunikacije između člano-

va posade i putnika, neadekvat-

nih bezbednosnih postupaka

prilikom evakuacije, kao i teh-

ničkih nedostataka na brodu

(neispravna vodootporna vra-

ta). Gubitak industrije osigu-

ranja iznosi dva biliona dolara.

zajednicu takvih rizika i da obezbede ravnotežu svog portfelja, navodi profe-sor Vujović.

“Procenu očekivanog vremena i intenzi-tet nastanka katastrofalnog događaja ote-žavaju im i nedovoljni statistički poda-ci, pa je rizik procene premije i rezervi takvih osiguranja visok, a usled neade-kvatnih procena mogu nastati enormni gubici koji mogu čak da ugroze i solven-tnost samih društava. A jasno je da osi-guravajuća društva ne treba da posluju sa gubitkom. Ona moraju da upravljaju rizicima na osnovu relevantnih parame-tara kojima se meri i procenjuje svaki od rizika koji se preuzima i tako kvantifi ko-vanim rizicima da opredele visinu pre-mije osiguranja. Problem je, međutim, i što su društva za osiguranje tradicional-no konzervativna i pokazuju averziju pre-ma osiguranju tako velikih i nestandar-dnih rizika, pa često nude smanjen obim pokrića i ne koriste mogućnosti udruže-nog nošenja ovakvih složenih rizika bilo

horizontalnom raspodelom rizika (sao-siguranjem), odnosno vertikalnom ras-podelom (reosiguranjem) ili nekom dru-gom raspodelom”, ističe on.

Pitanje je koliko bi praksa “žmurenja” na ove rizike mogla da košta domaće osigura-vače, ako se ima u vidu da ni naša zemlja nije pošteđena velikih katastrofa (setimo se poplava iz maja 2014. za koje bi se mogao kriviti i ljudski faktor jer su ljudi krivci za zagađenje i neobezbeđivanje rečnih toko-va, a tada je samo niska svest naših ljudi o potrebi osiguranja “spasila” osigurava-če od ogromnih odštetnih zahteva). Pro-fesor odgovara da danas, posebno u vre-me globalizacije, zaostajanje u celovitijem nošenju ovakvih rizika negativno utiče i na razvoj ekonomije i društva u celini, ali da najveću štetu snose sama osiguravaju-ća i reosiguravajuća društva, urušavanjem portfelja i gubljenjem poverenja u samu delatnost osiguranja, jer svojom delatno-šću ne odgovaraju izazovima tehnološkog napretka i rizicima koji ga prate.


AKTUELNO Šta novo tržištu osiguranja donosi Nacrt građanskog zakonika?

Osiguravači imaju veliki broj primedbi na sadašnju verziju Nacrta, među kojima je i preciziranje pojedinih pojmova koji nisu najjasniji, a neophodno ih je razjasniti radi pravne sigurnosti, kao što su na primer “veliki rizici” ili “izvesna ovlašćenja”. Takođe, kritikuju određene članove Nacrta i insistiraju na njihovim izmenama

Osigurava�i kritikuju i traže izmene

Građanski zakonik, odnosno Nacrt tog dugo pripremanog pravnog akta čija je izrada počela pre dese-

tak godina i još nije izvesno kada će tač-no biti usvojen, uvodi pojedine izmene i novine na tržištu osiguranja u odnosu na postojeću regulativu. U Nacrtu postoje pozitivne promene u delu osiguranja od odgovornosti, prema oceni stručnjaka, kao i preciznije defi ni-sane odredbe koje se odnose na zastare-lost ugovora o osiguranju. Poznavaoci trži-šta osiguranja skreću pažnju i na pojedine odredbe koje bi trebalo promeniti, kao što je regulacija reosiguranja i preciznije defi -nisanje određenih termina.

Osiguravači imaju veliki broj primedbi, među kojima je i preciziranje pojedinih pojmova koji nisu najjasniji, a neophod-no ih je razjasniti radi pravne sigurnosti,

na primer “veliki rizici” ili “izvesna ovla-šćenja”. Takođe, ne slažu se sa određenim članovima Nacrta i insistiraju na njiho-vim izmenama.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) uka-zuju da se radi o veoma obimnoj materiji i složenim pitanjima o kojima su na više različitih naučnih i stručnih skupova izne-ta različita mišljenja i predlozi koji se tiču izmena i regulisanja pojedinih pitanja. I očekuje se, kako navode u NBS, da će se i dalje raditi na Nacrtu pre utvrđivanja predloga građanskog zakonika.

Obligacioni odnosi i izmeneStručnjaci ocenjuju da su neophodna regulatorna usklađivanja sa razvojem tržišta osiguranja, i pozdravljaju Nacrt građanskog zakonika uz napomenu da je potrebna njegova dorada.

Vladimir Njegomir, vanredni profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studi-je “dr Lazar Vrkatić” kaže da je potreba za postojanjem pravila igre koja određu-je država u cilju usmeravanja, kontrole i korekcije sprovođenja delatnosti osigura-nja od strane privatnih osiguravača naro-čito naglašena u poslednje vreme.

Takođe se kontinuirano i uvećava sa privrednim i društvenim razvojem kao i razvojem same delatnosti osiguranja. Regulativa delatnosti osiguranja, kako on kaže, kojoj je cilj obezbeđenje kvalitetnih usluga osiguravajućeg pokrića po fer cena-ma od pouzdanih osiguravača, prisutna je u svim zemljama u svetu, sa varijacijama u nivou “strogosti”.

Regulacija u Srbiji smatra se stroži-jom, s obzirom da se ne reguliše samo solventnost već i druga pitanja, uključujući

Osigurava�i kritikuju Osigurava�i kritikuju i traže izmenei traže izmene


obavezan transfer viška rizika u saosi-guranje i reosiguranje u zemlji, ukazuje profesor Njegomir.

U regulaciji osiguranja u Srbiji, kako dalje objašnjava, razlikuju se izvori prava statusnog karaktera i obligaciono pravni izvori prava. Izvori statusnog karaktera su Zakon o osiguranju kao “lex specialis” i podzakonska akta Narodne banke Srbije.

Obligaciono pravni izvori obuhvataju: odredbe Zakona o obligacionim odnosi-ma, ugovor o osiguranju (zajedno sa pri-hvaćenim posebnim uslovima osiguranja), opšte uslove osiguranja, ukoliko su izri-čitim ili prećutnim sporazumom posta-li deo ugovora, kaže Njegomir. Imajući u vidu navedene propise, građanski zako-nik, odnosno predlog zakonika, donosi male izmene i proširenja, napominje on.

“Proširenja su vidljiva u delu osigura-nja od odgovornosti u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, što je svaka-ko pozitivno. Ono što je novo i dobr o u predlogu jeste i preciziranje odredbi koje se odnose na zastarelost ugovora o osigu-ranju”, ocenjuje Njegomir.

Ključne zamerke, termin “osigurač” Osiguravači kao i ostali poznavaoci trži-šta koji su analizirali Nacrt zakonika navo-de da je upotrebljen neodgovarajući ter-min “osigurač” umesto osiguravač, o čemu smo već pisali u Svetu osiguranja. Ključna zamerka, prema oceni Vladimira Njego-mira, odnosi se na regulaciju reosiguranja kao i korišćenje reči “osigurač”.

“Naime, reč ’osigurač’ ne odgovara funkciji osiguranja, a time ni praksi ni teo-riji osiguranja. Uobičajeni izrazi su: druš-tvo za osiguranje, osiguravajuće društvo ili osiguravač. Osiguravač predstavlja osigu-ravajuće društvo, dok osigurač predstavlja uređaj koji u električnim kolima služi kao zaštita od prevelike struje”, kaže Njegomir.

Isto tako, izraz “osigurač” neprimeren je i za zakonodavstvo, s obzirom na to da se u svim zakonima o osiguranju spominje isključivo reč “osiguravač”, napominje on.

“Takođe, nije u skladu ni sa nazivom Udruženja osiguravača Srbije. Imajući u vidu da nije u skladu sa teorijom i prak-som, a time i suštinom primene, izraz ’osi-gurač’ bi u potpunosti trebalo da bude eli-minisan iz građanskog zakonika koji će u suprotnom postati “zastareo”, pogoto-vo što je većina odredbi već regulisana u Zakonu o obligacionim odnosima”, poru-čuje Njegomir.

I u Udruženju osiguravača Srbije proti-ve se uvođenju predloženog termina “osi-gurač”.

“Nacrt građanskog zakonika predviđa niz novina na tržištu osiguranja. Posto-ji pokušaj uvođenja novog termina, ’osi-gurač’ kako je predviđeno Nacrtom. S obzirom na to da u duhu srpskog jezika

’osigurač’ upućuje na nešto drugo, tražili smo da ostane termin ’osiguravač’, sma-trajući potpuno bespotrebnim uvođenje novog termina”, kažu u Udruženju osi-guravača Srbije.

Nacrt građanskog zakonika predviđa novinu kod samog sklapanja ugovora o osiguranju i uvodi neformalnost u tom postupku, osim kada se zaključuje ugovor o osiguranju lica, navode u tom udruženju.

“Takav predlog neformalnog zaključe-nja ugovora predstavlja veliku novinu na tržištu osiguranja, čemu se osiguravači protive, jer smatramo da je bolje rešenje ono koje je predviđeno Zakonom o obli-gacionim odnosima (ZOO)”, poručuju u udruženju.

Po tom rešenju, ugovor se smatra zaklju-čenim kada stranke potpišu polisu ili listu pokrića. Istovremeno, Udruženje osigura-vača predlaže rešenje koje bi omogućilo

zaključenje ugovora bez fi zičke prisutnosti ugovornih strana, sa posebnim akcentom na zaključenje ugovora putem interneta, što je u skladu sa savremenim tenden-cijama.

Zabrana diskriminacijePrema napomeni Vladimira Njegomira, u Nacrtu građanskog zakonika pojavlju-je se i nekoliko nepotrebnih odredbi koje se odnose na reosiguranje. Naime, poslovi reosiguranja predstavljaju ugovorne poslo-ve profesionalaca koji su, kako napominje, međunarodno regulisani sa uključivanjem dobro poznatih klauzula na engleskom jeziku.

“Reosiguranje nije regulisano nijednim zakonom u svetu, osim u pogledu regula-cije solventnosti. Regulisanje odnosa ko kome treba da plati, pitanja subrogaci-je, istovetnosti sudbina i slično potpuno je irelevantno s obzirom na to da je reč o osnovnim principima delatnosti reosigu-ranja koja u Srbiji postoji, u formi profesi-onalnih reosiguravajućih društava, još od 1977. godine”, kaže Njegomir.

U klauzuli koja se odnosi na zabranu diskriminacije navodi se da polne razlike i godine života ne utiču na visinu premi-je, osim ako osiguravač ne dokaže da je moguće primeniti razlike jer se zasnivaju na aktuarskim podacima. Dakle, ostavlja se prostor za diskriminaciju.

Preciznije u Nacrtu građanskog zakoni-ka piše: “Uzimanje u obzir pola i godina života kao faktora prilikom izračunava-nja premije i nadoknade iz osiguranja ne

Najvažnije primedbe osigurava�a:

važno je za osiguravače da zakonom

dobiju ovlašćenje za prikupljanje po-

dataka o ličnosti bez formalne pisane

saglasnosti,

insistiraju na preciznijem defi nisanju

određenih pojmova, na primer “izve-

sna ovlašćenja”, “veliki rizici”, “relevan-

tna upoznatost” i slično,

zahtevaju da se novouvedeni obave-

zni dodatni rok za podnošenje odštet-

nog zahteva iz člana 1460 u trajanju od

tri godine izbaci i da se dodatni rok za

podnošenje odštetnog zahteva pred-

vidi kao mogućnost, a ne kao obave-

zni dodatni rok sa propisanom duži-

nom trajanja,

osiguravači insistiraju na izmeni člana

1462 Nacrta GZ, koji predviđa direktnu

tužbu protiv osiguravača. Podnošenje

tužbe pre obraćanja osiguravaču sma-

traju preuranjenim postupkom.

Ključna zamerka odnosi se na regulaciju reosiguranja kao i korišćenje reči “osigurač”. Naime, reč “osigurač” ne odgovara funkciji osiguranja, a time ni praksi ni teoriji osiguranja. Uobičajeni izrazi su: društvo za osiguranje, osiguravajuće društvo ili osiguravač


AKTUELNO Šta novo tržištu osiguranja donosi Nacrt građanskog zakonika?

može da dovede do razlika u visini premi-je i nadoknada za različita lica, osim ako osigurač ne dokaže da se srazmerne razli-ke u premijama zasnivaju na odgovaraju-ćim i preciznim aktuarskim i statističkim podacima”.

Dalje, piše da “u svakom slučaju trudno-ća i materinstvo ne mogu da budu faktori iz kojih bi se izvodile razlike u premijama”.

Klauzula o zabrani diskriminacije, kako kaže Njegomir, nije u skladu sa Evrop-skom direktivom o zabrani diskrimina-cije (Direktiva 2004/113/EC) i odlukom Evropskog suda pravde koja podrazumeva ujednačenost premija nezavisno od pola. Međutim, u Nacrtu građanskog zakoni-ka navodi se potreba o izbegavanju dis-kriminacije, ali se daje mogućnost osigu-ravačima da potvrde diskriminaciju ako tako pokazuju aktuarski i statistički poda-ci, kritikuje on.

Zaštita korisnikaPojedine odredbe Nacrta građanskog zako-nika preklapaju se sa postojećim propisi-ma u ovoj oblasti, sa Zakonom o osigu-ranju, ali takođe i sa Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o zaštiti korisnika fi nansijskih usluga.

Nacrt građanskog zakonika, kako kažu u Udruženju osiguravača, posebnu pažnju posvećuje zaštiti korisnika i to u svim faza-ma zaključenja i trajanja ugovora o osigu-ranju. U tom smislu insistira se na predu-govornom obaveštenju, ali i na različitim obaveštenjima posle zaključenja ugovora. Istovremeno, kako takođe kažu u Udruže-nju, predviđaju se različita prava ugovarača osiguranja i osiguranika koja važeći Zakon o obligacionim odnosima nije poznavao.

“Smatramo da se u tom delu Nacrt GZ u dobroj meri, bez potrebe, preklapa sa Zakonom o osiguranju, s tim što u poje-dinim slučajevima predviđa i drugačija rešenja od onih predviđenih Zakonom o osiguranju u delu obaveze obaveštava-nja osiguranika kod kolektivnih osigura-nja. Osiguravači su predložili izmenu tih članova jednom opštom formulacijom za koju smatramo da je adekvatnija prirodi kodifi kacije građanskog prava Republike Srbije”, kažu u udruženju.

Nacrt građanskog zakonika drugačije nego do sada defi niše “list pokrića” jer se po rešenju Nacrta list pokrića izdaje iako nisu poznati svi bitni sastojci ugo-vora. I to je novo u odnosu na postojeće rešenje Zakona o obligacionim odnosima koje kaže da list pokrića sadrži sve bitne stavke ugovora.

Direktna tužbaUdruženje je početkom jula prosledilo obi-mne primedbe Radnoj grupi na Nacrt gra-đanskog zakonika. Među važnim primed-bama izdvajaju da je bitno za osiguravače

da zakonom dobiju ovlašćenje za priku-pljanje podataka o ličnosti bez formalne pisane saglasnosti.

Takođe, insistiraju na preciznijem defi -nisanju određenih pojmova jer postoje preširoki pojmovi koji do sada nisu pozna-ti, na primer “izvesna ovlašćenja”, “rele-vantna upoznatost” i slično. Osigurava-či zahtevaju da se novouvedeni obavezni

dodatni rok (po Nacrtu GZ) za podnoše-nje odštetnog zahteva iz člana 1460 u tra-janju od tri godine izbaci i da se dodat-ni rok za podnošenje odštetnog zahteva predvidi kao mogućnost, ali ne kao oba-vezni dodatni rok sa propisanom duži-nom trajanja. Osiguravači insistiraju na izmeni člana 1462 Nacrta GZ koji pred-viđa direktnu tužbu protiv osiguravača. U Udruženju osiguravača smatraju da je potrebno primeniti princip koji važi kod obaveznog osiguranja u saobraćaju gde se oštećeni prvo mora obratiti društvu radi naknade štete pa tek onda tužbom traži-ti naknadu.

“Podnošenje tužbe pre obraćanja osigu-ravaču smatramo preuranjenim postup-kom”, kažu u Udruženju osiguravača.

Neophodne promenePrema oceni Vladimira Njegomira, uz neophodne ključne promene Nacrta gra-đanskog zakonika mogao bi se smatrati zadovoljavajućim.

“Svakako je negativno to što Nacrt nije usklađen u potpunosti sa članovima Zako-na o obligacionim odnosima, što nije ura-đeno ni u jednoj zemlji bivše Jugoslavije. Naime, sve zemlje bivše Jugoslavije svoje osiguranje baziraju na novim zakonima koji su suštinski usklađeni sa Zakonom o obligacionim odnosima donešenim dav-ne 1979. godine”, kaže on.

Usklađivanjem sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, korišćenjem reči “osiguravač” umesto “osigurač” kao i eli-minacijom regulisanja poslova reosigura-nja građanski zakonik bi bio usklađen sa teorijom i praksom osiguranja kao i važe-ćim trendovima u svetu u oblasti regula-cije osiguranja, kaže Njegomir.

Izrada građanskog zakonika počela je 2006. godine i u Ministarstvu pravde kažu za Svet osiguranja da je Radna grupa zadu-žena za izradu tog akta. Međutim, od Rad-ne grupe nismo dobili informaciju kad će biti doneta konačna verzija i da li su neke primedbe uvažene, jer se neće sasta-jati tokom leta, kako smo saznali, sve do početka septembra.

Nacrt građanskog zakonika biće dostav-ljen i Narodnoj banci na mišljenje, i u NBS kažu da će tada po zauzimanju zvaničnog stava moći da kažu više detalja na ovu temu.

Olivera Bojić

Nacrt građanskog zakonika preklapa se sa Zakonom o osiguranju, s tim što u pojedinim slučajevima predviđa i drugačija rešenja od onih predviđenih Zakonom o osiguranju, u delu obaveze obaveštavanja osiguranika kod kolektivnih osiguranja, ukazuju osiguravači


AKTUELNO Putno zdravstveno osiguranje trudnica, mama i beba

Gra�enje odnosa sa budu�im klijentima

Pored svega lepog što očekujemo od putovanja, a leto je uvek posebno godišnje doba, zbog dugo očekiva-

nih godišnjih odmora, ona, ipak, često donose nepredviđene i neželjene situ-acije. Čak i male nezgode mogu pokva-riti lepotu putovanja, i izazvati stres, te upravo zbog svega navedenog, postoji putno zdravstveno osiguranje koje svo-jim postojanjem ublažava sve potenci-jalne, neželjene, zdravstvene posledice i obezbeđuje brigu o nama, našoj poro-dici i saputnicima u svim državama sve-ta, kada putujemo kao turista, izletnik, sportista, kada putujemo poslovno, pri-vatno ili iz bilo kog razloga, kao i kada putujemo sami, sa porodicom, prijatelji-ma ili sa grupom.

Međutim, mnoge trudnice, kao i mlade mame (porodilje) sa bebama nisu sigur-ne da li bi trebalo da putuju, te na šta tre-ba da obrate pažnju prilikom planiranja putovanja. Žene često u “drugom stanju” i neposredno nakon porođaja misle da im je “zabranjeno” da putuju, pa same sebi uskraćuju to zadovoljstvo, a pogotovo nakon informativnog kontakta sa osigura-vajućim društvima, tj. njihovim zaposleni-ma koji ih “na prvu loptu” odbiju rečima “ne osiguravamo trudnice, a ni bebe”…

Osiguranje je dostupno svimaPutno zdravstveno osiguranje je dostu-pno i trudnicama i porodiljama sa beba-ma, ali je neophodno da se pre putova-nja, kao i pre kupovine polise putnog

zdravstvenog osiguranja, detaljno raspi-taju oko uslova, pokrića, a posebno oko isključenja koja su sadržana u opštim i posebnim uslovima osiguranja za putna zdravstvena osiguranja naših osigurava-jućih kompanija. Ova dostupnost uslova za putno zdravstveno osiguranje bi tre-balo da bude javno dostupna na svakoj, zvaničnoj internet stranici osiguravaju-ćih kompanija, kako po pitanju “predu-govornih informacija” pre zaključenja ugovora o putnom zdravstvenom osigu-ranju, tako i kompletnih uslova osigura-nja, baš iz razloga što se ova vrsta osigu-ranja kupuje tokom cele godine.

Značajno je napomenuti, da od kada postoji putno zdravstveno osiguranje, ono nikada nije pokrivalo održavanje trudnoće

Piše: Zori ca L. Šipovac, dipl. pravnik

Trudnice i mlade mame mogu da kupe uobičajene polise putnog zdravstvenog osiguranja, dok određene osiguravajuće kuće ne osiguravaju bebe do tri ili šest meseci starosti. Ono što klijente više pogađa jeste neljubazan pristup prodavaca prema potencijalnim i budućim klijentima

Tabela: Polise za trudnice, porodilje i bebeAnalizom opštih i posebnih uslova osiguranja vodećih osiguravajućih kompanija koje u svojoj paleti proizvoda imaju i putno zdravstveno osiguranje, dobijeni su sledeći rezultati:

Osiguravajuća kompanija I RFZO

Isključenja vezana za starosnu dob trudnice (uzrast trudnice)

Isključenja vezana za nedelju trudnoće

AMSS preko 37. god

preko 37. god se ne može osigurati, a ako

je trudnica mlađa od 37. god osiguranje

pokriva do 28. nedelje trudnoće

GENERALI preko 38. god

preko 38. god se ne može osigurati, a ako je

trudnica mlađa od 38.god osiguranje pokri-

va do 28. nedelje trudnoće

DDOR preko 38. god

preko 38. god se ne može osigurati, a ako je



DUNAV preko 38. god




MILENIJUM preko 38. god

preko 38.god se ne može osigurati, a ako je



SAVA preko 38. god




TRIGLAV preko 36. god




UNIQA Nema isključenja Nema isključenja

WIENER

STADTISCHENema isključenja Posle navršene 28. nedelje trudnoće

RFZO Nema isključenja Nema isključenja

Napomena: Za tačnost podataka iznetih u tabeli odgovara autor članka koji je uradio istraživanje


AKTUELNO Putno zdravstveno osiguranje trudnica, mama i beba

(redovne, mesečne preglede ili pak eksper-tne, kao ni bilo kakve analize…), kao ni sam čin porođaja, jer je trudnoća sama po sebi izvesna, kao i porođaj. Sva “isključe-nja oko održavanja trudnoće i porođaja u putnom zdravstvenom osiguranju na puto-vanju i inostranstvu” defi nisana opštim i posebnim uslovima osiguravajućih kom-panija imaju za cilj da smanje “zloupotre-be” ove vrste osiguranja osiguranika pri putovanju u inostranstvo, da ovi osigura-nici “ne budu duplo osigurani”, te da osi-guravajuće kompanije posluju u skladu sa domaćim pravnim propisima i koji besplat-no obezbeđuju zdravstvenu zaštitu trud-nica i porodilja sa bebama, i da ova vrsta osiguranja nema za cilj podsticaj “iseljava-nja i raseljavanje domaćeg stanovništva u inostranstvo”, kao ni bilo kakav razlog da najšire gledano “odbije trudnicu” iz osi-guranja. Svakako, ako je trudnoća “ured-na” bez obzira na pristupnu starost trud-nice, bez obzira na nedelju trudnoće i ako postoji potvrda ili odobrenje ovlašćenog ginekologa koji vodi trudnoću ( držav-nog ili privatnog) za putovanje trudnice, ona ima puno pravo da putuje i da “kupi” putno zdravstveno osiguranje, te da bude zaštićena od svih ostalih rizika koji joj se na putovanju nepredviđeno mogu dogodi-ti, a nisu u vezi sa trudnoćom (poput pre-hlade, bolesti, zubobolje i sl). Zanimljivo je da većina osiguravajućih kompanija, koje imaju taksativno navedene parame-tre za osiguranje, navode uzrast trudnice, nedelju trudnoće ili uzrast bebe, a nijedna kompanija nije dala adekvatan, ni pismen odgovor na pitanje: “Šta ako trudnica na putu proslavi rođendan koji je granica za pristupnu starost ili pak trudnoća preraste navedenu nedelju kao graničnu za pristup u osiguranju, te posledično postaje “nepo-dobna” za osiguranje, i šta ako beba na putovanju takođe prerasta navedenu gra-ničnu dob i poslednično “prostaje podob-na” za osiguranje i vredna pažnje?!” Čak i u slučaju nekih loših situacija, poput nez-goda, povreda ili pak saobraćajnih udesa, u kojima je neophodna medicinska pomoć u vidu preduzimanja hitnih mera u cilju spašavanja života trudnice ili života dete-ta, naravno da ista neće ostati uskraćena o trošku osiguravajuće kompanije.

Prodavci treba da budu više informisaniNajviše zbunjuje odnos zaposlenih u osi-guravajućim kompanijama prema poten-cijalnim klijentima i njihova nedovoljna informisanost, što za posledicu ima loš pristup klijentima – trudnicama i mla-dim mama. U direktnom kontaktu odre-đeni prodavci osiguranja kada “čuju” da je potencijalni osiguranik /putnik trud-nica odmah odgovaraju “ne osigurava-mo trudnice” i završavaju razgovor. Čak i na molbu potencijalne klijentkinje da

joj se dozvoli uvid u uslove osiguranja kojih nema na internet adresi konkret-nog osiguravajućeg društva, isti nisu žele-li da nam ih dostave ni lično ni na elek-tronskim putem, pod izgovorom: “ni mi ih nemamo” ili “pozovite centralu u Beo-gradu” (sa čim smo se lično susreli istra-žujući ovu temu). U istraživanju nam se desilo da niko ne pita za urednost trud-noće, ili za razlog putovanja. Retke su osi-guravajuće kuće koje svojim zaposlenima skreću pažnju na “detalj” da će trudnica doneti na svet “novog klijenta”, te da bi trebalo sa posebnom pažnjom da se istoj obraćaju i da objasne razloge isključenja. Trudnica, kada se porodi, tj. nakon peri-oda “nepodobnosti za putno zdravstveno osiguranje”, verovatno više nikada neće tu osiguravajuću kuću pozvati.

