obrazovanje za održivi razvoj - rec publications · obrazovanja za održivi razvoj na svim nivoima...

Obrazovanje za održivi razvoj

Znanja, stavovi i navike učenika na kraju

srednjeg obrazovanja

Empirijsko istraživanje u okviru projekta SEEDLING

„U susret novom milenijumu: Predstavljanje UN ciljeva za održivi

razvoj u školama u Jugoistočnoj Evropi“

2

Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................................................. 3

2. Mogućnost korišćenja rezultata analize ................................................................................. 5

3. Metodološki okvir ...................................................................................................................... 8

3.1. Uzorak .................................................................................................................................. 8

3.2. Opis instrumenta .............................................................................................................. 10

3.3. Organizacija istraživanja .................................................................................................. 11

3.4. Ocenjivanje i unos podataka ........................................................................................... 12

3.5. Plan obrade podataka...................................................................................................... 12

4. Rezultati .................................................................................................................................... 13

4.1. Prikaz sociodemografskih karakteristika učenika........................................................ 13

4.2. Analiza postignuća učenika na testu znanja o održivom razvoju .............................. 17

4.3. Analiza stavova i navika učenika o održivom razvoju ................................................. 30

4.4. Analiza povezanosti učeničkih postignuća sa sociodemografskim karakteristikama

i stavovima i navikama u vezi sa održivim razvojem .......................................................... 35

5. Zaključak ................................................................................................................................... 50

6. Preporuke ................................................................................................................................. 52

7. Prilozi ......................................................................................................................................... 54

3

1. Uvod

U okviru Agende globalnog obrazovanja 20301 UNESCO je 2017. godine objavio

svoju publikaciju Obrazovanje za održivi razvoj: Ciljevi učenja2, koja se zasniva na 17

globalnih ciljeva za održivi razvoj. Posebno je istaknuto da je obrazovanje ključni

instrument za dostizanje ovih ciljeva.

To je bio razlog zbog koga smo ovim istraživanjem pokušali da otkrijemo u

kolikoj meri su naši učenici razvili kompetencije za održivi razvoj zasnovane na znanju,

stavovima, uverenjima, pa i emocijama, ali podrazumevaju funkcionalni pristup i

ishode koji se postižu putem akcija, izbora i načina ponašanja.

Takođe smo pokušali da obuhvatimo širi kontekst održivog razvoja

sagledavajući tri perspektive: sociokulturnu, ekološku i ekonomsku perspektivu.

Ovo istraživanje usmereno je na učenike koji završavaju douniverzitetsko

obrazovanje i koji su do tog perioda razvili komptencije za održivi razvoj putem

sistematskog uticaja škole u ovoj oblasti. Iako većina njih izjavljuje da namerava da

nastavi školovanje na univerzitetu, među fakultetima koje učenici biraju samo jedan

(Medicinski fakultet) potencijalno omogućava nastavak sistematskog obrazovanja u

ovoj oblasti.

U tom kontekstu dobijene podatke možemo posmatrati kao izlazni nivo

razvijenosti kompetencija sa kojima naši učenici stupaju u odraslo doba, jer iz

navedenih razloga dalji razvoj njihovih kompetencija u ovoj oblasti (ako se dogodi)

uglavnom neće biti rezultat sistematskog učenja u obrazovnom sistemu, već rezultat

neformalnog učenja.

Iako se pojam održivog razvoja najpre vezuje za zaštitu životne sredine, reč je

o multidisciplinarnom konceptu koji povezuje veliki broj različitih oblasti kao što su:

društveni razvoj, svest o korišćenju sredinskih resursa, ekonomsko i privredno

planiranje, kao i politička pitanja u vezi sa njima.

