milutin Ćirović - bankarstvo 2

1

GLAVA 12

EMISIONA AKTIVNOST INVESTICIONIH BANAKA

Uloga investicionih banaka na primarnom tržištu

Oblici emisije akcija

Inicijalna cena akcija

Funkcije banaka na sekundarnom tržištu

ULOGA INVESTICIOIMIH BANAKA NA PRIMARNOM TRŽIŠTU

Primarno tržište kapitala

Bankarstvo se u savremenoj tržišnoj ekonomiji sve tešnje povezuje sa finansijskim tržištem koje sadrži dva komponentalna bloka. Na jednoj strani je primarno tržište na kojem dolazi do inicijalne emisije vrednosnih papira od strane kompanija i države. Emitovani papiri, koji su na tržištu našli svoje inicijalne kupce, mogu dalje da budu u prometu na sekundarnom tržištu. Atraktivnost finansijskog tržišta upravo se zasniva na činjenici da se emitovani vrednosni papiri mogu prodad pre njihovog roka dospeća. Time se obezbeđuje likvidnost dugoročnih vrednosnih papira, razume se ukoliko postoji dovoljna dubina sekundarnog tržišta. Razvoj primarnog tržišta vrednosnih papira u znatnoj meri se zasniva na razvoju sekundarnog tržišta koje obezbeđuje permanentnu likvidnost dugoročnih papira.1

Stepen razvijenosti sekundarnog tržišta meri se (1) visinom tržišne kapitalizacije, (2) obimom prometa na sekundarnom tržištu i (3) brojem registrovanih firmi na tržištu kapitala. Pod tržišnom kapitalizacijom se podrazumeva proizvod ukupnog broja akcija i tržišne cene jedne akcije. Relativna veličina tržišne kapitalizacije dobija se kada se ona stavi u odnos sa nominalnim društvenim proizvodom zemlje ili se u okviru iste zemlje posmatra kretanje stope tržišne kapitalizacije u vremenskoj seriji. Godišnji obim prometa na sekundarnom tržištu, stavljen u odnos prema tržišnoj kapitalizaciji ili prema nominalnom društvenom proizvodu, pokazuje u kojoj meri se tržišna kapitalizacija kao finansijski potencijal efektivno koristi

1 Izlaganja u ovoj glavi se delom zasnivaju na studiji koju je napisao Milutin Ćirović, "Primarno tržište kapitala", objavljenoj u knjizi Finansijska tr^išta, Novi Sad, 1994.

TREĆI DEO: INVESTICIONO BANKARSTVO

2

u tržišnim transakcijama. Najzad, broj registrovanih firmi na tržištu kapitala pokazuje koliko preduzeća u zemlji ima pristup tržištu kapitala kao jednom od izvora finansiranja.

U pogledu učešća bankarskih institucija na finansijskom tržištu, postoje dva organizaciona modela. Prvi model sadrži striktnu podelu kompetencija komercijalnih i investicionih banaka, tako da samo investicione banke (uključujući brokersko-dilerske firme) vrše operacije na primarnom i sekundarnom finansijskom tržištu. U drugom modelu, univerzalne banke obavljaju poslove kako komercijalnih tako i investicionih banaka. Ali u oba slučaja poslovi banaka na finansijskom tržištu spadaju u poslove investicionog bankarstva. Ti poslovi mogu da se obavljaju u samostalnim investicionim bankama ili u afilijacijama/sektorima za investiciono bankarstvo u okviru univerzalnih banaka ili bankarskih grupa.

U praksi postoje dva tipa investicionih banaka. Jedan tip investicionih banaka pruža kompletan set usluga koje spadaju u investiciono bankarstvo. To su ne samo poslovi primarne emisije vrednosnih papira za potrebe kompanija, nego i brokerski poslovi sa stanovništvom. Upravo zato ovakve investicione banke imaju razuđenu filijalsku mrežu. Najpoznatije banke ovog tipa su američke investicione banke Merrill Lynch i Morgan Stanley. Investicione banke drugog tipa nemaju razuđenu fflijalsku mrežu, jer su koncentrisane na poslovanje sa kompanijama. Ove investicione banke se posebno bave primarnom emisijom akcija i obveznica kao i poslovima fuzija i akvizicija. Najpoznatije američke investicione banke ovog drugog tipa su Goldman Sachs i Salomon Smith Вагпеу.

U procesima emisije vrednosnih papira kompanija učestvuju četiri tipa transaktora: kompanija-emitent, investitori (individualni i institucionalni), investiciona banka i državna komisija za vrednosne papire. Krajnji učesnici u ovim transakcijama su kompanije-emitenti i investitori. Investicione banke imaju posredničku ulogu. Državna komisija za vrednosne papire proverava da li kompanije ispunjavaju uslove da njihovi vrednosni papiri mogu da uđu u tržišni promet.

