GLAVA 1TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVUTipovi fmansijskih institucija Promene u finansijskoj strukturi Faktori novih trendova Perspektive bankarstva

TIPOVI Fll\lAIMSIJSKIH IIMSTITUCIJAFinansijski sektor ima kljunu ulogu u funkcionisanju svake trine eko- nomije, jer obezbeuje transfer kapitala izmeu realnih sektora ekonomije (sektora preduzea, domainstava i drave). Pri tome se nastoji da se kapital preko finansijskog sektora alocira na one transaktore i programe za koje se oekuje da e ova sredstva dovoljno racionalno i efikasno da upotrebe. Sa poveavanjem nivoa privredne akuvnosti i realnog dohotka raste obim prelivanja sredstava preko finansijskog sektora ne samo u apsolutnim iznosima nego i kao proporcija prema drutvenom proizvodu. Istovremeno se stvara sve sloenija mrea finansijskih institucija kao i vea diverzifikacija finansijskih instrumenata putem kojih se vre finansijska prelivanja. Ali agregatni porast ukupnih finansijskih prelivanja nije ravnomeran kod raznih dpova finansijskih institucija kao ni kod pojedinih instrumenata fmansijskih prelivanja. U dinaminoj trinoj privredi stalno dolazi do pomeranja u strukturi finansijskih institucija i finansijskih instrumenata. Pojavljuju se novi tipovi finansijskih institucija i finansijskih instrumenata, to je dovoljan razlog da dolazi do promena u finansijskoj strukturi. U savremenim finansijskim strukturama postoje tri osnovna tipa finansijskih institucija: (1) komercijalne banke, (2) institucionalni investitori i (3) investicione banke (berzanske firme). Komercijalne banke su glavne finansijske institucije u sferi depozitno-kreditnih odnosa, mada se one u

3

novim uslovima sve vie povezuju sa fmansijskim tritem. Institucionalni investitori i investicione banke striktno su vezani za funkcionisanje trita kapitala.PRVI DEG: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

1. Komercijalne banke su depozitno-kreditne institucije. One formiraju izvore sredstava pre svega u obliku depozita stanovnitva i privrede, s tim da ta sredstva plasiraju u vidu zajmova. U procesima razvoja ekonomije i finansijskog posredovanja, komercijalne banke postepeno menjaju strukturu depozitnih izvora u smislu relativnog smanjenja uea transakcionih depozita i odgovarajueg porasta tednih i oroenih depozita. Istovremeno dolazi i do promene strukture kreditnih plasmana u smislu relativno breg porasta srednjeronih/dugoronih zajmova. Ulaskom na finansijska trita komercijalne banke takode menjaju strukturu svog poslovanja. Putem emisije svojih obveznica banke formiraju dodatne nedepozitne izvore sredstava. Kupovinom vrednosnih papira na finansij- skom tritu komercijalne banke proiruju spektar svojih kamatonosnih aktiva. Jedna inovacija, koja bi perspektivno mogla da bude veoma znaajna, sastoji se u tzv. sekjuritizaciji nekih standardizovanih bankarskih zajmova (naroito hipotekarnih zajmova). Na toj osnovi banke vre emisiju svojih obveznica koje onda prodaju institucionalnim investitorima. Banke po- dravaju emisije komercijalnih papira od strane kompanija, pa ako ne bude prodata dovoljna koliina tih papira u primarnoj emisiji, banke garantuju kredit u rezidualnom iznosu radi pokria finansijskog programa kompanije- emitenta. Iako su obveznice koje banke kupuju bitno razliite od bankarskih zajmova, ipak oba finansijska instrumenta imaju zajedniku karakteristiku da impliciraju odreeni rok vraanja i kamatu. Stoga i obveznice i zajmovi spadaju u iri koncept kredita. Pored depozitno-kreditne aktivnosti, komercijalne banke se sve vie bave i vanbtlansnim aktivnostima. Tu spadaju pre svega klasine vanbilansne aktivnosti (kreditne garancije, akreditivi, devizni poslovi itd), ali i noviji oblici tih aktivnosti u vidu tzv. finansijskih derivata (finansijski fjuersi, opcije i svopovi). Bankarski klijenti mogu da se putem finansijskih derivata zatite od kamatnih i valutnih rizika, ali za ovu zatitu (heding) plaaju bankama proviziju. Na bilansne aktivnosti banke naplauju/plaaju kamatu, dok kod vanbilansnih aktivnosti banke naplauju proviziju. Iako depozitno- kreditni poslovi i dalje predstavljaju osnovnu aktivnost banaka, one putem vanbilansnih poslovnih aktivnosti ostvaruju stalno rastue prihode od provizija. Promena strukture prihoda banaka istovremeno odraava i promene u strukturi poslovanja banaka u smislu postepenog relativnog smanjivanja depozitno-kreditnih aktivnosd i porasta proporcije vanbilansmh akdvnosd. Osim komercijalnih banaka postoje jo neki tipovi kreditnih institucija. To su pre svega tedionice koje su takoe depozitne institucije, poto svoj finansijski potencijal formiraju putem prikupljanja tednih i oroenih depozita graana. Stedionice plasiraju ova sredstva putem raznih oblika kreditiranja stanovnitva, a pre svega odobravanjem hipotekarnih kredita za stambenu izgradnju (building societies). Pored toga, tedionice daju potro- ake kredite za trajne potrone proizvode ukljuujui automobile. U razvijenim trinim privredama obino postoji veliki

4

broj lokalnih tedionica koje opstaju i pored prisustva velikih banaka sa jakom filijalskom mreom i to zbog poznavanja lokalnih prilika i linih veza. TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU Finansijske kompanije su kreditne ali ne i depozitne institucije. One formiraju svoje potencijale preteno na bazi emisije komercijalnih papira na nova- nom tritu kao i dugoronih obveznica na tritu kapitala. Finansijske kompanije daju potroake kredite graanima kao i kredite proizvodnim i trgovinskim kompanijama za finansiranje prodaje robe na kredit. Uloga fmansijskih kompanija je znaajna za kreditiranje kupovine nove opreme, naroito na bazi lizinga. Neke velike proizvodne i trgovinske korporacije imaju svoje finansijske kompanije u cilju finansiranja potroaa kod kupo- vine skupljih proizvoda. Tako npr. General Motors ima posebnu afilijaciju GMAC (General Motors Acceptance Corporation) za fmansiranje zaliha automobila kod dilera. 2. Institucionalni investitori se bitno razlikuju od kreditnih institucija pre svega po tome to sredstva stanovnitva prikupljaju u nedepozitnim oblicima i to sredstva plasiraju u razne oblike vrednosnih papira na tritu kapitala. Postoje razliiti tipovi investicionih institucija (osiguravajui zavodi, penzioni fondovi, investicioni fondovi). Institucionalni investitori kupuju obveznice i akcije kompanija kao i dravne obveznice, formirajui eljene portfolio strukture. U skladu sa poveanjem svojih dugoronih potencijala, institucionalni investitori vre dodatne kupovine vrednosnih papira na finansijskim tritima, ime se zatvara njihov bilans na viem nivou. Ukoliko je potrebno da se smanji nivo bilansa ovih institucija, one prodaju odgova- rajui iznos vrednosnih papira na finansijskom tritu. Iako institucionalni investitori imaju u svojim aktivama znatne finansijske investicije u vidu dugoronih plasmana (akcija i dugoronih obveznica), njihove aktive mogu da budu u znatnoj meri likvidne, ukoliko postoji duboko sekundarno trite za te papire. U tom sluaju institucionalni investitori mogu - u sluaju potrebe - da momentalno prodaju deo svojih finansijskih aktiva (vrednosnih papira) na sekundarnom tritu po cenama koje ne impliciraju gubitke. U tom smislu su aktive institucionalnih inve- stitora likvidnije od kreditnih aktiva komercijalnih banaka. Tako razvoj finansijskog trita stvara mogunost da institucionalni investitori raspolau relativno likvidnim aktivama, dok su zajmovi banaka relativno nelikvidni, jer banke po pravilu ekaju rokove dospea zajmova da bi dole do transakcio- nog novca. Osiguravajui ^avodi prikupljaju sredstva na bazi polisa osiguranja graana i kompanija. Kod osiguranja ivota formira se u vremenskom toku visok nivo matematikih rezervi koje slue kao baza za kasnije isplate po osnovu ugo- vora o osiguranju. Sredstva koja ulaze u matematike rezerve su po svom karakteru dugorona, tako da se mogu upotrebiti za kupovinu akcija i obveznica kao dugoronih finansijskih instrumenata. Osiguravajui zavodi obezbeuju tekuu likvidnost putem dranja odreenih iznosa transakcio- nog novca kao i kratkoronih vrednosnih papira koji se mogu lako prodati na novanom tritu. Kod osiguranja imovine (npr. zgrada, automobila) ta- koe se formiraju izvesne rezerve kod osiguravajuih zavoda, ali su te rezerve relativno niske u odnosu na matematike rezerve kod osiguranja ivota. 5

Pen^ionifondovi istorijski su nastali kasnije u odnosu na osiguravajue zavode, a u periodu posle Drugog svetskog rata imali su visoke stope rasta. Radi se o penzionomSAVREMENOG BANKARSTVA PRVI DEG: OSNOVE osiguranju svih zaposlenih u veim kompanijama za razliku od osiguranja kod osiguravajuih zavoda gde se polise osiguranja zakljuuju na individualnoj osnovi. I kod penzionih fondova formiraju se matematike rezerve koje predstavljaju dugorona sredstva, pa se mogu investirati u dugorone plasmane. Penzioni fondovi kompanija mogu se na ugovornoj bazi preneti na neki osiguravajui zavod u cilju profesionalnog portfolio menadmenta. Investicionifondovi formiraju finansijski potencijal putem prodaje svojih akcija graanima koji time postaju njihovi akcionari. Formirani potencijal investi- cioni fondovi plasiraju u akcije i obveznice na tritu kapitala. Portfolio menaderi investicionih fondova povremeno vre prekomponovanje aktive tih fondova. Neto dohodak koji investicioni fond ostvari iz dividendi na akcije i kamata na obveznice, koje ima u svojoj aktivi, po odbitku trokova, pripada akcionarima investicionih fondova. Investicioni fondovi su posredniki finansijski mehanizmi preko kojih individualni investitori kupuju i dre vrednosne papire kompanija i drave. Dividende akcionara investicionih fondova zavise od prosene stope prinosa na aktivu investi- cionog fonda. Pored toga, akcionari invescionog fonda ostvaruju kapitalni dobitak, ukoliko doe do porasta prosene trine vrednosti aktiva investicionog fonda. Ako doe do smanjenja trine vrednosd pomenutih aktiva, akcionari investicionih fondova imaju kapitalni gubitak. Znai, investicioni fondovi prenose rizik ulaganja u vrednosne papire na akcionare tih fondova. 3. Investicione banke ili ber\anske fime (securities firms) su finansijske institucije koje se bave poslovima na primarnom i sekundarnom tritu kapitala. One ne formiraju finansijski potencijal ni na osnovu priliva depozita ni putem ugovorne tednje stanovnitva. Investicione banke u uem smislu vre finansijske usluge kompanijama koje ele da izvre emisiju akcija i obveznica na primarnom tritu kapitala. Pri tome investicione banke daju kompanijama ekspertske informacije o te- kuim kretanjima na fmansijskom tritu i uslovima pod kojima mogu da izvre emisiju svojih vrednosnih papira. Konkretni uslovi emisije vredno- snih papira zavise i od rejtinga kompanija-emitenata. Konzorcijum inve- sticionih banaka moe da garantuje kompanijama emitentima da e dogovoreni kvantum ovih papira biti plasiran na primarnom tritu kapitala po unapred utvrenim uslovima. Najzad, investicione banke organizuju prodajne mree novoemitovanih vrednosnih papira. Druga sfera aktivnosti investicionih banaka odnosi se na davanje ekspertnih usluga kompanijama u vezi sa vlasnikim i finansijskim prestrukturiranjem (fuzije, akvizicije itd.). Tako investicione banke odreuju trinu vrednost kompanija koje dolaze u obzir za finansijska i vlasnika prestrukturiranja. Sem toga, investicione banke trae poslovne partnere za kompanije koje nastoje da budu finansijski prestrukturirane za kompanije koje trae odgovarajuu kompaniju da bi je vlasniki preuzele. Najpoznatije investicione banke su J.P. Morgan, Goldman Sachs, Merrill Lynch, Bankers Trust, UBS Warburg itd.6

