Milan Živković

26 JUN 2011

NEGATIVdigitalan I deo

Na pitaNje šta je digitalaN Negativ Nije lako dati odgovor. U osNovi, to je svaki NačiN pomoćU kojeg možete Napraviti klasičNU crNo-belU fotografijU sNimka UrađeNog digitalNim fotoaparatom

Prva fotografika koju sam uradio 1989. godine uz pomoć fotokopir mašine. Nastala je od snimka na dijapozitivu lajka formata (motiv je čamac na Crnom jezeru, Durmitor, Crna Gora) koji je prvo povećan na parče grafičkog filma dimenzija 6 x 9 cm. Kako je ovo veoma kontrastan grafički materijal, na dobijenom negativu uklonjena je većina polutonova. Potom je s tog negativa urađeno povećanje 30 x 40 cm na grafičkom papiru koji se koristio za izradu fotografija s rasterom.

U to vreme još se koristila tehnika papirnih montaža: tekstovi su dobijani na fotopapiru iz mašine za takozvani fotoslog, fotografijama se raster dodavao tokom kopiranja, a sve zajedno montiralo se na posebne papire i potom kopiralo na grafičke filmove. Kao što vidite, tada je osnova kompletnog procesa štampe bila fotografska. Pozitiv, odnosno kopija je nakon svega fotokopirana na Xerox 1025 fotokopir mašini, a nakon retuširanja nekih manjih nepravilnosti (pomoću korektora za pisaće mašine i tankog crnog markera) osnova je bila spremna.

Preostala je samo izrada ogromnog negativa, a to je urađeno na velikoj Klimsch reprokameri u formatu 30 x 40 cm kako bi negativ odgovarao veličini crno-belog fotopapira.

T okom istorije nekoliko puta desile su se dramatične i veoma brze promene tehnologija. Pojava video-kamera i

plejera u roku od nekoliko godina potpuno je uništila industriju amaterskih filmskih kame-ra i projektora. Pojava digitalnih fotoaparata i štampača skoro da je uspela isto s analognom fotografijom. Filmova namenjenih amaterima u popularnom osmomilimetarskom formatu odavno više nema na tržištu, ali, na sreću, deo nekada ogromne industrije klasičnih fotograf-skih materijala preživeo je uništenje. Stidljivo, ali uporno i postojano analogna fotografija po-novo osvaja fotografska srca i galerije...

Ne možemo a da ne primetimo da se nešto događa, a to je da veliki broj mladih fotografa otkriva tajne analognih postupaka i maksimal-no uživa u fotografijama koje su mnogo više delo ideja nego tehnologije. Traganje unutar kreativnog haosa koji čine emulzije, haloge-nidi srebra, hemikalije i Njegovo veličanstvo

Slučaj daje zanimljive i često neponovljive re-zultate. Pinhol fotoaparati ili pokret lomogra-fije s ”otka čenim” fotoaparatima i pravilom da se fotoaparatom treba igrati jer je amaterska fotografija kreativna zabava, privlače veliki broj ljudi koji danas fotografisanje na filmu doživ-ljavaju kao ekscentričnu i eksperimentalnu oblast. U neku ruku to i jeste tako jer je pravi eksperiment onaj koji dozvoljava nepredvidi-ve rezultate koje je često nemoguće ponoviti.

Kopija na klasičnom baritnom crno-belom papiru bila je osnova celokupne fotografske umetnosti veoma dugo. Lakoća i udobnost u radu usmerila je fotografiju ka mašinskoj obradi, prvo na laboratorijskim printerima, a potom na inkdžet štampačima. Tokom istorije postojale su i druge vrste kvalitetnih foto-štam-pača, ali su izgubili bitku po pitanju kvaliteta otiska i njegove trajnosti. WaxThermal ili Dye Sublimation printeri i pokušaji da se laserski štampači umešaju u tu utakmicu neslavno su

završili. Ipak, u kreativne svrhe, odnosno za izradu negativa namenjenog kontaktnom ko-piranju može se upotrebiti svaki uređaj koji je sposoban da odštampa dovoljno ”gust” otisak sa svim ili bar većim delom tonske skale.

