Neeksperimentalna istraživanja

Predmet: Metodologija naučnih istraživanja

07. i 08. 11. 2008.

Mirjana Beara

Neeksperimentalna istraživanja

Namenjena su istraživanju povezanosti (a ne kauzalnosti) varijabli

Raniji naziv: “ex post facto” istraživanja Istraživač nema direktnu kontrolu nad

nezavisnom varijablom zato što je ona nastala ranije ili zato što nije u mogućnosti da njome manipuliše

Ciljevi neeksperimentalnih istraživanja vs. eksperimentalnih

Neeksperimentalna

PREDIKCIJA (predviđanje)

OTKRIVANJE STRUKTURE

Oba cilja se zasnivaju na

OTKRIVANJU POVEZANOSTI (korelacije)

Eksperimentalna

OTKRIVANJE UZROČNO-POSLEDIČNIH VEZA

Uslovi uzročnosti i vrste istraživanja Prvi uslov uzročnosti: neka pojava X nastala

je pre pojave Y (NV je nastala pre ZV) Drugi uslov: između pojava X i Y postoji

povezanost Treći uslov: eliminisana su sva alternativna

tumačenja, osim da X uzrokuje Y Neeksperimentalna istraživanja ispunjavaju

samo prva dva uslova, a usled nedostatka kontrole ne i treći, dok eksperimentalna ispunjavaju sva tri uslova

Nacrti neeksperimentalnih istraživanja

“eksperimentalna” (programska) i kontrolna grupa – mogu da postoje

Može da postoji i randomizacija Međutim, nijedno neeksperimentalno

istraživanje nema eksperimentalnu kontrolu nezavisnih varijabli i ometajućih varijabli

Primeri nacrta neeksperimentalnih istraživanja

Tx M

Tx N M

N M Tx Pr M

Pr M

Zaključci o razlici eksperimentalnih i neeksperimentalnih istraživanja

EKSPERIMENTI Pokušavaju da otkriju uzročno-

posledične veze Zadovoljavaju sva tri uslova za

to (vremenski sled, povezanost, eliminaciju neželjenih uticaja)

Postoji eksperimentalna manipulacija NV (tretman)

Zasnivaju se na eksperimentalnojh kontroli varijabli

Uzorkovanje je slučajno Obično je visoka interna

validnost, a eksterna je obično niska

NEEKSPERIMENTALNA ISTR. Ispituju povezanost između

pojava Zadovoljavaju samo vremenski

sled i povezanost pojava X i Y

Nema eksperimentalne manipulacije NV

Zasnivaju se na analizi individualnih razlika

Uzorkovanje ne mora biti slučajno (randomizirano)

Niska interna ali visoka eksterna validnost

TERENSKO ISTRAŽIVANJE

Svako neeksperimentalno istraživanje koje na dovoljno velikom uzorku iz postojeće socijalne strukure utvrđuje pojave ili odnose ili testira hipoteze a izvodi se u realnim životnim uslovima

TERENSKO ISTRAŽIVANJE

Osnovna snaga je visoka eksterna validnost Uslovi za eksternu validnost:

a. Sličnost uslova pod kojima se vrši istraživanje sa uslovima u kojima ispitanici žive

b. “dovoljno veliki uzorak” – reprezentativan

TERENSKA ISTRAŽIVANJA

Koriste različitu metodologiju: posmatranje, psihološko testiranje, upitnici, intervjui...

Prevagu imaju kvantitativne metode Terenske studije su većinom kvantitativna

istraživanja Postoje različite vrste terenskih istraživanja:

eksplorativna (deskriptivna)/konfirmativna, prediktivna, korelaciona...

Postoje i terenski eksperimenti!

ANKETNO ISTRAŽIVANJE(survey)

Neeksperimentalno Koristi se veoma često u naukama o ponašanju Osnovni cilj: zaključivanje o populaciji na osnovu

uzorka Razvoj doživela u XX veku, imaju veliki značaj za

celokupni društveni život Obično se koristi upitnik i strukturisani intervju Često se koriste u praktične i komercijalne svrhe

VRSTE ANKETNIH ISTRAŽIVANJA (s obzirom na ciljeve i namenu)

Politikološka (poverenje u političare i institucije, partijska opredeljenja, predikcije izbora...)