Brokerske firme obavljaju transakcije na sekundarnom tritu kapitala na kojem dolazi do kupovine i prodaje vrednosnih papira koji se ve nalaze u prometu. U svojstvu brokera, ove firme vre samo tehnike posrednike funkcije za raun TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU komitenata koji ele da kupe ili prodaju odreene vrednosne papire na finansijskom tritu. Kao dileri one obavljaju transakcije u svoje ime i za svoj raun uz preuzimanje odgovarajueg trinog rizika. Pomenute brokersko/dilerske poslove na sekundarnom tritu kapitala mogu da vre specijalizovane brokerske firme ili brokerska

7

odeljenja komercijalnih banaka. U novije vreme vrlo esto dolazi do spajanja brokerskih firmi i invesucionih banaka u jedinstvene berzanske firme odnosno invesdcione banke.1 PRVI DEG: GSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

PROMENE U FINANSIJSKOJ STRUKTURIIzloena finansijska struktura je vrlo dinamina u savremenim trinim ekonomijama. Sa realnim ekonomskim rastom kao i insdtucionalnim i tehnolokim promenama, dolazi do znaajnih promena u reladvnim pozicijama raznih tipova finansijskih institucija. Institucionalni investitori na tritu kapitala, zbirno posmatrano, imali su u toku poslednjih pet decenija najvei rast, to je izazvalo odgovarajue promene u strukturi. To je delovalo na relativno smanjivanje pozicije komercijalnih banaka.Brz razvoj trita kapitala

U toku poslednjih nekoliko decenija dolazi do brzog razvoja transfera kapitala preko finansijskih trita. Pri tome kompanije i drave emituju vrednosne papire na finansijskom tritu, dok se kao kupci javljaju neposredno individualni investitori (domainstva) ili to je dominantan sluaj - institucionalni investitori (osiguravajue kompanije, penzioni fondovi, investicioni fondovi). Kako institucionalni investitori formiraju svoje finansijske potencijale iz uplata tednje domainstava, to je sektor stanovnitva krajnji izvor apsorbovanja emitovanih vrednosnih papira, mada se to preteno ostvaruje preko institucionalnih investitora. Savremena informaciona tehnologija omoguuje da se i mimo finansijskih institucija moe da vri procena finansijskog rejtinga kompanija koje ele da emituju akcije i obveznice na tritu kapitala. Analize i ocene rejtinga veih kompanija obavljaju rejting agencije kao i ekspertski timovi institucionalnih investitora. Mogunost direktnog emitovanja dugoronih obveznica i

> ira razmatranja o kompleksnoj fmansijskoj strukturi i institucijama u razvijenim zemljama mogu se nai u sledeim knjigama: - Robert Edmister, Financial Institutions: Markets and Management, Singapore, 1986, deo 3; - Frank Fabozzi / Franco Modigliani / Michael Ferri, Foundations of Financial Markets and Institutions, Englewood Cliffs, N.J. 1994, glave 4, 7, 8 i 9; - Meir Kohn, Financial Institutions and Markets, New York, 1994, glave 8-15; - Robert Kuhn, Investment Banking, New York, 1990.

kxatkoronih komercijalnih papira od strane velikih kompanija deluje na smanjivanje intermedijacije (posredovanja) komercijalnih banaka. To se naroito odnosi na smanjenje zajmova koje komercijalne banke odobravaju velikim TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU kompanijama. Stoga komercijalne banke u razvijenim zemljama svoje kreditne plasmane u poveanoj meri usmeravaju na zajmove malim i srednjim preduzeima kao i graanima. Do priblino sredine sedamdesetih godina prolog veka komercijalne banke u razvijenim zemljama imale su dominantnu poziciju u finansijskom posredovanju izmeu nosilaca tednje i invescija. Komercijalne banke su u tradicionalnom modelu trine ekonomije imale dominantan poloaj u (1) apsorbovanju tednje putem depozita, (2) kreditiranju privrede i sta- novnitva, (3) ronoj transformaciji sredstava i (4) platnom prometu. U novom modelu trine ekonomije dolo je do potiskivanja komercijalnih banaka u svim aktivnostima koje su ranije bile smatrane kljunim delatnostima ovih banaka. Posebno je brz razvoj penzionih i investicionih fondova privukao najvei deo novoformirane tednje stanovnitva u ove nove finansijske mehanizme i time bitno promenio kanale protoka kapitala u korist institucija finansijskog trita. Ove promene u pravcima finan- sijskog posredovanja pogodile su komercijalne banke naroito ukoliko su u njima bile zateene velike filijalske mree. U mnogim zemljama je ak postojalo preterano razvijeno komercijalno bankarstvo (overbanking). Nove finansijske institucije, koje su se pojavile kao konkurenti tradicionalnih komercijalnih banaka, imaie su znatno manje operativne trokove poslo- vanja i nisu bile optereene razuenim filijalskim mreama. Restrukturiranje komercijalnog bankarstva je u osnovi vreno putem njihovog pribliavanja finansijskim tritima kao i proirenjem delatnosti tih banaka. Kako su depozitno-kreditne aktivnosti imale tendenciju relativnog smanjivanja, komercijalne banke su proirivale opseg svog poslovanja, pre svega u sferi investicionog bankarstva. Komercijalne banke su sve vie ukljuene u poslove sa vrednosnim papirima (obveznicama i akcijama) koje su u znaajnoj meri ule u aktive i pasive banaka. Putem zakonske regulative je ukinuta separacija komercijalnih i investicionih banaka. Time je stvorena institucionalna osnova da vee komercijalne banke postanu univer^alne banke, tj. da se mogu baviti poslovima kako komercijalnog tako i investicionog bankarstva. Logika vreg delovanja trinih principa na finansijskom sektoru, u cilju jaanja konkurencije svih finansijskih institucija, dovela je do ukidanja striktnih funkcionalnih barijera izmeu komercijalnog bankarstva, investi- cionog bankarstva i osiguranja. To je dovelo do mogunosti stvaranja fmansijskih konglomerata, pri emu se moglo polaziti od bilo kojeg tipa finansijskih institucija kao osnove. Ipak su velike komercijalne banke sa jakom filijalskom mreom i irokom bazom komitenata imale prednost u stvaranju konglomerata. Sem toga, komercijalne banke su i dalje zadrale skoro iskljuivu kompetenciju u sferi platnog prometa, to je takoe pomoglo tim bankama da u procesima jakih strukturalnih promena zadre svoje pozicije u finansijskom sistemu. U ekspertskim raspravama u razvijenim zemljama postavljeno je pitanje koji su indikatori relevantni za merenja obima aktivnosd banaka. Prema tradicionalnom 9

konceptu bankarstva, visina aktive ili visina depozita bila bi pogodna merila proizvodnje usluga u bankarskom sektoru. Naime, "inputi" u bankarstvu sastoje se iz depozita, rada i kapitala koji se kombinuju da bi se stvorio "output" u obliku PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA zajmova i investicija (vrednosnih papira). Ali u savremenim uslovima dolazi do velikih transformacionih procesa u komer- cijalnom bankarstvu. Tako ove institucije, pored tradicionalne depozitno- kreditne aktivnosti, sve vie ulaze u druge poslovne aktivnosti ukljuujui i vanbilansne operacije na bazi kojih ostvaruju provizije. Stoga nivo depozita nije jedini relevantan indikator za merenje ukupne aktivnosti banaka. Alternativna merila ukupne aktivnosti banaka mogu da budu nivo zaposlenosti u bankama i posebno visina dohotka koji banke ostvare po osnovu bilansnih i vanbilansnih aktivnosti. Po tim alternativnim merilima, naroito po merilu visine ostvarenog dohotka, banke pokazuju dugoronu tendenciju rasta, mada je taj rast manji nego zbirni rast svih institucija finansijskog sektora. Prema tome, institucionalni investitori imaju trend breg rasta nego komercijalno bankarstvo. Dugoroni rast dohotka komercijalnih banaka reflektuje dugorone strukturalne promene u pogledu oblika njihovih aktivnosti. Na dui rok se relativno smanjuje depozitno- kreditna aktivnost banaka, ali se istovremeno poveavaju drugi oblici njihove vanbilansne aktivnosti.2

Koncentracija u bankarstvu

Jedan od bitnih trendova u procesima promene finansijske strukture u toku poslednjih decenija je proces koncentracije u bankarstvu. Broj komercijalnih banaka u SAD od 14.500 u 1984. godini smanjen je na 8.080 poetkom

George Kaufman / Larry Mote, "Is Banking a Declining Industry? A Historical Perspective", Federal Reserve Bank of Chicago Economic Perspectives, maj 1994, s. 1719.2

10

3 2002. godine. Postoje procene da e se broj banaka u SAD i dalje smanjivati, polazei od injenice da je u toj zemlji tek 1994. godine donet zakon koji TRENDDVI U SAVREMENOM BANKARSTVU dozvoljava formiranje filijalske mree komercijalnih banaka van matine savezne drave, dok je krajem 1999. godine donet zakon kojim se ukidaju barijere izmeu komercijalnih banaka, investicionih banaka i osiguravajuih kompanija. U Evropi je talas stvaranja veih banaka putem fuzija (merdera) i akvizicija bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije, pri emu je uvoenje evra kao jedinstvene valute u evro zoni januara 1999. godine predstavljalo dodatni institucionalni impuls za nastavljanje i ubrzavanje integracionih procesa u evropskom bankarstvu. Putem fuzija formirano je 15 od 30 najveih banaka u evro zoni, dok je prosena veliina pet najveih banaka u Evropi udvostruena poev od 1995. godine. U manjim evropskim zemljama na pet najveih banaka dolazi vie od 50% nacionalnog bankarskog trita, dok u Belgiji i Holandiji dve najvee bankarske korpo- racije dre ak preko 90% volumena bankarskog poslovanja.3 Nastojanje banaka kao i ostalih finansijskih institucija da ubrzaju porast svojih aktivnosd zasniva se znatnim delom na ekonomiji obima (economies of scale). Naime, poveavanjem obima poslovanja banke se suprotstavljaju snienju profitne stope, koje prati procese pojaane konkurencije na bazi deregulacije. Tei se da se pri poveanom obimu poslovanja postigne srazmerno manji porast trokova poslovanja, da bi se stvorili uslovi za ponovno poveanje stopa prinosa. Pri tome se nastoji da putem ekonomije obima kompenzuju znatni trokovi uvoenja i inoviranja informacione tehnologije. Kupovina i permanentno osavremenjivanje informacione te- hnologije postaje profitabilno tek na odreenom nivou poslovne aktivnosti. Stoga poslovni menadmenti u bankama nastoje da ubrzaju procese rasta poslovnih aktivnosti ne samo putem tzv. internog rasta tih banaka nego i putem tzv. eksternog rasta, tj. fuzijom sa drugom bankom sline veliine ili akvizicijom (kupovinom) manjih banaka. Ukidanjem dupliciranja trokova informacionog sistema, marketinga, istraivakog sektora (R&D) i filijalske mree postiu se znaajne utede. Jo je znaajnijiproces diver^ifikacije poslovnih aktivnosti bankarskih institucija u kontekstu transformacionih procesa, pokrenutih deregulacijom i uvoe- njem elektronskog poslovanja. Kada komercijalna banka izvri akviziciju neke investicione banke (berzanske firme), stvara se mogunost formiranja poveanog prihoda u kombinaciji sa relativnim smanjenjem trokova usled efekata sinergije. To isto vai ukoliko doe do akvizicije osiguravajue kompanije od strane komercijalne/univerzalne banke. Naime, diverzifiko- vane finansijske institucije su u stanju da vre unakrsnuprodaju (cross selling) raznih finansijskih proizvoda/usluga koristei istu bazu komitenata koji su zainteresovani za kupovinu raznih fmansijskih instrumenata. I kod ekonomije na bazi diverziflkacije