Osiguranje bebaZanimljivo je da pojedine osiguravaju-će kuće imaju isključenja za bebe do tri odnosno do šest meseci starosti. To bi na

neki način mogla da bude loša reklama, a brojni su argumenti da za takvu odlu-ku nema razloga budući da su bebe do 6 meseci svakog meseca od rođenja pod

nadzorom nadležnih medicinskih radnika (pedijatara, patronažnih sestara…), i tako-đe mogu da dobiju potvrde o zdravstve-nom stanju za putovanje, kao i sve savete o bezbrižnom putovanju (poput potvrda da je beba zdrava da napusti porodilište, ili

Zanimljivo je da pojedine osiguravajuće kuće imaju isključenja za bebe do tri odnosno do šest meseci starosti. To bi na neki način mogla da bude loša reklama, a brojni su argumenti da za takvu odluku nema razloga

Isključenja vezana za prekid trudnoće i porođaj

Isključenja vezana za rizičnu trudnoću i kontrole u trudnoći

Isključenja vezana za mlade mame (porodilje)

Isključenja vezana za bebe

Tokom cele trudnoće Tokom cele trudnoće Nema isključenja Nema isključenja

Tokom cele trudnoće Tokom cele trudnoće Nema isključenja

Ne osiguravaju

se bebe ispod 6

meseci starosti




Ne osiguravaju

se bebe ispod 6

meseci starosti





Ne osiguravaju

se bebe ispod 3

meseca starosti

Porođaj je isključen

ukoliko je putovanje

započeto posle 30.

nedelje trudnoće

Nema isključenja Nema isključenja Nema isključenja

poput potvrda da je dete zdravo i sposobno da se upiše u vrtić ili školu). Zatim, bebe se u tom uzrastu (dojene ili ne) nalaze u kontrolisanim uslovima higijene, ishrane, uopšte ambijenta i prema njima se svi uku-ćani ponašaju sa “posebnom pažnjom” (za razliku od, na primer, dece uzrasta od 2-5 godina, koji nepredvidivo “istražuju svet”.

Što za posledicu može da ima pojavu odštetnog zahteva, ma koliko roditelji pazi-li na dete, jer nemoguće je u potpuno-sti sprečiti neki od osiguranih slučajeva. Zatim, treba znati da nijedan odgovoran i savestan roditelj koji jedva čeka poro-dični, godišnji odmor sebi neće dozvoli-ti da ga “upropasti” i da se izlaže tek tako putovanju u inostranstvo sa novorođen-četom bez prethodnih informacija i spre-čavanja svih potencijalnih problema koji ga mogu na putu zadesiti.

Zanimljivo je navesti dobar primer odno-sa prema potrošačima avio-kompanije “Air Serbia”, prema bebama i mamama: “Iako nije zabranjeno, ne preporučujemo Vam

putovanje avionom u prvih sedam dana nakon porođaja. Takođe se ne preporučuje da zdrave , novorođene bebe putuju avio-nom u prvih sedam dana nakon rođenja”.

Odnos sa klijentimaIdeja ovog članka je zapravo preporuka svim osiguravajućim kompanijama, da još jednom razmisle i osmisle kvalitetnu reviziju postojećih uslova putnog zdrav-stvenog osiguranja i jasno ih tumače te da ujednačeno obaveste sve u svojoj prodaji. Nakon toga bi bilo poželjno da naprave analizu odštetnih zahteva, pa da shodno tome koriguju uslove osiguranja, iz razlo-ga povećanja broja “kvalitetnih” klijena-ta koji “ne prave štete”, a da više obra-te pažnju na sprečavanje “zloupotreba” koje se takođe preventivno mogu smanji-ti, sprečiti i na kraju i iskoreniti… Potreb-na je samo “dobra volja” osiguravajućih kompanija, kao i “roditeljski pristup” kli-jentima i polisama. Trudnoća nije bolest, ona je samo “drugo stanje”.

ww

w.sv

et-o

sigu

ran

ja.rs

ww

w.sv

et-o

sigu

ran

ja.rs

DOZNAJTE SVE

O TRŽIŠTU

OSIGURANJA


AKTUELNO Osiguranje u pčelarstvu

Štete u pčelarstvu nastale zbog trovanja pčela i krađe košnica svake godine su sve veće, ali pčelari za sada nemaju mogućnost da te rizike osiguraju

P�elari traže nove polise

Pčelari u Srbiji svake godine plaćaju ogromne sume novca kako bi pokri-le štete nastale zbog trovanja pče-

la, krađe košnica ili vremenskih nepo-goda. Spas za pčelare svakako bi bilo odgovarajuće osiguranje, ali je intereso-vanje za sada slabo, jer ponuda osigura-vajućih kuća na tržištu ne odgovara nji-hovim potrebama. Pčelari tvrde da im je najpotrebnije da osiguranje u pčelarstvu pokrije rizike trovanja pčela i krađu koš-nica, ali u osiguravajućim kućama navo-de da nisu u mogućnosti da ponude osi-guravajuće pokriće za te rizike.

Pčelarstvo u Srbiji postaje sve perspek-tivnija poljoprivredna grana, a svake godi-ne povećava se broj onih koji odluče da se bave tim poslom. Imajući u vidu poda-tak da je u Srbiji registrovan 22.451 pče-lar, kao i da je broj košnica u 2016. godi-ni iznosio 792.000, a proizvodnja meda 5.671 tonu, jasno je da sektor pčelarstva ima ogroman potencijal koji bi mogle da iskoriste i osiguravajuće kuće. Neophod-no je samo da kroz dogovor usklade svo-je interese i približe pčelarima predno-sti osiguranja.

Visokorizična i niskoprofi tabilna grana poljoprivredePredsednik Saveza pčelarskih organiza-cija Srbije, Rodoljub Živadinović za Svet osiguranja govori o problemima sa koji-ma se pčelari suočavaju u sektoru osigu-ranja. On ističe da je najveći problem to

što osiguravajuće kompanije nemaju u ponudi ono što je pčelarima važno, a to je osiguranje koje pokriva trovanje pče-la na prvom mestu, kao i krađu pčela.

“To su dva najveća rizika danas u pče-larstvu, a osiguravajuće kuće žele da nam prodaju osiguranje za nešto što većini pčelara ne treba. Bilo bi dobro da, pored navedenog, postoji i ponuda osiguranja prinosa i rizika od bolesti pčela, ali na tome ne insistiramo, jer nam je jasno da

je to teško realno kontrolisati. Ali ponu-diti osiguranje u pčelarstvu, a ne ponudi-ti osiguranje od trovanja i krađa, smatra-mo nepristojnom ponudom”, objašnjava Živadinović.

On navodi i da je nedostatak adekvat-ne ponude polisa razlog slabe zaintereso-vanosti pčelara i naglasio da su “apsolut-no nezadovoljni ponudom osiguravača”.

“Kada bi postojalo realno i korektno osiguranje od trovanja i krađe pčela, sigu-ran sam da bi veliki broj pčelara bio zain-teresovan”, kaže on.

Živadinović navodi da osim izmene ponude i prilagođavanja realnim potre-bama pčelara na terenu, osiguravajuće kuće treba da shvate da je pčelarstvo viso-korizična i niskoprofi tabilna grana poljo-privrede, od koje najveće koristi imaju država i poljoprivrednici kojima pčele opraše biljne kulture i povećaju prinose. “Oko 370 evra je korist od jedne košni-ce godišnje za okolne poljoprivrednike od oprašivanja pčelama, jer se povećava količina roda i poboljšava kvalitet plodo-va”, navodi on. U tom smislu, kako doda-je, ponude za osiguranje od svih rizika ne

Pčelari bi se više interesovali za osiguranje ukoliko bi osiguravajuće kuće nudile i osiguranje od trovanja i krađe pčela


bi smele da pređu vrednost jednog kilo-grama meda u velikoprodaji, kako bi oda-ziv pčelara bio masovniji.

“Takođe moraju da obuhvate najma-nje trovanje pčela, krađe pčela i posle-dice od nevremena svih vrsta”, naglaša-va Živadinović.

On iznosi i podatak da je višegodišnji prosečni prinos od jedne košnice od 12 do 16 kilograma. “Ko misli da je prinos veći, slobodno neka počne da pčelari i neka se ‘obogati’. Troškovi pčelarenja u današnjim izmenjenim klimatskim pri-likama su ogromni. Da ne govorimo o troškovima selidbe, benzina za obilazak pčela i lečenja pčela”, navodi on. Pčela-ru, kako je rekao, realno ne ostane više od 2.000 dinara po košnici čistog profi ta u prosečnim godinama.

“Ne treba zaboraviti da je u poslednje tri godine, glavna bagremova paša dala prinos samo jedne godine, a oni koji ne sele košnice, a kojih je oko 58 odsto, nisu imali nikakve prihode”, navodi Živadi-nović. Prema njegovim rečima, zato oni intenzivno sa državom rade na tome da ohrabre pčelare da sele pčele i to kroz subvencije države za nabavku prikolica, kontejnera i platformi za selidbu pčela. “Pčelari se dosta plaše i krađe i trovanja pčela, te je i to jedan od razloga zašto još uvek mali broj pčelara odlučuje za selid-bu”, kaže on i dodaje da kada bi proce-nat selećih pčelara bio veći, sa traženim osiguranjem bi bilo i sve više pčelara koji bi osiguravali svoje rizike.

Na pitanje koliko je košnica u Srbiji osigurano, on je rekao da nema taj poda-tak, ali da veruje da je “krajnje simboli-čan, ukoliko uopšte i ima pčelara koji se osiguravaju od nepogoda i poplava, što je danas u ponudi”.

“Ja recimo ne poznajem nijednog takvog pčelara”, kaže on i dodaje da ni u zemljama bivše SFRJ ne znaju nijednog pčelara koji osigurava one rizike koji su za njih najveći.

Osiguravači: Za sada bez mogućnosti uvođenja novih polisaOsiguravajuće kuće u Srbiji imaju ponudu osiguranja za pčelare, ali tvrde da takva vrsta osiguranja nije aktuelna i pored veli-kih rizika u pčelarstvu.

U Dunav osiguranju kažu da nude osi-guranje zdravih pčela, košnice i njiho-vog sadržaja, odnosno za saće i med, koji pripadaju pčelinjem društvu. Navode da zainteresovanost pčelara za osiguranje postoji, ali uglavnom za rizike koje nisu u mogućnosti da im ponude, kao što je trovanje pčela i krađa košnica.

“Trenutno nismo u mogućnosti da ponudimo osiguravajuće pokriće za rizi-ke trovanja pčela i krađu košnica”, navo-de u Dunav osiguranju. Ocenili su i da, na žalost, osiguranje pčela u Srbiji nije aktuelno i pored velikih rizika koju ima ova vrsta proizvodnje.

Osiguravač je, kako navode u Dunav osiguranju, u obavezi da nadoknadi šte-te koje nastanu pod normalnim uslovi-ma pčelarenja, za pčelinje društvo - u slučajevima uginuća ili prinudnog uni-štenja usled bolesti (o kojoj je osigura-nik dužan priložiti veterinarski izveštaj) ili nesrećnog slučaja, za uništenje košnica i njihovog sadržaja - usled nesrećnog slu-čaja ili elementarnih nepogoda: požara, poplave, groma, oluje i slično i kod pre-voza pčela na pašu.

Prilikom izlaska veterinara na teren pro-cenjuje se stanje košnica na terenu. Sva-ka košnica je obeležena sa svojim brojem, koje određuje Ministarstvo poljoprivre-de, a na osnovu toga dobija se podatak o broju košnica koje poseduje osiguranik/vlasnik. Zatim se gleda zdravstveno stanje pčela, odnosno da li su u dobroj kondiciji i na osnovu toga, da li su stacionirane ili idu na pašu, određuje se vrednost osigu-ranja, odnosno premijska stopa.

Pčelarstvo

Uslovi osiguranjaU Dunav osiguranju kažu da se ne mogu

osigurati: pčele kojima se ne posve-

ćuje dovoljno pažnje u pogledu nege i

ishrane, kao ni društva nastanjena u sla-

bim košnicama sa slabim saćem i u koš-

nicama sa nepokretnim saćem (pletare),

pčele za vreme zimskog mirovanja, i to od

dana zazimljenja (15. 10.) do prvog proleć-

nog izletnog dana (15. 4.). Osiguranje pče-

la zaključuje se na trajanje od godinu dana.

Cena osiguranja pčela zavisi od grupe opa-

snosti koja se određuje na osnovu pregleda

od strane veterinara, kao i na osnovu toga

da li su pčele stacionirane na jednom me-

stu ili se sele na pašu.

Osiguranjem nisu obuhvaćene opasnosti

koje nastanu zbog gubitka matice, pčeli-

njeg roja, grabeži pčela, krađe ili nestanka

pčela i sadržaja košnice, nedovoljne zali-

he hrane (glad) i njenih posrednih ili nepo-

srednih posledica, slabog ili zlonamernog

postupka sa pčelama od strane osigurani-

ka ili osobe kojoj je poverena briga o pče-

lama, zaraznih i parazitskih bolesti koje se

suzbijaju po zakonu - akaroza pčela, tro-

pileloza (grinjavost), američka kuga pčeli-

njeg legla, evropska trulež pčelinjeg legla,

nozemoza i varooza, šteta nastalih prska-

njem i zaprašivanjem sredstvima za zašti-

tu bilja i za uništavanje insekata.

U Srbiji je registrovan 22.451 pčelar, a broj košnica je u 2016. godini iznosio 792.000


AKTUELNO Osiguranje u pčelarstvu

U Dunav osiguranju navode da se pče-linje društvo osigurava na sumu osigura-nja koju ima u maju mesecu. Za košni-ce i saće se suma osiguranja određuje u trenutku zaključenja osiguranja, dok se za med suma osiguranja određuje kada je medište puno. Osiguranje važi dok su osigurane pčele u mestu koje je navedeno u polisi, kao i za vreme prevoza na pašu ako je kod prevoza osigurano dobro pro-vetravanje u košnicama, i ako pčele oba-vezno prati stručno osposobljena osoba.

Štete učestale, iznosi milionskiKoliko je pčelarima neophodno osigura-nje od trovanja pčela pokazuje skori pri-mer stradanja pčela u kikindskoj opštini, kada je zbog prskanja suncokreta pesti-cidima u toj opštini za mesec dana stra-dalo ukupno 3.509 košnica. Materijalna šteta procenjena je na čak 700.000 evra. Još jedan od problema je što košnice nisu osigurane. Pčelari su i tada naglasili da je procedura za osiguranje pčela veoma komplikovana, jer osiguravajuće kuće ne prihvataju da je pčelarstvo specifi čna poljoprivredna grana.

Krađa košnica u Srbiji takođe je posta-la unosan posao. Jedno pčelinje društvo, na primer, košta od 100 do 150 evra, ne računajući med koji se u tom trenutku nalazi u košnici. Pčelari se dodatno žale i na činjenicu da nadležni teško, ili goto-vo nikako ne pronalaze počinioce, zbog čega njihova šteta postaje nenadoknadi-va. Lopovi najčešće kradu košnice kada se one nalaze na ispaši, odnosno kada nisu na imanju pčelara, već nezaštiće-ne na otvorenom prostoru. Da bi u tim

situacijama zaštitili svoju imovinu, pče-lari u poslednje vreme sve češće kupuju specijalne lokatore, koje ugrađuju u same košnice i tako u svakom trenutku prate gde se one nalaze.

U Srbiji i loši vremenski uslovi ugro-žavaju pčelarstvo, što je naročito došlo do izražaja protekle godine kada je pro-izvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015.

Inicijativa o zaštiti pčelaFondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji. Primer zemlje koja se bori da zaštiti tu oblast je Slovenija, gde Slo-venački pčelarski savez namerava da vla-di Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opsta-nak. Pčelarstvo i u Evropskoj uniji ima veliki značaj, što pokazuju podaci da je EU veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250.000 tona godišnje, uveze još oko 200.000 tona.

Podrška države za razvoj pčelarstvaZa osiguranje useva i plodova i osigura-nje životinja, pa i pčela, postoje držav-ne subvencije od 40 odsto na premiju

osiguranja, kao i subvencije nekih opšti-na u Srbiji koje dodatno daju subvenci-je na premiju osiguranja od 10-20 odsto, što bi takođe trebalo da podigne intere-sovanje pčelara. Država godinama una-zad bespovratno regresira plaćenu pre-miju osiguranja na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za pre-miju osiguranja useva, plodova, više-godišnjih zasada, rasadnika i životinja.

U Ministarstvu poljoprivrede za Svet osiguranja navode da su maksimalni iznosi podsticaja za osiguranje životi-nja iznosi 2.000.000 dinara. Ukupno za sve vrste podsticaja iz ovog pravilnika korisnik podsticaja može da ostvari mak-simalno 2.500.000 dinara.

Bržem razvoju pčelarstva trebalo bi da doprinesu i podsticaji države, koji su ove godine uvećani za 20 odsto.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je ove godine dodatno uvećalo sredstva, kojima podstiče ovu granu stočarstva, tako da, ukoliko se ispune svi zahteva-ni uslovi od korisnika, u sektoru pče-larstva država dodeljuje nekoliko sub-vencija. Podsticaji po košnici pčela, u iznosu od 720 dinara isplaćuju se jed-nom godišnje. Podsticaji po košnici pčela u organskoj proizvodnji od 1.008 dina-ra takođe se isplaćuje se jednom godiš-nje. Predviđena je o podrška podstica-jima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica, rojeva, a visina sub-vencije je od 50 do 65 odsto od kupov-ne vrednosti bez PDV-a.

Snježana Davidović

Vremenske nepogode ugrožavaju p�ele

U majskim poplavama 2014. na-

stradale su 1.683 košnice, a uku-

pna šteta zbog uništenja pčelinjih dru-

štava i gubitka prinosa bagremovog

meda procenjuje se na više od 20 mi-

liona evra. Direktna šteta zbog unište-

nja pčelinjih društava procenjivala se na

oko 300.000 evra. O razmerama štete

svedoči i podatak da su 2013. godi-

ne na bagremovoj paši članovi SPOS-

a prikupili 3.044 tone meda, a 2014.

ni 300 tona.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je ove godine dodatno uvećalo sredstva kojima podstiče ovu granu stočarstva

Bankarstvo je potrebno, banke nisu, rekao je svojevremeno Bill Gates, a danas više ne možemo pobeć i od

činjenice da se fi nansijska industrija suo-čava sa ogromnim promenama. Nove teh-nologije i streloviti uspon fi ntech start-upova svakodnevno menjaju način na koji klijenti upravljaju svojim novcem. A fi nan-sijske institucije nalaze se na prekretnici - ili ć e prihvatiti te nove trendove i pokušati da ih okrenu u svoju korist ili ć e se bori-ti protiv njih, a u toj bici teško bi odnele pobedu protiv fi ntech fi rmi. Jer generaci-ja milenijalaca koja ć e upravo krenuti u svet fi nansija ima sasvim druge preferen-cije kada je o potrošnji i upravljanju nov-cem reč. Za njih bankarstvo jeste potreb-no, no banke zaista nisu. Za očekivati je stoga da ć e PSD2, cloud, blockchain, Busi-ness API i veštačka inteligencija promeni-ti temelje bankarske industrije. I to vrlo skoro. Fintech kompanije nude inovativ-nu konkurenciju bankarskim uslugama, a start-upovi koji se bave transferom novca mogli bi biti faktor koji ć e izbaciti banke iz cele priče, ukoliko ih banke ne prihva-te kao partnere. Već ina globalnih fi rmi za fi nansijske usluge to je shvatila, pa plani-raju pojačati fi ntech partnerstva.

Njih 88 posto zabrinuto je naime da ć e izgubiti prihode zbog nezavisnih fi nte-ch društava. Prema istraživanju PwC-a “Redrawing the Lines: FinTech ‘s Growing Infl uence on Financial Services”, globalne kompanije smatraju da je gotovo četvrti-na njihovih prihoda u opasnosti. Stoga 77 posto njih veruje da ć e uvesti blockchain u svoje poslovne ili proizvodne procese do 2020. godine, a očekuje se i da ć e fi nan-sijske institucije imati 20-postotni godišnji

povrać aj ulaganja od projekata povezanih sa fi ntechom. Finansijske su institucije bez sumnje shvatile važnost ovakvih, nazo-vimo ih, fi nansijskih ekosistema i poku-šavaju svoje organizacije otvoriti prema inovacijama. Pritom ć e prihvatanje efi ka-snih strategija rasta i integrisanje sa fi nte-ch kompanijama biti ključno u težnji za inovativnošć u. Recimo još da je partner-stvo sa fi ntech kompanijama poraslo sa 32 posto u 2016. na 45 odsto u ovoj godini, iako postoje velike razlike među zemlja-ma u prihvatanju fi ntecha.

Kako bi fi nansijske institucije ostale u središtu industrije fi nansijskih usluga i u buduć nosti, njihova putovanja u inovativ-ne projekte treba da postanu deo celoku-pne strategije. No za to je potrebna uspeš-na navigacija kroz regulatorne zahteve, IT pitanja, sajber bezbednost ... Inovacije pak treba da budu uključene u sve aspekte

promišljanja poslovanja, te na njih ne treba gledati kao na odvojenu inicijativu.

Fintech start-upovi zabeležili su 40 mili-jardi dolara kumulativnih ulaganja glo-balno tokom protekle četiri godine, stoga velika već ina svetskih banaka, osigurava-ča i investicionih menadžera namerava da u narednih tri do pet godina proširi svoja partnerstva s fi ntech društvima. Doduše, bankari prigovaraju fi ntech start-upovi-ma da se žele baviti samo onim vidljivim, zanimljivim delom poslovanja, usmere-nim prema klijentima, no ne i dosadni-jim pozadinskim, koje takođe neko mora odraditi. Personalizacija usluga ono je što fi ntech nudi kao svoju komparativnu pred-nost, no mora se spomenuti i skepsa koja se oseć a oko bezbednosti podataka i tran-sakcija, a to je ono što brine banke.

Nataša Gajski Kovačić

Finansijske institucije nalaze se na prekretnici - ili ć e prihvatiti nove trendove i pokušati da ih okrenu u svoju korist ili ć e se boriti protiv njih, a u toj bitki teško bi odnele pobedu protiv fi ntech fi rmi. Jer generacija milenijalaca koja ć e upravo krenuti u svet fi nansija ima sasvim druge preferencije kada je o potrošnji i upravljanju novcem reč. Za njih bankarstvo jeste potrebno, ali banke zaista nisu

Izgradnja novih finansijskih ekosistema


AKTUELNO Tehnologija menja fi nansijsko tržište


ANALIZA Poslovanje u prvom tromesečju

Za razliku od prvog kvartala 2016. godine kada je osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti i ostalih osiguranja imovine – imovinska osiguranja po učešću sledilo osiguranje od autoodgovornosti, u prvom kvartalu ove godine usled nižeg rasta premije imovinskih osiguranja od rasta premije životnih osiguranja, njegovo mesto po učešću zauzima životno osiguranje sa 23,7 odsto

Životno osiguranje prestiglo imovinsko

Ukupna premija u prvom tromesečju 2017. godine iznosila je 24,1 mili-jardu dinara (195 miliona evra), što

predstavlja rast od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju poda-ci Narodne banke Srbije. U strukturi pre-mije, učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 76,3%, dok je učešće životnih osiguranja iznosilo 23,7%. Rast učešća životnih osigu-ranja sa 22,3% u istom periodu prethodne godine posledica je nominalnog rasta tih osiguranja od 17,0%.

Prvo auto, drugo životno osiguranjePosmatrano prema vrstama osiguranja, struktura premije u ovom periodu je donekle slična strukturi u istom perio-du 2016. godine, uz beleženje najvećeg učešća osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila (osiguranje

od autoodgovornosti) u ukupnoj premi-ji od 27,9%. Za razliku od prvog kvartala 2016. godine kada je osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti i ostalih osi-guranja imovine – imovinska osiguranja po učešću sledilo osiguranje od autood-govornosti, u prvom kvartalu ove godine usled nižeg rasta premije imovinskih osi-guranja od rasta premije životnih osigu-ranja, njegovo mesto po učešću zauzima životno osiguranje sa 23,7%. Posle imo-vinskih osiguranja sa učešćem od 23,6%, sledi kasko sa 7,7%. Premija neživotnih osiguranja beleži rast od 8% u odnosu na isti period 2016. godine. Premija osigu-ranja od autoodgovornosti je zabeležila rast od 5,8%, premija imovinskih osigu-ranja 4,5%, premija osiguranja od posle-dica nezgode 9,8%, dok premija osigu-ranja motornih vozila – kasko 13,8%.

Struktura premije

Autoosiguranje 27,9%

Osiguranje života

23,7%

Imovinsko osiguranje

23,6%

Ostala neživotna osiguranja

17,1%

Kasko 7,7%


Osiguranje od posledica nezgode, koje obuhvata između ostalih i obavezna osi-guranja kao što su osiguranje putnika u javnom saobraćaju i osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih obo-ljenja i oboljenja u vezi sa radom, beleži učešće od 5,2%. Poređenjem učešća pre-mije dobrovoljnog zdravstvenog osigura-nja uočava se njegov rast sa 3,3% u prvom kvartalu 2016. godine na 3,8% u prvom kvartalu 2017. godine, praćen nominal-nim rastom ove premije od 27%. Pri tome skoro četiri petine tržišta pokrivaju tri društva za osiguranje.