Pre dvadesetak godina koristio sam veoma sličnu tehniku u čijoj je osnovi bila kopir mašina i grafički film, ali rezultat je veoma sličan onom koji danas možemo dobiti korišćenjem računara, određenih filtara u editorima slike i štampača. Konačne kopije kojima je ilustrovan ovaj tekst urađene su na baritnom papiru Ilford Multigrade IV RC i razvijene na uobičajeni način u Ilford hemiji (razvijač PQ Universal i fiksir Hypam), a kao osnova poslužili su različiti negativi: običan papir na kome je štampano laserskim ili inkdžet štampačem, OHP folije za grafoskope, Backlight folije, ”HP” materijal za svetleće reklame i, kao poslastica na kraju, folije posebno namenjene ovoj vrsti posla koje sam na test dobio ljuba-znošću ljudi iz ”PermaJet” korporacije.

FoTograFika

27JUN 2011

PRAKSA NA DELU

Fotografi ja nastala tokom pisanja ovog teksta, a osnovni snimak je sa čuvene trke magaraca u mestu Sakule. Snimak je prvo konvertovan u crno-belo, a potom je primenjen fi ltar Photocopy. Konverzija u crno-belo je neophodna jer direktna primena ovog fi ltra na kolor-fotografi ju ne daje rezultate koji nama trebaju. Mali trik koji nije loše znati jer može da posluži i prilikom primene drugih fi ltara, jeste da fotografi ju povećate onoliko koliko vaš računar može da izdrži, jer je dejstvo pojedinih fi ltara u direktnoj vezi s površinom u pikselima, tako da na velikoj slici dobijate mnogo više detalja. Ovo se posebno može videti kod fi ltra Photocopy koji se i najviše koristiti prilikom obrade fotografi ja namenjenih izradi digitalnog negativa i efekta fotografi ke.

Kopija koju sam uradio imala je malo sivih površina jer sam preeksponirao papir. Obično se za takvu vrstu korekcija koristi takozvani Farmerov oslabljivač, ali u poslednjem trenutku rešio sam da iskoristim smeđi toner kojim sam, uz veoma pažljivo izbleđivanje, dobio tri tona: belu, sepija i crnu.

Pre dvadesetak godina uradio sam seriju fotografi ja čija je osnova bila fotokopir mašina. Višestrukim uzastopnim kopiranjem ponavlja se greška koju fotokopir uređaji imaju, a odnosi se na nesposobnost

reprodukovanja fi nih sivih tonova koji se pretvaraju u veoma čudne površine slične linorezu. Tada sam od kopija pravio svojevrsne kolaže i montaže, koje su potom reprodukovane velikim ”Klimsch”

reprokamerama na grafi čkom fi lmu. Na taj način dobio sam fotografi ke koje najviše podsećaju na otiske s linoreza. Pojedine grafi ke umnožavao sam i tehnikom sito-štampe i to belom bojom na

crnim papirima. Ovakav način rada prvenstveno je bio uslovljen činjenicom da za ”otvaranje” sita treba pozitiv, a ja sam imao samo velike negative. Danas je sve mnogo jednostavnije jer je uz pomoć

štampača moguće napraviti velike negative i uraditi baritne kopije velikih formata.

FILTAR PHOTOCOPY

Pre dvadesetak godina uradio sam seriju fotografi ja čija je osnova bila fotokopir mašina. Višestrukim uzastopnim kopiranjem ponavlja se greška koju fotokopir uređaji imaju, a odnosi se na nesposobnost

reprodukovanja fi nih sivih tonova koji se pretvaraju u veoma čudne površine slične linorezu. Tada sam od kopija pravio svojevrsne kolaže i montaže, koje su potom reprodukovane velikim ”Klimsch”

reprokamerama na grafi čkom fi lmu. Na taj način dobio sam fotografi ke koje najviše podsećaju na otiske s linoreza. Pojedine grafi ke umnožavao sam i tehnikom sito-štampe i to belom bojom na

crnim papirima. Ovakav način rada prvenstveno je bio uslovljen činjenicom da za ”otvaranje” sita treba pozitiv, a ja sam imao samo velike negative. Danas je sve mnogo jednostavnije jer je uz pomoć

