NASLEDNO PRAVO

Zakon XII tablica

V.3. – UTI LEGASSIT SUPER PECUNIA TUTELAVE SUAE REI, ITA IUS ESTO (Ulp., Reg., 11, 14 ; Gaius, 2, 224 ; Iust., Inst., 2, 22 pr. ; Pomp., D., 50, 16, 120 ; Iust., Nov., 22, 2 pr. ; Cic., de inv., 2, 50, 148 ; Auct., Her., 1, 13, 23 ; Paul., D., 50, 16, 53 pr. ; D., 26, 2, 1 pr. ; 26, 2, 20, 1).

4. – SI INTESTATO MORITUR, CUI SUUS HERES NEC ESCIT, ADGNATUS PROXIMUS FAMILIAM HABETO (Ulp., Reg., 26, 1 ; Paul., ad Sab., D., 28, 2, 9, 2 ; Ulp., ad ed., D., 50, 16, 195, 1 ; Cic., de inv., 2, 50, 148 ; Paul., Sent., 4, 8 ; Pomp., D., 50, 16, 162 pr.).

5. – SI ADGNATUS NEC ESCIT, GENTILES FAMILIAM HABENTO (Ulp., Coll., 16, 4, 2 ; Gaius, 3, 17 ; Paul., Coll., 16, 3, 3).

Singularno i univerzalno pribavljanje stvari Gaj, Institucije, 2.97: Zasad je dovoljno

što smo pomenuli na koje načine pribavljamo pojedinačne stvari. A pravila o legatima, koje takođe ubrajamo u singularnu sukcesiju, izložićemo na pogodnijem mestu. Sada da vidimo koji su načini univerzalne sukcesije na koje možemo pribaviti svojinu.

Adquisitiones per universitatem Ako smo postavljeni za nečijeg naslednika, ako

zahtevamo nasleđe po pretorskom pravu (bonorum possessio), ako kupujemo nečija dobra (na javnoj licitaciji), ako usvojimo nekog ili ženu dovedemo u manus-brak, njihova nam dobra pripadaju.

Nasleđivanje - univerzalno sticanje mortis causa

Bonorum possessio Venditio bonorum Adoptio (adrogatio) Brak s manusom

Gaj, Institucije 2.99: Ac prius de hereditatibus dispiciamus, quarum duplex condicio est: nam uel ex testamento uel ab intestato ad nos pertinent.

Testamentarno nasleđivanje – sloboda volje, svako može raditi s imovinom što želi, individualizam

Intestatsko nasleđivanje – vodi računa o interesu porodice, kompromis između volje ostavioca i onih koji nakon njegove smrti ostaju da žive, prenošenje imovine, kulta, socijalnog statusa s jedne generacije na drugu

Nemo partim testatus partim intestatus decedere potest Testamentarno i intestatsko nasleđivanje

se isključuju Kasnije ovo pravilo ublaženo

Gaj posvećuje veliki deo Institucija nasleđivanju

Najpre govori o nasleđivanju putem testamenta (2.99-289).

Treći komentar započinje intestatskim redom nasleđivanja (3.1-80).

Intestatsko nasleđivanje

Češće (u Rimu kao i danas) Mnogi ne pišu testament (zaborave, ne

očekuju, ili im je to komplikovano) Neka lica sui iuris nisu sposobna (rasipnici,

intestabiles, ograničenja za žene uz odobrenje tutora, gluvi, nemi, duševno bolesni, maloletni)

Mnogobrojne formalnosti mogu dovesti do nevaljanosti testamenta (čak i kad Rimljanin sui iuris ili Rimljanka ispunjavaju sve uslove i imaju testamenti factio activa)

Pravila ius civile o intestatskom nasleđivanju Gaj, Institucije 3.1-4: Intestatorum hereditates ex lege XII tabularum primum ad suos

heredes pertinent. 2. Sui autem heredes existimantur liberi, qui in potestate morientis fuerunt, ueluti filius filiaue, nepos neptisue ex filio, pronepos proneptisue ex nepote filio nato prognatus prognataue. nec interest, utrum naturales sint liberi an adoptiui. ......