Bez promena u prvih petU ovom periodu u odnosu na isti proš-le godine nije došlo do promena u rang listi pet najvećih društava za osiguranje, posmatrano prema visini ukupne premije

Premija u T1 2017. prema kriterijumu premije

neživotnih osiguranja u RSD

Dunav osiguranje 6.339.000.000

Generali osiguranje 3.481.000.000

DDOR Novi Sad 2.586.000.000

Wiener 1.327.000.000

Triglav 1.267.000.000

Uniqa neživotno 933.000.000

Izvor: Priređeno na osnovu izveštaja NBS

Premija u T1 2017. Prema kriterijumu premije životnih

osiguranja u RSD

Generali osiguranje 1.670.000.000

Wiener 1.446.000.000

GRAWE 678.000.000

Societe Generale 473.000.000

Uniqa životno 426.000.000

Dunav osiguranje 342.000.000

Izvor: Priređeno na osnovu izveštaja NBS

osiguranja, koja u ukupnoj premiji trži-šta učestvuju sa 78,1%. Međutim, došlo je do promene u rangu pet najvećih društa-va za osiguranje, posmatrano prema visi-ni premije neživotnih i premije životnih osiguranja, koja u ukupnim navedenim kategorijama svih društava za osiguranje učestvuju sa 81,4% i 82,2%, respektivno. Zanimljivo je da je veliki skok u segmentu životnog osiguranja kako u visini premije tako i u poziciji zabeležilo Societe Gene-rale osiguranje. Premija ovog osigurava-ča je skočila sa 135 miliona dinara na 473 miliona dinara i tako je ovo osiguranje postalo četvrto po visini premije osigura-nja života dok je u istom periodu prošle

godine bilo osmo. Snažan skok premije životnog osiguranja zabeležilo je i Wie-ner Städtische osiguranje koje je akvizi-ralo AXA osiguranje, što je delimično i uticalo na ovaj rast (AXA životno je na kraju prošle godine imalo premiju oko 226 miliona dinara), ali samo delimično. Naime, premija je u prvom kvartalu 2016. iznosila 866 miliona dinara, a ove godine 1,446 miliona dinara. U osiguranju života Generali osiguranje i dalje suvereno vla-da sa premijom od 1,670 miliona dinara.

Bilansna suma, aktiva i struktura pasiveBilansna suma društava za osiguranje i društava za reosiguranje povećana je na kraju T1 2017. godine na 227,6 mlrd dina-ra (1.836 mln. evra ili 1.960 mln. američ-kih dolara), i to za 10,8% u odnosu na kraj T1 prethodne godine.

U strukturi aktive društava za osigu-ranje i društava za reosiguranje, sa sta-njem na dan 31. mart 2017. godine, naj-veći deo odnosio se na dužničke hartije od vrednosti i to dužničke hartije od vred-nosti: raspoložive za prodaju (44,5%), sa fi ksnim prinosom (14,7%) i koje se iska-zuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (3,9%), iza kojih su sledili: nekretnine, postrojenja i oprema (8,1%), potraživa-nja (7,1%), gotovina i kratkoročni depo-ziti (5,2%), vlasničke hartije od vrednosti (0,4%) i ostalo. U poređenju sa istim peri-odom prethodne godine može se zaklju-čiti da s jedne strane, dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju poveća-vaju pretežno učešće, beleženjem značaj-nog nominalnog rasta po stopi od 31,3 %, dok s druge strane, nekretnine, gotovina i kratkoročni depoziti smanjuju učešće u ukupnoj aktivi.

U strukturi pasive na kraju T1 2017. godine tehničke rezerve iskazuju učešće od 69,4%, a kapital 22,5%. Kapital u izno-su od 50,9 mlrd. dinara beleži rast u odno-su na kraj T1 prethodne godine po stopi od 12,2%, dok tehničke rezerve u izno-su od 156,7 mlrd. dinara u posmatranom periodu beleže rast od 10,4%, pri čemu je najznačajnije učešće u ovim rezerva-ma imala matematička rezerva, sa stopom rasta od 18,9%. Tehničke rezerve u konti-nuitetu beleže i nominalan i realan rast.

Posmatrano ukupno u Srbiji za sva društva za osiguranje tehničke rezerve neživotnih osiguranja u T1 2017. godine, najvećim delom bile su uložene u držav-ne hartije od vrednosti 70,1%, a zatim u depozite kod banaka i gotovinu 12,0%, nekretnine 6,6% i potraživanja za nedos-pele premije 2,7%. U strukturi investiranja tehničkih rezervi životnih osiguranja naj-zastupljenije je ulaganje u državne hartije od vrednosti sa 96,2%, a zatim slede depo-novanje kod banaka i gotovina sa 2,0%.

Izvor: NBS

U ovom periodu u odnosu na isti prošle godine došlo je do promene u rangu pet najvećih društava za osiguranje, posmatrano prema visini premije neživotnih i premije životnih osiguranja


ANALIZA Rizici zemalja i sektora na globalnom nivou po proceni Coface-a

Drugi kvartal 2017. označio je novi početak za Evropu, Rusiju i, u pogledu sektora, za automobilsku i poljoprivredno-prehrambenu industriju u nekoliko zemalja, pokazuje analiza francuske kompanije Coface, svetskog lidera u osiguranju potraživanja

Novi po�etak za Evropu

Konfl iktni signali koji dolaze iz ame-ričke ekonomije (A2, nizak rizik), zajedno sa nejasnoćama oko pake-

ta fi skalnih stimulansa znaci su za oprez. Uprkos poboljšanju BDP-a za K1 (sa 0,7 %, na 1,2 %) i činjenici da je nezaposlenost na najnižem nivou u skoro šesnaest godi-na, potrošnja domaćinstava nastavlja da slabi. Štaviše, verovatno je da će kreditni rast usporiti, kao rezultat očekivanog rasta kamatnih stopa. Oporavljenom američ-kom energetskom sektoru ocena je pove-ćana na “visok rizik”. Proizvodnja sirove nafte i naftna industrija na kopnu rastu i nastaviće da se šire kao rezultat regulatorne relaksacije. Evrozona je u pozitivnoj tački, uživa veoma povoljne uslove fi nansiranja, podršku investicija za rast i oživljavanje korporativnog poverenja. Nesolventnost je smanjena u skoro svim zemljama - osim u Velikoj Britaniji (koju je oslabilo uspora-vanje potrošnje) i u Belgiji (četvrti najve-ći trgovinski partner evrozone). Očekuje se da će se u ove dve zemlje nesolventnost povećati za +9 % i +5 % u 2017. godini, pre-ma prognozama kompanije Coface. Ovom prilikom Coface povećava svoje ocene Špa-nije (gde su rast i spoljna trgovina poseb-no dinamični) na A2, i Portugala (koji se povukao iz procedure prekomernog defi -cita Evropske komisije) na A3.

Nekoliko sektora prati pozitivan trend Poljoprivredno-prehrambeni sektor i na regionalnom nivou u zapadnoj Evropi i u Francuskoj, sada je ocenjen kao “srednji

rizik”. Ovo je rezultat povećanja cena sirovina i kraja katastrofalnih klimat-skih uslova za useve. Metaloindustrija u Nemačkoj sada je klasifi kovana oce-nom “srednji rizik”, usled stabilizacije cena i pozitivne dinamike njenih ključ-nih tržišta. Automobilski sektor u Italiji sada ima ocenu “nizak rizik”. Central-na Evropa i dalje uživa prednosti pobolj-šanih ocena. U ovom kvartalu, farmaceutska industrija se klasifi kuje ocenom “nizak rizik”, zbog povećanja interne i eksterne potražnje. Energetski sektor je poboljšao svoju oce-nu na “srednji rizik”, na regionalnom nivou i u Poljskoj, podstaknut profi tabil-nošću kompanija za preradu nafte i oče-kivanim povećanjem potražnje. Metalo-industrija je dobila ocenu “srednji rizik” na regionalnom nivou i u Poljskoj, zahva-ljujući novim investicijama u infrastruk-turu i oporavku automobilskog sektora.

Raznolik učinak u zemljama u usponu, uključujući Rusiju, Kinu i Indiju U Rusiji je došlo do blagog oporavka, gde se procena zemlje poboljšala na B. Inve-sticije i industrijska proizvodnja rastu, a maloprodaja više ne opada, zbog kontroli-sanog nivoa infl acije (blizu 4 %). Prodaja u automobilskoj industriji je porasla (+11 % u 2017. godini), omogućavajući da se ovoj industriji ocena poboljša sa “veoma visok rizik” na “visok rizik”. Naročito Uzbeki-stan (sada C) uživa u prednostima oporav-ka aktivnosti u Rusiji, kao i fi nansiranju od strane Svetske banke i EBRD-a i ubla-žavanju političke nesigurnosti. Situacija je mešovita u azijskim zemljama u usponu. U Kini (kojoj je u junu 2016. godine sma-njena ocena na B, signalizirajući “značajan rizik”) pokazatelji su se vratili u crveno. Privreda ove zemlje usporava, a rizici od nesolventnosti rastu, posebno zbog stro-žih kreditnih uslova. Naročito je ocena

Kako se rangiraju zemlje i sektori?

Nekoliko nivoa rizikaProcene zemalja kompanije Coface (160 zemalja) rangiraju se na skali sa osam ni-

voa, po rastućem redosledu rizika: A1 (vrlo nizak rizik), A2 (nizak rizik), A3 (prilič-

no prihvatljiv rizik), A4 (prihvatljiv rizik), B (značajan rizik), C (visok rizik), D (vrlo visok

rizik) i E (ekstremni rizik). Procene sektora kompanije Coface (13 sektora u 6 geograf-

skih regija, 24 zemlje koje predstavljaju gotovo 85 % svetskog BDP-a) rangiraju se na

skali sa četiri nivoa: nizak rizik, srednji rizik, visok rizik i vrlo visok rizik.


Procena rizika u sektorima - drugi kvartal 2017.

Mapa rizika po zemljama - drugi kvartal 2017.

GERMANY

FRANCE

ITALY

SPAIN

UNITED KINGDOM

FINLAND

SWEDEN

DENMARK

PORTUGAL

ELAND

IRELAND

LITHUANIA

LATVIA

ROMANIA

POLAND

UKRAINE

BULGARIA

HUNGARY

SLOVAKIA

CZECHREPUBLIC

GREECE

ALBANIA

MONTENEGRO

BOSNIA

CROATIA

SERBIA

NETHERLANDS

LUXEMBOURG

ESTONIA

BELARUS

MALTA

MOLDOVA

BELGIUM

NORWAY

SLOVENIA

MACEDONIA

SWITZERLAND AUSTRIA

za automobilski sektor (na regionalnom nivou, kao i u Kini) smanjena, na “visok rizik”, zbog drastičnih mera kontrole na automobilima sa unutrašnjim sagoreva-njem. Uprkos padu prodaje automobila, sektor maloprodaje koristi prednosti robu-sne potražnje, pa otuda povećanje ocene na “nizak rizik”. U Indiji, poboljšana pro-cena poljoprivredno-prehrambenog sekto-ra na “srednji rizik” objašnjava se klimat-skim uslovima koji su se vratili u normalu.

Rizici rastu na Bliskom istoku i u Africi Bliski istok i Afrika su regioni u kojima su se ocene zemalja najviše pogoršavale od 2014. do 2015. godine. To je posledica povećanja političkih tenzija i pada cena nafte i gasa. Coface je u ovom kvartalu umanjio ocene za nekoliko zemalja. Ekonomski rast i fi nan-sijska situacija Katara (sada A4) mogla bi da se pogorša, nakon nedavnih mera koje su preduzele druge zemlje Zaliva. Bahre-in (sada C) suočava se sa visokim budžet-skim defi citom i prekomernom zaduže-nošću. Izgledi Namibije (sada B) za ovu godinu su slabi, uprkos oporavku u rudar-skom sektoru. Mauricijus (sada A4) dobio je niže pozicije u međunarodnim benčmar-kovima koji mere poslovno okruženje. Rizi-ci takođe eskaliraju u pogledu sektora, što je pokazalo smanjenje ocene farmaceutske industrije na “srednji rizik” u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji, zbog smanjene javne potrošnje.

MA URITIUS

ILE DE LA RÉUNION

Metaloprerađivačka

industrija

Maloprodaja

Farmacija

IKT*

Saobraćaj

Automobilska

industrija

Hemijska industrija

Građevinarstvo

Energetika

Tekstilna industrija

Nizakrizik

Srednjirizik

Visokrizik

Veoma visokrizik

Povećanje

Smanjenje

Poljoprivredno-

prehrambena

industrija

Obrada papira i

drveta

SEVERNA AMERIKA

ZAPADNA EVROPA

AZIJSKE ZEMLJEU USPONU

LATINSKA AMERIKA

CENTRALNA EVROPA

SREDNJI ISTOK

Find all our publications on www.coface.com

Follow us on

PROCENJENO 12NAJVEĆIH SEKTORA NASVETSKOM NIVOU

Procene kompanije Cofacezasnovane su na 70 godinastručnosti kompanije

Finansijski podaci objavljuju seod strane izlistanih kompanija iz 6geografskih regija

pokazatelja: promet,

zaduženosti, novčani tokovi, ipotraživanja koje zabeleže našiprocenitelji rizika

* IKT, Informacionokomunikacijske tehnologije

A

VRLO NIZAK NIZAK ZADOVOLJAVAJUĆI RAZUMAN RELATIVNO VISOK VISOK VEOMA VISOK EKSTREMAN

A1 A2 A3 A4 B C D E

Rizik od poslovnog neizvršenja

Izvo

r: C

ofac

e SA


RAZGOVARAMO Goran Đerić, direktor funkcije usluga Pošte Srbije

Novim uslugama pove�avamo profitabilnost

Najveća komparativna prednost Pošte za uspeh posla prodaje polisa osiguranja jeste razvijena i pristupačna mreža šaltera, što obezbeđuje izuzetnu dostupnost usluge. Takođe, kao pružalac platnih usluga, Pošta Srbije istovremeno sa prodajom polisa može da izvrši uplatu sredstava u slučaju gotovinskog plaćanja

Još prošle godine objavljeno je da će Pošta Srbije početi da se bavi poslo-vima osiguranja. Nedavno je dobila i

dozvolu Narodne banke Srbije da može da obavlja te poslove te su se u ponudi već našle polise. Za sada se polise prodaju u 35 ovlašćenih pošti širom Srbije, a mogu se kupiti polise putnog zdravstvenog osi-guranja, kombinovano osiguranje doma-ćinstva i zeleni karton. U budućnosti će se portfelj vrsta osiguranja proširivati. Sve to je bio dobar povod za razgovor sa nad-ležnim za ovu oblast Goranom �erićem, direktorom funkcije usluga Pošte Srbije.

Zašto se Pošta Srbije odlučila da sara-đuje sa osiguravačima, kakav potencijal vidite u tom novom segmentu usluge/pro-izvoda koji nudite klijentima?Pošta je istraživala tržište osiguranja u Srbi-ji i na osnovu rezultata zaključili smo da proširenje asortimana usluga poslovima zastupanja u osiguranju ima potencijal pozitivnog efekta na poslovanje. U isto vreme, uvažili smo i veoma pozitivna isku-stva poštanskih uprava razvijenih zemalja koje pružaju usluge osiguranja.

Prepoznali smo da će ova novina u našoj ponudi zanimati sve one koji već kori-ste usluge Pošte Srbije, ali da će privući i nove korisnike.

Najveća komparativna prednost Pošte za uspeh ovog posla jeste razvijena i pristu-pačna mreža šaltera, što obezbeđuje izuzet-nu dostupnost usluge. Takođe, kao pruža-lac platnih usluga, Pošta Srbije istovremeno sa prodajom polisa može da izvrši uplatu sredstava u slučaju gotovinskog plaćanja.

I sam proces pripreme dokumentacije za apliciranje kod Narodne banke Srbije za dobijanje saglasnosti za obavljanje poslo-va zastupanja u osiguranju, bio je veoma zahtevan. U maju smo dobili pomenutu saglasnost, a od 1. juna smo startovali sa pružanjem nove usluge.

Koliko radnika Pošte Srbije je prošlo obuku za zastupnika u osiguranju i na koji način ste sprovodili edukaciju svo-jih zastupnika? U kojem broju fi lijala se nude polise osiguranja?Obuku za zastupnike u osiguranju prošla su 84 naša radnika. Sprovedena je u sarad-nji sa Privrednom komorom Srbije, prema predviđenom planu i programu. Svi zapo-sleni koji su pohađali obuku dobili su ovla-šćenje Narodne banke Srbije za obavlja-nje poslova zastupanja u osiguranju. Osim toga, svi su prošli i proširenu obuku, orga-nizovanu u saradnji sa Dunav osiguranjem, našim partnerom u ovom poslu.

Trenutno se usluge prodaje osiguranja pružaju u 35 ovlašćenih pošta širom Srbi-je. Plan je da se prodajna mreža postepeno širi, što podrazumeva i da se za dodatni broj zaposlenih sprovede procedura dobi-janja ovlašćenja Narodne banke Srbije.

Na zvaničnoj stranici smo videli da sarađujete sa Dunav osiguranjem, da li je to jedini osiguravač čije polise namerava-te da prodajete ili će se taj portfelj dopu-njavati i ponudom drugih osiguravača?Sada sarađujemo samo sa Dunav osigura-njem, koje je po visini naplaćenih premi-ja lider na tržištu osiguranja. Moram da

Ono što nam je posebno važno i što je naša stalna težnja, sa uvođenjem ove uslu-ge i nizom drugih novih servisa, obezbe-đujemo dodatno upošljavanje kadrovskih i tehničko-tehnoloških kapaciteta kom-panije, povećavamo produktivnost i pro-fi tabilnost.

Koliko je bilo komplikovano ispuni-ti sve uslove da biste postali zastupnici u osiguranju?Zakonskom regulativom i podzakonskim aktima detaljno su propisani uslovi poslo-vanja u ovoj oblasti. Narodna banka Srbi-je je precizno i jasno defi nisala uslove koje zastupnici moraju ispuniti.

Pošta je analizirala svoje tehničke i kadrovske kapacitete u svetlu zakonske regulative iz oblasti osiguranja i ozbiljno pristupila planiranju i realizaciji ovog pro-jekta. U postupku obezbeđenja prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije za poslo-ve zastupanja u osiguranju, sproveli smo neophodne aktivnosti iz domena tehničke i informatičke pripreme, selekcije lokacija i kadrova koji će obavljati nove poslove.

Svakako da vidimo moguća poboljšanja zakonske regulative, pre svega u pojednostavljenju postupaka i relaksiranju neophodnih uslova za prodaju osiguranja manjih pokrića i nižih premija


istaknem da je ova kompanija izuzetno kvalitetno podržala našu poslovnu sarad-nju, kako informatički i edukativno, tako i marketinški.

Pošta Srbije će svakako pratiti tržište osiguranja i zahteve korisnika za ovom vrstom usluga. Cilj nam je da i dalje bude-mo mesto na kome će korisnici zadovolja-vati svoje potrebe za poštanskim, fi nansij-skim i drugim uslugama, a shodno tome, usmeravaćemo i dalji razvoj usluga pro-daje osiguranja.

Pošto se kratko vreme bavite zastu-panjem u osiguranju, postoji li intere-sovanje građana za novim proizvodi-ma? Koliko su informisani o ovoj Vašoj novoj usluzi, za šta se najviše interesuju?Kako je startni broj ovlašćenih pošta rela-tivno mali, zadovoljni smo sa postignu-tim rezultatima u prvom mesecu pruža-nja usluge.

Shodno periodu godine u kome se nala-zimo, najveće interesovanje je za putnič-ko zdravstveno osiguranje i međunarod-nu kartu osiguranja. Izvesno interesovanje postoji i za kombinovano osiguranje doma-ćinstva, popularnu “čuvarkuću”.

Građani su o novoj usluzi u poštama informisani putem zvaničnih internet stra-nica Dunav osiguranja i Pošte Srbije, ogla-sima na plakatima i monitorima u poštama, kao i preko medija. Širenjem portfolija usluga i broja ovlašćenih pošta intenzivi-raće se i marketinške aktivnosti.

U kojoj vrsti osiguranja Vi vidite naj-veći potencijal u smislu kojeg mislite da će se najviše prodavati?Naši korisnici su navikli na brze i kvali-tetne usluge u poštama, te i ubuduće oče-kuju upravo takve proizvode. Za popula-rizaciju usluga osiguranja neophodno je obezbediti da se do polise dođe na brz i

siguran način, u njihovoj najbližoj pošti, po povoljnim uslovima. Takva usluga ima perspektivu.

Da li će i sam portfelj ponuđenih osi-guranja biti proširivan vremenom?Svakako će biti proširivan. Uskoro poči-njemo sa prodajom novih vrsta osigura-nja u poštama, kakvo je primera radi osi-guranje pomoći na putu i osiguranje od automobilske nezgode.

Šta vidite kao prednost ove saradnje za Poštu Srbije, a šta za osiguravače? Koji su eventualno nedostaci?Prednosti za Poštu Srbije su očigledne – upotpunjujemo asortiman naših usluga, optimizujemo korišćenje resursa i pove-ćavamo profi tabilnost.

U isto vreme, prisustvom na šalterima pošta, osiguravači svoje proizvode čine dostupnijim, čime popularizuju usluge osiguranja i sigurno povećavaju prodaju.

Poznato je da Pošta Srbije uživa veliko poverenje građana, što predstavlja važan potencijal za rast i razvoj usluga.

Da li postoji nešto u samoj regulativi što bi trebalo promeniti kako bi se ovaj posao odvijao nesmetano? Postoje li ika-kve prepreke?U pripremi za obavljanje poslova zastu-panja u osiguranju detaljno smo raščlani-li tehnološki proces i analizirali zakonsku regulativu. Svakako da tu vidimo mogu-ća poboljšanja, pre svega u pojednostav-ljenju postupaka i relaksiranju neophod-nih uslova za prodaju osiguranja manjih pokrića i nižih premija.

Pošta ima razvijen sistem internih edu-kacija i usavršavanja, čiji se kvalitet potvr-dio uspešnim obavljanjem drugih poslova, poput menjačkih koje pružamo u 500 pošta širom Srbije. Takođe, kvalitetnim obavlja-njem zahtevnih poslova za potrebe držav-nih organa, kao što su restitucija, besplatne akcije, vaučeri za donirani odmor, zahtevi za izdavanje novih zdravstvenih knjižica i slično, dokazali smo spremnost i sposob-nost da odgovorimo i najvećim izazovima.

Kako vidite dalje razvoj usluga koje Pošta ima, da li možda imate u planu da ponudite još neke usluge?Svesni smo svih promena koje donosi novo vreme i tehnološki napredak. Očekivanja naših korisnika iz redova mlađih genera-cija, kao i savremenih poslovnih korisnika, sve su zahtevnija i podrazumevaju sofi sti-cirana rešenja. Imajući to u vidu, naredni period je period intenzivnog razvoja novih elektronskih usluga plaćanja, elektronske trgovine, podrške e-upravi, integrisanih transportno-logističkih servisa i slično.

Vesna Lapčić


KRUPNIM SLOVIMA Aktuarski poslovi u bankama

Branko Pavlović, član Izvršnog odbora Generali osiguranja i predsednik Udruženja aktuara Srbije

Aktuarima je omalila kapa osigurava�a

Aktuarske metode mogu obezbediti objektivnu i preciznu procenu verovatnoće da novac neće biti vraćen. Mogu se primeniti na pojedinačnu kompaniju koja duguje banci, sektor industrije kojoj dužnik pripada, ili čak celu državu, pošto je verovatnoća bankrota kompanije veoma povezana sa uspešnošću svog privrednog sektora i ekonomskom situacijom zemlje

obaveze prema banci u svemu prema uslo-vima ugovora kojim se regulišu obligaci-oni odnosi u vezi određene fi nansijske transakcije. Pojednostavljeno rečeno, to je rizik da dužnik neće vratiti novac banci. Aktuarske metode mogu obezbediti objek-tivnu i preciznu procenu verovatnoće da novac neće biti vraćen. Mogu se primeni-ti na pojedinačnu kompaniju koja duguje banci, sektor industrije kojoj dužnik pri-pada, ili čak celu državu, pošto je verovat-noća bankrota kompanije veoma poveza-na sa uspešnošću svog privrednog sektora i ekonomskom situacijom zemlje. Velika koncentracija kreditnog rizika može biti pogubna po banku, bilo da je previše kre-dita dato jednoj kompaniji ili privrednom sektoru. Na sreću, u svetu postoje agencije koje procenjuju rejting velikih kompani-ja i celih država. Ipak, i te agencije pone-kad pogreše, dok manje kompanije i fi zič-ka lica nemaju rejting, pa je neophodno da određena služba u okviru banke pro-cenjuje verovatnoću bankrota. Uspeh rada pomenute službe može obezbediti prime-na aktuarskih tehnika i znanja. Takođe, potrebna je i objektivna procena imovi-ne kojom se garantuje vraćanje kredita. Osim procene kreditnog rizika za pozaj-mljeni novac, u bankama često postoje dodatni izvori kreditnog rizika koje tre-ba pravilno proceniti: bankarske garan-cije, hartije od vrednosti kao što su fj u-čersi, opcije, svopovi i obveznice itd., za šta je neophodno široko znanje iz oblasti fi nansija, koje aktuari najčešće poseduju. Razumevanje statističke obrade podataka je osnova za uspešnu procenu kreditnog rizika, u čemu su aktuari naročito dobri. Npr. ako se kroz vreme menjaju parame-tri odobravanja kredita (limit iznosa, zah-tevani prihod klijenta, kvalitet imovine kao kolateral itd.), potrebno je formira-ti različite kohorte rizika i svaku od njih analizirati odvojeno. Na kraju jedan od najznačajnijih zadataka aktuara u osigu-ranju, formiranje adekvatnih rezervi, jako je važan i u bankama, npr. rezervi za oče-kivane nenaplative dugove iz problema-tičnih kredita.

Svuda u svetu najveći broj aktuara radi u delatnosti osiguranja. Iz britanskog Komonvelta stižu novi trendovi. Juž-

noafrička Republika i Australija su već implementirale regulativu kojom je ure-đena uloga aktuara u bankarstvu. Kana-da i Velika Britanija takođe rade na prepo-znavanju bankarstva kao jedne od oblasti aktuarske prakse. U bankarskom sektoru u razvijenim zemljama već se sada zapo-šljava značajan broj aktuara, npr. razvoj i nadzor nad modelima po Bazelu II za banke u Južnoafričkoj Republici komplet-no su preuzeli aktuari.