Funkcije investicionih banaka u primarnoj emisiji

Investicione banke imaju tri funkcije u procesu emisije vrednosnih papira kompanija.

Prva funkcija je savetodavna i odnosi se na procene (a)


3

količine vrednosnih papira koje mogu da budu emitovane na primarnom tržištu, (b) uslova pod kojima emisija može da bude obavljena i (c) tajminga za emitovanje papira, imajući u vidu tekuće oscilacije likvidnosti na primarnom tržištu.

TREĆI DEO: INVESTICIONO BANKARSTVO


9

plasmana ima pozitivne strane u brzom i masivnom apsorbovanju dodatnog kapitala od strane institucionalnih investitora, ali sadrži potencijalnu opasnost da kasnije dođe do naglih prodaja velikih količina vrednosnih papira na sekundarnom tržištu. Stoga je važno da se u ukupnoj finansijskoj strategiji obezbedi i dovoljan porast akcija i obveznica preko javne ponude koja je usmerena na individualne investitore. Za kompanije je bitno da se na sekundarnom tržištu stalno nalazi dovoljna količina akcija koje se faktički nalaze u prometu (float). Radi se o količini akcija u vlasništvu individualnih akcionara, za razliku od akcija koje se nalaze kod institucionalnih investitora ili kontrolnih vlasnika firme.

INICIJALNA CENA AKCIJA

Kod emisije akcija i obvezniga na primarnom tržištu kapitala pojavljuje se problem utvrđivanja cene po kojoj će pomenuti vrednosni papiri biti ponuđeni na tržištu kapitala, posebno u javnoj ponudi. Taj problem je manje izražen kod formiranja cene obveznica, jer se njihova cena u principu formira inverzno u odnosu na visinu odgovarajuće kamatne stope. Kada kamatne stope na tržištu rastu, tržišna cena obveznica u odgovarajućoj meri pada, a nove serije obveznica moraju u pogledu cene da budu usklađene sa stopama prinosa koje se ostvaruju na obveznice koje se već nalaze na sekundarnom tržištu. Takođe je relativno jednostavno da se utvrdi početna cena novih serija akcija koje su po svojim strukturalnim karakteristikama identične sa ranijim serijama akcija koje već imaju tržišne cene u sekundarnom prometu.

Dva tipa aranžmana

Najteži problem je kako formirati inicijalne cene akcija za kompanije koje do tada nisu imale emisije akcija. Kod pripreme emisije akcija dolazi do dogovora između relevantne kompanije i investicione banke. U osnovi postoje dve metode za formiranje ugovornih odnosa između kompanije— emitenta i investicione banke.

Prva metoda se zasniva na principu najboljeg nastojanja (best efforts) i sastoji se u tome da se kompanija i investiciona banka dogovore o ceni ponude akcija (offering price). Kod ovog modaliteta investiciona banka ulaže "najbolje napore" da proda ukupnu količinu akcija po ugovorenoj ceni, zadržavajući

TREĆI DEG: INVESTICIONO BANKARSTVO

184

iz naplaćene mase sredstava deo koji predstavlja njenu


pad cena vrednosnih papira, banke ih često prodaju, tj. zauzimaju "kratku" poziciju (go short). Pri tome banke mogu da izvrše terminsku prodaju vrednosnih papira, koje ne poseduju, u nastojanju da ostvare spekulativnu dobit iz kasnije kupovine tih papira po sniženim cenama.

LITERATURA

Brealey, Richard / Stewart Myers. Principles of Corporate Finance. Singapore: McGraw-Hill, 1984, glava 15.Cirović, Milutin. "Primarno tržište kapitala". Finansijska trgšta. Novi Sad: Financing Centar, 1994.Dalton, John. How the Stock Market Works. New York: New York Institute of Finance, 1988.Fabozzi, Frank / Franco Modigliani / Michael Ferri. Foundations ofFinancial Markets and Institutions. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1994, glava 14.Foley, Bernard. CapitalMarkets. London: MacMillan, 1991.Ibbotson, Roger / Jody Sindelar / Јау Ritter. "Initial PubEc Offerings". New Developments in Commercial Banking. Donald Chew (editor). Cambridge (Massachusetts): Blackwell Publishers, 1991.Kuhn, Robert. Investment Banking. New York: Harrper & Row, 1990.Rutterford, Janette. Introduction to Stock Exchange Investment. London: MacMillan, 1983.Thomas, W.A. The Securities Market. New York: Philip Allan, 1989, glava 8.

obuhvataju veliki broj učesnika. Na taj način je moguće da se obezbedi povezivanje velikog broja potrošača sa bankama i trgovinskim kompanijama. To omogućuje stvaranje daljinskog elektronskog bankarstva (remote electronic banking), što je novi kvalitet bankarstva zasnovanog na elektronici. Kod daljinskog elektronskog bankarstva nema potrebe da potrošač ide u banku da bi obavio rutinsku fmansijsku transakciju već to može da ostvari putem daljinskih telekomunikacionih kanala.