Jiirgen Stark, potpredsednik Deutsche Bundesbanke, predavanje na Sajmtf^evfopske bankarske tehnologije 2000, odrano u Frankfurtu 30. oktobra 2000, BIS Kevie'w od 31. oktobra2000. ' [j ", ^ U3

tj. ekonomije opsega (economies of scope) - znaajan faktor jeste korienje PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA jedinstvene filijalske mree ili elektronskih sistema distribucije usluga. Finansijski supermarketi nastaju u procesu diverzifikacije finansijskih insti- tucija kada individualni klijenti mogu na jednom mestu da obave iroki spektar finansijskih aktivnosti (one-stop banking). Tako klijenti mogu da u jednoj univerzalnoj finansijskoj instituciji otvore transakcione raune, dre tedne i oroene depozite, koriste razne oblike potroakih kredita, dobiju hipotekarne kredite za kupovinu stana, daju naloge za kupovinu i prodaju akcija i obveznica, kupuju i prodaju akcije investicionih fondova, kupuju polise osiguranja itd. Na taj nain se ostvaruje princip unakrsne prodaje (cross selling) i to na jednom mestu - to deluje ekspanzivno na obim prodaje flnansijskih usluga kao i na smanjenje trokova fmansijskih usluga.5 Meutim i nefinansijske korporacije (industrijske i trgovinske kompanije) mogu da formiraju svoje banke, kao posebne afilijacije, i da preko njih obavljaju poslove finansiranja kupaca. To je sluaj naroito kod velikih industrijskih kompanija u vezi sa finansiranjem prodaje skupljih proizvoda preko posrednike mree. Kao primer moe se navesti ve pomenuta afilijacija GMAC koju je osnovao General Motors za finansiranje autodilera odnosno svoje prodajne mree.

5 James

Pierse, The Future of Banking, New Haven, 1991, s. 74.

12

FAKTORIIMOVIH TRENDOVAU fmansijskoj strukturi, posebno u razvijenim trinim ekonomijama, ostvaruju se TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU jaki transformacioni procesi. Koji su pokretaki faktori ovih procesa?1. Deregulacija

Radikalno smanjenje dravne regulacije u odnosu na banke i druge finansijske institucijc predstavlja glavnu institucionalnu pokretaku snagu koja dovodi do transformacionih procesa. Posle Drugog svetskog rata - i pored postojanja finansijskih trita i finansijskih institucija u osnovi baziranih na trinim principima - u razvijenim zemljama je dravno regulisanje komercijalnih banaka kao i ukupne finansijske strukture jo uvek bilo znaajno. Osnovni razlog za korienje intervencionistikog pristupa u regulisanju finansijske strukture bilo je nastojanje da se u prvom redu obezbedi sistemska stabilnost finansijskog sistema. Putem ogianienja konkurencije finansijskih institucija nastojalo se da se smanje rizici u funkcionisanju finansijskog sektora. Takav pristup je podrazumevao segmentiranje finansijskog sektora tako da odreeni tipovi finansijskih institucija imaju licencu da posluju samo na odreenom segmentu fmansijskog trita. Postojala je i regulacija plafona kamatnih stopa koje su bile vezane za diskontne stope centralne banke. Centralna banka je u koordinaciji sa dravom vrila usmeravanje dela plasmana banaka i drugih finansijskih institucija u odreene prioritetne namene. Veliki preokret nastao je kada je na institucionalnom planu prihvaen koncept deregulacije finansijskog sistema. Plafoniranje kamatnih stopa je postepeno ukinuto, tako da se prelo na formiranje kamatnih stopa iskljuivo na bazi trinih metoda. Ukinuto je usmeravanje dela plasmana banaka i institucionalnih investitora. Kako deregulacija znai i ukidanje ogranienja u pogledu ue specijalizacije finansijskih institucija, to su stvoreni institucionalni uslovi za vlasniko i poslovno restrukturiranje finansijskih institucija u skladu sa procenjenim optimalnim uklapanjem svake pojedinane institucije u integralno finansijsko trite. Deregulacija je imala jake implikacije na funkcionisanje fmansijskih sistema i institucija. Pre svega je dolo do jakog poveanja konkurencije izmeu komercijalnih banaka kao i izmeu njih i drugih finansijskih institucija. Dok je u ranijem periodu konkurencija bila ograniena, tek je deregulacijom

13

stvorena puna konkurencija banaka i drugih finansijskih institucija. "Bankarstvo je iz stanja ograniene konkurencije dolo u stanje poveanog rivalstva."4 Oblici konkurencije SAVREMENOG BANKARSTVA PRVI DEG: OSNOVE kod finansijskih institucija sastoje se u cenovnoj i produktnoj konkurenciji. Cenovna konkurencija obezbeuje povoljnije kamatne stope za partnere finansijskih institucija. Deregulacija finansijskog sistema i kamatnih stopa, u kontekstu pojaane konkurencije svih dpova finansijskih insdtucija, dovodi do obaranja kamatnih mari i - bar u tranzitornom periodu - do smanjenja profitabilnosd banaka. Produktna konkurencija, u uslovima deregulacije, znai da finansijske insri- tucije proiruju repertoar svojih finansijskih usluga i vie vode rauna o konkretnim potrebama raznih segmenata potencijalnih korisnika. Stvaraju se novi tipovi finansijskih proizvoda/usluga, slino kao to konkurencija industrijskih kompanija srimulie produktnu diferencijaciju i razvoj novih proizvoda. Finansijske institucije, pod pririskom pojaane konkurencije, poboljavaju kvalitet svojih usluga. Pribliavanje finansijskih institucija kori- snicima njihovih usluga postaje faktor konkurentske borbe. U tom smislu se vri rekonstrukcija distribucione mree, pre svega putem stvaranja novih oblika telekomunikacionih i kompjuterskih veza sa komitenrima.52. Informaciona tehnologija

Brz razvoj informacione tehnologije (IT) je izuzetno bitan faktor u formiranju trenda transformacije bankarstva i finansijske strukture. Savre- meni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi predstavljaju tehniku bazu za momentalno prenoenje i obradu podataka. Time se stvaraju uslovi za brzu evaluaciju kreditne sposobnosri kompanija koju mogu da vre ne samo komercijalne banke nego i druge finansijske institucije (pre svega institucio- nalni invesritori i investicione banke) kao i specijalizovane rejring agencije. Ali savremena informaciona tehnologija omoguava da i jake nefinansijske kompanije (proizvodne i trgovinske korporacije), koje imaju razvijen sistem komitenata, mogu da uu na sektor finansijskih usluga. To je posebno sluaj sa velikim robnim kuama kao i industrijskim kompanijama koje preko svojih fmansijskih insritucija mogu da razviju poslove davanje finansijskih usluga kupcima. U kontekstu tehnoloke revolucije dolazi do stvaranja elektronskog bankarstva koje, preko kompjuterskih i telekomunikacionih sistema, vri momentalno prenoenje podataka i transfer novca izmeu bankarskih komitenata i banke kao i izmeu organizacionih delova banke i centralnog kompjuterskog procesora banke. Stvaranje elektronskog bankarstva ima velike reperkusije na tehnologiju poslovanja i na organizacionu mreu bankarskih institucija. Mogunost direktnog komuniciranja izmeu banke i komitenata - preko personalnih kompjutera ili preko elektronski povezanih prodajnih punktova u trgovinskim kuama - deluje u pravcu4 Jordi 5

Canals, Universal Banking, Oxford, 1997, s. 327. G. Broeker, Competition in Banking, Paris, OECD, 1989, glava 3.

14

smanjivanja potrebnog broja fflijala banaka. To istovremeno vodi u pravcu smanjivanja broja banaka putem fuzija i akvizicija, imajui u vidu visoke trokove savremene informacione tehnologije u kontekstu Utehnoloko/elektronske TRENDOVI SAVREMENOM BANKARSTVU konkurencije izmeu finansijskih institucija. Meutim, glavni izazovi u procesima budueg razvoja bankarstva dolaze od strane Interneta. U toku poslednjih godina dolo je do stvaranja tzv. virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove sa klijentima iskljuivo preko Interneta. Kako Internet banke nemaju fflijale, one po toj osnovi ostvaruju veliku cenovnu prednost u odnosu na tradicionalne filijalske banke. Danas dominiraju ocene da e bankarstvo koje posluje sa stanovnitvom (retail banking) u narednom sagledivom periodu predstavljati kombinaciju banaka sa filijalskom mreom i virtuelnih banaka. Ovaj drugi rip banaka e funkcionisari preko WAP (Wireless Applicarion Protocol) mobilnih telefona. Filijalsko bankarstvo bie suavano i preteno orijenrisano na one usluge koje zahtevaju strune savete, dok e operativna distribucija bankarskih proizvoda/usluga kao i platni promet biti vreni putem online [onlajn] veza koje e bankarski klijenti ostvarivati sa centralnim kompjuterskim procesorom banke. Ali razvoj elektronskih informacionih sistema vodi i u pravcu promene odnosa izmeu banaka i korisnika bankarskih usluga. Posebno Internet deluje na jaanje konkurentskih pritisaka na sve finansijske institucije. Stepen vezanosti klijenata za odreenu banku bie radikalno smanjivan. Banke e konkurisati ne samo izmeu sebe nego i sa drugim finansijskim institucijama (kompanijama osiguranja, investicionim i penzionim fondovima). Tzv. "agregatori" tj. Internet platforme, koje na ekranu upo- redno pokazuju ponude provajdera raznih finansijskih uluga pritiskom na dugme, jo vie e poveati cenovnu konkurenciju, pre svega za standardi- zovane usluge.6

6 Jiirgen

Stark, BIS Review od 31. oktobra 2000.

15

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMEIMOG BAMKARSTVA

3. Globalizacija

Multinacionalne banke deluju u pravcu integracije i globalizacije finansijskih trita. Ove banke mogu da proire svoje poslovanje na druge zemlje na jedan od sledeih naina: (a) da same izgrade svoju filijalsku mreu u drugim zemljama, (b) da izvre akviziciju (kupovinu) strane banke ili (c) da izvre kupovinu manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke. Pretpostavka za ulazak strane banke u domai bankarski sistem je dobijanje odgovarajue licence od domae centralne banke (ili neke druge nadlene insutucije). Najpoznauje globalne bankarske insdtucije su Cidgroup (SAD), Deutsche Bank (Nemaka), UBS (vajcarska), HSBC (Britanija), ABN- Amro (Holandija), ING (Holandija) itd. Zapaeno je da su mega bankarske insutucije u poetku kreirale filijalske mree po celom svetu, ali su postepeno menjale svoje strategije u pravcu stvaranja selektivnih akvizicija banaka na kljunim novim tritima.7 Procesi globalizacije su, posebno u razvijenim zemljama, znatno vie prisutni kod investicionog bankarstva. Tako mega univerzalne banke (bankarske grupe) kupuju investicione banke u drugim delovima sveta kako bi tamo ostvarile svoje fiziko prisustvo i na taj nain koristile poznavanje lokalnih prilika. Komercijalno bankarstvo je do sada u razvijenim zemljama vrlo malo globalizovano, jer je ovaj tip banaka usmeren na domainstva i manja preduzea, kod kojih postoji visok stepen lojalnosti prema domaim komercijalnim bankama. Meutim, u novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju i jo vie u zemljama u tranziciji. U Evropskoj uniji je dolo do stvaranja "jedinstvenog pasoa" za sve banke registrovane u nekoj od tih zemalja. Time sve banke, koje su dobile licencu u nekoj od zemalja lanica EU, automatski imaju pravo da otvaraju filijale ili da na drugi nain vre sve bankarske aktivnosti u svakoj od zemalja ove regionalne grupacije. Pri tome je bitno da je u Evropskoj uniji usvojen koncept univerzalne banke, to znai da svaka banka ima pravo da bira onaj stepen diverzifikacije svojih fmansijskih usluga koji ocenjuje da je za nju optimalan. Ukidanjem teritorijalnih i drugih ogranienja za poslovanje banaka na prostoru EU, nastoji se da se formira jedinstveno bankarsko trite kao sastavni deo jedinstvenog finansijskog trita. U procesima stvaranja jedinstvenog bankarskog trita u EU dolazi do jake tendencije koncentracije (ukrupnjavanja) bankarskih institucija, naroito putem fuzija i akvizicija. Istovremeno je ocenjeno da je stepen razvoja trita kapitala u zemljama EU (sem u Britaniji) nedovoljan u komparaciji sa SAD, imajui u vidu reladvnu visinu drutvenog proizvoda u ovim regionima. Stoga je7

International Monetary Fund, International Capital Markets, septembar 2000, s. 159. ire o tome: Milutin irovi, "Tendencije u evropskom bankarstvu i mogunosti domaih banaka", predavanje odrano 24. aprila 2001 .godine na Kolarevom narodnom univerzitetu u okviru programa Naunog drutva Srbije, Jugoslovensko bankarstvo, maj 2001.