1. Prema intestatskom redu nasleđivanja Zakona XII tablica najpre se pozivaju na nasleđe sui heredes (sopstveni, svoji naslednici). 2. Smatra se da su sui heredes deca koja se u vreme smrti ostavioca nalaze pod njegovom (neposrednom) patria potestas, kao što su sin ili kćer, unuk ili unuka od sina, praunuk ili praunuka od unuka. Bez značaja je da li su deca rođena ili usvojena. Unuk i unuka, praunuk i praunuka od unuka samo se u tom slučaju ubrajaju u sui heredes ako je lice od koga potiču prestalo da bude pod vlašću roditelja, bilo usled smrti, bilo iz drugog razloga, kakav je emancipacija. Tako, ako je sin u momentu smrti dekujusa bio pod njegovom vlašću, unuk od toga sina ne može biti suus heres. Ovo pravilo se primenjuje i na ostale stepene potomaka. 3. Supruga koja se nalazila pod manusom onoga koji je umro, jeste sua heres, jer u pravu ona ima položaj kćeri: takođe i snaha koja je pod manusom sina, jer se nalazi u položaju unuke, ali ovo pod uslovom da sin, pod čijim je manusom bila, nije u vreme smrti dekujusa pod njegovom patria potestas. Isto se pravilo primenjuje i na ženu koja se nalazi pod manusom unuka, jer ona ima položaj praunuke. 4. Smatraju se za sui heredes i posmrčad koja bi, da su rođena za života pretka, bila pod njegovom vlašću.

Sui heredes

Gaj, Institucije 3.1-4: Intestatorum hereditates ex lege XII tabularum primum ad suos heredes pertinent. 2. Sui autem heredes existimantur liberi, qui in potestate morientis fuerunt, ueluti filius filiaue, nepos neptisue ex filio, pronepos proneptisue ex nepote filio nato prognatus prognataue. nec interest, utrum naturales sint liberi an adoptiui.

Načelo reprezentacije

3.8. I kao što se smatra da unuci ili unuke treba da naslede umesto svoga roditelja, tako i praunuci i praunuke dolaze na mesto svojih roditelja, tako da se smatra pogodnijim da se nasleđe ne deli po glavama (per capita), nego po linijama (in stirpes), tako da sin dobija polovinu zaostavštine, a dva ili više unuka od drugog sina drugu polovinu; isto tako, ako postoje unuci od dva sina, i to od jednog jedan ili dva unuka, a od drugog tri ili četiri, jedan ili dva unuka dobijaju polovinu zaostavštine, a tri ili četiri drugu polovinu.

Sui et necessarii heredes

Sui postaju naslednici automatski (ex lege) bez bilo kakvog akta prihvatanja nasledstva (aditio hereditatis).

Agnati

Gaj, Institucije, 3.9: Si nullus sit suorum heredum, tunc hereditas pertinet ex eadem lege XII tabularum ad adgnatos.

Ako nema nikog od sui heredes, zaostavština prema Zakonu XII tablica pripada agnatima.

10. Agnatima se nazivaju oni koji su vezani srodstvom koje priznaje ius civile. Legitimno srodstvo po ius civile je ono koje vezuje lica po muškoj liniji.

11. Ne poziva Zakon XII tablica, ipak, sve agnate istovremeno na nasleđe, već samo one koji su u najbližem stepenu srodstva u momentu kada je izvesno da je dekujus umro bez testamenta.

12. ...ako najbliži agnat ne prihvati nasledstvo ili umre pre nego što ga je primio, prema zakonu daljim agnatima ništa ne pripada.

Agnati kao extranei heredes

Agnati ne stiču nasledstvo automatski (ex lege) nego je neophodno da daju izjavu o prihvatanju nasledstva (aditio hereditatis).

Cretio – svečana izjava Gestio pro herede

Gentili

3.17: Ako ne bude nijednog agnata, Zakon XII tablica poziva gentile na nasleđe.

18. Ovim smo završili s odredbama Zakona XII tablica koje se odnose na intestatsko nasleđivanje. Lako je uočiti koliko je ovo pravo bilo strogo.

Strogost pravila ius civile

Tako čim budu emancipovana, deca nemaju nikakvog prava na nasleđivanje svojih roditelja prema ovom zakonu (XII tablica), jer prestaju da budu sui heredes.

21. Takođe, ako najbliži agnat pretrpi capitis deminutio, nije imao pravo na zaostavštinu, jer se gubitkom statusa gubilo i svojstvo agnata.

22. Isto tako, ako se najbliži agnat ne prihvati zaostavštine, sledeći agnat takođe neće po ius civile-u biti naslednik.

24....isključeni su i krvni srodnici po ženskoj liniji, tako da čak i između majke i sina ili kćeri nema međusobnog prava nasleđivanja, osim ako nije između njih ustanovljen odnos .....dolaskom pod manus muža.

Pretorov edikt i red nasleđivanja 3.25. Međutim, ove nepravičnosti ius civile-a uklonjene

su ediktom pretora. 26. Tako se sva deca, koja po civilnom pravu ne

ispunjavaju uslove pozivaju na nasleđe kao da su bila pod vlašću oca u vreme njegove smrti....