Obrazovanje za održivi razvoj delimično je ugrađeno u kurikulum osnovne i

srednje škole u Srbiji, kao deo pojedinih nastavnih predmeta i, u manjoj meri,

kroskurikularno. Takođe, u školama se planiraju i realizuju različite vannastavne i

vanškolske aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu ostvarivanju ishoda obrazovanja

1 (http://unesdoc.unesco.org/images/0024/002474/247444e.pdf ) 2 (http://www.un.org/sustainabledevelopment/sustainable-development-goals/)

4

za održivi razvoj. U našem obrazovnom sistemu do sada nije bilo dovoljno istraživanja

na ovu temu, tako da nema validnih podataka o tome kakva su znanja i stavovi

učenika. S obzirom na to da se tek na osnovu realnih pokazatelja mogu davati

predlozi za unapređivanje kurikuluma u oblasti održivog razvoja, sprovedeno je

istraživanje čiji je cilj utvrđivanje postojećeg stanja u oblasti znanja učenika na kraju

srednje škole u ovom domenu i faktori koji utiču na postignuće.

Ovo je još jedan element u nizu doprinosa Regionalnog centra za zaštitu

životne sredine, Kancelarije u Srbiji uključivanju principa održivog razvoja u nacionalni

kurikulum:

Dokument Anаlizа i prеpоrukе zа unаprеđеnjе/inkоrpоrаciјu principа оdrživоg rаzvоја u

nаstаvni prоgrаm i оbrаzоvnе stаndаrdе u оsnоvnоm оbrаzоvаnju u Srbiјi

„Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanju – razvoj opšteg obrazovanja i ljudskog

kapitala“ u okviru Projekta IPA 2011:

o Obukа zа primеnu nаciоnаlnоg оkvirа kurikulumа – mоdul оbrаzоvаnjе

i vаspitаnjе zа оdrživi rаzvој (uživo i onlajn)

o Okvir predmetnog kurikuluma (definisani ishodi za održivi razvoj u

okviru predmetnih ishoda za osnovnu školu, gimnazije i opšteobrazovne predmete u

srednjim stručnim školama)

o Okvir nacionalnog kurikuluma – osnove učenja i nastave (deo 2.2

Integrativne međupredmetne teme).

5

2. Mogućnost korišćenja rezultata analize

S obzirom da se cilj ovog istraživanja odnosi na unapređivanje obrazovanja za održivi

razvoj u obrazovnom sistemu Republike Srbije, prilikom njegove izrade jedan od

kriterijuma bila je i njegova upotrebna vrednost, odnosno mogućnost da je koriste

različiti akteri u obrazovanju. Stoga u ovom izveštaju korisne podatke mogu naći i

kreatori obazovnih politika, ali i nastavnici.

Kome je izveštaj namenjen?

Ovaj izvešaj namenjen je veoma širokom čitalačkom krugu. U njemu korisne podatke

za svoj rad mogu naći: kreatori normativnih akata u obrazovanju (zakona i pravilnika

kojima se regulišu opšta pitanja značajna za sistem obrazovanja u celosti), pisci

nastavnih programa, odnosno kurikuluma, kreatori obrazovnih standarda, pisci

udžbenika i drugih materijala za nastavu i učenje, nastavnici, stručni saradnici i

direktori, istraživači u oblasti obrazovanja.

Grafikon 1: Korisnici izveštaja Obrazovanje za održivi razvoj – znanja, stavovi i navike

učenika na kraju srednjeg obrazovanja

Re

zult

ati

ist

raži

van

ja i

pre

po

ruke

Pisci normativnih akata u obrazovanju

Pisci nastavnih programa

Кreatori obrazovnih standarda

Pisci udžbenika

Nastavnici

Stručni sardanici i direktori

Istraživači

6

Koje su mogućnosti korišćenja izveštaja za pojedine aktere u obrazovanju?

Pošto ovaj izveštaj pruža informacije o postignućima učenika na zadacima koji se

odnose na različite sadržaje iz oblasti održivog razvoja, o stavovima i navikama

učenika koje se odnose na različita pitanja iz ove oblasti, ali i o opštim podacima o

učenicima, među kojima je i to odakle najviše potiču njihova znanja iz ove oblasti i

slično, smatramo korisnim da pojedinim grupama potencijalnih čitalaca ukažemo na

mogućnosti korišćenja ovih informacija.

