o e („ “, ( 13/02),€¦ · масти и уља и да капацитетом...

1

Р Е П У Б Л И К А С Р П С К А МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ БАЊА ЛУКА Трг Републике Српске 1 Број:15.04-96-131/13 Датум: 17.03.2014. године

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по захтјеву А.Д. „КАМЕНОЛОМИ“ Зворник, за oдобравање Студије утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, експлоатационе површине 22,37 ha, а на основу члана 73. Закона о заштити животне средине („Службени гласник Републике Српске“ број 71/12), члана 2. Правилника о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину („Службени гласник Републике Српске“, број 124/12) и члана 190. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 13/02), д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е О одобравању Студије утицаја на животну средину

1. Одобрава се Студија утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe

техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, експлоатационе површине 22,37 ha. Инвеститор пројекта је А.Д. „КАМЕНОЛОМИ“ Зворник. Студија утицаја на животну средину је израђена у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и подзаконским актима донешеним по основу Закона, а израђивач Студије је В&З-ЗАШТИТА Бања Лука, институција овлашћена од овог Министарства.

2. А.Д. „КАМЕНОЛОМИ“ Зворник је дужан да у току eксплоатацијe техничког

грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, а у складу са рјешењима датим у Студији утицаја на животну средину, примјени мјере спречавања, смањивања или ублаживања штетних утицаја на животну средину, а посебно:

2.1. За заштиту земљишта:

Израдити Пројекат рекултивације ПК „Јошаница“. Јаловину одлагати искључиво на пројектовано унутрашње одлагалиште. Забранити одлагање вишка материјала поред пута и по самом путу Дивич-

Липље. Радне и завршне косине на површинском копу морају задовољити критеријуме

стабилности, како би се спријечили ерозиони процеси на површинском копу и путној комуникацији.

2

Обликовати завршне косине у циљу повећавања структурне и механичке стабилности тла, током експлоатације на површинском копу.

Изградити ободне одводне канале и упојне јаме на ивицама локације за прикупљање оборинских вода које се слијевају низ ивице етажа каменолома.

Редовно вршити контролу и одржавање одводних канала за оборинске воде како би се стабилизовале и заштитиле површине које су подложне ерозионим процесима и спријечило одношење материјала.

Отпадне фекалне и санитарне воде из објекта одводити у складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Сл. Гл. РС", број 68/01).

Проводити мјере заштите од неконтролисаног испуштања погонског горива и мазивних материја, односно за случај инцидента, снабдијевање горивом машина и уређаја вршити аутоцистерном на посебно бетонираном и рубно обрађеним дијеловима за заштиту у случају излијевања горива, а на мјестима гдје се врши пуњење горивом радних и транспортних средства, осигурати посебан систем одводње са сеператором и заштитним окном.

Вршити одржавање и периодично чишћење септичке јаме у складу са склопљеним уговором са овлаштеним предузећем.

Редовно одржавање сабирних канала по ободу радних и манипулативних површина.

Дробилично постројење снабдијевати горивом у затвореном систему. Обезбједити средства за суво чишћење земљишта од масноћа, те тако настали

отпад депоновати (у бачве) и збрињавати га са овлаштеном институцијом. Вршити редовну контролу механизације у циљу спрјечавања цурења уља из

машина и уређаја. На простору на којем се врши експлоатација минералне сировине, извршити

техничку и биолошку рекултивацију деградираног простора након завршетка експлоатације, чиме ће се простор деградиран рударским радовима довести у стање приближно првобитном или ће се преуредити за кориштење у неке друге сврхе.

У току експлоатације вршити техничку фазну рекултивације на мјестима гдје је то могуће, гдје су завршени експлоатациони радови, а по завршетку експлоатације мора бити рекултивисана површина читавог подручја које је заузимао површински коп.

Техничку и биолошку рекултивацију терена који ће бити деградиран рударским радовима, извршити према пројекту рекултивације и заштите животне средине, а рекултивациом деградираног процеса, спријечиће се ерозиони процеси и позитивно ће утицати на стабилност терена, као и на микроклиматске услове подручја.

2.2. За управљање отпадом:

Mетални отпад, неупотребљиве (истрошене) гуме од транспортних средстава, амбалажа за уље и друге нафтне деривате, разврстати према Каталогу отпада и одлагати одвојено у водонепропусне контејнере, а након тога збрињавати у договору са овлаштеном институцијом.

Празну амбалажа од мазива, горива и крпе за брисање из радионице за одржавање механизације одстрањивати са радних мјеста и околине објекта, овај

3

отпад се не смије одлагати на отвореном простору, те овакву амбалажу која се јавља као отпад, као и све друге врсте отпада који се неће даље употребљавти од стране Инвеститора одвозити у договору са овлаштеном институцијом.

Масти и техничка уља за подмазивање која се користе у радионици за поправку и одржавање механизације, чувати у металним ормарићима.

У кругу предузећа распоредити и поставити контејнере за одлагање комуналног отпада постављене на бетонску/асфалтну подлогу.

За одвожење комуналног отпада склопити уговор о одвожењу отпада са надлежном комуналном службом.

- Инвеститор мора склопити уговоре (зависно од врсте отпада - комунални, опасни), са овлаштеним институцијама за коначно збрињавање отпада раздвојеног по каталогу, у складу са Правилником о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада (Сл. гл. РС, број 118/05).

- Инвеститор је обавезан урадити План управљања отпадом у складу са чланом 22. Закона о управљању отпадом (Сл.гл. РС, брoj 111/13), до подношења захтјева за издавање еколошке дозволе.

2.3. За заштиту подземних и површинских вода:

На манипулативним површинама радионице и интерне бензинске станице, уколико се иста стави у функцију, гдје се врши поправак возила и претакање горива, извршити бетонирање манипулативних површина, изградити одговарајући сепаратор уља и масти и закључити уговор о чишћењу истог са надлежним предузећем.

Вршити одводњу са површинског копа: Одводним каналима који би се формирали на радним етажама у паду 2-3%, као заштита од вода које гравитирају према копу.

Прихватним каналима за бујичне воде и њихово спровођење ван контура одложених маса, поштујући конфигурацију терена и конструклцију копа, имајући у виду сливне површине, тако да површине са којих потенцијално могу доћи атмосферске гравитационе воде не буду велике.

Отвореним етажним каналима за заштиту од атмосферских вода које директно падну на ПК, којима се вода гравитационо спроводи ван граница ПК, а највећи дио њих дренира се у ниже слојеве терена.

Како би се онемогућио штетан утицај оборинских вода, неопходно је: Водити рачуна да се одводним каналима омогући сливање воде у откопани

простор и одлагалиште, да се не стварају акумулације на било ком мјесту. Посебним упутсвима регулисати рад механизације, у дијелу који граничи са

мјестима могућих акумулација вода. Посебну пажњу обратити на одводњу површинских вода са етажних

површина одлагалишта. Све етажне равни и платои на ширем подручју користити у правцу слијевања

воде природним падом до одводних канала, објеката одводњавања, водосабирника и крајњег реципиента.

Изградњу нових ободних и главних канала и водосабирника, као и уклањање претходних ускладити са напредовањем рударских радова.

4

Кориштење објеката одводњавања и одбране од поплава (ободних канала, водосабирника, насипа, пумпних станица), вршити у складу са пројектни прорачуном и димензионисањем.

Након одговарајућег третмана, пречишћене отпадне воде настале функционисањем пословног комплекса, одводним системом могу испустити у крајњи реципиент у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", број 44/01).

Утврдити динамику чишћења објеката за одводњавање, водећи рачуна о наведеним радовима прије и послије великих падавина, да би одводни канали могли да прихвате прорачунату количину воде.

Предметним радовима на ПК не угрозити постојеће стање природног, површинског и подземног режима вода.

Проводити одговарајуће мјере за контролу насталих отпадних вода на површинском копу и било којег другог излијевања загађујућих течности, до којег може доћи.

У случају пролијевања горива или уља, земљиште на којем је проливена течност, одмах механички уклонити и одложити у водонепропусне контејнере за чврсти отпад.

Обавезно пратити фунционисање канала за прикупљање оборинских вода, те редовно овај система чистити и одржавати у функционалном стању.

Изградити заштитне баријере, односно ободне канале на границама етаже са јаловином како си се спријечило јаружање површинских вода са јаловином у водоток Јошаница и по путној комуникацији Дивич-Липље.

Водити рачуна о проходности ријечног корита Јошаница која протиче у близини будућег погона, а у случају да дио одмиране количине неконтролисано доспије у корито ријеке одмах извршити уклаљање доспијелог материјала како би се избјегле поплаве, те омогућио несметан прилаз ријечном кориту.

Оборинске воде са радних површина (етажа) на површинском копу, сакупљене етажним одводним каналима, прикупљати у водосабирнике, гдје се мора извршити процес таложења чврстих честица, а талог који се сакупи на дну водосабирника чистити из водосабирника.

Воде које се прикупљају на површинском копу у водосабирнике, испитати да ли садрже штетне примјесе минералних уља.

Отпадна уља / израђена машинска уља, морају се одвојено сакупљати у металне бачве, а обавеза Инвеститора је да склопи уговор са институцијом која има дозволу за управљање оваквом врстом отпада.

Одржавање и чишћење транспортних средстава вршити на водонепорпусној површини, која мора имати уређену чврсту подлогу од бетона или асфалта, са одводним каналима и мора бити наткривена да оборинске воде не би испирале остатке ових материја.

Пуњење транспортних средстава нафтиним дериватима, техничким уљима и мастима, као и поправку машина вршити на бетонираној или асфалтираној површини са уређеним сливницима, а воде са ових површина одводити у сепаратор масти и уља.

За збрињавање санитарно-фекалних вода користити трокоморну септичку јаму и само пречишћене воде испуштати у крајњи реципијент (ријека Јошаница) у складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Сл. гласник РС", број 68/01) и

5

Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", број 44/01).

Склопити уговор о чишћењу и пражњењу септика са овлаштеним лицем. Сепаратор масти и уља мора омогућавати квалитетно и сигурно издвајање

масти и уља и да капацитетом одговара количини вода које ће се у њега одводити и водити евиденцију о контроли и чишћењу сепаратора масти и уља.

Сепаратор масти и уља чистити сваких 15 дана, односно послије сваке велике кише отворити поклопац сепаратора, извршити испуштање масноће уља у посуду за талог, а након тога поново затворити затварач.

Сваких шест мјесеци улазне коморе сепаратора очистити од чврстог материјала и када се напуне посуде за талог у висини ¾ извршити пумпање талога клипном пумпом (поклопци сепаратора морају бити закључани), а код сваког рада у сепаратору забрањено је прилажење отвореним пламеном и конструкција сепаратора мора да омогући његово функционисање и пражњење прикупљених нафтиних деривата у посуду постављену у бочном шахту.

Отпад из сепаратора складиштити у затворене посуде, које не смију бити изложене атмосферском утицају, издвојене количине уља и нафте збрињавати у складу са уговором који Инвеститор мора склопити са овлашћеном институцијом за збрињавање наведене врсте отпада.

У случају неконтролисаног испуштања горива, техничког уља и масти из машина и транспортних средстава, обезбједити средства за упијање нафтиних деривата, а загађено земљиште механички одстранити, а загађено земљиште које се одстрани мора се одложити у водонепропусне контејнере до његовог коначног збрињаваа са овлашћеном организацијом.

У случају мањих неопходних техничких поправки и пуњења транспортних средстава енергентима на експлоатационом пољу, испод мјеста поправки или гдје се врши пуењење, поставити лимену посуду, одговарајуће величине, да може да прикупи евентуално проливено гориво или уље.

Код великог прилива површинских вода и падавина, потребно је водити рачуна само о задржавању стијенског материјала у подручју каменолома, како се исти не би транспортовао на околно подручје и у ту сврху потребно је на најнижој етажи ископати водосабирник у који би се сакупљале површинске воде и таложиле крупне честице.

2.4. За заштиту ваздуха:

- Приликом минирања треба водити рачуна о доброј заптивености гумених

заптивача и о прописаним брзинама издувавања ваздуха, да би се смањила емисија прашине при бушењу минских бушотина.

- Правилан избор врсте експлозива прилагођен радној средини у погледу физичких, хемијских и техничких карактеристика, да би се обезбједило потпуно сагоријевање састојака, а тиме и спречавање појаве угљенмоноксида, азота и угљеника.

- Херметичко затварање кабина рударских машина, како се не би угрозило здравље радника.

- Ограничити брзину кретања терентних возила на приступним саобраћајницама на 20 km/h.

- Поставити мобилне распршиваче на самој дробилици и пресипним мјестима, а систем мора бити такав, да се обавезно укључује при свакој појави прашине,

6

како би се спречила или ублажила емисија исте у ваздух радне и животне средине.

- У периоду сувог ваздуха, смањење емисије прашине на утоварним мјестима-депонијама готових производа, вршити прскањем материјала водом, а прскање вршити из мобилне цистерне са уграђеним распрскивачем и спровођење мјере вршити континуирано или по потреби.

- Вршити прскање водом површинског слоја депонија, како би се смањила прашина на привременим депонијама готових производа.

- За смањење запрашености на манипулативним површинама којима се обавља унутрашњи и вањски транспорт ровног материјала и агрегата, користити мобилну цистерну за прскање водом површинских слојева истих.

- За вријеме сушног периода и при појави јачих вјетрова чија је брзина већа од 8 m/s, сви радови на површинском копу се морају обуставити.

- Приликом транспорта производа ван граница површинског копа, кроз насељена мјеста, нарочито за вријеме ваздушних струјања, морају бити прекривени церадама или се товар по површини мора добро овлажити водом, а спровођење ове мјере вршити континуирано.

- С обзиром да је Главним рударским пројектом предвиђен мали број машина у једној смјени, остале мјере заштите ваздуха од емисија загађујућих материја које настају за вријеме извођења минирања и од сагоријевања енергената у погонским машинама, морају бити осигуране одржавањем исправности машина и придржавањем техничких упутстава.

- За смањење штетних материја-издувних гасова који потичу од механизације која за погон користи моторе са унутрашњим сагоријевањем, користити течно гориво Д-2 са ниским садржајем сумпора или машине и механизација морају имати уграђене пречистаче издувних гасова.

- Одржавати путеве у исправном стању и обавезно влажити површински слој пута у сушном периоду, а сва оштећења благовремено санирати.

- Спровођењем пројектованих и прописаних мјера, прскања и квашења саобраћајница и пресипних мјеста, може се значајно смањити емисија прашине, а тиме и штетан утицај на радну и животну средину, а спровођење мјере вршити континуирано или по потреби.

- У циљу заштите животне средине када површински коп буде у функцији при пуном капацитету, вршити мониторинг квалитета ваздуха у животној средини, у околини површинског копа.

2.5. За заштиту од буке и вибрација:

- Механизовану опрему одржавати на нивоу који искључује појаву непотребних извора буке (вибрирајући лимови, лежајеви).

- Поштовати прописе о мјерама заштите при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству, ради спречавања штетног утицаја буке и вибрација при минирању.

- Минирање изводити у периодима са којима ће бити упознато становништво, тако да исто очекује звучне ефекте детонације, искључиво у току трајања дана, када је ометајући карактер буке знатно нижи, као и примјеном савремених иницијалних средстава која не стварају звучне ефекте минирања, а смањују и сеизмичке ефекте.

7

- Брзину транспортних средстава, за транспорт унутар површинског копа и транспорт ван површинског копа, прилагодити условима пута, у циљу смањења нивоа буке.

- Неповољан утицај буке на раднике треба рјешавати предузимањем одговарајућих мјера заштите на раду (антифони), као и придржавањем дужине дневне изложености одређеном нивоу буке.

- Потребно је извршити испитивања услова радне средине која ће обухватити и мјерења нивоа буке у радној средини, како би се утврдило да ли ниво буке прелази или задовољава максимално дозвољени ниво буке према Правилнику о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине ("Сл. Гл. РС", број 66/08). На свим мјестима гдје се испитивањима услова радне средине утврди повећан ниво буке, неопходно је накнадно одредити мјере које се морају предузети у циљу смањења нивоа буке на мјерним мјестима у радној средини на којима бука која настаје буде прелазила максимално дозвољени ниво буке прописан наведеним Правилником, а испитивања услова радне средине за љетњи и зимски период извршити у току прве године рада површинског копа.

- Буку насталу од транспортних средстава ублажавати временским режимом рада, тако да све радове на површинском копу у циљу смањења буке, изводити у току дана, придржавати се одређеног броја радних сати.

- У циљу заштите животне средине и околног становништва, када површински коп буде у функцији при пуном капацитету, вршити мониторинг нивоа буке у животној средини у околини површинског копа.

2.6. За заштиту флоре, фауне и екосистема:

- Забрањује се одлагање вишка материјала, бацање смећа и испуштање отпадног уља у шуму, ријеку и околни простор.

- Елементе евентуално идентификаног станишта заштићених врста унутар обухвата експлоатационог поља, премјестити на најближа станишта сличних врста.

- Крчење и сјечу шума обављати изван периода гњежђења птица. - Уклањање вегетације не изводити између 1. априла и 1. септембра. - Придржавати се мјера заштите шума од пожара, за вријеме радова. - Инвеститор је дужан санирати и надокнадити све настале штете на околном

простору, ван експлоатационог поља (шума, ријека). - Користити аутохтоне врсте у озелењавању, због очувања природног изгледа

пејзажа. - Фазном прогресивном рекултивацијом копа ублажити негативне утицаје везане

за губитак природног станишта.

2.7. За заштиту пејзажа:

- Направити планове за заштиту пејзажа, израдити Пројекат рекултивације за лежиште "Јошаница", које представљају комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мјера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање у неким случајевима, биолошке продуктивности и пољопривредне вриједности

8

терена нарушеног површинском експлоатацијом и по томе обавезно провести мјере техничке и биолошке рекултивације.

2.8. За заштиту културног насљеђа и археолошких налазишта:

- Уколико се у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 82. Закона о културним добрима, (Сл.гл.РС, број 11/95).

- Уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошко- палеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 42. Закона о заштити природе, (Сл.гл.РС, број 113/08).

- Адекватну санацију и рекултивацију терена изводити фазно, када експлоатација Одмакне и моделирање терена изводити што је више могуће природним нагибима сусједних брежуљака, а при избору врста за рекултивацију користити аутохтоне врсте.

- Пројекат санације и рекултивације потребно је доставити Заводу.

2.9. Мониторинг:

Инвеститор је дужан проводити мониторинг у складу са тачком 2.6. Студије утицаја на животну средину, а посебно:

Мониторинг ваздуха:

- Према Правилнику о мониторингу квалитета ваздуха („Службени гласник Републике Српске“, број 39/05) и Уредби о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', број 124/12), вршити мјерење концентрација УЛЧ, ЛЧ10, окисида сумпора, угљика и азота, два (2) пута годишње, у оквиру и ван пословне парцеле, помоћу аутоматске опреме.

Мониторинг буке и вибрација: - Вршити мјерење укупног еквивалентног нивоа буке у животној средини два (2)

пута годишње, у оквиру и ван парцеле, у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. гласник СРБиХ, број 46/89).

- Извршити мјерење сеизмичког ефекта минирања, при првом минирању, код најближег стамбеног објекта.

Мониторинг отпадних вода:

- Према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде («Службени гласник Републике Српске » бр. 44/01) односно Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока («Службени гласник Републике Српске » број 42/01) четири (4) пута годишње вршити испитивање физичко-хемијских параметра (температура, pH, укупне чврсте материје, укупне суспендоване материје, таложивост, елекктропроводљивост, растворени

9

кисеоник, филтрабилни остатак, BPK5, HPK, алкалитет, амонијачни азот, амонијак, сулфати, гвожђе, манган, укупни фосфор, нитратни азот, азот по Kjeldalhu, губитак жарењем и пепео) на следећим мјереним мјестима:

На излазу отпадних вода из сепаратора уља и масти, а прије упуштања у крајњи реципиент.

На излазу отпадних фекалних вода из септика, а прије упуштања у крајњи реципиент.

На излазу отпадних атмосферских вода из водосабирника у крајњи реципијент. - Према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока («Службени

гласник Републике Српске» број 42/01), два (2) пута годишње вршити испитивање физичко-хемијских параметра (температура, pH, укупне чврсте материје, укупне суспендоване материје, филтрабилни остатак, таложивост, елекктропроводљивост, растворени кисеоник, BPK5, HPK, алкалитет, амонијачни азот, амонијак, сулфати, гвожђе, манган, укупни фосфор, нитратни азот, азот по Kjeldalhu, губитак жарењем и пепео), узводно и низводно од погона за експлоатацију.

Мониторинг земљишта:

- Узорковање и анализу земљишта није потребно вршити осим у случају инцидентних ситуација, а по санирању и уклањању контаминираног садржаја сухим апсорпционим средством, те у случају инспекцијског налога.

- Вршити визуелни преглед радне етаже, одлагалишта и терена око индустријског платоа ПК, континуирано.

3. А.Д. „КАМЕНОЛОМИ“ Зворник је дужан испунити и остале мјере утврђене у

коначном облику Студије утицаја на животну средину. 4. Студија утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког

грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника – коначни облик, урађена у марту 2014. године, је саставни дио овог рјешења.

5. Рјешење о одобравању Студије утицаја на животну средину престаје да важи ако

носилац пројекта не прибави одобрење за грађење у року двије године од дана пријема рјешења.

6. А.Д. „КАМЕНОЛОМИ“ Зворник је обавезан да поднесе овом министарству захтјев

за издавање еколошке дозволе пројекта eксплоатацијe техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, експлоатационе површине 22,37 ha, у складу са чланом 85. Закона о заштити животне средине и чланом 2. Правилника о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу („Службени гласник РС“, број 124/12).

О б р а з л о ж е њ е

А.Д. „КАМЕНОЛОМИ“ Зворник је на основу Рјешења о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину број 15.04-96-32/13 од 07.05.2013. године, доставио Захтјев, дана 09.10.2013. године овом министарству и нацрт Студије утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника,

10

експлоатационе површине 22,37 ha. Студија утицаја на животну средину је израђена у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и подзаконским актима донешеним по основу Закона, а израђивач Студије је „В&З-ЗАШТИТА“ Бања Лука, институција овлашћена од овог Министарства.

Достављена документација је била доступна заинтересованој јавности у просторијама општине Зворник од 15.10.2013. године до 10.12.2013. године. У складу са чланом 69. Закона о заштити животне средине, Студија утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, уз копију захтјева, достављења на мишљење сљедећим субјектима:

1. Министарству здравља и социјалне заштите РС 2. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС 3. Републичком заводу за заштиту културно–историјског и природног насљеђа РС

Мишљења достављена у поступку претходне процјене су саставни дио Рјешења

о утврђивању обавезе процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, а мишљења достављена у поступку одобравања Студије су саставни дио Оцјене о примљеним примједбама заинтересоване јавности и прелиминарном стручном ставу инвеститора.

Обавјештење о поднешеном захтјеву за одобравање Студије утицаја, времену и мјесту одржавања јавне расправе и мјесту гдје је омогућен увид у документацију објављено је у дневном листу «Глас Српске», дана 19.10.2013. године.

Носилац пројекта је организовао јавну расправу о нацрту Студије утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, дана 06.11.2013. године у просторијама општине Зворник, у којој су учествовали и представници овог министарства.

Учеснике јавне расраве су са намјераваним захватом упознали представници „В&З-ЗАШТИТА“ Бања Лука, а о јавној расправи је сачињен записник, достављен Министарству дана 12.11.2013. године.

Министарство је, у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине,

донијело Оцјену о примљеним примједбама заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта, дана 23.12.2013. године, којом је наложено достављање Студије допуњене у складу са мишљењима Министарства здравља и социјалне заштите, Републичког завода за заштиту културно – историјског и природног насљеђа, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Записника са јавне расправе, Закључка од грађана пет мјесних заједница (Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље) - Зворник и општине Зворник.

Након пријема допуњене Студије утицаја на животну средину, дана 28.01.2014. године, а у складу са чланом 72. Закона о заштити животне средине, рјешењем Министра број 15.04-96-131/13 од 30.01.2014. године, именован је „ECO TRADE“ Градишка, институција која има овлашћење овог Министарства, да уради ревизију Студије утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника. Извјештај о ревизији

11

достављен је дана 17.02.2014. године, којим је установљено да се Студија може прихватити и да су Студијом уважене и прихваћене све достављене примједбе које су релевантне за предметни пројекат, достављене од заинтересоване јавности и заинтересованих органа и да Студија садржи податке из члана 72. став 2. Закона о заштити животне средине.

Носилац пројекта је доставио Студију у коначном облику у складу са примједбама и упутствима из извјештаја о ревизији, дана 03.03.2014. године, а дана 04.03.2014. године Министарство је затражило од ревидента да изврши контролу садржаја Студије утицаја на животну средину – коначна верзија што је и учињено дастављањем потврде о усклађености наведене Студије са Извјештајем о ревизији, дана 10.03.2014. године.

Студија утицаја на животну средину пројекта eксплоатацијe техничког

грађевинског камена кречњака на лежишту „ЈОШАНИЦА“ код Зворника, је саставни дио Рјешења о одобравању Студије.

У складу са Законом о административним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 100/11) уз захтјев је приложен доказ да је уплаћен износ од 1 000 КМ за издавање рјешења за одобравање студије утицаја.

Имајући у виду наведено, Министарство је према члану 73. Закона о заштити животне средине, одлучило као у диспозитиву.

Ово рјешење је коначно у управном поступку, те против њега није допуштена

жалба, али се може покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Бањој Луци у року од 30 дана од пријема овог рјешења. Тужба таксирана са 100 КМ судске таксе се предаје у два истовјетна примјерка непосредно Суду или му се шаље препоручено поштом.

Уз тужбу се прилаже ово рјешење у оригиналу или препису.

МИНИСТАР Сребренка Голић Достављено:

1. Наслову 2. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде 3. Министарству здравља и социјалне заштите 4. Републичком заводу за заштиту културно – историјског и природног насљеђа 5. Општини Зворник – Одјељењу надлежном за заштиту животне средине 6. Евиденцији 7. а/а

СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ТЕХНИЧКОГ ГРАЂЕВИНСКОГ КАМЕНА КРЕЧЊАКА НА ЛЕЖИШТУ „ЈОШАНИЦА“ КОД

ЗВОРНИКА

(КОНАЧНА ВЕРЗИЈА)

Бања Лука, март 2014. године

Завод заштите на раду Завод заштите од пожара Завод екологије и рударства

Пут српских бранилаца 15Х78000 БАЊА ЛУКА Е-mail: [email protected]. Тел.: 051 366 047 Факс: 051 366 046 Certificate CH06/0541

Студија утицаја на животну средину

"В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15Х, 78 000 Бања Лука Тел: +387(51) 366-046, Факс: +387(51) 366-046, e-mail: [email protected]

2

ПРЕДМЕТ

СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПОГОНА ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ТЕХНИЧКОГ КАМЕНА КРЕЧЊАКА НА ЛЕЖИШТУ "ЈОШАНИЦА" КОД ЗВОРНИКА – КОНАЧНА ВЕРЗИЈА

ИНВЕСТИТОР

"КАМЕНОЛОМИ" А.Д. ЗВОРНИК

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ

"В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука

БРОЈ РАДНОГ НАЛОГА

5060-2183-2/13

РАДНИ ТИМ

Весна Јанковић, дипл.инж.з.ж.с.

Жељка Макивић, дипл.инж.техн.

Драгица Батинић, дипл.инж.маш.

Нада Капор, дипл.инж.руд.

Бранислава Ферзановић, дипл.инж.пољ.

Мр Јован Вујић, дипл.инж.ел.

Зоран Јанковић, дипл.инж.техн.

Керкез Владо, дипл.биолог

Дијана Бјелајац, дипл.инж.техн.

Биљана Бајић, дипл.инж.техн.

Директор __________________________




3

САДРЖАЈ

ОПШТИ ДИО .......................................................................................................................... 7

1.1. Уводно образложење ................................................................................................... 7 1.2. Полазне основе за израду студије ............................................................................. 8 1.3. Приложена и кориштена документација .............................................................. 14

2. ТЕХНИЧКИ ДИО ............................................................................................................. 17 2.1. Локација и особине лежишта, микроклиматски услови ................................... 17

2.1.1. Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину 17 2.1.2. Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса .......................................................................................................... 17 2.1.3. Подаци о потребној површини земљишта у m2 за вријеме изградње, са описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере, као и површине које ће бити обухваћене када објекат буде изграђен ..... 18 2.1.4. Разлози за избор предложене локације ........................................................ 19 2.1.5. Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристика терена ....................................................................... 19 2.1.6. Подаци о изворишту водоснабдијевања (удаљеност, капацитет, угроженост, зоне санитарне заштите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама ......................................................................................................... 28 2.1.7. Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима ................................................................................................................. 31 2.1.8. Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације ................................................................................................. 31 2.1.9. Преглед основних карактеристика пејзажа ............................................... 44 2.1.10. Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара 44 2.1.11. Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографским карактеристикама у односу на објекте и активности ............................................. 46 2.1.12. Подаци о постојећим пословним, стамбеним и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице ........................................................... 46 2.1.13. Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима ....................................................................................................................... 47

2.2. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта, укључујући податке о њеном постојећем оптерећивању ............................................................................................... 49

2.2.1. Идентификовани извори емисија .................................................................. 49 2.2.2. Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама ..................................................................................................................... 50 2.2.3. Ниво саобраћајне и индустријске буке ........................................................ 52 2.2.4. Ниво јонизујућих и нејонизујућих зрачења ................................................... 53 2.2.5. Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње ...................................................... 53



4

2.2.6. Ниво подземних вода, правци њиховог кретања и њихов квалитет ......... 56 2.2.7. Бонитет и намјену коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту .................................................................................. 56

2.3. Опис пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини .............. 57 2.3.1. Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услове употребе земљишта у току градње и рада погона постројења предвиђених пројектом ....... 57 2.3.2. Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике ................................................................................................... 57 2.3.3. Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и друго ................................................................ 63 2.3.4. Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења (јонизујућа и нејонизујућа) ......................................... 64 2.3.5. Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја .......................................................................................................................... 68

2.4. Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје ............................................. 70

2.4.1. Квалитет ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне ................................................................................................. 70 2.4.2. Здравље становништва ................................................................................. 76 2.4.3. Метеоролошки параметри и климатске карактеристике ....................... 78 2.4.4. Екосистем ....................................................................................................... 79 2.4.5. Насељеност, концентрација и миграција становништва ......................... 79 2.4.6. Намјена и коришћење површина (изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) ........................................................................ 79 2.4.7. Комунална инфраструктура ......................................................................... 79 2.4.8. Промјене на природним добрима посебних вриједности и културним добрима и њиховој околини, материјална добра укључујући културно-историјско и археолошко наслијеђе ..................................................................................................... 80 2.4.9. Пејзажне карактеристике подручја ............................................................ 80 2.4.10. Међусобни односи претходно наведених фактора ..................................... 81 2.4.11. Опис метода које су предвиђене за процјену утицаја на животну средину 82 2.4.12. Директни и индиректни, секундарни, кумулативни, краткотрајни, средњи и дуготрајни, стални и повремени, позитивни и негативни утицаји ......... 82

2.5. Спецификација и опис мјера за спречавање, смањивање или ублаживање штетних утицаја на животну средину .......................................................................... 85

2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење ........................................................ 85 2.5.2. Мјере које се предузимају у случају несрећа већих размјера .................... 102 2.5.3. Планови и техничка рјешења заштите животне средине (рециклажа, третман и диспозиција отпадних материја, рекултивација, санација) ............... 103 2.5.4. Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину ...................................................................................... 104

2.6. Програм праћења утицаја на животну средину у току и након реализације пројекта ............................................................................................................................ 105



5

2.6.1. Приказ стања животне средине прије пуштања објекта у рад на локацијама гдје се очекује утицај на животну средину ......................................... 105 2.6.2. Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину .......................................................................................................... 105 2.6.3. Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара ............... 112

2.7. Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, с обзиром на утицај на животну средину ............................................................................................................................................ 114

2.7.1. Поређење главних утицаја на животну средину сваке од алтернатива са утицајима предложеног пројекта и са претпостављеним стањем животне средине 114

2.8. Усклађеност пројекта са Републичким стратешким планом заштите животне средине, другим плановима на основу посебних закона и плановима и програмима заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи и интерпретацију одговарајућих дијелова тих елемената ....... 114 2.9. Подаци о евентуалним тешкоћама на које је наишао носилац пројекта приликом прикупљања потребних података............................................................ 115 2.10. Посебан дио ............................................................................................................. 115

3. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................. 122 3.1. Констатација да ли се реализацијом предметног пројекта могу или не могу обезбиједити потребни услови за заштиту животне средине .................................. 122 3.2. Да ли је пројекат својом функцијом и техничким рјешењима безбједан у смислу утицаја на животну средину ............................................................................. 122 3.3. Приједлог сталне контроле параметара релевантних за утицај рада објекта на животну средину, а који су наведени у Студији ...................................................... 122 3.4. Приједлог носиоцу пројекта и органу надлежном за заштиту животне средине у смислу даљих поступака ................................................................................ 122

4. НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ ......................................................................................... 125 4.1. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине на предметној локацији .... 125 4.2. Кратак опис пројекта са подацима о његовој намјени и величини ...................... 127 4.3. Опис мјера за спречавање, смањивање или ублажавање штетних утицаја на животну средину ............................................................................................................... 128 4.4. Скраћени преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, са обзиром на утицаје на животну средину136

5. АНЕКСИ ....................................................................................................................... 138 Правни прописи: ................................................................................................................... 138 Кориштена документација: .............................................................................................. 139

6. ПРИЛОЗИ .......................................................................................................................... 141



6

1. ОПШТИ ДИО



7

На основу члана 72 став (6) Закона о заштити животне средине (Сл. гласник РС", број 71/12) достављамо Вам Kоначну верзију студије утицаја на животну средину за пројекат експлоатације техничког грађевинског камена кречњака на лежишту «Јошаница» код Зворника, експлоатационе површине 22,37 hа која у складу са примједбама и упутствима из Извјештаја о ревизији1 израђеног од стране «Еko trade» д.о.о. Градишка из фебруара мјесеца 2014. Извјештај о ревизији израђен је у складу са Рјешењем2 о повјеравању ревизије .... бр. 15.04-96-131/13 од 30.01.2014. године и иста је повјерена овлаштеној институцији «Еko trade» д.о.о. Градишка.

ОПШТИ ДИО

1.1. Уводно образложење

Имајући у виду законске одредбе, Рјешење о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја на животну средину, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, обавеза Инвеститора је израда Студије о утицаја на животну средину са идентификацијом, утврђивањем, анализом и оцјеном директних и индиректних утицаја експлоатације техничког грађевинског камена кречњака на лежишту "Јошаница", укупне површине експлоатационог поља сса 22,37 ha, те приједлогом рјешења за спречавање и смањивање истих.

Студија утицаја се односи на експлоатацију техничког грађевинског камена кречњака на лежишту "Јошаница", укупне површине експлоатационог поља сса 22,37ha а анализом су обухваћени слиједећи елементи и фактори:

Људи, флора и фауна,

Земљиште, вода, ваздух, клима и пејзаж,

Материјална добра и културно наслијеђе,

Међудјеловање претходно наведених фактора.

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је на основу члана 5. став 2. Правилника о условима за обављање дјелатности правних лица из области заштите животне средине, Рјешењем број 19-Е/05 од 03.10.2011. године на основу којег је издата Лиценца, овластило фирму "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бањалука за обављање дјелатности из области заштите животне средине.

На основу истог Рјешења, а поводом Захтјева Инвеститора "КАМЕНОЛОМИ" а.д. Зворник, којим се тражи израда Студије о утицају на животну средину експлоатацији техничког грађевинског камена кречњака на лежишту "Јошаница", "В&З-ЗАШТИТА" у наставку даје Студију о могућем утицају предметног површинског копа и технолошког процеса на животну средину, према достављеној пројектно-техничкој документацији.

У поступку израде ове Студије кориштена је приложена пројектно-техничка документација, подаци о физичко-хемијским особинама материјала којима ће се манипулисати на површинском копу, односно знања о технолошком процесу који ће се на њему одвијати и други литературни извори из ове области.

1 ,2 У Прилозима овог документа достављамо Вам копије наведених докумената



8

Циљ ове Студије је процјена могућег утицаја на животну средину наведеног површинског копа на локацији и давање препорука у циљу усклађивања техничко-технолошких рјешења са законски прописаним нормама за параметре загађења радне и животне средине.

Улога Студије утицаја на животну средину површинског копа у систему заштите животне средине је вишеструка, али је примарна и превасходна превентивна улога. Студије се раде како би се зауставила даља деградација животне средине, спречио увоз и увођење застарјелих и тзв. "прљавих" технологија и постројења, који су велики и потенцијално опасни загађивачи животне средине, као и да би се спречили акциденти или удеси ширих размјера.

1.2. Полазне основе за израду студије

Рад на изради Студије утицаја на животну средину површинског копа обухвата слиједеће задатке:

Сакупљање релевантне документације која ће послужити у изради Студије утицаја на животну средину и то: топографских подлога, тематских карти подручја, претходно урађених студија и анализа за предметно подручје, стратешких студија и планова заштите на државном и ентитетском нивоу;

Идентификацију постојећег стања животне средине и могућих утицаја на животну средину;

Квантификацију могућих утицаја и посљедица на животну средину;

Квалитативну и квантитативну анализу утицаја на животну средину;

Учешће на јавној расправи у матичној општини у којој се налази предметни површински коп на којима ће заинтересоване службе, организације и појединци бити у могућности да искажу своје ставове, приједлоге и примједбе, а консултант ће исте у реалној и разумној мјери уградити у предметни документ;

Израду плана заштите животне средине од потенцијалних негативних утицаја током изградње и експлоатације;

Израду плана мониторинга животне средине током изградње;

Израду одговарајуће документације прецизиране овим пројектним задатком.

Наручилац се обавезује да ће фирми "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о., испоставити сву неопходну документацију која је неопходна за израду предметне Студије.

"В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. се обавезезује да ће у свом раду користи постојећу техничку документацију у вези са предметним пројектом, као и до сада израђене Студије и анализе утицаја за подручје на коме се предметни објекат налази, Национални план активности на заштити и унапређењу животне средине (NEAP), као и законе, прописе, правилнике и упутства која регулишу активности у вези планирања и пројектовања предметног објекта и активности на заштити и унапређењу животне средине.

Основни задатак и циљ анализа везани за процјену утицаја на животну средину је, да јасно прикаже све потенцијалне утицаје погона за експлоатацију техничког



9

грађевинског камена кречњака, Инвеститора "КАМЕНОЛОМИ" А.Д. Зворник на животну средину као и да предвиди потребне мјере заштите и систем праћења. На основу Рјешења3 (бр.15.04-96-32/13 од 07.05.2013.год), издатог од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске о утврђивању обавезе спровођење процјене утицаја и прибављања Студије утицаја на животну средину погона пројекта експлоатације техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника а у складу са чланом 66. Закона о заштити животне средине ("Сл. гласник РС", број 71/12), члана 3. Уредбе о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријима за одлучивање о обавези спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", број 07/06, 21/10), Инвеститор је покренуо и процедуру процјене утицаја на животну средину. Ради провођења процедуре претходне процјене утицаја на животну средину захтјев са документацијом је достављен на мишљење сљедећим субјектима:

Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарству здравља и социјалне заштите, Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.

Од наведени субјеката, у Законом предвиђеном року, своје мишљење послали су Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа-Стручно мишљење4 број: 07/1.20,30/625-810/13 од 15.11.2013. године, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-Стручно мишљење5 број: 12.06-12192/13 од 07.11.2013. године и Министарство здравља и социјалне заштите-Стручно мишљење6 број: 11/04-012-442/13 од 11.11.2013. године. У законски предвиђеном року Општина Зворник, Одјељење за стамбено-комуналне послове и послове саобраћаја доставило је своје Мишљење7 бр. 05-511-92/2013 о урађеној Студији. Након проведене процедуре јавне расправе, у законски предвиђеном року, достављене су примједбе у виду закључака, и то Закључак од грађана пет мјесних заједница (Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље) везано за еколошку дозволу за каменолом «Јошаница».

На основу Оцјене8 о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа и прелиминарног стручног става носица пројекта експлоатације техничког грађевинског камена кречњака на лежишту "Јошаница" , укупне површине експлоатационог поља сса 22,37 ha (Број: 15.04-96-131/13, Датум: 23.12.2013. године) издатог од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију у јануару мјесецу 2014. године извршене су допуне и корекције нацрта Студије ради усклађености са Оцјеном. 3 ,3,4 , 5, 6, 7, 8 У Прилозима ове Студије налазе се копије наведених докумената



10

У наставку дајемо кратак преглед одговора на запримљена мишљења која су уврштена у допуњену верзију Студије утицаја експлоатације ТГК кречњака на лежишту „Јошаница“ :

a) Стручно мишљење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде бр. 12.06-12192/13 од 07.11.2013. године:

У припрадајућим тачкама Студије тачке дат је детаљан преглед постојећег стања квалитета и квантитета вода, земљишта и шума на подручју утицаја.

Мјере заштите и одговарајући третман током експлоатације а које се односе на површинске, подземне и отпадне воде наслале у зонама радних површина описане су у тачки 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење -Мјере за спречавање или смањење емисија у воде. У овој тачки такође су предложене мјере за одвођење и третман санитарних отпадних вода и вода са манипулативних површина.

Поступаци скидања и начин депоновања хумусног слоја, одређивање тачне локације као и поступак чувања објашњени су у 2.3.2. Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике - Производни процес добијања откривке (јаловине).

План кориштења депонованог хумосног слоја није објашњен из разлога што је лежиште највећим дијелом огољено.

Студијом утицаја наложена је израда Плана рекултивације Табела бр. 15: Преглед мјера са роковима за извршење.