FILTAR PHOTOCOPY

Originalna baritna fotografi ja

Negativ na grafi čkom fi lmu

Kontakt kopija s grafi čkog fi lma na baritni papir

28 JUN 2011

Štamparski ”štos” jeste da se na foliju ili paus koji je izašao iz laserskog štampača deluje ni-trorazređivačem i to tako što poklopac karton-ske kutije naprskate razređivačem, a u kutiju stavite otisak. Na zapečen toner koji se nalazi na papiru (u osnovi je to obična crna plastika u mikrogranulama koju je termalni valjak za-lepio na papir) deluju pare razređivača i on se topi i još bolje prijanja, tj. prožima papir. Na taj način dobijate jače zacrnjenje, posebno na većim površinama gde postupak štampanja ne ostavlja dovoljno tonera, pa velike crne površine u sredini budu sivkaste. Istovremeno, i eventu-alno loše reprodukovane površine s mogućim greškama u crnoj postaju manje vidljive i kom-pletna fotografija postaje mekša, tj. s mekšim ivicama jer rastapanjem nestaje deo grubog rastera. Ovaj postupak zahteva malo prakse i treba paziti da se ne pretera, a, takođe, ukoli-ko koristite folije, treba proveriti otpornost na organske rastvarače.

Za izradu ove fotografije iskoristio sam po-sebnu foliju koja služi kao zamena za paus i koristi se u pripremi za štampu. Odštampanu foliju tretirao sam parama razređivača, a kao rezultat dobijeno je veće zacrnjenje i glatke li-nije, što je otisku dalo izgled grafike otisnute s kvalitetnog drvoreza.

Za izradu fotografika možete koristiti veliki broj materijala jer na njima nema polutono-va i sve što je potrebno jeste dovoljno ”gust” nanos tonera. Primer koji vidite urađen je s običnog papira namenjenog laserskim štampa-čima. Kako bih dobio maksimalno zacrnjenje na mom kolor-laser štampaču, crno-bela foto-grafija je nakon obrade konvertovana u CMYK mod, što za rezultat ima crnu koja se sastoji iz sve četiri boje. Rad papirnim digitalnim negati-vom zahteva nešto duža vremena eksponiranja u odnosu na prozračne folije, ali je istovreme-no najjednostavniji, najjeftiniji i najbrži način da napravite svoje prve baritne kopije. Izrada negativa na tanjem papiru nije nemoguća, ali nije preporučljiva jer se tanki ”pelir” papiri često zagla vljuju unutar mehanizma štampača.

u mraku Crveno laboratorijsko svetlo možete pronaći

na foto-berzama, ali sasvim dobro može posluži-ti i crveno obojena sijalica. Jačinu laboratorijskog svetla lako je odrediti. u mraku postavite parče fotopapira na mesto rada, na papir stavite nepro-vidan objekat, kovanicu na primer, i upalite crveno

svetlo na četiri minuta. Ovo je, u stvari, vreme tokom kojeg će papir biti izložen prilikom ekspo-niranja i razvijanja, to jest nešto duže od vremena neophodnog za kompletnu obradu. Nakon toga fotopapir razvijete. ako ne postoji vidljiv beli krug na sivkastoj površini papira, svetlo je dobro i ne eksponira fotoosetljivi sloj. u suprotnom, odma-knite sijalicu kako biste smanjili količinu svetla.

Za ispravno reprodukovanje neophodno je da otisak bude okrenut naopako, izraz koji ko-riste majstori u štamparijama jeste ”kontrašihta” – kako bi na gotovoj fotografiji položaj objekata bio ispravno okrenut.

DigitalNi Negativ oDštampaN Na laserskom štampačU

hemiJsko ”poJačavaNJe” otiska

Papirni negativ

Digitalni snimak

Papirni digitalni negativ Baritna kopija izrađena sa papirnog digitalnog negativa

Digitalni snimak

Papirni digitalni negativ Baritna kopija izrađena sa papirnog digitalnog negativa

29JUN 2011

Laserski štampači generalno imaju problem s prikazom polutonova, tj. sa sivim valer-skim tonovima. Kao i uvek, poslovica ”koliko para toliko i muzike” primenljiva je i ovde. U praksi to znači da jeftine crno-bele laserske štampače možete iskoristiti za štampanje fotografi ka ili, kako bi grafi čari rekli, ”štrih” predložaka, tj. negativa. Ovaj izraz koristi se kada je prikaz fotografi je isključivo od crno-belih površina i bez rastera kojim se postiže efekat polutonova.

S druge strane, ozbiljniji crno-beli i posebn o kolor-laserski štampači imaju ugrađene RIP sisteme (raster image processor) namenjene kvali tetnom rasterizovanju i daju poprilično kvalitetno odštampane fotografi je. Pre šest

godin a imali smo konkurs ”Brzina” tokom kojeg je trajala promocija mogućnosti Lexmark C510 kolor-laser štampača koji je tada davao izuzetan kvalitet.