Pisci normativnih akata u obrazovanju (zakona i pravilnika kojima se regulišu

opšta pitanja značajna za sistem obrazovanja u celosti) mogu koristiti ovaj izveštaj

prilikom definisanja svrhe srednjeg obrazovanja, jer on može da ukaže na eventualne

mogućnosti za korekcije opštih principa, ciljeva i ishoda srednjeg obazovanja i njihovo

aktualizovanje i usklađivanje sa principima obrazovanja za održivi razvoj (ciljeve i

zadatke srednjeg obrazovanja kao i pojedinih nastavnih predmeta.

Pisci nastavnih programa mogu ovaj izveštaj da koriste na više načina jer praktično

svi delovi mogu da im pruže korisne podatke za budući kurikulum: rezultate i analizu

postignuća učenika na svakom zadatku, analizu iskazanih stavova i navika učenika,

analizu povezanosti učeničkih postignuća sa sociodemografskim karakteristikama i

stavovima i navikama u vezi sa održivim razvojem. Sve ove podatke pisci nastavnih

programa mogu koristiti u svim fazama kreiranja nastavnih programa.

Kreatorima obrazovnih standarda, kada budu bili u fazi revidiranja postojećih

obrazovnih standarda, takođe su veoma korisni rezultati istraživanja i date

preporuke, jer sama metodologija definisanja obrazovnih standarda podrazumeva

ispitivanje učeničkih postignuća. To bi značilo da bi kreatori obrazovnih standarda

mogli koristiti rezultate ovog istraživanja kao polazište, odnosno saznanje o tome šta

naši učenici u ovoj oblasti znaju kako bi u iskazima obrazovnih standarda bolje i lakše

definisali ono što očekuju od učenika.

Pisci udžbenika i drugih materijala za nastavu i učenje (zbirke zadataka, priručnici

za nastavnike…) u ovoj analizi mogu da pronađu dobar osnov za strukturiranje

udžbenika i ostalih materijala ili njihovih delova koji se odnose na održivi razvoj (na

primer da pojačaju delove udžbenika vezane za ona znanja koja su, prema ovom

izveštaju, slabije zastupljena kod srednjoškolaca ili da koriste zadatke iz testa kao

model zadataka za zbirke i sl.).

7

Nastavnici takođe mogu koristiti ovu analizu za unapređivanje sopstvenog rada.

Tako ih, na primer, ovaj izveštaj može podstaći da ispitaju znanja svojih učenika u ovoj

oblasti, te mogu testirati svoje učenike priloženim instrumentom. Ovi rezultati

nastavnicima mogu koristiti u svrhu inicijalnog ispitivanja znanja učenika kao osnove

za dalji rad sa njima, ali i kao pokazatelj prilikom samoevaluacije kada je u pitanju

njihov rad sa učenicima u ovoj oblasti. Osim toga, ovaj test ih može podstaći da

kreiraju zadatke koje će koristiti u različitim delovima nastavnog procesa. Ovaj

izveštaj može podstaći nastavnike da primenjuju tematski pristup planiranju nastave,

saradnju sa kolegama u oblasti obrazovanja za održivi razvoj i sl.

Stručnim saradnicima i direktorima ovaj izveštaj može olakšati planiranje i

praćenje realizacije aktivnosti koje se odnose na obrazovanje za održivi razvoj na

nivou škole. Oni ovaj izveštaj mogu koristi prilikom praćenja i vrednovanja

ostvarivanja obrazovanja za održivi razvoj na nivou škole i pojedninačnih predmeta

(na primer, mogu koristiti ovaj instrument za testiranje učenika svoje škole radi

poređenja postignuća na testu svojih učenika sa postignućima učenika iz uzorka i sl.).

Ovaj izveštaj može biti signal za stručne saradnike i direktore da u svojoj školi veću

pažnju posvete ovom aspektu obrazovanja, da podstaknu međupredmetnu saradnju

nastavnika kako bi se na pravi način realizovala nastava koja doprinosi obrazovanju

učenika za održivi razvoj i sl.).