16

TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU

pored brzog rasta kapitalizacije i prometa na evropskim berzama u toku i proces integracije trita kapitala u EU sa generalnom vizijom da u toku narednih godina bude formirana jedinstvena panevropska berza vrednosnih papira. Procesi globalizacije banaka i drugih finansijskih institucija zahtevaju harmonizaciju prudencione kontrole komercijalnih banaka, investicionih banaka i osiguravajuih kompanija u smislu formiranja jedinstvenih kriterijuma koji bi vaili na meunarodnom planu.

PERSPEKTIVE BANKARSTVAOpte perspektive bankarstva i banaka.

Razvojni potencijali ukupnog finansijskog sektora mogu se oceniti kao povoljni. Finansijski sektor, sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u najpropulzivnije delatnosti u savremenoj fazi ekonomskog i tehnolokog razvoja. Stope rasta ovih najpropulzivnijih sektora prevazilaze stope rasta drutvenog proizvoda u svetskim razmerama. Dinamizam finansijskog sektora vidi se u stalnom poveavanju proporcije finansijskih aktiva (zajmova, akcija i obveznica) u odnosu na drutveni proizvod. Prema tome, ukupan potencijal za ekspanziju svih finansijskih institucija je povoljan. Reforma sistema penzionog osiguranja u smislu stvaranja privatnih penzionih fondova na aktuarskim principima sigurno e znaiti novi impuls za bri razvoj finansijskog trita i fmansijskih institucija. Za sektor bankarstva je kljuno pitanje kakve e se proporcije formirati izmeu bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija u rastuim ukupnim potencijalima finansijskog sektora. To e zavisiti pre svega od adekvatnosti strategija individualnih banaka i drugih fmansijskih institucija u narednom periodu. Uspenije e biti one finansijske institucije koje

17

PRVI DEG: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

nude bolje finansijske proizvode/usluge i time se bolje uklapaju u strukturu tranje za finansijskim uslugama od strane raznih segmenata stanovnitva i kompanija, nude jeftinije i kvalitetnije finansijske usluge, imaju visok stepen informacione tehnologije, obezbeuju dobre veze sa klijentima putem odgovarajueg marketinga.Komparativna pozicija banaka i nebankarskih finansijskih institucija

Smanjivanje/ukidanje barijera izmeu komercijalnog bankarstva, berzanskih firmi i osiguranja je posledica procesa deregulacije i brzog razvoja informa- cione tehnologije. Interakcija ovih pokretakih snaga deluje na znatno poveavanje konkurencije svih tipova finansijskih institucija. Time se uklanjaju institucionalne barijere da se pojedini tipovi finansijskih institucija ne mogu baviti poslovima koje su u kljunoj kompetenciji drugih tipova finansijskih institucija. To naravno ne znai da sve finansijske institucije treba da se bave itavom skalom finansijskih usluga. Upravo zbog jakog delovanja trine konkurencije, svaka finansijska institucija mora sama da oceni u kojoj meri moe optimalno da koristi diverzifikaciju svog poslovanja, da bi pri tome ostvarila zadovoljavajue stope prinosa na kapital/aktivu. Pri tome treba imati u vidu da pojaana konkurencija na finansijskom tritu dovodi do suavanja kamatne mare (razlike izmeu kamatnih stopa na kredite i depozite) kao i do smanjivanja stopa provizije. Komercijalne banke u kontekstu novih trendova na finansijskom sektoru i dalje zadravaju u izvesnoj meri posebnu poziciju, mada je ona manje izraena nego ranije. Naime, komercijalne banke su i u novim uslovima osnovni organizacioni nosioci platnog prometa, ije perfektno funkcioni- sanje ima izuzetan znaaj za visokokonkurentnu trinu ekonomiju. Pogodna institucionalna pozicija komercijalnih banaka za obavljanje platnog prometa zasniva se na tome to se kod njih dre transakcioni depoziti koji se koriste za novane transfere (plaanja). Vlasti u svim trinim ekonomijama su veoma zainteresovane da ne doe do zastoja u platnom prometu usled nelikvidnosti komercijalnih banaka, jer bi to ugrozilo normalno funkcionisanje ekonomskog sistema. Zbog toga su komercijalne banke pod posebnim nadzorom specijalne dravne kontrolne institucije (ili centralne banke). Kamatne stope na depozite kod komercijalnih banaka bile su u tradicionalnom modelu trine ekonomije nie nego na otvorenom fmansijskom tritu, to je bilo opravdavano niim rizicima bankarskih depozita. Meutim, jaanje "kamatne svesti" kod nebankarskih transaktora - u kontekstu poveane konkurencije na finansijskim tritima - deluje na to da su i komercijalne banke prinuene da menjaju svoje ponaanje i da nude kamatne stope koje su pribliene kamatnim stopama na otvorenom finansijskom tritu.

18

TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU

Ranije se smatralo da je najvanija institucionalna prednost komercijalnih banaka to preko platnog prometa mogu da ostvaruju monitoring kompa- nija koje su korisnici bankarskih kredita. Na toj osnovi graena je teza o institucionalnoj prednosti banaka u pogledu procene kreditnih rizika kao i kapaciteta servisiranja dugova kreditiranih kompanija. Iako ta funkcija komercijalnih banaka i dalje postoji, ona je preko savremenih informacionih sistema preneta i na druge finansijske institucije kao i na rejting agencije. Znaajna potencijalna prednost komercijalnih banaka u odnosu na druge tipove fmansijskih institucija sastoji se u institucionalnim mogunostima banaka da mogu brzo da obezbede kompanijama i domainstvima dodatnu likvidnost. To vai posebno za jae banke koje imaju pristup na finansijska trita. Meutim, ukoliko se pojavi samo sumnja u likvidnost neke komerci- jalne banke, ne samo da se prekida lako pribavljanje dodatnih likvidnosti na fmansijskom tritu, nego moe da doe do "juria na banku", tj. do brzog povlaenja depozita iz tih banaka. Poto komercijalne banke ne mogu da obezbede da se njima momentalno vrate dati krediti, to bi moglo da doe do bankrota tih banaka, ukoliko ne bi postojala intervencija centralne banke ili neke dravne institucije u cilju spasavanja privremeno nelikvidnih banaka. Upravo iz tih razloga - dakle zbog spreavanja stvaranja tzv. sistemske nelikvidnosti komercijalne banke su pod jaom kontrolom dravnih institucija nego druge fmansijske institucije.Finansijski inenjering

Procesi finansijskih transformacija deluju u pravcu stvaranja fleksibilnijih finansijskih struktura kao i fleksibilnijih finansijskih institucija. Savremena informaciona tehnologija stvara gotovo neograniene mogunosti korienja vremena i prostora. Putem masivnog korienja informacione tehnologije dolazi do ogromnog poveanja brzine transakcija u okviru finansijskog sistema, to daije deluje na poveavanje fleksibilnosti funkcionisanja makro- ekonomskih procesa. Proimajui uticaj permanentnog razvoja informa- cione tehnologije stvara uslove za brze promene strukture i funkcionisanja buduih banaka odnosno finansijskih institucija. Proimajui razvoj informacione tehnologije u sferi bankarstva stoji u interakcionim odnosima sa procesima deregulacije i globalizacije. Najznaajniji segment novih proizvoda su fmansijski derivad (finansijski fjuersi, opcije i svopovi), putem kojih se vri trino osiguranje od rizika u vezi sa kretanjem kamatnih stopa i deviznih kurseva. Razvoj finansijskih derivata stvara i odgovarajue trite koje se uklapa u proirenu strukturu finansijskog trita. Na gornjoj osnovi se razvija tzv. ftnansijski in^enjering koji se sastoji u dekompoziciji jednog finansijskog instrumenta na sastavne delove, to se naziva raspakovanjem (unbundle). Tako raspakovani finan- sijski instrumenti zatim se prepakuju (rebundle). U rezultatu se dobijaju novi finansijski instrumenti sa odreenim 19

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

promenjenim strukturalnim karakte- ristikama. To predstavlja znaajan pristup u daljem razvijanju fmansijskih instrumenata i mutiranju njihovih strukturalnih karakteristika. Kao primer moe se navesti pretvaranje hipotekarnih zajmova u specifine obveznice, koje su emitovane na bazi pula zajmova, pri emu sekundarni instrumenti (obveznice) dobiju drukije strukturalne karakteristike u odnosu na primarne instrumente (hipotekarne zajmove). Vizija razvoja finansijskih institucija na bazi informacione tehnologije povezana je sa razvojem finansijskog inenjeringa u smislu stvaranja novih bankarskih (finansijskih) proizvoda, posebno derivativnih proizvoda. Sanford smatra da jo uvek ivimo u eri "klasinih flnansija" koja odgovara njutnovskoj eri. Meutim, budunost pripada "finansijama estica" (particle finance) koje su vie u skladu sa nelinearnim svetom kvantne fizike i mole- kularne biologije. Ovaj pristup je blii fundamentalnoj izgradnji blokova ivota. Teorija u oblasti finansija trebalo bi da sagleda fundamentalne faktore koji deluju na formiranje bazinih struktura i obrazaca, iz ega kao produkt izlaze razni procesi koji su prividno stohastikog karaktera. Ve u sadanjoj etapi razvoja savremenih finansijskih struktura dolazi do stvaranja jakih faktora rizika koji pokreu cene nekih kljunih aktiva kao to su kamatne stope, devizni kursevi i sirovinske cene. Zadatak finansijske analize u narednom periodu sastojao bi se u tome da se stvore metodologije koje bi, u kombinaciji sa snanim informacionim sistemima, bile u stanju da analiziraju strukturu i faktore raznih oblika fmansijskih rizika. Cilj svega ovoga bio bi da se smanje veliine neeljenih rizika koje snose pojedinci, institucije i sistem kao celina.8Poveanje sistemske neizvesnosti i upravljanje rizicima

Brzi procesi transformacije finansijske strukture i bankarstva imaju i svoje nalije u smislu poveanja nestabilnosti finansijskog trita na bazi trendova jaanja informacione tehnologije, globalizacije finansijskih instucija i poveanja trinih rizika. S tim u vezi poznati ameriki ekspert Kaufman ukazuje da ulazimo u period u kome e dominirati hazardnije finansijsko trite sa sve veim oscilacijama cena akcija, obveznica i valuta. To bi moglo da vodi u pravcu poveanih turbulencija na kreditnim tritima kao i na tritima finansijskih aktiva.1" Stoga e u daljem razvoju bankarstva biti povean znaaj upravljanja finansijskim rizicima. Za ovo e biti potrebna mnogo vea koliina anali- tikih znanja, koja bi bila u skladu sa brzim razvojem informacione tehno- logije u trinom ambijentu, kako bi budue banke mogle da uspeno obavljaju kljune finansijske funkcije. Razmatranja u naunim i operativnim krugovima orijentisana su na stvaranjeCharles Sanford, "Financial Markets in 2020", Federal Reserve Bank of Kansas City, Economic Revieiv, prvi kvartal 1994.8