Marketinška (potrošačke preferencije i ponašanje) Medijska (čitanost, slušanost, gledanost medija) Sociopsihološka (vrednosti, životni stilovi, navike) Socioekonomska (socijalna pokretljivost, materijalni

status, potrebe tržišta rada...) Itd.

Primer jednog anketnog istraživanja

U sklopu jednog projekta za smanjenje nezaposlenosti, izvršena je analiza tržišta rada

Putem statističkog anketnog istraživanja ispitano preko 1200 kompanija u Beogradu I Banatu

Rezultati

VRSTE PODATAKA KOJI SE PRIKUPLJAJU ANKETAMA

Sociološka, ekonomska ili antropološka svojstva (pol, starost, obrazovanje, prihod, bračni status, posedovanje dobara, itd)

Ponašanje ljudi - prošla, sadašnja ili buduća: (npr učestalost gledanja pozorišnih predstava, šta jedu, gde i kako rade, kako vaspitavaju decu....)

Stavovi i mišljenja (npr. ispitivanje javnog mnjenja)

USLOVI ZA VALIDNOST ANKETNIH ISTRAŽIVANJA

Reprezentativan uzorak Iskrenost u odgovorima ispitanika

VRSTE ANKETNIH ISTRAŽIVANJA (s obzirom na način prikupljanja podataka) Ankete sa ličnim intervjuisanjem Telefonska anketa Poštanska anketa Internet anketa Longitudinalno anketno istraživanje Vođenje dnevnika

Sve češće se primenjuje računarska podrška anketiranju (primer: glasanje preko web stranica, slanje upitnika elektronskom poštom itd)

pauza

KORELACIONO I STRUKTURALNO ISTRAŽIVANJE

Korelaciona istraživanja su jedna od najčešće primenjivanih u naukama o ponašanju

Imaju dvojaku namenu:

a. Da tragaju za povezanošću dve ili više varijabli (prediktivna istraživanja) ili

b. Da tragaju za latentnim strukturama iza manifestnih varijabli (strukturalna istraživanja)

Razlike između eksperimentalnog i korelacionih istraživanja

Mini kviz: iz ponuđenih odgovora, podvucite ključne razlike

Broj objekata: u eksperimentima je mali, u korelacionim istraživanjima je veliki

Mesto odvijanja: eksperiment se radi u laboratoriji, a korelaciono na terenu

Cilj: eksperimentalna nastoje da otkriju uzroke ZV a korelaciona samo povezanost među varijablama

Manipulacija varijabli: u eksperimentalnim istraživanjima postoji manipulacija varijablama, a u korelacionim je nema

Korelacija i uzročnost

Korelacija je samo jedan od uslova uzročnosti

Ako ustanovimo da među varijablama postoji korelacija, ne smemo da tvrdimo da između njih postoji uzročna veza

Ali – ne smemo da tvrdimo i da ne postoji!! Razlog: tumačenje korelacije

Dva osnovna tumačenja korelacije:

1.Povezanost postoji ili zato što je jedna varijabla izvor drugoj...

2. ... Ili obe imaju zajednički izvor

Primer:

Ustanovljeno je da postoji značajna povezanost između potrošnje sladoleda i stope nasilničkog kriminala

Da li to znači da je jedenje sladoleda uzrok povećanog nasilja?

Sladoled se više jede tokom meseci kada je toplo – da li to znači da je temperatura uzrok povećanog nasilja?

Primer - nastavak

Kada je toplo, ljudi više izlaze, imaju više slobodnog vremena (raspust), više se druže, stupaju u ljubavne veze...- a sve to stvara povoljnije uslove za nesporazume i konflikte – agresivno ponašanje

Dakle: ne temperatura, već drugačije socijalno ponašanje ljudi tokom letnjih meseci utiče i na veću potrošnje sladoleda i do povećane agresivnosti – korelacija postoji, ali sladoled nije direktan uzrok agresivnosti, kao ni sama povišena temperatura

PREDIKTIVNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA

Za većinu ustanovljenih korelacija se, pre ili kasnije, pokaže da su zasnovane na medijatorskim, moderatorskim ili onim varijablama koje su izvor i jednoj i drugoj varijabli – a ne da NV uzrokuje ZV

Međutim, iako se ne može nesumnjivo ustanoviti uzročna veza, korelaciona istraživanja imaju visoku prediktivnu vrednost

PREDIKTIVNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA

Primer prediktivne vrednosti: iako ne znamo tačno šta uzrokuje povećano nasilje tokom letnjih meseci, mi možemo da se pripremimo za povećano nasilje tako što ćemo angažovati više čuvara reda, pripremiti službu hitne pomoći, itd. tokom letnjih meseci

STRUKTURALNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA

Ona koja na osnovu opaženih korelacija manifestnih varijabli tragaju za latentnim varijablama

Najčešće se radi o traganju za uzrocima individualnih razlika

U logičkom smislu, to znači da su srukturalna istraživanja takođe kauzalna istraživanja!