6 Dimitris Chorafas, 1988.


Time on dolazi u kontakt sa ostalim učesnicima u sistemu preko kompjuterskog centra banke. Da bi se obezbedila što veća brzina za obavljanje raznih rutinskih bankarskih operacija u savremenim elektronskim sistemima u bankarstvu, ovi sistemi se zasnivaju na online procesima koji omogućuju neposrednu i momentalnu vezu između terminala i baze podataka.

ČETVRTI ПЕО: ELEKTRONSKO BANKARSTVO

15

Jedan oblik elektronskog novca zasnovan je na elektronskim karticama. Radi se o plastičnim karticama koje koriste građani za manja plaćanja. Jedan od takvih sistema je Mondex koji je sada u vlasništu dve britanske banke (HSBC i NatWest Bank). Putem Mondex kartica mogu se vršiti plaćanja u prodavnicama koje imaju odgovarajuće terminale. Plaćanje se obavlja tako što terminal skida iznos sa kartice i taj iznos automatski odobrava prodavnici. Prodavnica povremeno (obično dnevno) prebacuje iznos sa terminala na svoj račun kod banke, što može da učini putem telefona. Novčana vrednost na karticama može se ponovo puniti na ATM-ovima koji su povezani sa Mondex sistemom. Razume se, postoje i drugi sistemi elektronskog novca zasnovanog na karticama, od kojih je najpoznatiji Visa Cash.7

Drugi oblik čini mre^ni elektronski novac (network топеу ili cybercash). Elektronske vrednosti ovog oblika e-novca nalaze se na hard diskovima personalnih računara. Transfer elektronskog (digitalnog) novca vrši se preko telekomunikacionih mreža, uglavnom preko Interneta. Najpoznatije kompanije za transfer elektronskog novca preko Interneta su Mondex i Magex Wallet

7 Bank for International Settlements, Committee on Payment and Settlement Systems, Survej ofElectronic Monej Developments, Basel, maj 2000, s. 86-87.

ČETVRTI DEO: ELEKTRONSKO BANKARSTVO

16

(u Britaniji) i eCash Technologies i CyberCoin (u SAD). Razlika između korišćenja elektronskih kartica i elektronskog mrežnog novca je u tome što u drugom slučaju potrošač ne mora da bude fizički prisutan kod prodavca

Izvor: European Central Bank, The Effects ofTechnolog on the EU Banking Sjstems, Frankfurt, jul 1999, s. 16.Danas se smatra da su bile nerealne ocene iz sredine šezdesetih godina prošlog veka o perspektivi brzog stvaranja sistema plaćanja bez papirnog novca i bez papirnih čekova (moneyless

Vrste plaćanja Tradicionalni . ..Elektronski platm instrumenti

platni instrumenti

1. Mikroplaćanja Gotovina E-novac na bazi kartica

Debitne i kreditne kartice

2. POS plaćanja preko EFTPOS terminala;Gotovina, čekovi

E-novac na bazi kartica na tački prodaje

3. Plaćanje računa - , , . Elektronski transferi preko Cekovi, kreditm transferi ,v ,visenamenskih ATM; u papirnom obliku t .

telefonsko ili PC bankarstvo

4. Elektronska trgovina E-novac (baziran na karticamaKreditne kartice

ili digitalmm mrezama)

Napomena: Mikroplaćanja su plaćanja najmanjih iznosa, a odnose na javni transport, javne telefone, prodajne automate itd. POS plaćanja odnose se svakodnevne kupovine proizvoda i usluga u trgovini na malo. Plaćanja računa (bill payments) su transakcije koje vrše potrošači, preduzeća i država za plaćanje stanarina, usluga komunalnih preduzeća, većih kupovina trajnih proizvoda, plaćanja između preduzeća i državna transferna plaćanja.

ELEKTRGNSKI PLATNI PROMET

17

and checkless society). Sredinom šezdesetih godina u Americi je bilo i preterano optimističkih očekivanja u pogledu perspektiva platnih kartica. Govorilo se da će plastične kartice obezbediti prelaz u svet bez čekova i bez govotog novca ("checkless - cashless society"). Mislilo se da će razvoj plastičnih kartica biti tako spektakularan da će potpuno istisnuti gotovog novca i čekova.11

11 George Mitchell, "Effects of Automadon on the Structure and Functioning of Banking", American Economic Revieiv, maj 1966, s. 164. Mitchell je tada bio jedan od guvemera američkog Federalnog rezervnog sistema.