Ove modele smenili su novi, tako da sam i ja prešao na ”nove” C522 štampače koji se više ne proizvode, ali zato još dobro rade. Na ilustraciji vidite polutonsku fotografi ju odštampanu kao

negativ na papiru i njen pozitiv na crno-belom fotopapiru. Primetne su male greške u vidu li-nija, koje su posledica dugogodišnjeg korišćenj a štampača, i jak kontrast, ali sve to ne smeta jer daje specifi čan izgled gotovoj fotografi ji.

Još je zanimljivije ako se ovakav negativ koristi u ”plemenitim” postupcima, ali o njima će biti više reči u nekim sledećim brojevima.

PRAKSA NA DELU

POLUTONSKA FOTOGRAFIJA

PRAKSA NA DELUPRAKSA NA DELUPRAKSA NA DELU

KOLOR LASERI– Danas za manje formate A4 veličine ko-ristim moje vremešne ali i dalje omiljene, Lexmark C530n laserske štampače u boji. Isprobao sam velik broj uređaja, ali većina njih rapidno gubi na kvalitetu nakon neko-liko meseci intenzivnog korišćenja. Ako se pitate zašto, imam jednostavno objaš-njenje. U jednom trenutku trebalo je da uradim obiman posao, a cena tonera bila je skoro identična ceni novog štampača – sa sve tonerom unutra. Takvu pojavu, koja nije ekološka, ali je ekonomska, često srećemo s najjeftinijim modelima inkdžet štampača koji koštaju koliko i mastilo ne-ophodno da se prvi put napune cevi.

– Ako poželite da isprobate neke od ovih tehnika, najjeftiniji ”Lexmarkov” inkdžet štampač X2670 košta nešto više od 40 evra, a crno-beli laser E260 je 70 evra skuplji.

Ne pokušavajte da laserskim štampačem napravite otisak na folijama za koje

niste sigurni da su termostabilne jer ga možete oštetiti. U obrnutom slučaju, ako pokušate da štampate inkdžetom

na foliju namenjenu laserskom štampaču isprljaćete uređaj i ruke jer će mastilo da

curi s plastične površine.

KRATAK KURS Osnovna ideja ovog teksta jeste da vas ube-

di da isprobate osnove analogne fotografi je. Možda će neko pomisliti kako je za sve ovo ne-ophodna kompletna foto-laboratorija, ali sve što vam je stvarno potrebno jeste parče stakla, tri tacne (mogu da posluže i bilo koje plastične posude dovoljno velike da u njih može stati ek-sponirani fotopapir), crvena sijalica i, naravno, hemikalije – razvijač i fi ksir.

Najkraći mogući kurs sveo bi se na slede-će korake: pod sigurnosnim crvenim svetlom postavite fotopapir na sto, na njega postavite digitalan negativ (strana koja je odštampana ide na emulziju). Preko ovog ”sendviča” po-stavite staklo kako bi osigurali ravnomerno prijanjanje.

Dve površine moraju lepo da nalegnu jedna na drugu jer će se, u suprotnom, pojaviti mut-na mesta na gotovoj fotografi ji. Potom nakrat-

ko upalite plafonsko svetlo u sobi. Pre paljenja svetla obavezno zapakujte neeksponirane fo-topapire! Dužinu ekspozicije morate odrediti eksperimentalno jer zavisi od jačine sijalice, vi-sine plafona, položaja stola, a takozvane probe uradite na manjim parčićima fotopapira...

Ono što je važno jeste da dužina razvijanja treba biti oko 2 minuta. Eksponirani fotopapir emulzijom nadole ubacite u prvu tacnu u kojoj se nalazi razvijač, nakon završetka razvijanja isperete ga u drugoj tacni u kojoj je voda i po-tom ga potopite u fi ksir – treća tacna. Nakon nekoliko minuta prebacite gotovu fotografi ju u posudu za pranje i dobro je isperite.

Priprema hemikalija veoma je jednostavna, a uputstvo postoji na svakom pakovanju. Naj-lakše je raditi RC papirima koji imaju plastičnu osnovu jer se ne krive i lako i brzo se suše na vazduhu.