Планом рекултивације биће дефинисане опције кориштења овог простора након завршетка експлоатације.

b) Стручно мишљење Министарства здравља и социјалне заштите РС (11/04-012-

442/13 од 15.11.2013. године)

Из резултата испитиваних параметара воде ријеке Јошаница ...... У тачки 2.2.5. Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње дали смо следеће образложење за неизвршену детаљну анализу. У разговору са стручним лицима из Института за заштиту здравља РС дошли смо до закључка да није могуће добити вриједности параметара квалитета/статуса реципијента ријеке Јошаница а које би представљале « нулто стање» из разлога што је на предметном локалитету присутан кумулативни утицај више привредних субјеката (лежиште Жлијебац у власништву «Тренд» д.о.о. Братунац као и асфалтна база «Зворник путева» а.д. Зворник) који својим активностима знатно утичу на квалитет реципијента. Квалитет водотока је је јако промјенљив и зависи прије свега од атмосферских услова, уређености



11

обала корита као и активностима узводно од предметног погона. Мишљења смо да је потребно до момента издавања еколошке дозволе провести наложене активности из Табеле бр. 15 Преглед активности и мјера са роковима за извршење како би се спријечило загађење реципијента ријеке Јошанице након почетка рада погона за експлоатацију ТГК кречњака „Јошаница“.

За отпадне воде (санитарне и површинске са експлоатационог поља),сепаратора уља и масти у Табели бр. 22: План мониторинга –Квалитет воде дат је приједлог мониторинг плана као и списак физичко-хемијских параметара које је потребно анализирати као и учесталост мониторинга.

За отпадне материјале које су наведене у студији наложена је израда Плана управљања отпадом. (Табела бр. 15 Преглед активности и мјера са роковима за извршење).

Мониторинг квалитета ваздуха приказан је у Табели бр. 22: План мониторинга –Квалитет ваздуха са дефинисаним мјерним мјестима, параметрима мјерења као и учесталости мјерења.

Сви потенцијални загађивачи, ефлуенти и емисије који могу наршити квалитет живитне средине у било ком облику а који се могу довести у везу са технолошким процесом експлоатације обрађени су у Тачки 2.4. Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје.

У дугорочном смислу праћења здравсвеног стања становника локалне заједнице и промјена стања животне средине обавеза Власника је да изврши обавјештавање уколико се изградњом објекта појави било какав негативан утицај на здравље људи и животну средину у складу са одредбама Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр.71/12) и надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите РС. Када се ради о заштити здравља становништва, потребно је слиједити Здравствену политику и стратегије за здравље у Републици Српској до 2020. године и препоруке Стратегије за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктура и функције установа за здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације (Сл.гл.РС бр.56/02) који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕАП) за РС, усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02).усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02).



12

c) Стручно мишљење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа бр. 07/1.20,30/625-810-1/13 од 15.11.2013. године:

На Слици бр. 9: Предметна локација са уцртаним заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима уз помоћ GISPASS базе односно мултимедијалне просторне базе података о заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима у Републици Српској приказана су сљедећа заштићена подручја на подручју општине Зворник а које се односе за предметни локалитет чиме је испоштовано Мишљење Завода о претходној процјени..... бр. 07/1.20,30/625-244/13).

Инвеститор се обавезује да уколико у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавести Завод, и предузме све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлаштеног лица (члан 84. Закона о културним добрима). Мјера наложена у 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта.

Инвеститор се обавезује да Заводу достави Пројекат рекултивације затим уколико у току радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има својство споменика природе, обавијести Завод и предузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 47. Закона о заштити природе). Мјера наложена у 2.5.1.Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта.

Адекватну санацију и рекултивацију треба изводити према посебном Пројекту санације и рекултивације и да предвиде да се те активности одвијајау фазно, када експлоатација одмакне. Моделирање терена изводити што је више могуће природним нагибима сусједних брежуљака. По избору врста за рекучтивацију треба да се користе аутохтоне врсте. Пројекат санације рекултивације доставити на сахласност Заводу. Мјера наложена у 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта.

d) Мишљење бр. 05-511-92/2013 од 09.12. 2013. године, Општина Зворник,

Одјељење за стамбено-комунлане послове и послове саобраћаја, Закључци са збора грађања бр. 01-016-41-08/13 од 13.11.2013. године, МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље Закључци са збора грађања бр. 01-016-41-08/13 од 13.11.2013. године, МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље:

У поглављу 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење -Мјере заштите при транспорту испоштовани су закључци са збора грађана односно наложене су следеће мјере:



13

Рударске машине морају искључиво користити три прелаза (код управне зграде, код дробилице и код магацина експлозива) за прелазак преко путне мреже Дивич-Липље.

Поставити забране преласка мимо одређених прелаза. Дио прелаза редовно чистити од наноса блата и камења јер путу

комуникацију користи становништво околних мјесних заједница. У зимском периоду користити механизацију за чишћење снијега ради

проходности локалног пута кроз каменолом.

У поглављу 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Мјере за спречавање или смањење емисија у ваздух радне и животне средине уважени су закључци око проблема прашине ријеши квашењем и то :

На самој дробилици и пресипним мјестима поставити мобилне распршиваче. Систем мора бити такав да се обавезно укључује при свакој појави прашине, како би се спречила или ублажила емисија исте у ваздух радне али и животне средине.

У периоду сувог ваздуха, смањење емисије прашине на утоварним мјестима-депонијама готових производа вршити прскањем материјала водом. Прскање вршити из мобилне цистерне са уграђеним распрскивачем. Спровођење мјере вршити континуирано-по потреби.

За смањење прашине на привременим "депонијама" готових производа вршити прскање водом површинског слоја депонија.

За смањење запрашености на манипулативним површинама којима се обавља унутрашњи и вањски транспорт ровног материјала и агрегата, користити мобилну цистерну за прскање водом површинских слојева истих.

За вријеме сушног периода и при појави јачих вјетрова чија је брзина већа од 8 m/s сви радови на површинском копу се морају обуставити.

У поглављу 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима,

нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Мјере за спречавање или смањење емисија у воде дали смо списак активности и мјера ради спречавања неконтролисаног отицања оборинске воде и наноса блата и камења по путној комуникацији као и активности на спречавању запушености корита ријеке Јошаница.

Изградити заштитне баријере односно ободне канале на границама етаже са јаловином како си се спријечило јаружање површинских вода са јаловином у водоток Јошаница и по путној комуникацији Дивич-Липље.

Водити рачуна о проходности ријечног корита Јошаница која протиче у близини будућег погона. У случају да дио одмиране количине неконтролисано доспије у корито ријеке одмах извршити уклаљање доспијелог материјала како би се избјегле поплаве те омогућио несметан прилаз ријечним организмима.



14

e) Прелиминарни стручни став инвеститора «Каменоломи» а.д. Зворник о примљеним примједбама везаним за Нацрт Студије утицаја на животну средину за наведени пројекат бр. 05-503 од 19.12.2013. године испоштоване су и уграђене у припадајућа поглавља допуњене Студије утицаја на које које се примједбе односе.

1.3. Приложена и кориштена документација

Приложена документација

Копија катастарског плана

Посједовни лист

Рјешење о потврђивању геолошких резерви и квалитета камена кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника бр. 05.09/310-13/13 од 16.01.2013. године, Министарство индустрије, енергетике и рударства РС.

Рјешење бр. 15.04-96-32/13 од 07.05.2013.године о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију;

Рјешење о одобрењу за употребу и кориштење рударских објеката – дограђеног дијела сепарације и рударске механизације издато од стране Министарства привреде, енергетике и развоја бр.: Уп//I-05-310-46/03 од 22.01.2004. године;

Извјештај о мјерењу квалитета ваздуха 5031-380-2/12, "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, јули 2012. године

Записник о мјерењу укупног еквивалентног нивоа буке 502-380-1/12, "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, јули 2012. године;

Извјештаји о анализи воде

Рјешење о водној дозволи бр. 01/3- ВА.1-4004-1/13 од 09.09.2013. године, ЈУ «ВОДЕ СРПСКЕ» Бијељина;

Мишљење у вези Студије утицаја бр. 12.06-12192/13 од 07.11.2013. године, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Мишљење у вези Студије утицаја бр. 07/1.20,30/625-810-1/13 од 15.11.2013. године, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа;

Мишљење у вези Студије утицаја бр. 11/04-012-442/13 од 11.11.2013. године, Министарство здравља и социјалне заштите;

Записник са јавне расправе одржане 06.11.2013. године;

Мишљење бр. 05-511-92/2013 од 09.12. 2013. године, Општина Зворник, Одјељење за стамбено-комунлане послове и послове саобраћаја;

Закључци са збора грађања бр. 01-016-41-08/13 од 13.11.2013. године, МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље;

Прелиминарсни стручни став бр. 05-503 од 19.12.2013. године, «Каменоломи» а.д. Зворник;



15

Оцјена бр. 15.04-96-13-131/13 od 23.12.2013. године, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију

Рјешење о повјеравању ревизије Студије утицаја бр. 15.04-96-131/13 од 30.01.2014. године

Извјештај о ревизији Студије утицаја, «Eko trade« д.о.о. Градишка из фебруара 2014. године

Кориштена документација

Елаборат о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви техничког грађевинског камена- кречњака на лежишту «Јошаница» код Зворника – са стањем 31.12.2011.год., израђен од стране предузећа д.о.о.„Kриптос „ Милићи , 2012.год.

Допунски рударски пројекат експлоатације камена кречњака на ПК« Јошаница»- запад, израђен од стране а.д. «Каменоломи» Зворник, 2005.год.

Главни рударски пројекат експлоатације кречњака на налазишту «Јошаница»израђен од стране Пословног удружења «»Камергран « Београд, 1971.год.

Рјешење о потврђивању геолошких резерви и квалитета камен кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника бр. 05.09/310-13/13 од 16.01.2013. год.

Доказ о власништву земљишта ( посједовни лист)

Рјешење бр. 15.04-96-32/13 о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, 07.05.2013.год.



16

2. ТЕХНИЧКИ ДИО



17

2. ТЕХНИЧКИ ДИО

2.1. Локација и особине лежишта, микроклиматски услови

2.1.1. Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину

Каменолом техничког грађевинског камена - кречњака "Јошаница" формиран је у

долини ријеке Јошанице непосредно уз лијеву обалу Зворничког језера, сса 4 km јужно од Зворника. Лежиште кречњака "Јошаница" захвата јужне и југозападне падине брда "Млађевац" са највишим врхом 525 m и висинском разликом 355 m.

Eксплоатација техничког камена кречњака на лежишту „Јошаница“ започета је 1970 год. Од почетка експлоатације на предметном лежишту, па до фебруара 1987.год. експлоатација је вршена непрекидно, а да се при томе није приступило истраживањима нових и прекатегоризацији постојећих резерви. Због наведеног немарног односа већ крајем 1985.год долази до нагле промјене у хемијском саставу кречњака, који више по квалитету не задовољава услове за индустрију шећера због чега је остало непласирано 40% укупне производње. Почетком 1986 год. извршена је одговарајућа геолошка проспекција, на бази које је урађен Пројекат детаљних геолошких истраживања локалитета западно од постојећег каменолома. Након изведене 4 истражне бушотине укупне дубине од 260 м и отпуцане кречњачке масе за добијање индустријских узорака, затим свих лабораторијских испитивања, потврђен је одговарајући квалитет за индустрију шећера и нискоградњу, на основу чега је 1987.год. израђен Елаборат о класификацији, категоризацији и прорачуну рудних резерви техничког грађевинског камена – кречњака на локалитету „Јошаница-запад“ код Зворника.

Након дугогодишње експлоатције минералне сировине на предметном камнеолому, а у циљу утврђивања квалитета и количине камена кречњака са стањем 31.12.2011.год израђен је Елаборат о класификацији, категоризацији и прорачуну техничког грађевинског камена –кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника. Министарство индустрије, енергетике и рударства РС је својим рјешењем бр. 05.09/310-13/13 од 16.01.2013. год (Прилози) потврдило геолошке резерве и квалитет камена –кречњака на лежишту „Јошаница“. Технологија експлоатације грађевинског камена кречњака дата је у Главном рударском пројекту израђен од стране Пословног удружења «»Камергран « Београд, 1971.год. Такође, урађен је и Допунски рударски пројекат експлоатације камена – кречњака на ПК „Јошаница“-изнад етаже К-300 2005.год.

2.1.2. Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса

Према катастарској подјели, каменолом се налази на к.ч. бр. 1969/1 К.О. Зворник, а дробилично сепарационо постројење смјештено је на грађевинској парцели означеној као к.ч. број 381/161 К.О. Зворник. Копија катастарског пална дата је у Прилозима овог документа.



18

2.1.3. Подаци о потребној површини земљишта у m2 за вријеме изградње, са описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере, као и површине које ће бити обухваћене када објекат буде изграђен

У склопу јединственог лежишта издвојено је откопно поље "исток" приближних димензија 370 х 230 m и откопно поље "запад" приближних димензија 330 х 420 m рачунајући и седименте ладиничке "капе". Укупна површина експлоатационог поља каменолома Јошаница износи cca 22,37 ha. Тренутно се откоп врши на откопном пољу Јошаница- "запад".

Експлоатационо поље каменолома "Јошаница" дефинишу координате слиједећих преломних тачака:

Слика бр. 1: Сателитски приказ локације

Тачка Y X A 6 587 600 4 912 900

Б 6 587 700 4 912 900

Ц 6 587 800 4 912 850

Д 6 587 900 4 912 900

E 6 588 000 4 912 900

Ф 6 588 230 4 912 675

Г 6 588 565 4 912 675

Х 6 588 560 4 912 825

И 6 588 605 4 912 950

Ј 6 588 350 4 913 215

K 6 588 235 4 913 160

Л 6 588 100 4 913 250

M 6 587 850 4 913 460

Н 6 587 705 4 913 415

O 6 587 700 4 913 250

П 6 587 600 4 913 100

„Каменоломи“ а.д. Зворник



19

2.1.4. Разлози за избор предложене локације

Избор локације је условљен самом врстом дјелатности (експлоатација минералне сировине - техничког грађевинског камена кречњака) и извршен је након геолошких истражних радова који су потврдили квалитет и резерве сировине.

Кречњак са овог лежишта употребљава се у грађевинарству као ломљени некласирани материјал за насипање путева (агрегат за насипање или тапон материјал) и као сепарасини (гранулисани) агрегат за производњу бетона и битуминизираних носећих слојева асфалта. Осим наведеног, овај кречњак се може користити за фабрикацију шећера и за насипање горњег построја жељезничких пруга.

Захваљујући повољном географском положају лежишта и доброј инфраструктурној повезаности са Зворником и ширим подручјем, постоји могућност пласмана камених фракција у остале дијелове Републике Српске, Федерацију Б иХ и сусједне земље.

2.1.5. Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристика терена

Град Зворник се развио на ријечној тераси с десне стране ријеке Дрине. Терен околине Зворника је морфолошки врло разуђен. Површина терена је испресијецана мањим ријечним токовима. На релативно малим растојањима постоје велике висинске разлике између појединих дијелова терена, тако да је надморска висина града од 135 до 220 метара.

У ужој околини Зворника највише коте су Удрич 1043 m, Мачков Камен 923 m и Кошутња стопа 940 m. Оближња брда су: Велика стијена 712 m, Бабија 662 m, Лађа 732 m, Млађевац 527m и Лисина 508 метара надморске висине.

Геолошке и педолошке подлоге локалитета ПК Јошаница узели смо из постојећих SOTER јединица РС. Принцип SOTER јединице (цјелине) је да се прикупи велики број релевантних података о земљишном простору ширег региона. На простору РС издвојено је 238 SOTER цјелина приказаних на следећој слици у размјери 1: 200 000.



20

Слика бр. 2: SOTER цјелине РС

Слика бр. 3:. Прегледна карта геолошких подлога по SOTER цјелинама



21

Геоморфолошке карактеристике

На следећој слици приказан је географски положај ширег подручја лежишта кречњака "Јошаница" код Зворника.

Легенда:

Позиција каменолома и лежишта

Слика бр. 4: Географска карта лежишта кречњака «Јошаница»



22

Геолошке карактеристике ширег подручја

Ради представљања геолошких карактеристика ширег подручја руководили смо се подацима и картама аутора С. Мојсиловића са сарадницима , које смо прикупили из пројеката. ПАЕЛОЗОИК Шкриљци и пјешчари палеозоика (Рг)

Терене шире околине Зворника изграђују палеозојске наслаге дринског типа развића, а представљају крајњи сјеверозападни ободни дио велике палеозојске зоне. Главни литолошки чланови су слабо метамрофисани кварцни пјешчари, кварцити, филити и офиолити.

На основу расчлањавања творевина дринске палеозојске серије у сусједним теренима констатовано је да ове стијене припадају углавном средњем дијелу ннлеозојске сукцесије.

Од основних елемената склопа најбоље је изражена фолијација, која се углавном поклапа са површима слојевитости. Кластични седименти доњег тријаса (Т,1)

Ови седименти леже дискордантно преко јако убраних палеозојских творевина. Представљени су кварцним конгломератима, бречама, кварцитима и цјсшчарима. Аутори су ове стијене издвојили од раније третираних као пермо-тријас, те их прецизније дефинишу као најнижи дио доњег тријаса - сајски поткат. ТРИЈАС "Зворничка серија"

Преко кластичних седимената најнижег тријаса леже кварцити и глинци љубичасте и зелене боје, у којима се срећу прослојци слојевитих кристаластих кречњака. Навише слиједе најприје плочасти, а затим масивни кречњаци дебљине око 200м. Кречњаци су кристаласти у којима је од фосилног садржаја нађена само конодонтна фауна. Тако је на профилу Јошанице (шире подручје предметног лежишта) констатована Gondolella navicula, Ozarcodina tortilis, Lonchodina spengleri и др. Нађене конодонте представљају асоцијацију која се јавља у средњем тријасу, док су поједине врсте везане за анизијски кат.

Потребно је напоменути да су аутори код расчлањивања тријаских седимената "Зворничке серије" и доњотријаских творевина примјењивали различите критеријуме. Тако су у "Зворничку серију" уврштени кластити пермотријаса, кречњаци анизика и пирокластичне стијене ладиника, што представља апсурд. Детаљнији опис дат је у геолошка грађа лежишта.



23

ЈУРА

Дијабаз-рожначка формација (Ј2,3)

Највећа и најдужа зона ове формације изграђује терене ушћа Радаљске ријеке у Дрину и пружа се дуж југозападних обронака планинског масива Борање. У литолошком саставу доминирају глинци, рожнаци, а јављају се пјешчари, дијабази, серпентинити, кречњаци, филити, кварцити и друге стијене.

У западном дијелу зворничког подручја регистоване су творевине дијабаз-рожначке формације које као тектонски прозори вире испод седимената "Зворничке серије". Серпентинити (Sе)

Ове творевине изграђују дијелове терена западно и источно од Зворника. У већини случајева су у тектонском односу са палеозојским, тријаским и горњокредним наслагама. Изразито су шкриљави, бречасти и испресијецани бројним пукотинама. Честа је интензивна алтерација - карбонатизација и силификација, које су најчешће удружене. Стијене су изграђене од серпентина са много секундарних карбоната, Кaлцедона и опала. Бастит је ванредно риједак и показује да су примарне стијене биле харцбургити. На више мјеста ови метаморфити су пробијени мањим жилицама РПбра и родингита. ГОРЊА КРЕДА

Горњо кредни седименти представљају разноврсне творевине настале након регионалне трансгресије која је покрила сјеверне и сјеверозападне копнене површине Динарида. Због веома разуђеног рељефа основног горја таложени су разнолики седименти од грубо-кластичних, карбонатних до финокластичних варијетета. Лискуновити и вадновити пјешчари (К2

3)

Највеће расапрострањење ових кластично-карбонатних седимената имају западно од Зворника гдје су обухваћени терени Црног врха, Глумина и Снагова. Фактички, ови лискуновити и претежно банковити пјешчари представљају бочну фацију кречњачког развоја горње креде. Према опису и структури ови седименти генетски дијелом припадају турбидитним седиментима, ствараних из мутних токова. Унутар ове серије регистровани су кречњачки улошци и сочива мањих димензија. Микро и макро палеонтолошким анализама у потпуности је дефинисана горњо кредан припадност. Масивни и слојевити кречњаци (К2

3)

Непосредно уз предходни горњокредни члан смјештени су масивни и слојевити кречњаци. Као што је напоменуто, заједно са претходним чланом представљају јединствену стратиграфску цјелину.



24

Детаљнијим седиментолошким испитивањима утврђено је да велики дио кречњачких стијена изграђују калкаренити, што упућује и на стварање из мутних токова. Гоњокредна припадност је у потпуности детерминисана палеонтолошким садржајем. ТЕРЦИЈАР Дацитско-андезитске стијене (αρα)

На теренима ширег простора Зворника дацитско-андезитске стијене се јављају као изливи праћени већим или мањим количинама пирокластичних седимената.

Припадају терцијарном магматизму, заправо субвулканским ефузијама које су се одвијале у више фаза. Дацито-андезити су порфирске стијене са кварцом или без Лега, са андезином и бојеним минералима (биотит, амфибол и пироксен) имају холокристаласту и хипокристаласту порфирску структуру мање или више захваћени хидротермалним промјенама, које се углавном огледају и серицитизација, карбонатизација, хлоритизација а мање и силификација. Пирокластити (θ)

Велики дио терена југозападно од Зворника изграђују пирокластичне стијене, Које су често везане уз ефузивне. То су углавном широке зоне и преко З km, а пружају се 10-так km. Ови дјелимично услојени туфови граде интекалације у палеонтолошки сигурно детерминисаним миоценским седиментима, тако да је старост вулканизма у иотпуности дефинисана. Регистровани су и мањи чепови кварцлатита. Седименти средњег тортона (2М2

2)

Заступљени су на подручју сјеверно од Зворника, гдје изграђују терене од Доњих Глумина до Ораховаца. То је фација пјешчара, глинаца и лапораца а рјеђе и Лапоровитих-лајтовачких кречњака. Доминантни члан су пјешчари и пјескови хетерогеног литолошког и гранулометријског састава, затим слиједе глинци и лапорци те дјелимично и конгломератични пијескови. Стратиграфска припадност је палеонтолошки документована. Плиоценске творевине ( Pl 1

2)

Само мали дио терена на крајњем југозападном дијелу листа Зворник изграђују понтски пијескови, глине и шљункови. Старост им је одређена на основу суперпозиције и корелације са другим теренима.



25

КВАРТАР (t2, t1, al)

Квартарне творевине изграђују проширене долине ријеке, а као геоморфолошки облици регистроване су ријечне терасе (t2, t1) и алувијалне творевине. Ријечне терасе су израђене од иловаче, шљункова, супијескова а рјеђе и пијескова, које у долини Дрине износе и 25m дебљине. Непосредно уз терасе ааступљени су алувијални наноси, чији састав директно зависи од геолошког састава терена кроз који водоток протиче. Тектоника

Терени шире Зворничке области у тектонском смислу припадају дијеловима двију крупних геотектонских јединица, које су по својој геолошкој еволуцији и стратиграфско-тектонским карактеристикама битно различити. Дринска област, којој припада и Зворничко подручје, по ауторима листа Звроник, представља дио 1еликог антиклиноријума са значајним структурама које су представљене регионално метаморфисаним геосинклиналним творевинама. Код Зворничког језера палеозојске творевине су краљуштасто навучене преко тријаских у смијеру југозапада. У оквиру дринске области издвојена је посебно јединица зворничке зоне расиједања и краљуштања. Основно обиљежје ове зоне је знатно већи кристалинитет свих стијена "зворничке серије", који је последица интензивних тектонских покрета. Дугачким дислокацијама правца пруж1ања СЗ-ЈИ, издвојено је неколико зона. Главан зоврничка дислокација је реверсна. Она пролази западно и југозападно од Зворника а праћена је до Дрине. Дуж ње је цијела "зворничка серија" навучена преко јурских серпентинита и горњокредних кластичних творевина у смјеру југозапада. Врло су јасне и дислокације јужно од Дивича у "зворничкој серији", обично између Кристаластих кречњака и кварцита.

Потребно је истаћи да је последњих 30-так година напуштена концепција eволуције земљине коре кроз развој геосинклинале и орогенезе. Савремена гледања еволуције епидермалног дијела литосфере реконструишу се кроз кретања kонтинената. Отварања океанских простора те њихово сукобљавање популарно названо "тектонска плоча". Гледајући са тог аспекта предметно продручје је уцрстано управо у зону сучељавања двају континената тзв. зона "Зворничког шава", тaко да дринска област представља дио јужног континента који током јуре подилази-вубдукује под Јадарски комплекс стијена који припадају сјевероисточном цонтиненту. У тектоници плоча постоји мноштво радова страних и домаћих аутора. Поеебно треба нагласити радове новијег датуна од којих се истичу тектонске реонизације Димитријевић Д. М. (1997.) и Карамата С. и Вујновић Л. (2000.) по ццјима зворничко подручје припада Дринско-ивањичком елементу који се са фвероистока и истока граничи са Вардарском зоном. Управо ово подручје -"зворнички шав" представља траг затвореног дијела Тетиса.



26

Хидрогеолошки и сеизмички услови

Банковити и масивни кречњаци анизика, представљају минералну сировину. Преко наведених кречњака конкордантно слиједе ладинички седименти, рожњаци, лапорци и глинци.

Анизички кречњаци са изразито карстно-пукотинским карактеристикама, односни веома добрим филтрационим својствима, што их опредјењује у хидрогеолошке колекторе –проводнике.

Обзиром на геолошки склоп лежишта и практично хидрогеолошко прачење на терену током 30 година експлоатације на предметном каменолому, може се речи да су хидрогеолошке прилике лежишта веома повољне, јер скоро сва атмосферска вода практично одлази у подземље испод лежишта. Само мањи дио атмосферске воде, код великих падавина, избија на површину и дренира у ријеку Јошницу.

Слика бр.5: Прегледна карта са хидрогеолошким карактеристикама

Из горе приказане карте види се да се на локацији налазе кречњаци, масивни и слојевити, мјестимично са доломитима које су оцјењене као интензивно карстификоване средине, високе водопроводности.



27

Према сеизмичкој категоризацији терена, Зворник са ужом околином сврстан је у зону са VIII° по MCS скали, док шира околина припада VI°. С обзиром на локацију Зворника, на постојање бране и језера изнад насеља, врло је важно тачно познавање сеизмичности овога тла и прилагођавање изградње тим условима. Терен, као цјелина, представља релативно стабилну површину.

Слика бр. 6: Карта сеизмичких карактеристика Републике Српске



28

2.1.6. Подаци о изворишту водоснабдијевања (удаљеност, капацитет, угроженост, зоне санитарне заштите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама

Каменолом техничког грађевинског камена - кречњака "Јошаница" формиран је у долини ријеке Јошанице непосредно уз лијеву обалу Зворничког језера, сса 4 км јужно од Зворника. Снабдијевање водом за пиће предметне локације врши се из градског водоводног система и у близини предметне локације нема изворишта питке воде. Организовано водоснабдијевање на општини Зворник имају следећа мјеста:

Зворник са приградским насељима уз који су прикључена и насеља уз магистрални водовод (Сопотник, Дрињача) и

Козлук. Град Зворник и приградска насеља Дивич и Каракај снабдјевају се водом из више

изворишта: - дио градског подручја (доња зона града), Каракај са дијелом

Јардана,индустријска зона, Дивич, повремено дио насеља Кула Град и Дрињача из каптираних извора Сопотник и Ђевање (до коте 160 м) и са бунарског захвата у Зелињу;

- дио градског подручја (горња зона града) из бунарског постројења "Мејдан" (Гробнице, Бајр, Фетија, Лисишњак, дио Палучака и дио Видакове њиве).

- Видакова њива, Буковик, Тузланска малта и дио Вароши из каптираних изворишта Буковик, Змајевац и Вран поток.

- Насеље Кула Град користи воду са каптираног изворишта Грохот. - Козлук користи воду са бунарског захвата Козлук - Бунар Брањево за снабдијевање водом за пиће становништва Брањева Сви наведени каптирани извори припадају пукотинско-карстним изданима која

имају знатна колебања нивоа воде зу току године, а подложна су замућењима за вријеме јаких киша (Сопотник и Ђевање). Прихрањивање издани се врши из оборинских вода, у ширем брдовитом подручју, западно од изворишта, као и водом из повремених и сталних водотока са тог подручја.

Сви бунарски захвати су у алувијалним изданима. Издан подземних вода је формирана у шљунковито-пјесковитом седименту, дебљине цца 8 м. Издан се прихрањује из ријеке Дрине. Водоносне седименте чине средње до крупнозрни шљункови са пијеском.

Водоводни систем у граду Зворнику има капацитет изворишта око 140 l/s, али је због мале пропусне моћи магистралног цјевовода могуће ангажовати свега око 80 l/s, што је у овом моменту недовољно.

Хидрографска мрежа општине Зворник је развијена с обзиром да подручје општине Зворник обилује водама које се јављају у виду извора или у облику мањих или већих



29

водотока. Посебно се издвајају водотокови ријеке Дрине и Дрињаче, као и Зворничко језеро. Ријека Дрина од границе са општином Братунац до границе са општином Бијељина протиче у дужини од 53 km.

Површина сливног подручја Дрине је 19.570 km² (у БиХ 7.321 km²). То износи 20% сливног подручја Саве, док количина воде дринског слива која утиче у Саву износи више од 30% њеног сливног подручја. Ријека Дрина, која чини хидрографску окосницу општине, са притокама располаже знатним хироенергетским потенцијалом. Дрина и ријека Сапна често при већем водостају плаве пољопривредна земљишта у приобалним теренима и тако причињавају штету пољопривредним културама, стамбеним и другим објектима. Због више изграђених хидроакумулација на Дрини и њеним притокама у горњем току Дрине, у случају великих и обилних падавина и наглог раста водостаја, може да угрози подручје општине Зворник. Ако проток воде на брани у Зворнику износи 800-1000m3/s, нема опасности од поплава. Међутим, ако проток воде на брани у Зворнику достигне 2500 m3/s и више, морају се увести мјере приправности за одбрану од поплаве. Ако проток воде достигне 5500 m3/s биће поплављени нижи дијелови града (Бексуја), као и дијелови насеља Каракаја, Челопека,Тршића, Табанаца, Козлука, Роћевића и Средњег Шепка. При протоку од 9000 m3/s биће поплављен Зворник од обале до ул. Светог Саве и Лисичњака, као и улица Вука Караџића инасеља од Зворника до Брањева, тј. све пољопривредне површине од обале Дрине до пута Зворник - Бијељина.

Ријека Сапна, чије сливно подручје има површину од 104 km2, а дужина тока је 25 km, може да достигне максимални проток од 14 m3/s.

Због велике потисне моћи воде из горњег и средњег дијела водотока, а због тога

што има мали пад водотока у доњем дијелу, Сапна врло често плави околна земљишта, а критично стање настаје када истовремено дође до великог водостаја Дрине. У таквој ситуацији Сапна поплави веће површине плодног земљишта и добар број стамбених и других објеката, као и путне саобраћајнице Каракај - Шетићи и Каракај - Бијељина.

Остали водотоци, као што су: Хоча, Златица, Козлучка, Јасеничка, Каменичка и Локањска ријека су бујичастог карактера и изливањем из својих корита причињавају велике штете у пољопривреди, као и стамбеним и привредним објектима.

Поток Хоча има површину сливног подручја од око 45 km2 и дужину водотока 18 км. При обилнијим падавинама максимални проток воде достигне 1,5 m3/s па плави терен у околини корита, а посебно у рејону Каракаја, чиме угрожава индустријске објекте и добар број стамбених објеката, чинећи при том велике материјалне штете.

Поток Златица протиче кроз град и има површину слива око 5 km2 док је дужина водотока кроз урбано подручје 3,3 km. Максимални проток Златице забиљежен је у мјесецу јуну 1987. год, и износио је око 75 m3/s. Вода се тада излила из корита и поплавила објекте Здравственог центра Зворник и више стамбених и других објеката, чиме је причинила и велику материјалну штету.

Козлучка, Јасеничка, Каменичка и Локањска ријека се такође изливају при великим водостајима и причињавају штете у пољопривреди, а и угрожавају више стамбених и



30

других објеката. На Козлучкој и Јасеничкој ријеци предузете су одређене превентивне мјере које у доброј мјери позитивно утичу на ублажавање од посљедица поплава.

Слика бр. 7: Карта хидрографије Републике Српске

Локација лежишта „Јошаница“ нелази се налази у оквиру зона санитарне

заштите, а исте се могу видјети преко ГИС прегледника ЈУ "Воде Српске", Бијељина.

Слика бр. 8: Приказ зона заштите изворишта

Лежиште „Јошаница“



31

2.1.7. Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима

Клима на подручју општине је умјерена и континентална. Љета су топла са просјечном температуром ваздуха, најтоплијег мјесеца јула је између 20 – 22 ˚С.

Зиме су већином хладне, а температура најхладнијег мјесеца јануара креће се од 1 - 8˚С.

По атмосферским падавинама, територија општине спада у сиромашна подручја. Просјечне годишње падавине износе око 850 mm/m2 атмосферског талога у облику кише или снијега. Падавине су равномјерно распоређене у току године. Најинтензивније су падавине у јесен и прољеће. Средња годишња релативна влажност је 78 %, а најмања је у летњем периоду, око 60 % док се зими креће и преко 85 %. Висина снијега на појединим подручјима буде и до 1,20 метара са честим сметовима, што угрожава саобраћај и причињава штете на крововима стамбених и других објеката.

Ветрови су ријетки и слаби. Преовладавајућа су југозападна ваздушна струјања и имају уједно и највеће брзине. Максимална брзина ветра је забележена из јужног правца и износила је 100 km/h, и углавном причињавају штету на крововима и далеководним стубовима.

Магле су карактеристичне уз долине и ријеке Дрина и Сапна. Веома су честе и појављују се током целе године са највећом изражености у пролеће и јесен.

Дакле, што са тиче климатских чинилаца који су од значаја за процену угрожености од природних и других несрећа, треба истаћи сљедеће:

- да се температура ваздуха одликује великим колебањем у току године,

- да је релативна влажност ваздуха нешто повећана у односу на суседне крајеве и износи око 78%,

- да просјечне годишње падавине износе око 850 mm/m2 и да око 107 дана отпада на вријеме падавина,

- да су вјетар и ваздушна струјања уопште на територији општине карактеристична и каналисана долином ријеке Дрине и југозападним правцем и да практично имају највећу брзину која износи 3,4 m/s и

- да осунчавање у току године траје око 2005 h или 45 % од могућег трајања.

2.1.8. Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације

Флора

Вегетација овог локалитета резултат је усклађивања биоценоза и станишних услова у врло дугом периоду развоја живог свијета уз значајан утицај антропогеног дјеловања кроз историју. Распоред биљних заједница на овом простору је посљедица међусобног дјеловања климатских, геолошко-педолошких, орографских и антропогених утицаја.



32

На овом подручју заступљене су шуме китњака и обичног граба, шуме букве и шуме китњака у субмонтаној зони, а у нижој зони шуме лужњака и граба, лужњака, црне јове, врбе и топола. У највишем дијелу заступљене су шуме букве и јеле.

На истраживаном локалитету нема природних добара посебне вриједности, дакле нема ријетких ни угрожених биљних и животињских врста па самим тим ни њихових хабитата. На ширем локалитету копа могућа је заступљеност сљедећих биљних и животињских врста које се налазе на Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске:

ПОРОДИЦА: Ranunculaceae

Aconitum anthora Aconitum lycoctonum Anemone apennina Clematis integrifolia Paeonia mascula Ranunculus circinatus Ranunculus conccinatus Ranunculus ilyricus Ranunculus serbicus

ПОРОДИЦА: Caryophyllaceae Arenaria gracilis Cerastium decalvans Cerathophylum demersum Dianthus petraeus Dianthus superbus Minuartia bosniaca Minuartia mediterranea Minuartia sedoides ПОРОДИЦА: Violaceae Viola beckiana Viola palustris ПОРОДИЦА: Primulaceae Primula kitaibeliana Soldanella alpina ПОРОДИЦА: Apiaceae Astrantia camiolica Athamanta turbith Bunium alpinum Bupleurum karglii Bupleurum lancifolium Chaerofhyum coloratum



33

Ligusticum mutellina ПОРОДИЦА: Rosacae Dryas octopetala Potentilla chrysantha Potentilla montenegrina ПОРОДИЦА: Rubiaceae Asperula beckiana Asperula taurina Crucianela angustifolia ПОРОДИЦА: Gentianaceae

Centaurium umbellatum Gentiana pneumonanthe

ПОРОДИЦА: Liliaceae

Allium moschatum

Allium saxatile

Asphodeline lutea

Fritillaria meleagris

Gagea arvensis

Gagea spathacea

Streptopus amplexifolius

Tulipa sylvestris

ПОРОДИЦА: Orchidacae

Anacamptis coriophora

Dactylorhiza cordigera

Dactylorhiza inacarnata

Dactylorhiza viridis

Ophrys apifera

Ophrys sphegodes

Orchis militaris

Orchis pallens

Orchis porovincialis

Orchis purpurea

Orchis simia



34

ПОРОДИЦА: Alismatacae

Alisma gramineum

ПОРОДИЦА: Brassicaceae

Arabis ciliate

Arabis procurens

Arabis scopuliana

Arabis sudetica

Arabis verna

Cardamine carnosa

Cardamine graeca

Cardamine citaibelii

Cardamine plumier

ПОРОДИЦА: Araceae

Arum italicum

Arum nigrum

Arum petteri

ПОРОДИЦА: Aspleniaceae

Asplenium septentrionale

ПОРОДИЦА: Campanulaceae

Asyneuma canescens

Edraianthus tenuifolius

Phyteuma pseudoorbiculare

Phyteuma sieberi

ПОРОДИЦА: Scrophulariaceae

Bartsia alpina

Euophrasia dinarica

Gratiola officinalis

Pedicularis heterodonta

Rhianthus glacialis subsp. aristatus

Scrophularia bosniaca

Veronica aphyla



35

ПОРОДИЦА: Lamiaceae

Satureja horvatii

Satureja subspikata

ПОРОДИЦА: Butomaceae

Butomus umbelatus

ПОРОДИЦА: Callitrichaceae

Callitriche cophocarpa

Callitriche palustris

ПОРОДИЦА: Cyperaceae

Carex atrata

Carex echinata

Carex elata

Carex elongata

Carex lepidocarpa

Carex liparocarpus

Carex melanostachya

Carex praecox

Eriophorum latifolium

Scirpus cernuus

ПОРОДИЦА: Woodsiaceae

Cystopteris calseolus

ПОРОДИЦА: Lycopodiaceae

Diphasiastrum alpinum

ПОРОДИЦА: Caryophylaceae

Cerastium decalvans

ПОРОДИЦА: Boraginaceae

Cerinthe minor

ПОРОДИЦА: Droseraceae

Drosera rotundifolia



36

ПОРОДИЦА: Oenotheraceae

Epilobium alpestre

ПОРОДИЦА: Euphorbiaceae

Euphorbia esula subsp. Tommasiniana

Euphorbia glabriflora

Euphorbia orjeni

ПОРОДИЦА: Iridaceae

Iris orjeni

Iris pumila

ПОРОДИЦА: Juncaceae

Juncus acutus

Juncus alpinus

Juncus anceps

Juncus subnodulosus

Juncus tenageia

Juncus thomasii

ПОРОДИЦА: Lemnaceae

Lemna gibba

ПОРОДИЦА: Lamiaceae

Micromeria thymifolia

Stachys polyrhiza

Stachys cretica

Teucrium arduinii

Thynus praecox

ПОРОДИЦА: Pyrolaceae

Moneses uniflora

Pyrola chlorantha

ПОРОДИЦА: Najadaceae

Najas minor



37

ПОРОДИЦА: Amaryllidaceae

Narcissus poeticus

Sternbergia colchiflora

ПОРОДИЦА: Polygonaceae

Polygonum alpinum

Polygonum amphibium

ПОРОДИЦА: Anacardiaceae

Rhus coriaria

ПОРОДИЦА: Salicaceae

Salix pentandra

Salix serpylifolia

Salix triandra

ПОРОДИЦА: Saxifragaceae

Saxifraga adsedens subsp. parnassica

Saxifraga stellaris

ПОРОДИЦА: Dipsacaceae

Scabiosa graminifolia

Succisella inflexa

ПОРОДИЦА: Potamogetonaceae

Stuckenia pectinata

ПОРОДИЦА: Lentibulariaceae

Utricularia australis

ПОРОДИЦА: Caprifoliaceae

Lonicera etrusca

Lonicera glutinosa

Viburnum maculatum



38

ПОРОДИЦА: Fabaceae

Anthylis aurea subsp. pulchela

Anthylis vulneraria subsp. Weldeniana

Astragalus depressus

Chamaecytisus heuffelii

Chamaecytisus tommasinii

Genista radiata

Genista sericea

Genista sylvestris subsp. Dalmatica

Lathyrus binatus

Lathyrus filiformis

Vicia dalmatica

ПОРОДИЦА: Asteracae

Achillea abrotanoides

Achillea clavennae

Achillea ageratifolia

Achillea lingulata

Achillea ptarmica

Achillea serbica

Amphoricarpus neumayeri

Arctium nemorosum

Aster sedifolius

Bellis sylvestris

Carduus angusticeps subsp. divergens

Centaurea glaberrima subsp. glaberrima

Centaurea incompta

Centaurea murbeckii

Centaurea nicolai

Centaurea rupestris

Erigeron atticus

Omalotheca supine

Onopordum Illyricum

Scorzoneroides Montana

Senecio doria

Senecio papposus

Taraxacum alpinum



39

Telekia speciosa

ПОРОДИЦА: Poaceae

Aegilops neglecta

Avenula planiculmis

Calamgrostis villosa

Deschampsia media

Festuca dalmatica

Hordeum geniculatum

Poa hybrida

Sesleria caerulea Phleum paniculatum

ФЛОРА

Класа Mammalia Врсте сисара чија је могућнос наласка на ужем или ширем подручју копа: 1.Soricidae-Sorex minutus (мала ровчица) Neomys fodiens (водена ровчица) 2.Talpidae- Talpa caeca (слијепа кртица) 3.Muridae- Apodemus sylvaticus (шумски миш) Apodemus agrarius (пругасти миш) 4.Gliridae- Glis glis (пух) Dryomis nitedula (шумски пух) 5.Felidae- Felis silvestris (дивља мачка) 6.Muridae- Mustela nivalis (ласица)