Uloga aktuara u bankarstvu obično se odnosi na upravljanje rizikom, od kredit-nog, preko tržišnog i rizika likvidnosti, do operativnog i drugih poslovnih rizika. Svaki od ovih rizika se može dalje razvr-stavati. Na primer, kreditni rizik može se

detaljnije posmatrati u sledećim oblasti-ma: strategija odobravanja kredita i odre-đivanja cene, praćenje portfelja, rezervi-sanja kapitala i izveštavanje. S obzirom na kvantitativne veštine aktuara i razumeva-nje fi nansijskog sveta, aktuari su u moguć-nosti da igraju ključnu ulogu u svakoj od ovih oblasti. Navedene aktuarske uloge nisu ograničene na banke, već i na konsul-tantske i revizorske fi rme. U ulozi revizije aktuari najčešće samo potvrđuju modele koje je formirala banka, dok im savetodav-na uloga omogućava stvaranje strategija i kreiranje modela raznih tipova rizika za široki krug klijenata, uključujući banke.

Aktuari zaposleni u bankarskom sekto-ru najčešće se bave: • izradom modela rangiranja po riziku

klijenata banke, • upravljanjem i izveštavanjem o kredit-

nom riziku, • dizajnom i određivanjem cene svih ban-

karskih proizvoda, • razvojem modela rezervisanja, • upravljanjem rizikom neusklađenosti

imovine i obaveza, • upravljanjem rizikom likvidnosti, • formiranjem cene i čak i trgovinom

derivatima, • modeliranjem kapitala, • modeliranjem kreditnog, operativnog

i tržišnog rizika, i • analizom bilansa.Za obavljanje navedenih zadataka

potrebne su sledeće relevantne veštine i znanje: kvantitativne veštine, izrada mode-la, uključujući imovinu i obaveze, poznava-nje prirode i cena fi nansijskih bankarskih proizvoda i derivata te praćenje trendo-va poslovanja i regulative u bankarskom sektoru. S obzirom na svetske regulatorne pritiske u bankarskom sektoru, aktuari su veoma traženi, pošto su u stanju da izgra-de najsavremenije modele kako bi optimi-zovali rizično okruženje.

Ilustrativan je primer aktuarskog anga-žovanja u bankama na upravljanju kredit-nim rizikom. Po defi niciji sa sajta Udru-ženja banaka Srbije, kreditni rizik je rizik spremnosti i mogućnosti dužnika da izmiri


TRENDOVI Uticaj robotike, robotske automatizacije procesa i veštačke inteligencije na osiguranje

Roboti predstavljaju vrlo fl eksibilnu radnu snagu i kao takvi se brzo i često mogu prebacivati sa jednog defi nisanog zadatka na drugi, prema poslovnim potrebama. Ono što, međutim, nemaju ugrađeno jeste moguć nost subjektivne procene, osećanja empatije ili potpore emocionalnim potrebama kupaca. Štaviše, nisu sposobni da odgovore na situacije koje su nove i različite od procesa koji su im unapred defi nisani i u tom smislu ne mogu biti zamena za ljude

Pripada li budu� nost Pripada li budu� nost virtuelnim agentima?virtuelnim agentima?

Piše: Marija Božičev, direktorica u Odjelu IT savjetovanja, EY Hrvatska

Od samih početaka razvoja robo-tike i veštačke inteligencije vode se žestoke rasprave oko njiho-

vog uticaja na našu svakodnevicu. Dok je kod robotike glavni fokus stavljen na očuvanje radnih mesta i pretpostavku da ć e mašine zameniti ljude, sučelja-vanja mišljenja o veštačkoj inteligenci-ji vode se na osnovnom, fundamental-nom nivou: šta to znači biti čovek. Tako

je, na primer, učestala dilema da li je mašina koja obavlja računarske algoritme zaista ostvarila nivo ljudske inteligenci-je. Buduć i da je njihova implementacija u poslovnom svetu neizbežna, u ovom članku raspravić emo praktične aspekte robotske automatizacije procesa i kogni-tivne robotike kao i moguć e prilike koje se njihovom primenom otvaraju za sek-tor osiguranja.


TRENDOVI Uticaj robotike, robotske automatizacije procesa i veštačke inteligencije na osiguranje

RPA je već danas stvarnost za osiguravače koji na taj način smanjuju timove u obradi zahteva za odštetu i troškove uopšteno. Jedan osiguravač je je u manje od dve godine uveo deset automatizovanih procesa te smanjio trajanje obrade za 90 posto, sa trajanjem 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji

Šta je softverska robotika i zašto je važna?Softverska robotika poznata i kao robot-ska automatizacija procesa (RPA) je nova vrsta softvera koji automatizuje poslov-ne procese za samo delić troška tradicio-nalnih rešenja, bez potrebe za promenom postojeć ih IT sistema. RPA primenjuje konkretne ljudske radnje, koristeć i sve postojeć e aplikacije, pristup veb strani-cama, tabelama, dokumentima i e-poru-kama za završavanje zadataka. Individu-alni elementi RPA softvera poznati su od ranije, međutim, ovde se radi o kombina-ciji svih funkcija uključenih u jedinstve-ni softverski alat koji radi sa postojeć im sistemima i kao takav predstavlja izvr-snu alternativu za integraciju ili zamenu osnovne platforme. I ne samo da RPA smanjuje troškove manuelnih operacija za 25 do 50 posto ili više, u isto vreme obez-beđuje unapređenje usluge i usaglašeno-sti, te generiše povrać aj investicije (ROI) za manje od godinu dana.

Kognitivna robotika i AIPojavom samovozeć ih automobila i samoupravljajuć ih dronova industrijski lideri u fokus stavljaju potencijal veštačke inteligencije (AI). Iako je napredak koji je postignut u ovom području zaista impresi-van, troškovi uvođenja su značajni i pred-stavljaju ključne izazove.

Primeri korišć enja AI u području fi nan-sijskih usluga su prilagođavanje službe za korisnike, prijave šteta, cene kredita i fi nansijskih saveta individualnim potreba-ma klijenata. Izrada dobrog statističkog ili mašinskog pristupa optimizacije je sama po sebi dovoljno zahtevna, dok oblikovanje i nadgledanje rešenja koja su usklađena sa pravnim, regulatornim i etičkim zahtevi-ma predstavlja dodatni izazov.

Jasno su određena područja u kojima “kognitivna” tehnologija donosi broj-ne koristi, kao npr. obrada dokumenata, razumevanje govora i otkrivanje prevara. Kognitivna robotika podrazumeva znat-no već e troškove od standardne robotske automatizacije procesa i zato bi trebalo da se koristi kod procesa najviših vrednosti. Kao uopštenije rešenje mogla bi biti deo buduć eg talasa digitalizacije, kada orga-nizacije za pružanje fi nansijskih usluga uznapreduju u primeni razvijenih anali-tičkih tehnika i povezanih modela uprav-ljanja rizikom, a nove tehnologije budu dostupni uz manje troškove.

Digitalna tehnologija i robotika: međusobne koristiRPA procesom može se obrađivati jedi-no sadržaj koji je dostupan u sistemu pa se postupak prijave šteta može automati-zovati isključivo nakon što agent osigura osnovne informacije, a to često podrazu-meva vođenje brojnih razgovora i ručno

unošenje podataka. No, ako unos preli-minarnih podataka obezbedimo putem digitalnih kanala, roboti mogu raditi brže i uključiti se u celokupni proces. Na ovaj način se ostvaruje ROI koji za čak dva i po puta nadmašuje povrate koje generi-še samo robotika. Kako robotika preuzi-ma već u odgovornost za celokupni pro-ces i smanjuje ili čak eliminiše potrebu za ljudskom intervencijom, potencijal-ni ROI naglo raste. Povezivanjem digi-talne tehnologije i robotike utiče se na smanjivanje neefi kasnosti postojeć ih pro-cesa. Radeć i sa bilo kojim nasleđenim sistemom i digitalnim adapterom povrh robotike, to zapravo može digitalizova-ti cela nova područja poslovnih procesa. Ovo je značajno područje za nove prilike u buduć nosti. Na primer, osiguravači vrlo verovatno mogu digitalizovati podršku za samo 25 posto svojih trenutnih proizvo-da i usluga, no kombinacijom robotike i digitalnih podataka poveć avaju se i uči-nak i dostupne uštede.

Osnovne prednosti kod RPA iste su kao i kod bilo kog procesa automatizaci-je te uključuju: smanjenje ukupnog troš-ka, poboljšane brzine i blagovremenosti, poboljšanje tačnosti, poboljšanje upravlja-nja i kontrole te punu doslednost i kontro-lu za potrebe revizije. S jedne strane, ove prednosti su iste kao i one koje su obično povezane sa nadgradnjom osnovne plat-forme. Međutim, robotika može obezbedi-ti te prednosti mnogo brže i po nižoj ceni od integracije tradicionalnih IT projeka-ta, iz tri razloga:1. Korišć enje postojeć ih korisničkih inter-

fejsa: nema potrebe (ili je vrlo retko) za promenom postojeć ih sistema, što je često skupo i dugotrajno.

2. Integracijski troškovi testiranja značaj-no su smanjeni: nema potrebe za sin-hronizacijom svih platformi. Roboti-ka koristi osnovne platforme onakve kakve su trenutno te sadrži akcelera-tore za pristup postojeć im sistemima i radnoj površini resursa.


3. Vizuelni izgled RPA alata, zasnovan na postojeć im osnovnim aplikacija-ma: omoguć ava poveć anje automatiza-cije procesa pomoć u agilnog pristupa (najčešć e se radi o dvonedeljnom ciklu-su verzija). Time se poveć ava efi kasnost i transparentnost, a ujedno i smanju-je rizik, te omoguć ava automatizacija procesa koji se s vremenom razvijaju.

Roboti predstavljaju vrlo fl eksibilnu radnu snagu i kao takvi se brzo i često mogu prebacivati sa jednog defi nisa-nog zadatka na drugi, prema poslovnim potrebama. Ono što, međutim, nema-ju ugrađeno jest moguć nost subjektivne procene, izgradnje empatije ili potpore emocionalnim potrebama kupaca. Šta-više, nisu sposobni odgovoriti na situ-acije koje su nove i različite od proce-sa koji su im unapred defi nisani i u tom smislu, ne mogu biti zamena za ljude. Prave prednosti dobijaju se poveziva-njem ljudi, osnovnih platformi i robo-ta, na način da:

• osnovne platforme podržavaju osnov-ne podatke i automatizuju procese naj-viših vrednosti;

• roboti obavljaju sve standardizovane procese koji se ponavljaju na razdvoje-nim platformama te jednokratne proce-se ili one koji se brzo razvijaju, a koji su skupi za automatizaciju unutar osnov-nih platformi;

• ljudi budu fokusirani na dodavanje vrednosti kroz razvoj strategije, izgrad-nju odnosa sa korisnicima, upravlja-njem očekivanja, obezbeđivanjem pro-mena i kontinuiranim poboljšanjem te

sprovođenjem aktivnosti čija auto-matizacija nije isplativo efi kasna.

Robotika u industriji osiguranjaSmanjenje troškova ope-racija, moguć nosti razvoja novih usluga, ugovaranje i

isporuka proizvoda izrađenih po želji klijenata, otkrivanje i prevencije prevara te poboljšane u tačnosti pri pro-ceni rizika predstavljaju koristi za sektor osiguranja usled primene RPA, IA i dro-

nova. Neke od njih za sada još nisu pri-menjive i zavise prvenstveno od brzi-

ne razvoja AI.RPA je već danas stvarnost za osi-

guravače koji na taj način smanju-ju timove u obradi zahteva za odšte-

tu i troškove uopšteno. RPA je već danas stvarnost za osiguravače koji na

taj način smanjuju timove u obradi zah-teva za odštetu i troškove uopšteno. Jedan osiguravač je je u manje od dve godine uveo deset automatizovanih procesa te smanjio trajanje obrade za 90 posto, sa trajanjem 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Još jedna važna prednost je isklju-čivanje faktora ljudske greške u poslu.

AI i kognitivni računariKreiranje personalizovane ponude za kli-jenta zahteva pametnu uslugu virtuel-nog agenta i visoki stepen rada kogni-tivnog računara. Sada ne možemo sa visokom sigurnošć u tvrditi da li ć e mašine u sledeć ih nekoliko godina uspeti ostva-riti nivo ljudske komunikacije. Ako se to dogodi, mogli bismo zaista imati vir-tualne agente koji se bave izradom pro-izvoda prema željama klijenata, poput individualno kreiranih polisa životnog i automobilskog osiguranja, uz usluge koje bi obuhvatile mnogo širu populaci-ju i širi raspon rizika. Još jedno područ-je u kojem se može koristiti AI je pro-ces prijave šteta. Iako RPA može znatno pojednostaviti pojedine korake u procesu, obrada odštetnog zahteva uključuje pro-cenu štete što je izvan moguć nosti RPA. U tom smislu, dovoljno naprednom AI, koja preko dronova, senzora ili IoT ima

pristup podacima o prijavi šteta, moglo bi se unapred potvrditi ili odobriti odštetne zahteve proverom informacija i podatka osiguranih od strane podnosioca te spro-vesti dalju proveru, ako se ukaže potreba, korišć enjem dronova. K tome, može se koristiti i hibridni pristup koji po potre-bi kombinuje AI i ljudsku intervenciju. AI metode isto tako mogu koristiti društve-ne podatke za defi nisanje pokazatelja pre-vara, čime bi se u određenoj meri mogao predvideti rizik prevare kod određenog entiteta. Za otkrivanje prevara trenutno se koriste algoritmi mašinskog učenja. Kako se razvija AI, može se postići već a prediktivna sposobnost tih algoritama i oni bi mogli postati ključni pri upravlja-nju rizikom prevara.

Nadalje, dronovi i senzori nude niz moguć nosti i izazova za industriju. Već smo razmotrili upotrebu dronova u pro-cesu procene štete i odobravanja zah-teva. Na sličan način, senzori bi meri-li parametre značajne za procenu rizika

osigurane osobe, imovine i / ili vozila, omoguć avajuć i osiguravačima prilago-đavanje ponude osiguranja specifi čnim potrebama klijenta, te proveravajuć i da profi l rizika od strane klijenta odgovara stvarnom riziku. Korišć enje senzora bi moglo pozitivno uticati na percepciju i povratne reakcije klijenata. Isto tako, kli-jent čiji automobil sadrži niz senzora, bić e oprezniji u vožnji. Ipak, za revolucionar-nu primenu senzora i dronova nužna je kombinacija sa AI. Moguć nost automa-tizacije postupka rešavanja štetnog zah-teva na osnovu podataka prikupljenih iz senzora i dronova, proširilo bi korišć enje senzora u industriji uz potencijalno niže premije za klijente i smanjivanje rizika za osiguravače. Bez obzira na postojeć a ograničenja AI, tačne moguć nosti prime-ne se još uvek istražuju i ovo je područje u koje osiguravači ulažu znatne resurse.

Implementacija povezanih RPA i sof-tverskih pristupa sprovodi se već neko vreme u sektorima fi nansijskih usluga i osiguranja uz značajne koristi kao što su smanjenje troškova i poveć anje efi ka-snosti. Naprednije AI aplikacije zavise od daljeg razvoja AI, buduć i da virtuelni agenti na ljudskom nivou još uvek nisu dostupni. Uprkos tome, već sada možemo predvideti veliki potencijal ovih aplikaci-ja u industriji osiguranja i šire.

Iako RPA može znatno pojednostaviti pojedine korake u procesu, obrada odštetnog zahteva uključuje procenu štete, što je izvan moguć nosti RPA


TRENDOVI Potreba za upravljanjem svim rizicima u osiguravajućim društvima

Sam pojam rizika ima brojna tumače-nja, u zavisnosti sa kog aspekta i u koje svrhe se defi niše. Imajući u vidu

brojne defi nicije, mogu se izvesti određeni zajednički elementi u svim defi nicijama, a to su: neodređenost ishoda je implicitan u svim defi nicijama rizika, kada postoji rizik, uvek postoje i najmanje dva mogu-ća ishoda i najmanje jedan od mogućih ishoda je nepoželjan, bilo da se radi o gubitku u opštem smislu ili to može biti dobit manja nego što bi bila moguća dobit. Međunarodna organizacija za standardi-zaciju pokušala je da problem reši daju-ći prihvatljivu, dovoljno široku defi nici-ju rizika, prema kojoj rizik predstavlja kombinaciju verovatnoće događaja i nje-govih posledica. Međutim, kada je o pre-nosu rizika u osiguranje reč, treba imati u vidu da ne mogu svi rizici biti obuhvaćeni osiguranjem, već postoje određeni uslo-vi osigurljivosti rizika. Uslovi su da rizik mora biti moguć, slučajan, neizvestan i nenameravan, merljiv, ne može biti kata-strofalan (gde dolazi do kumuliranja više različitih vrsta rizika odnosno gde je velik broj izloženih jedinica oštećen ili uništen u jednom događaju) i mora postojati velik broj osiguranih predmeta ili osoba kako bi se mogao primeniti zakon velikih bro-jeva na kome se osiguranje bazira.

Ključni rizici u osiguranjuOsiguravajuća društva preuzimaju od osi-guranika brojne vrste rizika koji zadovolja-vaju zahteve osigurljivosti, u razmenu za određeni iznos premije. Pri tome osigura-vajuća društva funkcionišu na bazi zajed-nice rizika, te primenom zakona velikih brojeva te rizike atomiziraju, minimiziraju njihovo dejstvo, tako da mogu da pokriju troškove sprovođenja osiguranja i ostva-re profi t, a osiguranicima pruže sigurnu zaštitu od rizika koji ih ugrožavaju. Među-tim, ovaj osnovni rizik, rizik osiguranja preuzet od osiguranika, ne predstavlja i ukupni rizik sa kojim se suočavaju osi-guravajuća društva u svom poslovanju.

Ključni rizici osiguravajućih društava su rizik iz osiguranja, rizik fi nansijskog tržišta i kreditni rizik, a osim njih javljaju se u poslovanju, slično kao i kod drugih fi nansijskih institucija, operativni rizici i

ostali rizici (uključujući pre svega rizik od ugrožene likvidnosti i reputacije osigura-vajućeg društva). Imajući u vidu različite karakteristike ovih rizika, upravljanje nji-ma nije uniformno već se razlikuje. Tako se na primer upravljanje rizikom osigu-ranja bazira na primeni matematike i sta-tistike, odnosno zakona velikih brojeva, standardne devijacije i koefi cijenta vari-jacije, jer je osnovna karakteristika rizika primljenih u osiguravajuće pokriće nor-malan raspored distribucije frekvencija parametara ovog rizika. Sa druge strane, operativni rizici nemaju takve karakte-ristike. Opasnost da ključni ljudi napu-ste kompaniju ili da ključni informacioni sistemi zakažu predstavlja rizik koji nema normalan raspored distribucija frekven-cija. U tom slučaju primenjuje se Mon-te Carlo simulacija, a u novije vreme sve više Event driven simulacija – simulacija realnih i sintetičkih događaja kako bi se na osnovu velikog broja simulacija odre-dile one koje imaju najveću verovatnoću ostvarenja i najveće potencijalne posle-dice. Operativni rizik je naročito znača-jan u poslednje vreme jer nova regulaci-ja solventnosti osiguravajućih društava specifi cira potrebu agregatnog obuhvata-nja svih rizika osiguravajućih društava, a posebno operativnih rizika koji prethod-no nisu bili adekvatno tretirani u poslo-vanju osiguravajućih društava. Specifi čna situacija jeste kod rizika gubitka reputacije koji se može ispoljiti kao određeni neže-ljeni događaj ili ponašanje koje može da utiče na stvaranje negativne percepcije o osiguravajućem društvu u javnosti. Ovaj rizik je gotovo nemoguće modelirati, ali se mogu primeniti određene mere kako bi se on minimizirao, odnosno osiguravaju-ća društva moraju imati kodeks ponaša-nja, otvorenu kulturu informisanja kao i procese koji u ranim fazama omogu-ćavaju identifi kovanje ovog rizika i pro-blematičnih oblasti. Ne ulazeći detaljnije u obrazloženje pojedinih oblika uprav-ljanja pojedinim vrstama rizika, ovde je potrebno naglasiti da svi ovi rizici imaju svog uticaja na formiranje ukupnog nivoa rizika sa kojim se suočava osiguravajuće društvo. Takođe, između ovih rizika jav-ljaju se i odnosi međusobnih korelacija,

Ubrzane promene Ubrzane promene donose sve više rizikadonose sve više rizika

Piše: Prof. dr Vladimir

Njegomir

Problem nastaje sa pojavom novih rizika, drugačijeg ispoljavanja starih rizika kao i zbog postojanja kompleksnih odnosa međuzavisnosti, jer za ovakve rizike ne postoje istorijski podaci, a međuzavisnosti se često ne mogu adekvatno pretpostaviti. U tom kontekstu, osiguravači i reosiguravači moraju posvetiti adekvatnu pažnju otpornosti svoga poslovanja na negativne uticaje ostvarenja rizika kao i integralnom obuhvatanju svih rizika i njihovih međuzavisnosti kao i ranoj identifi kaciji novih rizika. Konačni rezultat upravljanja ukupnim rizikom jeste kontrolisano preuzimanje rizika


na primer međuzavisnost rizika osigura-nja i investicionih rizika u slučaju kata-strofalnih događaja kakav je bio terori-stički napad u SAD 11. septembra 2001. godine kada su bili ugroženi osiguravači u pogledu potrebe naknade ogromnih šte-ta, ali i u pogledu umanjenja prinosa od investicija zbog poremećaja na fi nansij-skom tržištu. Osnovni zadatak u upravlja-nju rizicima osiguravajućih društava jeste, dakle, minimiziranje ukupnog nivoa rizi-ka vodeći računa o postizanju optimuma u pogledu njihovih međusobnih korelacija.

Međuzavisnost rizikaRastuća koncentracija ljudi i materijalnih dobara i globalizacija poslovanja utiču na stvaranje preduslova za češće i razornije ispoljavanje rizika osiguranja sa katastro-falnim posledicama, ali i na stvaranje sve kompleksnijih međuzavisnosti rizika osi-guranja, što je posebno opasno za osigu-ravajuća društva. Naime, međuzavisnosti rizika koje osiguravajuća društva primaju u osiguravajuće pokriće utiču na njihovu veću izloženost ovakvim rizicima, odno-sno na izloženost više grana osiguranja jednom tipu štetnog događaja. Tipičan pri-mer jesu uragani koji imaju snažan uticaj na međunarodno tržište osiguranja, naf-te i gasa. Uragani ne izazivaju samo štete od oluje već i poplava, prekida poslovanja, dakle ugrožavaju osiguravajuća društva

po osnovu više vrsta osiguranja, odnosno više rizika. Time se ugrožavaju osnovni postulati na kojima osiguranje počiva, jer

mehanizmi kompenzacija odstupanja od utvrđenih verovatnoća nastanka događaja postaju manje značajni. Osim toga, sve se više javljaju i međuzavisnosti između rizi-ka osiguranja i ostalih rizika sa kojima se osiguravajuća društva u svom poslovanju

suočavaju. Teroristički napad u SAD 11. septembra 2001. godine je uticao istovre-meno na veći broj vrsta osiguranja, ali i na druge rizike sa kojima se u svom poslova-nju osiguravajuća društva suočavaju. Ovaj događaj je uslovio nastanak brojnih oba-veza osiguravajućih društava po osnovu isplate šteta iz osiguranja (ugroženo je istovremeno bilo više grana osiguranja – životno osiguranje, osiguranje vazduho-plova, odgovornosti po osnovu korišće-nja vazduhoplova, imovinska osiguranja porušenih zgrada, ali i susednih ošteće-nih objekata, osiguranje od prekida rada, a istovremeno je ugrozio i njihov investi-cioni rizik jer je došlo do poremećaja na tržištu kapitala. Osim toga, javio se i kre-ditni rizik zbog ograničenih sposobno-sti reosiguravača da nastale štete izmire na vreme, bez obzira na njihovu visinu.

Novi rizici posledica ubrzanih promenaNovi rizici javljaju se kao posledica ubrza-nih promena sa kojima se svet današnjice suočava, a koje se javljaju u domenu eko-nomskog okruženja (kako sa makroeko-nomskog tako i mikroekonomskog aspek-ta), tehnološkog okruženja (pri čemu sam tehnološki napredak po sebi ne produkuje nove rizike već se oni javljaju kada se nova tehnološka rešenja počnu primenjivati) i šireg društvenog okruženja (uključujući promene u etičkim, moralnim, kulturnim,

Novi rizici nastaju pod dejstvom brojnih promena kao što su upotreba nanotehnologije, klimatske promene, upotreba genetski modifi kovane hrane, upotreba silikona u medicinske svrhe, upotreba olova i azbesta, zatim gojaznost, starenje stanovništva u razvijenim zemljama, pandemije, upotreba modernih tehnologija kao što su mobilni telefoni i internet, tzv. e-risk ili sajber rizik


TRENDOVI Potreba za upravljanjem svim rizicima u osiguravajućim društvima

religioznim i socijalnim normama i stan-dardima, kao i političke promene). Novi rizici nastaju pod dejstvom brojnih pro-mena kao što su upotreba nanotehnologi-je, klimatske promene, upotreba genetski modifi kovane hrane, upotreba silikona u medicinske svrhe, upotreba olova i azbe-sta, gojaznost, starenje stanovništva u razvijenim zemljama, pandemije, upo-treba modernih tehnologija poput mobil-nih telefona i interneta, tzv. e-risk ili saj-ber rizik.

Neizvesnost u pogledu svih odluka i aktivnosti osiguravajućih društava je ima-nentna karakteristika njihovog poslova-nja. Ona nisu u mogućnosti da sa stopo-stotnom verovatnoćom izračunaju kada će štetni događaj nastati, ali su u moguć-nosti da na bazi procena ispoljavanja štet-nih događaja u prošlosti odrede prosečnu verovatnoću i intenzitet posledica mogu-ćih, budućih štetnih događaja. Problem, međutim, nastaje sa pojavom novih rizi-ka, drugačijeg ispoljavanja starih rizika kao i zbog postojanja kompleksnih odno-sa međuzavisnosti, jer za ovakve rizike ne postoje istorijski podaci, a međuzavi-snosti se često ne mogu adekvatno pret-postaviti. U tom kontekstu, osiguravači i reosiguravači moraju posvetiti adekvat-nu pažnju otpornosti svoga poslovanja na negativne uticaje ostvarenja rizika kao i integralnom obuhvatanju svih rizika i nji-hovih međuzavisnosti kao i ranoj identi-fi kaciji novih rizika.