Ali, razlika u odnosu na eksperiment je u tome što nema manipulacije nezavisnim varijablama!

STRUKTURALNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA/3

Prepoznatljiva su i po tome što po pravilu primenjuju tehnike MULTIVARIJATNE ANALIZE: faktorsku analizu, kanoničku korelacionu analizu i diskriminacionu analizu

Vežba:

Utvrdite: Da li je istraživački nacrt vaše grupe korelacioni?

Ako jeste, odredite da li je u pitanju korelaciono prediktivno, ili korelaciono strukturalno istraživanje i obrazložite zašto.

Vreme za rad: 10 minuta

pauza

www.psihologija-np.com

Vrste neeksperimentalnih istraživanja

Da se podsetimo… Većina terenskih istraživanja su

neeksperimentalna Anketna istraživanja Korelaciona istraživanja: prediktivna i

strukturalna Transferzalno i longitudinalno

istraživanje, istraživanje kohorti i retrospektivno istraživanje

TRANSFERZALNO I LONGITUDINALNO ISTRAŽIVANJE

Podela na osnovu faktora “vreme” Transferzalna: nemaju za cilj praćenje vremenskih

promena (“sazrevanja”, “razvoja”) Longitudinalna: namenjena upravo praćenju

vremenskih promenaPodvrste: Analiza kohorti (postupak koji se primenjuje i u

longitudinalnim, ali pre svega u transferzalnoj postavci da bi se ipak ispitao uticaj vremena na promene ZV)

Retrospektivno istraživanje: uvek kada ispitujemo varijable ili događaje u prošlosti

TRANSFERZALNA VS. LONGITUDINALNA ISTRAŽIVANJA

TRANSFERZALNA Obavljaju se u jednom

trenutku Presek Nemaju za cilj da

istraže uticaj vremena na promene zavisnih varijabli

LONGITUDINALNA Merenja se vrše u više

uzastopnih vremenskih tačaka

“Razvoj” Imaju za cilj ispitivanje

uticaja vremena na promene zavisnih varijabli

Analiza kohorti

Kohorta: grupa pojedinaca koja se odlikuje nekim zajedničkim događajem ili iskustvom koje su doživeli u isto vreme

Primeri: osobe rođene iste godine, parovi koji su iste godine sklopile brak, učesnici nekog rata...

Istraživanje kohorti

Mini kviz: - Kako bismo istraživanje kohorti primenili u

longitudinalnom nacrtu? (npr. u istraživanju kako su se negovale bebe nekad i sad)

- A kako bi ono izgledalo u transferzalnom nacrtu? (npr. želimo da ispitamo povezanost između uzrasta i stila odevanja)

Istraživanje kohorti u longitudinalnom nacrtu

Stilovi negovanja beba nekad i sad: formiramo kohortu bračnih parova koji su stupili u brak npr. 2000.

Tokom dvadeset godina, pratimo kako oni neguju bebe

Istraživanje kohorti u transferzalnom nacrtu:

U ograničenom vremenskom periodu (npr. dva meseca), ispitaćemo nekoliko različitih kohorti i uporediti ih po tome kakav im je stil odevanja

Moguće kohorte: ljudi starosti 10, 20, 30, 40 i 50 godina.

