Evolucija života počinje pre oko četiri milijarde godina. Obeležena je sa pet velikih prirodnih katastrofa, tokom kojih je iščezlo mnogo vrsta životinja i biljaka. Međutim posle svake od ovih katastrofa preživeli organizmi su uspeli da se prilagode novoj sredini i da se umnože u velikom broju. Najstrašnija od svih katastrofa bila je treća, krajem starog doba. Tada je nestalo 80-90% svih vrsta koje su živele u moru i na kopnu.

Savremene promene prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se neverovatnom brzinom, a njihove posledice veoma često utiču na čitavu planetu. Promene u prirodi koje su nastale usled delovanja savremenog čoveka toliko su velike da su se životni uslovi na mnogim delovima planete drastično promenili. Smatra se da u svetu svakoga sata zauvek nestaju tri vrste.

U 21. veku ukoliko se ništa ne preduzme sa lica zemlje nestaće 2/3 svih vrsta biljaka i životinja. Za poslednjih 400 godina iščezlo je više od 600 vrsta životinja. Neke od njih su:

- Papagajčić Karolina je jedna od 104 iščezle vrste ptica. Poslednji primerak u divljini ubijen je na Floridi 1904. godine.

- Crnonogi tvor je nekada živeo u prerijama centralnih i delova SAD. Danas je potpuno iščezao iz divljine.

- Planinske i istočne gorile su najmalobrojnija i najugroženija vrsta čovekolikih majmuna.

- Džinovska panda je jedna od najugorženijih životinja na svetu. On je postao svetski simbol ugroženih vrsta. Lik pande nalazi se i na amblemu svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF)

Lov i krivolov – početkom 1900. godine u svetu je živelo oko 50.000 tigrova. Danas jedva da ih je preživelo 6.000 i broj im stalno opada. Kao i mnoge druge vrste ni tigrovi nisu mogli da se odupru uništavanju prirodnog staništa i lovu.

Na ivici opstanka – uprkos intenzivnim programima zaštite i veliki materijalnim ulaganjima, togrovima i dalje preti velika opastnost iščezavanja. U svetu je do skora živelo devet podvrsta tigrova. Do danas su zauvek nestale tri.

Laka meta – u mnogim delovima Afrike stari slonovi sa velikim kljovama prestavljaju laku metu za lovokradice.

Dvostruko ubistvo – često se dešava za ubijene ženke slonova u svojoj utrobi nose nerodjeno mladunče. Tako su zbog dve kljove jednim metkom ubijena dva slona.

Životu kavezu: Najveći broj ulovljenih papagaja provodi ostatak života u malim kavezima. U prirodi papagaji preleću velika rastojanja u potrazi za hranom. Živeći u zarobljeništvu oni to ne mogu da čine pa se u kućnim uslovima ne osećaju dobro.

Svake godine se na svetu ulovi na hiljade divljih životinja. One se pakuju u kaveze i šalju na put u daleke delove sveta. Najčešće se love šareni papagaji, razne egzotične ptice, zmije, gušteri, kornjače, krupne mačke i majmuni. Ove životinje se najčešće prodaju kao kućni ljubimci tak oda preostali deo svog života provode u zatočeništvu.

Životinjski siročići: majmuni se često love u prirodi da bi se prodavali kao kućni ljubimci. Lovci lako hvataju maldunce, a njihove majke najčešće ubijaju.