Upravljanje ukupnim rizikomPrekretnicu u unapređenju upravljanja rizikom predstavlja razvoj upravljanja ukupnim rizikom koji omogućava pove-zivanje različitih vrsta i izvora kao i među-zavisnosti rizika, dajući menadžmentu integrisan, agregatni prikaz rizika koji pokriva sve aspekte poslovanja. Postoje tri osnovna razloga primene integrisa-nog ili holističkog upravljanja rizicima: regulatorni zahtevi, unapređenje poslov-nih performansi i unapređenje poslov-nog odlučivanja. Na primenu integralnog obuhvatanja svih rizika, kako bi se odre-dio grupni rizik kao analitičko sredstvo za podršku poslovnom odlučivanju, osi-guravajuća društva primoravaju ne samo zahtevi sopstvene stabilnosti poslovanja i razvoja, već i novi regulatorni okvir za regulaciju solventnosti evropskih osigu-ravajućih društava – Solventnost II kao i rejting agencije. Naime, Solventnost II eksplicitno zahteva integralno obuhva-tanje svih rizika, posebno naglašavaju-ći važnost obuhvatanja operativnog rizi-ka, i povezivanje ukupnog nivoa rizika sa regulatornim zahtevima u pogledu veli-čine potrebnog kapitala. Osiguravajućim društvima biće ostavljena sloboda mere-nja i upravljanja internim rizicima, ali će

Upravljanje rizicima

i tretira se kao zasebna, eksplicitna kate-gorija, koja ulazi u odluku rejting agen-cije prilikom određivanja rejtinga osigu-ravajućeg društva, a ključni kriterijumi koje Standard & Poors koristi pri utvr-đivanju postojanja integralnog upravlja-nja rizikom u osiguravajućim društvima su: kultura upravljanja rizikom, proce-si kontrole rizika, upravljanje rizikom u ekstremnim situacijama, primena kapi-talnih modela zasnovanih na prethodnoj proceni rizika i strateško upravljanje rizi-kom. Najvišom ocenom se ocenjuju ona osiguravajuća društva koja su u potpuno-sti sposobna da konzistentno identifi kuju, procenjuju i upravljaju rizicima i poten-cijalnim negativnim posledicama ostva-renja rizika u okviru prethodno određe-nih limita tolerantnosti, koja uzimaju u

biti nagrađena, manjim kapitalnim zah-tevima, ona osiguravajuća društva koja imaju primenjene sofi sticiranije meto-de integralnog obuhvatanja rizika. Tako-đe je predviđeno, za manja osigurava-juća društva, da Solventnost II ponudi standardizovan model čija će primena biti jeftinija, ali će povlačiti za sobom više kapitalnih zahteva, a time i troškove kapitala. Rejting agencije takođe počinju da od osiguravajućih društava zahteva-ju primenu integralnog upravljanja rizi-kom, čija će primena doprineti ostvare-nju povoljnijeg rejtinga. Jedna od prvih rejting agencija, koja je u oktobru 2005. uvela set kriterijuma za analizu holistič-kog upravljanja rizicima osiguravajućih društava jeste Standard & Poors. Inte-gralno upravljanje rizikom je obuhvaćeno

Upravljanje rizikom kao termin nastalo

je tokom šezdesetih godina dvadese-

tog veka, ali se posebno razvija u posled-

njih 10 do 15 godina, a može se defi nisati

kao skup koordinisanih aktivnosti uprav-

ljanja i kontrolisanja organizacije u po-

gledu rizika. Generalni okvir procesa za

upravljanje rizicima sastoji se iz šest ko-

raka: utvrđivanje ciljeva, analiza rizika,

ocena alternativa i izbor sredstava za re-

gulisanje rizika, primena odluke i ocena i

korekcija. Prvi korak procesa upravljanja

rizikom jeste određivanje ciljeva koji su

realni, a koji se od programa upravljanja

rizikom žele ostvariti i koji treba da budu

usaglašeni sa strateškim ciljevima celoku-

pnog osiguravajućeg društva. Nakon što

su određeni ciljevi kao smernice upravlja-

nja rizikom i merila performansi pristupa

se analizi rizika. Analiza rizika uključuje

identifi kaciju rizika, odnosno otkrivanje

i opisivanje rizika kojima je osiguravaju-

će društvo izloženo i procenu rizika, koja

podrazumeva određivanje važnosti po-

jedinih rizika sa aspekta veličine poten-

cijalnog gubitka koji može nastati njiho-

vim ostvarenjem i verovatnoće njihovog

nastanka. Nakon što su određeni kritični,

bitni i nevažni rizici, pristupa se odlučiva-

nju o postupanju sa rizikom, odnosno vrši

se ocena alternativnih mogućnosti i izbor

sredstava za regulisanje rizika. Obično se

primenjuju dva prilaza u regulisanju rizika,

kontrola rizika, koja je usmerena na mini-

miziranje gubitaka izbegavanjem ili uma-

njenjem rizika i fi nansiranje rizika, koje se

koncentriše na utvrđivanje fi nansijskih

sredstava neophodnih za pokriće rizika,

a obuhvata zadržavanje i prenos rizika.

Nakon što je određena tehnika postupa-

nja sa rizikom, pristupa se njenoj prime-

ni. Celokupan proces se potom nadzire i

ocenjuje te se, ako je potrebno, primenju-

ju korektivne akcije.

Šest koraka

obzir rizik i upravljanje rizikom u pro-cesu donošenja svih važnih korporativ-nih odluka i kod kojih postoje dokazi o doslednoj primeni praksi optimiziranja riziku prilagođenih prinosa.

Primenom procesa holističkog uprav-ljanja rizikom u svim oblastima poslo-vanja obezbeđuje se osnova za precizno, pravovremeno i potpuno informisanje menadžmenta u procesu kreiranja svih fundamentalnih poslovnih odluka, koje će voditi računa da se ostvari optimizaci-ja poslovanja. Optimizacija poslovanja u ovom smislu podrazumeva nastojanje da se ostvari minimiziranje troškova kapitala, a time i maksimizacija profi ta pri datom nivou ukupnog rizika, odnosno da se pri datom nivou raspoloživog kapitala rizik minimizira. Konačna odluka zavisiće od organizacione tolerancije na rizik. Uprav-ljanje ukupnim nivoom rizika predstavlja analitički proces koji je prilagođen struk-turi, proizvodima, gotovinskim tokovima, investicionoj strategiji svakog osiguravača, a koji im pruža prikaz ukupne izloženosti rizicima i ukupne potrebe za kapitalom i omogućava identifi kovanje koristi i rizi-ka povezanih sa diverzifi kacijom proizvo-da, investicija, i geografskom disperzijom rizika. Osnovni ciljevi integralnog uprav-ljanja rizikom su: identifi kovanje rizi-ka na svim nivoima i u svim segmentima

poslovanja, analiziranje činjeničnog sta-nja, identifi kovanje propusta i informisa-nje top menadžmenta. Konačni rezultat upravljanja ukupnim rizikom jeste kon-trolisano preuzimanje rizika.

Donošenje pravih odlukaOstvarivanje optimizacije poslovanja osi-guravajućih društava, koja podrazume-va najefi kasniju upotrebu svih raspoloži-vih resursa i maksimiziranje ekonomske vrednosti pri datom nivou rizika, zavisi pre svega od efi kasnog upravljanja rizi-kom koji podrazumeva integralno postu-panje sa svim rizicima u cilju minimizira-nja njihovog potencijalnog destruktivnog dejstva. Uvećana vrednost se ostvaruje zahvaljujući obezbeđenju određenjem nivoa, strukture i alokacije kapitala čiji je cilj unapređenje efi kasnosti njegovog

Postoje tri osnovna razloga primene integrisanog ili holističkog upravljanja rizicima: regulatorni zahtevi, unapređenje poslovnih performansi i unapređenje poslovnog odlučivanja

korišćenja i pokrića rizika, unapređenim mogućnostima za razvoj, povećanim pri-nosima na kapital i unapređenoj konzi-stentnosti rezultata. U cilju dugoročne održivosti poslovanja, svi rizici, a posebno njihove međuzavisnosti, moraju biti iden-tifi kovani, mora se razumeti njihovo dej-stvo i mora se minimizirati njihov uticaj uz istovremeno stremljenje ka ostvarenju maksimalne profi tabilnosti. Posebnu opa-snost predstavlja neprepoznavanje novih rizika, kako zbog postojećih oblika osigu-ravajuće zaštite tako i zbog mogućnosti da se osiguranicima ponude novi oblici osi-guravajućeg pokrića, a time otvore nova polja ostvarenja profi tabilnosti. Integralno upravljanje rizikom omogućava osigura-vajućim društvima razumevanje ključnih rizika sa kojima se suočavaju i agregaci-ju informacija u pravcu donošenja pra-vih odluka o alokaciji kapitala kako bi se unapredili poslovni rezultati, odnosno u krajnjem ishodištu, obezbedila dugoroč-nost poslovanja. Iako holističko upravlja-nje svim rizicima poslovanja nije reše-nje za sve probleme, njegova primena u praksi poslovanja osiguravajućih društa-va, putem prihvatanja rizika zasnovanog na informacijama, može doprineti značaj-nom unapređenju stabilnosti, kontinuite-ta i efi kasnosti poslovanja osiguravajućih i reosiguravajućih društava.

Potpuno opremiti

i osigurati ga!

apartmana


TRENDOVI Osiguravači u nekretninama

Sigurna luka ili Sigurna luka ili nepostojanje nepostojanje izbora?izbora?

Uprkos globalnoj fi nansijskoj krizi, direktna ulaganja u nekretnine su tradicionalno bila omiljena alternativa investitora zbog percepcije sigurnosti koju ta vrsta imovine nosi. Individualni i institucionalni investitori sve su aktivniji u investiranju u nepokretnosti i druge vidove alternativnih investicija jer su pojedini segmenti prihvatljivi za skoro sve investitore. Ovaj trend sve je prisutniji i kod osiguravača, a prema oceni investitora, zadržaće se još neko vreme

Ako imate viška novca, ulažite u nekretnine, to je najsigurnije. Ovo je, pojednostavljeno, krilatica koja

je verovatno jedini zajednički imenitelj ulagačima bilo koje vrste bilo gde u sve-tu. Ipak, dok se ova vrsta ulaganja najče-šće vezivala za fi zička lica, građane koji se uopšte ne bave investiranjem i tradici-onalne specijalizovane ulagače u nekret-nine koji se time profesionalno bave, pri-metan je trend da ovaj tip investiranja sve više privlači i osiguravače. Svet osiguranja razgovarao je sa analiti-čarima zašto je to tako, da li će i srpski osiguravači krenuti tim putem budući da su kod nas kamatne stope i dalje visoke za evropske uslove, koja vrsta nekretnina je najzanimljivija i zašto, te na koji način ulažu u njih. Interesovalo nas je i kakve prinose mogu da ostvare ovako ulažu-ći, ali i da li je to samo trenutni trend ili nekretnine mogu ostati duže u portfoli-jima osiguravajućih kompanija.

Sa njima smo razgovarali o tome da li su osiguravači samo iskoristili prostor koji je ranije niže interesovanje za nekretnine prirodno nametnulo budući da je, recimo, pre samo pet godina jedna osiguravajuća

kompanija imala tek 6,6 odsto nekretnina prosečno u svom portfoliju, prema poda-cima iz istraživanja kompanije Preqin, koja se u predstavništvima u 90 zemalja bavi analizom ponašanja ulagača u svetu. Isto istraživanje pokazuje da je njihov cilj tada bio da dostignu 9,9 odsto, što mož-da govori samo da su osiguravači nago-vestili svoje buduće ponašanje. Na drugoj strani, 67 odsto kompanija, prema poda-cima, ulagalo je ili razmišljalo o direk-tnom ulaganju u nekretnine, 61 odsto je razmatralo fondove koji ulažu u nekret-nine dok je 18 odsto bilo zainteresovano za javno listirane nepokretnosti.

U to vreme, većina osiguravajućih kom-panija koje ulažu u nekretnine je poslo-vala u Evropi (54 procenta), 24 odsto ih je bilo stacionirano u Americi i preosta-lih 22 odsto u Aziji i ostatku sveta.

Analitičari se slažu da se ovaj trend osi-guravača da naslutiti već duže vreme.

Bez iznenađenja za analitičarePortfolio menadžer Fima Investa, Vla-dimir Drašković, smatra da su ne samo osiguranja već generalno individualni i institucionalni investitori sve aktivniji u


investiranju u nepokretnosti i druge vido-ve alternativnih investicija kao što je pri-vate equtiy segment.

“Razlog za to je karakteristika nepokret-nosti kao imovinske klase u smislu odnosa rizika, prinosa i likvidnosti. Po ovim kri-terijumima ova imovinska klasa odnosno njeni pojedini segmenti su prihvatljivi za skoro sve investitore, kako individualne tako i institucionalne”, objašnjava Draš-ković svoj stav.

On ističe da je rast popularnosti nekret-nina uticao i na dugoročan pozitivan trend u rezultatima, a takvo interesova-nje je uticalo da se nepokretnosti i inve-stiranje u nepokretnosti sve više izdvaja kao jedinstvena imovinska klasa koja oče-kivano treba biti zastupljena u portfoli-ju gotovo svakog dobro diversifi kovanog investitora, kaže Drašković.

On dodaje da tako imamo situaciju da je u toku 2016. godine čuveni S&P 500 indeks uveo novi, 11. sektor, posvećen nepokretnostima. Takođe u svetu je sve popularnije investiranje u sektor javno listiranih nepokretnosti odnosno REIT kompanije/fondove čiji način poslovanja i transparentnost dodatno privlače ulaga-če. Drašković ističe i da je interesovanje osiguravača za “private equity” investici-je prevashodno prinos koji je po pravilu nešto viši u odnosu na klasične investi-cione klase, akcije i obveznice.

“Međutim ova vrsta investiranja je sa druge strane pod pritiskom jer poslednjih godina brojni private equity investicioni fondovi nisu ispunili očekivanja tako da se u tom pogledu može očekivati nešto oba-zriviji pristup nego što je to slučaj kada je u pitanju investiranje u nepokretnosti”, kaže sagovornik Sveta osiguranja.

On veruje da će i domaći tržišni uslo-vi svakako uticati na osiguravajuća druš-tva da promene svoju investicionu politi-ku ukoliko žele ostati konkurentni. Iako visoki za evropske kriterijume, prinosi na državne obveznice i bankarske depozite u Srbiji su dovoljno niski da motivišu osigu-ranja u smeru traženja dodatnih alterna-tiva, objašnjava i ističe da nepokretnosti kao alternativa su uvek postojale i u tre-nutnim uslovima su relativno atraktivni-je nego što je to ranije bio slučaj.

Međutim relativno mali izbor kvali-tetnih investicionih mogućnosti, konku-rencija na strani investitora budući da u Srbiji posluje veći broj iskusnih investi-tora u nepokretnosti i odsustvo eksperti-ze u oblasti tržišta nepokretnosti unutar osiguravajućih kompanija zbog prirode delatnosti i potrebe troškovno racional-nog poslovanja, učinili su investiranje u nepokretnosti komplikovanim za doma-će osiguravajuće kompanije.

Sa druge strane, ističe Drašković, pojedina zakonska rešenja su takođe

ograničavajući faktor jer, kako kaže, u Srbiji ne postoji adekvatan regulator-ni okvir koji motiviše razvoj kompani-ja odnosno fondova koji su posvećeni isključivo razvoju i upravljanju nepokret-nostima, a upravo investiranje u takve kompanije, to jest fondove ili suinvesti-ranje zajedno sa njima je u svetu jedan od veoma zastupljenih načina investira-nja u nepokretnosti.

U tom smislu u Srbiji ne postoji moguć-nost posrednog ulaganja u nepokretnosti kroz ovu vrstu kompanija ili fondova, što bi u pojedinim okolnostima bilo prihvat-ljivije za osiguravajuća društva nego nepo-sredno ulaganje u nepokretnosti. Ovo pogotovo imajući u vidu potrebu osigu-ranja za diversifi kacijom ulaganja i okol-nost da veći broj osiguravajućih društava ima na raspolaganju relativno mali iznos sredstava koji može biti posvećen ulaga-njima u nepokretnosti.

S druge strane, Drašković ne očeku-je da private equity investicije zažive u Srbiji u većoj meri.

“Nije za očekivati da će osiguravaju-će kompanije investirati bilo neposred-no, direktno u privatne kompanije, bilo posredno kroz private equity investicio-ne fondove u ovu vrstu imovine. Razlo-ga je više, a neki od ključnih su da na domaćem tržištu postoji veoma skroman materijal pre svega adekvatne kompanije za poslovanje private equity fondova, da

ulaganje u inostrane private equtiy fon-dove ima i regulatornih ograničenja, a i suštinski ne bi doprinelo kvalitetnijoj strukturi portfolija osiguravajućih kom-panija, da osiguravajuća društva nema-ju ekspertizu neophodnu za neposred-no upravljanje ovim investicijama niti je tako nešto isplativo”, zaključuje.

Komercijalne nekretnine u piku On dodaje da nije za očekivati da će

osiguravajuća društva u kratkom i sred-njem roku imati volju za private equity investicijama, ali ističe da bi eventualna oblast investiranja koja je bliska privat-nom korporativnom sektoru mogle biti korporativne obveznice. Ipak, imajući u vidu postojeća iskustva i ograničene kapacitete osiguranja da se time aktivno bave, ni ovaj segment neće biti razvijen.

Zato Drašković veruje da će osigura-vačima ostati kao najzanimljivije vrste nepokretnosti komercijalne nepokretnosti i to kancelarijski i maloprodajni prostor na atraktivnim lokacijama u Beogradu i nekoliko većih gradova u Srbiji pre svega jer je za njih moguće u relativno kratkom roku naći kvalitetne zakupce, ali i zbog likvidnosti odnosno mogućnosti relativ-no brze prodaje po tržišnim uslovima.

Isto tako, stambeni prostor uglavnom nije zanimljiv zbog nelojalne konkuren-cije iz sektora individualnih investito-ra, dok industrijski komercijalni objekti zbog nelikvidnosti i relativno slabe privre-de nose brojne rizike. Opšta ekonomska situacija i demografski trendovi čine da u većini delova Srbije osiguravajuće kom-panije nemaju niti će u bliskoj budućnosti imati interesovanja za ulaganja u nepo-kretnosti, ubeđen je Drašković.

Ekonomija obima On veruje da će se u sektoru nekretnina, ukoliko se na tržištu ne pojave odgovara-jući investicioni proizvodi u vidu specija-lizovanih kompanija/fondova koji ulažu u nepokretnosti, osiguravajuća društva i dalje biti relativno skromni investitori u nepokretnosti s obzirom na svoj poten-cijal.

Rekli su

Miloš Božović:

“ Verujem da se za pet godina port-

folio osiguravača u Srbiji neće bitno

razlikovati od današnjeg uz manje

varijacije ka drugim klasama instru-

menata i eksperimentisanju sa krip-

tovalutama”.

Nije za očekivati da će osiguravajuća društva u kratkom i srednjem roku imati volju za private equity investicijama, ali bi eventualna oblast investiranja koja je bliska privatnom korporativnom sektoru mogle biti korporativne obveznice


TRENDOVI Osiguravači u nekretninama

“Trenutne tržišne okolnosti motivišu osi-guravajuća društva da investiraju u nepo-kretnosti neposredno, međutim treba imati u vidu da je investiranje u nepokretno-sti profesionalno složen posao i da veći-na osiguravača u Srbiji zbog svoje veličine ne može posvetiti značajne resurse samo ovom delu portfolija”, kaže Drašković.

Ekonomija obima je veoma bitan ele-ment uspešnog investiranja u nepokret-nosti, a tu prepreku većina osiguravajućih kompanija u Srbiji ne može samostalno prevazići.

Sagovornik Sveta osiguranja kaže da očekivani prinosi zavise pre svega od vrste i lokacije nepokretnosti, ali da se oni kre-ću u rasponu između četiri i osam odsto.

Objašnjava da prinos od investiranja u nepokretnosti ne zavisi samo od visine zakupa i vrednosti nepokretnosti, već je uslovljen i time na koji način se struktu-rira investicija, da li se kreditira i slično te da to nije samo tržišna već i subjektiv-na kategorija.

Drašković srpsko fi nansijsko tržište oce-njuje kao nerazvijeno i ističe da je ograni-čavajući faktor razvoja domaće privrede jer nedostaju osnovne funkcije. “Ključna karakteristika srpskog fi nansijskog trži-šta je relativna nerazvijenost investicio-nog materijala i posledično investicionih proizvoda. Apsurd je u tome da sa jedne strane imamo veliku nezadovoljenu tra-žnju za fi nansijskim sredstvima pre sve-ga u sektoru malih i srednjih preduzeća koje banke ne žele fi nansirati, a sa druge strane banke i investitore, individualne i institucionalne koji raspolažu sa nikada više slobodnih sredstava i koji očigledno nemaju adekvatnu investicionu alterna-tivu”, poručuje.

Drašković za to “okrivljuje” bankocen-trično domaće tržište, gde bankarski sek-tor ima efektivno monopol i na priku-pljanje i na plasiranje sredstava. Pritom, ističe, Beogradska berza ima relativno nizak uticaj, koji je svakim danom sve niži, a drugih učesnika gotovo i da nema uz izuzetak lizing kuća koje su opet u vla-sništvu banaka.

Nebankarske fi nansijske institucije gotovo da ne postoje, kaže Drašković, i dodaje da su investicioni fondovi rela-tivno skroman učesnik na domaćem trži-štu uz izuzetak novčanih fondova koji su samo kratkoročna alternativa.

Drašković smatra da je zbog toga neop-hodna liberalizacija tržišta kako u delu fi nansijskih usluga tako i delu investicio-nih proizvoda kako bi osiguravajuća druš-tva i drugi investitori imali bolje uslove poslovanja odnosno adekvatne investici-one alternative.

Uprkos tome on ističe da je srpsko trži-šte osiguranja u odnosu na druge segmen-te fi nansijskog tržišta Srbije - razvijeno.

Prirodan zaokret ka nekretninamaProfesor Ekonomskog fakulteta Univerzi-teta u Beogradu, Miloš Božović, trend ula-ganja osiguravača u nekretnine posmatra iz ugla mogućnosti koje imaju na tržištu.

“Prirodno je očekivati da će deo inve-sticionog portfolija osiguravajućih kuća ići ka alternativnim ulaganjima u situa-

ciji kada su prinosi na državne obvezni-ce niski, a kapital jeftin”, kaže Božović.

On ističe da su uprkos globalnoj fi nan-sijskoj krizi direktna ulaganja u nekretni-ne tradicionalno bila omiljena alternati-va investitora zbog percepcije sigurnosti koju ta vrsta imovine nosi. Istorijski je ovo uvek bilo izraženije u periodima

niskih kamatnih stopa, objašnjava pro-fesor Božović. Ono što je primetno jeste ne toliko promena klase investicionih instru-menata u koje osiguravajuća društva ula-žu, koliko promena modela poslovanja i sve veća orijentacija ka digitalnim kana-lima prodaje, dodaje.

On, međutim, nije ubeđen da će i srp-ski osiguravači istom brzinom uploviti u “luku nekretnina” kao svetski imaju-ći u vidu, kako objašnjava, da bankar-ski depoziti u Srbiji još uvek nose kama-te veće od evropskih.

Zbog toga veruje da se za pet godina portfolio osiguravača u Srbiji neće bit-no razlikovati od današnjeg uz, kako kaže, manje varijacije ka drugim klasa-ma instrumenata i eksperimentisanju sa kriptovalutama.

Prinose će pre svega određivati apetit ka riziku. “Sistematično viši prinos na ula-ganje prirodno ide uz preuzimanje većeg rizika, čime se neumitno postavlja pita-nje njegove procene i određivanja limi-ta po tipovima ulaganja. To će oprede-liti i prinose. Ipak, teško je zamisliti da oni budu dvocifreni na godišnjem nivou, jer istorijski je to bio redak slučaj čak i u boljim godinama”, nije previše optimi-stičan Božović.

On ističe da ponuda fi nansijskih uslu-ga na srpskom tržištu nije dovoljno razvi-jena pre svega jer veruje da je zbog krize propuštena prilika da fi nansijsko tržište postane zrelije, a ponuda pratećih usluga

Osiguravačima će ostati kao najzanimljivije vrste nepokretnosti komercijalne nepokretnosti i to kancelarijski i maloprodajni prostor na atraktivnim lokacijama u većim gradovima u Srbiji, pre svega jer je moguće u kratkom roku naći kvalitetne zakupce, ali i zbog likvidnosti

Oprezno sa EU direktivama

Ve�a ograni�enja – ve�i trošakPortfolio menadžer Fima Investa

Vladimir Drašković kaže da srp-

skom finansijskom tržištu pre svega

nedostaje liberalniji pristup koji bi

omogućio više učesnika na tržištu i

nove proizvode.

“Malo tržište kakvo je srpsko čini da

ne postoji ekonomija obima, pa po-

zitivna praksa iz inostranstva koja se

želi primeniti u Srbiji u suštini je ne-

primenjiva”, ističe Drašković. On do-

daje da posebno treba biti oprezan

u doslednoj primeni EU direktiva u

smislu da ne treba težiti detaljnijim

ograničenjima osim minimalno za-

htevanih jer je za domaće tržišne

učesnike primena svakog dodatnog

kontrolnog mehanizma ili ograniče-

nja dodatni trošak. Vladimir Drašković

fi nansijskog posredovanja sveobuhvatni-ja. Bankarski depoziti su ostali praktično jedini vid ulaganja za čitavo stanovništvo i za najveći broj preduzeća, objašnjava.