Retrospektivno istraživanje

Uvek kada ispitujemo varijable, pojave ili događaje u prošlosti

Npr. uticaj učešća u ratu na anksioznost Prava retrospektivan istraživanja su ona kod

kojih SVE varijable pripadaju prošlosti Npr: istraživanje uticaja/povezanosti

depresije i suicida – čak i ZV (suicid) se desio u prošlosti

ISTRAŽIVANJA SPECIJALNE NAMENE

Komparativna analiza i komparativne studije Pilot istraživanje Akciono istraživanje Evaluaciono istraživanje Metodološke i psihometrijske studije “Edukativno” i “pravo” istraživanje

Vežba:

6 grupa Uz pomoć teksta, izvucite najvažnije

karakteristike dobijenog specijalnog/namenskog istraživanja i pripremite trominutnu prezentaciju ostalim grupama

Vreme za rad: 20 min Prezentacije: 20 min

1.Komparativna analiza i komparativne studije

KA: bavi se samo prikupljanjem i prezentacijom podata o obuhvacenim objektima analize

KS: prikupljene podatke ćemo koristiti da bismo uočene razlike koristili za bolje upoznavanja objekata

Primer: kupovne navike dve zemlje koje poredimo (vršimo komparaciju)

2.Pilot istraživanje

Namena je prvenstveno da uštedimo – vršimo probno istraživanje da bismo proverili uzorkovanje, instrumente...

Služi za otkrivanje mogućih problema Proporcionalno manje nego glavno

istraživanje Služe za pripremu velikih i skupih istraživanja Nalaženje referentnog okvira pojava koje

istražujemo

3.Akciono istraživanje

Smenjuju se akcija i istraživanje Npr. želimo da sprovedemo neki novi program u

školi Uglavnom kvalitativna i primenjena Problem istraživanja je praktičan Istraživanje teče paralelno sa programom koji se

primenjuje Najčešće je u pedagogiji i pedagoškoj psihologiji, ali

i u adaptaciji marginalnih grupa, borbi protiv bolesti zavisnosti itd.

4. Metodološka i 5. Psihometrijska istraživanja

Metodološka istraživanja istražuju uzorak objekata istraživanja, uticaj anketara na pojave itd

Konstrukcija mernih instrumenata – testova, skala, upitnika...

Postupak standardizacije je psihometrijska studija kojoj se određuju svojstva mernog instrumenta i njegova validnosti

5. “Edukativno” i “pravo” istraživanje

Edukativna su namenjena sticanje akademskog stepena – master, doktorat...

Cilj da pokaže da kandidat zna da primeni i da se konformira zahtevima metodologije

“Prava” su uglavnom komercijalna, naručuju se za određene namene (npr ankete javnog mnjenja, prognoze izbora itd)

7.Evaluativno istraživanje Evaluacije raznih reformi, projekata, poduhvata CIlj da se oceni uspešnost nekog društvenog

projekta Sistematsko prikupljanje i ocenjivanje informacija da

bi se stekla upotrebjiva predstava o nečemu Povezanost sa konkretnom organizacijom,

politikama, i koristi se u raznim oblastima Podele: ocena potreba, evaluacija ishoda, procesa i

efikasnosti; studije izvodljivosti; evaluacija programa Deskriptivna, normativna i evaluacija uticaja i

efekata nekih projekata,programa, reformi Koristi različite metode i tehnike

STUDIJA SLUČAJA Svrstava se i u vrste i u metode istraživanja Suština je da se proučava mali broj slučajeva, ali

intenzivno i “produbljeno” Ekstremno idiografska, ali može biti i kvalitativnog i

kvantitativnog pristupa “Slučajevi”: pojedinci, porodice, institucije, narodi,

kulture, ljudski proizvodi (emisije, knjige, časopisi...) Mogu da imaju longitudinalni ali i transferzalni

pristup Može se upotrebiti u kvazi-eksperimentalnom i

neeksperimentalnom nacrtu

KADA SE KORISTE STUDIJE SLUČAJA

Skoro jedina mogućnost kada istražujemo retke i izuzetne pojave

Služila je kao generator naučnih teorija (Darvin...)

Za evaluaciju Za proveru teorija i hipoteza Ali je nećemo koristiti ako želimo da izvršimo

generalizaciju na populaciju – jer ne možemo koristiti statističke metode i zaključivanje

ETNOGRAFSKE I BIOGRAFSKE STUDIJE SLUČAJA

Etnografska studija slučaja: Margaret Mid je sprovodila istraživanja plemenskih zajednica tako što je godinama živela sa njima

Biografska metoda (life story research): koristi intervju za prikupljanje životne priče ali se koriste i razni dokumenti, dnevnici, radovi itd. kao i učesničko posmatranje

Autobiografska - memoari