Класа Aves

Утицај каменолома на класу птица је изражен на типичне врсте листопадних шума, али и на всте карактеристичне за водене екосистема због изразите близине ријеке Јошанице, Дринског језера и отвореног тока ријеке Дрине. Због близине водених површина могућ је прелет врста птица које су карактеристичне за изразито водене или ритске екосистеме. На овом подручју могуће је присуство следећих врста из Црвене листе: 1. Accipitridae-Accipiter gentilis-(јастреб кокошар) Accipiter nisus (обични кобац) Aquila chrysaetus (сури орао) Buteo boteo (мишар) Buteo lagopus (гаћасти мишар) Buteo rufinus (риђи мишар) Milvus migrans (црна луња) Milvus milvus (риђа луња)



40

Circaetus gallicus (змијар) 2. Falconidae-Falco cherug (степски соко) Falco columbarius (мали соко) Falco peregrinus (сиви соко) Falco subbuteo (соко ластавичар) Falco tinnunculus (вјетрушка) Falco vespertinus (сива вјетрушка) 3. Anatidae-Anas clypeata (пловка кашикара) Anas crecca (крџа) Anas penelope (звиждара) Anas platyrhynchos (глувара) Cygnus cygnus (велики лабуд) 4. Laridae- Larus canus (сиви галеб) Larus fuscus (мрки галеб) Larus ridibundus (обични галеб) Sterna albifrons (мала чигра) 5. Scolopacidae- Gallinago gallinago (барска шљука) Lymnocryptes minimus (мала шљука) Scolopax rusticola (шумска шљука) 6. Sternidae- Sterna albifrons (мала чигра) 7. Ardeidae- Casmerodius albus (velika bijela čaplja) Ergetta garzetta (mala bijela čaplja) Ixobrychus minutus (čapljica) Nycticorax nycticorax (gak) 8. Columbidae- Columba palumbus (голуб гриваш) Columba livia (дивљи голуб) Streptopelia decaoto (гугутка) Streptopelia turtur (грлица) 9. Alcedinidae- Alcedo atthis (водомар) 10. Upupidae- Upupa epops (пупавац) 11. Phasianidae- Phasianus colchicus (фазан) Perdix perdix (јаребица) 12. Cuculidae- Cuculus canorus (обична кукавица) 13. Rallidae-Fulica atra (лиска) 14. Alaudidae- Galerida cristata (ћубаста шева) Lullula arborea (шумска шева) Melanocorypha calandra (велика шева) 15. Cinclidae- Cinclus cincluc ( воденкос)



41

16. Corvidae- Corvus corax (гавран) Corvus corone (врана) Corvus frugilegus (гачац) Corvus monedula (чавка) Garullus glandarius (сврака) 17. Fringillidae- Fringilla foelebs (зеба) Fringilla montifringilla (сјеверна зеба) 18. Hirundinidae- Hirundo rustica (сеоска ласта) Ptynoprogne rupestris (горска ласта) 19. Panuridae- Panurus biarmicus (брката сјеница) 20. Paridae- Parus ater (јелова сјеница) Parus caeuruleus (плава сјеница) Parus major (велика сјеница) Parus montanus (планинска сјеница) 21. Passeridae- Montifringill nivalis (сива сјеница) Passer domesticus (кућни врабац) Passer hispaniolensis (шпански врабас) Passer montanus (планински врабац) 22. Prunellidae- Prunella collaris (пољски врабац) Prunella modularis (планински попић) Remiz pendulinus (обични попић) 23. Sylviidae- Sylva borin (сива грмуша) 24. Troglodytidae- Troglodytes troglodytea (царић) 25. Turdidae- Luscinia magarhynchos (мали славуј) 26. Turdidae- Turdus iliacus (мали дрозд) Turdus merula (обични кос) Turdus philomelus (дрозд пјевач) 27.Picidae- Dendocopus major (велики дјетлић) Dendocopus medius (средњи дјетлић) Dendocopus syriacus (сеоски дјетлић) 28. Strigidae- Aegolius funereus (гаћаста кукумавка) Asio flameus (ритска сова) Asio otus (утина) Athene noctua (кукумавка) Bubo bubo (буљина) Glaucidium passerinum (мала сова) Otus scops (ћук) Strix aluco (шумска сова) Strix uralensis (дугорепа сова) 29. Tytonidae- Tyto alba (кукувија) 30. Tetraonidae- Bonasa bonasia (љештарка)



42

Класа Reptilia:

Ophidia (змије) 1.Colubridae- Coronella austriaca (смукуља) Dolichopis caspius (степски смук) Elaphe quatorlineata (четворопругасти смук) Zamenis longisima (обични смук) Natrix natrix (бјелоушка) Natrix tesellata (водена рибарица) 2. Viperidae- Vipera ammodites (поскок) Vipera berus (шарка) Lacertilia (Гуштери) 1. Lacertidae-Podarcis muralis (зидни гуштер) Lacerta viridis (зелембаћ) Lacerta agilis (ливадски гуштер) Lacerta triliuneata (балкански зелени гуштер) Zootoca vivipara (живородни гуштар) Testudines (Корњаче) 1.Testudinidae- Testudo hermanni (шумска корњача) Класа Amfibia: Caudata (repati vodozemci) 1.Salamandridae- Salamandra salamandra (пјегави даждевњак) Triturus vulgaris (мали мрмољак) Anura (žabe) 1. Bombinatoridae- Bombina bombina (црвенотрби мукач) Bombina variegata (жутотрби мукач) 2. Bufonidae- Bufo bufo (обична крастачна) 3. Hylidae -Hyla arborea (гаталинка) 4. Ranidae- Rana lessonae (мала зелена жаба) Rana esculenta (зелена жаба) Rana dalmatina (шумска жаба)



43

Класа Pisces: Утицај каменолома на класу риба је изражен преко ријеке Јошанице, те тако и

индеректно на екосистем ријеке Дрине. У овом току преовлађујуће су врсте карактеристичне за доње токове наших ријека уз доминантну заступљеност риба из фамилија Cyprinidae, али овај дио тока насељава и риба младица (Hucho hucho) из фамилије Salmonidae, као засигурно једна од наших најугроженијих врста. Могући утицај је изражен на следеће врсте из Црвене листе:

1. Фамилија Cyprinidae -Ballerus sapa (Црноока деверика) -Alburnuides bipunctatus (Двопругаста уклија) - Ballerus ballerus (Кесега) - Aspius aspius (Буцов) - Barbus balcanicus (Поточна мрена) - Chalcarbunus chalcoides (Велика плиска) - Chondrostoma nasus (Шкобаљ) - Rhodeus sericeus (Гавчица) - Tinca tinca (Лињак) - Cyprinus carpio (Шаран) - Leuciscus idus (Јез) - Rutilus pigus (Плотица) - Vimba vimba (Носара) - Gobio gobio (Кркуша) 2. Фамилија Salmonidae - Hucho hucho (Младица) 3. Фамилија Siluridae - Silurus glanis (Сом) 4. Фамилија Percidae - Zingel zingel (Велики вретенар) - Zingel streber (Мали вретенар) - Gymnocephalus schraester (Пругасти балавац) 5. Фамилија Cobitidae - Cobitis elongata (Вијуница) - Sabanejewia aurata (Златни вијун) - Misgurnus fosilis (Чиков) - Cobitis taenia (Вијун) 6. Фамилија Lotidae - Lota lota (Манић) 7. Фамилија Petromyzontidae - Lampetra fluviatilis (Ријечна змијуљица)



44

2.1.9. Преглед основних карактеристика пејзажа

Пејзажни карактер зворничке области може се означити као тип ниских и средњих

планина, које према долинама водених токова поступно прелазе у брежуљкасту област. На подручјима која су покривена ефузивима налазе се стрми обронци, уски гребени и уске дубоке усјечене долине. На теренима изграђеним од палеозојских шкриљаца, гребени су благо заобљени. Нагиб брдских терена достиже и преко 300.

Локалитет предметног каменолома не карактерише ни једна пејзажна вриједност која би га издвојила у односу на околно подручје. Формирањем експлоатационог поља, постројења и појавом свих пратећих елемената дошло је до промјене визуелних квалитета на подручју ПК каменолома и до нарушавања природне слике пејзажа. Локација предметног каменолома је таква да он није визуелно изолован.

Након престанка рада каменолома и проведене санације доћи ће до позитивног утицаја на визуелне квалитете пејзажа. Вегетациони покривач умањиће строгост геометрије завршних етажа и доприњеће повећању степена природности на подручју захвата.

2.1.10. Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара

На основу расположивих подлога у зони предметног каменолома нема објеката од културно историјског значаја. Међутим, у ширем подручју каменолома налази се Стари град Зворник као градитељска цјелина проглашена националним спомеником (Просторни план Републике Српске 2007-2015.год.).

Стари град представља тродјелно, а истовремено јединствено средњевијековно утврђење. Претпоставља се да је тврђава подигнута крајем 13. или почетком 14. вијека. Тврђаву је у 15. вијеку заузео деспот Ђурађ Бранковић по коме и носи име. Тврђаву су касније проширили Турци за вријеме своје владавине (1460-1878), а надограђивали Аустроугари чија је посада у зворничкој тврђави била смјештена у периоду од 1878. до 1918. године, тако да данас тврђава представља свједочанство различитих историјских периода. Тврђава је од стране Комисије за очување националних споменика проглашена за Национални споменик Босне и Херцеговине. Град чине три међусобно повезана дијела: Доњи (поред пута Зворник-Сарајево, са препознатљивом градском капијом), Средњи (најстарији дио, са Великом кулом високом 20 метара у средишњем дијелу утврђења) и Горњи град (на уздигнутом брду изнад Зворника, на око 400 м надморске висине). У непосредној близини тврђаве налази се Црква Св. Петке Трнове, која је грађена по узору на Његошеву капелуса Ловћена.

С обзиром да је подручје општине насељено још прије 3000 година, на овим просторима су различите друштвене групе за собом оставиле трагове који су данас вриједни споменици културе – праисторијске хумке, римски каменоломи, средњевјековни стећци, тврђава и многи други. Археолошка истраживања су показала да средњевјековно културно-историјско наслеђе Зворника изузетно обогаћују и



45

некрополе и стећци. На подручју општине Зворник евидентирано је укупно 56 некропола са око 800 стећака, од којих су три са натписима, а 44 имају рељефне украсе.

Стручним мишљењем о студији утицаја .... бр. 07/1.20,30/625-810-1/13 од 15.11.2013. године Републичког завода за културно историјско и природно насљеђе РС тражено је да се процјени односно графички прикаже близина експлоатационог поља у односу на шуме високе заштићености.

На основу захтјеваног према горе поменутом мишљењу и уз помоћ GISPASS базе односно мултимедијалне просторне базе података о заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима у Републици Српској утврђена су сљедећа заштићена подручја на подручју општине Зворник са описом карактеристика сваког као и разлоге и предлагаче за издвајање како заштићених тако и потенцијално заштићених подручја:

Слика бр. 9: Предметна локација са уцртаним заштићеним и потенцијално заштићеним

подручјима

Према важећој Шумско привредној основи, која је урађена од стране Истраживчко развојног и пројектно центра "Бањалука", "Шуме Републике Српске", а.д. Соколац, простор на ком се врши експлоатација камена кречњака припада Шумском газдинству "Власеница", шумској управи "Зворник", одјелу 115 б, 105а, 116е. У одјелу 115 б су заступљене изданачке шуме букве у брдско планинском појасу на дубоким киселим, смеђим или илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама на земљишној комбинацији кречњачких и киселих смеђих земљишта на силикатно карбонатним стијенама.

115 б

Предметна локација

105 а

116 е



46

У одјелу 105а изданачке шуме букве и храста китњака на дубоким киселим, смеђим

и илимеризованим земљиштем на земљишној комбинацији кречњачких и киселих смеђих земљишта на силикатно карбонатним стијенама и на дубоким кречњаким смеђим земљиштима.

Одјел 116 е представља крш и голет неподесна за пошумљавање и газдовање. Кречњак се јавља на површини као веће и ситније камење. Земљиште плитко и суво са врло мало хумуса.

2.1.11. Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографским карактеристикама у односу на објекте и активности

Лежиште техничког грађевинског камена – кречњака "Јошаница" територијално припада подручју општине Зворник. Општина Зворник има око 65000 становника од којих око 15000 живи у самом граду, док је 40000 становника распоређено на 58 сеоских насеља од којих три насеља имају више од 2000 становника, 20 насеља има више од 1000 становника и свега 6 насеља мање од 500 становника. У току минулих ратних збивања на подручјe општине дошло је око 28000 лица, избjеглог и расељеног становништва из многих мјеста бивше СР БиХ. Поред града највећи број избјеглог и расељеног становништва населио је подручје новоформираних Мјесних заједница Улице, Економија и Брањево.

Већина насеља је смештена поред магистралних и регионалних путева, а сва насеља су углавном спојена са центром општине приступачним путевима за употребу моторних возила. Простор предметног каменолома се налази на удаљености 300 m од магистралног пута М 19 Зворник- Сарајево. Најближе насељено мјесто се налази на удаљености 800 m.

2.1.12. Подаци о постојећим пословним, стамбеним и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице

У непосредној близини каменолома "Јошаница" налази каменолом на којем експлоатацију и прераду камена кречњака врши предузеће д.о.о. "Тренд" Братунац. У близини предметног каменолома налази се и асфалтна база предузећа "Зворник путеви" а.д. Зворник. На постојећој локацији у смислу доминантних постојећих утицаја на животну средину, као негативне посљедице истиче се близина магистралног пута и измјена природног изгледа терена усљед дугогодишње експлоатације кречњачког материјала.

Објекти који се налазе на најмањој удаљености од предметних објеката су индивидуалне куће и удаљене су око 200 m од управне зграде а.д. "Каменоломи", док је удаљеност ових објеката од дробиличног постројења и експлоатације већа и износи око 800 m.



47

Снабдијевање електричном енергијом ПК "Јошаница" се врши преко постојећег далековода од 10 kV и 2 БТС. Далековод из правца Власеница – Зворник са БТС – 250 kVА, 10 /04 kVА служи за снабдијевање електричном енергијом управне зграде, бензиске пумпе и расвјете. Далековод из правца Зворника – Јошаница са БТС 630 kVА 10 /04 kVА служи за напајање електричном енергијом дробиличног постројења, магацина експлозивних средстава и расвјете. 0,4 (kV).

Снабдијевање водом за пиће предметног каменолома врши се из градске водоводне мреже.

Предметна локација није покривена канализационим системом, санитарно фекалне отпадне воде се сакупљају у септичкој јами.

Што се тиче комуникационих веза каменолома "Јошаница" са садашњим и потеницајалним потрошачким центрима, оне су веома повољне. Непосредна близина магистралног пута Зворник - Милићи - Власеница - Соколац и Зворник -Каракај - веза са Републиком Србијом, Бијељина, Тузла, затим жељезничка пруга М. Зворник (11 км) и Каракај - Калесија - Тузла обезбјеђују повољне транспортне прилике, односно добру друмско-жељезничку везу са Републиком Србијом и Федерацијом БиХ. Када су у питању саобраћајнице на самој локацији, асфалтни пут за село Липље користи се за потребе каменолома тј. овај пут је основна комуникације између експлоатације, погона сепарације са управном зградом и осталим објектима предметног каменолома.

2.1.13. Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима

Од природног насљеђа најзначајније мјесто заузима ријека Дрина. Дуга је 346 km и

припада црноморском сливу, а настаје спајањем ријека Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни дио Србије, сјеверни дио Црне Горе и источни дио Републике Српске. Веће притоке са лијeве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар. Дрина је највећа притока ријеке Саве у коју се улива у близини Сремске Раче (8 m). Поред територије општине Зворник дужина кроз коју тече Дрина износи 53 km. Притоке које се уливају у Дрину на подручју општине Зворник су: Дрињача, Каменица, Јошаничка ријека, Златица, Хоча, Сапна, Табаначка ријека, Козлучка ријека, Јасеничка ријека, Локањска ријека, Пиличка ријека.

За Дрину је занимљиво и сљедеће:

Дрина је била граница између Западног и Источног Римског царства;

Дуж Дрине која је била граница између Аустро-Угарске и Краљевине Србије, током 1914. и 1915. године вођене су велике ратне операције.

Ријека Дрина са својом хладном, бистром, провидном и зеленкастом водом, погодна је за одмор и разне спортове на води, рафтинг, сплаварењеили спортски риболов. Због њене бистре и зелене воде звали су је и Зеленика, а ова ријека изузетно богата рибом (пастрмка, сом, штука, младица, мрена...) пружа могућности за развој риболова.



48

На подручју зворничке регије евидентирани су следећа археолошка добра:

Слика бр. 9: Просторни план РС до 2015 -Графика- Добра културе-археологија



49

2.2. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта, укључујући податке о њеном постојећем оптерећивању

2.2.1. Идентификовани извори емисија

Студија утицаја на животну средину односи се на експлоатацију камена кречњака

на ПК "Јошаница". Овај површински коп обухвата експлоатационо поље "Јошаница исток" и "Јошаница запад". Тренутно се експлоатација врши на експлоатационом пољу "Јошаница запад". У досадашњем периоду нису вршена континуирана годишња или дугогодишња мјерења у погледу утврђивања стања квалитета ваздуха, буке, физичко хемијског састава ријеке Дрине.

Поред ПК "Јошаница" на удаљености 300 m врши се експлоатација камена кречњака на ПК "Жлијебац". Експлоатацију камена кречњака на лежишту "Жлијебац" врши предузеће "Тренд". Преглед врста и поријекло идентификованих емисија које настају у току процеса експлоатације и прераде камена кречњака на ПК „Јошаница" дат је у следећој табели.

Табела бр. 1: Преглед и поријекло извора емисија

Технолошка цјелина Облик загађења Поријекло

Експлоатација

Издувни гасови и гасови који се ослобађају при минирању CO, CO2, SO2, SO3, NOx, испарљиви угљиководоници

Рад рударских и транспортних машина, минирање

Бука Минирање, рад машина Вибрације Минирање, рад машина Дифузно избацивање прашине

Подизање прашине приликом манипулације материјалом и минирања

Отпадне воде на копу Атмосферске воде Јаловина Слој земље изнад кречњака

Дробљење и сепарисање камена

Бука Рад дробиличног постројења

Вибрације Рад дробиличног постројења Дифузно избацивање прашине

Подизање прашине приликом дробљења камена



50

2.2.2. Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама

На локацији каменолома извршено је мјерење концентрације полутаната у ваздуху

ради добијања података о тренутном квалитету ваздуха и успоредбе са граничним вриједностима према Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12).

Мјерење је извршено у у периоду од 1517 06.07.2012. до 1527 часова 07.07.2012. године покретном еколошком лабораторијом.

Покретна лабораторија је потпуно аутоматска, а садржи сљедеће:

1. SO2 Анализатор (Ултраљубичаста флуорометрија) тип GFS-112E TOA Јапан EN 14212

2. OZON Анализатор (UV фотометрија) тип GUX-113E TOA Јапан EN 14625

3. NITROGEN OXIGEN Анализатор (хемилуминесценција) тип: GLN-114E-1 Јапан EN 14211

4. CO Анализатор (инфрацрвени) GFC-311 TOA Јапан EN 14626

5. Анализатор за лебдеће честице Model E-BAM EN12341, са додатком за гравиметријско одређивање лебдећих честица (PM 10 i TSP).

6. Сет за Метеорологију (брзина, смjер вjетра, температура-вањска и унутрашња, влажност, притисак) интегрисан у систем за обраду података

7. Даталоџер за пријем и обраду (са бекапом података) података са свим неопходним прикључцима за пријем и обраду података (софтвер за обраду података са GPS преносом података)

8. Мобилни контеjнер са уређајима за гријање и хлађење

Извршена су мјерења концентрација SO2, CO, NO2, NO, NOx, количине укупних лебдећих честица (УЛЧ).

На основу измјерених вриједности и њиховим упоређивањем са циљаним и граничним вриједностима према поменутом Уредби дошло се до сљедећих резултата који су приказани у доњој табели. Извјештај мјерења квалитета ваздуха дат је у прилогу овог документа и урађен је у складу са важећом законском и позаконском регулативом за период мјерења.



51

Табела бр. 2: Резултати мјерења квалитета ваздуха

Полутант

Период узимања средње

вриједности мјерења

Измјерена вриједност

Гранична вриједност

(ГВ)

Граница толеранције

(ГТ)

Толерантна вриједност

(ТВ)

SO2

(µg/m3)

Један сат 11.40 350 150 500

Један дан 7.76 125 - 125

NO2

(µg/m3)

Један сат 11.2 150 75 225

Један дан 6.79 85 40 125

NO (µg/m3)

Један сат 11.40 - - -

Један дан 6.60 - - -

NOx

(µg/m3) Један сат 20.8 - - -

Један дан 11.65 - - -

ULČ

(µg/m3)

Један сат MDK

177 -

Један дан 74.72 250

CO (mg/m3)

Један дан 586 5 5 10

Коментар резултата мјерења:

Сумпор (IV) оксид (SO2). Просјечне 24 – сатне концентрације SO2 износиле су 7,76 µg/m3. Највећа просјечна једночасовна концентрације измјерена је првог дана мјерења и износи 11,40 µg/m3 .

Лебдеће честице (УЛЧ). Просјечна концентрација укупних лебдећих честица за цијело вријеме мјерења износила је 74,72 µg/m3, а највећа просјечна једночасовна концентрација износила је 177 µg/m3, регистрована првог дана мјерења

Угљен (II) оксид (CO). Просјечне регистроване концентрације CO (586 µg/m3) су релативно ниске и не могу представљати оптерећење за околну атмосферу јер су те концентрације испод граничних вриједности од 10 000 µg/m3.

Азот (II) оксид (NO). Просјечне дневне концентрације NO за вријеме мјерења износиле су 6,60 µg/m3 , док је максимална вриједност износила 11,40 µg/m3.

Азот (IV) оксид (NO2). Просјечна концентрација NO2 u току поменутог периода мјерења износила је 6.79 µg/m3, са максималном просјечном једночасовном концентрацијом од 11.2 µg/m3 NO2 која је регистрована првог дана. Азотни оксиди (NOX). Просјечна концентрација NOx у току мјерења износила је 11.65 µg/m3, а највећа просјечна једночасовна вриједност је износила 20.8 µg/m3 која је регистрована првог дана мјерења.

Закључак: На основу резултата мјерења основних полутаната који се емитују у ваздух на предметном локалитету може се закључити да измјерене вриједности не прелазе граничне вриједности одређене у Уредби о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12).



52

2.2.3. Ниво саобраћајне и индустријске буке

Мјерење буке на предметној лоакцији извршено је у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума („Сл. лист СР БиХ" бр. 46/98) од стране фирме „ В&З заштита„ д.о.о. Бања Лука .

Мјерење и нормирање интезитета укупне буке извршено је на бази укупног нивоа буке на анализираном подручју.

Ниво буке мјерен је инструментом букомјер – Тип 1 CESVA, Модел SC310. Методе и инструменти

Мјерење интезитета укупног петнаестоминутног еквивалентног нивоа буке, извршено је на дефинисаним мјерним мјестима, а нормирање извршено у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума и ISO препорукама. Најближи стамбени објекти од извора буке се налазе на удаљености око 800 m и они се сматрају потенцијално најугроженијијим мјестима буком која се ствара у току процеса производње на предметном каменолому. Мјерење буке је извршено на 4 мјерна мјеста. У табели 3 приказани су резултати извршених мјерења, а у Прилозима овог документа налази се Записник о стручном налазу мјерења укупног еквивалентног нивоа вањске буке.

Мјерење нивоа буке извршено 07.07.2012.год и то на 4 мјерна мјеста:

мјерно мјесто 1 - на приступу локацији каменолома са магистралног пута Зворник-Власеница;

мјерно мјесто 2 - поред постројења за дробљење мјерно мјесто 3 - на мјесту сепарације и мјерно мјесто 4 - плато каменолома.

Табела бр. 3: Резултати мјерења нивоа буке

Параметар

ММ1 ММ2 ММ3 ММ4 Граничне вриједности

Ниво укупне буке dB (A)

56,9 62,3* 54,2 48,7 60

Напомена: * прекорачује граничну вриједност

Закључак: Упоређујући добијене резултате мјерења еквивалентног нивоа буке са дозвољеним нивоима буке за зону IV према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума ("Службени лист СР БиХ", број 46/89), може се закључити да измјерене вриједности нивоа буке на мјерним мјестима ММ 1, ММ 3 и ММ 4 не прелазе дозвољену вриједност за дати временски период мјерења али на мјерном мјесту ММ 2 укупни еквивалентни ниво буке прелази дозвољени ниво.



53

2.2.4. Ниво јонизујућих и нејонизујућих зрачења

На наведеној локацији нису идентификовани извори јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења.

2.2.5. Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње

Испуштањем значајних количина индустријских отпадних и замуљених вода у подземне и површинске воде без претходног третмана доводи до деградације квалитета вода. Локална управа је проводећи Закон о заштити животне средине од 2007. године до данас кроз процес издавања еколошких дозвола прописала услове у еколошкој дозволи о редовном годишњем мониторингу отпадних вода као и изградњи интерних пречишћивача у самим погонима. На подручју општине Зворник значајан број индустријских загађивача, као и мањих производних погона смјештен је на подручју Каракаја и већина њих нема одговарајући систем пречишћавања отпадних вода.

Карактеристика свих система канализације је да се сви отворено изливају у водотоке без било каквог третмана. Зворник има званично 4 фекална колектора који се директно улијевају у ријеку Дрину. Канализација на Дивичу и Дрињачи се улива у Језеро (Зворничко), а у Козлуку у Козлучки поток низводно 1km од Козлука. У Каракају,у индустријској зони, постоји главни колектор који је направљен у вријеме изградње фабрике глинице "Бирач" и исти је првенствено служио индустријским објектима. У непосредној близини дистрибутивног центра налази се сабирна септичка јама за коју се не зна да ли је у функцији. Исто тако није познато колико се стамбених објеката прикључило на колектор. Канализационим системом у Каракају званично не управља нико.

Каменолом "Јошаница" се налази на лијевој обали ријеке Јошанице од које је удаљен око 100 m и одвојен локалним путем. Ријека Јошаница је притока Дрине и представља крајњи реципијент вода које се слијевају са околних брда. Ријека Дрина према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока ("Службени гласник Републике Српске" бр.42/01) спада у другу категорију површинских вода. Квалитет површинске воде на предметном локалитету је утврђен на основу резултата физичко-хемијске анализе воде ријеке Јошанице. Узорци су узети на локацијама узводно од ПК "Јошаница", а низводно од ПК "Жлијебац" (МУ1) и низводно испод сепарације ПК "Јошаница" (МУ2).

Анализа површинске воде ријеке Јошаница урађена је од стране Технолошког факултета у Зворнику. Резултати анализе воде су дати у табели 4, а Извјештај о извршеној анализи воде у Прилозома овог документа.



54

Табела бр. 4: Резултати анализе воде ријеке Јошаница

Параметри анализе Јединица

Измјерена вриједност Kласа квалитета површинских вода

МУ1 МУ2

ОПШТИ ПАРАМЕТРИ

Алкалитет mg /dm3 CaCO3 235.00 330.00 I

Проводљивост S/cm-1 461.00 395.00 I

pH вриједност pH jedinice 8.23 8.24 II

Испарени(чврсти) остатак на 105 C mg/dm3 225.00 245.00 I

Укупне суспендоване материје mg/dm3 31.00 8.00 V, III

КИСЕОНИЧНИ РЕЖИМ

Биохемијска потрошња кисеоника, БПК5

mg/dm3 O2 2.33 2.70 II

Хемијска потрошња кисеоника, ХПК

mg/dm3 O2 9.75 10.37 I

НУТРИЈЕНТИ

Aмонијачни азот mg/dm3 N 0.258 0.033 I

Укупни фосфор mg/dm3 P 0.086 0.147 V

Укупни азот mg/dm3 N 2.38 1.82 II

Нитритни азот mg/dm3 N 0.452 0.095 IV

Нитратни азот mg/dm3 N 0.102 0.381 I

Коментар: На основу извршених анализа и допуштених граничних вриједности за поједине

класе воде према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока ("Службени гласник Републике Српске" бр. 42/01) можемо закључити сљедеће:

- У оба узорка проводљивост, испарени чврсти остатак и алкалитет је у границама I класе- висок, док је pH вриједност у границама II класе- добар статус. Укупне суспендоване материје су у узорку М1 у границама V класе- врло лош статус, а у узорку М2 у границама III класе-умјерен статус.

- Када су у питању параметри кисеоничног режима, у оба узорка БПК5 је у границама II класе- добар статус, а ХПК у границама I класе- висок статус.

- Међу испитиваним нутриентима амонијачни и нитратни азот су у границама I класе- висок статус, укупни азот у границама II класе- добар статус , нитритни азот у границама IV класе- лош статус, укупни фосфор у границама V класе- врло лош статус.

Имајући у виду да ријека Дрина припада другој категорији водотока, на основу резултата анализе воде ријеке Јошанице, можемо закључити да је присуство суспендованих материја, укупног фосфора и нитратног азота изнад допуштених граничних вриједности за II класу квалитета површинске воде.



55

Мишљењем Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске (У Прилозима Студије) изнешени су следећи закључци:

У договору са стручним лицима из Института за заштиту здравља РС дошли смо до закључка да није могуће добити вриједности параметара квалитета/статуса реципијента ријеке Јошаница а које би представљале « нулто стање» из разлога што је на предметном локалитету присутан кумулативни утицај више привредних субјеката (лежиште Жлијебац у власништву «Тренд» д.о.о. Братунац као и асфалтна база «Зворник путева» а.д. Зворник) који својим активностима знатно утичу на квалитет реципијента. Квалитет водотока је је јако промјенљив и зависи прије свега од атмосферских услова, уређености обала корита као и активностима узводно од предметног погона. Мишљења смо да је потребно до момента издавања еколошке дозволе провести наложене активности из Табеле бр. 15 како би се спријечило загађење реципијента ријеке Јошанице након почетка рада погона за експлоатацију ТГК кречњака „Јошаница“.



56

2.2.6. Ниво подземних вода, правци њиховог кретања и њихов квалитет

Пошто приликом извођења истражног бушења није констатовано присуство подземних

вода, може се закључити да је ниво подземних вода испод најнижег експлоатационог нивоа предметног површинског копа.

Систем различито оријентисаних прслина, пукотина и каверни у кречњачкој маси, омогућава инфилтрирање значајних количина оборинских вода у дубље дијелове. Ово су стијене у којима је развијена тзв. секундаран порозност. Највећи дио оборинских вода које се инфилтрирају кроз кречњачку масу дренирају токови ријеке Дрине и Јошанице.

2.2.7. Бонитет и намјену коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту

Општина Зворник се карактерише врло израженом хетерогеношћу земљишног покривача,

како у погледу заступљености појединих системских јединица, тако и у погледу својстава земљишта. То је условљено разликама у геолошкој подлози, надморској висини, рељефу, клими и вегетационом покривачу. Према статистичким подацима, од укупне површине општине Зворник која износи 37.757 ha, пољопривредно земљиште заузима око 21.539 ha, од чега је под ораницама и баштама 16.617 ha, што уз повољне агроеколошке и климатске услове пружа могућности организовања биљне производње, а посебно унапређења и повећања површина под јагодичастим воћем, обнављању засада под шљивом, јабуком и крушком, док је обим производње житарица и крмног биља такав да даје добре предуслове за већу производњу меса и млијека. Шумско земљиште покрива површину од 13.741 ha, а 2.694 ha је неплодно тло. Општина располаже са 13 ha индустријског земљишта са потребном инфраструктуром (вода, канализација, струја, прилазни путеви, телекомуникације)

Табела бр. 5: Квалитет земљишта и власничка структура Категорија земљишта Приватно Јавно Укупно

Оранице и вртови 15 919 784 16703

Воћњаци 2558 35 2593

Виногради 2 3 5

Ливаде 290 51 341

Обрадиво земљиште 18769 873 19642

Пашњаци 1515 382 1897

Рибњаци

Пољопривредно земљиште

20284 1255 21539

Шумско тло 8708 5033 13741

Неплодно тло 602 2092 2694

Укупно 29594 8380 37974

Експлоатационо поље лежишта кречњака „Јошаница“ заузима површине под

шумом. Простор на ком се врши експлоатација камена кречњака, према Шумско привредној основи, покривају изданачке шуме букве, храста китњака, а једним дијелом крш и голет неподесно за пошумљавање и газдовање.



57

2.3. Опис пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини

2.3.1. Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услове употребе земљишта у току градње и рада погона постројења предвиђених пројектом

Пројекат се односи н површинску експлоатацију камена кречњака, чиме је условљена употреба земљишта у току обављања наведених активности. С обзиром да се експлоатација на овом лежишту врши дуги низ година дошло је до промјене морфологије терена, која ће бити нарушена и наставком процеса експлоатације на овом лежишту.

2.3.2. Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике

На основу детаљних геолошких истраживања која су извршена за потребе израде Елабората о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника са стањем 31.12.2011.год. утврђене су укупне и експлоатационе резерве приказане у следећој табели.

Табела бр. 6: Укупне и експлоатационе резерве лежишта „Јошаница“ Резерве (m3) А кат Б кат Ц1 кат Ц2кат Укупно

Билансне (m3) 822.930 4.252.936 2.113.594 - 7.189.460

Потенцијалне (m3) - - - 2.222.058 2.222.058 Експлоатационе (m3)

757.096 3.912.701 1.944.506 - 6.614.303

Укупна количина јаловинског материјала износи 505 236 m3. Коефицијент откривке је 0,07 m3/m3, што значи да се за добијање 1 m3 кречњачке

масе треба одстранити 0,07 m3 јаловинског материјала. С обзиром да су експлоатационе резерве 6.614.303 m3, а планирани капацитет

производње 55.000 m3, вријеме трајања експлоатације на овом лежишту је 120,26 год.

Опис технолошког процеса експлоатације на ПК "Јошаница"

Површинска експлоатација техничког камена на локалитету „Јошаница“ Зворник базира се на веома погодним природним и створеним техничко технолошким и другим условима. Погон експлоатације и прераде техничког камена кречњака предузећа „Каменоломи“ Зворник чине ПК- каменолом „Јошаница“ и погон за прераду одминираног кречњака (дробилично постројење и сепарација) на истом локалитету. Структуру комплексне механизације на извођењу рударских радова сачињавају комплети опреме по производним и радним процесима.



58

На основу свих утицајних фактора на ПК – каменолому „Јошаница“ одабран је дисконтинуирани систем површинске експлоатације са транспортом помоћу дампера од основног утоварног платоа до дробиличног постројења и бестранспортног са гравитационим спуштањем минираног материјала низ радну косину до утоварног платоа.

Процеси производње на ПК- каменолому кречњака „Јошаница“ чине основни технолошки процеси : 1. Производни процес добијања откривке ( јаловине) 2. Производни процес добијања одминираног кречњака који чине:

- бушење и минирање стијенског масива, риповање и обарање на основни плато

- утовар минираног материјала примјеном утоваривача и багера,

- транспорт одминираног кречњака до дробилице – унутрашњи камионски транспорт,

3. Производни процес прераде одминираног кречњака који чине:

- припрема и класирање кречњака на стандардне, тржишне фракције- дробљење и просијавање

4. Oтпрема камених агрегата ( фракција) – вањски камионски транспорт

Производни процес добијања откривке (јаловине)

Производни процес добијања јаловине на овом лежишту подразумјева радове на уклањању јаловног покривача изнад корисне сировине. С обзиром да је лежиште огољено и да корисна сировина избија на површину па практично није потребно обављати никакве радове на откривању. Оно нешто мало хумусног покривача (до 30 см) и растиња, не представља никакве потешкоће у погледу нормалног развоја технолошког процеса откопавања те из ових разлога није посвећена посебна пажња у Главном рударском пројекту лежишта «Јошаница». Мање количине јаловинског материјала (заглињени и растресити онечишћени материјал) из расједа, расједних зона, пукотина, а мјестимично мањих каверни унутар стијенске масе, при процесу експлоатације највећим дијелом се одстрањује из одминираног каменог материјала.

Производни процес добијања одминираног кречњака Производни процес добијања одминираног кречњака са лежишта „Јошаница“ чини

систем површинске експлоатације који се састоји из сљедећих фаза (технолошких процеса) и то: Главне фазе

- Припрема материјала (бушење минских бушотина, риповање) - Минирање - Гурање одминираног материјал ( заосталог на етажама) на основни утоварни

плато - Утовар и транспорт одминираног материјала до постројења за прераду и



59

класирање - Примарна прерада - Секундарна прерада - Утовар и транспорт готових производа

Помоћне фазе

- Одржавање површинског копа, путева и радног круга - Одводњавање површинског копа - Одржавање рударске опреме - Заштита животне средине - Рекултивација земљишта оштећеног рударским радовима

У склопу јединственог лежишта издвојено је откопно поље "исток" приближних димензија 370 х 230 m и откопно поље "запад" приближних димензија 330 х 420 m рачунајући и седименте ладиничке "капе". Укупна површина експлоатационог поља каменолома Јошаница износи cca 22,37ha. Тренутно се откоп врши на откопном пољу Јошаница-"запад".

На откопним пољима је разрађен систем етажа које, поред првенствено експлоатационог, имају улогу помоћних истражних радова, јер су на више позиција источног откопног поља вршена опробовања за лабораторијска испитивања. У "западном" откопном пољу лежиште је истражено током 1991. године са три истражне бушотине дубине преко 100m.

Експлоатација кречњака на површинском копу "Јошаница" врши се одозго према доле до основне етаже која је на западном откопном пољу, формирана на сса 180mnm а са урађене 5 етаже од преко 30m што износи 150m обухваћене кречњачке масе. Основна експлоатациона етажа "источног" откопног поља износи сса 172mnm, до максималне коте (тренутно) од 307mnm гдје су формиране 4 етаже од преко 30mnm тако да је експлоатацијом, за сада обухваћено 135m кречњачке масе. Етажне берме су пројектоване ширине 8,00 м и са истих се врши обарање одминираног материјала на утоварни плато. Највећи дио рудне сировине на лежишту Јошаница, су претежно свијетло сиви слојевити до банковити, често масивни и шкриљави кречњаци анизика, доста хомогеног састава и уједначеног квалитета. Међутим, треба упозорити на чињеницу да у лежишту постоје маркирани расједи и расједне зоне, понеке испуњене расједним брецама углавном лапоровитог розњачког састава што у многоме смањује вриједности физичко-механичких својстава, а поготову хемизма, што са повећањем SiO2 компоненте искључује овај кречњак као сировину за индустрију шећера. У лежишту су регистровани бројни расједи и пукотински системи, што битно утиче на дјељивост стијенске масе код масовног минирања, када се добијају cm-dm комади, а рјеђе и метарски блокови.

На ПК – каменолому „Јошаница“ бушење се врши вертикалним минским бушотинама, која је саставни дио методе минирања помоћу „дубоког“ бушења. Ово бушење се изводи на равни према линији паралелно ивици етаже под углом од 70-75, растојања између бушотина је 3 м. Пречник минске бушотине је 70 мм.



60

На површинским коповима- каменоломима минирање се користи за растресање

стијена и обарање на основни утоварни плато, при чему се увијек наглашава потреба за одређеном гранулацијом одминираног материјала, који ће омогућити оптимизацију технолошких фаза које слиједе иза минирања.

Приликом избора оптималних бушачко–минерских параметара одлучујућу улогу имају физичко- механичке и акустичне карактеристике животне средине. Пуњење и паљење минских бушотина обавља се према важећим прописима о минирању при рударским радовима на површинским коповима чврстих минералних сировима.

На основу геолошко-физичких и механичких својстава кречњака у радној средини лежишта „Јошаница“ примјењује се привредни експлозиви Витезит и Болукс. Кориштењем ових експлозивних средстава елиминише се постојање потенцијалних опасности по лица која ће манипулисати експлозивним средствима, те евентуално емитовање продуката експлозивног разлагања тих средстава, који могу представљати посебне потенцијалне опасности по радну и животну средину.

За прорачун количине експлозива по бушотини неопходно је познавати специфичну потрошњу експлозива, дубину и премјер бушотине, конструкцију експлозивног пуњења, као и врсту експлозива и димензије патроне што је описано у Допунском рударском пројекту.

Минерске радове на предметном каменолому врши предзеће д.о.о.»Бушмин» Теочак. За планирани процес производње минирање се врши четири пута годишње. У току минирања осим знака визуелног упозорења користре се и звучне сирене.

Рушење кречњачког масива на етажи, приликом примарног минирања, настаје дјеловањем таласа напрезања и експанзије гасова у бушотини. Талас напрезања изазива настајање пукотина у кречњаку, а експанзија гасова одржава унутрашњу енергију и условљава одбацивање минираног материјала. Код минирања на ПК каменолом „ Јошаница“ у кречњаку који је природно испуцао (природне пукотине), долази до ослабљења таласа напрезања и опадање плинова у подручју испред и иза пукотина. Природне пукотине и прслине дјелимично или потпуно одбијају таласе напрезања, те он дјелује само на један дио масива. Остали дио миниране масе се помјера (потреса) , али се не дроби. На већи дио кречњачке масе дјелује само статички притисак, због чега долази до одвајања комада крећњака, односно дробљења по природним пукотинама и прслинама.

