Milutin Milankovi

Ucenik : Milan Stankovi

Milutin Milankovi (1879 - 1958), srpski geofiziar,graevinski inenjer, klimatolog, astronom, osniva katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvaavan naunik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugorone klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovievi ciklusi.

Milankovi je roen 28. maja 1879. godine u Dalju, blizu Osijeka (tadasnja Austro-Ugarska, danas Hrvatska). Pohaao je Beki tehnoloki institut, gde je diplomirao graevinu 1902. i stekao doktorat iz tehnikih nauka 1904.

Milankoviceva rodna kuca

Radio je u tada uvenoj firmi Adolfa Barona Pitela u Beu. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge graevine od ojaanog betona, u tadanjoj Austro-Ugarskoj. Milankovi je nastavio da se bavi graevinom u Beu, do jeseni 1909, kada mu je ponuena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika).

Most na pruzi Ni-Knjaevac, delo Milutina Milankovia

Ukratko nakon sto se doselio u Beograd izbio je Balkanski i Prvi svetski rat. AustroUgarska vojska je internirala Milankovia u Nesider, a kasnije u Budimpetu, gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Maarske akademije nauka. Od 1912 njegova interesovanja su se usmerila ka prouavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. 1920 objavljena je njegova monografija u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Parizu, pod naslovom : Matematika teorija termikih fenomena uzrokovanih sunevim zraenjima

Njegova teorija o solarnoj krivoj nije prihvacena sve do 1924. kada je veliki meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen predstavio krivu u svom radu : Climates of the geological past. Posle ovih prvih priznanja, Milankovo je 1927. pozvan da sarauje u dve vane publikacije: prva je bila prirunik iz klimatologije : Handbuch der Klimatologie, a druga je bila prirunik iz geofizike Guttenberg's Handbuch der Geophysik. Za nju je napisao uvod Matematika nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata objavljen 1930. na nemakom, a 1939. preveden na ruski.

Za drugu knjigu, Milankovi je napisao etiri odeljka razvijajui i formuliui svoje teorije: teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i teoriju glacijalnih perioda (Milankovievi ciklusi), koja je izraena na ranijem radu Dejmsa Krola Milankovi je uspeo da unapredi Krolov rad delom zahvaljujui poboljanim raunanjima zemljine orbite, koje je 1904. objavio Ludvig Pilgrim.

Milutin Milankovi je u svoje proraune uvrstio tri astronomska ciklusa, koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom, jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu.

-Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite u rasponu od 22,10 do 24,50, sa periodom od 41.000 godina. Kada je nagib vei, razlika godinjih doba na viim geografskim irinama je izraenija. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru, a veliki na polovima. Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se povea za 1%.

-Promena ekscentrinosti Zemljine orbite od skoro pravilnog kruga do blago izduene elipse (ekscentriciteta 0,06) periodinosti oko 100.000 godina. -Ekscentrinost utie na razlike meu godinjim dobima. Kada je Zemlja najblia Suncu, dobija najvie njegove toplote. Hemisfera blia Suncu ima blage zime, a ona blia leti relativno topla leta. - Najudaljenija taka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel, a najblia perihel. Kada je zima na severnoj hemisferi, tada je Zemlja blia perihelu (zime blae na severnoj hemisferi). Kada je ekscentrinost najvea, tada je sezonska razlika primljene toplote 20%, a sada je oko 7%.

-Precesija , odnosno revolucija Zemljine rotacione ose, koja traje oko 19.000 do 23.000 godina. Precesija je sloena pojava, posledica je: ljuljanja Zemljine ose obrtanja eliptine Zemljine orbite

-Precesija utie na orijentaciju ose, ne na njen nagib. Kroz 11.000 godina Zemljina osa produena na sever nee ii ka Severnjai, ve ka zvezdi Vega. Posledica ovog sloenog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne dogaaju zauvek istog datuma, ve se polako pomeraju u kalendaru.

Zemlja nema oblik pravilne kugle. Ona je na polovima spljotena tako da je pojas ekvatora malo ispupen. Poto je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Meseeve putanje Sunce i Mesec nejednako privlae deo ekvatorskog ispupenja koji je okrenut ka njima i deo ispupenja koji se nalazi sa druge strane. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomina ve se i sama kree projektujui po nebeskoj sferi krunicu.

Rezultate tridesetogodinjeg istraivanja objedinio je u kapitalnom delu Kanon osunavanja Zemlje i problem ledenog doba objavljenom na nemakom jeziku u Beogradu 1941. godine, koje nacistike bombe nisu uspele da unite iako su 6. aprila pogodile tampariju u kojoj je tampano.

Godine 1976, geolozi Dejms Hejs, Don Imbri i Nikolas eklton u amerikom asopisu Nauka objavili su rad Varijacije Zemljine orbite - pejsmejker ledenih doba u kojem su pokazali, na osnovu podataka dobijenih iz sedimenata sa okeanskog dna, da su na ritam irenja i povlaenja leda u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina uticala tri Milankovieva ciklusa.

Milankovi je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde dua od sadanje tropske godine. Milankoviev kalendar zahtevao bi korekciju tek za 28.000 godina. Ovaj kalendar zvanino je prihvaen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primijenjen u praksi.

Neke od bitnih karakteristika Milankovicevog kalendara su :

-Trinaest dana treba dodati na julijanski kalendar. Ti dani predstavljaju akumuliranu razliku u racunanju vremena od Sabora odrzanog u Nikeji 325 godine. -Svi meseci u godini imace isti broj dana i u buduce kao i do tada. Februar ce imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.

- Kao i ranije i dalje ce postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna ce biti svaka cetvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine.

-Sekularne ili godine stoleca (one koje se zavrsavaju sa 00 na kraju) bice prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim recima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta ce godina biti prestupna. Ostale su proste. 2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.

Kao dodatak naunom radu, Milankovi je uvek pokazivao veliko interesovanje za istorijski razvoj nauke. Napisao je knjigu o istoriji astronomije, kao i dve knjige za iru italaku publiku: prva - Kroz vasionu i vekove govorila je o razvoju astronomije, a druga, nazvana Kroz carstvo nauka, se bavila razvojem nauka.

Milankovi je objavio i autobiografiju iz tri dela: Uspomene, doivljaji i saznanja. Ova autobiografija nije prevedena na engleski jezik. Njegov sin, Vasko Milankovi je napisao biografsko delo: Moj otac, Milutin Milankovi.

Nagrada Evropskog geofizikog drutva za dostignua u oblasti klimatologije i meteorologije, koja se dodeljuje od 1993. godine, takoe nosi Milankovievo ime, a NASA ga je svrstala u petnaest najznaajnih naunika sveta. Umro je 12. decembra 1958. godine i sahranjen je u Dalju.

On je jedan od nasih najuvenijih naunika i zbog toga njegovo ime nose mnoge ulice Srbije.

Njegovo lice se nalazilo na kovanici od 20 dinara A tenutno postoji predlog za novu novcanicu od 2000 dinara na kojoj bi takodje bilo njegovo lice.