Papirni digitalni negativ

Baritna kopija izrađena sa papirnog digitalnog negativa

JUN 201130

Iako su poslednje generacije laserskih štampača sposobne da reprodukuju zavidnu količinu nijansi sive, otisak je uvek poprilično ”tvrd”, tj. kontrast je veoma jak. Ovaj problem možete delimično rešiti upotrebom takozvanih ”multigrade” papira, ali to zahteva upotrebu aparata za povećavanje. Drugi problem koji se javlja jeste raster koji postoji na svim otiscima napravljenim laserskim štampačem, ali kako vi radite takozvane kontakt kopije, neće biti mnogo primetan.

Drastično ”mekši” negativ bez vidljivog rastera dobićete pomoću inkdžet štampača. Za ovaj primer

namerno sam iskoristio običan papir, iako se mnogo kvalitetniji otisci dobijaju na tankim inkdžet papirima koji imaju prefi ks Photo, a koji označava

da je moguće štampati u znatno većim rezolucijama nego na običnom papiru. S druge

strane, mekoća digitalnog negativa na običnom papiru daje kopije koje

imaju i nežnu teksturu i podsećaju na stare, analogne, papirne negative.

LASERSKI ŠTAMPAČ U BOJI

INKDŽET ŠTAMPAČ

Izradu negativa prila-gođavate vrsti papira. Pa-piri postoje u bojama, pa to možete iskoristiti kao svojevrsni bojeni fi ltar koji birate prema željenom kontrastu – na Multigrade papiru kontrast se dobi-ja magentom, a mekoća žutim tonovima. Za ovaj posao postoji set original-nih fi ltara koji svakako daju najbolje rezultate, a svetlo možete obojiti i pomoću kolor-glave aparata za po-većavanje. Ako koristite kolor-štampače, možete odmah obojiti vaš digitalni negativ prema željenom tonu, što uz kombinovanje s kolor-glavom povećava mogućnost kontrole nad kontrastom.

Izbor štampača

Digitalni negativ odštampan na laserskom štampaču

Digitalni negativ odštampan na inkdžet štampaču

Baritna kopija

Baritna kopija

Detalj s baritne kopije

Detalj s baritne kopije

31JUN 2011

TehNologiJe koJe se daNas primeNJUJU

Iako naizgled nemaju mnogo dodirnih tačaka, digitalne fotografske tehnike i te kako mogu da se iskoriste prilikom izrade klasičnih srebrobro-midnih crno-belih fotografija. Autori mogu da koriste neke od tehnologija koje imaju predno-sti, posebno za one koji vole analogne postup-ke. Danas kao nikada ranije fuzionisanje, i da ih tako nazovemo, simbiotske tehnike, i te kako su moguće i što je još važnije, daju sjajne rezul-tate. Nažalost, mnoge su i dalje preskupe da bi bile više u upotrebi. U njih se ubrajaju takozvani slajd-mejkeri, LightJet printeri kojima se direk-tno osvetljava fotopapir velikog formata i aparati za povećavanje koji projektuju digitalnu sliku di-rektno na papir. Kompanija ”Ilford” neprekidno razvija nove srebrobromidne papire namenjene prvenstveno izradi kopija s digitalnih negativa.

NegaTiv Na foliJiIzradu digitalnog negativa pomoću inkdžet

štampača najlakše je početi na takozvanim OHP (Over Head Projector) folijama namenjenim gra-foskopima. Iako su LCD projektori skoro potpuno potisnuli ove uređaje, folija za štampače još ima po radnjama. Obično se prodaju u dimenzijama A4 i veoma se razlikuju po kvalitetu. Istovremeno, većina proizvođača inkdžet materijala ima u svo-joj ponudi takozvane Backlight folije namenjene štampanju svetlećih reklama, koje se od OHP foli ja razlikuju po tome što nisu prozračne već su mat bele. To zahteva neznatno duže vreme eksponiranja, ali drugih razlika i problema nema.

Prilagođavanje naše fotografije izradi digitalnog negativa počinje prilikom otvaranja originalnog snimka. Najvažnija stvar jeste da sve vreme pazite na kontrast, to jest nikako ne pojačavajte razlike između ekstremnih površina. Idealno bi bilo da na

negativu nemate prazne površine bez strukture, što se obično javlja u ekstremima: belim i crnim.