Приликом избора оптималних бушачко – минерских параметара одлучујућу улогу имају физичко – механичке и акустичне карактеристике средине. Позитивна очекивања радног процеса минирања огледа се у предпоставци повољне фрагментације изминираном материјала, те предпоставци повољног смјера одбацивања и облика распростирања изминираног материјала, као и што је могуће мање негативно дјеловање извршеног минирања у погледу потресног дјеловања, величине зрачног удара као и у погледу по околиш штетног односно опасног разбацивања изминираног камења



61

Утовар и транспорт одминираног материјала Утовар одминираног материјала врши се утоваривачем САТ 950 Г II у дампере.

На предметном каменолому је предвиђен унутрашњи транспорт од утоварног платоа (Е-180) до дробиличног постројења.

Од сепарације до корисника, минерална сировина се транспортује према потребама и жељама купаца. Техничко технолошка опрема која се користи за добијање одминираном кречњака

Одлучујући утицај на избор структуре механизације на локалитету „Јошаница“ Зворник имају како природни тако и техничко технолошки фактори. У природне факторе спадају:

Физичко – механичке карактеристике сировине

Облик и димензије оконтурења ПК

Топографије терена У техничко – технолошке карактеристике спадају:

Капацитет ПК и максимална димензија улазног комада у дробилицу

Интензите и динамика развоја ПК у плану и по висини локације прерађивачког капацитета

Снабдијевање погонском енергијом

Опис технолошког процеса дробљења и сепарације кречњака на каменолому „Јошаница“

Постројење за дробљење и сепарисање кречњака је капацитета од 200 t/h.

Са откопног поља кречњак крупноће -750 + 0 мм се довози дамперима и истовара директно у пријемни кош (поз. 1) са вибро решетком (поз.2) отвора 60 мм (слика 8). Просев вибро решетке -60+ 0 мм чини сепарисани шут, који се транспортном траком шаље на депонију. Одсев -750 + 60 мм одлази у примарну ударну дробилицу ( поз3) капацитета 300t/h, гдје се врши уситњавање материјала. Након уситњавања материјл пада на вибро додавач (поз 4), а одатле се транспортном траком шаље на примарно вибрационо сито (поз 5) отвора 60 (30 ) мм и димензија 1390 x 2799 мм. Просевом сита се добија агрегат -60( 30) +0 мм, а одсев + 60 ( 30 ) мм се тракастим транспортером одвози у секундарну ударну дробилицу (поз 6) на даље уситњавање. После уситњавања материјал пада на вибро додавач (поз 7), а одатле се уз помоћ тракастог транспортера одвози на секундарно вибрационо сито ( поз 8 ) са отворима мрежа 8 и 4 мм. Након класирања се у просеву добијају двије фракције -8 +4 мм и -4 +0 мм, а одсев се враћа на домељавање у секундарну дробилицу.



62

Слика бр. 10: Технолошка шема



63

2.3.3. Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и друго

Снабдијевања електричном енергијом врши се помоћу властите трафостанице из локалне електродистрибутивне мреже и користи се за погон машина, апарата и уређаја, освјетљавање просторија и рад канцеларијских уређаја. Годишња потрошња електричне енергије у предметном погону је 65410 кWh.

За снабдијевање опреме горивом поред управне зграде предузећа инсталирана је интерна пумпна станица са једним апаратом за танкање и са укопаним резервоаром од 20 тона за складиштење нафте. Mеђутим, ова пумпна станица није у употреби па се снабдијевање нафтом врши помоћу покретне цистерне. Претакање горива у возила врши се на манипулативној бетонској површини око радионице. Ради непостојања система гравитационих канала и свођења отадних вода са ових површина у наставку документа прописаћемо сет актвности и мјера које је потребно извршити а све у циљу избјегавања загађења подземних и површинских вода. У следећој табели дат је приказ помоћних сировина које се користе у предметном каменолому и њихова годишња производња Табела бр. 7: Листа помоћних сировина и њихова годишња потрошња

Редни број

Основна сировина

Количина (m3, l)

Годишњи трошак (КМ)

1 Нафта Д-2 111998,58 179729,62

2 Уља: -моторно - хипоидно - УК2 - матик - хидрол УКУПНО

1957 502 29 443

2320 5317

7351,44 1947,20 319,97

2324,34 7314,35

3 „Товатна“ маст 255 957,82

Снабдијевање водом за санитарне потребе вршиће се из водоводног система Зворник.

У процесу прераде и производње камених материјала се примјењује суви поступак, тј. не користи се вода, па нема технолошке воде.



64

2.3.4. Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења (јонизујућа и нејонизујућа)

Да би се потпуније сагледао проблем заштите животне средине неопходно је указати на основне загађиваче, њихове потенцијалне изворе и посљедице.

Приликом обављања различитих активности, човјек неминовно уноси одређене супстанце и енергију у животну средину. Када супстанца или енергија директно или индиректно угрожава његово здравље, опстанак појединих екосистема, природне изворе и производе или се може појавити извором опасности, означава се загађивачем.

Технолошке цјелине које су важне за анализу отпадних материјала (гасова, течности, чврстих материјала) који могу бити испуштени у неки од елемената животне средине при експлоатацији камена кречњака су: радови при експлоатацији и транспорту сировине и припрема минералне сировине (дробљење и сепарација).

Преглед врсте и поријекла отпадних материја које се јављају по наведеним технолошким цјелинама дат је у Табели бр. 1 - Тачака 2.2.1. Идентификовани извори емисија. Емисије у ваздух

Количина издвојених гасова зависи од врсте горива и процеса сагоријевања. Процјена емисије производа сагоријевања (издувних гасова) извршена је на основу планираног капацитета производње, пројектоване механизације и утрошка дизел горива. У следећој табели дате су вриједности емисије производа сагоријевања у атмосферу у kg загађујућих материја на 1000 l дизел горива (US EPA, 1998). Табела бр. 8: US EPA eмисије полутаната за различите типове рударске опреме (kg/1000 l горива) Тип опреме CO NOx SO2 VOCs

Булдозер 14,73 34,29 3,74 1,58 Камион 14,73 34,29 3,73 1,58 Утоваривач 11,79 38,50 3,74 5,17

Процјена емисија производа сагријевања (издувних гасова) извршена је на основу

планираног капацитета производње, пројектовање механизације и утрошак дизел горива. Укупнa пoтрoшњa дизeл гoривa нa гoдишњeм нивoу изнoси oкo 111998,58 l. С oбзирoм нa прeдвиђeни фoнд рaдних сaти oд oкo 1760 гoдишњe, a нa oснoву пoдaтaкa из тaбeлe 8 изрaчунaтe су прoцjeњeнe прoсjeчнe кoличинe eмисиja прoизвoдa сaгoриjeвaњa пo сaту. Oвe вриjeднoсти су дaтe у следећој тaбeли.



65

Табела бр. 9: Процјена укупних количина производа сагоријевања на годишњем нивоу Енергент Производи сагоријевања kg/god.

Дизел гориво

D-2

CO SO2 NOx VOCs

4 640 1178 11 025 874

Имajући увиду дa сe рaди o мaлим eмисиjaмa зaгaђeњa, зoнe утицaja су лoкaлнoг

кaрaктeрa и oднoсe сe нa мaли прoстoр нeпoсрeднo oкo извoрa штeтнoсти и нajчeшћe сe прoстиру унутaр oткoпaнoг прoстoрa ( у рaднoj oкoлини).

Познато је да се приликом минирања, послије експлозије, може образовати знатна количина гасова. Ако је експлозив имао позитиван или нулти биланс кисеоника, и ако се разлагање вршило при нормалној експлозији, гасови који настају су азот, угљен диоксид, водена пара и евентуално нешто кисеоника. Сви гасовити продукти детонације експлозива на површинским коповима се врло брзо емитују у атмосферу или реагују са кисеоником или водом (воденом паром, маглом, кишом). Гасови заостали у одминираној гомили такође брзо исплињавају, тако да већ послије један сат концентрација пада на дозвољени ниво у зони радног мјеста руковаоца машинама за утовар или одвоз одминираног материјала. Састав гасних продуката послије минирања не зависи само од хемијског састава експлозива, већ и од облоге патроне експлозива, услова минирања, физичког стања експлозива, карактеристика стијена, зачепљења и др. У следећој табели дата је просјечна емисија гасова испитиваних комерцијалних експлозива. Табела бр. 10: Просјечна емисија гасова испитиваних комерцијалних експлозива

Врста гаса Удио у укупној запремини емитованог гаса (%)

Коментар

H2O (водена пара) 25 - 65

N2 20 - 30

CO2 10 - 40 Стабилан гас-загушљив

H2 0.5 - 10 Код експлозива са вишком кисеоника

O2 0.1 - 3.0

CH4 < 0.5

CO 0.5 - 10 Стабилан гас-отрован

NOx 0.1 - 2.0 NO отрован, брзо оксидује у NO2 који реагује са H2O и ствара азотну и азотасту киселину

NH3 0.0 - 0.1

Остали гасови органског поријекла

< 0.1

Прaшинa je прaтeћи oблик зaгaђeњa кojа сe нa пoвршинскoм кoпу jaвљa у рaзним фaзaмa тeхнoлoшкoг прoцeсa eксплoaтaциje и припрeмe минeрaлнe сирoвинe (минирaњe, трaнспoрт, дрoбљeњe). Кaрaктeристични извoри зaгaђивaњa вaздухa



66

суспeндoвaним чeстицaмa су: тaчкaсти (бушилицa, бaгeр, утoвaривaч, дрoбилицa), линиjски (путeвинa пoвршинскoм кoпу), пoвршински (aктивнe пoвршинe нa пoвршинскoм кoпу). Примaрнe извoрe чинe рудaрскe мaшинe у рaду, a сeкундaрнe извoрe чинe свe aктивнe пoвршинe, кoje пoд утицajeм вjeтрa eмитуjу у вaздушну срeдину лeбeдeћу фрaкциjу изнaд нaтaлoжeнe прaшинe. Интeнзитeт aeрoзaгaђeњa зaвиси oд низa фaктoрa: прирoдних кaрaктeристикa стиjeнскoг мaсивa, климaтских и мeтeрoлoшких услoвa, тeхнoлoгиje eксплoaтaциje лeжиштa, eфикaснoсти примjeњeнoг пoступкa зa спрeчaвaњe eмитoвaњa прaшинe. Сaглaснo нaвeдeнoj кoнстaтaциjи, интeнзитeт aeрoзaгaђeњa прaшинoм нa пoвршинским кoпoвимa сe крeћe у ширoким грaницaмa. У укупнoм eмисиoнoм фoну дoминирa сeкундaрнo eмитoвaњe прaшинe сa aктивних пoвршинa пoд утицajeм вjeтрa. Пoштo су у питaњу призeмни и ниски извoри дистрибуциja суспeндoвaних чeстицa oгрaничeнa je нa рeлaтивнo мaлe дaљинe. У следећој табели приказани су подаци о интензитету издвајања (емисији) прашине под утицајем примарних и секундарних извора на површинском копу према National Pollutant Inventory (1999), a који одговарају природним и технолошким условима на ПК "Јошанице". Табела 11: Фактори емисије прашине у зависности од типа активности и опреме, према National Pollutant Inventory (1999.)

Активност/ опрема Јединица Емисија

Бушење kg/buš. 0.31

Булдозер kg/h 4.0

Камион kg/t 0.004

Кретање камиона kg/km 0.4

Транспортери са траком kg/t 0.002

Утовар са гомиле kg/t 0.013

Ерозија вјетра kg/ha/h 0.2

Бука

Бука, као облик загађења у рударству, јавља се готово на свим машинама на ПК и њој су углавном изложени руковаоци машина. Ниво буке одређује старост постројења и одржавање истог, као и рељеф, природне или вјештачке препреке које могу појачавати, слабити или скретати буку. Резултати мјерења буке на предметној локацији представљени су у Табели бр. 3. Повремени извори буке већег интензитета су везани за операције минирања стијенске масе који ће се у каменолому "Јошаница" према пројектованом капацитету вршити око четири пута годишње.

Вeлики брoj извoрa букe, кao и њихoвo кoнцeнтрисaњe нa рeлaтивнo мaлoм прoстoру, мoжe дoприниjeти пoвeћaњу укупнoг фoнa eмитoвaнe букe сa кoпa, штo сe првeнствeнo нeгaтивнo oдржaвa нa рaдну срeдину, a зaтим нa живoтну срeдину у нeпoсрeднoj близини кoпа.

Вибрације, као облик загађења у рударству, могу се јавити као посљедица рада рударске механизације, али је доминантан утицај процеса минирања. Због тога обављање масовних минирања на површинским коповима намеће потребу познавања



67

штетних и опасних дејстава експлозије. Остварене вибрације често условљавају одређена ограничења употребе количине експлозива (тамо гдје се оне приближавају граничним вриједностима прописаним постојећим стандардима). Приликом минирања ослобођена енергија експлозива троши се на рушење, дробљење и одбацивање стијене, док се један дио потенцијалне енергије експлозива претвара у кинетичку енергију осцилација честица тла, које се у виду сеизмичког таласа шире од мјеста експлозије на све стране.

Најкритичнија удаљеност етаже од локације постројења за дробљење и класирање износи 400 м У осталим дијеловима лежишта дозвољено је контролисано пуњење минских бушотина експлозивом, јер се користе успоривачи. У овој најкритичнијој зони, максимална количина експлозива, која се активира једним масовним минирањем, смије износити највише 1,500 kg. Радијус опасне зоне изван које се вибрације тла усред минирања сматрају безопасним за објекте, људство и опрему износи 35 m од центра маса које се минирају. Радијус опасне зоне, у којој може ударно да дјелује ваздушни талас, при укупној количини експлозива од 1500 kg, износи 200 m. Постројење за дробљење и класирање није угрожено од дејства ваздушног удара јер је удаљено 400 m од мјеста минирања. Опасна зона могућег разлијевања комада стијена приликом масовног минирања за људе је 300 m, а 150 m за постројење за дробљење.

Eмисиje у вoду

Технолошки процес дробљења и сепарације је сув поступак, што значи да не настају технолошке отпадне воде у овој фази процеса производње.

Усљед појаве оборина долази до спирања експлоатационог поља. Ове воде су оптерећене суспендованим материјама.

Приликом прања механизације и сапирања радног процеса настају отпадне воде које садрже механичке нечистоће (прашину и сл.) и извјесну количину масноћа насталих евентуалним цурењем нафте или мазива из транспортних средстава у кругу погона. У наредном периоду потребно је отпадне воде са манипулативних и радних површина око управне зграде и радионице, системом канала одвести у посебну комору за одмашћивање тј ове отпадне воде морају се пречишћавати у сепаратору уља и масти, а затим одвести у крајњи реципијент.

Санитарне отпадне воде се одводе у трокоморну септичку јаму са прељевом без хлоринатора, а прељев се упушта у крајњи реципијент у водоток ријеке Јошанице.

Постоји могућност хемијског загађења самих отпадних вода са нафтиним дериватима, других изворишта воде, мастима и техничким уљем уколико дође до њиховог неконтролисаног расипања по површини тла. Треба напоменути да непосредно поред локалитета каменолома протиче ријека Јошаница и да је ризик од загађивања површинских вода усљед просипања нафте повећан. Због наведеног је потребно придржавати се заштитних мјера правилног манипулисања нафтом како не би дошло до крупнијих акцидентних ситуација.



68

Eмисиje у зeмљиштe

Oбзирoм нa прирoду тeхнoлoшкoг прoцeсa, зaгaђeњe зeмљиштa мoжe нaстaти и кao пoсљeдицa нeкoнтрoлисaнoг oдбaцивaњa oтпaдa нaстaлoг у тoку прoизвoднoг прoцeсa, oдбaцивaњa aмбaлaжe срeдстaвa зa oдржaвaњe пoстрojeњa и мaшинa, oдбaцивaњa зaуљeних крпa, oргaнских и нeoргaнских oтпaдaкa кoрисникa, кoд нeaдeквaтнoг трeтмaнa свих oтпaдних вoдa кoje нaстajу кao пoсљeдицa рaдa, усљeд цурeњa рaзних уљa, мaзивa.

Јаловина као основни отпад у процесу рударских активности на предметном копу нема негативан утицај на земљишта у смислу квалитета и заузимања локације за одлагање јаловине. На предметном површинском копу јаловина је заступљена у малим количинама јер је лежиште огољено па практично није потребно обављати никакве радове на откривању.

2.3.5. Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја

Чврсти отпадни материјал из експлоатације кречњака представља јаловина. Као што је претходно наведено предметно лежиште је огољено, корисна сировина избија на површину па практично није потребно обављати никакве радове на откривању. Оно нешто мало хумусног покривача (до 30 см) и растиња, не представља никакве потешкоће у погледу нормалног развоја технолошког процеса откопавања те из ових разлога није посвећена посебна пажња у Главном рударском пројекту лежишта «Јошаница». Мање количине јаловинског материјала (заглињени и растресити онечишћени материјал) из расједа, расједних зона, пукотина а мјестимично мањих каверни унутар стијенске масе, при процесу експлоатације највећим дијелом се одстрањује из одминираног каменог материјала. Сама по себи јаловина не представља велико оптерећење за животну средину јер није опасна, но ако се неплански одлаже може непотребно заузимати значајне површине.

Каменоломи не продукују чврст отпад као нус продукт, али се ипак мора организовати управљање оном количином насталог чврстог отпада, без обзира на поријекло. Ту су прије свега старе камионске гуме и гуме других машина, неупотребљиви одбачени дијелови механизације и погонске опреме, разна амбалажа и све што се сврстава у категорију чврстог отпада. С обзиром да се у предметном погону не води евиденција о количинама насталог отпада, није могуће дати податке о количинама наведеног отпада.

За привремено депоновање комуналног отпада потребно је поставити намјенске поседе или контејнере, док је преузимање, транспорт и депоновање потребно обављати у сарадњи са надлежним комуналним предузећем и у складу са унапријед склопљеним Уговором. Остали опасни и неопасни отпад (стара уља и зауљене крпе, одбачени дијелови механизације и остало) потребно је прописно привремено складиштити, а затим збрињавати од стране овлаштене институције.

Врсте отпада које се јављају на предметном каменолому наведене су у следећој табели.



69

Табела 12: Врсте отпада које се јављају на предметној локацији

Шифра Назив отпада

01 ОТПАДИ КОЈИ ПОТИЧУ ОД ИСТРАЖИВАЊА, ИСКОПАВАЊА ИЗ РУДНИКА ИЛИ КАМЕНОЛОМА И ФИЗИЧКОГ И ХЕМИЈСКОГ ТРЕТМАНА МИНЕРАЛА

01 03 отпади од физичке и хемијске обраде минерала за црну металургију

01 03 06 јаловина другачија од оних наведених у 01 03 04 и 01 03 05

01 03 08 прашњави и прашкасти отпади другачији од оних наведених у 01 03 07

01 04 отпади из физичке и хемијске обраде минерала за обојену металургију

01 04 08 отпадни шљунак и дробљени камен другачији од оних наведених у 01 04 07

13 ОТПАДИ ОД УЉА И ОСТАТАКА ТЕЧНИХ ГОРИВА (ОСИМ ЈЕСТИВИХ УЉА И ОНИХ У ПОГЛАВЉИМА 05,12 И 19)

13 02 отпадна моторна уља, уља за мјењаче и подмазивање

13 02 08* остала моторна уља, уља за мјењаче и подмазивање

13 05 Садржај сепаратора уље/воде

13 05 01 * Чврсте материје из комора сепаратора уље/вода

13 05 02 * Муљеви из сепартора у/в

13 05 06* Уља из сепаратора у/в

13 05 08* Мјешавине отпада из комора за отпад из сепаратора у/в

15

ОТПАД ОД АМБАЛАЖЕ, АПСОРБЕНТИ, КРПЕ ЗА БРИСАЊЕ,МАТЕРИЈАЛИ ЗА ФИЛТРИРАЊЕ И ЗАШТИТНА ОДЈЕЋА, АКО НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ СПЕЦИФИКОВАНО

15 01 амбалажа (укључујући посебно сакупљену амбалажу у комуналном отпаду)

15 01 10* амбалажа која садржи остатке опасних супстанци или је контаминирана опасним супстанцама

15 02 02* апсорбенти, материјали за филтере (укључујући филтере за уље који нису другачије спецификовани), крпе за брисање, заштитна одјећа, који су контаминирани опасним супстанцама

16 ОТПАДИ КОЈИ НИСУ ДРУГАЧИЈЕ СПЕЦИФИКОВАНИ У КАТАЛОГУ

16 01 стара возила из различитих средстава транспорта (укључујући машине које раде поред пута) и отпади настали ослобађањем од старих возила и од одржавања возила (изузев 13, 14, 16 06 и 16 08)

16 01 03 потрошене гуме

16 01 13* кочионе течности

16 01 07* филтери за уље

20 ОПШТИНСКИ ОТПАДИ (КУЋНИ ОТПАД И СЛИЧНИ КОМЕРЦИЈАЛНИ И ИНДУСТРИЈСКИ ОТПАДИ),

20 01 08 биоразградиви кухињски и отпад из ресторана

20 03 14 муљеви из септичких јама



70

2.4. Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје

Процес експлоатације кречњака, без обзира на сва техничко-технолошка рјешења, односно кориштене радне операције и опрему може у одређеним ситуацијама представљати извор загађења животне средине.

Успјешност сваког рјешења у домену заштите животне средине подразумијева свестрано сагледавање и дефинисање могућих утицаја.

У току рада са машинама и уређајима у предметом објекту, могући су слиједећи утицаји на животну средину:

Загађивање атмосфере прашином, Повећање нивоа буке, Потреси и ваздушни удари при процесу минирања, Летећи комади стијена и прашине при процесу минирања, Могућност загађења вода и земљишта, односно подземних вода у случају

неадекватног третмана отпадних вода, отпадног уља или нафте, Промјена биодиверзитета.

2.4.1. Квалитет ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне

Утицај на квалитет ваздуха

Могући утицај на промјене квалитета ваздуха може настати гасовитим продуктима

експлозивног разлагања експлозивне материје у процесу минирања и сагоријевања нафте у моторима са унутрашњим сагоријевањем и прашине која се јавља у технолошком процесу експлоатације, утовара-истовара, транспорт и прераде техничког камена кречњака.

Загађивање ваздуха издувним гасовима из мотора рударских и транспортних машина везано је за емисије сљедећих гасова: угљендиоксид СО2, угљен моноксид СО, азотних оксида NOx, сумпордиоксида SO2, акролеина и др. Количине гасовитих продуката сагоријевања течних горива у моторним погонима механизоване опреме су у функцији снаге и погона, времена рада машине, специфичне потрошње горива и коефицијента искориштења инсталисаног погона, а израчунава се на бази потрошње горива и специфичних емисија гасовитих продуката његова сагоријевања. Полутанти, као што су издувни гасови, на површинском копу "Јошаница" са дисконтинуалном технологијом експлоатације по интензитету емисија спадају у мале изворе загађења и не евидентирају се као значајни узрочници угрожавања животне средине у предметном подручју.

На основу података из табела 9 и 10 може се закључити да количине гасовитих продуката сагоријевања моторног горива у запремини експлоатационог подручја чине безначајан утицај на хемијски састав ваздуха и ресорбује се без икаквих индикација о променама гасног стања у ваздуху радне атмосфере.

Исте концентрације не могу угрозити стабилност и сигурност хемијског састава ваздуха у животној средини ПК"Јошаница.



71

Да би се добила права слика о утицају прашине на квалитет ваздуха, морају се, када површински коп буде у функцији у пуном капацитету, при експлоатацији на површинском копу извршити мјерења овог полутанта. Након тога, добијене вриједности се морају упоредити са "нултим стањем" и Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12) како би се утврдило да ли при раду површинског копа долази до промјене квалитета ваздуха у животној средини.

Утицај минирања

Приликом минирања ствара се одређена количина прашине. Створена прашина и плинови се у виду облака издвајају у атмосферу површинског копа. За услове минирања на ПК "Јошаница" (мање количине експлозива по минском пољу) кретање и таложење минералне прашине неће прелазити више од 200 m. Таложење прашине вршиће се у простору површинског копа. Имајући у виду наведене чињенице и удаљеност површинског копа "Јошаница" од првих насељених стамбених објеката на удаљености од око 800 m, може се закључити да респирабилна прашина у случају неће имати већег утицаја на квалитет ваздуха на предметном локалитету. Плинови настали као продукт минирања јављаће се око шест пута годишље и у вриједностима које нису значајне са аспекта штетних утицаја.

Вибрације или потреси у процесу минирања су један од најпроблематичнијих штетних утицаја на околину, јер изазивају изненадне вибрације тла и објеката различитог интензитета, у зависности од чега долази до различитих оштећења на грађевинским објектима у зони дјеловања. Примјена масовних минирања, пооштравање еколошких захтјева и поштовање својине захтијева да површински копови имају разрађен и провјерен систем контроле јачине изазваних потреса како би се спријечило оштећење објеката у околини.

Заштите од потреса приликом минирања своди се на ограничење брзине осциловања тла и са њим темеља грађевинских објеката који се налазе у околини минирања. За поједине објекте постоји горња граница или максимална брзина осциловања тла којој поједини објекти смију бити изложени, а да се њима не изазову оштећења.

Могући негативан утицај од процеса минирања на најближе стамбене објекте може се спријечити предузимањем појачаних мјера приликом извођења процеса минирања на површинском копу.

Ваздушни удари у процесу минирања

Ваздушни удар по својој физичкој суштини представља надпритисак у атмосфери који се формира наглим помјерањем на мјесту експлозије и настаје услијед:

Наглог ширења гасова експлозије код иницирања експлозива на отвореном простору, као што су наљепне мине, детонирајући штапин у површинској мрежи и слично.

Избијање чепа и гасова из бушотине,



72

Помјерање стијенске масе око бушотине,

Избијање гасова експлозије у атмосферу код помјерања издробљеног материјала,

Вибрације површине тла око мјеста минирања.

Када се надпритисак формира или изазове на мјесту минирања, одмах се у облику ударног тј. компресионог таласа шири кроз ваздушни простор на околину.

Брзина кретања ових таласа зависи од температуре ваздуха и са температуром ваздуха брзина таласа расте. Талас надпритиска у одређеној тачки изазива нагло повећање ваздушног притиска, а затим релативно спорије смањење притиска до испод атмосферског, да би се послије више осцилација вратио на нормалан атмосферски притисак. Тиме се изазива осциловање молекула ваздушне масе и то уз промјену фреквенције осциловања са удаљавањем од мјеста експлозије. Фреквенције осциловања се крећу у распону од 20 000-0.1 Hz.

Људско ухо региструје вибрације до 20 Hz, па су таласи изнад 20 Hz чујни и називају се звучни таласи или звучни ефекти минирања.

Летећи комади стијене и прашине у процесу минирања

Код минирања на површинским коповима постоје двије различите појаве одбацивања стијене: одбацивање цјелокупне миниране масе у правцу линије најмањег отпора и одбацивање појединачних комада на знатно већим растојањима.

Одбацивање цјелокупне миниране масе је по правилу хоризонтално, испред чела етаже у правцу линије мањег отпора. Са аспекта сигурности, растојање одбацивања треба познавати или процијенити да би се обезбиједио одговарајући слободан простор на етажи и да би се опрема прије минирања удаљила на довољно сигурно растојање. Обично је то растојање 2-3 пута веће од ширине одбацивања миниране масе.

Одбацивање појединачних комада јe на знатно већем одстојању и то у свим правцима од минског поља. Обично је одбацивање комада у правцу оријентације бушотине на знатно већем растојању него иза бушотина. Међутим, код косих бушотина, ако се комад нађе у чепу који је издуван одбацивање иза бушотине такође може да буде велико. Процјена радијуса разлијетања комада стијене око минског поља је нужна да би се унутар те зоне предузеле одређене заштитне мјере.

Утицаји на воде

На локацији предметног каменолома постоји могућност хемијског загађења самих отпадних вода и других изворишта воде у непосредној близини са нафтиним дериватима, мастима и техничким уљем уколико дође до њиховог неконтролисаног расипања по површини тла. Зато треба планирати и предузети потребне мјере заштите вода од загађивања са овим материјама.

Уколико дође до разлијевања и доспијевања нафте и нафтиних деривата, исти дијелом продиру у порозно тло и настављају гравитационо кретање у дубину до непропусног слоја. Како се ради о материјалима слабопропусним у плићем дијелу, дио



73

воде са течном нафтом ће и површински отицати према природним каналима, ако се нагибима радних површина створи тај услов.

Величина продирања нафте углавном, зависи од вискозитета нафте и пропусности тла на мјесту изливања. Када се изврши пенетрација,кретање нафте у дубини стијене ће се наставити тако дуго док исти не буде сав апсорбован од тла, затим док не наиђе на непропусне слојеве или док не дође до површине подземних вода.

Нафта која је продрла до подземних вода шири се стварајући специфични талог на површини воде и ширење има идентичан смјер са смјером течења подземне воде. Процес ширења нафте може трајати врло дуго, док се не постигне капацитет засићења тла.

Киша која пада на дио терна у који се процједила нафта испира се према дубљим слојевима. Међутим за нафту је ипак ријеткост да као текућа фаза, одлази даље од непосредне околине просипања, јер се апсорбција у радне површине врши релативно брзо, она се мијеша са прашином, а и један дио би остао на површини услијед засићења површине. Један дио нафте прелази у отопљену фазу. Отопљена фаза се шири јер је носи и разређује подземна вода. Тиме је услед разређења, концентрација нафте све мања што је већа удаљеност од мјеста пролијевања.

Треба напоменути да непосредно поред локалитета каменолома протиче ријека Јошаница и да је ризик од загађивања површинких вода усљед просипања нафте повећан. Због наведеног је потребно придржавати се заштитних мјера правилног манипулисања нафтом како не би дошло до крупнијих акцидентних ситуација. Претакање горива, уља и мазива треба вршити на зато одређеним и по прописима изграђеним мјестима са бетонским платформама.

Циљ свих мјера је заустављање истицања нафте, локализовање испуштених количина да се избјегне шире загађивање, те радикална санација околине неким, најчешће хемијским поступцима чиме би се смањила могућност глобалног загађивања вода у непосредној близини. Технолошки процес дробљења и сепарације је сув поступак, што значи да не настају технолошке отпадне воде у овој фази процеса производње.

Приликом прања механизације и сапирања радног процеса настају отпадне воде које садрже механичке нечистоће (прашину и сл.) и извјесну количину масноћа насталих евентуалним цурењем нафте или мазива из транспортних средстава у кругу погона. У наредном периоду потребно је отпадне воде са манипулативних и радних површина око управне зграде и радионице, системом канала одвести у посебну комору за одмашћивање тј ове отпадне воде морају се пречишћавати у сепаратору уља и масти, а затим одвести у крајњи реципијент

Санитарне отпадне воде из управне зграде се одводе у трокоморну септичку јаму, а затим се испуштају у водоток ријеке Јошанице.

Усљед појаве оборина долази до спирања експлоатационог поља и ове воде су оптерећене суспендованим материјама. Уколико се оборинске воде оптерећене суспендованим материјама улијевају у површински водоток, садржај суспендованих материја у водотоку ће се повећати.



74

Утицаји на земљиште

Велики број могућих утицаја на земљиште при експлоатацији камена може се систематизовати у двије основне групе:

деградација земљишта и

загађење земљишта.

Деградација земљишта, обзиром на процесе који се одвијају на наведеној локацији првенствено се огледа кроз процесе нарушавања пејсажа природне околине, стварањем удубљења површинских откопа.

У фази експлоатације на датој локацији, могућа су слиједећа загађења земљишта:

загађења као посљедица просипања нафте и њених деривата,

загађења настала таложењем прашине,

неконтролисаним одлагањем чврстог отпада.

Утицај на земљиште може настати и неконтролисаним испуштањем горива и мазивних твари због:

Исцуривања нефте и нафтиних деривата директно на земљиште.

Евентуално складиштење средстава за подмазивање у резервоаре који не осигуравају могућност спречавања било каквог излијевања на околни терен.

Пуњење транспортних средстава горивом, односно неопходних поправки на простору са којег је могућа одводња, а чишћење није осигурано сувим поступком.

Утицај прашине на земљиште због дугогодишњег таложења у непосредној близини лежишта није занемарљив, али није штетан.

Промјене земљишта везане за промјену рељефа имају трајни карактер, док промјене везане за евентуално загађење земљишта су привременог карактера.

Утицај буке

Бука је један од најприсутнијих загађивача како у животној тако и у радној средини. Рударство са својим специфичностима, између осталих повећани нивои буке, у великом броју технолошких подпроцеса добијања минералних сировина, спада, према оцјенама низа мјеродавних институција, у групу индустрија "високог ризика" са становишта буке. Овај облик загађења у рударству јавља се готово на свим машинама на ПК (машине за откопавање, транспорт и помоћне радове: бушилице са компресорима, утоваривачи-багери, булдозери, камиони, дробилично постројење и сл.) и њој су углавном изложени руковаоци. Јачина буке се смањује са удаљеношћу од извора и то са квадратом растојања.



75

У случају адекватне звучне изолације објекта и машина, те придржавања основних мјера заштите, утицај буке на копу и сепарацији може се свести на ужи радни простор, без прекограничног ширења на околну животну средину. Овоме погодује и локација копа као и сама конфигурација терена. Прописани услови и мјере имају за циљ да у средини у којој човјек борави бука не пређе дозвољени ниво према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СРБиХ бр. 46/89). Максимално дозвољене вриједности спољашње буке, према намјени простора, приказане су у табели 15. Табела бр. 13: Дозвољени нивои вањске буке

Подручје (зона)

Намјена простора

Највиши дозвољени ниво спољашње буке, dB (А)

Еквивалентни нивои, Leq

Дан Ноћ

Вршни нивои L10 L1

I

Болничкo,љечилишно

45 40 55 60

II

Туристичко, рекреацијско,опоравилишно 50 40 60 65

I II

Чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреационе површине

55 45 65 70

IV

Трговачко, пословно,стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта

60 50 70 75

V

Пословно, правно, трговачко, занатско, сервисно (комунални сервис)

65 60 75 80

VI

Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова

70 70 80 85

На основу извршених мјерења нивоа буке (табела 3) која потиче од рударских

активности на површинском копу „Јошаница“ може се закључити да је у зони најближих рецептора, зони најближих стамбених објеката од границе површинског копа ниво буке испод највишег дозвољеног нивоа спољашње буке за ово подручје.

Вибрација као и бука су појаве локалног карактера и највећи утицај имају на раднике који раде на машинама. Пошто се само лежиште налази у ненасељеном подручју, вибрације приликом експлоатације немају већи утицај на животну околину. Већи утицај ових ефеката се очекује као посљедица транспорта сировине кроз насељено подручје.

Чврсти отпад

У тачки 2.3.5. Студије утицаја идентификоване су врсте отпада које могу настати при раду на површинском копу као и могући утицаји истог на животну средину.



76

Утицаји јонизујућих и нејонизујућих зрачења

Штетних јонизујућих и нејонизујућих зрачења на постројењима за експлоатацију и сепарацију камена нема.

Утицај пројекта на флору и фауну

Утицај експлоатације камена кречњака на флору и фауну односи се на измјену

рељефа и самим тим биљног и животињског свијета. Површина захваћена активним рударским радовима износи 22,37 ha и на тој површини ће доћи до промјене рељефа, биљног покривача и миграције заступљених животиња у оближња станишта. Најизраженије су миграције птица, инсеката и гмизаваца у околна станишта. Промјене ће се дешавати сукцесивно са напредовањем рударских радова.

Развојем рударских радова уништава се шумска вегетација на кориштеној површини. За вријеме радова долази до емисија штетних гасова и прашине, који могу негативно утицати на виталност и сушење шума. Чистом сјечом дрвећа и грмља ће се уклонити аутохтона природна вегетација у дијелу експлоатационог поља које буде обухваћено рударским радовима. Рударске машине и транспортна средства емитују штетне гасове од којих су SО2 и NОx за растиње посебно штетни , али због релативно велике дисперзије ових полутаната њихов утицај на флору и фауну неће имати већи значај

Промјене животне средине које ће утицати на флору и фауну су трајног карактера, али ће након проведене рекултивације бити обезбијеђени услови за обнављање вегетације при чему ће се формирати амбијент прилагођен амбијенту тог региона.

2.4.2. Здравље становништва

С обзиром на удаљеност стамбених објеката и конфигурацију терена, те чињеницу да је будући ПК окружен шумском вегетацијом, не очекује се значајан утицај на становништво кад су у питању емисије буке, прашине и гасова са копа приликом извођења рударских радова. Негативни утицаји приликом извођења рударских радова су сведени на радну средину и њима су изложени радници.

Бука је један од најприсутнијих загађивача како у животној тако и у радној средини.

Јачина звука изнад 50 децибела утиче на слух и смањује радну способност. Здравствени ефекти који су директно везани за повећани интензитет буке укључују:

повишени крвни притисак, аритмију, отежану комуникацију како на послу тако и код куће, отежано спавање итд. У случају адекватне звучне изолације објекта и машина, те придржавања основних мјера заштите, утицај буке на коповима и



77

сепарацији може се свести на ужи радни простор, без прекограничног ширења на околну животну средину.

Прашина, у већини случајева може бити узрочник професионалних обољења. Према садашњим сазнањима свака се прашина сматра опасном по човјека. Прашина може дјеловати на човјека директно, тј. на органе за дисање. Крупне честице могу и механички дјеловати као нпр. на очи, а прашина ситнија од 10 микрона продире у органе за дисање и изазива обољење плућа – пнеумокониозу. Највише прашине се ствара приликом минирања и припреме минералне сировине у сушном периоду, али ова прашина не би требало да има већи негативни утицај на становништво јер је њено обарање на површинском копу и постројењу за припрему обавезно, чиме се њена емисија у околни простор знатно умањује.

Летећи комади обрађиваног материјала или алата са којима се обрађује материјал, такође се могу појавити као фактор опасности по човјеков живот и здравље. Као узрок повреде јављају се код утовара, употребе неисправног ручног алата и сл. Обзиром да на ПК практично нема ручног алата на откопавању, то је опасност од летећих комада при утовару или контроли косина етаже сведена на минимум, зато што практично нема потребе да се радници приближавају косини етаже нити багерима, у вријеме утовара или истовара маса из камиона и дампера. Штетни гасови који се емитују при минирању и из испусних цијеви дизел опреме могу садржавати штетне органске и неорганске компоненте као што су угљенмоноксид, оксиди азота, оксиди сумпора, угљоводоници, олово и честице чађи. Наведени гасови као и остале компоненте аерозагађења у концентрацијама изнад дозвољених могу бити штетне за људе, али на основу вриједности измјерених на постојећем копу, не очекују се прекограничне концентрације штетних гасова .

Основну природу вибрација дају вибрације настале минирањем и осцилацијом кретања основних дијелова машина. Посљедице вибрација на човјека имају секундарна психолошка и биолошка дејства. Када је бука праћена и вибрацијама и уз то су оне ниских фреквенција или импулсне, тада је ефекат буке много штетнији него да је присутна само бука. Вибрација као и бука су појаве локалног карактера и углавном имају утицај на раднике који раде на машинама, те у складу са прописима заштите на раду морају бити предвиђене све мјере заштите на раду за ове раднике.

Ваздушни удари настали ефектима извођења минирања манифестују се као изненадни и непријатни звучни ефекти по становништво. С обзиром да је најближе насељено мјесто удаљено 800 m, утицај ваздушних удара који настаје приликом минирања је занемарљив. На основу досадашњих констатација, можемо рећи да су негативни утицаји који настају при раду предметног објекта такви да не могу битније утицати на здравље околног становништва, изузев радника на радилишту, који се морају придржавати мјера заштите на раду.

Мишљењем Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске (У Прилозима Студије) изнешени су следећи закључци:



78

У припадајућим тачкама ове студије детаљно ћемо дати списак активности и мјера које је потребно извршити како би се уважило горе поменуто мишљење односно смањиле емисије у ваздух, воду земљу.

2.4.3. Метеоролошки параметри и климатске карактеристике

Рударство је врста дјелатности која неминовно доводи до трајних промјена рељефа, а привремено и вегетације. Климатске прилике су уско везане са рељефом и вегетацијом. Морфологија терена, положај рудног тијела, начин појављивања минералне сировине, као и остале карактеристике лежишта, пружиле су повољне услове да се на овом површинском копу врши експлоатација која неће узроковти промјене у морфологији терена на начин који би могао утицати на промјене морфолошких параметара и климатских карактеристика ширег подручја.

Taкође, у току експлоатације на предметном копу, сви полутанти који буду настали и који се буду емитовали, неће имати израженији утицај на промјену ових параметара.



79

2.4.4. Екосистем

Степен угрожености животне средине је неуједначен тако да постоје екосистеми са великим степеном угрожености (већа насеља, индустријске зоне) и екосистеми који су мање угрожени (брдско-планински). Експлоатацијом лежишта минералних сировина нарушавају се еколошки фактори животне околине, па са њима и еколошки системи подручја. Највећи утицај на екосистем се огледа у ефектима на природна станишта биљних и животињских врста изазваним рударским радовима (скидање горњег слоја земљишта, бука, вибрација ). Све те активности узрокују привремено уништавање биљног покривача и миграцију фауне (нарочито птица, гмизаваца и инсеката), а што за посљедицу има промјену постојећег екосистема.

С обзиром да ће се вршити рекултивација деградираних површина, процесом експлоатације на предметном копу неће доћи до трајне промјене у погледе класификације екосистема према особинама станишта.

2.4.5. Насељеност, концентрација и миграција становништва

Предметни каменолом својим радом, неће утицати на промјене насељености, концентрације и миграције становништва. Својим садржајем и величином каменолом је интересантан са становишта запошљавања локалног становништва.