ELEKTRGNSKI PLATNI PROMET

17

Sheppard, David. Pajment Sjstems. Handbook in Central Banking No. 8. London: Bank of England, maj 1996.

GLAVA 16

ELEKTRONSKE MREZE INTERBANKARSKIH PLAĆANJA

Prismp

Netting sistemi RTGS sistemi

PRISTUP

U toku poslednje dve decenije došlo je do bitnih promena u platnim sistemima u razvijenim tržišnim ekonomijama. Prvi faktor promena jeste izuzetno brz razvoj informacione tehnologije koja je osnova elektronskih mreža plaćanja. Drugi faktor je ogromna ekspanzija plaćanja vezanih za transakcije na domaćim finansijskim tržištima. Treći faktor promena je snažan razvoj međunarodnih plaćanja kako po osnovu robnih tako i još više finansijskih transakcija.

19

Savremena tržišna privreda, koja se sve više zasniva na širem korišćenju elektronike na realnom i posebno finansijskom sektoru, zahteva ubrzavanje procesiranja plaćanja, što se postiže uvođenjem i usavršavanjem elektronskih procedura plaćanja. To posebno važi za interbankarska plaćanja koja se isključivo zasnivaju na elektronskom transferu novca, mada postoje razni modaliteti. Kod korišćenja raznih oblika papirnih instrumenata bezgotovinskog plaćanja (čekovi i papirni žiro nalozi), elektronika se koristi u procesiranju tog papirnog platnog materijala.

U razvijenim tržišnim ekonomijama naglašena je dihotomija između dve sfere platnog prometa: plaćanja velikih vrednosti i plaćanja malih vrednosti. Sistemi plaćanja velikih vrednosti mogu se opisati kao arterije platnog


19


20

ČETVRTI ПЕО: ELEKTRONSKO BANKARSTVO

ELEKTRONSKE MREŽE INTERBANKARSKIH PLAĆANJA

41

LITERATURA

Barr, Daniel. "The Riksbank, the RIX System and Systemic Risks". Sveriges RiksbankQuarterly Revieiv, 1994, No. 3.Borio, C.E.V. / P. Van den Bergh. The Nature and Management of Vajment Sjstem Risks: Лп IntemationalPerspective. BIS Economic Papers No. 36. Basle, febrnar 1993.Cirović, Milutin. "Elektronske mreže interbankarskih plaćanja". Poslovni krug, decembar 1997.European Central Bank. TARGET: Facts, Figures, Future. Frankfurt, septembar1999.European Central Bank. T4RGET: The Trans-European Automated Real-Time Gross SettlementExpress Transfer Sjstem. Frankfurt, avgust 2000.Hartmann, Wendelin. Predavanje na IBIT Forumu u Bazelu 11. juna 1996. BIS Revieiv oA 26. juna 1996.Horii, Akinari / Bruce Summers. "Large-Value Transfer Systems". The Pajment Sjstem: Design, Management, and Supervision. Washington, D.C: International Monetary Fund, 1994.Marquardt, Jeffrey. "Monetary Issues and Payment System Design". The Pajment Sjstem: Design, Management, and Supervision. Washington, D.C: International Monetary Fund, 1994.Persson, Bertil. "RIX - The Riksbank's System for Clearing and Settlement". Sveriges Riksbank Quarterlj Revieiv, 1994, No. 3.Pingitzer, Juergen / Bruce Summers. "Small-Value Transfer Systems". The Pajment Sjstem: Design, Management, and Supervision. Washington DC: International Monetary Fund, 1994.Roberds, William. "The Rise of Electronic Payments Networks and the Future Role of the Fed With Regard to Payment Finality". Federal Reserve Bank of Atlanta, Economic Review, mart 1993.Shen, Pu. "Settlement Risk in Large-Value Payments Systems". Federal Reserve Bank of Kansas City, Economic Revieiv, drugi kvartal 1997.Sheppard, David. Pajment Sjstems. Handbook in Central Banking No. 8. London: Bank of England, maj 1996.Smith, Brian. "CREST: Its Recognition and Approval". Bank of England, Financial Stability Revieiv, jesen 1996.Summers, Bruce / Alton Gilbert. "Clearing and Settlement of U.S. Dollar Payments: Back to the Future?" Federal Reserve Bank of St: Louis, Revietv, septembar 1996.

ČETVRTI DEO: ELEKTRONSKG BANKARSTVO

256

Vuksanović, Emilija. "Upravljanje finansijskim rizicima u elektronskim sistemima plaćanja". Jugoslovensko bankarstvo, 1997, br. 1-2.