Postoji veliki broj načina pripreme digitalne foto grafije za štampu na folijama i ako pogleda-te šta drugi rade, shvatićete da svi pokušavaju da postupak generalizuju. I ja sam pokušao da na-pravim neki globalni recept, ali... previše je pro-menljivih za generalizaciju postupka: izgled ori-ginalne fotografije, vrsta štampača i, još važnije, vrste mastila koje koristite, sposobnost folije da prihvati mastilo, vrsta crno-belog materijala, tj. fotopapira, boja svetla kojom eksponirate, vrsta hemije i, na kraju, željeni efekat.

obrada i podešavaNJa Generalno, obrada mora biti takva da kontrast

prilagodite svim faktorima, a to se postiže pode-šavanjima koja su suprotna uobičajenim. Nakon inverzije fotografije u negativ, ukoliko koristite kontrolu Levels, donjim klizačem Output Levels smanjićete kontrast. Veći stepen kontrole daće opcija Curves koju podešavate obrnuto od navi-ka, a meni se veoma sviđaju rezultati koje sam dobijao korišćenjem opcije Shadows&Highlights. Izgledu fotografije doprinosi dodavanje malo di-gitalnog šuma ili veštačkog zrna.

Podešavanja štampača treba prilagoditi foliji, a kako taj materijal obično ne postoji kao opcija, moraćete da napravite svoja podešavanja. Kako biste bili sigurni, dobro je napraviti jedan test negativ koji će se sastojati od, recimo, 50 polja na kojima će biti različite vrednosti crne: od 100 odsto do 0.

Najvažnije je da tehniku digitalnog negativa prihvatite kao proširenje mogućnosti rada u foto-labo ratoriji, a ne kao zamenu za postojeće tehnike.

Budite posebno obazrivi prilikom rukovanja folijom nakon štampanja jer se na pojedinim materijalima

mastilo može sušiti i nekoliko sati. Print na Backlight foliji koju je proizvela ”American Inkjet Corporation”

i koju sam izvukao iz starih zaliha nije idealno kompatibilna modernim štampačima,

pa su odštampane površine, iako izgledaju suve, veoma osetljive.

Dodir prstom rezultirao je ružnim otiskom koji je doduše

bio u potpuno crnom delu negativa i retuširan je marker

flomasterom.

Otvaranje raw fajla treba prilagoditi izradi negativa i paziti da ne postoje potpuno crna ili potpuno bela mesta. Konverzija u crno-belo treba biti izvedena po istim principima, a pre štampanja slici je dodat plavičast ton kako bi povećao mogućnost kontrole kontrasta na Multigrade foto-papiru.

”Gledaj, ne zbog toga šta je već šta još bi to moglo da bude...” Minor White

Izgled gotove fotografije izvedene na ”Ilfordovom” Multigrade foto-papiru.

Upravo sam se setio da ako koristite potpuno prozračne folije štampač možda neće hteti da počne štampu. Ovo se dešava zbog toga što uređaj “traži” početak papira a ne “vidi” ga. To se lako rešava lepljenjem trake belog papira širine 1 cm na početak tabaka. To može biti obična samolepljiva krep traka ili parče papirne nalepnice. Epson Stylus Photo R265 i Epson Stylus Pro 3800 nemaju problema sa Permajet folijom ali mali R265 nije hteo da počne štampu na Folex materijalu koji sam, između drugih brojnih materijala, probao - ali su rezultati bili očajni.

Digitalni negativ na folijama

HP

Backlit Film JEDINSTVENA FOLIJA

Na jednom od sastanaka s predstavnicima pre-duzeća ”Golum”, koje distrubuira proizvode ”HP” korporacije u našoj zemlji, slučajno sam video uzor-ke materijala koji nisu namenjeni širokoj upotrebi, već profesionalcima koji se bave štampom velikih formata za reklamne svrhe. Između ostalih, pažnju mi je privukao veoma specifi čan materijal name-njen štampanju svetlećih reklama. Ukoliko želite da pronađete ovu foliju, njen pun naziv jeste HP Premium Vivid Color Backlit Film Q8748a. Malo me je razočarala činjenica da se proizvodi samo u rolnama dimenzija 1 x 36 metara, što je količina koju nisam siguran da mogu skoro da potrošim. Kada sam naglasio da će prikaz ovog materija-la biti objavljen, pronašli smo rešenje i tako sam dobio nekoliko metara na probu. Veoma debela i jaka folija služi kao osnova izuzetno fi nom sloju za štampanje. Pored onoga za šta je namenjena, otkrio sam i da je izuzetno dobar difuzer, tako da se od nje mogu napraviti odlični paneli za studij-sku upotrebu. Pored toga, emulzioni sloj se otapa nakon dugotrajnog delovanja vode i može se lepo iskoristiti kao svojevrsna transfer folija. Ali, o ovim mogućnostima više nekom drugom prilikom.