20

TRENDOVI U SAVREMENOM BANKARSTVU

odgovarajuih zatitnih mehanizama koji bi poveanje ekonomske efikasnosti na mikro nivou povezali sa stvaranjem dovoljnog stepena sistemske stabilnosti. U tom smislu se ukazuje na znaaj mehanizama za upravljanje rizicima na mikro planu kao i na mehanizme u kompetenciji regulativnih vlasti. U uslovima poveane sistemske neizvesnosti od kljunog je znaaja da se komercijalne banke u dovoljnoj meri osposobe za valorizaciju i upravljanje rizicima (risk pricing and management). Naime, savremena visokokonku- rentna privreda zahteva preciznije sagledavanje poslovnih rizika, njihovu dekompoziciju na sastavne delove kao i posebno vrednovanje svake komponente rizika. Brz razvoj informacionih sistema omoguuje fenomenalno poveanje mogunosti procesiranja podataka, to je tehnika pretpostavka za preciznije vrednovanje i alokaciju rizika. Sa gledita banaka, kao i finansijskih institucija uopte, posebno je znaajno promptno praenje i upravljanje kreditnim rizicima (rizicima uredne slube dugova) kao i trinim rizicima (rizicima promene kamatnih stopa i deviznih kurseva). Savremene metode analize i upravljanja rizicima, uz tehniku podrku odgovarajuih informacionih sistema, stvorili su mogunost razvoja finansijskog inenjeringa kao i dramatinog porasta finansijskih derivata (finansijskih fjuersa, opcija i svopova). Porast sposobnosti da se putem finansijskih derivata vri transformacija rizika na trinoj osnovi doprinela je integraciji trita kapitala na globalnoj bazi. U razvijenim zemljama je lansirana teza da teite nove uloge (komercijalnih) banaka i nije u jednostavnom posredovanju u konverziji tednje u investicije, nego u transformisanju karakteristika rizika i prinosa raznih finansijskih oblika. Drugim reima, banke bi u novom modelu trine ekonomije imale kljunu ulogu u vrednovanju sastavnih delova kreditnih i trinih rizika kao i u trgovini tim rizicima posebno sa nefinansijskim kompanijama (iz oblasti industrije i trgovine). Pri tome je bitno da banke u novim uslovima i same budu u dovoljnoj meri osposobljene za analizu i upravljanje kreditnim i trinim rizicima. Deo rizika koji banke zadravaju kod sebe treba da bude pokriven odgovarajuim prinosima koje one naplauju na svoje individuali- zirane finansijske usluge. Prema tome, prinosi banaka treba da budu izjednaeni sa procenjenim rizicima uz formiranje adekvatnog nivoa kapitala banke.9

LITERATURA Balino. Tomas / Angel Ubide. "The New World of Banking". IMF Finance and Development. Andrew Crockett, generalni direktor Bank for International Scttlements u Bazelu, predavanje u Institutu za meunarodne finansije u Vaingtonu 26. aprila 1994, BIS Review od 29. aprila 1994.9

21

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

Jun 2000. Borio, Claudio / Renato Filosa. The Changing Borders of Banking: Trends and Implications. Basle: BIS Economic Papers No. 43, decembar 1994. Broeker, G. Competition in Banking. Paris: OECD, 1989. Canals, Jordi. Universal Banking: Intemational Comparisons and Theoretical Perspectives. Oxford: Clarendon Press, 1997. Crockett, Andrew. Predavanje u Institutu za meunarodne finansije u Vaingtonu 26. aprila 1994. BIS Review od 29. aprila 1994. Cirovi, Milutin. "Tendencije u evropskom bankarstvu i mogunosti domaih banaka". Predavanje odrano 24. aprila 2001. na Kolarevom narodnom univerzitetu. Jugoslovensko bankarstvo, maj 2001. Edmister, Robert. Financial Institutions: Markets and Management. Singapore: McGrow-Hill 1986, deo 3. Fabozzi, Frank / Franco Modigliani / Michael Ferri. Foundations ofFinancialMarkets andInstitutions. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1994, glave 4, 7, 8 i 9. Ferguson, Roger. Predavanje na Univerzitetu Masausets u Bostonu od 27. oktobra 1998. BIS Revieiv od 9. novembra 1998. Greenspan, Allan. "An Overview of Financial Restructuring". The Financial Services Industrj in the Year 2000. Chicago: Federal Reserve Bank of Chicago, maj 1988. International Monetary Fund. Intemational CapitalMarkets: Developments, Prospects, and Kej Policy Issues. Washington DC, septembar 2000. Kaufman, George / Larry Mote. "Is Banking a Declining Industry? A Historical Perspective". Federal Reserve Bank of Chicago, Perspectives, maj 1994. Kaufman, . "Structural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance". Federal Reserve Bank of Kansas City, Economic Revietv, drugi kvartal 1994. Koch, Timothy / Scott MacDonald. Bank Management. Mason (Ohio): Thomson /SouthWestern, 2003. Kohn, Meir. Financial Institutions and Markets. New York: McGraw-Hill, 1994, glave 8-15.Kuhn, Robert. Investment Banking. New York: Harper & Row, 1990. Lilja, Per. "Structural Changes in the Banking Sector: Driving Forces and Consequences". Sveriges RiksbankQuarterly Revieiv, 1999, No. 4. Pierse, James. The Future ofBanking. New Haven: Yale University Press, 1991. Rose, Peter / Sylvia Hudgins. Bank Management & Financial Services. McGraw-Hill, 2005. Prevod: Bankarski menad^tnent i fmansijske usluge. Beograd: Data status, 2005. Sanford, Charles. "Financial Markets in 2020". Federal Reserve Bank of Kansas City, Fconomic Revieiv, prvi kvartal 1994. Stark, Jiirgen. Predavanje na Sajmu evropske bankarske tehnologije 2000, Frankfurt 30. oktobra 2000. BIS Revieiv od 31. oktobra 2000.

22

GLAVA 2STRATESKO PLANIRANJE U BANKAMAPristup Vizija u stratekom planiranju Izbor strategije Akcioni programi Marketinka strategija

PRISTUPSve vee banke primenjuju strateko planiranje kao sredstvo za svoje pozicioniranje na visoko konkurentnom tritu kao i za traenje najpo- voljnijih metoda za jaanje te pozicije u narednim godinama. Istovremeno deregulacija finansijskog sistema stvara mnogo vee mogunosti izbora izmeu stratekih opcija za razvoj pojedinanih banaka. Umnoavanje stratekih opcija banaka ostvaruje se po liniji potencijalne ponude pove- anog broja bankarskih proizvoda i potencijalnog prodora na vei broj segmenata finansijskog trita. U celini se moe oceniti da, u uslovima funkcionisanja finansijskog trita, strateko planiranje postaje bitna komponenta bankarskog menadmenta, posebno u veim bankama. Strateki n^ik sastoji se u moguoj pogrenoj proceni stratekog razvoja banke, ime moe da bude stvoren viak kapaciteta ili eskalacija trokova poslovanja. Ovaj rizik je posebno znaajan kod fuzija i akvizicija banaka kao i prilikom donoenja stratekih odluka u pogledu daljeg razvoja distribu- cione mree banaka (filijalske mree i online kompjuterskih veza). Polazna taka u stratekom planiranju banke jeste analiza ukupne ponude i tranje finansijskih usluga kao i projektovanje buduih promena u strukturi

25

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

finansijskog sistema.1 U tom kontekstu svaka finansijska institucija, polazei od svojih komparativnih prednosti, projektuje strategiju razvoja. Cilj ove strategije je da banka to preciznije sagleda optimalne pravce svog budueg razvoja kako bi ostvarila takvo pozicioniranje banke na finansijskom tritu koje bi joj obezbedilo maksimizaciju stope profita odnosno maksimizaciju trine vrednosti banke. U uslovima deregulacije i pojaane konkurencije, banke naputaju visinu aktive kao glavni kriterijum poslovnog uspeha. Umesto toga, one usvajaju novu definiciju poslovnog uspeha u vidu trine vrednosti finansijske firme. U otroj konkurentskoj borbi izmeu finansijskih institucija smatra se da e pobednici biti one finansijske institucije koje izaberu optimalne strategije i akcione programe. Na toj osnovi pobednici bi biie one finansijske institucije koje: - bolje anticipiraju potrebe korisnika finansijskog sistema, - pokau veu inovativnost i brzinu inovativnih promena, naroito na planu bankarskih proizvoda, tehnologije i organizacije, - imaju bolji preduzetniki duh, posebno kod top menadera, - ostvaruju bolje, jeftinije i bre usluge za klijente u odnosu na konkurentne institucije. U savremenoj finansijskog strukturi, u kojoj postoji jak stepen konkurencije finansijskih institucija, uspenost poslovanja bankarske institucije formira se na osnovu interakcije tri kljune komponente. To su:predu^etnitvo tehnologija organi^acija.

Kljunu ulogu u tom trojstvu ima preduzetnitvo iji je glavni nosilac bankarski menadment. On bi morao da bude dovoljno kreativan i inovati- van kako bi sagledao razvojne trendove i blagovremeno povlaio odgovara- jue poteze na planu poslovne politike, tehnologije i organizacije u bankarskoj instituciji. Uvoenje stratekog planiranja u savremeno bankarstvo moe se tumaiti kao izraz nove upravljake filozofije koja, u uslovima pojaane konkurencije i poveane dinamike u transformaciji finansijskih trita, naglaava trinoorijentisani pristup u smislu repozicioniranja banke na bazi trinih impulsa. Ovaj koncept banke razlikuje se od tradicionalnog koncepta po kojem je banka orijentisana na ponudu vie-manje ustaljenih proizvoda. Institucio1

OECD, Banks under Stress, Paris, 1992, s.

141. 26

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

nalno ukidanje specijalizacije finansijskih institucija dovodi do znatno pove- anog dinamizma u funkcionisanju finansijskih trita, kao i do potrebe da finansijske institucije bre vre restrukturiranje svojih bilansnih i vanbilansnih konfiguracija. Pri tome ova restrukturiranja ne mogu da budu vrena samo na kratak rok ve mora da postoji i srednjeroni/dugoroni pogled na optimalne pravce razvoja svake banke, imajui u vidu njene komparauvne prednosd. Korienje stratekog planiranja u trino-orijentisanim bankama znaajno je upravo u kontekstu brzih transformacionih procesa u finansijskoj i tehnolokoj sferi. Drugim reima, strateko planiranje je od izuzetnog znaaja u uslovima kada dolazi do kvantnih skokova u poslovanju celog sistema bankarskih i ftnansijskih institucija. Smisao stratekog planiranja jeste da se sagledaju osnovni pravci restruktu- riranja bilansnih i vanbilansnih pozicija banke u ciiju stvaranja takve konfi- guracije koja e bitno delovati na poveanje profitabilnosti banke i na smanjenje izloenosti rizicima. Pomenuti ciljevi poslovanja banke mogu se ostvariti na bazi restrukturiranja ukupne konfiguracije poslovanja banke. Na kratki rok mogua samo delimina prilagoavanja. Ukoliko banka eli da izvri velike promene u konfiguraciji svog poslovanja, ona mora da rauna sa srednjoronim vremenskim horizontom kao i sa konzistentnim planskim sagledavanjem neophodnih bilansnih promena.10 Te bilansne promene treba da budu povezane sa odgovarajuim promenama na planu kadrovske strukture, organizacije, tehnologije, procesiranja bankarskog poslovanja itd. Meutim, uvoenje stratekog planiranja ne sme da ugroava fleksibilnost u donoenju operativnih odluka u bankama. Prema tome, strateki plan je samo set smernica i okvir za preusmeravanje poslovanja banke u cilju poboljavanja performansi njenog poslovanja, ali nije supstitut za inicijativu, energiju i kreativnost strunjaka i menadera u banci.11 Strateko planiranje u bankarskim (finansijskim) institucijama sadri nekoliko faza: - kreiranje vizije, - izbor strategije, - razrada akcionih programa.