2.4.6. Намјена и коришћење површина (изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта)

Површине захваћене копом и осталим рударским објектима су прије прцеса експлоатације предстаљале површине под шумом. Експлоатацијом камена кречњака на предметном копу у претходном периоду намјена земљишта је промјењена, што ће се наставити даљом експлоатацијом минералне сировине. Приликом експлоатације кречњака доћи ће до потпуног уништавања земљишта и флоре, а фауна ће бити дјелимично уништена, а дјелимично исељена на сусједне локалитете. Након рекултивације вратит ће се земљиште и биљни покривач у стање, које ће временом све више личити на ово данашње. По стварању услова фауна ће се насељавати постепено са оближњих локалитета.

2.4.7. Комунална инфраструктура

Утицај пројекта на комуналну инфраструктуру се односи на саобраћајну

инфраструктуру. На постојећи локални пут потребно је изградити мјесто прикључка интерне саобраћајнице и опремити га потребном саобраћајном сигнализацијом у складу са Законом о безбиједности саобраћаја БиХ и Законом о безбиједности саобраћаја РС.



80

Дана 22.12.2013. године МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и

Липље, општина Зворник, доставили су Закључке са Збора грађана наведених пет МЗ везаних за предметни пројекат при чему су навели следеће проблеме везане за каменолом те приједлоге за рјешавање. У прилозима овог документа налази се Допис.

Највећи проблеми били су везани за пуну комуникацију из разлога што кроз каменолом пролази локални асфалтни пут Дивич-Липље, безбједност саобраћаја, означеност прелаза преко путне комуникације, те начин одржавања и санирања исте.

У припадајућим тачкама ове Студије даћемо детаљан списак активности и мјера

како би се уважиле приједбе грађана горе поменутих МЗ.

2.4.8. Промјене на природним добрима посебних вриједности и културним добрима и њиховој околини, материјална добра укључујући културно-историјско и археолошко наслијеђе

Након обиласка локалитета и његове околине констатовано је да се на предметној локацији не налазе материјални остаци који би се могли сматрати културним насљеђем, нити су регистрована природна добра посебних вриједности, па самим тим можемо рећи да овај пројекат не може на њих ни утицати. У тачки 2.1.10. Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара на Слици бр. 9 дали смо приказ удаљености експлоатационог поља у односу на заштићене шумске одјеле (115 б и 105 а).

Инвеститор се обавезује да уколико у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавести Завод, и предузме све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлаштеног лица (члан 84. Закона о културним добрима).

Инвеститор се обавезује да Заводу достави Пројекат рекултивације затим уколико у току радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има својство споменика природе, обавијести Завод и предузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 47. Закона о заштити природе).

Адекватну санацију и рекултивацију треба изводити према посебном Пројекту санације и рекултивације и да предвиде да се те активности одвијајау фазно, када експлоатација одмакне. Моделирање терена изводити што је више могуће природним нагибима сусједних брежуљака. По избору врста за рекучтивацију треба да се користе аутохтоне врсте. Пројекат санације рекултивације доставити на сахласност Заводу.

2.4.9. Пејзажне карактеристике подручја

Рударство представља активност која је по својој суштини усмјерена ка измјени и деградацији постојећих природних стања. Посљедице откопавања су далекосежне ако говоримо о проблему заштите животне средине и огледају се у, не само нарушавању природних стања већ и у битном нарушавању услова живота у тим областима. Проблематика визуелних загађења разматрана је кроз основни ниво који обухвата однос површинског копа према простору у смислу дефинисања утицаја на пејзаж. Као



81

посебан парметар процјене утицаја предметног површинског копа на пејзаж потребно је дефинисати и његов општи изглед. За поступак овакве процјене, с обзиром на велики утицај субјективних процјена, треба извршити првенствено дефинисање интересантних пејзажних цјелина, а затим уколико је то могуће извршити валоризацију. Површинска експлоатација минералних сировина у великој мјери мијења основне карактеристике пејзажа. Терени захваћени површинским копом се одликују веома упечатљивим негативним визуелним утиском.

Утицај површинске експлоатације камена кречњака на измјену пејзажних карактеристика у смислу морфолошке промјене терена, подразумјева стварање депресија. При извођењу рударских радова површинске експлоатације неминовно ће доћи до деградације садашње површине терена.

С обзиром да је карактер и обим пројектованих радова такав да предметној локацији није могуће вратити првобитан морфолошки изглед, обавеза пројектанта је да технолошким процесом експлоатације и техничком рекултивацијом обради завршну геометријску контуру копа тако да се новоформирани простор у функционалном и естетском смислу што боље прилагоди постојећем природном амбијенту.

2.4.10. Међусобни односи претходно наведених фактора

Равнотежа између привредног развоја и здраве животне средине је неопходна, па

само економски јака држава са високим стандардом може да прописује високе еколошке стандарде и њихову досљедну примјену чак и са тенденцијом њиховог пооштравања, али само уколико економија није угрожена њиховом примјеном. Наша држава није достигла степен развоја који ће еколошке факторе претпоставити економским, због чега морају објективно да се сагледају и ускладе позитивни ефекти експлоатације и проузроковане негативне посљедице. Промјена једног од биотичких или абиотичких фактора има посљедице на све остале због њихове међусобне повезаности и интеракције. Пројекат у потпуности мијења неке од фактора као: земљиште, рељеф, вегетацију и фауну. Повећава се бука и вибрације, а незнатно се мијења састав ваздуха и квалитет воде. Пројекат неће битно утицати на промјену горе наведених фактора у својој околини тако да неће доћи до промјене у: клими, микроклими, земљишту, квалитету извора вода, вегетацији и фауни околног простора, под условом да се испоштују све прописане мјере заштите животне средине. Сама рекултивација ће неке од ових фактора промијенити у смјеру првобитног стања, а онда ће ланчана интеракција између њих наставити да се одвија и временом стање приближава првобитном. Овај процес сукцесије је јако спор и тешко се може убрзати.



82

2.4.11. Опис метода које су предвиђене за процјену утицаја на животну средину

Методе коришћене за процјену утицаја на животну средину различите су зависно од сврхе саме процјене.

Процјена утицаја на животну средину предметног каменолома вршена је одговарајућим увидом у пројектну и другу достављену документацију која је наведена у тачки 2.1.3. Приложена документација. Са циљем добијања што већег броја квалитативних и квантитативних података неопходних за што боље сагледавање стања животне средине како на самој локацији, тако и у ширем окружењу извршен је обилазак терена, мјерење нивоа буке одговарајућом методологијом, мјерење квалитета ваздуха и анализа квалитета воде ријеке Јошанице.

Утицај на флору и фауну процјењен је на темељу познатих сазнања о утицају објекта овог типа на биљне и животињске заједнице (на бази литературе).

Утицај на материјална добра, укључујући културно-историјско и археолошко наслијеђе, процјењен је на темељу коментара Завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа РС.

2.4.12. Директни и индиректни, секундарни, кумулативни, краткотрајни, средњи и дуготрајни, стални и повремени, позитивни и негативни утицаји

Директни утицаји који могу настати отварањем површинског копа и одвијања процеса експлоатације су заузимање и деградирање земљишта, као и уништавање вегетације. Ови утицаји су веома уочљиви, због чега их је лако вредновати и контролисати.

Индиректни утицаји на околину, поред саме локације коју ће заузети површински коп, могући су при набавци материјала који ће бити неопходан за вршење рекултивације површина деградираних експлоатацијом, као што је земљиште и на радну снагу. Ове утицаје теже је вредновати у односу на директне утицаје.

Кумулативни утицаји настају заједничким дјеовањем више различитих утицаја истовремено. Они могу настати из неочекиваних непогода или непогода које се полако шире. Ове промјене могу изазвати додатне вишеструке утицаје, који даље могу изазвати уништење једног или више екосистема или промјену њихове структуре.

Позитивни утицаји пројекта се односе на социјалну средину - људе. Позитивни утицаји ће се одразити кроз запошљавање локалног становништва, а неки позитивни утицаји могу да се појаве изненада, неочекивано.

Негативни утицаји се односе на природну средину, односно на околину, утицај на ваздух, воде и земљиште и др.

Предвиђени утицаји представљају утицаје који се могу очекивати, као што су миграција животиња које су насељене у непосредној близини извођења радова и др. За разлику од случајних, који не могу да се предвиде, предвиђени утицаји се лакше ублажавају и могуће је мјере опоравка лакше реализовати.

Случајни утицаји представљају утицаје који не могу да се предвиде, као што су пожари, експлозије и излијевање опасних материја.

У циљу процјене угрожености земље, ваздуха и околних водотокова, и предузимања максимално могућих мјера заштите животне средине у непосредном



83

окружењу, а имајући првенствено у виду локацију и намјену објекта, физичко-хемијске особине материјала са којима ће се манипулисати у објекту, те могућности акцидентних ситуација, у наставку су анализирани могући утицаји процеса рада у предметнoм објекту на животну средину и дате мјере за њихово спречавање у конкретној ситуацији.

Привремени утицаји који ће бити посљедица отварања и рада површинског копа на предметној локацији су:

промјена начина коришћења простора на коме се налази локација,

спровођење активности које захтјевају повећан саобраћај на приступним путевима због довоза материјала, одвожења отпадног материјала,

заузимање простора привременим депонијама, складиштима, градилиштем и транспортним путевима,

повећање загађености атмосефрских вода и околног земљишта због спирања отпадних материјала коришћених при градњи,

повећање загађености ваздуха због рада грађевинске механизације и њихових издувних гасова и

транспорта опреме.

Слика бр. 12: Шематски приказ главних извора загађења у Републици Српској и њихови утицаји на људе

и животну средину

У току рада површинског копа могући су слиједећи утицаји на ближу, а у случају већег акцидента и на ширу околину:

1. Загађење земљишта и водотокова, односно подземних вода, у случајевима неконтролисаног излијевања и неправилног збрињавања отпадних и атмосферских вода, као и санитарног и другог отпада.

2. Уклањање површинског слоја земљишта и тиме потрошња земљишта односно утицај на површину и структуру, као и квалитативна својства земљишта и тла предметне локације.

3. Нарушавање пејсажа као и промјене у диверзитету флоре и фауне предметног подручја.

4. Загађење атмосфере и то емисијама од сагорјевања течног агрегата, емисија полутаната код минирања, емисија прашине, емисија буке, сеизмички ефекти при процесу минирања.



84

5. Појава локалних дивљих депонија које се јављају услијед неадекватног и неконтролисаног одлагања отпада који настаје приликом функционисања објекта.

6. Појава пожара у случају уградње неадекватне опреме у предметни објекат.

7. Негативан утицај на становништво и то: буком, емисијама прашине (током експлоатације, при процесу минирања, али и при манипулисању минералном сировином и јаловином).

8. Утицај на микроклиматске факторе локалитета и то прије свега измијењеним микрорељефом, који може бити модификатор климатских елемената.



85

2.5. Спецификација и опис мјера за спречавање, смањивање или ублаживање штетних утицаја на животну средину

Рударство је грана индустрије која спада у категорију средњих загађивача животне околине при чему експлоатација на површинским коповима има највећи утицај. Заштита животне околине се може осигурати само одабиром метода експлоатaције пројектованих на економским рационалним и дуготрајним плановима.

2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење

Област рударства и геологије у највећој мјери су регулисани Законом о рударству и Законом о геолошким истраживањима, који на одређени начин третирају и проблем заштите животне средине.

Прву фазу примјене мјера за заштиту животне средине представља израда техничке документације у складу са горе наведеним законима. Након истражних радова и израде Елабората о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви техничког грађевинског камена- кречњака на лежишту "Јошаница", код Зворника створени су услови за израду пројектне документације у складу са важећим прописима из области рударства. Закон о геолошким истраживањима, као и Закон о рударству прописује да се геолошка истраживања и експлоатација минералне сировине изводе у циљу заштите животне средине те да се при изради ове документације мора узети у обзир заштита презентације природних вриједности, заштита од штетних природних процеса (клизишта, ерозије, бујице), као и заштита од техногених нарушавања. Поред наведених закона, проблем заштите животне средине је обрађен и у Закону о концесијама. При изради ове Студије извршили смо увид у наведену документацију и констатовали да су предвиђена рјешења везана за процес експлоатације, транспорта и припреме минералне сировине усклађени са законима и прописима који регулишу ову област, осим пројекта рекултивације деградираних површина који је неопходно израдити у наредном периоду. Власник је обавезан да изврши обавјештавање уколико се изградњом објекта појави било какав негативан утицај на здравље људи и животну средину у складу са одредбама Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр.71/12) и надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите РС. Када се ради о заштити здравља становништва, потребно је слиједити Здравствену политику и стратегије за здравље у Републици Српској до 2010. године и препоруке Стратегије за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктура и функције установа за здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације (Сл.гл.РС бр.56/02) који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕАП) за РС, усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02).



86

Мјере за заштиту земљишта

Основне мјере које се морају проводити за смањење негативног утицаја на земљиште су:




Током експлоатације на површинском копу обликовати завршне косине у циљу повећавања структурне и механичке стабилности тла.

Изградња ободних одводних канала и упојних јама на ивицама локације за прикупљање оборинских вода које се слијевају низ ивице етажа каменолома.



Потребно је утврдити и стриктно проводити мјере заштите од неконтролисаног испуштања погонског горива и мазивних твари, односно за случај акцидената. Снабдијевање горивом машина и уређаја врши аутоцистерном на посебно бетонираном и рубно обрађеним дијеловима за заштиту у случају излијевања горива. На мјестима гдје се врши пуњење горивом радних и транспортних средства потребно је осигурати посебан систем одводње са сеператорима и заштитним окном.

Одржавање и периодично чишћење септичке јаме вршити у складу са уговором са комуналним предузећем који се мора обезбједити.

Редовно одржавање сабирних канала по ободу радних и манипулативних површина. Дробилично постројење потребно је снабдијевати горивом у затвореном систему. Потребно је обезбједити средства за суво чишћење тла од масноћа, те тако настали

отпад депоновати (у бачве) и одозити га на депонију опасног отпада. Вршити редовну контролу механизације у циљу спрјечавања цурења уља из машина

и уређаја. Инвеститор је обавезан према Закону о рударству ("Сл.гл.РС", бр 107/05) да на

простору у коме се врши експлоатација минералне сировине изврши техничку и биолошку рекултивацију деградираног простора након завршетка експлоатације, чиме ће се простор деградиран рударским радовима довести у стање приближно првобитном или ће се преуредити за кориштење у неке друге сврхе. У току експлоатације вршити техничку фазу рекултивације на мјестима гдје је то могуће тј. на мјестима гдје су завршени експлоатациони радови, а по завршетку експлоатације мора бити рекултивисана површина читавог подручја које је заузимао површински коп. Техничку и биолошку рекултивацију терена који ће бити деградиран рударским радовима, извршити према пројекту рекултивације и заштите животне средине. Рекултивациом деградираног процеса спријечиће се ерозиони процеси, позитивно ће утицати на стабилност терена као и на микроклиматске услове подручја.



87

- Мјере за управљање отпадом Израдити План управљања отпадом у складу са чланом 22. Закон о управљању

отпадом (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 111/13).

У Плану управљања отпадом дефинисати мјеста и количине према врстама чврстог отпада који настаје на површинском копу.

Mетални отпад, неупотребљиве (истрошене) гуме од транспортних средстава, амбалажа за уље и друге нафтине деривате се морају разврстати према Каталогу отпада и одлагати одвојено у водонепропусне контејнере, а након тога збрињавати у договору са комуналном службом.

Празна амбалажа од мазива, гориве и крпе за брисање из радионице за одржавање механизације морају се организовано одстрањивати са радних мјеста и околие објекта. Овај отпад се не смије одлагати на отвореном простору тако да га испирају атмосферске падавине. Овакву амбалажу која се јавља као отпад као и све друге врсте отпада који се неће даље употребљавти од стране Инвеститора одвозити у договору са надлежном комуналном службом.

Масти и техничка уља за подмазивање која се користе у радионици за поправку и одржавање механизације, треба чувати у металним ормаричима.


У кругу предузећа распоредити и поставити контејнере за одлагање комуналног отпада постављене на бетонску/асфалтну подлогу.

Мјере за заштите подземних и површинских вода

Инвеститор за површински коп грађевинског камена –кречњака са мобилним дробиличним постројењем посједује Водну дозволу9 бр. 01/3-ВА.1-4004-1/13 од 09.09.2013. године издату од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и која је дата уз следеће услове:

1. Да за вријеме важења водне дозволе:

поступи у складу са чл. 124-147. Закона о уређењу простора и грађењу ( Сл. Гласник РС бр. 40/13), прибави Грађевинску (употребну) дозволу од надлежних служби за послове урбанизма и просторног уређења, односно изврши легализација друге фазе изграђених објекат, који су саставни дио и у функцији производно-пословног комплекса ( Пк, дробилично постројење и претеих објеката),

на манипулативним површинама радионице и интерне БС, уколико се иста стави у функцију, гдје се врши поправак возила и претакања горива извршити бетонирање манипулативних површина, изградити одговарајући сепаратор уља и масти и закључити уговор о чишћењу ситог са надлежним предузећем.

9 У Прилозима овог документа достављамо Вам копију поменутог Рјешења



88

2. Одводњу ПК вршити у складу са прописаним општим техничким рјешењима, а што се првенствено односи на рјешења одводњавања:

одводне канале који би се формирали на радним етажама у паду 2-3%, као заштита од вода које гравитирају према копу,

прихватне канале за бујичне воде и њихово спровођење ван контура одложених маса, поштујући конфигурацију терена и конструклцију копа, имајући у виду сливне површине, тако да површине са којих потенцијално могу доћи атмосферске гравитационе воде, нису велике,

отворене етажне канале, за заштиту од атмосферских вода које директно падну на ПК, којима се вида гравитационо спроводи ван граница Пк, а највећи дио њих дренира се у ниже слојеве терена,

3. Да се онемогући штетан утицај оборинских вода, неопходно је:

водити рачуна да се одводним каналима омогући сливање воде у откопани простор и одлагалиште, нити да се стварају акумулације на било ком мјесту,

посебним упутсвима регулисати рад механизације, у дијелу који граничи са мјестима могућих акумулација вода,

посебну пажњу обратити на одводњу површинских вода са етажних површина одлагалишта,

4. Да се све етажне равни и платои на ширем подручју користе у правцу слијевања воде природним падом до одводних канала, објеката одводњавања, водосабирника и крајњег реципиента,

5. Да се изградња нових ободних и главних канала и водосабирника, као и уклањање претходних усклади са напредовањем рударских радова у наредних пет година,

6. Да се кориштење објеката одводњавања и одбране од поплава (ободних канала, водосабирника, насипа, пумпних станица и др.), врши у складу са пројектни прорачуном и димензионисањем,

7. Да се након одговарајућег третмана, пречишчћене отпадне воде настале функционисањем пословног комплекса, одводним системом могу испустити у крајњи реципиента у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", бр. 44/01),

8. Да се утврди динамика чишћења објекат за одводњавање, водећи рачуна о наведеним радовима прије и послије великих падавина, да би одводни канали могли да прихвате прорачунату количину воде,

9. Да се на локацији експлоатације не врши санабдјеванје питком водом, нити снабдјевање индустријском водом је на лицу мјеста не врши мокра припрема материјала,

10. Да се санитарне потребе корист објекат-управна зграда која није предмет овог Рјешења.

11. Да се предметним радовима на ПК не угрози постојеће стање природног, површинског и подземног режима вода.



89

Ризик од загађења површинских и подземних вода спречити предузимањем мјера у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", бр. 44/01) и Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Сл. гласник РС", бр. 68/01). Потребно је:

Проводити одговарајуће мјере за контролу насталих отпадних вода на површинском копу и било којег другог излијевања загађујућих течности до којег може доћи.

У случају пролијевања горива или уља земљиште на којем је проливена течност одмах механички уклонити и одложити у водонепропусне контејнере за чврсти отпад.




Оборинске воде са радних површина (етажа) на површинском копу сакупљену етажним одводним каналима прикупљати у водосабирнике, гдје се мора извршити процес таложења чврстих честица. Талог који се сакупи на дну водосабирника мора се чистити из водосабирника.

Воде које се прикупљају на површинском копу у водосабирнике испитати да ли садрже штетне промјесе минералних уља.

Отпадна уља / израђена машинска уља, морају се одвојено сакупљати у металне бачве и испоручивати правним субјектима на рерафинацију. Обавеза Инвеститора је да склопи уговор са институцијом која има дозволу за управљање оваквом врстом отпада.

Одржавање и чишћење транспортних средстава вршити на водонепорпусној површини. Ова површина мора имати уређену чврсту подлогу од бетона или асфалта, са одводним каналима, која мора бити наткривена да оборинске воде не би испирале остатке ових материја.

Пуњење транспортних средстава нафтиним дериватима, техничким уљима и мастима као и поправку машина вршити на бетонираној или асфалтираној површини са уређеним сливницима које воде са ове површине одводити у сепаратор масти и уља.



90

За збрињавање санитарно-фекалних вода користити трокоморну септичку јаму и само пречишћене воде испуштати у крајњи реципијент (ријека Јошаница) у складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Сл. гласник РС", бр. 68/01) и Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", бр. 44/01).

Склопити уговор о чишћењу и пражњењу септика са овлаштеним лицем. Сваких 6 мјесеци а по потреби и чешће вршити пражњење садржаја.

Сепаратор масти и уља мора омогућавати квалитетно и сигурно издвајање масти и уља и да капацитетом одговара количини вода које ће се у њега одводити. Обавезно водити књигу о евиденциј контроле и чишћења сепаратора масти и уља.

Сепаратор масти и уља чистити сваких 15 дана, односно послије сваке велике кише отворити поклопац сепаратора, извршити испуштање масноће уља у посуду за талог. Након тога, поново затворити затварач. Сваких шест мјесеци улазне коморе сепаратора очистити од чврстог материјала. Када се напуне посуде за талог у висини ¾ извршити пумпање талога клипном пумпом. Поклопци сепаратора морају бити закључани.Код сваког рада у сепаратору забрањено је прилажење отвореним пламеном. Конструкција сепаратора мора да омогући његово функционисање и пражњење прикупљених нафтиних деривата у посуду постављену у бочном шахту. Отпад из сепаратора складиштити у затворене посуде, које не смију бити изложене атмосферском утицају. Издвојене количине уља и нафте одвозити на рерафинацију, у складу са Уговором који Инвеститор мора склопити са овлашћеном институцијом за упраљање наведеном врстом отпада.

У случају неконтролисаног испуштања горива, техничког уља и масти из машина и транспортних средстава, обезбједити средства за упијање нафтиних деривата, а загађено земљиште се механички одстранити. Загађено земљиште које се одстрани мора се одложити у водонепропусне контејнере до његовог коначног збрињаваа са овлашћеном организацијом.

У случају мањих неопходних техничких поправки и пуњења транспортних средстава енергентима на експлоатационом пољу, испод мјеста поправки или гдје се врши пуењње мора се поставити лимена посуда, одговарајуће величине да може да прикупи евентуално проливено гориво или уље.

Aко и дође до просипања нафте и уља, мора се одмах извршити чишћење тог простора просипањем пиљевине или другог средстава које може да упије ове материје по загађеном земљишту и на крају механички одстранити загађено земљиште. Сакупљено гориво и уље са посутим материјалом и одстрањено земљиште уклонити и депоновати на посебно предвиђено водонепропусно мјесто или водонепропусни контејнер. Наведена врста отпада не смије се мијешати и одлагати заједно са комуналним отпадом.



91

Код великог прилива површинских вода и падавина, потребно је водити рачуна само о задржавању стијенског материјала у подручју каменолома, како се исти не би транспортовао на околно подручје. У ту сврху потребно је на најнижој етажи ископати водосабирник у који би се сакупљале површинске воде и таложиле крупне честице.

- Мјере заштите од буке и вибрација

- Механизовану опрему одржавати на нивоу који искључује појаву непотребних извора буке (вибрирајући лимови, оштећења узглобљења, лежајеви итд.).

- Поштовати прописе о мјерама заштите при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству, ради спречавања штетног утицаја буке и вибрација при минирању.

- Минирање изводити у периодима са којима ће бити упознато становништво, тако да исто очекује звучне ефекте детонације, искључиво у току трајања дана (дневна свјетлост), када је ометајући карактер буке знатно нижи, као и примјеном савремених иницијалних средстава која не стварају звучне ефекте минирања, а смањују и сеизмичке ефекте.

- Брзину транспортних средстава за транспорт унутар површинског копа и транспорт ван површинског копа прилагодити условима пута, у циљу смањења нивоа буке.

- Неповољан утицај буке на раднике треба рјешавати предузимањем одговарајућих мјера заштите на раду (антифони), као и придржавањем дужине дневне изложености одређеном нивоу буке, према следећој табели.

Табела бр. 14: Допуштено вријеме излагања буци у односу на ниво буке

Потребно је извршити испитивања услова радне средине која ће обухватити и мјерења нивоа буке у радној средини, како би се утврдило да ли ниво буке прелази или задовољава максимално дозвољени ниво буке према Правилнику о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине ("Сл. Гл. РС", бр. 66/08). На свим мјестима гдје се испитивањима услова радне средине утврди повећан ниво буке, неопходно је накнадно одредити мјере које

Дневно излагање у сатима Ниво буке у dB (A) 8 90 6 92 4 95 3 97 2 100

1 1/2 102 1 105

1/2 110 1/4 115



92

се морају предузети у циљу смањења нивоа буке на мјерним мјестима у радној средини на којима бука која настаје буде прелазила максимално дозвољени ниво буке прописан наведеним Правилником. Испитивања услова радне средине за љетњи и зимски период извршити у току прве године рада површинског копа.

Буку насталу од транспортних средстава ублажавати временским режимом рада. Све радове на површинском копу у циљу смањења буке изводити у току дана, придржавати се одређеног броја радних сати.

Брзину транспортних средстава којима ће се вршити транспорт унутар и ван површинског копа прилагодити условима пута, у циљу смањења нивоа буке и "дизања" прашине.

У циљу заштите животне средине и околног становништва мораће се, када површински коп буде у функцији при пуном капацитету, вршити мониторинг нивоа буке у животној средини у околини површинског копа.

Мјере за заштиту ваздуха Најбитније загађујуће материје које се јављају у технолошком процесу

експлоатације и прераде камена су минерална прашина и гасови који настају сагоријевањем дизел горива у моторима рударке механизације и минирања. Из тог разлога предлажемо сљедеће мјере заштите и то :

- Приликом минирања треба водити рачуна о доброј заптивености гумених заптивача и о прописаним брзинама издувавања ваздуха да би се смањила емисија прашине при бушењу минских бушотина.

- Правилан избор врсте експлозива прилагођен радној средини у погледу физичких, хемијских и техничких карактеристика, да би се обезбједило потпуно сагоријевање састојака, а тиме и спречавање појаве угљенмоноксида, азота и угљеника.

- Херметичко затварање кабина рударских машина како се не би угрозило здравље радника.

- Ограничити брзину кретања терентних возила на приступним саобраћајницама на 20 km/h.

- На самој дробилици и пресипним мјестима поставити мобилне распршиваче. Систем мора бити такав да се обавезно укључује при свакој појави прашине, како би се спречила или ублажила емисија исте у ваздух радне али и животне средине.

- У периоду сувог ваздуха, смањење емисије прашине на утоварним мјестима-депонијама готових производа вршити прскањем материјала водом. Прскање вршити из мобилне цистерне са уграђеним распрскивачем. Спровођење мјере вршити континуирано-по потреби.

- За смањење прашине на привременим "депонијама" готових производа вршити прскање водом површинског слоја депонија.

- За смањење запрашености на манипулативним површинама којима се обавља унутрашњи и вањски транспорт ровног материјала и агрегата, користити мобилну цистерну за прскање водом површинских слојева истих.



93

- За вријеме сушног периода и при појави јачих вјетрова чија је брзина већа од 8 m/s сви радови на површинском копу се морају обуставити.

- Приликом транспорта производа ван граница површинског копа кроз насељена мјеста, нарочито за вријеме ваздушних струјања, сандуци транспортног средства морају бити прекривени церадама или се товар по површини мора добро овлажити водом. Спровођење ове мјере вршити континуирано.

- С обзиром да је Главним рударским пројектом предвиђен мали број машина у једној смјени остале мјере заштите ваздуха од емисија загађујућих материја које настају за вријеме извођења минирања и од сагоријевања енергената у погонским машинама, морају бити осигуране одржавањем исправности машина и придржавањем техничких упутстава.

- За смањење штетних материја-издувних гасова који потичу од механизације која за погон користи моторе са унутрашњим сагоријевањем, користити течно гориво Д-2 са ниским садржајем сумпора или машине и механизација морају имати уграђене пречистаче издувних гасова Одржавање путева у исправном стању и обавезно влажење површинског слоја пута у сушном периоду, а сва оштећења благовремено санирати.

- Спровођењем пројектованих и прописаних мјера, прскања и квашења саобраћајница и пресипних мјеста, може се значајно смањити емисија овог полутанта, а тиме и штетан утицај на радну и животну средину. Спровођење мјере вршити континуирано – по потреби.

- У циљу заштите здравља запослених радника обезбиједити херметичко затварање кабина рударске механизације и машина са обезбијеђеним системом климатизације.

- У циљу заштите животне средине када површински коп буде у функцији при пуном капацитету мораће се вршити мониторинг квалитета ваздуха у животној средини у околини површинског копа.

Заштита флоре, фауне и екосистема

- Забрањује се одлагање вишка материјала, бацање смећа и испуштање отпадног уља у шуму, ријеку и околни простор.

- Елементе евентуално идентификаног станишта заштићених врста унутар обухвата експлоатационог поља премјестити на најближа станишта сличних врста.

- Крчење и сјечу шума обављати изван периода гњежђења шума.

- Уклањање вегетације не изводити између 1 априла и 1. септембра.

- За вријеме радова се треба придржавати мјера заштите шума од пожара.

- Инвеститор је дужан санирати и надокнадити све могуће штете на шуми.

- Користити аутохтоне врсте у озелењавању због очувања природног изгледа пејзажа. Прогресивном рекултивацијом копа ублажити негативне утицаје везане за губитак природног станишта.



94

Мјере заштите пејзажа

Потребно је направити планове за заштиту пејзажа, односно потребно је израдити Пројекат рекултивације за лежиште "Јошаница", које представљају комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мјера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање у неким случајевима, биолошке продуктивности и пољопривредне вриједности терена нарушеног површинском експлоатацијом и по томе обавезно провести мјере техничке и биолошке рекултивације.

Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта

Инвеститор се обавезује да уколико у току радова, на површинском копу наиђе на археолошки локалитет, а нарочито ако се претпоставља да има статус природног добра, о том обавијести Завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа и предузме све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица.

Инвеститор се обавезује да уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког значаја или минеролошко-петрографског поријекла, а за које се претпостава да има својства споменика природе обавијести Завод и предузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (чл.42. Закона о заштити природе- Сл.гл.РС бр.113/08).

Адекватну санацију и рекултивацију терена треба изводити фазно, када експлоатација одмакне. Моделирање терена изводити што је више могуће природним нагибима сусједних брежуљака. При избору врста за рекултивацијутреба користити аутохтоне врсте. Пројекат санације и рекултивације потребно је доставити Заводу.

Заштита од пожара

Потребно је обезбиједити средстава за почетно гашење, односно брзу локализацију пожара као и обучавање радника за стручно и безбједно руковање уређајима за гашење пожара, а све у складу са Законом о заштити од пожара (Сл. гл. РС, бр. 71/12).

Поступак претакања горива мора се изводити искључиво на бетонираном или асфалтираном платоу уз поштовање одређених сигурносних мјера заштите од пожара.

Мјере за спречавање утицаја на становништво

У циљу заштите становништва морају се провести све прописане мјере за спречавање емисије прашине и буке у ваздух животне средине, мјере прописане за промет и руковање опасним и запаљивим и експлозивним материјама и мјере прописане за процес минирања на површинском копу.



95

При транспорту коначног производа са површинског копа, производ мора бити прекривен или по површини навлажен водом, нарочито ситније фракције производа, како би се при транспорту јавним путевима спријечила емисија прашине у ваздух.

На површинском копу се морају редовно проводити поступци за заштиту на раду и предузимати програми обуке и провјере за стручно оспособљавање за рад са машинама, опремом и при руковању и раду са експлозивним и запаљивим материјама.

Редовно вршити мониторинг у радној средини на површинском копу, испитивања услова радне средине, анализе вода након изградње и стављања у функцију таложника, септичке јаме и сепаратора масти и уља.

Редовно вршити мониторинг квалитета ваздуха и нивоа буке у животној средини у околини површинског копа «Јошаница».

Мјере за спречавање могућих инцидентних ситуација насталих радом са

експлозивним средствима

Поред мјера заштите које су дате за бушилице од члана 9-20. Правилника о техничким нормативима за површинску експлоатацију лежишта минералних сировина ("Сл лист СФРЈ", бр. 4/86) и при раду на површинском копу предвиђају се додатне мјере заштите.

Бушаћа гарнитура у процесу бушења мора бити постављена на очишћену површину у стабилан положај. Ако је нагиб терена већи од нагиба који обезбеђује стабилност бушеће гарнитуре, потребна стабилност мора се осигурати и додатно гвозденим анкерима. Ако бушаћа гарнитура не ради, мора се склонити на сигурно место, које није подложно клизању и које није угрожено од обрушавања терена. Бушаћи прибор (бушаће шипке, спојнице и др.) мора бити одложен на одговарајућа постоља која онемогућавају директан контакт са блатом и прашином и одакле не могу да падну.

За време рада бушаће гарнитуре забрањено је кретање људи у зони дејства бушаће гарнитуре, изузев руковаоца и његових помоћника који се морају налазити изван домашаја лафета.

Пре почетка рада мора се проверити исправност свих виталних уређаја на бушаћој гарнитури, подмазати сва места за која је то одређено упутством о одржавању бушаће гарнитуре и обезбједити бушаћи прибор.

При раду са бушаћим гарнитурама, предвидјети абсорпцију прашине, а ако није могуће користити ружу вјетрова на тај начин што ће моментално одводити прашину са радилишта. Бушаће гарнитуре чији су уређаји за кочење неисправни, не смјеју се користити.

За време временских непогода (олује, грмљавина и слично) забрањен је рад на бушаћој гарнитури. За рад при смањеној видљивости (ноћ, магла и сл.) бушаћа гарнитура мора имати осветљење.



96

Ако се бушаћом гарнитуром буши у близини ивице етаже мора постојати осигурање од пада.

Радилиште мора бити добро осветљено ако се ради ноћу, а радници снабдевени кап-лампама.

Обавезна је примена личних средстава заштите.

Мјере заштите при минирању

Шемом минирања минског поља и конструкцијом минске бушотине као и зонама сигурности, дати су основни параметри који гарантују сигурност при добијању минералне сировине и који обезбеђују најмање постизање сеизмичких таласа који се јављају при масовном минирању, а могу штетно утицати на постојеће објекте и механизацију.

Важно је напоменути да се шема минирања, конструкција пуњења минске бушотине, промена милисекундног интервала и други параметри минирања не смеју мијењати самостално, без сагласности одговорног пројектанта, изузев мањих корекција прилагођавања тренутном стању, ако битно не одступају од основних параметара бушења и минирања.

Да би се одредило сигурносно растојање при извођењу минерских радова морају се одредити: - сигурносна растојања услед дејства сеизмичких потреса на објекте који могу бити угрожени, - сигурносна растојања услед дејства ваздушних ударних таласа, - радијуса опасне зоне од разлетања комада за људе и објекте.

Интензитет насталих сеизмичких таласа зависи од:

- количине експлозива, - растојања од места минирања, - карактеристике стијене, - врсте експлозива, начина минирања, итд.

За организацију рада са експлозивним средствима и организовање стручне контроле тога рада, за спровођење рада у вези руковања са експлозивом и средствима за минирање, затим за организовање и контролу спровођења заштитних мјера при раду експлозивом и експлозивним средствима, за вршење надзора над спровођењем прописа који се односе на експлозивна средства и минирање одговоран је руководилац радова на бушењу и минирању.

За извршавање заштитних мјера при раду са експлозивом и експлозивним средствима одговоран је палиоц мина.

Послове минирања могу вршити палиоци мина које технички руководилац погона за то одреди. Палиоци мина могу бити само лица која знају читати, писати и рачунати, која су радила најмање три године као копачи у погонима са истим или већим опасностима и која је стручна комисија рударске организације



97

на испиту оцијенила да су способна за самостално вршење послова минирања. Палиоци мина морају прије почетка вршења ове дужности, као и сваке године бар једанпут, а послије навршених 55 година живота бар двапут бити љекарски прегледани ради утврђивања да ли су физички и душевно здрави и способни за вршење дужности палиоца мина. Лица која не схватају озбиљно и одговорно свој посао или су склона алкохолу не могу бити палиоци мина-Правилник о мјерама заштите при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству -"Службени лист СФРЈ", бр. 09/67.

О палиоцима мина мора се водити евиденција у коју се уносе подаци о њиховој стручној спреми, љекарским прегледима, односно налазима и прекршајима у раду.

Минерски радови морају се технолошки, технички и организационо изводити да се од свих облика дјеловања експлозије обезбиједи заштита људи, природних и изграђених објеката, опреме, еколошке средине и друго, а нарочито од:

1. сеизмичког (потресног) дјеловања,

2. распрскивајућих, односно одбацујућих комада минираног материјала,

3. дјеловања ваздушног ударног таласа (притиска),

4. отровног и загушљивог дјеловања гасовитих продуката експлозије и

5. топлотног дјеловања.

За свако минирање на површини мора се израдити план минирања и минског поља, са скицама, геодетским плановима и геолошким профилима. У план минирања мора се уписати број минских бушотина, њихова дубина, врста и количина експлозива по појединим бушотинама и укупно за цјелокупно минско поље. У скицу се мора унијети и удаљеност мјеста минирања од угрожених објеката, од индустријских објеката и од механизације.

У подручјима гдје постоји опасност од одроњавања и/или клизања терена, на распуцаним мјестима и мјестима гдје би након прве детонације мина могло доћи до огољења или пресијецања још недетонираних сусједних експлозивних пуњења не смије се минирати са временским паљењем експлозивних пуњења.

Свако паљење мина, као и почетак и крај извођења минерских радова морају се правовремено објавити предвиђеним поступком и сигналним средствима утврђеним у упутству о минирању.

Свака бушотина напуњена експлозивом мора се зачепити, осим ако упутством произвођача те врсте експлозива није одређено другачије. Као материјал за зачепљивање дозвољено је употребљавати негориви, сипки или пластични материјал који не варничи (пијесак, глина, водени чепови и др.) и који херметички затвара минску рупу.

Прије пуњења минске бушотине експлозивом палиоц мина или друго лице које врши послове минирања на прилазима минском пољу мора поставити страже или мјесто означити унакрсним летвама или поставити табле са натписом "Не прилази! Минирање!"



98

Предузети све мјере да би се обезбиједио слободан простор како би се запослени радници и опрема безбједно удаљили на довољно сигурно растојање на којем не пријети опасност од летећих комада стијена који настају при процесу минирања.

Ако се утврди да поједине мине нису експлодирале оне се морају на уочљив начин обиљежити и морају се одмах предузети потребне мјере да се униште. О свакој неексплодираној мини мора се водити евиденција све док се "затајена" мина не уништи.

Док се не униште неексплодиране мине не смију се обављати никакви радови на простору који би затајена мина могла угрозити, изузев неопходних радова за уништавање затајене мине. Затајене неексплодиране мине смију се уклањати новом мином, напуњеном у минској бушотини паралелно избушеној на растојању најмање осмоструке вриједности пречника минске бушотине чије пуњење није експлодирало. Мјесто и правац нове минске бушотине морају се тако одабрати да се новом минском бушотином не удари у неексплодирану мину.

Инвеститор је у обавези да врши редовна испитивања сеизмичких ефеката минирања на површинском копу.

Негативни утицаји процеса минирања на површинском копу могу се спријечити примјеном и провођењем слиједећих мјера:

стручне припреме начина минирања, вођењем правилног поступка самог минирања, осталих мјера везаних за минирање.

Стручна припрема минирања захтјева утврђивање сигурносне зоне за заштиту објеката, опреме, инсталације и запослених на самом површинском копу, као и у непосредној утицајној зони. Сигурносна зона се утврђује на основу предрачунског сеизмичког дјеловања у оквиру стварно утврђених микросеизмичких својстава локалитета и даљине одбацивања одминираног материјала (укопане мине) и негативних утицаја ваздушних удара као посљедице експлозије површинских минских пуњења.

Уз утврђене микросеизмичке карактеристике терена потребно је и мјерење штетних сеизмичких учинака код минирања мјерењем брзине осцилације тла на мјерним тачкама које су постављене на свим релевантним тачкама. Измјерене брзине осцилације тла темељ су за израчунавање максимално дозвољене количине експлозивног пуњења мина за одређене удаљености објекта од мјеста минирања, односно утврђивања дужине сигурносне зоне.

Вођење правилног поступка минирања од посебне је важности за спречавање могућих несрећа и штетног утицаја на животну средину и обухвата:

стручно квалификовани и поуздани минерски кадар,

добру организацију рада и контролу провођења задатака,

техничку исправност и поузданост материјалних средстава за рад на минирању.

Остале мјере везане за минирање подразумијевају:

организацију упозоравања запослених радника на радилишту на почетак и крај минирања,



99

регулацију саобраћаја на саобраћајници,

у циљу спречавања негативних ефеката током минирања потребно је урадити сеизмички режим минирања.

Могући утицај од процеса минирања на најближе стамбене објекте могуће је спријечити предузимањем појачаних мјера приликом извођења минирања. Мјере за спречавање могућих инцидентних ситуација насталих радом са

запаљивим течностима

У циљу заштите вода и земљишта од хемијског загађења мјесто на којем ће се вршити претакање погонског горива из цистерне у машине и механизацију мора бити чврста, бетонирана или асфалтирана подлога, са урађеним сливницима и каналима, поред које се мора изградити сепаратор масти и уља, тако да се евентуално просуте количине горива одводе у сепаратор.