DIGITALAN NEGATIV – ANALOGNI POZITIV

Iako se njegovo ime vezuje za termin ”fotogra-fi ja”, ser Džon Heršel (John Herschel) ga je isko-ristio pet godina nakon što ga je 1834. upotrebio Herkules Florens (Hercules Florence). Ono što je važno jeste da je Heršel prvi upotrebio termine negativ i pozitiv i pronalazač je platinum procesa, što mu je pored fi ksira obezbedilo važno mesto u istoriji fotografi je. Ne znam šta bi o modernoj foto grafi ji mislio Heršel, ali danas, pored klasično g postupka, dobili smo mogućnost da kombina-cijom svih prednosti koje digitalna tehnologija

donos i kada su u pitanju snimanja i obrade, ipak možemo napraviti kopije srebrobromidnim ili bilo kojim drugim plemenitim postupkom. Jedan od glavnih razloga za takav rad mogao bi biti i traj-nost, ali i želja skoro svih kolekcionara da kupuju samo ovakve kopije.

Digitalan negativ koriste prvenstveno autor i koji neguju takozvane plemenite postupke u fotogra-fi ji kao što su: cijanotipija, platinotipija, bromoti-pija, kalotipija. Izrada ovakvih kopija dozvoljava veći stepen slobode jer upravo u nesavršenosti koja nastaje ručnom senzibilizacijom odabranog papira leži posebnost svake kopije i lični pečat autora. ”HP” je posvetio deo razvoja tehnologije štampanja upravo digitalnom negativu, a jedan od autora koji je uradio ekskluzivnu seriju foto-grafi ja paladijum print tehnikom jeste Eliot Ervit (Elliot Erwitt), i o tome smo pisali u broju posve-ćenom Fotokini, a proces možete videti na adresi www.youtube.com/watch?v=S8HroH1Leio.

ANALOGNI POZITIVZa svoj postupak Ervitov tim nije koristio ovu

foliju (već specijalnu transparentnu), ali meni je upravo ovaj materijal pružio izuzetne rezultate. Čak i ako ga iskoristite kao podlogu za klasičnu štampu, fotografi je izgledaju odlično, a zbog izu-zetne beline deluju nekako posebno i drugačije. Emulzioni sloj sposoban je da primi veće količine mastila, a ja sam iskoristio podešavanja štampač a namenjena mat papirima.

Kapljice tonera skoro da nemaju nikakav efeka t razlizavanja, tako da se na negativu formira zrna-sta struktura. Digitalan negativ s koga je izrađena ova kopija odštampan je s fajla dimenzija 25x17,5 cm i u rezoluciji 1.200 dpi. Kako bi mogli da vidit e kvalitet, s gotove fotografi je skeniran je detalj di-menzija 2,5 cm. Vide se čak i dlake na psu, a bele tačke nisu greška već zalepljen sneg.

U izradi paladijum printova Eliot Ervit je koristio HP Designjet Z3200ps i Large Format Photo Negative, posebnu aplikaciju namenjenu izradi negativa. Ovaj štampač ima posebnu zelenu boju, a negativ je izrađen tako da dominiraju zelena i crna, što daje izuzetan tonski opseg i kontrolu nad kontrastom.

Ova specijalna aplikacija namenjena je korisnicima ovog ”HP” štampača, a meni je poslužila kao osnovna ideja kako da izradim sličan negativ koji može biti odštampan na bilo kom uređaju, a u mom slučaju to je ponovo stari R265.

Postupak je veoma jednostavan i sastoji se u tome da nakon obrade crno-bele fotografi je, okretanja i konverzije u negativ fotografi ju prebacimo u CMYK mode (Image Mode>CMYK). Potom selektujemo celu fotografi ju (Ctrl+A), otvorimo karticu Channels, i aktiviramo Magenta kanal i ispunimo ga belom bojom (prvo taster D za Default Colors, potom Ctrl + Del kako biste selektovani prostor ispunili bojom pozadine).

Rezultat je zeleno obojeni negativ koji pre štampanja fi no podesimo i vratimo u sRGB mod koji je osnova inkdžet štampe.