Istraživačima u oblasti obrazovanja ovaj izveštaj nudi mnogo mogućnosti za dalje,

odnosno dublje segmentarne analize. Tako se, na primer, na osnovu ovog izveštaja

mogu analizirati udžbenici i ostali materijali za nastavni rad na osnovu toga koliko

doprinose ostvarivanju ciljeva, zadataka i ishoda obrazovanja za održivi razvoj i

sl.Osim toga, ovaj izveštaj može da posluži kao polazna osnova za ispitivanje

postignuća učenika u oblasti održivog razvoja u našem regionu, odnosno korišćeni

instrument u našem istraživanju, kao i način organizovanja istraživanja, može se

koristiti i u cilju komparativne analize obrazovanja za održivi razvoj u različitim

zemljama.

Krajnji cilj korišćenja podataka iz ovog izveštaja jeste unapređivanje

obrazovanja za održivi razvoj na svim nivoima obrazovnog sistema u Republici

Srbiji.

8

3. Metodološki okvir

3.1. Uzorak

Kao izvor podataka za formiranje uzorka korišćena je baza podataka o

srednjim stručnim školama, koja je dostupna na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja.

Planirano je da se u ispitivanje znanja i stavova u vezi sa održivim razvojem

uključi oko 1000 učenika četvrte godine iz 18 srednjih stručnih škola na teritoriji

Beograda. Veličina uzorka, kao i način njegovog formiranja (stratifikacija prema

područjima rada), treba da omogući pouzdano zaključivanje o postignućima učenika.

Da bi se obezbedila varijabilnost uzorka, vodilo se računa da učenici koji pohađaju

isto područje rada dolaze iz različitih škola. Budući da su srednje stručne škole

uglavnom locirane u većim sredinama, nije planirana stratifikacija na osnovu stepena

urbanizacije naselja, ali je predviđena zastupljenost većine opština sa teritorije grada.

Realizovani uzorak se razlikovao od planiranog, jer su četiri škole zamenjene,

dok jedna škola nije dala pristanak za testiranje. U pitanju je Tehnička škola „Drvo art“

u kojoj direktorka nije odobrila izvođenje istraživanja, jer imaju mnogo tekućih

obaveza i već su uključeni u veliki broj projekata. Usled intervencija Ministarstva

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tri srednje stručne škole su zamenjene

gimnazijama, a umesto Ekonomsko-trgovinske škole iz Sopota, izabrana je Srednja

škola Grocka.

Ukupan realizovani uzorak čini 17 škola, od čega je 14 srednjih stručnih i tri

gimnazije. Ukupan broj učenika četvrtog razreda koji su rešavali testove iznosi 797

(videti Tabelu 1).

Tabela 1. Broj učenika po školi, području rada i obrazovnom profilu/smeru

Naziv škole Mesto Područje rada Obrazovni profil/ smer Broj

učenika

Arhitektonska tehnička

škola Vračar

Geodezija i

građevinarstvo

Arhitektonski tehničar za

visokogradnju 20

Građevinski tehničar za

visokogradnju 19

Druga ekonomska škola Voždovac Ekonomija, pravo i

administracija

Finansijski administrator 34

Poslovni administrator 22

9

ETŠ Nikola Tesla Stari grad Elektrotehnika

Elektrotehničar

informacionih

tehnologija

21

Elektrotehničar

procesnog upravljanja 11

Farmaceutsko-

fizioterapeutska škola Zvezdara

Zdravstvo i socijalna

zaštita

Farmaceutski tehničar 14

Fizioterapeutski tehničar 15

GHMS "Milutin

Milanković" Voždovac

Geologija, rudarstvo i

metalurgija

Geološki tehničar za

istraživanje mineralnih

sirovina

11

Hidrometeorologija Hidrološki tehničar 15

Hemija, nemetali i

grafičarstvo

Tehničar za zaštitu

životne sredine 23

Hemijsko-prehrambena

tehnološka škola Čukarica

Hemija, nemetali i

grafičarstvo

Tehničar za zaštitu

životne sredine 18

Poljoprivreda,

proizvodnja i prerada

hrane

Prehrambeni tehničar 13

IX gimnazija Mihajlo

Petrović Alas

Novi

Beograd Gimnazija

Društveno-jezički smer 25

Prirodno-matematički

smer 29

Medicinska škola

"Beograd"