Vuksanović, Emilija. "Elektronski sistemi obračuna transakcija velikih vrednosti". Finansijski i bankarski menad^ment u savremenim uslovima privređivanja. Priština: Ekonomski fakultet / Institut za ekonomska istraživanja, novembar 1997.

GLAVA 17

ONLINE BANKARSTVO

Informađona tehnologija u trgovinskoj i

finansijskoj sferi Efekti informacione

tehnologije na banke Informaciono-bazirani

marketing Projektovanje novih mrežnih

grupacija

IIMFORMACIOIMA TEHNOLOGIJA U TRGOVINSKOJ I FINANSIJSKOJ

SFERI

Tranzicija na mrežnu informacionu tehnologiju

Brz razvoj kompjuterskih i telekomunikacionih sistema dovodi do snažnih transformacionih promena u funkcionisanju ekonomije. Posebno se ističu promene na planu trgovine i finansija u smislu brzog razvoja elektronske trovine (e-commerce) kao i uključivanja finansijskih berzi i banaka u online (mrežni) informacioni sistem. Trgovinska i finansijska sfera su posebno pogodne za uvođenje i brz prodor mrežnih informacionih sistema zbog toga što su ponuđači roba i usluga na tim sektorima usmereni na vrlo veliki broj sadašnjih Ш potencijalnih potrošača. Preko Interneta, kao najsavršenijeg i globalnog informacionog sistema, čak i manje trgovinske firme i finansijske institucije mogu da ponude svoje proizvode/usluge svim korisnicima Interneta. Pri tome Internet kao i svaka druga online komunikaciona mreža postaje utoliko snažnija


257

ukoliko se povećava broj korisnika mreže. To je slično kao kod telefona kao mrežnog telekomunikacionog sistema: što je veći broj korisnika telefona, utoliko se povećava upotrebna vrednost telefona za svakog korisnika.


proizvođača auto komponenata od kojih je u 1999. godini kupljeno komponenata za iznos od preko 240 milijardi dolara.24

Elektronske f inansijske berze

Elektronske finansijske berze su se u toku poslednjih decenija snažno razvile uz naglašeno potiskivanje tradicionalnih berzi. Kod elektronskih berzi postoji online informaciona mreža koja spaja brokerske firme sa računarskim centrom berze. Stvoren je informacioni sistem u kojem dileri na finansijskim berzama kontinuelno vrše funkciju market-mejkera, tj. određuju svoju kupovnu i prodajnu cenu akcija i obveznica kojima trguju, dok brokeri obavljaju transakcije po nalogu svojih komitenata. Na elektronskim berzama nema dvorane za sklapanje transakcija već se informacioni i transakcioni kontakti između dilera i brokera obavljaju elektronskim putem. Elektronske berze su zasnovane na telekomu- nikacionoj mreži koja povezuje hiljade berzanskih brokera i dilera koji mogu da imaju lokacije bilo gde u svetu. Najveće elektronske berze u svetu su njujorška berza Nasdaq (National Association of Securities Dealers Automated Quotations) i londonska berza LSE (London Stock Exchange).

U najnovijim razvojnim procesima dolazi ne samo do znatnog povećavanja elektronskog berzanskog prometa nego i do vlasničke i poslovne integracije više berzanskih institucija koje funkcionišu u raznim zemljama. Najbolji primer za to je formiranje berze Euronext putem integracije berzi u Parizu, Briselu, Amsterdamu i Lisabonu. Taj proces je povezan sa globalizacijom finansijskog tržišta, što znači da se jako povećava promet globalizovanih akcija i obveznica, mada i dalje postoji promet vrednosnih papira na lokalnim berzama.

Elektronska trgovina u sferi finansija je najviše razvijena na planu deviznih transakcija. Dominantno mesto u deviznoj elektronskoj trgovini imaju dva trgovinska sistema - Reuters i EBS (Electronic broking services). Nova elektronska platforma FXall (FX Alliance) formirana je od strane 13 banaka iz raznih zemalja (SAD, Japana, Francuske, Kanade itd). Preko 700

24 The Economist (London), "Seller

Beware", 4. mart 2000. 260


institucija sada rade preko FXall platforme. Na deviznim berzama se trguje valutama kao i njihovim derivatima.

Glavni efekti koji nastaju na bazi poslovanja elektronskih berzi su sledeći:

- omogućava se fantastično ubrzanje berzanske trgovine,— sniženi su troškovi procesiranja berzanskih naloga,

— povećava se transparentnost berzanskog poslovanja pre i posle obavljenih transakcija,

— ukidaju se geografska ograničenja u berzanskoj trgovini i pojačavaju efekti mrežne ekonomije.