Na pitanje da li se može reći da je spo-riji razvoj Srbije u odnosu na zapad-nu Evropu pogodovao tržištu osigura-nja budući da su osiguravači imali više

prostora za rast, Božović odgovara da je to tako donekle, ali da je, takođe, svest o značaju osiguranja i dalje veoma niska.

“Upotreba polisa neživotnog osigura-nja nije značajno porasla ni nakon kata-strofe sa poplavama. Određeni prostor za rast vidim možda najpre u privatnom zdravstvenom osiguranju”, potkrepljuje svoje tvrdnje Božović.

U narednom periodu u osiguranju on očekuje izvesnu promenu fokusa na mla-đe slojeve stanovništva, što će podrazu-mevati promenu načina razmišljanja o načinu prodaje, čime sada nije zadovo-ljan budući da ističe da je prodaja osi-guranja “sada i dalje bliža 19. nego 21. veku”.

Božović nije blagonaklon ni prema srp-skoj regulativi, koju smatra destimula-tivnom te da “promašuje poentu”. “Sol-vency i Bazel standardi postali su toliko glomazni da se fi nansijske institucije sada više bave tumačenjem i primenom regula-tive umesto suštinskim upravljanjem svo-jim portfoliom i rizicima”, kaže Božović.

Ipak, zaključuje, Srbija nije daleko od evropskih standarda u osiguranju u samom funkcionisanju osiguravajućih društava koliko u njihovoj zastupljeno-sti i značaju za poslovanje.

Ivana Ristić


TRENDOVI Kako će manje korišćenje gotovine uticati na osiguravače?

Dve strane medalje “sveta bez novca”

Sa idejom da dodatno suzbiju utaju poreza i preseku tokove novca organizovanog kriminala, mnoge vlade u svetu uvode mere kojima ograničavaju upotrebu gotovine, a podstiču elektronska plaćanja. Manje gotovine u opticaju, pokazuju istraživanja, uticaće značajno i na osiguravajuće kompanije jer će uzrokovati još izraženije negativne kamatne stope

novčanicu od 500 evra kao prvu koja tre-ba da bude povučena zbog njene raspro-stranjene upotrebe od strane kriminalnih mreža, ali se isto odnosi i na novčanice od 1.000 švajcarskih franaka, 10.000 jena i 100 dolara. Do sličnog zaključka došla je još 2010. godine Britanska služba za bor-bu protiv organizovanog kriminala, pa je zabranila novčanicu od 500 evra.

Ipak, pokušaji nekih zemalja da se na taj način izbore sa visokim kriminalom pre-tvorili su se u debakl. U Indiji je na pri-mer povlačenje iz opticaja najveće novča-nice ugrozilo samo siromašne koji su u tim apoenima čuvali neku sitnu ušteđevinu u slamarici. Sa druge strane, kad je krajem prošle godine vlada Venecuele u trenutku kada je ta zemlja beležila najveću infl aci-ju na svetu, donela iznenadnu odluku da povuče iz opticaja najveću papirnu novča-nicu od 100 bolivara (oko 9,6 evra), nastao je potpuni haos zbog nestašice gotovine, što je dovelo do dugih redova pred banka-ma, protesta i brojnih pljački. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je tada da je takvu iznenadnu odluku doneo kako bi se sprečila “mafi ja” koja gomila bolivare i optužio špekulante i gangstere što je infl a-cija u njegovoj zemlji dostigla 500 odsto. Kasnije je ipak odlučeno da se novčanica vrati u opticaj do 2. januara 2018. godine.

Mnogi i dalje više vole kešNeke zemlje uvode i druge mere kako bi smanjile upotrebe gotovine, a najbli-že ostvarenju “bezgotovinskog društva” u Evropi su Švedska i Danska. Švedska je još 2013. godine eliminisala iz upotrebe svoju banknotu najveće vrednosti, a do 2014. samo petina transakcija u malopro-daji bila je u gotovini. Poređenja radi, u Americi je, kako piše magazin Forbes, tek manje od polovine transakcija u malopro-daji elektronsko. Takođe, u Švedskoj maši-ne za vozne i autobuske karte uglavnom primaju samo kartice, a sve je više kafi ća i restorana koji odbijaju gotovinu. Danska je takođe prošle godine predložila usvaja-nje zakona prema kom restorani, benzin-ske pumpe i male prodavnice neće više biti u obavezi da primaju gotovinu. U Belgiji je prošle godine čak 93 odsto potrošačkih transakcija bezgotovinsko, zato što je u toj zemlji već ograničeno plaćanje u gotovini na 500 evra. Bezgotovinska klima zahvata polako i druge kontinente. U Australiji je u poslednjih šest godina upotreba gotovi-ne smanjena na trećinu, a kako piše New Yorker, zanimljivo je što je u sabsaharskoj Africi, gde samo trećina stanovništva ima račun u banci, raste mobilno plaćanje jer preko 60 odsto ljudi ima mobilni telefon. I u Kini je došlo do značajnog rasta pla-ćanja putem mobilnih telefona.

Prema pisanju novinske agencije Reu-ters, više od trećine Evropljana i Amerika-naca rado bi se odreklo gotovine i prešlo na

Kriticizam prema papirnom novcu i kovanicama raste najviše u redo-vima međunarodnih fi nansijskih

organizacija koje poslednjih godina izla-ze sa konkretnim predlozima za smanje-nje upotrebe gotovine. Evropska central-na banka najavila je da će do kraja godine ograničiti mogućnost plaćanja u gotovi-ni na maksimalnih 500 evra, što poste-peno vodi i povlačenju banknote najveće vrednosti u zemljama evrozone. Sa druge strane, Međunarodni monetarni fond je u radnom dokumentu pod nazivom “Makro-ekonomija smanjenja gotovine” naveo na koje sve načine vlade širom sveta mogu da sprovedu mere u tom pogledu. Poda-ci pokazuju da raste i broj kompanija i pružaoca usluga koji više ne dozvoljava-ju plaćanje u gotovini jer današnja tehno-logija omogućava bezgotovinska plaćanja koja prevazilaze plaćanja karticom jer je danas moguće plaćati mobilnim telefonom i koristiti različite internet i druge servise za plaćanje. Sa druge strane, ostaje pitanje šta sve sa sobom donosi svet bez gotovine, kako za pojedince, tako i za kompanije iz različitih sektora, a posebno za fi nansij-ski sektor. Protivnici tog pravca svet bez gotovine porede sa Hrabrim novim sve-tom Oldoa Hakslija, aludirajući na to da će nestanak gotovine vladama omogućiti da prate sve transakcije, pa time i kreta-nje i navike svakog pojedinca, što ozbilj-no ugrožava privatnost. Pritom, najveće posledice trpeće siromašniji slojevi sta-novništva i sitni preduzetnici. Samo pri-mera radi, konobari će morati da plaća-ju porez na bakšiš, niko neće sa radošću dočekati plaćanje poreza na dnevnice spre-mačice ili dadilje, kao ni odlazak na pija-cu sa karticom.

Kompanija Swiss Re objavila je u junu ove godine istraživanje “Swiss Re SONAR – New emerging risk insights” koje se, između ostalog, bavi i potencijalnim sce-narijima uticaja smanjenja upotrebe goto-vine i rizicima koje ono sa sobom donosi. Kako navode, taj trend će i osiguravajućim kompanijama doneti značajan rizik jer ih lišava opcije da fi zički skladište novac, a dozvoljava i još izraženije negativne kamat-ne stope.

Sa druge strane, pojedini stručnjaci kažu da će se na taj način povećati online pro-daja polisa, što može dovesti i do poveća-ne penetracije osiguranja.

Eliminisanje najvećihRast terorističkih napada i nedosta-tak dovoljno efi kasnih mera za suzbija-nje organizovanog kriminala potaklo je mnoge zemlje da razmišljaju ili sprovo-de u delo povlačenje iz opticaja banknota najviše vrednosti, što je zapravo, početni korak ka prelasku na bezgotovinsku eko-nomiju. Primeri zemalja koje su već izba-cile manje ili više uspešno te novčanice su Švedska, Venecuela, Indija, a na sličan potez spremaju se ili su ga već preduze-le i neke zemlje iz evrozone. Naime, već neko vreme svetske vlasti znaju, kako piše New Yorker, da su novčanice najviše vred-nosti omiljene u kriminalnom podzemlju, a taj stav je dodatno podgrejan publikaci-jom koju je u februaru ove godine objavio Piter Sends, profesor sa Univerziteta Har-vard. Sends kaže da za eliminisanje ban-knota velike vrednosti vladama treba da bude podsticaj činjenica da upravo te nov-čanice kriminalcima omogućavaju znatno lakše prebacivanje novca na međunarod-nom nivou. Posebno kao primer pominje

elektronsko plaćanje. Studija koju je ura-dio Ipsos za potrebe ING banke urađena je u 13 zemalja Evrope, Americi i Austra-liji i pokazala je da su upravo u zemljama koje najviše koriste gotovinu, stanovni-ci najspremniji da je se odreknu. U Italiji je samo 19 odsto građana reklo da retko koristi keš, ali je zato njih 41 odsto reklo da bi se rado odreklo takvog vida plaćanja. Slični rezultati su bili i u Turskoj, Rumu-niji, Češkoj i Španiji.

Istraživanje je pokazalo sa druge stra-ne, da građani najjače evropske ekonomi-je, Nemačke, najviše vole keš jer se i dalje preko 80 odsto dnevnih transakcija obav-lja kroz gotovinsko plaćanje, a slično je u Severnoj Americi gde je papir i dalje naj-popularniji vid plaćanja. Tako je, navodi se u studiji, samo deset odsto Nemaca reklo da retko kad koristi gotovinu, dok je taj procenat znatno veći u susednim zemlja-ma, Francuskoj i Poljskoj, u kojima je 33 odnosno 35 odsto građana reklo da goto-vo uopšte više ne koristi gotovinu.

Iako je u Srbiji poslednjih nekoliko godina prosečna vrednost transakcija platnim karticama u padu, prošle godi-ne taj trend je zaustavljen. Prema zvanič-nim podacima Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge fi nansijske instituci-je pri Privrednoj komori Srbije, ukupan broj izdatih platnih kartica na kraju 2016.

Potencijalni uticaji smanjenjaupotrebe gotovine:

Ukidanje gotovinskog plaćanja otvoriće put za još niže negativne kamatne stope, sa

ozbiljnim rizikom za imovinu osiguravača,

Pretežno bezgotovinske transakcije povećaće značajno efi kasnost poslovanja,

Povlačenje papirnog novca iz opticaja može da dovede do daljeg pada poverenja

u vlade i institucije generalno, što posredno može da utiče i na sektor osiguranja,

Kao benefi t za vlade, u borbi protiv poreske utaje moglo bi da dođe do većeg obima

ubiranja poreza i većih poreskih prihoda,

Manji pozitivan uticaj video bi se i u borbi protiv terorizma, trgovine drogom i dru-

gih oblika organizovanog kriminala,

Digitalna plaćanja su veoma oslonjena na bezbednost jer su više izložena sajber na-

padima, krađi identiteta i drugim oblicima internet kriminala,

Ako nisu dobro sprovedene, reforme platnog sistema i relativni prelazak na digital-

na plaćanja, kao što je nedavno pokazao slučaj u Indiji, mogu da imaju štetan uticaj

na siromašne i da prodube digitalne i ekonomske razlike između manje i više digital-

no razvijenih regiona (uglavnom urbanih i seoskih sredina) sa potencijalnim kratko-

ročnim uticajem na pad privrednog rasta.

godine je bio 6.900.997, što je za 9,4 odsto više nego u prethodnoj godini. Ukoliko se u obzir uzmu i kartice sa funkcijom e-novca (a to su uglavnom pri pejd karti-ce za plaćanje na internetu), ukupan broj izdatih kartica je 6.965.354, pa je ostva-reni rast preko 10 odsto. Sa druge strane, raste broj i vrednost transakcija u kupo-vini roba i usluga preko interneta. Prema

nekim dostupnim podacima, u Evropi 138 miliona ljudi nema bankarski račun, dok je u Srbiji, prema podacima Svetske ban-ke, bez bankarskog računa jedna petina stanovnika. U Evropskoj uniji je od 2014. godine pravo na bankarski račun garan-tovano zakonom.

Ana Simić


REGION Crna Gora – Izveštaj o poslovanju u 2016.

Sektor osiguranja je u 2016. godini ostvario pozitivan neto rezultat u iznosu od 3,826 miliona evra u odnosu na u 2015. godinu, kada je imao negativan neto rezultat od 2,726 miliona evra. Ukupna bruto fakturisana premija na crnogorskom tržištu osiguranja u 2016. godini iznosila je 80,163 miliona evra

Posle oseke, tržište osiguranja u plusu

Crnogorsko tržište osiguranja u 2016. godini karakterišu pozitiv-ni trendovi u kretanju osnovnih

pokazatelja, pokazuje izveštaj Agenci-je za nadzor osiguranja te zemlje. Tako je ukupna bruto fakturisana premija na crnogorskom tržištu osiguranja u 2016.

godini iznosila 80,163 miliona evra, što predstavlja rast od 4,20 posto u odno-su na 2015. godinu. Penetracija osigura-nja (učešće bruto fakturisane premije u bruto domaćem proizvodu) ostala je na istom nivou kao i u 2015. godini i iznosi-la je 2,12 posto, dok je gustina osiguranja

(bruto fakturisana premija po glavi sta-novnika) iznosila 128,78 evra i zabele-žila rast od 4,15 posto u poređenju sa 2015. godinom.

Dominantno učešće od 82,91 posto u ukupnoj tržišnoj bruto fakturisanoj pre-miji u kontinuitetu ostvaruju neživotna


osiguranja. U 2016. godini nastavljen je trend rasta premije životnih osiguranja, što je rezultiralo rastom učešća u uku-pnoj bruto fakturisanoj premiji na trži-štu sa 16,80 posto u 2015. na 17,09 posto u 2016. godini, odnosno rast za 0,29 pro-centnih poena. Posmatrano prema gru-pama osiguranja, ukupna premija život-nih osiguranja zabeležila je rast od 5,96 posto, dok je ukupna bruto fakturisa-na premija neživotnih osiguranja tako-đe ostvarila rast od 3,84 posto u odnosu na 2015. godinu.

Sektor osiguranja je u 2016. godini ostva-rio pozitivan neto rezultat u iznosu od 3,826 mililona evra (u 2015. godini je imao negativan neto rezultat u iznosu od 2,726

miliona evra). Osam društava za osigura-nje ostvarilo je neto dobit u visini od 3,82 miliona evra, dok su tri društva ostvari-la gubitak u ukupnom iznosu od 695,2 hiljada evra.

U 2016. godini nastavljen je negativan uticaj globalnog trenda niskih kamatnih stopa na crnogorske osiguravače u domenu plasiranja sredstava, a naročito u segmen-tu poslova životnih osiguranja. Povrat na investicije je u kontinuitetu nizak, što upu-ćuje osiguravače na dodatno smanjenje troškova i prenosi fokus na razvoj novih proizvoda prilagođenih uslovima niskih kamatnih stopa, posebno u štednom i inve-sticionom portfoliju proizvoda životnih osiguranja.

Aktiva i tehničke rezerveVrednost ukupne aktive na nivou svih dru-štava za osiguranje na dan 31. 12. 2016. godine iznosila je 196,681 miliona evra, što predstavlja rast od 6,32 posto u odno-su na vrednost ukupne aktive na dan 31. 12. 2015. godine. Rast vrijednosti aktive

generisan je, pre svega, rastom kategori-je “dugoročna fi nansijska ulaganja”, koja je na kraju 2016. godine iznosila 129,713 miliona evra, čemu je najviše doprineo rast ulaganja osiguravača u obveznice države Crne Gore. Naime, crnogorski osiguravači su na dan 31. 12. 2016. godine raspolagali obveznicama države Crne Gore u nomi-nalnoj vrednosti od 114,387 miliona evra, što je za 39,31 posto više u odnosu na kraj 2015. godine.

Tehničke rezerve, kao rezervisani dio sredstava namenjen za pokriće obaveza iz obavljanja poslova osiguranja, na dan 31. 12. 2016. godine, na nivou svih dru-štava za osiguranje, iskazane su u visini od 115,537 miliona evra, što predstavlja rast od 5,63 posto u odnosu na dan 31. 12. 2015. godine. Analiza plasmana sredstava bruto tehničkih rezervi ukazuje da su druš-tva za osiguranje na kraju 2016. godine od ukupnih sredstava bruto tehničkih rezer-vi u propisane oblike imovine plasirala 115.537.263 evra, čime je obezbijeđena 100

posto pokrivenost bruto tehničkih rezervi od strane svih društava za osiguranje pro-pisanim oblicima imovine.

Struktura tržišnog učešćaPosmatrano prema strukturi tržišnog uče-šća društava koja obavljaju poslove život-nih osiguranja, u 2016. godini nije došlo do promene rasporeda vodećih društava u odnosu na 2015. godinu. I dalje je naj-veće društvo u segmentu životnog osigu-ranja GRAWE osiguranje, sa učešćem od 37,52 posto u ukupnoj premiji životnih osi-guranja (smanjeno je u odnosu na 2015. godinu za 0,99 procentnih poena). Dru-go društvo po visini tržišnog učešća je bilo Wiener Städtische životno osiguranje sa 22,08 posto (u 2015. godini 18,57 posto), zatim slede Merkur osiguranje sa učešćem od 15,13 posto, Uniqa životno osiguranje sa učešćem od 13,42 posto, Lovćen život-na osiguranja sa 9,16 posto i Atlas Life sa 2,69 posto. U 2016. godini rast učešća u bruto faktuiranoj premiji životnih osigu-ranja ostvarili su Wiener Städtische život-no osiguranje (3,50 pp) i Lovćen životna osiguranja (za 0,49 pp), dok je kod ostalih društava došlo do pada i to: Uniqa život-no osiguranje (1,70 pp), Merkur osigura-nje (1,06 pp), GRAWE osiguranje (0,99 pp) i Atlas life (0,23 pp).

U bruto fakturisanoj premiji neživotnih osiguranja, najveće učešće od 44,98 posto i dalje ima Lovćen osiguranje. Nadalje, vodeća društva prema tržišnom učešću u ovom segmentu su: Sava Montenegro sa učešćem od 17,54 posto, Generali osigu-ranje Montenegro sa 16,49 posto, Uniqa

Tržišno učešće osiguravača u 2016.

0 5 10 15 20 25 30 35 40

Lovćen osiguranje 37,30%

Sava Montenegro AD 14,54%

Generali osiguranje Montenegro 13,67%

Uniqa neživotno osiguranje 13,08%

GRAWE osiguranje AD 6,41%

Swiss osiguranje 4,32%

Wiener Städtische osiguranje 3,77%

Merkur osiguranje 2,59%

Uniqa životno osiguranje 2,29%

Lovćen životna osiguranja 1,56%

Atlas Life AD 0,46%

Tabela: Struktura bruto fakturisane premije u 2015. i 2016.

Grupa osiguranja+Premija (€)

u 2015.Učešće u 2015.

Premija (€) u 2016.

Učešće u 2016.

Neživotno osiguranje 64.007.908 83,20% 66.467.343 82,91%

Životno osiguranje 12.925.284 16,80% 13.695.992 17,09%

Ukupno 76.933.192 100,00% 80.163.336 100,00%

Izvor: Pripremljeno na osnovu izveštaja ANO

I dalje je najveće društvo u segmentu životnog osiguranja GRAWE osiguranje, sa učešćem od 37,52 posto u ukupnoj premiji životnih osiguranja

REGION Crna Gora – Izveštaj o poslovanju u 2016.

Rešavanje šteta

Pove�ana ažurnostPosmatrano na nivou cjelokupnog tržišta osiguranja ukupan broj šteta za rešava-

nje u 2016. godini je porastao za 5,24 posto i iznosio je 43.977, dok je u 2015. go-

dini iznosio 41.789. Na nivou sektora osiguranja ostvaren je visok nivo ažurnosti u re-

šavanju šteta, jer je od ukupnog broja šteta za rešavanje 93,65 posto rešeno, što je

na većem nivou u odnosu na 2015. godinu kada je rešeno 92,47 posto šteta. Posma-

trano prema grupama osiguranja, stepen ažurnosti u rešavanju šteta društava koja

obavljaju poslove životnih osiguranja u 2016. godini je bio na nivou od 86,66 posto

(2015. godine je iznosio 93,96 posto). Takođe, stepen ažurnosti u rešavanju šteta na

nivou društava koja se bave delatnošću neživotnih osiguranja je bio na visokom ni-

vou i iznosio je 94,16 posto (2015. godine je iznosio 92,34 posto).

neživotno osiguranje sa 15,78 posto i Swi-ss osiguranje sa 5,21 posto. Od društa-va koja obavljaju poslove neživotnih osi-guranja rast učešća u bruto fakturisanoj premiji neživotnih osiguranja ostvarilo je Swiss osiguranje za 0,76 procetnih poena (u 2015. iznosilo je 4,46 posto), Generali osiguranje Montenegro za 0,44 procetnih poena (u 2015. iznosilo je 16,49 posto) i Sava Montenegro za 0,06 procentnih poe-na (u 2015. iznosilo je 17,48 posto), dok je do pada došlo kod Lovćen osiguranja (za 0,70 pp) i Uniqa neživotnog osigura-nja (za 0,56 pp).

Premija po grupama osiguranjaPosmatrano prema grupama osiguranja, rastu ukupne bruto fakturisane premi-je na nivou tržišta osiguranja najviše je doprineo rast bruto fakturisane premije neživotnih osiguranja i to u aspolutnom iznosu od 2.459.436 evra, dok je rast bru-to fakturisane premije životnih osiguranja iznosio 770.708 evra. Posmatrajući prema vrstama neživotnih osiguranja, rastu bru-to fakturisane premije u odnosu na 2015. godinu doprineo je, u najznačajnijoj meri, rast bruto fakturisane premije u vrsti osi-guranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i to za 2.346.335 evra u apsolutnom iznosu, odnosno za 7,13 posto. Takođe, do rasta bruto fakturisane premije

za 142.603 evra (22,23 posto), osigura-nja imovine od požara i drugih opasno-sti za 90.976 evra (2,23 posto), osiguranje od opšte odgovornosti za štetu za 39.661 evro (3,03 posto) kao i kod osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplo-va za 29.418 evra (3,95 posto). Rastu bruto fakturisane premije grupe životnih osigu-ranja u odnosu na 2015. godinu doprineo je u najznačajnijoj meri rast bruto faktu-risane premije u vrsti osiguranje života i to za 713.257 evra (6,18 posto).

Izvor: ANO

došlo je i u vrsti zdravstvenog osiguranja za 414.564 evra, odnosno za 30,32 posto, osta-lih vrsta neživotnog osiguranja za 219.449 evra (18,33 posto), osiguranja od posljedi-ca nezgode za 151.653 evra (1,60 posto), osiguranja motornih vozila za 34.457 evra (0,68 posto), osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata za 17.634 evra (7,94 posto) i osiguranja robe u pre-vozu za 16.244 evra (4,84 posto). Istovre-meno, došlo je do pada bruto fakturisane premije u vrsti ostala osiguranja imovine i to u apsolutnom iznosu za 428.386 evra (6,74 posto), kod osiguranja vazduhoplova

OVERVIEW OF INSURANCE INDUSTRY IN SEE REGION

www.svijetosiguranja.eu/seereport

Do you need the SEE insurance insight?

SEE Report is a new newsletter issued by the magazine World of Insurance in English. The newsletter covers all major and current

events on insurance market in South Eastern Europe (Albania, Bosnia and Herzegovina, Croatia, Macedonia, Montenegro, Serbia,

Slovenia, and in the near future Bulgaria and Romania).

We provide the SEE insurance overview for you.


REGION Makedonija – Ažurnost i problemi isplate štete

Medijacija je sve češće način rešavanja sporova između osiguranika i osiguravača, odnosno smanjen je broj pritužba koje nisu rešene mirnim putem. Tako su 2011. godine sudovi rešavali 2.754 prigovora, da bi godinu dana kasnije taj broj bio smanjen za oko 200, pa su prosečno svake godine u sudovima radili na 2300 do 2500 prigovora. Kako bi se ubrzao proces nadoknade šteta i da bi osiguranici dobili poverenje u kompanije, država bi trebalo da dopunski motivira konkurentnost među društvima i njihove zaposlene

Kompanije kasne Kompanije kasne sa isplatom šteta, sa isplatom šteta, gra�ani strpljivo gra�ani strpljivo �ekaju�ekaju

Kašnjenje je glavna karakteristika osiguravajućih društva u Makedo-niji kada dođe vreme da se ispla-

ti odšteta, ali Makedonci još uvek nema-ju naviku da pravdu traže na sudu, pa se sporovi uglavnom rešavaju medijacijom.

Građani obično čekaju jedan do dva meseca, a ponekad i duže, pogotovo kada je u pitanju odšteta za saobraćajne nezgode ili kada su poljoprivredni usevi pogođeni

gradom, poplavama, mrazom. Zakonski rok za uplatu sredstva za sve vrste osigu-ranja je 14 dana, ali u praksi građani pro-laze pravi pakao dok ne dobiju novac. Da bude još gore, oni građani koji su ispla-ćeni na vreme, ulažu prigovore da agen-ti osiguravajućeg društva nisu na odgova-rajući način procenili štetu. Nezadovoljni građani imaju pravo na žalbu kod osigura-vača, koji tada mora da da svoje mišljenje

o tome. Ako je odgovor negativan, onda se nezadovoljna stranka, ako želi progu-rati pravdu do kraja, može žaliti Agenciji za nadzor osiguranja.

Samo prošle godine, Agencija je primila 131 pritužbu na rad osiguravajućih druš-tva, od kojih su 22 odbačene kao neosnova-ne. Građani su se uglavnom žalili na osigu-ranja autoodgovornosti - 38 odsto pritužbi su po toj osnovi, a nisu bili zadovoljni i sa


REGION Makedonija – Ažurnost i problemi isplate štete

osiguranjem imovine - 30 odsto žalbi otpa-da na taj segment i osiguranje od nezgo-da - 13 odsto.