27. Agnati, koji su pretrpeli capitis deminutio (minima), ne pozivaju se u onom redu na koji bi imali pravo po zakonu da nisu izgubili status, nego u trećem redu po blizini srodstva......

30. U isti nasledni red ubrajaju se i lica koja su krvni srodnici po ženskoj liniji.

31. I deca, koju je neka porodica usvojila, nasleđuju svoje prirodne roditelje u ovom redu.

Državina dobara (bonorum possesio) 32. Lica koja pretor poziva na nasleđe ne

postaju naslednici (heredes) po civilnom pravu budući da pretor ne može nekog učiniti naslednikom. Naslednik, naime, neko može postati samo po zakonu ili sličnom opštem aktu, kao što je senatska odluka ili naredba vladara. Ali, kada im pretor dodeli državinu dobara (bonorum possessio) dobijaju položaj naslednika.

Bonorum possessio ab intestato 38.6.1 Ulpianus libro 44 ad edictum 1. Sed successionem ab intestato in plures

partes divisit: fecit enim gradus varios, primum liberorum, secundum legitimorum, tertium cognatorum, deinde viri et uxoris.

1. liberi (bonorum possesio cum re) 2. legitimi 3. kognati 4. vir et uxor

SC Tertullianum et Orphitianum SC Tertullianum iz vremena Hadrijana:

Majci koja ima ius liberorum (u slobodi rođena žena koja ima troje dece, ili oslobođenica koja ima četvoro dece) daje se pravo da u drugom naslednom redu (legitimi) nasledi svoju decu (umesto u trećem).

SC Orphitianum – deca nasleđuju majku u prvom naslednom redu, ali bez pravila predstavljanja (reprezentacije)

Justinijanove Novele i redovi nasleđivanja Descendentes Ascendentes Consanguinei i uterini Cognati

Testament

Jednostrani pravni akt (tj. pravni posao) Posao mortis causa Formalan pravni akt Sadrži imenovanje naslednika – institutio

heredis (caput et fundamentum testamenti)

Tituli ex Corpore Ulpiani, XX. 1. Testamentum est mentis nostrae iusta contestatio in id sollemniter facta, ut post mortem nostram valeat. 2. Testamentorum genera fuerunt tria, unum, quod calatis comitiis, alterum, quod in procinctu, tertium, quod per aes et libram appellatum est.

Zaveštanje (oporuka) je pravovaljana izjava naše volje, učinjena na svečani (formalni) način da bi važila nakon naše smrti. 2. Nekada su postojale tri vrste oporuka: jedna koja je pravljena u narodnim skupštinama, druga uoči bitke, a treća je nazivana testamentom uz upotrebu bakra i vage, to jest u obliku prividne mancipacije.

Može sadržavati i druge odredbe: Legati Isključenje iz nasledstva (exheredatio) Oslobođenje ropstva (manumissio

testamento) Postavljanje tutora (tutela

testamentaria)

Testamentum per aes et libram Gaj, Institucije, 2.104: lice koje pravi testament poziva pet

punoletnih rimskih građana za svedoke i službenog merača (libripensa) kao u ostalim mancipacijama i, pošto je napisao na tablicama testament, mancipira, forme radi, svoju imovinu. Tom prilikom familiae emptor izgovara sledeće reči: Da bi mogao pravovaljano da sačiniš testament saglasno javnom pravu, uzimam tvoju porodicu i imovinu na staranje i čuvanje putem ove vaga, a neki dodaju i putem ove bronze i vage nek mi bude kupljena, zatim udara bronzom o vagu i predaje testatoru bronzu na ime cene. Posle toga testator, držeći u ruci tablice na kojima je testament, kaže: Onako kako je na ovim tablicama i vosku zapisano, tako dajem, tako legiram, tako izražavam poslednju volju i vi mi Kviriti tako posvedočite. Ove se reči nazivaju nunkupacija, jer nuncupare znači javno objaviti, a smatra se da je testator, ono što je posebno u testamentu napisao, javnom izjavom objavio i potvrdio.

Mancipatio familiae i testamentum per aes et libram Testament se razvio iz posla inter vivos.

Uslovi za punovažan testament

Testamenti factio (sposobnost za pravljenje testamenta

Forma

Institutio heredis

117. Sollemnis autem institutio haec est: TITIVS HERES ESTO; sed et illa iam conprobata uidetur: TITIVM HEREDEM ESSE IVBEO;

at illa non est conprobata: TITIVM HEREDEM ESSE VOLO; sed et illae a plerisque inprobatae sunt: TITIVM HEREDEM INSTITVTO, item: HEREDEM FACIO.