Elektronske banke

Elektronske banke (e-banks), u striktnom smislu, još uvek su u početnoj fazi razvoja. To su virtuelne banke koje poslovanje vrše isključivo preko Internetai nemaju filijalsku mrežu. U širi krug ulaze i banke koje imaju daljinske (remote) online komunikacione ve^e sa svojim klijentima i koje su stoga tehnički u stanju da u realnom vremenu prenose informacije i sprovode transakcije sa komitentima. Banke ove druge grupe imaju filijalsku mrežu kao i lične kontakte sa klijentima, mada u sve većoj meri koristi metode daljinskog elektronskog poslovanja. Najveće svetske banke (npr. Citibank) spadaju u ovu drugu grupu. Neke velike banke formiraju posebne Internet afilijacije, pretežno zbog prestiža kao i sticanja iskustva sa virtuelnim bankarstvom.25

Počeci elektronskog bankarstva nastali su osamdesetih godina u Britaniji kada je stambena štedionica (banka) Nottingham Building Society formirala elektronski informacioni sistem pod nazivom Homelink. Ovaj online informacioni sistem omogućavao je svim klijentima ove stambene banke, koji na svom računu kod nje imaju novčana sredstva iznad određenog limita, da mogu da koriste Homelink da iz svojih stanova daju banci naloge za obavljanje rutinskih transakcija. Tako su individualni učesnici sistema Homelink mogli (1) da daju

25Neki autori pod elektronskim bankarstvom podrazumevaju sve banke

koje svojim komitentima pružaju informacije ili usluge putem daljinskih komunikacionih kanala. Videti: Elisabeth Daniel, "Provision of Electronic Banking in the UK and the Republic of Ireland", IntemationalJoumal ofBank Marketing, 1999, No. 2, s. 72.


instrukcije berzanskim brokerima da kupe ili prodaju određene vrednosne papire, (2) da elektronski vrše transfer novca, uključujući i transfer novca između klijenata i brokera, ukoliko se njihovi računi nalaze kod NBS Homelink, (3) da kupuju određenu robe po diskontrovanim cenama itd.26

Međutim, ovaj elektronski informacioni servis Homelink nije bio dovoljno široko prihvaćen.

26Dimitris Chorafas, Electronic Funds Тгапфг, 1988, s. 266-7.


46

ONLINE BANKARSTVO

47


znatno smanjile svoje filijalske mreže i istovremeno redukovale broj zaposlenih u bankama na polovinu u toku devedesedh godina. Sada se najveći deo platnih transakcija stanovništva odvija elektronskim putem. Pri tome su postojale su tri razvojne faze na planu razvoja elektronskih transakcija stanovništva sa bankama. U prvoj fazi, koja je započela sredinom osamdesetih godina, razvijeno je korišćenje uličnih bankomata za povlačenje gotovine kao i elektronskih oblika platnih transakcija kompanija. U drugoj fazi, početkom devedesetih godina, došlo je do uvođenja muldnamenskih bankomata (ATM) kao i telefonskog bankarstva. Najzad, u trećoj fazi, koja je počela oko 1995. godine, došlo je do prodora Internet bankarstva. Tek je u trećoj fazi, koja je još uvek u toku, nastalo punije dejstvo informacione tehnologije na efikasnost korišćenja kapaciteta banaka kao i na njihovu profitabilnost. Plaćanje preko Interneta sada prosečno košta samo 10% u odnosu na troškove platnih operacija koji idu preko tradicionalnih kanala. Finsko iskustvo pokazuje da su banke u stanju da profitabilno primenjuju novu informacionu tehnologiju samo ukoliko je stanovništvo prihvata.30

4.Dalji bitan efekat nove informacione tehnologije na bankarstvo naročito u razvijenim zemljama jesu organizacione promene koje nastaju upravo pod dejstvom visoke informacione tehnologije i jačanja konkurencije na toj osnovi. Tu se pojavljuje nekoliko ključnih organizacionih efekata.

□ Nova informaciona tehnologija je značajna pokretačka snaga u procesima fuzija i akvizicija banaka. Istovremeno ova tehnologija deluje u pravcu smanjivanja filijalske mreže banaka uporedo sa stvaranjem alternativnih distribucionih mreža online tipa.

□Dolazi do kooperacionih sporazuma između banaka u smislu stvaranja zajedničkih tehničkih standarda kod uvođenja novih platnih instrumenata, stvaranja zajedničkih platformi za korišćenje višenamenskih ATM sistema.