Osim određivanja nerealnih odšteta, osi-guranici reaguju i na nejasne ili nepovolj-ne odredbe ili uslove u tarifnicima kao i za odbijanja šteta jer nastali rizik nije pokri-ven polisom osiguranja.

Medijacija najefi kasniji način rešavanja sporovaPrema Zakonu o postupanju po predstav-kama i predlozima, kao i pravilniku, otkad budu primili prigovor, zaposleni Agencije prvo određuju da li je isti ispravan, a onda šalju zahtev do osiguravajuće kompanije koja je obavezna da u roku od pet dana da objašnjenje i dokumentaciju u vezi sa prigovorom. Ako su u objašnjenju dati svi odgovori, Agencija u roku od mesec dana od dana kada je primljena tužba, mora obavestiti nezadovoljnog osiguranika na koji način može rešiti problem.

Direktor Agencije za nadzor osiguranja, Klime Popovski kaže da je jedan od tih načina medijacija, koja se dosada pokaza-la kao najbrži i najlakši način za rešavanje sporova između osiguranika i osiguravača.

“Ako ovlašćene osobe ocene da to ide u korist rešavanja prigovora mogu organi-zovati posredovanje, na kojem su prisutne

osobe ovlaštene od strane Agencije, pred-stavnik dotičnog društva za osiguranje, te i u nekim slučajevima podnositelj prigovo-ra. Medijacija se provodi kako bi stranke međusobnim dogovorom pronašle rešenje koje će zadovoljiti zajedničke interese u vezi osnovanosti prigovora”, kaže Popovski.

Drugi korak – sudski postupakAko osiguranik nije zadovoljan ni nakon posredovanja, a Agencija smatra da su iscr-pljene sve metode i načini za pomoć, on dobija predlog da umesto mirnim, svo-je pravo ostvari sudskim putem. Iako se ne zna tačno koliko je pritužbi rešeno na sudu, poznato je koliko ih je u parnici.

U prvom tromesečju ove godine, njihov broj je 2.341, što znači ili da su sudije bile dosta ažurne, ili da je smanjen broj neza-dovoljnih osiguranika koji su svoje prigo-vore izneli na sud. Naime, na kraju 2016.

godine ukupno 2.399 prigovora bilo je na sudu. Prošle godine je čak 2.391 prigovo-ra bilo u delu neživotnog, a samo 8 u delu životnog osiguranja.

Ipak, statistika poslednjih nekoliko godi-na potvrđuje da je medijacija sve više način rešavanja sporova između osiguranika i osiguravača, odnosno da je očito sma-njen broj pritužba koje nisu rešene mir-nim putem. Tako su 2011. godine sudo-vi rešavali 2.754 prigovora, da bi godinu dana kasnije taj broj bio smanjen za oko 200, pa su prosečno svake godine u sudo-vima radili na 2300 do 2500 prigovora. To bi značilo da svake godine stotinjak prigo-vora u vezi sa osiguravajućim sektorom i isplatom odšteta završava na sudu.

Najveći problemi sa osiguranjem poljoprivrede i AODa su jedni od najproblematičnijih za nadoknadu šteta poljoprivredna i osigu-ranja od autoodgovornosti, potvrdio je profesor na Fakultetu za turizam i ugo-stiteljstvo u Ohridu, Bratislav Milošević.

Prema mišljenju profesora to što se osiguravajuća društva bukvalno bore da pridobiju što više vlasnika automobila je normalna pojava jer osiguranje od auto-mobilske odgovornosti je obavezno. Među-tim, kada se desi saobraćajna nesreća, onda kompanije namerno produžavaju rok za plaćanje štete vozačima i time usporava-ju proces. Razlog za ovo kašnjenje je to da kompanije na svaki mogući način pokuša-vaju održati likvidnost, a ova vrsta osigu-ranja je besplatan izvor samofi nansiranja.

Problemi se često javljaju i pri plaćanju odšteta poljoprivrednicima, iako u delu osiguranja imovine, osiguranja roda zau-zima značajan udeo od 31 odsto sa ispla-ćenim štetama u iznosu od 2,3 miliona evra u posljednja tri meseca prošle godine.

Profesor Milošević tvrdi da su kompani-je koje pokrivaju poljoprivredne štete često neefi kasne u ispunjavanju svojih obaveza. Ipak, prema njegovom mišljenju, pokriva-nje troškova za 100 odsto uništene njive i oštećenog roda je veliki izazov za one koji se bave poslovima osiguranja na tržištu u Makedoniji, jer su potrebna ogromna sred-stva. Povoljnost je u tome što država sa 60 odsto subvencioniše premije za osiguranje u poljoprivredi, pa tako proizvođač mora platiti samo preostalih 40 odsto, ali se deša-va da je naplaćena premija poljoprivred-niku nedovoljna da se nadoknadi šteta.

“U interesu pojednostavljenja u obra-di i likvidaciji šteta, za pojedine kulture uvedeno je i indeksno izračunavanje šteta. Indeksno osiguranje pruža zaštitu poljo-privrednih useva od svih vrsta prirodnih nepogoda- suša, poplava, mraz, jake kiše, tuča. U ovom slučaju isplaćuje se šteta ako je ostvareni prinos te godine manji od tro-godišnjeg prosečnog prinosa u odnosnoj opštini u zavisnosti od izabranog pokri-ća”, kaže Milošević.

“Neažurnost i kašnjenje nisu deo našeg rada” – kategorična su osiguravajuća druš-tva odakle kažu da uvek poštuju rok za podmirenje štete, posebno kada su u pita-nju štete uzrokovane udesima. Potvrđuju da imaju registar pritužbi, ali iste nisu u velikom broju da bi stanje bilo alarmantno.

Direktor Sektora za štete u “Sava osigu-ranju”, Melita Gugulovska objašnjava da paze da ispoštuju zakonski rok od 14 dana za isplatu štete. Kasni se samo u onim slu-čajevima kada im osiguranik nije dostavio svu potrebnu dokumentaciju.

“Prikupljanje svih dokumenata ponekad odloži isplatu odštete pa u tim slučajevi-ma osiguranici znaju da reaguju da čeka-ju duže od očekivanog. Kada su u pita-nju udesi, onda sve zavisi od toga kako je ispunjen evropski izveštaj, da li je naprav-ljen policijski zapisnik i preostala doku-mentacija koja treba biti dostavljena da bi započeo postupak”, rekla je Gugulovska.

Kako bi se ubrzao proces nadoknade šteta i da bi osiguranici stekli poverenje u kompanije i za buduća osiguranja, profesor Milošević predlaže da država utvrdi načine da bi dopunski motivisala konkurentnost

Rekli su

Klime Popovski:

“ Jedan od najbržih i najlakših način

za rešavanje sporova između osigu-

ranika i osiguravača jeste medijacija”.

Svake godine stotinjak prigovora u vezi sa osiguravajućim sektorom i isplatom odšteta završava na sudu

Prema podacima Agencije za nadzor osiguranja, osiguravajuća društva su ove godine isplatila više od 13 miliona evra bruto iznosa šteta, što je 7,61 odsto više u odnosu na 2016., kada su osiguravači platili 12,2 miliona evra

među društvima i motivisala zaposlene. On veruje da bi se tako kompanije potru-dile na svaki mogući način smanjiti vreme potrebno za isplatu šteta kako bi osigura-la svoje mesto na tržištu, ili da bi održa-li već postojeće.

Prema mišljenju Miloševića, Makedoni-ja je dobar primer u regiji u pogledu funk-cionisanja tržišta osiguranja, koje u konti-nuitetu beleži drastičan porast, što se može videti kroz bruto premiju. On savetuje da bi od velike koristi osiguraniku bilo da unajmi brokera koji će posredovati i koji će mu pomoći u odabiru adekvatne poli-se. Od njega bi dobio osnovne smernice za rešavanje zahteva za naknadu štete, a ukazao bi mu i na moguće alternative, ako osiguravač ne ispuni svoje obaveze.

“Rešavanje ili likvidacija šteta je slo-žen proces koji sadrži nekoliko faza: pri-java oštećenja, uvid, procena, rezervacija, popravak, zamena, lečenje, dokumento-vanje događaja, obrada, likvidacija prav-na regulativa, kontrola, fi nansijska obrada pre plaćanja, isplata i arhiviranje. Ažurnost zaposlenih u kompanijama u tim fazama je od posebne važnosti kada se misli na zado-voljstvo osiguranika pri nadoknadi štete. Tržište osiguranja u Makedoniji se sastoji od 15 kompanija, a ta brojka je zadovo-ljavajuća za izuzetno žestoku konkuren-ciju”, rekao je Milošević.

Bratislav Milošević::

“ Najproblematičniji za nadoknadu

šteta su poljoprivredna i osiguranja

od autoodgovornosti”.

je 14.394 šteta ili gotovo za 5 odsto više u uporedbi s istim razdobljem prošle godi-ne, kada su likvidirane 13.734 šteta. Pre-ma podacima Agencije za nadzor osigu-ranja osiguravajuća društva su ove godine isplatile više od 13 miliona evra bruto iznos šteta, što je 7,61 odsto više u odnosu na 2016., kada su osiguravači platili 12.2 mili-ona evra.

Zdravstveno osiguranje je ubedljivo na vrhu popisa. Od skromnih 6 isplaćenih odšteta prošle godine u prva tri meseca ove godine njihov broj dosegao je 117. Ovo je rezultat rastućeg trenda zdravstvenog osi-guranja u proteklom period, pa su kom-panije osiguranicima isplatile ukupno 25 miliona evra da bi pokrili troškove lečenja.

Bez razlike da li osiguravajuća društva kasne mesec ili dva sa isplatom šteta dosa-dašnja iskustva pokazuju da je u Makedo-niji strpljenje osiguranika još uvek na viso-kom nivou i da za razliku od evropskih zemlja gde nezadovoljni klijent odmah reaguje, pokazuju razumevanje ako kom-panija prolongira plaćanje. Iako nemaju

naviku da podnesu žalbu kad kompanija ne ispunjava obaveze iz polise, istraživanja pokazuju da makedonski građani poste-peno uče i informišu se za njihova prava u slučaju kade treba da budu obeštećeni.

Igor Šegavič

Isplaćeno 13 miliona evra štetaS druge strane, najnoviji podaci Agencije za nadzor osiguranja pokazuju da raste broj isplaćenih šteta. U prvom kvartalu isplaćeno

GRAWE OSIGURANJE ŽIVOTA

Osiguranje na Vašoj strani.

GRAWE osiguranje a.d.o. Beograd · Bulevar Mihajla Pupina 115D · Tel: 011 / 2092-600 · E-mail: offi [email protected] www.grawe.rs


SVETSKA TRŽIŠTA Transakcije u 2016. godini

U 2017. izlazak iz investicija koje nisu deo osiguravaju�e industrije

Piše: Hrvoje Filipović ,EY Italija

Iako su evropski osiguravači bili strukturno spremni za početak režima Solventnost II, upravljanje kapitalom ipak se pokazalo kao znatno veći izazov kada su u pitanju M&A transakcije. Kompleksnost upravljanja kapitalom pod okriljem Solventnosti II (posebno u području M&A) pokazala se toliko značajnom da su se pojavile naznake o reviziji standardne formule s ciljem pojednostavljenja pripajanja i preuzimanja kapitalnog dela osiguravajućeg portfelja

Kao što smo naveli u prošlom bro-ju Sveta osiguranja, svake godine tradicionalno donosimo analizu

fi nansijskih rezultata najveć ih osiguravača i analizu transakcija pripajanja i preuzima-nja (Mergers and Aquisitions - M&A). S obzirom na to da smo prošli mesec komen-tarisali rezultate osiguravača širom sveta, ovaj mesec donosimo pregled osigurava-jućih transakcija koje su se odvijale u pro-tekloj 2016. godini.

U prošlogodišnjoj analizi mogli smo jasno primetiti kako je 2015. bila obele-žena takozvanim megatransakcijama, koje su vidljivo izostale u 2016. godini. Značaj-na smanjenja, kako u broju tako i u vred-nosti osiguravajućih M&A transakcija, možemo primetiti u svim geografskim regi-onima. Dakle, postavljamo pitanje uzroka ovakvog zajedničkog trenda na globalnom nivou. Na prvi pogled može se činiti da je zajednički uzrok smanjenja transakcija porast nesigurnosti i volatilnosti. Detalj-nija analiza različitih svetskih regija poka-zuje nam kako je rast nesigurnosti i vola-tilnosti zapravo samo negativna eskalacija zajedničkih faktora kao što su političke i makroekonomske okolnosti, regulacija te tehnološka modernizacija.

Jedan od dominantnih uzroka pora-sta nesigurnosti su sigurno politički i makroekonomski faktori. Prisetimo se samo referenduma Ujedinjenog Kraljev-stva o napuštanju EU u junu protekle godine ili američkih predsedničkih izbo-ra u novembru. Brexit i dolazak Trampa nedvosmisleno su događaji čije posledi-ce neć e biti isključivo vezane za 2016. godinu, nego ć e se njihovi efekti odra-ziti na očekivanja i tokom tekuć e 2017. Ni drugi delovi sveta nisu doživeli mno-go bolje političko-ekonomske okolnosti. Kina se suočava sa usporavanjem pri-vrednog rasta te bujanjem špekulativnih

balona (ponajviše nekretninskog), dok je Bliski istok obeležen rastuć im teroriz-mom i ratnim pretnjama.

Sledeć i dominantni faktor podrazume-va jačanje regulacije celokupne industrije. Iako su evropski osiguravači bili struktur-no spremni za početak režima Solventnost II, upravljanje kapitalom ipak se pokazalo kao znatno već i izazov kada su u pitanju M&A transakcije. Kompleksnost upravlja-nja kapitalom pod okriljem Solventnosti II (posebno u području M&A) pokazala se toliko značajnom da su se pojavile nazna-ke o reviziji standardne formule s ciljem pojednostavljenja pripajanja i preuzimanja kapitalnog dela osiguravajućih portfelja.

Tehnološka modernizacija osiguravajuć e industrije sledeć i je faktor koji je poten-cijalno odložio odluku o M&A transak-cijama brojnih osiguravača. U ovu kate-goriju ubrajamo sve one nove i moderne pojmove o kojima svakodnevno slušamo: big data, blockchain, robotika te neizostav-ni data analitics. Iako je već ina od nave-denih područja i dalje u samom povoju, važno je naglasiti kako upravo takve ino-vacije kreiraju potpuno novu industrijsku nišu pod nazivom insurtech.

Osiguravajuć e M&A transakcije u 2016.Pogledamo li Sliku 1, možemo jasno pri-metiti kako se broj i vrednost M&A tran-sakcija ostvarenih u 2016. godini znatno smanjio u odnosu na 2015. Takođe može-mo primetiti kako je protekla godina svo-jim karakteristikama broja i vrednosti tran-sakcija najbliža sada već davnoj 2013.

Detaljni pogled na vrednosti osigurava-jućih M&A transakcija tokom 2016. govori nam kako se ukupna vrednost smanjila za čak 58 posto u odnosu na prethodnu godi-nu. Geografska struktura posmatranih tran-sakcija takođe je doživela određene pro-mene, pa je tako američka regija (Severna


Iako su vrednosti osiguravajućih tran-sakcija doživele značaj pad (58 posto), pad broja posmatranih transakcija tokom 2016. snižen je svega 16 posto u odnosu na 2015. godinu. Ovo i dalje predstavlja značajno sniženje, ali u poređenju sa padom vred-nosti ipak se čini nešto umerenijim. Glo-balna struktura broja osiguravajućih tran-sakcija nije se drastično menjala te regija Amerika ostaje lider sa 59 posto, a slede je Evropa (25 posto), Azija i Pacifi k (12 posto) i Bliski Istok i Afrika (4 odsto).

Snažan pad vrednosti transakcija i manji pad broja transakcija implicira kako je pro-sečna vrednost transakcije tokom 2016. zabeležila pad vrednosti. Navedeno se dodatno potvrđuje ukoliko posmatramo broj osiguravajućih transakcija, čija vred-nost prelazi jednu milijardu dolara. Posled-nji deo Slike 1 pokazuje nam kako je tokom 2016. zabeleženo svega 12 transakcija čija vrednosti prelazi navedeni prag od jedne milijarde dolara. Odnos pada transakci-ja dodatno se naglašava ukoliko navede-nih 12 velikih transakcija u 2016. upore-dimo s 24 velike transakcije tokom 2015. Povećamo li prag s jedne milijarde na pet milijardi dolara, možemo primetiti samo jednu transakciju u 2016. u odnosu na pet transakcija zabeleženih tokom 2015. godi-ne. Slika 2 predstavlja najveć a pripajanja i preuzimanja na globalnom tržištu osigura-nja u 2016. godini. Same vrednosti prika-zanih transakcija govore koliko se tržište ohladilo tokom protekle godine. Dodat-no se primeć uje da je zbir vrednosti deset najveć ih osiguravajućih M&A transakcija u 2015. iznosio preko 85 milijardi dolara, dok isti zbir vrednosti deset najveć ih osi-guravajućih M&A transakcija tokom 2016. iznosi manje od 30 milijardi.

Koliko god rezultati osiguravajućih tran-sakcija izgledali negativno, poslednji kvar-tal 2016. ipak je doneo dašak optimizma. Naime, prva tri kvartala protekle godine su obeležena tolikim manjkom osigurava-jućih M&A transakcija da su se očekivali najniži rezultati u poslednjih pola deceni-je. Kraj je ipak doneo poveć anje aktivnosti te je godina zaključena sa znatno blažim padom negoli se to očekivalo tokom već eg dela godine. Napomenimo kako je više od 60 posto vrednosti transakcija zaklju-čeno ili najavljeno u poslednjem kvarta-lu 2016. godine.

Za kraj ovog dela analize napomeni-mo i kako su jednaki trendovi primeć eni među životnim i neživotnim osiguravači-ma. Naime, nakon nekoliko godina sta-bilnog rasta M&A transakcija životnih osiguravača, u 2016. doživeli su znača-jan pad već pomenutih vrednosti i bro-ja transakcija. M&A transakcije neživot-nih osiguravača su u poslednjoj deceniji na relativno stabilnim nivoima sa velikom izuzetkom tokom 2015. gde su zabeležene

2014

2016 33

US$112b

US$47b

US$64b

US$40b

2014

2016 474

562

664

501

912

14

24

2014 2016

Volumen transakcija

Amerike

Amerike

Europa

Europa

Azija i Pacifi k

Azija i Pacifi k

Bliski istok i Afrika


Broj transakcija

Broj transakcija iznad 1 mlrd. USD

Slika 1: Pregled transakcija

*Zbog zaokruživanja zbroj vrednosti ne mora neophodno biti 100% Izvor: EY Global Insurance Themes 2017

i Južna Amerika sa snažnom dominaci-jom Sjedinjenih Američkih Država) pod-nela najveć i udarac mereno volumenom, što je nadalje rezultiralo snižavanjem ude-la u globalnim transakcijama sa 67 posto u 2015. na 50 posto u protekloj 2016. godi-ni. Navedeni pad američkog udela u glo-balnoj zapremini transakcija nadomestili su evropski osiguravači (ponajviše britan-ski) poveć anjem udela sa 14 na 29 posto.

Protekla 2016. takođe je godina u kojoj je došlo do promene trenda u geografskoj strukturi osiguravajućih transakcija. Nai-me, protekle tri godine prikazane na Slici 1 pokazuju kako je udeo američke regije rastao od 2013., što je konačno zaustav-ljeno u protekloj godini. Azija i Pacifi k te Bliski istok i Afrika nisu zabeležili zna-čajnije promene u strukturi osiguravaju-ćih transakcija.


SVETSKA TRŽIŠTA Transakcije u 2016. godini

Target Zemlja KupacZemlja kupca

Vrijednost (mlrd. USD)

Endurance

SpecialtyBermuda Sompo Japan 6,301

Allied World

AssuranceŠvajcarska Fairfax Financial Kanada 4,926

United Guaranty

CorporationSAD Arch Capital Group Bermuda 3,425

Max Financial

ServicesIndija

HDFC Standard Life

InsuranceIndija 3,190

Ironshore Bermuda Liberty Mutual Insurance SAD 3,000

Delta Lloyd Group Nizozemska NN Group Nizozemska 2,724

Genworth

FinancialSAD China Oceanwide Kina 2,706

SquareTrade SAD Allstate Corporation SAD 1,400

Abbey Life UK Phoenix Group UK 1,217

Ascot

UnderwritingUK

Canada Pension Plan

InvestmentKanada 1,100

Slika 2: Najveća pripajanja i preuzimanja na globalnom tržištu osiguranja u 2016. godini

Slika 3: Tijek novca

0.5

0.40.8

0.5

0.5

0.3

9.5

5.3

0.6

Izvor: EY Global Insurance Themes 2017

Europa

Amerike


Azija i Pacifi k

prethodno spomenute megatransakcije, što se dodatno odrazilo na veličinu pada kada su megatransakcije izostale. Dakle, tržište transakcija neživotnih osiguravača doži-velo je značajan pad, ali i dalje ostaje na najvišim nivoima u poslednjih 10 godina, izuzev protekle 2015. godine.

Tok novcaSlika 3 prikazuje tok novca kao reali-zaciju osiguravajućih M&A transakcija tokom 2016. godine. Važno je napome-nuti kako tok novca ima suprotan smer od prenosa vlasništva. Odnosno, kada

američka društva kupuju evropske osigu-ravače, tok novca putuje iz SAD-a u Evro-pu, što je na Slici 3 zabeleženo transakci-jama u iznosu od 5,3 milijarde USD. Na Slici 3 takođe možemo primetiti kako se već ina transakcija odvijala unutar svake od posmatranih region. Dakle, Amerikan-ci kupuju američko, a Evropljani evrop-sko. Značajniji tok novca između posma-tranih geografskih regija zabeležen je u transakcijama između Azije i Amerike u iznosu od 9,5 milijardi USD te Amerike i Evrope u iznosu od 5,3 milijarde USD. Drugim rečima, Japanci, Indijci i Kinezi

u šoping osiguravača odlaze u Ameriku, nakon čega Amerikanci svoj šoping odra-đuju po Evropi.

Očekivanja u 2017.U uvodu analize naveli smo političke i makroekonomske okolnosti, regulaciju te tehnološku modernizaciju kao ključ-ne faktore porasta nesigurnosti i volatil-nosti koji su nadalje doveli do smanjene aktivnosti na tržištu osiguravajućih M&A transakcija. Na kraju ovomesečne anali-ze dodatno donosimo pregled očekivanih trendova na tržištu osiguravajućih M&A transakcija u tekuć oj 2017. godini.

Pod okriljem novih regulatornih režima (kao što je Global Systemically Important Insurers) osiguravači postaju snažno pena-lizovani za svako dodatno širenje van svo-je osnovne delatnosti - osiguranja. Godine širenja u druge industrije i sektore prou-zrokovale su vrlo haotično stanje za velike međunarodne osiguravajuć e grupe, kako u pogledu kapitala tako i u samom sistemu upravljanja. Kapitalni nered velikih osigura-vača lako se primeti u vidu nedostatka stra-tegije upravljanja kapitalom koji se nada-lje odražava teškom i sporom integracijom potencijalnih akvizicija. Problemi u sistemu upravljanja nastupaju nakon velikog broja akvizicija koji stvaraju nered i nepregled-nost pri upravljanju svih vrsta podataka, a znamo koliko kvaliteta podataka znači svakom osiguravaču. Dakle, u 2017. godi-ni očekujemo snažniji fokus osiguravača na osnovnu delatnost te izlazak iz investi-cija koje nisu deo osiguravajuć e industrije.

Period priče o važnosti tehnologije pola-ko dolazi kraju, a nastupa period konkret-nih investicija upravo u sve te tehnologije o kojima govorimo poslednjih nekoliko godi-na. Sledeća očekivanja za osiguravajuć e transakcije tokom 2017. godine su upravo investicije u tehnologiju, odnosno društva koja stvaraju tehnološka rešenja kao što su veštačka inteligencija te bihejvioralna ekonomija. Već smo sada svedoci jedne od realizacija takvih očekivanja. Naime, Allianz je krajem april objavio investici-ju u Lemonade.

Poslednji trend koji očekujemo u 2017. godini zapravo je nastavak prošlogodiš-njeg trenda, odnosno nastavak konsoli-dacije tržišta. Argumentacija očekivanja spajanja velikih grupa krije se u postizanju troškovne efi kasnosti i ekonomije obima s ciljem snižavanja daljih troškova investi-cija upravo u spomenuta tehnološka reše-nja. Tokom 2015. godine bili smo svedo-ci spajanja Tower Wotsona i Willisa, dok u protekloj godini, uprkos brojnim tržiš-nim špekulacijama, nismo imali priliku da vidimo takvo megapripajanje. Bez obzira na smanjenu aktivnost u protekloj godini, tekuć a 2017. ć e zasigurno biti zanimljiva, baš kao što je to potvrdio i sam početak.


SVETSKA TRŽIŠTA Najnovija studija Allianza SE o budućnosti osiguranja do 2027.