Обезбиједити адсорбенс (пиљевину или пијесак) за упијање горива у случају неконтролисаног пролијевања горива из цистерне на локацији. Обезбиједити мјесто у индустријском кругу за складиштење адсорбенса. Инвеститор мора посједовати довољну количину адсорбенса за прикупљање при неконтролисаном пролијевању горива из цистерне.

На мјесту гдје ће се вршити претакање горива из цистерне у механизацију забрањено је пушење, рад са отвореним пламеном, рад са алатом који искри и електрозаваривање, а електричне инсталације морају бити у Ех изведби.

Обавезно забранити незапосленим, односно нестручним и неовлаштеним лицима да рукују са запаљивим течностима при претакању горива из цистерне испоручиоца у механизацију и машине на површинском копу.

Мјере заштите при раду са багером Сваки багер мора имати посебне заштитне уређаје (заштита покретних дијелова, сигналне

уређаје, освјетлење и сл.). У багеру мора постојати преносна електрична светиљка као и апарати за гашење пожара. На багеру се морају налазити, на одговарајућем и приступном мјесту постављена, два противпожарна апарата намјењена за гашење почетних пожара на електричним уређајима и другим запаљивим материјама. Уз сваки апарат мора бити постављено упутство за руковање, а апарат се након употребе мора одмах замјенити новим (пуним). За вријеме прекида рада багера, при оправкама, чишћењу багера и сл. кашика багера се не смије остављати у ваздуху у закоченом положају него се мора спустити на тло или на ископину. За вријеме рада багера нарочито послије датог сигнала нико не смије да ступи у круг његовог домашаја нити да се у том кругу задржава. Табле забране приступа и упозорења морају бити видно истакнуте са задње и обје бочне стране багера.

Прије померања или транспорта багера, мора се ако треба поправити терен којим ће се багер кретати и ако треба израдити прелази преко канала и сл. Код транспорта багера на веће удаљености горњи построј треба закочити. При вожњи багера низбрдо погони гусеница морају бити страга, а при вожњи узбрдо погони морају бити спреда, а кашика багера подигиуита од тла само толико да не закачује о тло. Ако се багер мора зауставити на косини, терен треба прво испланирати и довести у водораван положај. Транспорт багера се обавља, по правилу, при дневној светлости и у присуству одговорног лица из службе одржавања. За



100

вријеме рада багера не сме се подмазивати, чистити или уређивати било који уређај који се окреће или је у непосредној близини делова багера који се окрећу. За вријеме рада багера забрањено је силажење са багера, пењање на багер и стајање на гусеници багера.

По завршеном раду у блату, муљу или меканом терену обавезно треба очистити гусенице и ваљке. Зими багер треба остављати на сувом терену.

Мјере заштите при раду са утоварним јединицама и булдожером

Технички руководилац ПК је дужан издати упуства за рад са наведеним рударским машинама, а која треба да садрже нарочито:

- дужност лица запослених при раду багера, утоварача и булдожера, - мјере сигурности за руковање багером, утоварачем и булдожерпм, - одредбе за рад на откопавању и утовару.

За сваку машину мора бити устројен дневник рада у који се уноси:

- налаз редовних прегледа багера, утоварача и булдожера, - оправке багера, утоварача и булдожера, - друге значајне примедбе и запажања.

Мјере заштите при транспорту

Транспорт техничког грађевинског камена–кречњака и јаловине, вршиће се

камионима.

Носиоци опасности камионског транспорта су врло честа клизања, нарочито зими или у кишном периоду, заглављивања камиона, слаба прегледност на путевима са наглим промјенама успона или пада и правца, загађивања атмосфере издувним гасовима и сл.

Сигуран транспорт камионима могућ је само под условом да се користи технички потпуно исправно возило. Нарочито треба преконтролисати стање мотора, механизма за управљање, управљача, уређаја за кипање, мјењача, кочница, сигналних уређаја, контролних инструмената и гума.

Пре поласка камиона сандук мора да буде потпуно спуштен (хоризонталан). Не сме се дозволити да при истовару сандук кипера дође у контакт са материјалом тако да подигне задње точкове од тла. Када се камион паркира обавезно се укључује паркинг кочница. При покретању на успону или паду треба да се укључи ваздушна кочница и осигура возило подметањем под точкове ради спречавања покретања возила услед дејства гравитације. Дуж путева треба сигналним знацима упозорења и ограничења означити сва опасна мјеста, дозвољене брзине и сл.

Поштовање прописане брзине на радним дионицама пута је један од најважнијих услова сигурног режима рада, а искључиво зависи од возача и обуке, а избору возача треба посветити посебну пажњу.

Рударске машине морају искључиво користити три прелаза (код управне зграде, код дробилице и код магацина експлозива) за прелазак преко путне мреже Дивич-Липље. Поставити забране преласка мимо одређених прелаза. Дио прелаза редовно



101

чистити од наноса блата и камења јер путу комуникацију користи становништво околних мјесних заједница. У зимском периоду користити механизацију за чишћење снијега ради проходности локалног пута кроз каменолом.

Обезбједити вертикалну сигнализацију за ограничавање брзине дуж трасе путе кроз каменолом.

При раду са камионима возачи се мора придржавати сљедећег: у кругу рада багера камион може ући само након одобрења багеристе пре почетка утовара камион мора бити сигурно закочен, а мјењач убачен у нулти

положај утовар се може вршити само са стране или позади сандука камиона улаз у површински коп или одлагалиште дозвољен је другим камионима само уз

предходно одобрење техничког руководиоца површинског копа камион не смије прелазити преко незаштићених каблова забрањено је кретање незапослених особа око багера, утоваривача и камиона возач не смије бити у камиону за вријеме утовара, ако камион нема заштиту

изнад кабине. Мјере заштите при раду са дробиличним постројењем

Послове руковаоца могу обављати само радници који су стручно оспособљени за вршење таквих послова тј. радници који посједују одговарајућу стручну спрему и који имају одговарајуће рјешење о постављању на то радно мјесто.

Приликом руковања дужни су се придржавати упутстава, као и прописа из области заштите на раду.

Руковаоци су приликом прегледа констатовати да су сви ротирајући дијелови и преносници прописно заштићени одговарајућим заштитама, као и потребним таблама упозорења и обавјештења у смислу заштићених мјера опште сигурности осталих запослених која врше контролу и евентуалне оправке.

У току рада постројења стално прати и надгледа рад постројења.

Дужан је да води евиденцију о раду постројења и све настале промјене унијети у дневник рада постројења.

Врши евиденцију издробљене количине и о томе обавјештава непосредног руководиоца.

Придржава се упутства за гашење пожара као и упустава као и упустава за подмазивање и одржавање.

Ако приликом обавезног прегледа прије пуштања постројења у рад установи било какву неисправност не смије постројење пуштати у рад.

Подмазивање, чишћење и било какве оправке смију се вршити само када је постројење заустављено и одвојено од погона.

На постројењима морају бити постављене одговарајуће табле упозорења од опасности електричне енергије, ротирајућих дијелова и сл.



102

Редовно вршити превентивне прегледе постројења и о истима уносити запажања у дневник рада постројења.

2.5.2. Мјере које се предузимају у случају несрећа већих размјера

При овој врсти дјелатности несрећу већих размјера би могле изазвати

инжењерско-геолошке појаве или процеси (клизишта, улегнућа, одрони). Приликом израде Главног рударског пројекта експлоатације обухваћене су превентивне мјере у смислу прорачунавања стабилности косина површинског копа, чиме су дефинисани углови и сами услови израде тих косина.

Уколико ипак дође до појаве клизишта предвиђају се мјере санације клизишта у смислу смањивања углова косина и одвоза клизнутог материјала, уз додатно анализирање комплетних геолошких, хидрогеолошких и сеизмичких услова на терену. Иако ће се на лежишту "Жлијебац", приликом експлоатације камена кречњака користити запаљиви енергенти и експлозивне материје, морају се строго поштовати мјере заштите при руковању са запаљивим и експлозивним материјама у складу са законским прописима - Закон о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (“Сл. гласник РС” бр. 78/11), Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о складиштењу и претакању запаљивих течности ("Сл. гласник РС'', 26/12), Правилник о заштитним мјерама при руковању експлозивима и лагумању (минирању) у рудницима и каменоломима, као и при другим радовима („Службени лист ФНРЈ“ бр. 98/49), Правилник о мјерама заштите при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству („Службени лист СФРЈ“ бр. 09/67).



103

2.5.3. Планови и техничка рјешења заштите животне средине (рециклажа, третман и диспозиција отпадних материја, рекултивација, санација)

У току рада предметног каменолома потребно је предузети сљедеће мјере за заштиту земљишта:

- Израдити Пројекат рекултивације ПК Јошаница“. - Јаловину одлагати искључиво на пројектовано унутрашње одлагалиште. - За прикупљање комуналног отпада који настаје свакодневним радом оваквих

објеката предвидјети контејнер на мјесту које је за то погодно и редовно одвозити на депонију.

- Метални и други некомунални отпад (из радног процеса) треба да се складишти у посебним металним контејнерима, а затим одвози крајњем кориснику.

- Зауљене отпадне тканине као и истрошену амбалажу неопходно је одлагати у затворене металне контејнере (бурад), одакле ће се повремено одвозити у сарадњи са локалном комуналном службом.

- Уколико дође до неконтролисаног истицања опасних материјала (гориво, уље) обебједити довољне количине сорбента и адекватне посуде за прихватање горива, а њихов даљи третман повјерити специјализованој служби која треба да обави уклањање опасних материја и асанацију терена, сагласно са Законом о управљању отпадом ( „Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/02).

- При транспорту спријечити расипање камена покривањем камиона. На основу детаљних геолошких истраживања која су извршена за потребе израде

Елабората о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви техничког грађевинског камена кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника са стањем 31.12.2011.год. утврђене су експлоатационе резерве 6.614.303 m3, а планирани капацитет производње 55.000 m3, вријеме трајања експлоатације на овом лежишту је 120,26 год. Укупна количина јаловинског материјала износи 505 236 m3, и ове количине јаловине одлагаће се унутар граница површинског копа на пројектованом одлагалишту. У циљу ревитализације простора и реконструкције деградираних површина, уз поштовање природних услова подручја и основних карактеристика изворног пејзажног подручја, потребно је урадити Пројеката рекултивације ПК „Јошаница“.којим ће се предвидјети техничка и биолошка фаза рекултивације.

Техничка фаза рекултивације предвиђа: обликовање и ублажавање завршних косина површинског копа и одлагалишта, формирање, нивелисање и равнање терена, разастирање продуктивног слоја по површинама.



104

Биолошка фаза рекултивације предвиђа: избор култура за формирање вегетације и начин њиховог заснивања, водећи рачуна о амбијенту тог региона, укључујући и климатске прилике.

2.5.4. Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину

Због специфичних услова система експлоатације очекују се веће концентрације прашине, зрна и парчади минералне сировине у ваздуху радне средине, што захтијева примјену одговарајуће заштитне опреме за раднике на копу (рударски шљем, рукавице, чизме). У случају да се при редовним испитивањима услова радне средине установи повећан ниво буке и запрашености потребно је имати обезбијеђена заштитна средства (антифони и респиратори). Ове мјере за заштиту радника морају бити дефинисане Правилником о мјерама заштите на раду. У оквиру обавезне специјалистичке обуке радника потребно је спровести едукацију запослених у смислу примјене свих могућих мјера заштите на раду.

Пјешачке и коловозне површине обрадити према условима безбједног и квалитетног прикључења на јавну саобраћајницу. У току извођења радова обезбиједити несметано функционисање околног простора као и омогућити безбједоносне услове за околни простор. Одржавати локални пут у исправном стању (у сушном периоду вршити прскање површинског слоја, а сва оштећења благовремено санирати).

Oбавезно је предузимање опсежних превентивних мјера за заштиту од пожара. То подразумјева прије свега обезбјеђивање потребних средстава рада за почетно гашење, односно брзу локализацију пожара као и обучавање радника за стручно и безбједно руковање уређајима за гашење пожара, а све у складу са важећим законским регулативама и у складу интерним Правилником који мора бити у складу са Законом о заштити од пожара ("Службени гласник Републике Српске" бр. 71/12)

Обавезно вршити периодичне прегледе услова радне средине, примјене мјера за заштиту радне и животне средине, те у обавезним законским роковима прегледе средстава рада.

Није дозвољено повећање капацитета или мијењања било којих технолошких параметара изван оквира обрађених у овој студији без провјере да ли ће такво повећање капацитета или промјена параметара имати негативних утицаја на околну животну средину.

Сви уређаји који се користе у радном процесу, прије пуштања у рад, морају имати употребне дозволе за рад са аспекта примјењивост за заштиту радника и радне средине.

Уколико се радом површинског копа проузрокују штете било каквог карактера, Инвеститор је обавезан да узроке отклони, а штету надокнади.



105

Осим наведених мјера у тачкама 2.5.1., 2.5.2. и 2.5.3. нису потребне друге мјере за спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину.

2.6. Програм праћења утицаја на животну средину у току и након реализације пројекта

2.6.1. Приказ стања животне средине прије пуштања објекта у рад на локацијама гдје се очекује утицај на животну средину

Животна средина предметног подручја је дуги низ година је под утицајем антропогене деградације.

Идентификовани извори емисија на овом подручју детаљно су описани у поглављу 2.2.1.

С обзиром да је у току израду Студије утицаја на животну средину било неопходно извршити валоризацију постојећег стања животне средине извршена су сљедећа мјерења:

- Имисијске концентрације свих загађивача на предменој локацији - Ниво саобраћајне и индустријске буке - Квалитет воде ријеке Јошанице

Резултати мјерења основних полутаната који се емитују у ваздух на предметном локалитету представљени су у табели 2 и на основу ових резултата можемо констатовати да измјерене вриједности не прелазе граничне вриједности одређене Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12).

Измјерене вриједности еквивалентног нивоа буке на предметном локалитету на мјерним мјестима ММ 1, ММ 3 и ММ 4 не прелазе дозвољену вриједност за дати временски период мјерења, осим на мјерном мјесту ММ 2 (поред постројења за дробљење),гдје укупни еквивалентни ниво буке прелази дозвољени ниво за зону IV према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума ("Службени лист СР БиХ", број 46/89).

На основу резултата мјерења параметара квалитета воде ријеке Јошанице (табела 4) можемо закључити да је присуство суспендованих материја, укупног фосфора и нитратног азота изнад допуштених граничних вриједности за II класу (добар статус) квалитета површинске воде према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока („Службени гласник Републике Српске“ бр. 42/01).

2.6.2. Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину

Штетни утицаји на животну средину могу се утврдити на основу садржаја загађујућих материја у:

- ваздуху (димни гасови из транспортних возила, прашина, бука, вибрације),



106

- води (температура, pH, укупне суспендоване материје и сл.), - земљишту, - радном простору (микроклиматски услови и сл.).

У току експлоатације на предметном каменолому, у сврху спровођења мјера

заштите, а с циљем спрјечавања и ублажавања загађења елемената и фактора животне средине неопходно је успоставити мониторинг који ће своју функцију имати током периода експлоатације са могућношћу да се елементи мониторинга мијењају и усавршавају са потребама праћења квалитета за све компоненте радне и животне средине.

Мониторинг је неопходно вршити у циљу да се осигура праћење и мјерење кључних карактеристика операција и дјелатности у оквиру предметног објекта који могу утицати на животну средину, у складу са Законом о заштити животне средине (Сл. гл. РС, бр. 71/12).

Разлози и циљеви за успостављање мониторинга:

да се прате промјене стања околине и утицај на живи свијет како би се правовремено указало на потребе смањења загађивања,

да се лоцирају и прате узроци како би се могле предузимати корективне и превентивне мјере,

да се врши вредновање усаглашености са релевантним законским прописима, прије свега са Законом о заштити животне средине.

Обавеза инвенститора је да врши мониторинг у складу са важећом законском регулативом и слиједећим подзаконским актима:

Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух (Сл.гл. РС, бр. 39/05);

Уредба о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух (Сл. гл. РС, бр. 39/05);

Уредба о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12) Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл.лист СР БиХ,

бр. 76/89);

Правилник о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине (Сл. гл. РС, бр. 66/08);

Правилник о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. гл. РС, бр. 44/01);

Правилник о одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације (Сл. гл. РС, бр. 68/01);

Правилник о начину и методама одређивања степена загађености отпадних вода као основице за утврђивање водопривредне накнаде (Сл. гл. РС, бр. 44/01);

Мјерење емисија и мониторинг осталих параметара морају вршити овлаштене институције на основу утврђених методологија мјерења које су у складу са важећом законском регулативом. Сва мјерења морају бити документована одговарајућим извјештајима о извршеним мјерењима.



107

Извршена истраживања, мјерења као и Закон Републике Српске који то прописује, су показали да је потребно успоставити мониторинг свих сегмената животне средине који могу бити нарушени у току експлоатације, ради постизања високог нивоа заштите животне средине у цјелини.

Приликом рада објекта не смију се прекорачити граничне вриједности за загађујуће материје и то за:

Квалитет ваздуха

Према Уредби о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12) граничне вриједности параметара квалитета ваздуха приказане су у следећим табелама:

Табела бр. 15: Граничне вриједности, толерантне вриједности и граница толеранције за заштиту

здравља људи за сумпор-диоксид, азот-диоксид, суспендоване честице (РМ10 , РМ2.5), олово, бензен и

угљен-моноксид Период узимања

средње вриједности мјерења

Гранична вриједност

Граница толеранције Толерантна вриједност

Сумпор-диоксид

Један сат 350 µg/m3 150 µg/m3 500 µg/m3 Један дан 125 µg/m3 - 125 µg/m3 Календарска година 50 µg/m3 - 50 µg/m3

Азот-диоксид

Један сат 150 µg/m3 75 µg/m3 225 µg/m3 Један дан 85 µg/m3 40 µg/m3 125 µg/m3 Календарска година 40 µg/m3 20 µg/m3 60 µg/m3

Суспендоване честице РМ10 Један дан 50 µg/m3 25 µg/m3 75 µg/m3 Календарска година 40 µg/m3 8 µg/m3 48 µg/m3

Суспендоване честице РМ2.5 СТАДИЈУМ 1 Календарска година 25 µg/m3 5 µg/m3 30 µg/m3

Суспендоване честице РМ2.5 СТАДИЈУМ 2 Календарска година 20 µg/m3 - 20 µg/m3

Олово Један дан 1 µg/m3 - 1 µg/m3 Календарска година 0,5 µg/m3 0,5 µg/m3 1 µg/m3

Бензен Календарска година 5 µg/m3 3 µg/m3 8 µg/m3

Угљен-моноксид Максимална дневна осмочасовна средња вриједност

10 mg/m3 6 mg/m3 16 mg/m3

Један дан 5 mg/m3 5 mg/m3 10 mg/m3 Календарска година 3 mg/m3 - 3 mg/m3

Табела бр. 16: Циљне вриједности за суспендоване честице РМ2.5, приземни озон, арсен, кадмијум, никл и

бензо(а)пирен



108

1. Циљна вриједност за суспендоване честице РМ2.5

Период узимања средње вриједности мјерења Циљна вриједност

Календарска година 25 µg/m3

2. Циљна вриједност за приземни озон Циљ Период рачунања

просјечне вриједности Циљна вриједност

Заштита здравља људи Максимална дневна осмочасовна средња вриједност

120 µg/m3

Заштита вегетације Од маја до јула 18 000 µg/m3

3. Циљна вриједност за арсен, кадмијум, никл и бензо(а)пирен Загађујућа материја Циљна вриједност

Арсен 6 ng/m3 Кадмијум

5 ng/m3 Никл

20 ng/m3 Бензо(а)пирен

1 ng/m3 Табела бр. 17: Максималне дозвољене концентрације УЛЧ за заштиту здравља људи у случају намјенксих мјерења

Период узимања средње вриједности мјерења Максимална дозвољена вриједност

Један дан 250 µg/m3

Календарска година 90 µg/m3

Физичке штетности (бука и вибрација)

Према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. Лист СР БиХ 46/89) граничне вриједности емисија буке: Табела бр. 18: Граничне вриједности буке у животној средини по зонама

ПОДРУЧЈЕ (ЗОНА)

НАМЈЕНА ПОДРУЧЈА

ЕКВИВАЛЕНТНИ НИВОИ (Leq)

ВРШНИНИВОИ

дан

ноћ

L10 L1

I болничко, љечилишно 45 40 55 60

II туристичко, рекреацијско, опоравишно

50 40 60 65

III

чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреационе површине

55 45 65 70

IV трговачко, пословно-стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта

60 50 70 75

пословно, управно, трговачко, занатско, сервисно 65 60 75 80



109

V (комунални сервис)

VI индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова 70 70 80 85

Дјеловање буке изван граница локације објекта не смије да прелази дозвољену границу за IV зону у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. гласник СРБиХ, бр. 46/89).

Отпадне воде

Граничне вриједности параметара квалитета отпадних вода које се испуштају у површинске воде дефинисане су у Правилнику о условима за испуштање отпадних вода у површинске воде ("Сл.гласник РС", бр. 44/01). Табела бр.19: Граничне вриједности полутаната које се испуштају у површинске воде

Редни број

Параметар Јединица мере Гранична вредност

1. Температура воде °C 30

2. pH 6,5-9,0

3. Алкалитет mg. CaCO3/l -

4. Електропроводљивост S/cm -

5. Остатак испарења-укупни mg/l -

6. Остатак-нефилтрабилни mg/l 35

7. Остатак-филтрабилни mg/l -

8. Суспендоване материје по Имхофф-у ml taloga/l 0,5

9. Растворени кисеоник mg/l

% zasićenja

-

10. HPK mg/l 125

11. BPK5 mg/l 25

12. Амонијачни азот mg/l 10 Амонијак mg/l -

13. Нитритни азот mg/l 1

14. Нитратни азот mg/l 10

15. Укупни азот по Кјелхдалу mg/l 15

17. Укупни фосфор mg/l 3

18. Масти и уља mg/l -

20. Гвожђе mg/l -

21. Кадмијум mg/l -

22. Манган mg/l -

23. Никл mg/l -

24. Олово mg/l -

25. Укупни хром mg/l -

26. Цинк mg/l -

Ријека Јошаница је притока Дрине и представља крајњи реципијент вода које се слијевају са околних брда. Ријека Дрина према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока ("Службени гласник Републике Српске" бр. 42/01) спада у



110

другу категорију површинских вода. На основу члана 29. горе поменуте Уребде ријека Јошаница притока ријеке Дрина сврстана је у прву категорију чија вода треба да има висок статус квалитета. У следећој табели приказане су граничне вриједности параметара квалитета реципијента отпадних вода, дефинисане су Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока ("Сл.гл. РС" број 42/01). Табела бр. 20: Граничне вриједности параметара квалитета реципијента отпадних вода

ПАРАМЕТРИ ЈМ КЛАСЕ КВАЛИТЕТА

1. 2. 3. 4. 5. 1. ХЕМИЈСКИ СТАТУС

1. ОПШТИ ХЕМИЈСКИ И ФИЗИЧКО-ХЕМИСКИ ЕЛЕМЕНТИ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА А. ОПШТИ ПАРАМЕТРИ

pH pH jedinice 6,8-8,5 6,8-8,8 6,5-9,0 6,5-9,5 <6,5;<9,

5 Алкалитет, као CaCO3 g/m3 >175 175-150 150-100 100-50 <50Укупна тврдоћа као CaCO3 g/m3 >160 160-140 140-100 100-70 <70 Електропроводљивост S/cm <400 400-600 600-800 800-1500 >1500 Укупне чврсте материје g/m3 <300 300-350 350-450 450-600 >600 Укупне суспендоване материје g/m3 <2 2-5 5-10 10-15 >15

Б.КИСЕОНИЧКИ РЕЖИМ Растворени кисеоник*Џ g/m3 >7,0 7,0-6,0 6,0-4,0 4,0-3,0 <3,0 Засићење воде кисеоником*Џ % 80-100 80-70 70-50 50-20 <20 Пресићење воде кисеоником*Џ % - 110-120 120-130 130-150 >150 BPK5 gO2/m

3 <2,0 2,0-4,0 4,0-7,0 7,0-15 >15HPK-дихроматни gO2/m

3 <12 12-22 22-40 40-50 >50 HPK-перманганатни gO2/m

3 <6,0 6,0-10 10-15 15-30 >30 Ц. НУТРИЈЕНТИ

Амонијачни азот g/m3N <0,10 0,10-0,20 0,20-0,40

0,40-1,00 >1,00

Нитритни азот g/m3N <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05

0,05-0,20 >0,20

Нитратни азот g/m3N <1,0 1,0-5,0 5,0-1,0 10-25 >25 Укупни азот (Ннеор.+Норг.) g/m3N <1,0 1,0-6,0 6,0-12 12-30 >30

Укупни фосфор* g/m3P <0,010 0,010-0,030

0,030-0,050

0,050-0,100 >0,100

2. СПЕЦИФИЧНЕ СУПСТАНЦЕ ЗАГАЂЕЊА Д. ОРГАНСКЕ ТОКСИЧНЕ СУПСТАНЦЕ Д1. ВИСОКО РИЗИЧНЕ ПРИОРИТЕТНЕ СУПСТАНЦЕ (COUNCIL DECISION, 86/280/ECC) Угљентетрахлорид mg/m3

koncentracije su ispod

granica detekcije najboljim analitički

m tehnikama

12 DDT mg/m3 0,010 Пентахлорфенол mg/m3 25 Алдрин mg/m3 0,010 Диелдрин mg/m3 0,010 Ендрин mg/m3 0,005 Изодрин mg/m3 0,005 Хексахлорбензен mg/m3 0,03 Хексахлорбутадиен mg/m3 0,1 Хлороформ mg/m3 12 1,2-дихлоретан mg/m3 10 Трихлоретилен mg/m3 10 Тетрахлоретилен mg/m3 10 Хексахлорциклохексан mg/m3 50 Трихлорбензен mg/m3 0,4 Сума полицикличних хлорованих угљоводоника (РАН)

mg/m3 <0,1 0,1-0,2 0,1-0,2 0,2-0,5 >0,5

Сума полихлорованих бифенила (РСВс)

mg/m3 <0,01 <0,02

0,02-0,04

0,04-0,06

>0,06

Д2. ОСТАЛЕ ТОКСИЧНЕ ОРГАНСКЕ СУПСТАНЦЕ



111

Фенолни индекс mg/m3 <1 1-3 3-5 5-10 >10 Бензен mg/m3 <2 2-5 5-10 10-15 >15 Толуен mg/m3 <2 2-5 5-10 10-15 >15 Ксилен mg/m3 <1 1-3 3-5 5-10 >10 Формалдехид mg/m3 <10 10-20 20-40 40-60 >60 Минерална уља mg/m3 <10 10-20 20-50 50-100 >100 Детерџенти mg/m3 <100 100-200 200-300 300-500 >500

Е. НЕОРГАНСКЕ ТОКСИЧНЕ СУПСТАНЦЕ Е1. МЕТАЛИ И МЕТАЛОИДИ (укупни-растворени и нерастворени)

Сребро , Ag mg/m3 <2 2-5 5-10 10-20 >20 Алуминијум , Al mg/m3 <20 20-50 50-200 200-500 >500 Арсен , As mg/m3 <10 10-20 20-40 50-70 >70 Кадмијум, Cd mg/m3 ** 0,05-1,0 1,0-2,0 2,0-5,0 >5,0 Кобалт , Co mg/m3 <100 100-200 200-300 300-500 >500 Укупни хром, Cr mg/m3 <5 58-15 15-30 30-50 >50 Бакар , Cu mg/m3 <5 5-15 15-50 50-100 >100

Гвожђе , Fe mg/m3

<100 100-200 200-500 500-1000

>1000

Жива , Hg mg/m3 ** 0,1-0,2 0,2-0,5 0,5-1,0 >1,0 Манган, Mn mg/m3 <50 50-100 100-200 200-400 >400 Никл, Ni mg/m3 ** 0,05-1,0 1,0-2,0 2,0-5,0 >5,0 Оловo, Pb mg/m3 <0,1 0,1-0,5 0,5-0,2 2,0-5,0 >5,0Селен, Se mg/m3 <10 10-15 15-20 20-50 >50 Антимон , Sb mg/m3 <5 5-10 10-20 20-50 >50 Калај, Sn mg/m3 <100 100-200 200-300 300-500 >500 Цинк, Zn mg/m3 - - - - -

E2. DRUGE NEORGANSKE SUPSTANCE Сулфати g/m3 <50 50-75 75-100 100-150 >150 Хлориди g/m3 <20 20-40 40-100 100-200 >200 Флуориди g/m3 <0,50 0,50-0,70 0,70-1,0 1,0-1,7 >1,7 Цијаниди mg/m3 <2 2-5 5-10 10-20 >20 Сулфиди mg/m3 <2 <2 2-10 10-50 >50

Сулфити mg/m3

** ** 0,03-0,05 0,05-0,100

>0,100

Слободни хлор mg/m3 ** ** <5 5-10 >10 . РАДИОАКТИВНОСТ

Укупна ß aктивност mBq/L <200 200-500 500-1000 1000-2500 >2500 БИОЛОШКИ СТАТУС

Г1. САНИТАРНО-МИКРОБИОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ Број колонија аеробних органотрофа 22° S

NmL-1 <103 10-310-4 104-105 105-7,5*105 >7,5*105

Укупни колиформи N/100 mL

<50 50-5000 5*103-5*104

5*104-1*105 >1*105

Фекални колиформи N/100 mL

<20 20-2000 2*103-2*104

2*104-5*104 >5*104

Фекалне стрептококе N/100 mL <20 20-2000 2*103-1*104

1*104-3*104 >3*104

Г2. БИОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ Хлорофил-а* Џ mg/m3 <4 4-10 10-30 30-50 >50 Биотички индекс Џ 10-9 9-8 8-5 5-3 Pantle-Buck saprob.indeks Џ <1,5 1,5-2,3 2,3-3,2 3,2-3,5 3,5-4,0Индекс биолошког статуса Џ 1,0 0,9-0,8 0,8-0,6 0,6-0,3 0,3-0,0

Еколошки статус воде Џ висок (плав)

добар (зелено)

умерен (жуто)

лош (црвено)

Врло лош

(црно)

Напомена: *не односи се на језера и акумулације **испод границе детекције најбољим аналитичким техникама Џ не односи се на подземне воде



112

2.6.3. Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара

Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара су дата приједлогом комплетног мониторинг плана за ПК "Јошаница", који обухвата мониторинг : - квалитет ваздуха (радна и животна средина), - емисија буке и вибрација, сеизмички ефекти (радна и животна средина), - отпадне воде ( из уљног сепаратора и таложника).

За сваку од цјелина у приједлогу су дефинисани ( према препорукама ЕС - европске комисије): - локација мјерних мјеста, - периоди вршења контроле, - тип мониторинга (визуелно, мјерење и параметри).

Инвеститор је обавезан проводити мониторинг стања животне средине на сљедећи начин:

Квалитет вода

Према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде («Службени гласник Републике Српске » бр. 44/01) односно Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока («Службени гласник Републике Српске » бр. 42/01) након пуштања у рад (сепаратора у/м и таложника) и касније четири (4) пута годишње вршити испитивање физичко-хемијских параметра ( температура, pH, укупне чврсте материје, укупне суспендоване материје, филтрабилни остатак, таложивост, елекктропроводqивост, растворени кисеоник, BPK5, HPK, алкалитет, амонијачни азот, амонијак, сулфати, гвожђе, манган, укупни фосфор, нитратни азот, азот по Kjeldalhu, губитак жарењем и пепео) на следећим мјереним мјестима:

На излазу отпадних вода из сепаратора уља и масти а прије упуштања у крајњи реципиент,

На излазу отпадних фекалних вода из септика а прије упуштања у крајњи реципиент;

На излазу отпадних атмосферских вода из водосабирника у крајњи реципијент.

Према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока («Службени гласник Републике Српске » бр. 42/01) два (2) пута годишње узводно и низводно од погона за експлоатацију вршити испитивање физичко-хемијских параметра (температура, pH, укупне чврсте материје, укупне суспендоване материје, филтрабилни остатак, таложивост, елекктропроводqивост, растворени кисеоник, BPK5, HPK, алкалитет, амонијачни азот, амонијак, сулфати, гвожђе, манган, укупни фосфор, нитратни азот, азот по Kjeldalhu, губитак жарењем и пепео).



113


Према Правилнику о мониторингу квалитета ваздуха („Службени гласник Републике Српске“, бр. 39/05) и Уредби о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12), у оквиру и ван пословне парцеле, помоћу аутоматске опреме, вршити мјерење концентрација УЛЧ, ЛЧ10, окисида сумпора, угљика и азота и то први пут након пуштања у функцију погона за експлоатацију а након тога два (2) пута годишње.

Ниво буке и вибрација у животној средини

У складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. гласник СРБиХ, бр. 46/89) два (2) пута годишње, у оквиру и ван парцеле, вршити мјерење мјерење укупног еквивалентног нивоа буке у животној средини. Након почетка рада погона при првом минирању код најближег стамбеног објекта извршити мјерење сеизмичког ефекта минирања (Ср. Вриједност брзине осциловања (мм/с)).

Квалитет земљишта

Узорковање и анализу земљишта није потребно вршити осим у случају акцидентних ситуација. По санирању и уклањања контаминираног садржаја сухим апсорпционим средством те у случају инспекцијског налога. Потребно је континуирано вршити визуелни преглед радне етаже, одлагалишта и терена око индустријског платоа ПК. Ова мјера је стална.



114

2.7. Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, с обзиром на утицај на животну средину

Код различитих пројеката алтернативна рјешења се могу односити на алтернативну локацију или на одабир технолошког рјешења у цјелини као и појединих дијелова технолошког рјешења. Рударство је врста дјелатности код које се локација бира на основу истражних радова, количине и квалитета минералних сировина. Технолошко рјешење експлоатације је одређено Главним рударским пројектом у којем су дефинисана алтернативна рјешења (уколико постоје).

2.7.1. Поређење главних утицаја на животну средину сваке од алтернатива са утицајима предложеног пројекта и са претпостављеним стањем животне средине

Носилац пројекта није навео друге алтернативе, што с обзиром на природу објекта није ни потребно, те није могуће разматрати утицаје на животну средину других алтернатива.

2.8. Усклађеност пројекта са Републичким стратешким планом заштите животне средине, другим плановима на основу посебних закона и плановима и програмима заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи и интерпретацију одговарајућих дијелова тих елемената

С обзиром на непостојање Републичког стратешког плана заштите животне средине не постоји могућност усклађивања предметног пројекта са истим.

Пројекат је усклађен са Aкционим планом заштите животне средине (NEAP), као и са важећим законским регулативама у Републици Српској, односно БиХ.

Општина Зворник нема усвојен Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) који предвиђа идентификацију еколошких проблема, креирање циљева и намјера за њихово отклањање а уједно ствара нове могућности вођења политике заштите и унапређења животне средине у општини Зворник.

Предметни пројекат је у складу са планским рјешењима дефинисаним у Просторном плану Републике Српске до 2015. године.

Општина Зворник из своје надлежности није донијела ни један спроведбени докуменат за описано подручје.



115

2.9. Подаци о евентуалним тешкоћама на које је наишао носилац пројекта приликом прикупљања потребних података

Приликом израде студије о утицају на животну средину за експлоатацију и припрему техничког грађевинског камена-кречњака на ПК "Јошаница" није било значајнијих потешкоћа у погледу техничких недостатака, недостатка знања или материјалних средстава.

2.10. Посебан дио

Приликом израде Студије утицаја узета су у обзир Оцјене о примљеним

примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа и прелиминарног стручног става носица пројекта експлоатације техничког грађевинског камена кречњака на лежишту "Јошаница" , укупне површине експлоатационог поља сса 22,37ha (Број: 15.04-96-131/13, Датум: 23.12.2013. године) издатог од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију. У наставку дајемо кратак преглед одговора на запримљена мишљења која су уврштена у Студију утицаја експлоатације ТГК кречњака на лежишту „Јошаница“ :

a) Стручно мишљење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде бр. 12.06-12192/13 од 07.11.2013. године:

У припрадајућим тачкама Студије тачке дат је детаљан преглед постојећег стања квалитета и квантитета вода, земљишта и шума на подручју утицаја.

Мјере заштите и одговарајући третман током експлоатације а које се односе на површинске, подземне и отпадне воде наслале у зонама радних површина описане су у тачки 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење -Мјере за спречавање или смањење емисија у воде. У овој тачки такође су предложене мјере за одвођење и третман санитарних отпадних вода и вода са манипулативних површина.

Поступаци скидања и начин депоновања хумусног слоја, одређивање тачне локације као и поступак чувања објашњени су у 2.3.2. Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике - Производни процес добијања откривке (јаловине).

План кориштења депонованог хумосног слоја није објашњен из разлога што је лежиште највећим дијелом огољено.

Студијом утицаја наложена је израда Плана рекултивације Табела бр. 15: Преглед мјера са роковима за извршење.

Планом рекултивације биће дефинисане опције кориштења овог простора након завршетка експлоатације.



116

b) Стручно мишљење Министарства здравља и социјалне заштите РС (11/04-012-442/13 од 15.11.2013. године)

Из резултата испитиваних параметара воде ријеке Јошаница ...... У тачки 2.2.5. Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње дали смо следеће образложење за неизвршену детаљну анализу. У разговору са стручним лицима из Института за заштиту здравља РС дошли смо до закључка да није могуће добити вриједности параметара квалитета/статуса реципијента ријеке Јошаница а које би представљале « нулто стање» из разлога што је на предметном локалитету присутан кумулативни утицај више привредних субјеката (лежиште Жлијебац у власништву «Тренд» д.о.о. Братунац као и асфалтна база «Зворник путева» а.д. Зворник) који својим активностима знатно утичу на квалитет реципијента. Квалитет водотока је је јако промјенљив и зависи прије свега од атмосферских услова, уређености обала корита као и активностима узводно од предметног погона. Мишљења смо да је потребно до момента издавања еколошке дозволе провести наложене активности из Табеле бр. 15 Преглед активности и мјера са роковима за извршење како би се спријечило загађење реципијента ријеке Јошанице након почетка рада погона за експлоатацију ТГК кречњака „Јошаница“.

За отпадне воде (санитарне и површинске са експлоатационог поља),сепаратора уља и масти у Табели бр. 22: План мониторинга –Квалитет воде дат је приједлог мониторинг плана као и списак физичко-хемијских параметара које је потребно анализирати као и учесталост мониторинга.

За отпадне материјале које су наведене у студији наложена је израда Плана управљања отпадом. (Табела бр. 15 Преглед активности и мјера са роковима за извршење).

Мониторинг квалитета ваздуха приказан је у Табели бр. 22: План мониторинга –Квалитет ваздуха са дефинисаним мјерним мјестима, параметрима мјерења као и учесталости мјерења.

Сви потенцијални загађивачи, ефлуенти и емисије који могу наршити квалитет живитне средине у било ком облику а који се могу довести у везу са технолошким процесом експлоатације обрађени су у Тачки 2.4. Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје.

У дугорочном смислу праћења здравсвеног стања становника локалне заједнице и промјена стања животне средине обавеза Власника је да изврши обавјештавање уколико се изградњом објекта појави било какав негативан утицај на здравље људи и животну средину у складу са одредбама Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр.71/12) и



117

надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите РС. Када се ради о заштити здравља становништва, потребно је слиједити Здравствену политику и стратегије за здравље у Републици Српској до 2020. године и препоруке Стратегије за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктура и функције установа за здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације (Сл.гл.РС бр.56/02) који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕАП) за РС, усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02).усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02).

c) Стручно мишљење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа бр. 07/1.20,30/625-810-1/13 од 15.11.2013. године:

На Слици бр. 9: Предметна локација са уцртаним заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима уз помоћ GISPASS базе односно мултимедијалне просторне базе података о заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима у Републици Српској приказана су сљедећа заштићена подручја на подручју општине Зворник а које се односе за предметни локалитет чиме је испоштовано Мишљење Завода о претходној процјени..... бр. 07/1.20,30/625-244/13).

Инвеститор се обавезује да уколико у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавести Завод, и предузме све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлаштеног лица (члан 84. Закона о културним добрима). Мјера наложена у 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта.

Инвеститор се обавезује да Заводу достави Пројекат рекултивације затим уколико у току радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има својство споменика природе, обавијести Завод и предузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 47. Закона о заштити природе). Мјера наложена у 2.5.1.Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта.

Адекватну санацију и рекултивацију треба изводити према посебном Пројекту санације и рекултивације и да предвиде да се те активности одвијајау фазно, када експлоатација одмакне. Моделирање терена изводити што је више могуће природним нагибима сусједних брежуљака. По избору врста за рекучтивацију треба да се користе аутохтоне врсте. Пројекат санације рекултивације доставити на сахласност Заводу. Мјера наложена у 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта.



118

d) Мишљење бр. 05-511-92/2013 од 09.12. 2013. године, Општина Зворник, Одјељење за стамбено-комунлане послове и послове саобраћаја, Закључци са збора грађања бр. 01-016-41-08/13 од 13.11.2013. године, МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље Закључци са збора грађања бр. 01-016-41-08/13 од 13.11.2013. године, МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље:

У поглављу 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење -Мјере заштите при транспорту испоштовани су закључци са збора грађана односно наложене су следеће мјере:

Рударске машине морају искључиво користити три прелаза (код управне зграде, код дробилице и код магацина експлозива) за прелазак преко путне мреже Дивич-Липље.

Поставити забране преласка мимо одређених прелаза. Дио прелаза редовно чистити од наноса блата и камења јер путу

комуникацију користи становништво околних мјесних заједница. У зимском периоду користити механизацију за чишћење снијега ради

проходности локалног пута кроз каменолом.