Pohlman, "A Framework for Strategic Planning", Handbook for'&anking Strategy, 1985, s. 525-6. 11 Derek Channon, Bank Strategic Management and Marketing, 1986, s. 44.10

27

PRVI DEG: GSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

VIZIJA U STRATEKOM PLANIRANJUPrva faza u stratekom planiranju razvoja bankarske institucije jeste sagle- davanje vizije daljeg razvoja. Pri tome se polazi od analize sadanje pozicije banke na finansijskom tritu. Analiziraju se svi pozitivni i negativni faktori poslovanja banke u odnosu na konkurentne institucije. Komparativni pregled prednosti i nedostataka u jednoj hipotetinoj banci mogao bi da izgleda ovako. Po^ttivnifaktori 1. iroka baza klijenata 2. razvijena organizaciona mrea 3. dobra kadrovska struktura Negativnifaktori 1. slabo upravljanje bankom 2. niska profitablinost 3. neperformansni zajmovi

Banka treba da to tanije sagleda svoje pozitivne i negativne osobine u smislu njene konkurentske sposobnosti na finansijskom tritu, jer je to jedna od bitnih polaznih osnova za izradu vizije razvoja banke. Drugi momenat koji je bitan za strateko planiranje jeste dosadanja veliina banke merena nivoom bilansa aktive i pasive kao i visinom kapitala banke. Imajui u vidu sadanju poziciju banke kao i projektovane promene na finansijskom tritu u nekoliko narednih godina, bankarski menadment treba da izabere strategiju daljeg razvoja banke koju ocenjuje kao optimalnu u postojeim uslovima. Vizija daljeg razvoja banke moe da bude sumirana u vidu tzv. misije koja u sublimiranoj formi daje glavnu poruku u pogledu daljeg razvoja banke (mission statement). U stratekoj poruci amerike Citybanke - koja je u posleratnom periodu bila jedna od najpropulzivnijih banaka u pogledu unoenja inovativnih finan- sijskih programa i penetracije ove banke u svetskom okviru - poetkom 1980-ih godina reeno je da e svi klijend ove banke - korporacije i pojedinci - odluiti vreme, mesto i nain za eljene bankarske transakcije.12 Iz gornje formulacije vidi se da je ova amerika mega banka postavila kao strateki cilj svog razvoja da bude globalna banka putem stvaranja svetske mree kao i pruanjem najire palete finansijskih usluga koje njeni klijenti trae. Iz poruke proistie da ova banka prua kompleksne finansijske usiuge kako stanovnitvu tako i korporacijama i to u svetskim razmerama.

12

Derek Channon, Gtobat Banking Strateg/,

1988, s. 286. 28

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

Kod stvaranja vizije daljeg razvoja banke, posebno su znaajna opredeljenja banke - da li eli da proiri geografsko podruje svoga delovanja, - u kojoj meri eli da povea svoj bilansni nivo, - koliki stepen diverzifikacije finansijskih proizvoda eli da ponudi u narednom periodu. Na bazi takvih opredeljenja, banka izvlai implikacije u pogledu kadrovske strukture, mvesticija u informacionu tehnologiju i organizacione mree za prodaju finansijskih usluga. Polazei od vizije banke u narednom periodu od nekoliko godina, top menadment banke donosi kljune odluke u pogledu daljih pravaca razvoja i poslovanja banke. Pri tome se imaju u vidu kako promene u ukupnoj strukturi finansijskog trita tako i dotadanja poslovna strategija banke. Banka nastoji da se orijende na profitabilnije pravce poslovanja i da se povlai iz manje profitabilnih. Imajui u vidu brze transformacione promene kao i otrinu trine konkurencije, savremene banke usvajaju agresivniji pristup, koji se sastoji u segmentaciji trita i targetiranju sektora koji su od posebnog znaaja za razvoj banke u narednom periodu. Takoe banke mogu da menjaju svoj pristup pojedinim specifinim grupama klijenata. U tom smislu banke formiraju tzv. ciljane pakete bankarskih usluga.13 Poetna opcija u viziji daljeg razvoja banke sastoji se u tome da li banka u narednom periodu eli da bude banka usmerena na stanovnitvo (retail bank) ili banka usmerena na privredu (wholesale bank). Ukoliko banka eli depozitnokreditno poslovanje kako sa stanovnitvom tako i privredom, ona treba da sagleda eljeni miks poslovanja banke sa pomenum sektorima. Dalja bitna opcija sastoji se u tome da li banka eli da se razvija u pravcu univerzalne banke koja se bavi irokom paletom bankarskih proizvo- da/usluga ili eli da bude koncentrisana samo na neke sektore bankarskog poslovanja. Radi se o izboru izmeu univerzalne ili specijalizovane banke. Tako neka komercijalna banka treba da odlui da li eli da ostane u tradicionalnom okviru poslovanja ili da postane komercijalno-investiciona banka. Generalni trend ide u pravcu jaanja diverzifikacije bankarskih proizvoda i usluga, pri emu su glavni argumenti: - mogunost uvoenja strategije unakrsne prodaje bankarskih proizvoda i usluga (cross-selling strategy), - otpornost na kolebanja stope profita i rasta, - lake sagledavanje finansijske pozicije klijenata. Medutim, neke banke smatraju da, polazei od njihove zateene konfigu- racije, imaju najbolje anse za profitabilnost i razvoj ukoliko ostanu specijalizovane za13

R. Harrington, Asset and Uability Management by Banks, 1987, s. 97.

29

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

odreene tipove bankarskih aktivnosti. Kod izbora vizije razvoja banke mora se odgovoriti na pitanje geografske lokalizacije poslovanja banke. To u velikoj meri zavisi od zateene veliine banke, poto je jasno da manje banke imaju ui radijus svog delovanja, da vee banke tee da pokrivaju ira podruja drave ili ak celu dravu, dok samo banke sa vrlo jakim finansijskim potencijalom mogu da svojim poslovanjem pokriju i druge zemlje. Posle poetne euforije u vezi sa moguim stvaranjem globalnih univerzalnih banaka, danas dominiraju umereniji koncepti. Naime, praksa je pokazali da razni segmenti finansijskih usluga nisu u postojeim uslovima podjednako pogodni za globalizaciju. Stoga ak i mega banke nastoje da na globalnom planu biraju one segmente finansijskih usluga koji su u postojeim uslovima dovoljno profitabilm. Tako segment bankarskog poslovanja sa stanovni- tvom (retail banking) u sadanjim uslovima nije naroito pogodan za globalizaciju. Investiciono bankarstvo ima relativno mnogo vee anse da se u sadanjim uslovima razvija na globalnom planu. To isto vai i za investicione fondove odnosno, ire posmatrano, za upravljanje aktivom (asset management). Prema tome, proces diverzifikacije poslovanja banaka razlikuje se od procesa globalizacije. U okviru diverzifikacije sve banke mogu da ire svoje poslovne linije obuhvatajui nove segmente poslovanja. Tako tradicionalne komercijalne banke mogu da uvedu upravljanje investicionim fondovima, zatim investicionc bankarstvo ili da se poveu sa osiguravajuim kompa- nijama u smislu korienja filijalske mree za distribuciju proizvoda osigu- ranja. Diverzifikacija poslovanja banaka u svakom sluaju doprinosi ekono- miji obima i smanjivanju poslovnih oscilacija. Meutim, konana odluka u pogledu stepena i konkretnih oblika diversifikacije posiovanja zavisi od procene efekata na stopu profitabilnosti banaka. Jedan od vodeih vajcarskih poslovnih bankara Marcel Ospel kae: "Ja ne mogu da zamislim da neka banka moe da bude smatrana da je optimalno strukturirana, ako njeni akcionari ne dobijaju adekvatan prinos meren u toku punog ekonomskog ciklusa."14 A ta poeljna stopa prinosa na akcijski kapital banaka iznosi oko 15% godinje. Na koncepcijskom planu dolo je poetkom osamdesetih godina prolog veka do znaajne promene strategije banaka, pre svega u razvijenim zemljama, to se prenosi i na banke u zemljama u razvoju. Naime, u ezdesetim i sedamdesetim godinama dominirala je bankarska strategija koja je teite stavljala na brz rast bankarskih aktiva (asset-led growth). Ova strategija uzimala je rast bilansa banaka kao kljuno merilo uspeha svake banke. U sklopu takve strategije dolazilo je do14 Marcel

Ospel, "Banking on the Global Village", Swiss Bank Corporation Economic and Financial Prospects, februar 1996, s. 4. Autor lanka je tada bio generalni direktor (CEO) Swiss Bank Corporation, a kasnije generalni direktor UBS (Union Bank of Switzerland).

30

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

vee koncentracije bankarskih zajmova u propulzivnim sektorima i zemljama. Ali pokazalo se da strategija brzog rasta bilansa banaka znai prihvatanje suvie velikog rizika. To moe da dovede do sloma kreditnih obaveza dunika, ukoliko kasnije doe do recesionih kretanja u kombinaciji sa visokim realnim kamatnim stopama. Stoga - naroito pod uticajem svetske dunike krize u 1980-im godinama dolazi do usvajanja nove strategije banaka koja znatno vie naglaava profitne performanse banaka a ne targete u vidu rasta njihovih bilansa. U kontekstu nove strategije, banke vode znatno vie rauna o visini kreditnih rizika koje prihvataju. Pri tome su svesne da iz poveanih profita moraju da izdvajaju znatno vea sredstva za formiranje rezervi i kapitala u cilju ante formiranja pokria za gubitke po neperformansnim zajmovima. Ipak, kod operacionalizacije nove bankarske strategije treba voditi rauna o tome da bi preterano naglaavanje kratkorone profitabilnosti banaka moglo da dovede u pitanje kvalitet bankarske aktive.15

IZBOR STRATEGIJEStrateki plan banke predstavlja razradu i operacionalizaciju razvojne vizije banke. Strateki planovi obino imaju horizont od 3 do 5 godina.16 Sadraj stratekog plana sastoji se u izboru konkretnih metoda putem kojih e vizija biti realizovana, pri emu je bitno da postoji konzistentnost izmeu projektovanih metoda.

R. M. Pecchioli, Prudential Supervision in Banking. Paris: OECD, 1987, s. 117-119. Goldstein, "Integrating Strategic Planning and Marketing Planning", The Bankers' Handbook, 1988, s. 1041.15 16

31

PRVI DEO: GSNGVE SAVREMENOG BANKARSTVA

Kod izbora strategije razvoja banke u narednom periodu, opcije banke mogu se sistematizovati i na sledei nain: (a) trina penetracija: banka u razvojnoj strategiji stavlja teite na pove- avanje uea na postojeim segmentima finansijskog trita i to sa postojeim finansijskim uslugama; (b) osvajanje novih trinih segmenata: banka u razvojnoj strategiji stavlja teite na osvajanje novih trinih segmenata - u geografskom smislu ili putem ireg obuhvata novih slojeva stanovnitva uz prodaju iste palete svojih proizvoda; (c) osvajanje novih proizvoda: banka u razvojnoj strategiji stavlja teite na uvoenje novih finansijskih proizvoda/usluga uz zadravanje prisustva na dotadanjim segmendma finansijskog trita; (d) diverziflkacija: banka u razvojnoj segmenata kao i na uvoenje novih finansijskih proizvostrategiji stavlja teite na osvajanje novih trinih da / usluga.17 Meutim, da bi banka mogla da ustanovi strateke pravce svog daljeg razvoja (npr. orijentacija na nove proizvode, nova trita itd.), ona mora da prethodno sagleda kljune parametre svog daljeg razvoja. Tako se moe ukazati na sledee kljune parametre: 1. Planiranje veliine banke u narednom planskom periodu povezano je sa projektovanjem porasta bilansnog obima. Pri tome je sutina u sagledavanju optimalnog porasta bilansnog obima banke, polazei od savremene koncepcije da je kljuni zadatak banke da povea vrednost banke kao firme. Porast veliine banke povezuje se sa promenama u portfolio miksu banke. Time se dobija optimalna kombinacija izmeu bilansnog rasta banke i repozicioni- ranja bilansnih struktura. 2. Stepen diverzifikacije banke u narednom periodu predstavlja sagledavanje planskog pomeranja palete bankarskih proizvoda/usluga. To znai osvajanje novih proizvoda, koji su ocenjeni kao vie profitabilni, uz smanjivanje ili ak naputanje nekih aktivnosti koje su nedovoljno profitabilne. Pri tome, banka planira promene u stepenu diverzifikacije svojih proizvoda imajui u vidu kako razvojne trendove u finansijskoj strukturi tako i svoje komparativne prednosti.