Savski

venac

Zdravstvo i socijalna

zaštita

Fizioterapeutski tehničar 32

Pedijatrijska sestra-

tehničar 27

Saobraćajno-tehnička

škola Zemun

Elektrotehnika Elektrotehničar za

elektroniku na vozilima 19

Mašinstvo i obrada

metala

Mašinski tehničar

motornih vozila 13

Saobraćaj Tehničar za bezbednost

saobraćaja 15

Škola za brodarstvo,

brodogradnju i

hidrogradnju

Savski

venac

Geodezija i

građevinarstvo

Građevinski tehničar za

hidrogradnju 4

Mašinstvo i obrada

metala Brodomašinski tehničar 6

Saobraćaj

Nautički tehničar

pomorski smer 25

Nautički tehničar rečni

smer 35

Srednja škola Barajevo

Ekonomija, pravo i

administracija Ekonomski tehničar 34

Poljoprivreda,

proizvodnja i prerada

hrane

Poljoprivredni tehničar 14

Srednja škola Grocka Grocka Ekonomski tehničar 26

10

Ekonomija, pravo i

administracija Finansijski tehničar 22

Tehnička škola Mladenovac

Elektrotehnika

Elektrotehničar

energetike 13

Elektrotehničar

informacionih

tehnologija

17

Mašinstvo i obrada

metala

Tehničar za

kompjutersko

upravljanje

12

Trgovačka škola Stari grad

Ekonomija, pravo i

administracija Komercijalista 22

Trgovina, ugostiteljstvo i

turizam Trgovački tehničar 39

XII beogradska gimnazija Voždovac Gimnazija Opšti tip 25

XIII beogradska gimnazija Čukarica Gimnazija

Društveno-jezički smer 26

Prirodno-matematički

smer 25

Zubotehnička škola Zvezdara Zdravstvo i socijalna

zaštita

Stomatološka sestra-

tehničar 27

Zubni tehničar 29

Najveći broj učenika dolazi iz područja rada: Ekonomija, pravo i administracija

(160 učenika, odnosno 20% uzorka), Zdravstvo i socijalna zaštita (144 učenika, odnosno

18% uzorka), Gimnazija (130 učenika, odnosno 16% uzorka) i Elektrotehnika (81,

odnosno 10%). Ostala područja rada zastupljena su sa manje od 10% učenika u

odnosu na ukupan broj ispitanika u uzorku. Najmanji procenat učenika dolazi iz

područja rada Geologija, rudarstvo i metalurgija (11 učenika, odnosno 1% uzorka).

Kada je reč o obrazovnim profilima, ekonomskih tehničara ima najviše (60

učenika), kao i gimnazijalaca (prirodno-matematički smer – 54 učenika i društveno-

jezički smer – 51 učenik). Nešto manje je fizioterapeutskih tehničara (47) i tehničara

za zaštitu životne sredine (41). U uzorku je najmanje učenika koji se školuju za

građevinske tehničare za hidrogradnju (4).

3.2. Opis instrumenta

U istraživanju je korišćen Upitnik o održivom razvoju3 koji se sastoji iz tri celine.

Ukupan broj pitanja na koja su učenici odgovarali iznosi 61. Većina pitanja je

3 Upitnik je dostavljen u prilogu izveštaja.

11

zatvorenog tipa (višestruki i alternativni izbor), dok je samo pet pitanja otvorenog tipa

gde se od učenika očekuju kratki odgovori.

Prva celina se odnosi na opšte podatke o učeniku, tj. na sociodemografske

karakteristike i sadrži 12 pitanja. Ona se tiču: pola učenika, stepena stručne spreme

roditelja, uspeha na kraju prethodnog razreda, kao i njihovih planova u vezi sa

nastavkom školovanja. Pored toga, učenici su imali mogućnost da navedu izvore na

osnovu kojih su sticali znanja o održivom razvoju.

Drugi deo se sastoji od 13 pitanja kojima se proverava znanje o održivom

razvoju i zaštiti životne sredine. Većina zadataka (10) zatvorenog je tipa (zadaci

višestrukog izbora najčešće sa četiri ponuđena odgovora). U nekim od ovih zadataka

od učenika se očekivalo da zaokruže jedan, a u nekima više tačnih odgovora. U tri

zadatka je trebalo da učenici napišu kratak odgovor ili da obrazlože svoj odgovor.