Ubrzanje rasta osiguranja tokom slede�e decenije Tokom sledećih deset godina, penetracija osiguranja, odnosno sveukupne premije kao procenta

BDP-a, opet bi trebalo da poraste, sa 5,6 odsto u 2016. na 5,8 odsto u 2027. No ovaj je rast skoro pa u potpunosti posledica tržišta u nastajanju; na starijim tržištima ovaj ć e se trend verovatno nastaviti - iako značajno sporije

Nakon suvih godina fi nansijske i ekonomske krize, osiguravajuć e kuć e mogu samouvereno zako-

račiti u buduć nost. Dok su premije osi-guranja na svetskom nivou narasle za samo 3,1 posto između 2008. i 2016., rast bi trebalo da se ubrza na 5,9 posto tokom sledeć e decenije, navodi se u naj-novijoj studiji Allianza SE koja analizira verovatnoću rasta osiguranja u narednih deset godina. Ovaj oporavak je posledi-ca povratka svetske ekonomije na nor-malnu stopu rasta i infl acije. Preokret je najnaglašeniji na starijim tržištima, posebno u Zapadnoj Evropi: nakon slučaja Lehman, tržišta osiguranja u

Tražnja za životnim se vraća na stare stopeU sledeć ih deset godina neć e ojačati samo celokupni rast, nego ć e se ravnoteža izme-đu segmenata životnog i neživotnog osi-guranja opet promeniti. Dok je neživot-no osiguranje bilo prilično robustno u “suvim” godinama, sa prosečnim glo-balnim godišnjim rastom od 3,8 odsto od 2008. godine, segment životnog osi-guranja zabeležio je samo 2,8 posto rasta. Opet, divergencija je bila posebno nagla-šena u Zapadnoj Evropi. Ustvari, prihod od premija životnog osiguranja se smanjio (prosečno za 0,5 posto godišnje) tokom ovog perioda, ali su premije neživotnog osiguranja porasle za 1,2 posto. Razlozi su

regionu su stagnirala, ali tokom sledeć ih deset godina rašć e malo više od 3 odsto godišnje, dok bi u Nemačkoj situa-cija trebalo da bude manje-više ista.“Duga vladavina siromašnih godina kri-ze napokon je iza nas”, izjavio je Michael Heise, glavni ekonomista u Allianzu SE. “Ipak, još nije vreme za slavlje. Moguć e je da ć e se zasad na starijim tržištima rast premija vuć i za ekonomskom aktivnošć u. A postoji i značajan trn u oku za evrop-ske osiguravajuć e kuć e s računima u evru: snažniji evro uzrokuje gubitak vredno-sti premija osiguranja u drugim valuta-ma, pa bi taj efekat mogao skinuti puni postotni bod s godišnjeg globalnog rasta”.


SVETSKA TRŽIŠTA Najnovija studija Allianza SE o budućnosti osiguranja do 2027.

prilično očigledni: osim stagnirajuć ih pri-hoda i visoke nezaposlenosti, prvenstve-no treba kriviti ekstremno niske kamat-ne stope za smanjenu potražnju jer zbog njih klasična štednja gubi na privlačnosti.Međutim, u buduć nosti bi potražnja za životnim osiguranjem ipak trebalo da se vrati na stare stope. Razlog tome je neod-ložna potreba za ličnom ušteđevinom za penziju. Osiguravajuć e kuć e su takođe reagovale na okruženje niskog povrata i uvele nove koncepte i rešenja na tržište. Konačno, izgledi za kamatne stope tako-đe su malo bolji, iako i dalje nisu odlični. Sve u svemu, premije životnog osigura-nja bi na svetskom nivou trebalo da pora-stu 6,5 odsto godišnje do 2027., u pore-đenju sa prosečnim rastom od 4,9 odsto u segmentu neživotnog osiguranja. Iako oporavak uključuje i starija tržišta - na primer, u Zapadnoj Evropi tržišta život-nog osiguranja trebalo bi da se povećaju za skoro 3 odsto godišnje - glavni pokretač ovog razvoja ipak ć e biti tržišta u nastaja-nju. Na primer, kinesko tržište životnog osiguranja imaće dvocifren rast tokom cele decenije, a ovaj nagli razvoj posle-dica je ogromne potisnute potražnje kao

i političke podrške privatnim penzijama.Rast u buduć nosti ć e takođe preokrenuti još jedan trend kriznih godina, smanjujuć i udeo osiguranja u privredama današnjice.

Tržišta u nastajanju “vuku” rastTokom sledeć ih deset godina, penetraci-ja osiguranja, odnosno sveukupne premi-je kao procenta BDP-a, opet bi trebalo da poraste, sa 5,6 odsto u 2016. na 5,8 odsto

u 2027. No ovaj je rast skoro pa u potpu-nosti posledica tržišta u nastajanju; na sta-rijim tržištima ovaj ć e se trend verovat-no nastaviti - iako značajno sporije. Ova neoptimistična perspektiva za buduć nost nema toliko veze sa ekonomskim razlozima koliko sa strukturalnim promenama: kao prvo, demografski razvoj u kojem se baby boom generacija počinje penzionisati, a osim toga može postati sve teže poveć avati premije u glavnom sektoru neživotnog segmenta, osiguranju motornih vozila, zbog potiskujuć eg učinka razvoja novih trendova. Osim poveć ane konkurentnosti

zbog digitalnih ponuda, nove tehnologi-je (autonomna vožnja) mogle bi smanjiti nesreć e i potraživanja; cene prilagođene ponašanju (telematika) mogle bi smanji-ti prosečne cene, a promene u ponašanju (deljenje automobila i Uber) mogle bi ogra-ničiti broj vlasnika automobila.

Rezultat ovoga je to da skromni porast u penetraciji osiguranja nije dovoljan za kompenzaciju pada tokom krize: u godina-ma pre krize, penetracija osiguranja na glo-balnom nivou bila je prosečno 6,4 odsto. U evrima to znači sledeć e: da su ljudi potro-šili isti udeo prihoda na osiguranje u 2016.

Tabela: Procena rasta premije do 2027. po regionima (u milijardama EUR)

Region 2007. 2016. 2027.

Zapadna Evropa 991 994 1356

Severna Amerika 996 1180 1767

Japan 297 368 468

Kina 90 366 1.539

Azija (osim Japana i Kine) 215 420 1.011

Istočna Evropa 32 54 117

Latinska Amerika 32 107 332

Ostatak sveta 79 118 214

Ukupno 2.733 3.606 6.803

Tabela: Procena rasta u procentima po regijama do 2017.

Region 2008. – 2016. 2017. – 2027.

Zapadna Evropa 0,0 2,9

Severna Amerika 1,9 3,7

Japan 2,4 2,2

Kina 16,8 13,9

Azija (osim Japana i Kine) 7,7 8,3

Istočna Evropa 5,8 7,3

Latinska Amerika 14,4 10,8

Ostatak sveta 4,6 5,6

Ukupno 3,1 5,9

Izvor: Allianz SE

U buduć nosti bi potražnja za životnim osiguranjem ipak trebalo da se vrati na stare stope. Razlog tome je neodložna potreba za ličnom ušteđevinom za penziju

Istočna Evropa

O�ekuje se rast ve�i od sedam odstoRegion Istočne Evrope je zabeležio

prosečan rast osiguranja od 5,8 od-

sto u periodu od 2008. do 2016. Uprkos

dobrom rastu samo 1,5 odsto globalne

premije dolazi iz ovih zemalja ili 54 mi-

lijarde evra, što je, na primer, trećina tr-

žišta osiguranja u Nemačkoj. Polovina

ovog iznosa generisana je na dva naj-

veća tržišta – Rusiji i Poljskoj. Premija

neživotnih osiguranja je rasla godišnje

dvostruko brže nego premija osiguranja

života, sedam odsto naspram tri odsto.

Tržište Rusije i Turske je u posmatranom

periodu beležilo u proseku dvocifreni

rast godišnje. Najbogatije zemlje Istočne

Evrope ukoliko se posmatra BDP po gla-

vi stanovnika, Češka Republika i Slovač-

ka, imale su premiju po glavi stanovni-

ka na kraju 2016. 510 evra odnosno 380

evra, što je i dalje mnogo niže od prose-

ka zaapadnoevropskih zemalja koji izno-

si 2.400 evra.

Allianz SE očekuje da će zemlje Istočne

Evrope ostvariti prosečan godišnji rast

od 7,2 odsto te očekuju da će tržište osi-

guranja rasti 7,3 odsto do 2027. Oni pro-

cenjuju da će premija osiguranja života

rasti po nešto većoj stopi od 7,7 odsto

nego neživotno osiguranje, koje će be-

ležiti stope od 7,1 odsto.

Kina

Budu�e drugo po veli�ini tržište

kao pre krize, prihod od premija bio bi sko-ro 350 milijardi evra viši od stvarnog sta-nja. Za ovu “razliku u osiguranju” najviše su zaslužne dva regiona: Zapadna Evropa i Severna Amerika, koje snose odgovornost za 90 posto razlike. Povrh toga, u obe regi-je je više od dve treć ine razlike uzrokova-no padom premija životnog osiguranja.“Ove brojke ponovo ističu kolateralnu šte-tu politike nultih kamatnih stopa velikih

centralnih banaka”, komentarisao je Mic-hael Heise. “Jednostavno nije istina da ljudi danas mogu da žive s manjim ušteđevina-ma u starosti i manjom zaštitom od rizi-ka - gledajuć i rekordne državne dugove i rastuć e starenje društava, upravo suprot-no bi bilo prikladnije. A penzioni stub nije jeftiniji danas nego što je bio pre, štaviše, ekstremno niske kamatne stope čine ga sku-pljim. Postoji dakle samo jedan zaključak:

niski prinosi su prouzrokovali trajnu štetu ideji privatnih penzija za staru dob. Posle-dice toga ć e snositi sledeć a generacija pen-zionera.”

Dakle, povratak na kvalitetan rast u tržištima osiguranja zasigurno ima više manjkavosti, barem na starijim tržištima, a povratak na status quo ante nije naj-verovatniji ishod. Ali nema razloga za očajanje. Nove tehnologije nude ogro-mne moguć nosti. Digitalizacija, big data i veštačka inteligencija nisu samo instru-menti za smanjivanje troškova, poboljša-nje efi kasnosti procesa i poveć anje konku-rentnosti; one prvenstveno omoguć avaju već u dostupnost osiguranja već em broju ljudi, oživljavajuć i ga novim ponudama i boljim uslugama te već om privlačnošć u proizvoda osiguranja. Ukratko, nove teh-nologije stvaraju već u potražnju za osigu-ranjem. “Sektor osiguranja ć e se iz temelja promeniti tokom sledeć e decenije”, rekao je Arne Holzhausen, ekonomista u Allian-zu SE i koautor studije. “Izazovi su neopi-sivi - ali i moguć i dobici. Ako sektor uspe u tome da podstakne svoje kupce na tro-šenje istog udela svojih prihoda na osigu-ranje kao pre krize, prihod od premija bi u 2027. bio za 750 milijardi evra viši nego u osnovnom slučaju”, rekao je on.

Izvor: Allianz SE

U narednih deset godina Kina će po-

stati drugo po veličini tržište u sve-

tu, odmah iza SAD sa premijom od 1,539

milijardi evra ostvarujući prosečan go-

dišnji rast od 14 odsto. U narednih deset

godina jedan od tri evra globalne premi-

je dolaziće iz Kine. U Aziji, isključujući tr-

žišta Japana i Kine, osiguranje života će

imati snažniji rast od neživotnog osigu-

ranja - 8,7 odsto u odnosu na 6,9 odsto. U Kini će pak osiguranje života rasti 15,7 od-

sto u odnosu 9,9 odsto u neživotu.

“Rast životnog osiguranja na azijskom tržištu će biti vanserijski”, rekao je Majkl Grim.

Objašnjenje leži i u tome što će do 2050. polovina globalnog stanovništva starija od

80 godina živeti u Aziji, a budući da penzioni sistem nije dovoljno razvijen, ljudima

ništa drugo ne preostaje nego da štede.

SAVRŠENE KONFERENCIJE U SAMOM CENTRU GRADA

KONFERENCIJSKI PAKET PO VAŠOJ MERI

The Westin Zagreb je oduvek bio sinonim za vrhunsku uslugu, iskusne M&E savetnike i moderno opremljene

konferencijske sale u samom centru grada.

Uverite se u dugogodišnji kvalitet i tradiciju i organizujete Vašu sledeću konferenciju ili kongres u hotelu The Westin Zagreb.

Kreirali smo za Vas poseban konferencijski paket po ceni od 52€ po osobi, koji uključuje najam sale, gratis WiFi, AV tehniku,

kafu dobrodošlice, ručak i još mnogo, mnogo toga.

Cena paketa se odnosi na konferencije za minimalno 20 ljudi.

ZA VISE INFORMACIJA I REZERVACIJE MOLIMO KONTAKTIRAJTE:[email protected] ILI TELEFON: +385.1.4892. 000

ILI POSJETITE WWW.HOTELWESTINZAGREB.COM

©2015 Starwood Hotels & Resorts Worldwide, Inc. All Rights Reserved. SPG, Preferred Guest, Aloft, Element, Four Points, Le Méridien, Sheraton, St. Regis, The Luxury Collection, W, Westin and their logos are the trademarks of Starwood Hotels & Resorts Worldwide, Inc., or its affiliates. For full terms & conditions visit westin.com/zagreb


MENADŽMENT Neuspeh kao poklon

Brankica Ljamić Ivanović, Sinhronia, PCC coach, NLP trenerwww.sinhronia.com

“Nemoguće je živeti a da u nečemu ne uspete, osim ako živite tako oprezno da kao da uopšte niste živeli, u kom slučaju ste neuspešni po defaultu.”

J. K. Rowling

“Ostavio ju je dečko i ona ne može da se sabere.” Sad će familija da počne da joj upućuje značajne poglede.

“Nisu ga pozvali na razgovor u fi rmu u kojoj je želeo da radi pa on sada nema volje da šalje CV-je”. Nekoliko prijate-lja mu je reklo da tamo ni ne proba, sad je ispao naivan, pa mu se smeju iza leđa.

Najveći deo moći neprevaziđenog neu-speha leži u tome što smo se zbog nje-ga zaustavili, neretko se zaglavljujući u našem doživljaju nesreće. Na taj način od neželjenog pravimo veći doživljaj nego što on jeste. To radimo tako što počnemo da mislimo, pričamo ili glasno ćutimo o osećanjima koja neuspeh sa sobom nosi – nesigurnosti, kajanja, krivice, blama, sti-da… Što više tako mislimo, tj. sami sebe guramo ka osećanjima od kojih nam je loše, to poraz postaje veći u našim očima i sve više govori o nama. Neuspeh poč-ne da nas defi niše, pa nekako na osnovu činjenice da smo loše uradili test zaklju-čimo “Ja sam neuspešan. Ja sam propast”. A sve je u redu sa nama, samo test nismo dobro uradili.

Taj krug misli treba da prekinemo ako želimo da steknemo uspeh nakon neu-speha.

Kako to da uradimo? Jednostavno! Pre-stanemo da se samosažaljevamo i kuka-mo nad našim ranjenim egom. Prestane-mo da očekujemo da drugi treba da nas sažaljevaju i teše naš ranjeni ego. Stavimo sopstvene ideje o tome šta će ljudi reći u drugi plan, jer ovo je naš život. Ako iz nje-ga promolimo nos, primetićemo da i lju-di oko nas imaju svoje poraze.

Pali smo. U redu. Kad ustanemo, nasta-vićemo da hodamo.

Nismo uspeli. U redu. Šta smo radili da nismo uspeli? Šta od toga treba da prome-nimo? Kada počinjemo?

Prvo treba da naučimo sebe, pa onda i svoju decu – da progutamo ponos i traži-mo pomoć da naučimo nešto što trenut-no ne znamo da uradimo, da prevaziđe-mo blam što nam nije uspelo iz prve, da prihvatimo da nismo sudbinom vezani za loše rezultate. I da nastavimo da tra-žimo načine na koje ćemo, ipak, naći tog izdavača.

Da bismo bili u prilici da sumiramo poklone koje su nam naši porazi doneli.

Ko bolje poznaje osećaj neuspeha od J. K. Rowling, jedne od najči-tanijih autorki svih vremena? Pisac

planetarno popularnih romana o malom čarobnjaku Hariju Poteru koji su je učinili drugom najbogatijom ženom Velike Brita-nije iza kraljice Elizabete, mega uspeh je doživela nakon podužeg serijala problema, kako privatnih, tako i poslovnih. Od smr-ti majke, preko razvoda, statusa siromaš-ne samohrane majke na socijalnoj pomoći koja piše roman u kafi ću jer tamo ima gre-janja, do odbijanja od strane 12 (i slovima: dvanaest) izdavača. Mogli bismo reći da je u pitanju fantastična serija životnih pora-za, neuspeha, odbijanja i potonuća koja je dovela do prihvatanja romana od strane trinaestog izdavača, prevoda na 73 jezi-ka i ličnog bogatstva od preko 20 mlrd. $.

Iz perspektive iznetih podataka, iz tačke u kojoj je J. K. sada, čine li se njeni neus-pesi manjim ili većim od njenog uspeha? I koliko su oni sada, uopšte, bitni (ako zanemarimo sigurno kajanje izdavača koji su odbacili rukopise)? Nekako mogu da zamislim scenu u kojoj ova super uspešna autorka sedi u velikom salonu svog dvor-ca u unutrašnjosti Engleske i zahvaljuje se poklonima koji joj je svaki pojedinač-ni neuspeh doneo…

Upravo stoga, kada mi s vremena na vre-me roditelji postave pitanje o “najboljem”, tj. “ključnom” savetu sa vaspitanje dece, odgovorim da je to odnos prema neuspe-hu. Tačnije, smireni stav koji podrazume-va da neće sve uvek ispasti kako smo pla-nirali i da je najvažnije da naučimo lekcije i nastavimo dalje. Ovaj stav ne podrazu-meva tešenje, već aktivan rad na razvoju žilavosti za prihvatanje neželjenih ishoda. Žilavosti koja će nas navesti da nastavimo dalje, iako nam je pilula koju moramo da popijemo gorka. Bez sažaljenja, internih drama, bez previše priče. Umesto toga – lekcije: čemu nas je poraz naučio?

Suočavanje sa neuspehom je bolno jer se bazira na poređenju sa drugim ljudima i našim i njihovim očekivanjima:

“Nije se upisala u školu koju je htela, plače svaki dan.” Drugarica jeste, pa to boli još više.

“Pao je ispit koji je dugo spremao i zbog toga je propustio protekla tri roka.” Naj-bolji drug trenutno vozi svoju najbolju ispitnu sezonu.

Poraz je najbolja Poraz je najbolja životna lekcijaživotna lekcija

SUDSKA PRAKSA

Pojmovi preuzeti iz knjige “Pojmovnik

osiguranja”, prof. dr Nebojša Žarković

OSIGURANI ŽIVOT (engl. life insu-red, life assured, insured life, nem. versichertes Leben) – izraz u osigu-ranju života, odnosno osiguranju od nezgode, kojim se označava lice izloženo riziku smrtnog slučaja čije ostvarenje ima za posledicu osigu-ravačevu obavezu isplate ugovore-ne svote novca – osigurane svote. Ta osoba istovremeno može, ali i ne mora biti ugovarač osiguranja.

OSIGURANI INTERES (engl. insured interest, nem. versichertes Interesse) – korist od neke stvari, ali i od po-traživanja, očuvanja izvesnih prava, izvora dohotka i slično, obuhvaćena osiguravajućom zaštitom. Predstav-lja ekonomsku vrednost koju neko lice kao njen imalac želi sačuvati od oštećenja ili potpune propasti, te je zbog toga osigurava. To lice ima opravdan materijalni interes da se osigurani slučaj ne desi.

OSIGURANIK (engl. insured, assu-red, nem. Versicherte) – fi zičko ili pravno lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj račun, obezbeđujući se od neželje-nog dejstva pokrivenih opasnosti. Da bi mogao pribaviti osigurava-juću zaštitu, osiguranik treba da je poslovno sposobno lice koje kao ravnopravna ugovorna strana stoji naspram osiguravača, sa svim pra-vima i obavezama proisteklim iz nji-hovog odnosa. U praksi se obično dešava da je osiguranik istovreme-no i ugovarač osiguranja i korisnik osiguranja (kada su njegova dobra ili on sam izloženi riziku), ali to nije uvek slučaj. Događa se da su opa-snostima izložena i tuđa dobra, ili neka druga ličnost – sve to naravno mora imati uske veze sa osigurani-kom. Tako kod imovinskih osigura-nja osiguranik može biti ne samo sopstvenik osigurane stvari već i njen uživalac. Kod ličnih osiguranja rizik smrtnog slučaja ili nesrećni slu-čaj može pretiti nekom drugom licu različitom od osiguranika (bračnom drugu, deci ili osiguranikovim rodi-teljima). Izraz “assured” se najčešće koristi u životnom osiguranju i po-morskom osiguranju. Sem u tržiš-nom osiguranju, pojam osiguranik se sreće i u socijalnom osiguranju.

Odgovornost osiguravača po osnovu osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu požarom na parkiranom vozilu (čl. 18. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju). Kako se obaveza osiguravača po osnovu osiguranja od autoodgovorno-sti zasniva na pričinjenoj šteti od strane osiguranika, trećim licima, pri upotrebi motornog vozila, ne može da postoji odgo-vornost osiguravača po osnovu osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu požarom na parkiranom vozilu.

Iz obrazloženja:Pobijanom presudom je odbijen tuž-

beni zahtev kojim je traženo da se oba-veže tuženi da tužilji, na ime naknade materijalne štete isplati ukupan iznos od 1.611.513,02 dinara sa zakonskom zate-znom kamatom računajući je od dana 27.10.2011.godine do konačne isplate, kao i da tuženi nadoknadi tužilji sve troš-kove parničnog postupka, a sve u roku od 15 dana.

Prvostepeni sud utvrđuje da se štetni događaj desio dana 27. 10. 2011. godine, u dvorištu stambene zgrade, tako što je došlo do požara, usled kog se parkirano putničko vozilo, vlasništvo “A. m. g.” doo zapalilo, a istom prilikom, na vozilu tuži-lje (bliže opisanom u obrazloženju prvo-stepene presude), koje je bilo parkirano pored pomenutog vozila, je izgorela leva prednja, bočna i zadnja strana. Utvrđe-na je visina materijalne štete u iznosu od 1.611.513,02 dinara. U trenutku izbijanja požara, oba navedena putnička vozila, bila su parkirana i njima se tom prilikom nije upravljalo. Vozilo u vlasništvu navede-nog privrednog društva, na dan štetnog događaja, bilo je osigurano od autood-govornosti kod tuženog. Povodom opi-sanog događaja, podneta je krivična pri-java protiv NN izvršioca.

Tužilja potraživanje u ovom sporu zasniva na pravilima o osiguranju vla-snika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Poziva se na odgovornost tuženog, kao osigu-ravača iz ugovora o osiguranju, zaklju-čenog sa vlasnikom vozila zahvaćenog požarom. Pravilno prvostepeni sud citi-ra odredbe Zakona o obaveznom osigu-ranju o saobraćaju, zakona o bezbedno-sti saobraćaja na putevima, kao i Uslova za obavezno osiguranje vlasnika motor-nih vozila od odgovornosti za štetu priči-njenu trećim licima, te zaključuje o neo-snovanosti tužbenog zahteva. Imajući u vidu sadržinu navedenih propisa, kao i činjenice konkretnog slučaja, proizlazi da šteta nije nastala osiguranim sluča-jem. Ovo iz razloga što vozilo, osigura-no kod tuženog u vreme štetnog događa-ja, nije bilo uključeno u saobraćaj. Vozilo je bilo parkirano i njime se nije upravlja-lo. U takvoj situaciji, ne može da postoji odgovornost osiguravača po osnovu osi-guranja od autoodgovornosti, imajući u vidu sadržinu polise osiguranja, te Uslo-va osiguranja.

Obaveza osiguravača po osnovu osigu-ranja od autoodgovornosti , postoji za vre-me trajanja polise osiguranja, a ta odgo-vornost se zasniva na pričinjenoj šteti od strane osiguranika, trećim licima, pri upo-trebi motornog vozila. Suprotno žalbenim navodima, ne postoje uslovi za zaključak o objektivnoj odgovornosti tuženog iz osi-guranja od autoodgovornosti. Požar, kao osigurani slučaj, mogao je biti predmet druge vrste ugovora o osiguranju, ali ne i one na koju se tužilja poziva.

Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž 1317/2016 od 2. juna 2016. god.


Svet osiguranja – informacije iz čitavog regiona

• regionalni magazin sa 15-godišnjom tradicijom

• u Srbiji od novembra 2011.

• daje detaljan uvid u stanje sektora osiguranja i fi nansija

• analizira aktuelna dešavanja u osiguranju

• autori su stručnjaci iz osiguranja, fi nansija i menadžmenta

Pridružite se našim čitateljima:

• menadžeri i zaposleni u fi nansijskom sektoru

• menadžeri u privredi

• rukovodioci sektora osiguranja u kompanijama

• korisnici fi nansijskih usluga

Najefi kasniji način

informisanja i edukacije

Mesečni

magazin za

fi nansijski

sektor

GODIŠNJA PRETPLATA / Svet osiguranja

Pretplaćujem se na _________ komplet/a časopisa “Svet osiguranja”.

Plaćanje po predračunu. Časopis šaljemo na Vašu adresu po prijemu potvrde o uplati.

TECTUS d.o.o. • Vojvode Stepe 78, Beograd • 11000 Beograd • tel: +381 11 3099 287 • fax: +381 11 3099 288

Naziv kompanije/ime i prezime ......................................................................................................................... PIB .........................................

Adresa .......................................................................................................................................................................................................................

Telefon/fax ..............................................................................................................................................................................................................

e-mail........................................................................................................................................................................................................................

Časopis slati na ime ...............................................................................................................................................................................................

Elektronski časopis slati na e-mail .....................................................................................................................................................................

...................................................................... M.P. Potpis

*Pretplata se automatski produžava na sledeću godinu ukoliko se prethodno pismeno ne otkaže.

Teme

• poslovanje osiguravajućih

društava u Srbiji i regionu

• ponuda osiguravajućih

društava i banaka

• privatne penzije

• zdravstvena osiguranja

• lizing, investicioni fondovi

• edukacija u fi nansijskoj industriji

• propisi i zakonska regulativa

Regionalni karakter

Svet osiguranja čitaju u Srbiji,

Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini,

Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji,

Austriji, Nemačkoj, Italiji i

Švajcarskoj.

Čitajte i Vi.

Godišnjom pretplatom obezbeđujete sebi 10 brojeva magazina i odgovore stručnih saradnika.

Pretplaćujem se na: štampano izdanje časopisa "Svet osiguranja"

Cena pretplate (jedan komplet): 50 EUR + PDV Cena za inostranstvo: 74 EUR (46 EUR + 28 EUR poštarine) + PDV

elektronsko izdanje časopisa "Svet osiguranja"

Cena pretplate (jedan komplet): 37,50 EUR (PDV uključen)

za inostranstvo 8 € (poštarina uključena) ttema brojaema … · stepen obrazovanja nacije....

Documents