17

Barbara Lewis, "Bank Marketing", MarketingFinanrialServices, 1990, s. 173-76.

32

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

3. Politika kamatnih stopa banke polazi od kretanja kamatnih stopa na finansijskom tritu, i posebno kod drugih banaka, imajui u vidu delovanje jake konkurencije. Banka vodi politiku kamatnih stopa imajui u vidu razlike u stepenu rizika kod raznih oblika plasmana kao i razlike u trokovima kod raznih oblika formiranja depozitnih i nedepozitnih izvora sredstava. Cilj kamatne politike banke je da se obezbedi puno pokrie rizika i trokova kao i adekvatna stopa profitabilnosti banke. Sa gledita stratekog planiranja, bitan je izbor odnosa rizika i prinosa. U principu, visina rizika stoji u korelaciji sa visinom prinosa: ukoliko je rizik na plasmane vei, projektovani prinos (kamatna stopa) treba da bude vei i obratno. Izbor eljene ravnotee rizika i prinosa za banku svodi se na pitanje odnosa profita- bilnosti i sigurnosti poslovanja. Ekstremni odnosi rizika i prinosa su za banku svakako neprihvadjivi, ali postoji dosta iroka zona u kojoj banke u uslovima trine konkurencije biraju prihvadjivu visinu rizika i odgova- rajuih prinosa (kamatnih stopa). 4. Strateko planiranje u savremenim bankama tei da sagleda plansku stopu prinosa banke u odnosu na aktivu i u odnosu na akcijski kapital. Stopa profita banke treba da obezbedi poveanje akcijskog kapitala banke s tim da postoji konzistentna veza izmeu poveanja stope kapitala banke i stope porasta ukupne aktive i pasive. To proistie iz institucionalne obaveze da sve banke dre odreenu stopu kapitala u odnosu na aktivu banke (npr. 8%), tako da planirani porast aktive banke mora da bude usklaen sa porastom akcijskog kapitala. Ovaj dodatni iznos akcijskog kapitala moe da bude obezbeen putem emisije akcija banke na tritu kapitala (spoljni izvori porasta kapitala banke). Meutim, povoljnija opcija je da dodatni kapital, u celini ili bar znatnim delom, bude obezbeen iz neraspodeljenog profita banke (unutranji izvori porasta kapitala banke). Na taj nain dobija se konzistentan program daljeg razvoja banke na srednji rok koji povezuje projektovanu stopu profttabilnosti banke sa stopom porasta akcijskog kapitala banke i porastom stope ukupne aktive i pasive banke. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se vre strukturalne promene u konfiguraciji banke. Te promene treba da odraavaju tendencije promena u strukturi ponude i tranje na finansijskom tritu kao i komparativne prednosti dotine banke. Realizacija ovih konzistentnih i kvantifikovanih proporcija mogua je putem aktivistikog pristupa bankarskog mena- dmenta. Ovaj pristup fokusira bolju segmentaciju potencijalnog trita bankarskih usluga, odgovarajuu ponudu bankarskih proizvoda i stva- ranje/razvoj bankarske infrastrukture koja podrava realizaciju programa. Pod infrastrukturom se ovde ima u vidu kadrovska struktura, organizacija i upravljaki informacioni sistem. Pri tome je poenta u kvalitetu gornjih komponenata bankarske infrastrukture. Kvalitet kadrova, kvalitet organizacije i kvalitet upravljakog informacionog sistema predstavljaju kljune komponente infrastrukture koja treba da podrava realizaciju ciljeva razvoja banke postavljenih u stratekom planu. 33

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

AKCIONI PROGRAMIOperacionalizacija strategije razvoja banke sprovodi se kroz akcione programe. Ako strateki plan polazi od sadanje pozicije banke i pozicioniranja banke u narednom periodu, onda akcioni programi povezuju sadanje i planirano stanje.18 Za svaki akcioni program zaduen je odgo- varajui projektni dm koji podnosi izvetaj glavnom menadmentu banke. Struktura akcionih programa moe se videti na primeru britanske banke TSB (Trustee Savings Bank). Celina tih programa je sintetizovana u akrino- mu CQIPP (Costs, Quality, Information, Products, People). Trokovi. Kako je poveanje profitabilnosti banke osnovni cilj stratekog planiranja i upravljanja, to kontrola trokova poslovanja - i eventualno snienje tih trokova predstavlja sadraj jednog od bitnih akcionih programa. Pri tome se postavlja princip da svi trokovi treba da poveavaju vrednost banke kao firme. Trokovi poslovanja se stavljaju u odnos prema dohotku banke (neto kamata plus provizija) i postavlja ciljna visina tog odnosa uz nastojanje da se taj parametar smanji (npr. sa 60 na 50%). Pri tome treba imati u vidu da uvoenje kompjuterske tehnologije s jedne strane stvara dodatne operativne trokove, ali sa druge strane omoguava smanjenje broja zaposlenih u banci. Kvalitet. U savremenom bankarstvu je prihvaena ocena da nije mogue dugorono odrati diferencijaciju cena za iste finansijske usluge kod raznih banaka. Stoga je kvalitet bankarskih usluga bitan faktor konkurentske diferencijacije banaka. Ovaj kvahtet mora da bude merljiv pri emu se koristi metodologija upravljanja kvalitetom. Poveani kvalitet finansijskih usluga ostvaruje se preko razvoja informacionih sistema, organizacionih promena u banci kao i dodatne obuke zaposlenih. Informacije. Finansijski informacioni sistem treba da bude dovoljno sofisticiran kako bi mogao da daje trokovnu, dohodnu i profitnu analizu po proizvodima, grupama klijenata i filijalama odnosno drugim distributivnim kanalima. Strateki plan razvoja banke postavlja konkretne ciljeve u pogledu uvoenja novih informacionih sistema. Tako je TSB uvela Superservice tj. ekranizovani kompjuterizovani sistem koji prikuplja i analizira podatke o klijentima kako bi identifikovao potrebe klijenata za finansijskim uslugama banke. Radi se o ekspertskom sistemu (inteligentnom softverskom sistemu) koji analizira podatke o klijentima koji su svrstani u pet faza ivotnog ciklusa. Koristi se segmentirana marketinka strategija koja se zasniva na klasifikaciji klijenata da bi se dobile relativno homogene grupacije. Na osnovu ovog segmentiranog pristupa,

Pohlman, "A Framework for Strategic Planning", Handbook for Banking Strategf, 1985.18

34

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

Superservice daje podatke za sve klijente, koji se nalaze u bazi podataka, o tome koje finansijske usluge su do sada koristili a koje jo nisu. Time je stvorena analitika osnova za nepo- sredne komunikacije sa klijentima u cilju prodaje dodatnih finansijskih usluga za koje se pretpostavlja da je taj segment klijenata zainteresovan. To je osnova za unakrsnu prodaju (cross sales), to multiplikuje ukupnu pro- daju bankarskih usluga klijentskoj bazi. Time kompjuterski informacioni sistem dobija punu primenu i neposredno deluje na poveanje obima pro- daje bankarskih usluga, pa prema tome i na poveanje profita banke. Proi^vodi/usluge. U stratekom planu banke nalazi se paleta finansijskih proizvoda/usluga koje banka prua odnosno koje e pruati u narednom periodu. Meu glavnim finansijskim proizvodima koje stanovnitvo moe da koristi kod banke nalaze se: tekui rauni, overdrafti (dozvoljena prekoraenja), platni promet, platne kartice, potroaki krediti, stambeni krediti, tednja (kratkorona, dugorona), penzioni programi, osiguranje ivota i stvari, transakcije vrednosnim papirima (brokerski poslovi), investi- cioni fondovi itd. U gornjoj paleti su navedeni iskljuivo finansijski proizvo- di/usluge za sektor stanovnitva (bankarstvo na malo). Osoblje. Strateki plan razvoja banke mora da sadri plan potrebnog osoblja koje treba da podrava izvravanje razvojnih ciljeva banke u narednom periodu. U tom smislu je najvanije da bude planski ustanovljen adekvatan broj i struktura zaposlenih. Cilj planiranja osoblja jeste da eventualni nedo- statak osoblja u celini ili po pojedinim profilima ne bude faktor koji oteava realizaciju razvojnog plana. Meutim, u uslovima tehnoloke revolucije isto tako je znaajno da se putem planiranja potrebnog broja i strukture osoblja obezbedi da ne postoji viak osoblja koji bi optereivao trokove poslovanja banke i time negativno delovao na stopu profitabilnosti. Plan osoblja banke treba da ukljui i naine za poveanje strune spreme i motivisanosti zaposlenih u kontekstu sprovoenje stratekih ciljeva banke, naroito kada dolazi do veih reformskih zahvata i prestrukturiranja.19

MARKETINKA STRATEGIJAStrateko planiranje u savremenim bankama je tesno povezano sa marketinkom strategijom koja je fokusirana na bolje razumevanje sadanih i potencijalnih potreba komitenata banke kao i na satisfakciju potroaa svim uslugama koje banka prua. U tom smislu banka ima dve grupe strunjaka: jedni fokusiraju potroae (marketers), drugi fokusiraju konkurentske banke (strategists). AkoPregled akcionog programa TSB (Trust Savings Bank) zasniva se na studijskoj poseti toj banci decembra 1991. godine. TSB je tada bila po veliini bilansa esta banka u Britaniji i vaila je za jednu od najvie inovativnih britanskih banaka, narotio na planu uvoenja informacione tehnologije. Sada je ova banka u sastavu Lloyds TSB Banking Group.19

35

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

banka dobro shvata potrebe i interese konzumenata njenih usluga kao i mogunosti njenih konkurenata na flnansijskom tritu, ona moe da bolje projektuje razvoj banke u skladu sa svojim mogunostima kao i potrebama njenih sadanjih i novih komitenata. Kod formiranja svoje marketinke strategije banka ima u vidu tri osnovne strateke opcije: 1. Strategija masovnog trvjta polazi od pretpostavke da veina potroaa (klijenata) banke ima sline potrebe i elje. Ako je to tako, onda se banka orijentie na nie cene svojih proizvoda i usluga, uz formiranje zadovolja- vajue stope dobiti, kako bi privukla to vei broj klijenata putem cenovne konkurentnosti. 2. Strategija diferendranih segmenata klijenata zasniva se na pretpostavci da banka ima nekoliko razliitih segmenata klijenata. U tom sluaju banka se orijentie na dizajniranje posebnih programa za svaki segment klijenata. 3. Strategija koncentrisane aktivnosti znai da se banka koncentrie na jedan segment flnansijskog trita. U tom sluaju banka ima vee poznavanje potreba komitenata, bolju reputaciju za poslovanje na izabranom segmentu flnansijskog trita, pa moe da rauna na veu lojalnost klijenata. Koji segment flnansijskog trita banka eli da izabere, stvar je procene menadmenta banke. Tako banka moe da izabere najvei trini segment ili manji segment u kojem gradi dominantnu poziciju (tzv. nie) ili segment za najbrim rastom.1G r a f i k o n 2-1.

Razumevanje potroaa

Demografija Motivacije Potrebe elje Stilovi kupovnih odlukaRazumevanje konkurenata

\-

\ USPESNA / MARKETINKA

Vrste (tipovi) Broj Snaga Slabosti Kljune kompetencije Odrive prednosti

/=

Izvor: Benton Gup, The Bank Directors' Handbook, 1996, s. 44.