Digitalni negativ s folije Baritna kopija izrađena s digitalnog negativa

32 33

Transfer f ilmPermajet

Kada sam među uzorcima kao poslednji u nizu otkrio PermaJet foliju namenjenu izradi digitalnih negativa, ni slutio nisam da ću uspeti da probam i tu vrstu materijala. Ali, nakon velikog testa in-kdžet papira koji se svideo proizvođačima stvari su postale mnogo jednostavnije. Kontaktirao sam zaposlene u ”Permajetu” tako da je pre nekoliko meseci stigla kutija s uzorcima folija A4 i A3 forma-ta. Moram da priznam da mi nedostaju malo veći formati, a i usaglašenost s dimenzijama fotopapira koje su standardno u odnosu 3:4 – ali šta je tu je.

ČUDESNI MATERIJALOno što u samom startu izdvaja ovaj materijal

jeste to što je namenjen isključivo izradi digitalnih negativa. Karakteriše ga specijalna emulzija koja je po debljini i karakteristikama veoma sličn a onoj koju srećemo na klasičnim fi lmovima. PermaJet Digital Transfer Film potpuno je proziran i zahva-ljujući posebno napravljenom sloju, tj. emulziji koja prihvata mastilo može da upije mnogo veće količine mastila od standardnih folija, tako da nema pojave bronzinga (sjaj koji se javlja kada se mastilo suši na površini emulzionog sloja) i even-talnog razlivanja. Ujedno, i vreme sušenja skoro da je trenutno, pa ne postoji opasnost da negde ostavite otisak prsta kao što se meni dogodilo s Backlight fi lmom. Dakle, sve što je neophodno da dobijete kvalitetan digitalni negativ jeste pažljiva priprema fotografi je pre štampanja.

Upravo ta osobina daje ovom materijalu spo-sobnost da se sa štampačem postigne zasićenost – Density, koja nam je neophodna za kvalitetnu reprodukciju. Uostalom, najlakše je videti kvalitet otiska tako što gotov negativ stavimo na čist list papira – print veoma podseća na ”Ilfochrom”, tj. ”Cibachrome” fotografi je. Kompatibilan je svim vrstama inkdžet štampača i za razliku od OHP fo-lija, nema brljanja niti otiranja odštampanog sloja

jer mastilo postaje deo emulzionog sloja. Idealan je za izradu digitalnih negativa velikog formata s kojih se, kontaktnim kopiranjem, mogu izraditi srebrobromidne fotografi je klasičnim, mokrim laboratorijskim postupkom.

IZRADA POZITIVAKada sam lupom pregledao negativ, utisak je

bio kao da gledam balistički gel u kojem je bezbroj metaka. Emulzioni sloj pod prstima deluje upra-vo tako, a obavlja i sličan posao – trenutno upija mastilo i vodi ga u dubin u sloja. To kreira trodimenzio-nalna obojena mesta koja zaista izgledaj u kao zrna razvijenog halogenida sre-bra na klasično m fi lmu – ovo otkriva mikrofotografi ja s uvećanjem od 150x. Na gotovoj fotografi j i ovo daje neverovatan rezultat jer je zrno izuzetno fi no, pa podseća na fotografi je s nisko osetlji-vih, tehničkih fi lmova, ali bez kontrasta koji je za njih uobičajen.

Pažnju treba posvetiti i borbi s prašinom jer sam nepažljivo spustio foliju na stolicu, a rezulta t se vidi na povećanom detalju. Razmišljajte o tome jer analogne kopije ne možemo retuširati na brz, digitalan način.

Na kraju, moram pomenuti i veliku ponudu ostalih materijala na adresi: www.permajet.com, kao i ponudu kompleta namenjenih plemenitim postupcima na www.novadarkroom.com.

Otvaranje raw snimka treba prilagoditi izradi negativa. Iako svi autori preporučuju obradu putem ”kontra” krivih, meni, kao oduševljenom korisniku, CameraRaw potprogram pruža sve što mi je potrebno.

Jedino se treba navići na obradu koja je potpuno suprotna onoj na koju smo navikli.

Ovde vidite podešavanja uz aktivnu konverziju u crno-belo.

PRAKSA NA DELUPRAKSA NA DELUPRAKSA NA DELUilm

PRAKSA NA DELUilm

Digitalni negativ s folije Baritna kopija izrađena s digitalnog negativa