У поглављу 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Мјере за спречавање или смањење емисија у ваздух радне и животне средине уважени су закључци око проблема прашине рјеши квашењем и то :






У поглављу 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима,

нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Мјере за спречавање или смањење емисија у воде дали смо списак активности и мјера ради спречавања неконтролисаног отицања оборинске воде и наноса блата и камења по путној комуникацији као и активности на спречавању запушености корита ријеке



119

Јошаница.



e) Прелиминарни стручни став инвеститора «Каменоломи» а.д. Зворник о примљеним примједбама везаним за Нацрт Студије утицаја на животну средину за наведени пројекат бр. 05-503 од 19.12.2013. године испоштоване су и уграђене у припадајућа поглавља допуњене Студије утицаја на које које се примједбе односе.

f) На основу Извјештаја о ревизији допуњене верзије Студије утицаја на животну средину пројекта, коначна верзија Студије усклађена је и допуњена у следећим тачкама: Тачка 1- Примједбе на Општи дио:

Оцјена Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију о

примљеним примједбама Министарства здравља и социјалне заштите РС, Министарства пољопривреде, шумарства и водопрвреде, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Мишљење одјељења за стамбено-комуналне послове и послове саобраћаја, закључци са збора грађана детаљно су образложене у Тачки 1.2 Полазне основе за израду Студије.

Тачка 2-Технички дио:

У поглављу 2.3.3. Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде,

сировина, потребног материјала за изградњу и друго (стр. 63) описана је тачна локација, водонепропусност подлоге и одводња отпадних вода. За снабдијевање опреме горивом поред управне зграде предузећа инсталирана је интерна пумпна станица са једним апаратом за танкање и са укопаним резервоаром од 20 тона за складиштење нафте. Mеђутим, ова пумпна станица није у употреби па се снабдијевање нафтом врши помоћу покретне цистерне. Претакање горива у возила врши се на манипулативној бетонској површини око радионице. Ради непостојања система гравитационих канала и свођења отадних вода са ових површина у наставку документа прописаћемо сет актвности и мјера које је потребно извршити а све у циљу избјегавања загађења подземних и површинских вода.

У поглављу 2.3.4 Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења (јонизујућа и нејонизујућа)- Емисије у воду (стр. 67) описана је функционалност трокоморне септичек јаме. Санитарне отпадне воде се одводе у трокоморну септичку јаму са прељевом без хлоринатора, а прељев се упушта у крајњи реципијент у водоток ријеке Јошанице.



120

У поглављу 2.3.5. Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја (стр 69) каталог врста отпада допуњен је шифрама 13 05 које се односе на сепаратор уља и масти.

Мјере заштите ваздуха допуњене су надзором над брзинама кретања теретних возила односно мјером - Ограничити брзину кретања терентних возила на приступним саобраћајницама на 20 km/h у поглављу 2.5.1.Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Мјере за заштиту ваздуха (стр. 93).

На страни 93. 2.5.1. Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење- Заштита флоре, фауне и екосистема допуњене су следећим мјерама: Елементе евентуално идентификаног станишта заштићених врста унутар

обухвата експлоатационог поља премјестити на најближа станишта сличних врста.

Крчење и сјечу шума обављати изван периода гњежђења шума. Уклањање вегетације не изводити између 1 априла и 1. септембра.

У поглављу 2.6.4. Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара- Квалитет вода (стр. 112) допуњене су мониторингом ријеке Јошанице и то:


Извјештајем о ревизији по тачкама 3,4 и 5 Студије није било примједби.

Тачка 6-Прилози

У Извјештају о мјерењу квалитету ваздуха приложен је сателитски снимак са приказом мјерног мјеста мјерења квалитета ваздуха. (стр. 13-Извјештаја бр. 5031-380-2/12),

У Записнику о стручном налазу мјерења укупног еквивалента буке приложен је сателитски снимак локације са приказом ММ (стр. 11-Записника бр. 502-380-1/12)



121

3. ЗАКЉУЧАК



122

3. ЗАКЉУЧАК

3.1. Констатација да ли се реализацијом предметног пројекта могу или не могу обезбиједити потребни услови за заштиту животне средине

На основу цјелокупног документа, може се констатовати да се примјеном прописаних мјера заштите, дефинисаних овом студијом, могу обезбједити потребни услови за заштиту животне средине и да је пројекат експлоатације техничког камена кречњака на лежишту „Јошаница“ својом функцијом и техничким рјешењем безбједан у смислу утицаја на загађење воде, ваздуха, земљишта и других елемената екосистема предметног простора.

3.2. Да ли је пројекат својом функцијом и техничким рјешењима безбједан у смислу утицаја на животну средину

Експлоатација техничког камена кречњака на лежишту „Јошаница“ примјењеним техничким рјешењем биће безбједна, у смислу утицаја на животну средину али само уз поштовање свих мјера за спрјечавање или ублажавање штетних утицаја дефинисаних у оквиру Студије утицаја на животну средину.

3.3. Приједлог сталне контроле параметара релевантних за утицај рада објекта на животну средину, а који су наведени у Студији

Обавеза Инвеститора је да прати и контролише евентуалне промјене, као и провођење мјера које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и рокове за њихово спровођење наведеним у поглављу 2.6. Студије о утицају на животну средину.

3.4. Приједлог носиоцу пројекта и органу надлежном за заштиту животне средине у смислу даљих поступака

Приједлог носиоцу пројекта је да испоштује све мјере за спречавање, смањивање или ублаживање штетних утицаја на животну средину које су прописане овом Студијом, а надлежном органу да контролише рад овог објекта и укаже на одступања и неиспуњавање прописаних мјера.

На основу Захтјева за претходну процјену утицаја, Министарство надлежно за заштиту животне средине одлучило је Рјешењем, којим је утврдило обавезу подносиоца Захтјева да спроведе Процјену утицаја пројекта и прибави Студију о утицају на животну средину.

У случају промјене било којих од услова обрађених у овој студији, Инвеститор је дужан да затражи поновно израду Студије о утицају на животну средину.



123

Према Закону о заштити животне средине ("Службени гласник РС" бр. 71/12), након добијања Рјешења о одобравању Студије о утицају на животну пројекта експлоатације техничког грађевинског камена кречњака на лежишту "Жлијебац" код Зворника, Инвеститор подноси Захтјев за издавање еколошке дозволе. Еколошка дозвола је писано рјешење, које има за циљ висок ниво заштите животне средине у цјелини, преко заштите ваздуха, воде и земљишта.

Институција, овлаштена од стране Министарства за обављање дјелатности животне средине, израђује Доказе уз захтјев за еколошку дозволу. Овај документ садржи и План управљања отпадом.



124

4. НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ



125

4. НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ

4.1. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине на предметној локацији

Ова Студија односи се на локацију и документацију за експлоатацију и припрему техничког грађевинског камена-кречњака на лежишту ''Јошаница", код Зворника. Овај површински коп обухвата експлоатационо поље „Јошаница исток“ и „Јошаница запад“. Тренутно се експлоатација врши на експлоатационом пољу „Јошаница запад“:

Поред ПК“ Јошаница на удаљености 300 m врши се експлоатација камена кречњака на ПК „Жлијебац“.

Идентификоване емисије загађујућих материја у животну средину које настају у току процеса експлоатације и прераде камена кречњака на ПК „Жлијебац“ и ПК „Јошаница“ су сљедеће:

Експлоатација :

- Издувни гасови и гасови који се ослобађају при минирању CO, CO2, SO2, SO3, NOx, испарљиви угљиководоници;

- Бука

- Вибрације

- Дифузно избацивање прашине

- Оборинске воде са копа

- Јаловина

Дробљење и сепарисање камена:

- Бука

- Вибрације

- Дифузно избацивање прашине

Поред наведених емисија у животну средину које настају у току процеса производње на ПК „Жлијебац“ и „Јошаница“ предметно подручје је са еколошког аспекта оптерећено и емисијама које настају у току процеса производње у асфалтној бази „Аmmann“ која се налази на удаљености cca 1 km од ПК “Јошаница“, као и присуство магистралног пута М 19 Зворник- Сарајево.

За потребе утврђивања постојећег стања животне средине као и степена загађења извршена је валоризација терена у смислу квантитативних и квалитативних мјерења квалитета ваздуха, физичко хемијских параметара воде, мјерења буке као и других значајних показатеља стања животне средине.

На локацији каменолома извршено је мјерење концентрације полутаната у ваздуху ради добијања података о тренутном квалитету ваздуха у периоду од 1517 06.07.2012. до 1527 часова 07.07.2012. године покретном еколошком лабораторијом.



126

Средња вриједност 24 – сатне концентрације SO2 износиле су 7,76 µg/m3. Највећа просјечна једночасовна концентрације измјерена је првог дана мјерења и износи 11,40 µg/m3. Концентрација укупних лебдећих честица у просјеку за цијело вријеме мјерења износи 74,72 µg/m3, а највећа просјечна једночасовна концентрација износила је 177 µg/m3, регистрована првог дана мјерења. Регистроване концентрације CO (586 µg/m3) су релативно ниске и не могу представљати оптерећење за околну атмосферу, јер су те концентрације испод граничних вриједности од 10 000 µg/m3. Дневна концентрација NO за вријеме мјерења у просјеку је износила 6,60 µg/m3, док је максимална вриједност износила 11,40 µg/m3. Просјечна концентрација NO2 u току поменутог периода мјерења износила је 6,79 µg/m3, са максималном просјечном једночасовном концентрацијом од 11.2 µg/m3 NO2 која је регистрована првог дана. Концентрација NOx у току мјерења у просјеку је износила 11.65 µg/m3, а највећа просјечна једночасовна вриједност је износила 20.8 µg/m3 која је регистрована првог дана мјерења.

На основу резултата мјерења основних полутаната који се емитују у ваздух на предметном локалитету може се закључити да измјерене вриједности не прелазе вриједности одређене у Уредби о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12).

За израду предметне студије извршено је мјерење нивоа буке. Задатак мјерења је одређивање интензитета еквивалентног нивоа буке у животној средини на предметној локацији и то на карактеристичним мјерним мјестима. У Републици Српској до сада није изашао закон који регулише мјере за спрјечавање или смањивање утицаја буке на животну средину. У недостатку таквог закона нормирање интензитета буке (петнаестоминутних еквивалентних нивоа Leq), извршено је у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума („Службени лист СР БиХ“ бр. 46/89).

Мјерење укупног петнаестоминутног еквивалентног нивоа буке, извршено је на четири мјерна мјеста. Измјерени ниво буке не прекорачује дозвољену вриједност за VI зону (дан) према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума и то на три мјерна мјеста, док је на мјерном мјесту поред постројења за дробљење измјерени ниво буке изнад дозвољених вриједности за VI зону.

Да би се утврдио утицај ПК „Јошаница“ на квалитет воде ријеке Јошаница која се налази у непосредној близини, извршена су мјерења физичко-хемијских параметара квалитета воде, а добијене вриједности вредноване према критеријумима који су одређени у Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока („Службени гласник Републике Српске“ бр.42/01). Према наведеној Уредби ријека Дрина у коју се улива ријека Јошаница спада другу категорију површинских вода. На основу резултата анализе воде ријеке Јошанице, можемо закључити да је присуство суспендованих материја, укупног фосфора и нитратног азота изнад допуштених граничних вриједности за II класу квалитета површинске воде, док су остали измјерени параметри испод допуштених граничних вриједности за I и II класу квалитета површинске воде.



127

4.2. Кратак опис пројекта са подацима о његовој намјени и величини

Пројекат се односи н површинску експлоатацију камена кречњака, чиме је условљена употреба земљишта у току обављања наведених активности. С обзиром да се експлоатација на овом лежишту врши дуги низ година дошло је до промјене морфологије терена, која ће бити нарушена и наставком процеса експлоатације на овом лежишту.

На ПК каменолому „Јошаница“ одабран је дисконтинуирани систем површинске експлоатације са транспортом помоћу дампера од основног утоварног платоа до дробиличног постројења и бестранспортног са гравитационим спуштањем минираног материјала низ радну косину до утоварног платоа.

Експлоатационе резерве овог копа износе 6.614.303 m3, а планирани капацитет производње 55.000 m3, тако да је вријеме трајања експлоатације на овом лежишту 120,26 год. Укупна количина јаловинског материјала износи 505 236 m3. Површина обухваћена рударским радовима, на коју се односи ова Студија, износи 22,37 ha. На основу приложене документације може се закључити да су основни енергенти и потрошни материјали који ће бити кориштени при обављању дјелатности експлоатације камена кречњака на лежишту "Јошаница" : гориво и уља неопходни за рад машина. Минерске радове на предметном каменолому вршиће предузеће»Бушмин» д.о.о. Теочак. За планирани процес производње минирање се врши четири пута годишње.



128

4.3. Опис мјера за спречавање, смањивање или ублажавање штетних утицаја на животну средину

Анализирајући сваки од утицаја дефинисане су мјере за спријечавање, умањивање или ублажавање утицаја на животну средину у току грађења и у току кориштења објекта. У склопу тих мјера дефинисане су:

Мјере заштите земљишта




Током експлоатације на површинском копу обликовати завршне косине у циљу повећавања структурне и механичке стабилности тла.

Изградити ободне одводне канале и упојне јаме на ивицама локације за прикупљање оборинских вода које се слијевају низ ивице етажа каменолома.



Проводити мјере заштите од неконтролисаног испуштања погонског горива и мазивних твари, односно за случај акцидената. Снабдијевање горивом машина и уређаја врши аутоцистерном на посебно бетонираном и рубно обрађеним дијеловима за заштиту у случају излијевања горива. На мјестима гдје се врши пуњење горивом радних и транспортних средства потребно је осигурати посебан систем одводње са сеператорима и заштитним окном.

Одржавање и периодично чишћење септичке јаме вршити у складу са уговором са комуналним предузећем који се мора обезбједити.

Редовно одржавање сабирних канала по ободу радних и манипулативних површина.

Дробилично постројење потребно је снабдијевати горивом у затвореном систему.

Потребно је обезбједити средства за суво чишћење тла од масноћа, те тако настали отпад депоновати (у бачве) и одозити га на депонију опасног отпада.

Вршити редовну контролу механизације у циљу спрјечавања цурења уља из машина и уређаја.

На простору на којем се врши експлоатација минералне сировине изврши техничку и биолошку рекултивацију деградираног простора након завршетка експлоатације, чиме ће се простор деградиран рударским радовима довести у стање приближно првобитном или ће се преуредити за кориштење у неке друге сврхе. У току експлоатације вршити техничку фазу рекултивације на мјестима гдје је то могуће тј. на мјестима гдје су завршени експлоатациони радови, а по завршетку експлоатације мора бити рекултивисана површина читавог подручја



129

које је заузимао површински коп. Техничку и биолошку рекултивацију терена који ће бити деградиран рударским радовима, извршити према пројекту рекултивације и заштите животне средине. Рекултивациом деградираног процеса спријечиће се ерозиони процеси, позитивно ће утицати на стабилност терена као и на микроклиматске услове подручја. Мјере за спречавање и смањење чврстог отпада

Израдити План управљања отпадом у складу са чланом 22. Закон о управљању отпадом (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 111/13).

У Плану управљања отпадом дефинисати мјеста и количине према врстама чврстог отпада који настаје на површинском копу.

Mетални отпад, неупотребљиве (истрошене) гуме од транспортних средстава, амбалажа за уље и друге нафтине деривате се морају разврстати према Каталогу отпада и одлагати одвојено у водонепропусне контејнере, а након тога збрињавати у договору са комуналном службом.

Празну амбалажа од мазива, гориве и крпе за брисање из радионице за одржавање механизације морају се организовано одстрањивати са радних мјеста и околие објекта. Овај отпад се не смије одлагати на отвореном простору тако да га испирају атмосферске падавине. Овакву амбалажу која се јавља као отпад као и све друге врсте отпада који се неће даље употребљавти од стране Инвеститора одвозити у договору са надлежном комуналном службом.

Масти и техничка уља за подмазивање која се користе у радионици за поправку и одржавање механизације, треба чувати у металним ормаричима.


У кругу предузећа распоредити и поставити контејнере за одлагање комуналног отпада постављене на бетонску/асфалтну подлогу. Мјере за заштите подземних и површинских вода

На манипулативним површинама радионице и интерне БС, уколико се иста стави у функцију, гдје се врши поправак возила и претакања горива извршити бетонирање манипулативних површина, изградити одговарајући сепаратор уља и масти и закључити уговор о чишћењу ситог са надлежним предузећем.

Одводне канале који би се формирали на радним етажама у паду 2-3%, као заштита од вода које гравитирају према копу.

Прихватне канале за бујичне воде и њихово спровођење ван контура одложених маса, поштујући конфигурацију терена и конструклцију копа, имајући у виду сливне површине, тако да површине са којих потенцијално могу доћи атмосферске гравитационе воде, нису велике,

Отворене етажне канале, за заштиту од атмосферских вода које директно падну на ПК, којима се вида гравитационо спроводи ван граница Пк, а највећи дио њих дренира се у ниже слојеве терена.

Водити рачуна да се одводним каналима омогући сливање воде у откопани простор и одлагалиште, нити да се стварају акумулације на било ком мјесту.

Посебним упутсвима регулисати рад механизације, у дијелу који граничи са мјестима могућих акумулација вода.



130

Посебну пажњу обратити на одводњу површинских вода са етажних површина одлагалишта.

Да се све етажне равни и платои на ширем подручју користе у правцу слијевања воде природним падом до одводних канала, објеката одводњавања, водосабирника и крајњег реципиента,

Да се изградња нових ободних и главних канала и водосабирника, као и уклањање претходних усклади са напредовањем рударских радова у наредних пет година,

Да се кориштење објеката одводњавања и одбране од поплава (ободних канала, водосабирника, насипа, пумпних станица и др.), врши у складу са пројектни прорачуном и димензионисањем,

Да се након одговарајућег третмана, пречишчћене отпадне воде настале функционисањем пословног комплекса, одводним системом могу испустити у крајњи реципиента у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", бр. 44/01),

Да се утврди динамика чишћења објекат за одводњавање, водећи рачуна о наведеним радовима прије и послије великих падавина, да би одводни канали могли да прихвате прорачунату количину воде,

Да се на локацији експлоатације не врши санабдјеванје питком водом, нити снабдјевање индустријском водом је на лицу мјеста не врши мокра припрема материјала,

Да се санитарне потребе корист објекат-управна зграда која није предмет овог Рјешења.

Да се предметним радовима на ПК не угрози постојеће стање природног, површинског и подземног режима вода.

Проводити одговарајуће мјере за контролу насталих отпадних вода на површинском копу и било којег другог излијевања загађујућих течности до којег може доћи.

У случају пролијевања горива или уља земљиште на којем је проливена течност одмах механички уклонити и одложити у водонепропусне контејнере за чврсти отпад.




Оборинске воде са радних површина (етажа) на површинском копу сакупљену етажним одводним каналима прикупљати у водосабирнике, гдје се мора извршити процес таложења чврстих честица. Талог који се сакупи на дну водосабирника мора се чистити из водосабирника.

Воде које се прикупљају на површинском копу у водосабирнике испитати да ли садрже штетне промјесе минералних уља.

Отпадна уља / израђена машинска уља, морају се одвојено сакупљати у металне бачве и испоручивати правним субјектима на рерафинацију. Обавеза



131

Инвеститора је да склопи уговор са институцијом која има дозволу за управљање оваквом врстом отпада.

Одржавање и чишћење транспортних средстава вршити на водонепорпусној површини. Ова површина мора имати уређену чврсту подлогу од бетона или асфалта, са одводним каналима, која мора бити наткривена да оборинске воде не би испирале остатке ових материја.

Пуњење транспортних средстава нафтиним дериватима, техничким уљима и мастима као и поправку машина вршити на бетонираној или асфалтираној површини са уређеним сливницима које воде са ове површине одводити у сепаратор масти и уља.

За збрињавање санитарно-фекалних вода користити трокоморну септичку јаму и само пречишћене воде испуштати у крајњи реципијент (ријека Јошаница) у складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Сл. гласник РС", бр. 68/01) и Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. гласник РС", бр. 44/01).

Склопити уговор о чишћењу и пражњењу септика са овлаштеним лицем. Сваких 6 мјесеци а по потреби и чешће вршити пражњење садржаја.

Сепаратор масти и уља мора омогућавати квалитетно и сигурно издвајање масти и уља и да капацитетом одговара количини вода које ће се у њега одводити. Обавезно водити књигу о евиденциј контроле и чишћења сепаратора масти и уља.

Сепаратор масти и уља чистити сваких 15 дана, односно послије сваке велике кише отворити поклопац сепаратора, извршити испуштање масноће уља у посуду за талог. Након тога, поново затворити затварач. Сваких шест мјесеци улазне коморе сепаратора очистити од чврстог материјала. Када се напуне посуде за талог у висини ¾ извршити пумпање талога клипном пумпом. Поклопци сепаратора морају бити закључани.Код сваког рада у сепаратору забрањено је прилажење отвореним пламеном. Конструкција сепаратора мора да омогући његово функционисање и пражњење прикупљених нафтиних деривата у посуду постављену у бочном шахту. Отпад из сепаратора складиштити у затворене посуде, које не смију бити изложене атмосферском утицају. Издвојене количине уља и нафте одвозити на рерафинацију, у складу са Уговором који Инвеститор мора склопити са овлашћеном институцијом за упраљање наведеном врстом отпада.

У случају неконтролисаног испуштања горива, техничког уља и масти из машина и транспортних средстава, обезбједити средства за упијање нафтиних деривата, а загађено земљиште се механички одстранити. Загађено земљиште које се одстрани мора се одложити у водонепропусне контејнере до његовог коначног збрињаваа са овлашћеном организацијом.

У случају мањих неопходних техничких поправки и пуњења транспортних средстава енергентима на експлоатационом пољу, испод мјеста поправки или гдје се врши пуењње мора се поставити лимена посуда, одговарајуће величине да може да прикупи евентуално проливено гориво или уље.

Aко и дође до просипања нафте и уља, мора се одмах извршити чишћење тог простора просипањем пиљевине или другог средстава које може да упије ове материје по загађеном земљишту и на крају механички одстранити загађено земљиште. Сакупљено гориво и уље са посутим материјалом и одстрањено земљиште уклонити и депоновати на посебно предвиђено водонепропусно



132

мјесто или водонепропусни контејнер. Наведена врста отпада не смије се мијешати и одлагати заједно са комуналним отпадом.

Код великог прилива површинских вода и падавина, потребно је водити рачуна само о задржавању стијенског материјала у подручју каменолома, како се исти не би транспортовао на околно подручје. У ту сврху потребно је на најнижој етажи ископати водосабирник у који би се сакупљале површинске воде и таложиле крупне честице.

Мјере заштите од буке и вибрација

Механизовану опрему одржавати на нивоу који искључује појаву непотребних

извора буке (вибрирајући лимови, оштећења узглобљења, лежајеви итд.). Поштовати прописе о мјерама заштите при руковању експлозивним средствима

и минирању у рударству, ради спречавања штетног утицаја буке и вибрација при минирању.

Минирање изводити у периодима са којима ће бити упознато становништво, тако да исто очекује звучне ефекте детонације, искључиво у току трајања дана (дневна свјетлост), када је ометајући карактер буке знатно нижи, као и примјеном савремених иницијалних средстава која не стварају звучне ефекте минирања, а смањују и сеизмичке ефекте.

Брзину транспортних средстава за транспорт унутар површинског копа и транспорт ван површинског копа прилагодити условима пута, у циљу смањења нивоа буке.

Неповољан утицај буке на раднике треба рјешавати предузимањем одговарајућих мјера заштите на раду (антифони), као и придржавањем дужине дневне изложености одређеном нивоу буке, према следећој табели.

Табела бр. 15: Допуштено вријеме излагања буци у односу на ниво буке

Потребно је извршити испитивања услова радне средине која ће обухватити и мјерења нивоа буке у радној средини, како би се утврдило да ли ниво буке прелази или задовољава максимално дозвољени ниво буке према Правилнику о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине ("Сл. Гл. РС", бр. 66/08). На свим мјестима гдје се испитивањима услова радне средине утврди повећан ниво буке, неопходно је накнадно одредити мјере које се морају предузети у циљу смањења нивоа буке на мјерним мјестима у радној средини на којима бука која настаје буде прелазила максимално дозвољени ниво

Дневно излагање у сатима Ниво буке у dB (A) 8 90 6 92 4 95 3 97 2 100

1 1/2 102 1 105

1/2 110 1/4 115



133

буке прописан наведеним Правилником. Испитивања услова радне средине за љетњи и зимски период извршити у току прве године рада површинског копа.

Буку насталу од транспортних средстава ублажавати временским режимом рада. Све радове на површинском копу у циљу смањења буке изводити у току дана, придржавати се одређеног броја радних сати.

Брзину транспортних средстава којима ће се вршити транспорт унутар и ван површинског копа прилагодити условима пута, у циљу смањења нивоа буке и "дизања" прашине.

У циљу заштите животне средине и околног становништва мораће се, када површински коп буде у функцији при пуном капацитету, вршити мониторинг нивоа буке у животној средини у околини површинског копа.

Мјере за заштиту ваздуха

Приликом минирања треба водити рачуна о доброј заптивености гумених заптивача и о прописаним брзинама издувавања ваздуха да би се смањила емисија прашине при бушењу минских бушотина.

Правилан избор врсте експлозива прилагођен радној средини у погледу физичких, хемијских и техничких карактеристика, да би се обезбједило потпуно сагоријевање састојака, а тиме и спречавање појаве угљенмоноксида, азота и угљеника.

Херметичко затварање кабина рударских машина како се не би угрозило здравље радника.

Ограничити брзину кретања терентних возила на приступним саобраћајницама на 20 km/h.






Приликом транспорта производа ван граница површинског копа кроз насељена мјеста, нарочито за вријеме ваздушних струјања, сандуци транспортног средства морају бити прекривени церадама или се товар по површини мора добро овлажити водом. Спровођење ове мјере вршити континуирано.



134

С обзиром да је Главним рударским пројектом предвиђен мали број машина у једној смјени остале мјере заштите ваздуха од емисија загађујућих материја које настају за вријеме извођења минирања и од сагоријевања енергената у погонским машинама, морају бити осигуране одржавањем исправности машина и придржавањем техничких упутстава.

За смањење штетних материја-издувних гасова који потичу од механизације која за погон користи моторе са унутрашњим сагоријевањем, користити течно гориво Д-2 са ниским садржајем сумпора или машине и механизација морају имати уграђене пречистаче издувних гасова Одржавање путева у исправном стању и обавезно влажење површинског слоја пута у сушном периоду, а сва оштећења благовремено санирати.

Спровођењем пројектованих и прописаних мјера, прскања и квашења саобраћајница и пресипних мјеста, може се значајно смањити емисија овог полутанта, а тиме и штетан утицај на радну и животну средину. Спровођење мјере вршити континуирано – по потреби.

У циљу заштите здравља запослених радника обезбиједити херметичко затварање кабина рударске механизације и машина са обезбијеђеним системом климатизације.

У циљу заштите животне средине када површински коп буде у функцији при пуном капацитету мораће се вршити мониторинг квалитета ваздуха у животној средини у околини површинског копа.

Заштита флоре, фауне и екосистема

Забрањује се одлагање вишка материјала, бацање смећа и испуштање отпадног уља у шуму, ријеку и околни простор.

Елементе евентуално идентификаног станишта заштићених врста унутар обухвата експлоатационог поља премјестити на најближа станишта сличних врста.

Крчење и сјечу шума обављати изван периода гњежђења шума.

Уклањање вегетације не изводити између 1 априла и 1. септембра.

За вријеме радова се треба придржавати мјера заштите шума од пожара.

Инвеститор је дужан санирати и надокнадити све могуће штете на шуми.

Користити аутохтоне врсте у озелењавању због очувања природног изгледа пејзажа. Прогресивном рекултивацијом копа ублажити негативне утицаје везане за губитак природног станишта.

Мјере заштите пејзажа

Потребно је направити планове за заштиту пејзажа, односно потребно је израдити Пројекат рекултивације за лежиште "Јошаница", које представљају комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мјера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање у неким случајевима, биолошке продуктивности и пољопривредне вриједности терена нарушеног површинском експлоатацијом и по томе обавезно провести мјере техничке и биолошке рекултивације.



135

Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта

Инвеститор се обавезује да уколико у току радова, на површинском копу наиђе на археолошки локалитет, а нарочито ако се претпоставља да има статус природног добра, о том обавијести Завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа и предузме све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица.

Инвеститор се обавезује да уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког значаја или минеролошко-петрографског поријекла, а за које се претпостава да има својства споменика природе обавијести Завод и предузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (чл.42. Закона о заштити природе- Сл.гл.РС бр.113/08).

Адекватну санацију и рекултивацију терена треба изводити фазно, када експлоатација одмакне. Моделирање терена изводити што је више могуће природним нагибима сусједних брежуљака. При избору врста за рекултивацијутреба користити аутохтоне врсте. Пројекат санације и рекултивације потребно је доставити Заводу.

Инвеститор је обавезан проводити мониторинг стања животне средине на сљедећи начин:

Квалитет вода

Према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде («Службени гласник Републике Српске » бр. 44/01) односно Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока («Службени гласник Републике Српске » бр. 42/01) након пуштања у рад (сепаратора у/м и таложника) и касније четири (4) пута годишње вршити испитивање физичко-хемијских параметра ( температура, pH, укупне чврсте материје, укупне суспендоване материје, филтрабилни остатак, таложивост, елекктропроводqивост, растворени кисеоник, BPK5, HPK, алкалитет, амонијачни азот, амонијак, сулфати, гвожђе, манган, укупни фосфор, нитратни азот, азот по Kjeldalhu, губитак жарењем и пепео) на следећим мјереним мјестима:

На излазу отпадних вода из сепаратора уља и масти а прије упуштања у крајњи реципиент,

На излазу отпадних фекалних вода из септика а прије упуштања у крајњи реципиент;

На излазу отпадних атмосферских вода из водосабирника у крајњи реципијент.




136


Према Правилнику о мониторингу квалитета ваздуха („Службени гласник Републике Српске“, бр. 39/05) и Уредби о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12), у оквиру и ван пословне парцеле, помоћу аутоматске опреме, вршити мјерење концентрација УЛЧ, ЛЧ10, окисида сумпора, угљика и азота и то први пут након пуштања у функцију погона за експлоатацију а након тога два (2) пута годишње.

Ниво буке и вибрација у животној средини

У складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. гласник СРБиХ, бр. 46/89) два (2) пута годишње, у оквиру и ван парцеле, вршити мјерење мјерење укупног еквивалентног нивоа буке у животној средини. Након почетка рада погона при првом минирању код најближег стамбеног објекта извршити мјерење сеизмичког ефекта минирања (Ср. Вриједност брзине осциловања (мм/с)).

Квалитет земљишта

Узорковање и анализу земљишта није потребно вршити осим у случају акцидентних ситуација. По санирању и уклањања контаминираног садржаја сухим апсорпционим средством те у случају инспекцијског налога. Потребно је континуирано вршити визуелни преглед радне етаже, одлагалишта и терена око индустријског платоа ПК. Ова мјера је стална.

4.4. Скраћени преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, са обзиром на утицаје на животну средину

Рударство је врста дјелатности код које се локација бира на основу истражних

радова, количине и квалитета минералних сировина. Технолошко рјешење експлоатације је одређено Главним рударским пројектом у којем су дефинисана алтернативна рјешења (уколико постоје).



137

5. АНЕКСИ



138

5. АНЕКСИ

Правни прописи:

Закон о заштити животне средине ("Сл.гласник РС", бр.71/12) Закон о заштити ваздуха ("Сл.гласник РС", бр. 124/11) Закон о водама ("Сл.гласник РС", бр. 50/06, 92/09, 121/12) Закон о управљању отпадом ("Сл.гласник РС", бр. 111/13) Закон о рударству (Сл.гл.РС бр. 59/12) Закон о културним добрима РС (Сл. Гл. РС, бр. 11/95, 108/08) Закон о уређењу простора и грађењу ("Сл.гласник РС", бр. 40/13) Закон о заштити на раду ("Сл.гласник РС", бр. 1/08, 13/10) Закон о заштити природе РС ("Сл. Гл. РС", бр. 34/08, 113/08) Закон о пољопривредном земљишту ("Сл. Гл. РС", бр. 93/06, 86/07, 14/10) Закон о шумама ("Сл.гласник РС", бр. 75/08) Закон о ловству ("Сл.гласник РС", бр. 60/09) Закон о заштити од пожара ("Сл.гласник РС", бр.71/12) Правилник о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ("Службени гласник Републике Српске", бр.124/12)

Правилник о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу ("Службени гласник Републике Српске", бр. 124/12)

Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух ("Сл. Гл. РС", бр. 39/05, 90/06)

Правилник о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Сл. Гл. РС", бр. 44/01)

Правилник о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Сл. Гл. РС", бр. 68/01)

Правилник о хигијенској исправности воде за пиће ("Сл. Гл. РС", бр. 40/03) Правилник о начину и методама одређивања степена загађености отпадних вода као основице за утврђивање водопривредне накнаде ("Сл. Гл. РС", бр. 79/11, 25/12,36/12)

Правилник о категоријама отпада са каталогом ("Сл. Гл. РС", бр. 39/05) Правилник о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада ("Сл.гласник РС", бр. 118/05)

Правилник о дозвољеним границама звука и шума (Сл. лист СР БиХ, бр. 46/89) Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја ("Сл. Гл. Републике Србије", бр. 11/90)

Уредба о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12) Уредба о црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске

("Сл.гласник РС", бр. 124/12)



139

Кориштена документација:

Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта Републике Српске као компоненте процеса планирања коришћења земљишта, израђена од стране Владе Републике Српске, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, октобар 2009. године;

Просторни план РС до 2015. године, израђен од стране "Урбанистичког завода РС" а.д. Бања Лука;

Стратегија интегралног управљања водама РС до 2024. године израђене од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,

НЕАП, март 2003.

Интернет извори:

http://www. google.earth.com http://www.bing.com/maps http://www.opstina-zvornik.org Статистички годишњак 2013. године, www.rsz.rs.ba.



140

6. ПРИЛОЗИ



141

6. ПРИЛОЗИ

Копија катастарског плана

Посједовни лист

Рјешење о потврђивању геолошких резерви и квалитета камена кречњака на лежишту „Јошаница“ код Зворника бр. 05.09/310-13/13 од 16.01.2013. године, Министарство индустрије, енергетике и рударства РС.

Рјешење бр. 15.04-96-32/13 од 07.05.2013.године о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију;

Рјешење о одобрењу за употребу и кориштење рударских објеката – дограђеног дијела сепарације и рударске механизације издато од стране Министарства привреде, енергетике и развоја бр.: Уп//I-05-310-46/03 од 22.01.2004. године;

Рјешење о водној дозволи бр. 01/3- ВА.1-4004-1/13 од 09.09.2013. године, ЈУ «ВОДЕ СРПСКЕ» Бијељина;

Мишљење у вези Студије утицаја бр. 12.06-12192/13 од 07.11.2013. године, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Мишљење у вези Студије утицаја бр. 07/1.20,30/625-810-1/13 од 15.11.2013. године, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа;

Мишљење у вези Студије утицаја бр. 11/04-012-442/13 од 11.11.2013. године, Министарство здравља и социјалне заштите;

Записник са јавне расправе одржане 06.11.2013. године;

Мишљење бр. 05-511-92/2013 од 09.12. 2013. године, Општина Зворник, Одјељење за стамбено-комунлане послове и послове саобраћаја;

Закључци са збора грађања бр. 01-016-41-08/13 од 13.11.2013. године, МЗ Јошаница, Ново Село, Султановићи, Самари и Липље;

Прелиминарсни стручни став бр. 05-503 од 19.12.2013. године, «Каменоломи» а.д. Зворник;

Оцјена бр. 15.04-96-13-131/13 od 23.12.2013. године, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију

Рјешење о повјеравању ревизије Студије утицаја на животну средину пројекта бр. 15.04-96-131/13 од 30.01.2014. године

Извјештај о мјерењу квалитета ваздуха 5031-380-2/12, "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, јули 2012. године

Записник о мјерењу укупног еквивалентног нивоа буке 502-380-1/12, "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, јули 2012. године;

Извјештаји о анализи воде

ЗАПИСНИК О СТРУЧНОМ НАЛАЗУ

МЈЕРЕЊА УКУПНОГ ЕКВИВАЛЕНТНОГ НИВОА ВАЊСКЕ БУКЕ

Бања Лука, јули 2012. године

Zavod zaštite na radu Zavod zaštite od požara Zavod ekologije i rudarstva

Put srpskih branilaca 15H78000 BANJA LUKA Е-mail: [email protected]. Tel.: 051/366-046 Fax:051/366-046

ЗАПИСНИК О МЈЕРЕЊУ УКУПНОГ ЕКВИВАЛЕНТНОГ НИВОА ВАЊСКЕ БУКЕ ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

------------------------------------------------------------------------------------------------ "В&З – ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, ЗАВОД ЕКОЛОГИЈЕ

2

ПРЕДМЕТ

МЈЕРЕЊЕ укупног еквивалентног нивоа буке у животној средини

НАРУЧИЛАЦ

"КАМЕНОЛОМИ" А.Д. ЗВОРНИК

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ

"В&З ЗАШТИТА" Д.О.О. БАЊА ЛУКА

БРОЈ ПРОТОКОЛА

502-380-1/12

РАДНИ ТИМ

Весна Јанковић, дипл.инж.знр. Бранислава Ферзановић, дипл.инж.пољ. Марчета Горан, дипл. инж. техн. Драгица Батинић, дипл. инж. маш. Нада Капор, дипл.инж.руд. Дијана Бјелајац, дип.инж.техн.

Директор

-------------------------------------------------- Јанковић Весна дипл.инж.зжс.



3

САДРЖАЈ

УВОД ......................................................................................................................................... 4 1. ПРИМЈЕЊЕНИ ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ ................................................................... 5 2. ИЗВОРИ ЗВУКА .................................................................................................................. 5 3. МЕТОДЕ И ИНСТРУМЕНТИ ............................................................................................ 6 4. ЛОКАЦИЈА И ОПИС МЈЕРНИХ МЈЕСТА ...................................................................... 8 6. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................ 15



4

УВОД Проблематика вањске буке у склопу ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ заузима значајно мјесто. Бука је увјек представљала веома важан проблем у животној средини са којим се човјек суочавао и тежио да њом управља и да је контролише. Вањска бука у животној средини се дефинише као бука коју стварају сви извори буке на отвореном простору. Вањску буку је тешко систематизовати, пратити и проучавати, јер потиче из различитих извора и веома је промјењива. Зато је неопходна здравствена и техничка заштита људи који живе и раде у бучној средини, као и истраживања на овом пољу, да би се смањиле неповољне последице акустичког загађења. За вањску буку карактеристично је да:

није временски одређена, просторно није ограничена, углавном је промјењивог интензитета, дјелује мање више перманентно.

Простирање буке на отвореном простору подразумјева ширење звучних таласа од мјеста извора буке ка пријемнику кроз атмосферу. Настајање и распростирање звучних таласа на отвореном простору, као и слабљење нивоа буке на мјесту пријема, услед дивергенције звучних таласа, зависи од :

звучне снаге извора, дужине путање којом се бука простире,односно растојања између извора

буке и пријемника, окружења у којем се пријемник налази, габарита пријемника.



5

1. ПРИМЈЕЊЕНИ ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ

o Закон о заштити животне средине ("Сл. гласник РС", број 28/07, 41/08 и 29/10 – пречишћен текст).

o Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума («Службени лист» СР БиХ број 46/89).

o ЈУС У.Ј6.205 Препоруке стандарда:

o EN 61672 o EN 60651 o EN 60804

2. ИЗВОРИ ЗВУКА 2.1. Опис Буком се сматра свака звучна појава која потиче из извора буке и која прелази одређени дозвољени ниво у средини у којој човјек борави. Погон: за експлатацију ТГК кречњака Мјесто: Јошаница, Зворник Врста дјелатности: Експлоатација кречњака Примарни извор буке: Средства рада и средства транспорта 2.2. Положај Положај извора буке условљен је распоредом опреме на локацији објекта, и конфигурацијом и нивом терена, правцем пружања саобраћајница за транспорт итд. 2.3. Услови у којима је вршено мјерење Мјерење буке вршено је по сухом сунчаном времену, темп. ваздуха 34 °C, rH 43-44% са појавом вјетра од око 1.2 -1.8 m/s. 2.4. Карактеристике буке

Емисија буке у контурама површинског копа је један од значајних утицаја на радну и животну средину. Буку на каменолому ствара мобилна и стационарна механизована опрема и то: бушаће гарнитуре, компресори ваздуха, дизел - електрични агрегат, утоваривачи, булдожери, камиони, а нарочито дробилична постројења. Вријеме дјеловања буке је у функцији времена ангажовања постројења, односно броја радних мото часова, годишње или дневно.

Бука у животној средини јавља се приликом следећих фаза технолошког процеса на експлатацији и сепарацији ТГК кречњака:

Бушење минских бушотина, Минирање у процесу рушења стијене енергијом разлагања експлозива, Утовар камена у транспортна средства, Транспорт ровног техничког камена од откопа до постројења за прераду, Дробљење и сијање,



6

Помоћни радови.