□ Dolazi do kooperacije ili vlasničkog prestrukturiranja banaka, telekomunikacionih kompanija i softverskih kompanija. Kako ova tri tipa kompanija imaju vrlo značajne

30 European Central Bank,

jul 1999, s. 27. 266


inpute u proizvodnji i/ili primeni savremene informacione tehnologije, to se postojeće sinergije mogu pretvoriti u razne oblike poslovnih alijansi ili zajedničkih ulaganja. Alternativa bi bila stvaranje konfrontacionog odnosa, što bi značilo i potencijalnu opasnost za banke da telekomunikacione ili softverske kompanije samostalno uđu u sferu bankarstva na sektoru stanovništva i time ugroze ključno područje u kojem tradicionalno deluju komercijalne banke.□U razvijenim zemljama dolazi do velike koncentracije ekonomske moći lanaca supermarketa koji imaju ogromnu bazu potrošača. Ti lanci supermarketa imaju veliki i stalni priliv transakcionog novca putem prodaja i istovremeno iz profita formiraju sveži kapital koji mogu da upotrebe za razne oblike finansiranja potrošača. Dodatni faktor je da supermarked imaju jake elektronske informacione sisteme, tako da mogu da analitički sagledaju ne samo robne nego i finansijske potrebe i mogućnosti potrošača. Stoga se ukazuje na moguću perspektivu stvaranja tzv. supermarket bankarstva (supermarket banking) koje zapravo već u određenoj meri postoji u praksi nekih razvijenih zemalja. Kako zakonski propisi u razvijenim zemljama ne dozvoljavaju supermarketima da šire razvijaju interno bankarsko poslovanje sa potrošačima, to neke velike robne kuće otvaraju banke kao svoje afilijacije. Imajući u vidu opasnost od eventualnog razvoja supermarket bankarstva, u nekim razvijenim zemljama stvaraju se strateške alijanse ili zajednička ulaganja banaka i velikih robnih kuća (lanaca supermarketa).31

5. U zaključku se može reći da razvoj mrežnih informacionih sistema u kombinaciji sa deregulacijom finansijskog sektora stvara znatno povećavanje konkurencije ne samo između banaka nego i na finansijskom tržištu u celini. Jak konkurentski pritisak u procesima informacione revolucije tera banke da se što bolje pozicioniraju kako ne bi gubile tržišno učešće i time ugrozile svoju profitabilnost kao uslov opstanka u tržišnoj ekonomiji. Novi konku- renti banaka su (a) kompanije koje imaju široku bazu klijenata (osiguravajući zavodi, lanci robnih kuća) i (b) kompanije koje su specijalizovane za nove informacione tehnologije (telekomunikacione i softverske kompanije). U takvom kontekstu svaka bankarska institucija, koja teži srednje-

31 Eureopean Central Bank, 1999, s. 29-33.


ročnom/dugoročnom razvoju, mora da u svoju strategiju ugradi stalno usavršavanje informacione tehnologije kako bi ostala tehnološki konkurentna u perspektivnoj borbi za učešće na finansijskom tržištu. Drugi pravac strategije banaka u razvijenim tržišnim i tehnološkim strukturama jeste stvaranje poslovnih alijansi sa kompanijama koje su specijalizovane za razvoj savremenih informacionih tehnologija. Kod izbora konkretnog profila strategije tehnološkog i ukupnog poslovnog razvoja, savremene banke u razvijenim tržišnim i tehnološkim strukturama moraju da se neuporedivo više nego klasične banke oslanjavaju i na naučni i tehnološki razvoj (tzv. knowledgebank).


52

Weiber, Rolf / Tobia Kollmann. "Competitive Advantages in Virtual Markets - Perspectives of "Information-Based Marketing" in Cyberspace". European Joumal ofMarketing, 1998, No. 7-8

275

GLAVA 18

MODELI BANKARSKOG SISTEMA

Američki

model

Nemački

model

Japanski

model

Zaključna

razmatranja

AMERIČKI MGDEL

Američki model koji je važio do 2000. godine zasnivao se na striktnom razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva. Ovaj model formiran je na osnovu zakona iz 1933. godine (Glass-Steagall Act) koji je donet posle velike ekonomske krize početkom tridesetih godina. Tada je bila prihvaćena ocena da su uzroci krize bili povezani sa velikom ekspanzijom kredita komercijalnih banaka, što je prethodilo berzanskom slomu koji je povukao u ekonomsku krizu američku kao i svetsku ekonomiju. Pored toga, bio je donet zakon koji je ograničavao filijalsku mrežu svake američke banke samo na onu saveznu državu u kojoj se nalazi glavno sedište te banke. Na taj način je stvorena struktura bankarskog sistema koja se sastojala iz jako decentralizovane mreže banaka kao i striktnog razgraničenja između komercijalnih i investicionih banaka. Osiguravajuće kompanije činile su treću institucionalnu komponentu američkog sistema finansijskih institucija.