36

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

Bilo koju strategiju da banka izabere, savremene marketinke teorije ukazuju na potrebu stratekog po^icioniranja banke, to znai da svaka banka treba da ima prepoznadjiv poslovni profil. Kao to kompanije koje proizvode automobile formiraju svoj imid kod potroaa, tako se i od banaka u kontekstu jake trine konkurencije sve vie zahteva da formiraju svoj poslovni imid koji se zasniva na vrs i kvalitetu bankarskih proizvoda/usluga. Ovaj poslovni imid se pojaava promotivnim kampa- njama preko sredstva javnog komuniciranja. Pri tome efektivna komu- nikacija nije jednostavno slanje informacija ve postoji tek onda kada dovoljan broj klijenata razume ovu poruku i daje pozidvan odgovor na nju.20 Jedna od najveih nemakih banaka Dresdner Bank, u esum televizijskim porukama milionima potencijalnih klijenata, stalno ponavlja da je ona Beraterbank, tj. da prua savete graanima u vezi sa izborom ade- kvatnih programa plasmana novca kojim oni raspolau (tzv. asset management).

20

Benton Gup, 1996, s. 65.

37

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

U programima stratekog menadmenta istiu se dva momenta. 1. Banke koje ele visoke stope rasta, uz odravanje profitabilnosti, moraju stalno da nastoje da uvode nove usluge koje su interesantne 2a sadanje i 'budue klijente banke. To vai kako za klijente iz kategorije stanovnitva tako i za klijente iz kategorije malih preduzea i veih kompanija. Danas je uvoenje i usavravanje elektronskog poslovanja banke najvaniji faktor privlaenja sadanjih i buduih klijenata banke. Tehnoloki inovativne banke imaju znaajne prednosti u odnosu na banke koje zauzimaju rezervisan stav u pogledu uvoenja novih tehnolokih programa u svoje poslovanje. Meutim, nije digitalna tehnologija jedino to privlai komitente u banku. U uslovima jake konkurencije napredne banke kreiraju nove bankarske proizvode i usluge za koje su zainteresovani graani i kompanije. Tako je amerika Citibank napravila za japanske firme program konverzije tee naplatitih potraivanja u marketabilne obveznice, dakle obveznice koje se mogu prodavati i kupovati na sekundarnom tritu.21 2. U programima stratekog marketinga je takoe bitno da se stalno poboljavaju kanali distribucije bankarskih proizvoda i usluga. Poto za nove bankarske proizvode/usluge ne postoji patentno zatitno pravo, to je mogue brzo kopiranje tih inovacija. Meutim, ono to se ne moe kopirati je sposobnost da se formira i stalno usavrava distribuciona mrea preko koje se postojei i novi proizvodi nude i prodaju zainteresovanim potroaima. Kako, naroito u razvijenim zemljama, postoji viak kapaciteta banaka i finansijskih institucija uopte, to se teite marketinkih programa premeta sa kreiranja novih proizvoda/usluga na njihovu komercijalnu distribuciju. Dok se kreiranje novih bankarskih proizvoda i usluga vri u razvojnim centrima, dotle je komercijalna distributivna mrea decentralizovana. Usled toga, u kontekstu visoko konkurentnog trita, banke usmeravaju sve vie resursa i energije na istraivanje ponaanja potroaa i jaanje distributivnih kanala. U teoriji se ukazuje da se - kako u nefmansijskim kompanijama tako

u finansijskim institucijama - teite strateke poslovne aktivnosti sve vie premeta sa proizvodnje na prodaju, jer se vee tekoe javljaju u sferi prodaje nego u sferi proizvodnje.22LITERATURA Channon, Derek. Bank Strategic Management and Marketing. New York: John Wiley,

Sender, "The Citibank Model", FarEastem Economic Revieiv, 30. septembar 1999. U tom smislu interesantna zapaanja iz prakse daje Donald Taylor: "Strategic Outsourcing", Banking Strategies, novembar 1999. Autor lanka je predsednik FISI-Madison Financial koji je baziran u Nevilu (Tenesi, SAD).21 22

38

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMA

1986. Channon, Derek. Global Banking Strategy. New York: John Wiley, 1988. Chorafas, Dimitris. Strategic Planning for Electronic Banking. London: Butterworths, 1987. uri, Uro. Strategijskoplaniranje u bankarstvu. Novi Sad: Feljton, 1999. Goldstein, . "Integrating Strategic Planning and Markeung Planning". The Bankers' Handbook. Editors: William Baughn / Thomas Storrs / Charles Walker. Homewood, Illinois: Dow Jones-Irwin, 1988. Graddy, Duane / Austin Spencer. Managing Commercial Banks. Englewood Cliffs (NewJersey): Prentice-Hall, 1990, glava 5. Gup, Benton. TheBank Director's Handbook. Chicago: Irwin, 1996, glava 2. Harrington, R. Asset and Uability Management bj Banks. Paris: OECD, 1987, glava 4. Lewis, Barbara. "Bank Marketing". Marketing Financiai Services. Eds. Christine Ennew / Trevor Watkins / Mike Wright. Oxford: Heinemann, 1990. Pecchioli, R.M. PrudentialSupervision in Banking. Paris: OECD, 1987. Pohlman, . "A Framework for Strategic Planning". Handbook for Banking Strategj. Eds. R. Aspinwall / R. Eisenbeis. New York: John Wiley, 1985. OECD. Banks under Stress. Paris, 1992. Ospel, Marcel. "Banking on the Global Village". Swiss Bank Corporation, Economic and Financial Prospects, februar 1996. Sender, . "The Citibank Model". Far Eastem Economic Revieiv, 30. septembar 1999. Taylor, Donald. "Strategic Outsourcing". Banking Strategies, novembar 1999.

GLAVA3

LIKVIDNOST BANAKAKoncept likvidnosti Strategije likvidnosti Upravljanje aktivom i likvidnost Upravljanje pasivom i likvidnost Projektovanje likvidnosti

KGNCEPT LIKVIDNGSTIBanke u trinoj ekonomiji moraju da permanentno obezbeuju dnevnu likvidnost u svom poslovanju. Odravanje likvidnosti banke smatra se osnovnom 39

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

pretpostavkom za odrivost banke na fmansijskom tritu. Najkrae formulisano, likvidnost banke je njena sposobnost da izvrava svoje obaveze o rokovima dospea. Obaveze banke odnose se na deponente i na kreditore banke. Graani ulau novana sredstva na depozite kod banke s tim da ti depoziti mogu da budu po vienju ili sa odreenim rokovima dospea - polazei od uverenja da e im banka staviti na raspolaganje novac u skladu sa rokovima iz ugovora o depozitu. Dogod je banka likvidna, deponenti ne moraju da brinu za svoj novac. Stoga je jasno da likvidnost banke predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje depozitnog mehanizma kod svake banke. Isto tako, banke mogu da koriste kredite kod drugih banaka, na otvorenom finansijskom tritu i kod centralne banke. Vraanje ovih kredita o rokovima dospea je normalna pretpostavka za korienje kreditnog mehanizma od strane svake banke. Pozicija likvidnosti banke proistie pre svega iz njene bilansne strukture. U aktivi bilansa banke nalaze se instrumenti sa razliitim stepenom likvidnosti: na jednom kraju skale nalaze se najlikvidne pozicije (npr. novac na raunu kod centralne banke), a na drugom najnelikvidnije pozicije (npr. zgrada sa opremom itd.). Vrednosni papiri koje banka dri u svojoj aktivi mogu se diferencirati-sa gledita lakoe njihove prodaje na finansijskom tritu, bez obzira na formalne rokove tih papira. Zajmovi koje je banka odobrila privredi i stanovnitvu u principu se smatraju nelikvidnom aktivom, mada ovi zajmovi imaju razliite rokove dospea; ukoliko su rokovi vraanja blii, utoliko je ta aktiva manje nelikvidna. Na taj nain, struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke. U pasivi bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, to znai da pove- rioci mogu u svakom momentu ili u kratkim rokovima da trae novac u vezi sa depozitima ili kreditima. Ali na strani pasive bilansa banke nalaze se i obaveze banke sa duim rokovima vraanja, bilo da se radi o depozitima ili primljenim kreditima. Posmatrano u celini, pozicija likvidnosti banke proi- stie iz komparativnog odnosa likvidnosti aktive i pasive bilansa banke. Bankarski menadment moe da utie da bilans bude vie ili manje likvidan. Vanbilansne pozicije banke takoe mogu da utiu na likvidnost banke. Kreditne linije mogu u veoj ili manjoj meri da budu iskoriene i to u vremenskom profilu koji unapred nije potpuno saglediv. Banke u vanbi- lansnim pozicijama imaju date garancije koje mogu da budu aktivirane u nekoj buduoj vremenskoj taki. Problem odravanja perfektne likvidnosti banke u trinoj ekonomiji ote- ava injenica da su banke takve finansijske institucije koje u procesima konverzije depozita u kredite vre ronu transformaciju. Drugim reima, deponenti banaka u principu tee da dre sredstva kod banaka sa relativno kraim rokovima, dok korisnici bankarskih kredita u principu tee da koriste sredstva sa duim rokovima vraanja. Rona transformacija sredstava kod banaka inherentno je povezana sa 42

PRVI DEO: OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA

funkcionalnim karakteristikama poslovanja bankarskih institucija. U praksi je skoro nemogue da banka ima potpunu ravnoteu izmeu depozita i kredita u ronoj dimenziji. Meutim, roni debalansi izmeu izvora i plasmana sredstava moraju da budu pod kontrolom bankarskog menad- menta, kako bi se operativno obezbedila likvidnost bankarske institucije. Ovo je utoliko tei problem kada se odravanje permanentne likvidnosti banke, u kontekstu rone transformacije, prelama sa postizanjem relativno vie (adekvatne) profitabilnosti banke. Bankarska institucija naplauje odreenu cenu za vrenje rone transformacije. Tako interesi deponenata da imaju to kratkoronija sredstva i interesi korisnika kredita da sredstva dre relativno due moraju da budu kompenzovani odreenim prinosom koji banka ostvaruje iz rone transformacije. Prema tome, bankarske institucije ostvaruju ne samo sistemsku korisnost kod obavljanja rone transformacije

43

LIKVIDNOST BANAKA

nego imaju i korist u vidu prinosa. Ali ekonomska zainteresovanost bankarske institucije za to masivniji roni transfer stvara potencijalnu opasnost da se probije granica ove transformacije, to bi banku moglo da dovede u poziciju nelikvidnosti. Glavni izvor nelikvidnosti banaka je to moe da doe do preteranog debalansa u ronim profilima izvora i plasmana sredstava. Nelikvidnost banke moe da nastane ukoliko ona postane nesolventna, to znai da je vrednost njene aktive manja od vrednosti njenih obaveza. U tom sluaju banka je praktino izgubila u celosti svoj akcionarski kapital, pa eventualno moe da se nalazi ak u negativnoj zoni. Normalno je oekivati da nesolventna banka mora da bude i nelikvidna ve iz razloga to pri prvim signalima na tritu da se banka pribliava zoni nesolventnosti, dolazi do povlaenja depozita i uskraivanja davanja novih kredita toj banci. Dodue, teorijski, nesolventna banka privremeno moe da bude likvidna dogod ostvaruje vei priliv od odliva novca.23 To se moe objasniti iskljuivo time da deponenti (i eventualno kreditori) nemaju adekvatne informacije o bilansnoj poziciji banke. Meutim, u razvijenim ekonomijama transaktori na finansijskim tritima su dovoljno informisani o poziciji svake iinansijske institucije. Posebno su dovoljno informisane finansijske instituct)e, velike kompanije, centralna banka, pa i odreeni broj pojedinaca koji raspolau veim sredstvima. Koncept likvidnosti banke bitno se menja u institucionalnom okruenju u kojem banke posluju na razvijenim fmansijskim tritima. U tradicionalnom institucionalnom okruenju banke su funkcionalno bile odvojene od nerazvijenog finansijskog trita. U tom kontekstu istovremeno je bilo relativno lake i tee odravati likvidnost banke. Relativno lake zbog toga to su izvori nelikvidnosti bili skoro iskljuivo vezani za neto odiiv depozita iz konkretne banke. U tom kontekstu banka je imala jednostavniji mena- dment likvidnosti koji se sastojao uglavnom u tome da vodi rauna o likvidnosnoj strukturi svoje aktive. Meutim, u savremenom kontekstu fmansijskog trita, postoji poveani n^ik da likvidnost banke bude ugroena. Dovoljno je pomenuti samo vanbilansne obav