3. МЕТОДЕ И ИНСТРУМЕНТИ Вањском буком у односу на објекте, у смислу Правилника о дозвољеним границама интезитета звука и шума ("Сл. лист СР БиХ" број 46/89) сматра се бука која влада на удаљености 0.5 m испред фасаде мјерена у осовини отвореног прозора. Тамо гдје нема објеката на отвореном простору вањска бука се мјери на висини 1.7 m од нивоа терена на удаљености најмање 3 m од препрека које рефлектују буку. На основу истог Правилника, бука се изражава еквивалентним 15 минутним нивоом Lеq у dBA и вршним вриједностима L1 и L10. L1 и L10 су нивои буке који илуструју присуство буке виших нивоа у трајању 1% и 10% времена мјерења,односно периода дан или ноћ. У следећој табели дати су дозвољени нивои вањске буке у зависности од намјене подручја (зоне). Табела бр. 4.1. Дозвољени нивои вањске буке

ПОДРУЧЈЕ (ЗОНА)

НАМЈЕНА ПОДРУЧЈА

ЕКВИВАЛЕНТНИ НИВОИ (Lеq)

ВРШНИНИВОИ

дан

ноћ

L10 L1

I болничко, љечилишно 45 40 55 60

II туристичко, рекреацијско, опоравишно

50 40 60 65

III чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреационе површине

55 45 65 70

IV трговачко, пословно-стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта

60 50 70 75

V

пословно, управно, трговачко, занатско, сервисно (комунални сервис)

65 60 75 80

VI индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова 70 70 80 85

У смислу овог «Правилника» дан подразумјева период од 6 до 22 часа, а ноћ од 22 до 6 h. Предметна локација према наведеном правилнику спада у зону IV. Дозвољене корекције нивоа измјерене вањске буке дате су следећој табели.



7

Табела бр. 4.2. Корекција нивоа измјерене вањске буке

УТИЦАЈНИ ФАКТОРИ КОРЕКЦИЈА ЗА

Lеq (dBA) КОРЕКЦИЈА ЗА

L1 (dBA) истакнути тонови

+ 5 -10

импулсна бука +5 -10 бука жељезнице -5 +5 бука авиона -5 +5 Мјерење је извршено инструментом CESVA модел: SC310 са филтером type 1 серијски број : Т226295 произвођач: Барселона,Шпанија SC310 има слиједеће начине рада:

o статистички интегришући уређај за мјерење нивоа звука o спектрални анализатор у реалном времену са ширином опсега једне октаве (1/1) o спектрални анализатор у реалном времену са ширином опсега једне трећине

октаве (1/3)

Слика бр. 4.1. Инструмент за акустична мјерења CESVA SC310

Калибрација инструмента извршена је калибратором звука CESVA класе 1 модел: CB006 серијски број: 46402 произвођач: Барселона,Шпанија



8

4. ЛОКАЦИЈА И ОПИС МЈЕРНИХ МЈЕСТА

Каменолом кречњака "Јошаница"-запад смјештен је у долини ријеке Јошанице од Зворничког језера узводно на дужини од сса 1.000 м на катастарској честици означеној као к.ч. бр. 1969/1 К.О. Зворник и са дробилично сепарационим постројењем смјештеним на грађевинској парцели означеној као к.ч. број 381/161 К.О. Зворник.. Обзиром на 30 година експлоатације на лијевој обали ријеке Јошанице изграђен је релативно велики, задовољавајући простор на коме су смјештене саобраћајнице, приступни путеви, сепарација и депоније.

Локација објеката и површинског копа уз магистрални пут Зворник-Власеница са ког је и изведен приступ на предметну локација. Од магистралног пута се издваја локални сеоски пут који пролази преко површине каменолома.

Објекти који се налазе на најмањој удаљености од предметних објеката су индивидуалне куће и удаљене су око 200 м од управн зграде а.д. "Каменоломи", док је удаљеност ових објеката од постројења и експлоатације већа и износи око 800 м.

Стање животне средине на постојећој локацији у смислу доминантних постојећих утицаја, обележавају негативне последице, које су пре свега последица већ постојања магистралног пута, као и посљедице измјене природног изгледа терена усљед дугогодишње експлоатације кречњачког материјала.

Ови утицаји су посебно значајни у домену пејзажних карактеристика.

МОРФОЛОШКИ И ХИДРОЛОШКИ ПОДАЦИ

Шире подручје каменолома Јошанице па и градско подручје Зворника обухватају терене крајњих југоисточних падина планине Мајевице, односно смјештени су на лијевој обали ријеке Дрине и Зворничког језера. Каменолом "Јошаница" обухвата лијеву обалу ријеке Јошанице до самог корита, непосредно уз Зворничко језеро са котама од 169 до 180 мнм. Заправо каменолом је развијен на јужним и југозападним падинама брда Младевац са највишим врхом 525 мнм и висинском разликом од 355м. У орографском смислу каменолом је затворен и са јужне стране кречњачким масивом Власиња (398 мнм), и поред тога стоје рељеф релативно низак, ријека Јошаница се стрмо усјекла у предметне кречњаке, тако да мјестимично дјелује кањонасто, вишим дијеловима готово неприступачно. Оваква орографска ситуација са аспекта експлоатације представља веома повољне околности, не само код развоја 30 м етажа, већ као природна заштита од минирања, буке и прашине. На крају се констатује да сви поменути облици рељефа, распоред насеља и положај каменолома према њима, чине локацију веома повољном за експлоатацију и заштиту човјекове околине.

Поред непосредне близине Зворничког језера, ријека Јошаница представља једини стални водоток. Јачи јаружни облици регистровани су на западном дијелу уз лежиште и у



9

централном дијелу, гдје је јаругаста долина дубље усјечена у кречњаке тако да је ово јединствено лежисте раздвојило на источно и западно откопно поље.

Дугогодишњим праћењем констатовано је да и код наглих, великих падавина јаруге нису испуњене већим количинама воде које би могле угрозити експлоатацију.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНСКОГ ПОДРУЧЈА Подручје општине протеже се од 44о15'30'' до 44о37'00'' сјеверне географске ширине и од 18о54'30'' до 19о10'00'' источне географске дужине. Град се налази на крајњем источном дијелу општине уз границу СР Србије и то на 44о22'40'' сјеверне географске ширине и 19о06'00'' источне географске дужине. Подручје општине Зворник налази се у југоисточном дјелу Републике Српске и захвата простор на укупној површини од 380 км2. Општина Зворник са сјеверне стране граничи се општином Бијељина, сјеверозападном страном са општином Угљевик, западно са општинама Сапна (Федерација БиХ) и Осмаци, јужно са општинама Власеница и Братунац, југозападно Шеховићи, а источно се протеже ријека Дрина у дужини од 56 км која са Србијом и Црном Гором (општине Лозница, Љубовија и Мали Зворник) представља т.з.в. Плаву границу. Са наведеним општинама, општина Зворник је повезана саобраћајном мрежом, што омогућава брзу и ефикасну комуникацију у погледу помоћи код акција гашења евентуално великих пожара. ГЕОЛОШКО-ХИДРОЛОШКИ И СЕИЗМИЧКИ УСЛОВИ


У ужој околини Зворника највише коте су Удрич 1043м, Мачков Камен 923м и Кошутња стопа 940м. Оближња брда су: Велика стијена 712м, Бабија 662м, Лађа 732м, Млађевац 527м и Лисина 508 метара надморске висине.

Терен околине Зворника изграђен је од стијена различите геолошке старости. У широј околини Зворника, стратиграфски се разликују три главне врсте стијена. Западни дио терена, односно десну падину Дрине чине геолошки разноврсне и литолошки хетерогене тријаске масе. На источној и сјевероисточној страни пружа се терен од гранодиорита, а између ових зона налазе се стијене контактно-метаморфне зоне. Западни и југозападни дио терена изграђују стијене палеолозоика и мезозоика.

Литолошки, стијенске масе су врло хетерогене: плочасти и силификовани кречњаци, мермјерасти кречњаци, кварцни конгломјерати, кречњачки и кречњачко-хематитски шкриљци.

Између гранодиоритске зоне и западних дијелова терена палеозојске и мезозојске старости, увлачи се терен изграђен од контактно-метаморфних стијенских маса. Стијене се овдје различито појављују. Дијабази су измијењени у зелене стијене. Глиновито-лапоровите стијене и рожњаци претрпјеле су такође метарморфозу, а кречњаци су кристаласти и мјестимично су претворени у мермјере.

Појаве кречњака југозападно од ове зоне су лошијег квалитета, него у овој зони и сјевероисточним дијеловима терена гдје има мајдана-украсног камена. Само у зони овог терена има око 10 појава украсног камена различитог квалитета. За сам град Зворник



10

значјне су слабо очување терасе Дрине, алувијални наноси ове ријеке и њених десних притока. Алувијално ријечни нанос је од шљунка, пијеска, а рјеђе од пјесковито-глиновитих наслага. Тераса Дрине на којој се налази Зворник је добро покривен и земљастим покривачем растреситог материјала.

Шире урбано подручје Зворника је веома богато како извориштима, тако и водотоцима који се улијевају директно у ријеку Дрину. То су прије свега ријека Сапна и потоци Хоча, Златица и Куљански поток. Ова четири водотока са ријеком Дрином и Зворничким језером захватају поврћину око 100 ха. Ријека Дрина, која представља окосницу око које се формира подручје од дванаест општина, одликује се неравномјерним протицањем, значајним потенцијалом у сфери снабдијевања водом, могућностима укључења у систем пловних путева у доњем току итд.

Према сеизмичкој категоризацији терена, Зворник са ужом околином сврстан је у зону са VIII° по MCS скали, док шира околина припада VI°. С обзиром на локацију Зворника, на постојање бране и језера изнад насеља, врло је важно тачно познавање сеизмичности овога тла и прилагођавање изградње тим условима. Терен, као цјелина, представља релативно стабилну површину.

ТЕКТОНИКА


Потребно је истаћи да је последњих 30-так година напуштена концепција еволуције земљине коре кроз развој геосинклинале и орогенезе. Савремена гледања §волуције епидермалног дијела литосфере реконструишу се кроз кретања континената. Отварања океанских простора те њихово сукобљавање популарно названо "тектонска плоча". Гледајући са тог аспекта предметно продручје је уцрстано управо у зону сучељавања двају континената тзв. зона "Зворничког шава", тако да дринска област представља дио јужног континента који током јуре подилази-вубдукује под Јадарски комплекс стијена који припадају сјевероисточном цонтиненту. У тектоници плоча постоји мноштво радова страних и домаћих аутора. Поеебно треба нагласити радове новијег датуна од којих се истичу тектонске реонизације Димитријевић Д. М. (1997.) и Карамата С. и Вујновић Л. (2000.) по ццјима зворничко подручје припада Дринско-ивањичком елементу који се са фвероистока и истока граничи са Вардарском зоном. Управо ово подручје -"зворнички шав" представља траг затвореног дијела Тетиса.

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ



11

Хидрометеоролошке прилике истраживаног простора одржавају умјерено-континенталну климу са великим утицајем медитеранске климе и планина које окружују Зворничко подручје. Овај климатски појас обухвата цијелу Посавину и Подриње те уз Дрину до Братунца. Климатски појас одређен је на основу дугогодишњих осматрања на хидрометеоролошким станицама у Зворнику (укинута), Доњој Борини и Планини.

Највеће просјечне мјесечне падавине за период од 18 година (1960-1977,год,) забиљежене су у мају (92,3 мм), јуну (94,8 мм) и јулу (109,5 мм), док су најмање падавине забиљежене у јануару, фебруару и марту а износе од 58 мм до 59,3 мм. Минималне просјечне падавине регистроване су у октобру и износе 55,5 мм. Из наведеног се закључује да су средње годишње падавине на станици Зворник износиле 924 мм.

Просјечна годишња температура износи 10,7°С са најтоплијим мјесецом јулом, чија средња температура износи 21°С. Најхладнији мјесеци су јануар и фебруар са просјечном температуром од -1 до -2°С.У току једне године има просјецно 77 дана са мразом, док се снијег задржава око 44 дана.Према досадашњем вишегодишњем искуству климатски фактор нема битнијег утицаја на производне ефекте.

Слика бр. 4.1. Макролокација

Мјерење нивоа буке извршено је на 4 локације:

„КАМЕНОЛОМИ“ а.д. Зворник



12

Мјерно мјесто 1 - на приступу локацији каменолома са магистралног пута Зворник-Власеница;

Мјерно мјесто 2 - поред постројења за дробљење Мјерно мјесто 3 - на мјесту сепарације и Мјерно мјесто 4 - плато каменолома.



13

5. РЕЗУЛТАТИ МЈЕРЕЊА a) Мјерно мјесто ММ1 Датум и вријеме мјерења: 07.07.2012. године Старт 09:26:36 Крај 09:41:36

MМ1 ИЗМЈЕРЕНИ НИВО (dBA) ДОЗВОЉЕНИ НИВО (dBA)

Leq 56.9 60 (дан) L1 60.3 70 L5 57.7 - L10 57.4 75 L50 56.6 - L90 55.8 - L95 55.6 - L99 55.2 -

б) Мјерно мјесто ММ2 Датум и вријеме мјерења: 07.07.2012. године Старт 12:36:16 Крај 12:51:15


Leq 62.3 60 (дан) L1 73.3 70 L5 68.4 - L10 66.1 75 L50 57.7 - L90 43.6 - L95 39.5 - L99 34.4 -



14

в) Мјерно мјесто ММ3 Датум и вријеме мјерења: 07.07.2012. године Старт 12:59:01 Крај 13:14:00


Leq 54.2 60 (дан) L1 58.2 70 L5 56.0 - L10 55.4 75 L50 53.8 - L90 52.6 - L95 52.4 - L99 52.0 -

в) Мјерно мјесто ММ4 Датум и вријеме мјерења: 07.07.2012. године Старт 14:06:18 Крај 14:35:36


Leq 48.7 60 (дан) L1 52.0 70 L5 46.6 - L10 45.2 75 L50 38.8 - L90 33.9 - L95 32.8 - L99 30.6 -



15

6. ЗАКЉУЧАК Упоређујући добијене резултате мјерења еквивалентног нивоа буке са дозвољеним нивоима буке за зону IV према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума ("Службени лист СР БиХ", број 46/89), може се закључити да измјерене вриједности нивоа буке на мјерним мјестима ММ1,ММ3 И ММ4 НЕ ПРЕЛАЗЕ дозвољену вриједност за дати временски период мјерења али на мјерном мјесту ММ2 укупни еквивалентни ниво буке ПРЕЛАЗИ дозвољени ниво.

Испитивање и мјерење је вршено дана 07.07.2012. године и у току мјерења каменолом је радио устаљеним капацитетом.

Директор

---------------------------------------- Весна Јанковић, дипл.инж. зжс.

ИЗВЈЕШТАЈ

О МЈЕРЕЊУ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

ПЕРИОД МЈЕРЕЊА: 06.07. – 07.07.2012. године

Бања Лука, јули 2012. године

БРОЈ РАДНОГ НАЛОГА 5031-380-2/12

Zavod zaštite na radu Zavod zaštite od požara Zavod ekologije i rudarstva

Put srpskih branilaca 15H78000 BANJA LUKA Е-mail: [email protected]. Tel./Faks: 051 366 046 Tel: 051 366 047 Certificate CH06/0541

"В&З-ЗАШТИТА" Д.О.О. БАЊАЛУКА ЗАВОД ЕКОЛОГИЈЕ

ИЗВЈЕШТАЈ МЈЕРЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

3

ЛОКАЦИЈА "КАМЕНОЛОМИ" А.Д. ЗВОРНИК

БРОЈ РАДНОГ НАЛОГА

5031-380-2/12

ПРОЈЕКАТ ИЗВЈЕШТАЈ О МЈЕРЕЊИМА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

ИЗВРШИЛАЦ

"В&З-ЗАШТИТА" Д.О.О. Бања Лука

ЗАВОД ЕКОЛОГИЈЕ

[email protected]

РАДНИ ТИМ


Бранислава Ферзановић, дипл.инж.пољ.

Горан Марчета, дипл.инж.техн.

Драгица Батинић, дипл.инж.маш

Нада Капор, дипл.инж.руд.

Директор: Весна Јанковић, дипл.инж.з.ж.с.



4

САДРЖАЈ

УВОД ..................................................................................................................................................................... 5

1. РАДНИ ЗАДАТАК .......................................................................................................................................... 6

2. МЈЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ И МЕТОДЕ МЈЕРЕЊА ................................................................................... 7

3. РЕЗУЛТАТИ МЈЕРЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА ............................................................................... 12

4. ШИРА ЛОКАЦИЈА ....................................................................................................................................... 16

ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................................................ 20



5

УВОД У циљу утврђивања квалитета ваздуха на локацији објекта за експлоатацију ТГК кречњака на локацији Јошаница "КАМЕНОЛОМИ" А.Д. ЗВОРНИК, обављена су мјерења квалитета ваздуха на предметној локацији.

Наведена мјерења обављена су Покретним еколошким лабараторијем (ПЕЛ-ом) на локацији површинског копа.

Обавеза извршиоца била је извршити мјерења концентрација релевантних показатеља квалитета ваздуха што је укључивало: мјерење концентрација SO2, CO, NO2, NO, NOX, количине укупних лебдећих честица (УЛЧ), истовремено са мјерењем микрометеоролошких параметара: брзина и смјер вјетра, температура и релативна влажност ваздуха.

Мјерења квалитета ваздуха ПЕЛ-ом обављена су на локацији експлатацији и то од 06.07. до 07.07.2012. године.



6

1. РАДНИ ЗАДАТАК

За оцјену квалитета ваздуха на локацији експлатације ТГК кречњака, требало је обавити континуирана мјерења концентрација полутаната Покретним еколошким лабораторијем (ПЕЛ-ом).

Мјерење квалитета ваздуха обухватило је сљедеће параметре:

Азотови оксиди NO2, NO, NOX

Угљикови оксиди CO

Сумпор диоксид SO2

Укупно лебдеће честице УЛЧ

Мјерење микрометеоролошких параметара обухватило је сљедеће параметре:

Брзину и смјер вјетра

Температуру и релативну влажност ваздуха



7

2. МЈЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ И МЕТОДЕ МЈЕРЕЊА Табела бр. 2.1. Инструменти и методе мјерења Анализатор за лебдеће честице

тип Е-BAM ЕN 15341

Анализатор за мјерење ЛЧ10 и УЛЧ

мјерна подручја: 0-2,4 mg/m3

доња граница детекције: 1.0 μg/m3

метода мјерења: гравиметрија

SО2 Анализатор тип GFC-115Е ТОА Јапан ЕN 14215

Анализатор за мерење концентрације SО2

мјерна подручја: 0-0,1 / 0-0,2 / 0-0,5 ppm

доња граница детекције: 0.5 ppb

метода мјерења: Ултраљубичаста флуорометрија

CО Анализатор тип GFC-311 ТОА Јапан ЕN 14626

Анализатор за мјерење угљо моноксида (CО)

мјерна подручја: 0-10 / 0-20 / 0-50 / 0-100 ppm

доња граница детекције: 0.05 ppm

метода мјерења: инфрацрвена апсорпција

NITROGEN OXIGEN Анализатор тип: GLN-114Е-1 Јапан ЕN 14211

Анализатор за мјерење концентрације NО, NО2, NОx

мјерна подручја: 0-0,1 / 0-0,2 / 0-0,5 / 0-1 ppm

доња граница детекције: 0.5 ppb

метода мјерења: хемилуминесценција



8

ОЗНАКЕ МЈЕРЕНИХ ВРИЈЕДНОСТИ

Прикупљени подаци обрађени су и анализирани у складу са Правилником о граничним вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 39/05).

При томе су коришћене сљедеће ознаке:

ГВВ (24 х) гранична вриједност ваздуха

вријеме усредњавања 24 х

ГВВ (1 х) гранична вриједност ваздуха


ЦВВ (24 х) циљана вриједност ваздуха


ЦВВ (1 х) циљана вриједност ваздуха


-За приказ мјерених вриједности користили су се сљедећи статистички показатељи:

ЦВВ (24 х) аритметичка средина

вријеме усредњавања 24 х измјерених вриједности

гдје: слово “Ц” има значење “циљана”, а

слово “Г” има значење “гранична”.



9

ПРАВИЛНИК О ГРАНИЧНИМ ВРИЈЕДНОСТИМА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

Овим Правилником утврђене су вриједности квалитета ваздуха и циљане вриједности квалитата ваздуха, као индикатори планирања квалитета ваздуха у простору, те прагови упозорења и прагови/границе узбуне за правовремено дјеловање у случају краткотрајних појава недозвољено загађеног ваздуха.

Квалитет ваздуха је представљен концентрацијом дате загађујуће материје у ваздуху и изражава се у микрограмима загађујуће материје по кубном метру ваздуха, сведено на температуру од 293 К и притисак од 101,3 kPa.

Квалитет ваздуха дефинисан је и параметром који дефинише загађивање земљишта из ваздуха (седимент). Овај параметар има димензију mg/m2d.

Узорци квалитета ваздуха у периоду праћења случајне (статистичке) вриједности квалитета ваздуха се утврђују са најмање два параметра.

1) Годишњим просјеком (аритметичка средина) квалитета ваздуха на датој локацији правилно узетих узорака ваздуха током цијеле године, који представља параметар дуготрајног дјеловања и укупне експозиције/изложености рецептора (људи, биљке и животиње, материјали) у ваздуху са примјесама загађујућих материја и

2) Статистичким параметром који представља високе концентрације у току године и који је параметар краткотрајног дјеловања високих вриједности концентрација загађујућих материја које могу изазвати акутна дјеловања на здравље.

Сматра се да вриједности квалитета ваздуха - ВKВ задовољавају граничне, односно циљне вриједности ваздуха - ЦВ, уколико обје вриједности (и годишњи просјек и статистички параметар који представља високе концентрације) задовољавају постављене границе.

Уколико годишњи просјек прекорачује постављене границе, узрок прекомјерне емисије је најчешће постројење које ради (и загађује) цијелу годину. Уколико статистички параметар који представља високе концентрације прекорачује постављене границе, узроци су сезонски извори емисије (нпр. гријање зими), као и појава неповољних метеоролошких услова који се могу појавити у периодима од 3 до 5 узастопних дана.

Како се квалитет ваздуха одређује узорковањем, чија дужина је стандардизована на 30 минута, један час, 8 часова, 24 часа или један мјесец (зависно од врсте загађујуће материје и кориштене методе узорковања), статистички параметар који представља високе концентрације је различит за различита времена узорковања, тј. исти квалитет ваздуха ће бити дефинисан вишом вриједношћу овог параметра што је вријеме узорковања краће. Стога и граничне вриједности квалитета ваздуха, односно, циљне вриједности, имају различите вриједности, зависно од времена узорковања, тј реално иста вриједност ограничења је приказана вишом бројчаном вриједношћу што је вријеме узорковања краће.

Код мјерних уређаја који врше узорковање сваке три минуте, под временом узорковања из претходног става, сматрају се аритметички просјеци свих



10

троминутних мјерних вриједности, у периоду од 30 минута, један час, 8 часова или 24 часа.

За оцјену вриједности квалитета ваздуха подручја - ВКВ која се упоређује са граничним вриједностима ваздуха - ГВВ, односно са циљним вриједностима ваздуха - ЦВ, потребно је посматрати период од 1. јануара до 31. децембра текуће године.

За оцјену квалитета ваздуха, минимални период праћења је пет година. Изузетно, код мјерења на основу притужбе грађана, период мјерења може бити краћи.

За оцјену вриједности квалитета ваздуха подручја - ВЗ који се упоређује са прагом упозорења, односно прагом узбуне, потребно је квалитет ваздуха одређивати једночасовним узорковањем.

Упозорење или узбуна се дају одмах по истеку времена за високе концентрације којима су дефинисани ови прагови, уколико постоји прогноза да ће се и даље одржавати вриједности које захтјевају обавјештавање становништва, односно узбуну.

Обавјештавање или узбуна се врши само уколико су прекорачене вриједности дате овим правилником на цијелом подручју чији се квалитет ваздуха прати.

У сљедећој табели су дате граничне вриједности ваздуха.

Табела бр. 2.2: Граничне вриједности ваздуха

Загађујућа материја Период узорковања Просјечна годишња

вриједност (µg/m3)

Висока вриједност (µg/m3)

SО2 1 час 90 500

SО2 24 часа 90 240

NО2 1 час 60 300

NО2 24 часа 60 140

ЛЧ 10 24 часа 50 100

УЛЧ 24 часа 150 350

дим 24 часа 30 60

CО 8 часова - 10.000

О3 8 часова - 150



11

У сљедећој табели су дате циљане вриједности квалитета ваздуха за поједине полутанте.

Табела бр. 2.3: Циљане вриједности ваздуха

Загађујућа материја Период узорковања Просјечна годишња

вриједност (µg/m3)

Висока вриједност

(µg/m3)

SО2 1 час 60 350

SО2 24 часа 60 160

NО2 1 час 60 200

NО2 24 часа 40 90

ЛЧ 10 24 часа 40 60

УЛЧ 24 часа 40 150

дим 24 часа 75 150

О3 8 часова -

Табела бр. 2.4: Граничне вриједности ваздуха - ГВ у циљу заштите екосистема

Загађујућа материја

Период узорковања Просјечна годишња вриједност (µg/m3)

Висока вриједност

(µg/m3)

SО2 календарска година и зима 20 (напомена 1) -

NОx календарска година 30 -

О3 пет година 18000 (напомена 2) -

Напомена 1: Зима значи период од 1. октобра до 31. марта

Напомена 2: Односи се на збир часовних прекорачења вриједности од 80 µg/m3 у периоду мај – јули у току пет година

Прагови узбуне су:

Табела бр. 2.5: Прагови узбуне Загађујућа материја

Период узорковања Просјечна годишња Вриједност (µg/m3)

Висока вриједност (µg/m3)

SО2 1 час - 500 (Напомена)

NОx 1 час - 400 (Напомена)

О3 1 час - 240 (Напомена)

Напомена: Прагови узбуне су ако су вриједности прекорачене у најмање три узастопна часа.



12

3. РЕЗУЛТАТИ МЈЕРЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

Прегледом статистичких показатеља измјерених вриједности квалитета ваздуха на локацији експлатације ТГК кречњака у власништву инвеститора „КАМЕНОЛОМИ“ а.д. Зворник, за период мјерења 06.07.–07.06.2012. године, и њиховим упоређивањем са циљаним и граничним вриједностима према поменутом Правилнику дошло се до сљедећих резултата и података:

ВРИЈЕМЕ МЈЕРЕЊА: од 1517 h 06.07. до 1527 h 07.07.2012. године

Tабела бр. 3.1: Резултати мјерења

Полутант

Период узорковања

Измјерена вриједност

Јединица

ЦВ (µg/m3) ГВ

(µg/m3)

SO2 24 časa 7.76 (µg/m3) 60 90

1 čas 11.40 (µg/m3) 60 90

УЛЧ 24 časa 74.72 (µg/m3) 75 150

1 čas 177 (µg/m3) - -

CO 8 časova 586 (µg/m3) - Висока

вриједност 10.000 (µg/m3)

NO2 24 časa 6.97 (µg/m3) 40 60

1 čas 11.2 (µg/m3) 40 60

NOx

24 časa 11.65 (µg/m3)

Аритметичка средина

- -

1 čas 20.8 (µg/m3)

Максимална вриједност

- -

NO

24 časa 6.60 (µg/m3)

Аритметичка средина

- -

1 čas 11.40 (µg/m3)

Максимална вриједност

- -



13

Метеоролошки параметри Табела бр. 3.2. температура, релативна влажност

PERIOD MJERENJA 06.07.2012. 07.07.2012.

Температура, C 34 33

Релативна влажност, rH % 46 43

Вјетар је у току мјерења дувао брзином од 1.8 м/с са доминантним смјером југ-југоисток.

У току оба дана мјерења преовладавало је сунчано и суво вријеме.

Слика бр. 3.1: Приказ мјерног мјеста мјерења квалитета ваздуха помоћу ПЕЛ-а

ММ мјерења квалитета ваздуха помоћу ПЕЛ-а СУМПОР (IV) ОКСИД (SO2)

„КАМЕНОЛОМИ“ а.д. Зворник



14

Усредњене 24-часовне концентрације СО2 износиле су 7.76 µg/m3. Највећа просјечна једночасовна концентрације измјерена првог дана мјерења око 11.24 часова износила је 11.40 µg/m3.

Слика бр. 3.2. Графички приказ кретања параметра СО2 у току мјерења квалитета

ваздуха ЛЕБДЕЋЕ ЧЕСТИЦЕ (ULČ) Просјечна концентрација укупних лебдећих честица за цијело вријеме мјерења износила је 81.6 µg/m3, а највећа просјечна једночасовна концентрација износила је 189 µg/m3, регистрована првог дана мјерења око 16.18 часова.

Слика бр.3.3. Графички приказ кретања параметра УЛЧ у току мјерења квалитета ваздуха

УГЉЕН (II) ОКСИД (CO)

0

2

4

6

8

10

12

15:1

716

:38

17:5

919

:20

20:4

122

:03

23:2

400

:45

02:0

603

:27

04:5

906

:20

07:4

109

:02

10:2

311

:44

13:0

514

:26

SO

2(μ

g/m

³)

вријеме мјерења

0

0.02

0.04

0.06

0.08

0.1

0.12

0.14

0.16

0.18

0.2

15:1

716

:28

17:3

918

:50

20:0

121

:12

22:2

323

:34

00:4

501

:56

03:0

704

:18

05:3

906

:50

08:0

109

:12

10:2

311

:34

12:4

513

:56

14:4

6

УЛЧ

(m

g/m

³)




15

Просјечне регистроване концентрације CO (586 µg/m3) су релативно ниске и не могу представљати оптерећење за околну атмосферу јер су то концентрације које су доста испод граничних вриједности од 10.000 µg/m3.

Слика бр. 3.4. Графички приказ кретања параметра CO у току мјерења квалитета ваздуха АЗОТ (IV) ОКСИД (NO2) Просјечна концентрација NO2 u току поменутог периода мјерења износила је 6.79 µg/m3, са максималном просјечном једночасовном концентрацијом од 11.2 µg/m3 NO2 која је регистрована првог дана мјерења око 14.26 h.

Слика бр. 3.5. Графички приказ кретања параметрa NO2 у току мјерења квалитета

ваздуха

АЗОТНИ ОКСИДИ (NOX)

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

15:1

716

:28

17:3

918

:50

20:0

121

:12

22:2

323

:34

00:4

501

:56

03:0

704

:18

05:3

906

:50

08:0

109

:12

10:2

311

:34

12:4

513

:56

14:4

6

СО

(μ

g/m

³)


0

2

4

6

8

10

12

15:1

716

:28

17:3

918

:50

20:0

121

:12

22:2

323

:34

00:4

501

:56

03:0

704

:18

05:3

906

:50

08:0

109

:12

10:2

311

:34

12:4

513

:56

14:4

6

NO

2 (μ

g/m

³)




16

Просјечна концентрација NOx у току мјерења износила је 11.65 µg/m3, а највећа просјечна једночасовна вриједност је износила 20.8 µg/m3 која је регистрована првог дана мјерења око 10.23 h.

Слика бр. 3.6. Графички приказ кретања параметра NOx у току мјерења квалитета

ваздуха АЗОТ (II) ОКСИД (NO) Просјечне дневне концентрације NO за вријеме мјерења су биле 6.60 µg/m3, док је максимална просјечна једночасовна вриједност износила 11.40 µg/m3 која је регистрована првог дана мјерења око 16.08 часова.

Слика бр. 3.7. Графички приказ кретања параметра NO у току мјерења квалитета ваздуха

4. ШИРА ЛОКАЦИЈА

Каменолом кречњака "Јошаница"-запад смјештен је у долини ријеке Јошанице од Зворничког језера узводно на дужини од сса 1.000 м на катастарској честици означеној као к.ч. бр. 1969/1 К.О. Зворник и са дробилично сепарационим постројењем

0

5

10

15

20

25

15:1

716

:28

17:3

918

:50

20:0

121

:12

22:2

323

:34

00:4

501

:56

03:0

704

:18

05:3

906

:50

08:0

109

:12

10:2

311

:34

12:4

513

:56

14:4

6

NO

X (μ

g/m

³)


0

2

4

6

8

10

12

15:1

716

:28

17:3

918

:50

20:0

121

:12

22:2

323

:34

00:4

501

:56

03:0

704

:18

05:3

906

:50

08:0

109

:12

10:2

311

:34

12:4

513

:56

14:4

6

NO

(μ

g/m

³)




17

смјештеним на грађевинској парцели означеној као к.ч. број 381/161 К.О. Зворник.. Обзиром на 30 година експлоатације на лијевој обали ријеке Јошанице изграђен је релативно велики, задовољавајући простор на коме су смјештене саобраћајнице, приступни путеви, сепарација и депоније.

Локација објеката и површинског копа уз магистрални пут Зворник-Власеница са ког је и изведен приступ на предметну локација. Од магистралног пута се издваја локални сеоски пут који пролази преко површине каменолома.

Објекти који се налазе на најмањој удаљености од предметних објеката су индивидуалне куће и удаљене су око 200 м од управн зграде а.д. "Каменоломи", док је удаљеност ових објеката од постројења и експлоатације већа и износи око 800 м.

Стање животне средине на постојећој локацији у смислу доминантних постојећих утицаја, обележавају негативне последице, које су пре свега последица већ постојања магистралног пута, као и посљедице измјене природног изгледа терена усљед дугогодишње експлоатације кречњачког материјала.

Ови утицаји су посебно значајни у домену пејзажних карактеристика.

МОРФОЛОШКИ И ХИДРОЛОШКИ ПОДАЦИ

Шире подручје каменолома Јошанице па и градско подручје Зворника обухватају терене крајњих југоисточних падина планине Мајевице, односно смјештени су на лијевој обали ријеке Дрине и Зворничког језера. Каменолом "Јошаница" обухвата лијеву обалу ријеке Јошанице до самог корита, непосредно уз Зворничко језеро са котама од 169 до 180 мнм. Заправо каменолом је развијен на јужним и југозападним падинама брда Младевац са највишим врхом 525 мнм и висинском разликом од 355м. У орографском смислу каменолом је затворен и са јужне стране кречњачким масивом Власиња (398 мнм), и поред тога стоје рељеф релативно низак, ријека Јошаница се стрмо усјекла у предметне кречњаке, тако да мјестимично дјелује кањонасто, вишим дијеловима готово неприступачно. Оваква орографска ситуација са аспекта експлоатације представља веома повољне околности, не само код развоја 30 м етажа,

већ као природна заштита од минирања, буке и прашине. На крају се констатује да сви поменути облици рељефа, распоред насеља и положај каменолома према њима, чине локацију веома повољном за експлоатацију и заштиту човјекове околине.

Поред непосредне близине Зворничког језера, ријека Јошаница представља једини стални водоток. Јачи јаружни облици регистровани су на западном дијелу уз лежиште и у централном дијелу, гдје је јаругаста долина дубље усјечена у кречњаке тако да је ово јединствено лежисте раздвојило на источно и западно откопно поље.

Дугогодишњим праћењем констатовано је да и код наглих, великих падавина јаруге нису испуњене већим количинама воде које би могле угрозити експлоатацију.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНСКОГ ПОДРУЧЈА Подручје општине протеже се од 44о15'30'' до 44о37'00'' сјеверне географске ширине и од 18о54'30'' до 19о10'00'' источне географске дужине.



18

Град се налази на крајњем источном дијелу општине уз границу СР Србије и то на 44о22'40'' сјеверне географске ширине и 19о06'00'' источне географске дужине. Подручје општине Зворник налази се у југоисточном дјелу Републике Српске и захвата простор на укупној површини од 380 км2. Општина Зворник са сјеверне стране граничи се општином Бијељина, сјеверозападном страном са општином Угљевик, западно са општинама Сапна (Федерација БиХ) и Осмаци, јужно са општинама Власеница и Братунац, југозападно Шеховићи, а источно се протеже ријека Дрина у дужини од 56 км која са Србијом и Црном Гором (општине Лозница, Љубовија и Мали Зворник) представља т.з.в. Плаву границу. Са наведеним општинама, општина Зворник је повезана саобраћајном мрежом, што омогућава брзу и ефикасну комуникацију у погледу помоћи код акција гашења евентуално великих пожара. ГЕОЛОШКО-ХИДРОЛОШКИ И СЕИЗМИЧКИ УСЛОВИ


У ужој околини Зворника највише коте су Удрич 1043м, Мачков Камен 923м и Кошутња стопа 940м. Оближња брда су: Велика стијена 712м, Бабија 662м, Лађа 732м, Млађевац 527м и Лисина 508 метара надморске висине.

Терен околине Зворника изграђен је од стијена различите геолошке старости. У широј околини Зворника, стратиграфски се разликују три главне врсте стијена. Западни дио терена, односно десну падину Дрине чине геолошки разноврсне и литолошки хетерогене тријаске масе. На источној и сјевероисточној страни пружа се терен од гранодиорита, а између ових зона налазе се стијене контактно-метаморфне зоне. Западни и југозападни дио терена изграђују стијене палеолозоика и мезозоика.

Литолошки, стијенске масе су врло хетерогене: плочасти и силификовани кречњаци, мермјерасти кречњаци, кварцни конгломјерати, кречњачки и кречњачко-хематитски шкриљци.

Између гранодиоритске зоне и западних дијелова терена палеозојске и мезозојске старости, увлачи се терен изграђен од контактно-метаморфних стијенских маса. Стијене се овдје различито појављују. Дијабази су измијењени у зелене стијене. Глиновито-лапоровите стијене и рожњаци претрпјеле су такође метарморфозу, а кречњаци су кристаласти и мјестимично су претворени у мермјере.

Појаве кречњака југозападно од ове зоне су лошијег квалитета, него у овој зони и сјевероисточним дијеловима терена гдје има мајдана-украсног камена. Само у зони овог терена има око 10 појава украсног камена различитог квалитета. За сам град Зворник значјне су слабо очување терасе Дрине, алувијални наноси ове ријеке и њених десних притока. Алувијално ријечни нанос је од шљунка, пијеска, а рјеђе од пјесковито-глиновитих наслага. Тераса Дрине на којој се налази Зворник је добро покривен и земљастим покривачем растреситог материјала.

Шире урбано подручје Зворника је веома богато како извориштима, тако и водотоцима који се улијевају директно у ријеку Дрину. То су прије свега ријека Сапна и потоци Хоча, Златица и Куљански поток. Ова четири водотока са ријеком Дрином и Зворничким језером захватају поврћину око 100 ха. Ријека Дрина, која представља окосницу око које се формира подручје од дванаест општина, одликује се



19

неравномјерним протицањем, значајним потенцијалом у сфери снабдијевања водом, могућностима укључења у систем пловних путева у доњем току итд.

Према сеизмичкој категоризацији терена, Зворник са ужом околином сврстан је у зону са VIII° по MCS скали, док шира околина припада VI°. С обзиром на локацију Зворника, на постојање бране и језера изнад насеља, врло је важно тачно познавање сеизмичности овога тла и прилагођавање изградње тим условима. Терен, као цјелина, представља релативно стабилну површину. ТЕКТОНИКА


Потребно је истаћи да је последњих 30-так година напуштена концепција еволуције земљине коре кроз развој геосинклинале и орогенезе. Савремена гледања §волуције епидермалног дијела литосфере реконструишу се кроз кретања континената. Отварања океанских простора те њихово сукобљавање популарно названо "тектонска плоча". Гледајући са тог аспекта предметно продручје је уцрстано управо у зону сучељавања двају континената тзв. зона "Зворничког шава", тако да дринска област представља дио јужног континента који током јуре подилази-вубдукује под Јадарски комплекс стијена који припадају сјевероисточном цонтиненту. У тектоници плоча постоји мноштво радова страних и домаћих аутора. Поеебно треба нагласити радове новијег датуна од којих се истичу тектонске реонизације Димитријевић Д. М. (1997.) и Карамата С. и Вујновић Л. (2000.) по ццјима зворничко подручје припада Дринско-ивањичком елементу који се са фвероистока и истока граничи са Вардарском зоном. Управо ово подручје -"зворнички шав" представља траг затвореног дијела Тетиса.

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ



20

Хидрометеоролошке прилике истраживаног простора одржавају умјерено-континенталну климу са великим утицајем медитеранске климе и планина које окружују Зворничко подручје. Овај климатски појас обухвата цијелу Посавину и Подриње те уз Дрину до Братунца. Климатски појас одређен је на основу дугогодишњих осматрања на хидрометеоролошким станицама у Зворнику (укинута), Доњој Борини и Планини.

Највеће просјечне мјесечне падавине за период од 18 година (1960-1977,год,) забиљежене су у мају (92,3 мм), јуну (94,8 мм) и јулу (109,5 мм), док су најмање падавине забиљежене у јануару, фебруару и марту а износе од 58 мм до 59,3 мм. Минималне просјечне падавине регистроване су у октобру и износе 55,5 мм. Из наведеног се закључује да су средње годишње падавине на станици Зворник износиле 924 мм.

Просјечна годишња температура износи 10,7°С са најтоплијим мјесецом јулом, чија средња температура износи 21°С. Најхладнији мјесеци су јануар и фебруар са просјечном температуром од -1 до -2°С.У току једне године има просјецно 77 дана са мразом, док се снијег задржава око 44 дана. Према досадашњем вишегодишњем искуству климатски фактор нема битнијег утицаја на производне ефекте.

ЗАКЉУЧАК



21

На локацији експлоатције ТГК кречњака у власништву Инвеститора "КАМЕНОЛОМА“ а.д. Зворник, а које се налази у насељу Јошаница проведено је мјерење полутаната у ваздуху помоћу ПЕЛ-а. Мјерење је трајало у периоду од 1517

06.07.2012. до 1527 часова 07.07.2012. године.

Добивени резултати полутаната су приказани у тачки 3 овог извјештаја, са коментарима.

На основу извршених мјерења у периоду мјерења, може се рећи да измјерене просјечне концентрације ULČ, SO2, NOX, NO, NO2 i CO НЕ ПРЕКОРАЧУЈУ граничне вриједности прописане Правилником о граничним вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 39/05).

Како је на основу поменутог Правилника о циљаним и граничним вриједностима квалитета ваздуха, за оцјену квалитета ваздуха мјерења потребно проводити непрекидно 5 година овим мјерењем добивени резултати не могу се успоређивати са вриједностима из поменутог Правилника али могу бити индикативни и указивати на стање квалитета ваздуха.

Директор

---------------------------------------


o e („ “, ( 13/02),€¦ · масти и уља и да капацитетом...

Documents