Međutim, rascepkanost komercijalnih banaka je bila kontrabalansirana jedinstvenim tržištem kapitala preko kojeg su veće kompanije mogle da plasiraju svoje vrednosne papire i time prikupljaju dodatni kapital za fmansiranje krupnijih investicionih projekata. Investicione banke su pripremale emisije vrednosnih papira korporacija. U novijim

PETI DEO: ORGANIZACIONE STRUKTURE U BANKARSTVU

276

razmatranjima je ukazano da su gornja zakonska ograničenja doneta pod pritiskom lobija investiđonih banaka koje su nastojale da ograniče konkurenciju komercijalnih banaka time što su zakonom onemogućene da učestvuju u emisiji vrednosnih papira. Takođe su lobiji lokalnih zajednica i saveznih država — putem zatvaranja komercijalnih banaka u granice jedne savezne države - nastojali da se brane od prodora velikih njujorških banaka.34

34 Jordi Canals, UniversalBanking, Oxford, Clarendon Press, 1997, s. 79-82.


277


276


neophodno flnansiranje kompanije pod uslovom da kompanija garantuje kreditoru očekivani nivo prinosa. Kako kaže japanski profesor Sato, radi se o suptilnoj kooperativnoj igri između banke i kompanije. Kompanija može da dobije novac od banke da bi proizvela očekivani nivo prinosa, s tim da banka direktno ne kontroliše upotrebu sredstava. Ukoliko kompanija ne uspe da ostvari očekivani nivo prinosa, banka šalje svog predstavnika u upravni odbor kompanije da bi vršio superviziju ponašanja kompanije. Ako bi se situacija dalje pogoršavala, banka može da smeni generalnog direktora kompanije. Međutim, smenjivanje glavnih menadžera kompanije stvara negadvan imidž banke. Stoga se obe strane međusobno konsultuju da se ne dođe do ove limitne situacije.8

U novije vreme dolazi do postepenog slabljenja ranije čvrstih odnosa između kompanija i banaka. To se delom objašnjava time da su kompanije u ranijem razvojnom periodu imale visoke potrebe za dodatnim kapitalom usled brze ekspanzije proizvodnje i investicija. Te potrebe su japanske kompanije mogle da zadovolje u znatnoj meri preko japanskih komercijalnih banaka koje su formirale visoke iznose svežih depozita stanovništva, na bazi rasta dohotka stanovništva i visoke stope štednje. Dogod su japanske kompanije imale visok leveridž (tj. visok odnos zaduženja prema akcijskom kapitalu ili prema ukupnoj aktivi), japanske komercijalne banke su preko znatne ekspanzije kredita obezbeđivale monitoring japanskih kompanija, naročito na planu profitabilnosti, investicija i menadžmentske strukture. Međutim, kada su japanske firme postale finansijski jače i manje zavisne od zaduženja kod finansijskih institucija, finansijska osnova monitoringa od strane banaka počela je da popušta. Drugi bitan faktor je preusmeravanje dela sveže štednje stanovništva u kupovine vrednosnih papira kompanija neposredno Ш u ulaganja kod institucionalnih investitora. To je dovodilo do preusmeravanja dela spoljneg zaduženja japanskih kompanija (preko iznosa samofinansiranja iz dela profita i amortizacionih otpisa) sa komercijalnih banaka na tržište kapitala. Ipak ovi transformacioni procesi u japanskom finansijskom sistemu teku postepeno. Sem toga, u sferi finansiranja jako razvijenog sektora srednjih i manjih firmi i dalje dominantnu ulogu imaju komercijalne banke.


8 Tsuneaki Sato, "Rethinking Privatization in Transition

Economies", 1999, s. 340-1. 282

4 Robert Kuhn, Investment Banking, New York, Harper & Row, 1990, s. 255.3 Mark Robson, "Electronic Мопеу: Public Policy Issues", Bank of England Fimnciat Stability Revieiv, jesen 1996, s. 23.2Brian Smith, "CREST: Its Recognition and Approval", Bank of England Financial Stabilitj Revieiv, jesen 1996.

12 Prikaz TARGET mehanizma dat je na osnovu publikacija:- European Central Bank, TARGET: Facts, Figures, Future, Frankfurt, 1999.- European Central Bank, TARGET: The Trans-European Automated Real-Time Gross Settlement Express Transfer System, Frankfurt, 2000.

511 Ovaj odeljak zasniva se na članku: Rolf Weiber / Tobias Kollmann, "Competitive Advantages in Virtual Markets - Perspectives of "Informadon-Based Marketing" in Cyberspece", European joumat of Marketing 1998, No. 7-8.

milutin Ćirović - bankarstvo 2

Documents