Jasna, nedvosmislena pravila, nema prostora za različito tumačenje

SEMEL HERES SEMPER HERES Naslednik se ne može postaviti pod

raskidnim uslovom ili do određenog roka. Npr. neka Ticije bude moj naslednik

sledećih deset godina.

Substitutio

  [De substitutionibus.] 174. Interdum duos pluresue gradus heredum facimus, hoc modo: L. TITIVS HERES ESTO CERNITOQVE IN DIEBVS CENTVM PROXIMIS, QVIBVS SCIES POTERISQVE. QVOD NI ITA CREVERIS, EXHERES ESTO. TVM MEVIVS HERES ESTO CERNITOQVE IN DIEBVS CENTVM et reliqua.

Lucije Ticije, budi moj naslednik i prihvati se nasledstva u roku od sto dana od kada budeš saznao i mogao. Ako se ne prihvatiš, lišavam te nasledstva. Tada neka Mevije bude naslednik i neka se prihvati u roku od sto dana...

Pupilarna supstitucija

TITIVS FILIVS MEVS MIHI HERES ESTO. SI FILIVS MEVS MIHI HERES NON ERIT, SIVE HERES MIHI ERIT ET IS PRIVS MORIATVR QVAM IN SVAM TVTELAM VENERIT, TVNC SEIVS HERES ESTO.

“Pretorski testament”

Pretor je obećao da će dozvoliti bonorum possessio secundum testamentum (tj. secundum tabulas), ako testament per aes et libram sadrži pečate sedam svedoka (a nije zadovoljio ostale formalnosti).

Pretor je zanemario zahteve forme, tj. činjenicu da li je stvarno mancipacija obavljena ili nije.

Ovo je bonorum possessio sine re (intestatski naslednik po ius civile može tražiti nasledstvo putem hereditas petitio. Ali bonorum possessor (od vremena Antonija Pija) može odbiti tužbu putem exceptio doli.

Opoziv testamenta

Ulpijan, XXIII.1: Pravovaljano sačinjeni testament gubi

snagu na dva načina, jer ili biva poništen (ukinut) ili postaje nevaljan. 2. Testament se poništava izmenom, to jest ako kasnije bude pravovaljano sačinjen drugi testament ili usled agnacije, to jest kada se pojavi suus heres koji nije bio postavljen za naslednika niti na odgovarajući način iznasleđen (exheredatio).

Gaj, Institucije, 2.151: Može se desiti da punovažno sastavljeni

testamenti budu opozvani suprotnom izjavom volje. Ali, ipak je jasno da se ne može opozvati testament samo na taj način što je testator izrazio želju da on ne važi. Čak i ako je isekao vrpcu kojom je vezan, ipak će po civilnom pravu ostati na snazi. Pa i ako je uništio ili spalio tablice testamenta, i dalje će važiti ono što je u njemu napisano, samo što će dokazivanje toga biti teško.

Gaj, O legatima

     192. Legatorum itaque genera sunt quattuor: aut enim per uindicationem legamus aut per damnationem aut sinendi modo aut per praeceptionem.

Za razliku od univerzalne, singularna sukcesija.   

Sličan poklonu Ali posao mortis causa i jednostrani

pravni posao U testamentu (ili u overenom kodicilu) Legatar nije univerzalni sukcesor, on ne

može dobiti dugovanja Samo testamentarni naslednik može biti

opterećen legatom To ne može biti intestatski naslednik Naslednik može biti istovremeno i legatar

Legat per vindicationem

 193. Per uindicationem hoc modo legamus: TITIO uerbi gratia HOMINEM STICHVM DO LEGO...

2.194: Ova vrsta legata naziva se per vindicationem zato što odmah po prijemu nasleđa legatar postaje kviritski vlasnik legirane stvari, i ako legatar zahteva stvar od naslednika ili koga drugog koji je poseduje, mora da upotrebi rei vindicatio, tj. da u zahtevu (intentio) tvrdi da je stvar njegova po kviritskom pravu.

Legat per damnationem

201. Per damnationem hoc modo legamus: HERES MEVS STICHVM SERVVM MEVM DARE DAMNAS ESTO...

Neka moj naslednik bude dužan da da Stiha, moga roba.

Legat sinendi modo

209. Sinendi modo ita legamus: HERES MEVS DAMNAS ESTO SINERE LVCIVM TITIVM HOMINEM STICHVM SVMERE SIBIQVE HABERE.

(Neka moj naslednik bude obavezan da dozvoli da L. Ticije uzme i zadrži za sebe roba Stiha).

Legat per praeceptionem

216. Per praeceptionem hoc modo legamus: LVCIVS TITIVS HOMINEM STICHVM PRAECIPITO. 

(Neka L. Ticije roba Stiha prethodno uzme).