Trećim delom upitnika ispitivani su stavovi i navike učenika o održivom razvoju

i zaštiti životne sredine. Od učenika se zahtevalo da odgovore na pitanja u vezi sa

opštom dobrobiti, konzumerizmom, razumevanjem koncepta održivog razvoja,

društvenom odgovornošću, interesovanjima i spremnošću za preuzimanje

odgovornosti, porodičnim vrednostima i navikama u odnosu na održivi razvoj,

ponašanjem/ličnim navikama i proaktivnošću. Ovaj deo upitnika ima 36 tvrdnji na

koje je trebalo odgovoriti sa da ili ne.

3.3. Organizacija istraživanja

Istrаživаnjе znanja i stavova učenika o održivom razvoju sprovedeno je tokom

aprila i maja 2017. godine u 17 srednjih škola sa teritorije Beograda. Stručni saradnici

iz ovih škola su, u saradnji sa Pedagoškim društvom Srbije, informisali rukovodstvo

škole i učenike o predstojećem istraživanju i sproveli testiranje u skladu sa unapred

pripremljenim uputstvom koje je sastavio stručni tim. Svim učenicima su dаtе

prеciznе instrukciје о tоmе kаkо dа оdgоvаrајu nа pitаnjа u testu, а saradnici su

pоmаgаli učеnicimа da bolje rаzumеju pојеdina pitаnjа. Učеnici su, u okviru jednog

školskog časa, pоpunjаvаli testove u svојim učiоnicаmа. Istraživači su, po obavljenom

testiranju, napisali odgovarajući izveštaj u kojem su naveli da tokom testiranja nije

bilo odstupanja od predviđenih procedura, da nije bilo nikakvih nepravilnosti i da je

sav materijal za testiranje bio odgovarajućeg obima i kvaliteta.

12

3.4. Ocenjivanje i unos podataka

Nakon sprovedenog istraživanja, testovni materijal je predat stručnom timu,

koji je ocenio zadatke otvorenog tipa u skladu sa unapred utvrđenim kodovima, tj.

pripremljenom kodnom sveskom. Uloga kodne sveske je važna, jer se njenom

primenom na isti način vrednuju odgovori svih učenika, čime se eliminiše

subjektivnost pregledača.

Po završenom ocenjivanju tim analitičara je šifrirao testove. Priprema maski za

unos podataka, kao i sam unos izveden su u programu Blaise koji se koristi specijalno

u ove svrhe.

3.5. Plan obrade podataka

Za obradu podataka korišćen je program SPSS for Windows 20 koji radi podu

okviru Microsoft Windows okruženja. Rezultati su prikazani tabelarno i grafički. Pоrеd

dеskriptivnе stаtistikе, prоvеrеnа је prеtpоstаvkа о nоrmаlnоsti rаspоdеlе rеzultаtа

pomoću Kolmogorov-Smirnov testa. Budući da je on pokazao da nije potvrđena

pretpostavka o normalnosti raspodele rezultata na varijablama koje se odnose na

znanje učenika i njihove stavove i navike u vezi sa održivim razvojem, korišćene su

nеpаrаmеtаrskе tеhnikе. U zаvisnоsti оd brоја grupа nеzаvisnih prоmеnlјivih, zа

varijable koje imaju dve grupe primenjen je Mann-Whitney U tеst, a za varijable sa tri

ili više grupa primenjen je Kruskal-Wallis H tеst.

Dа bismо utvrdili kakva je veza između stavova sa jedne i znanja i

sociodemografskih karakteristika sa druge strane, kоristili smо neparametarski χ²

tеst. Da bi se utvrdila povezanost između znanja učenika i njihovih stavova i navika,

korišćen je Pirsonov koeficijent korelacije.

13

4. Rezultati

4.1. Prikaz sociodemografskih karakteristika učenika

U ovom segmentu izveštaja prikazani su opšti podaci o učenicima, kao i

podaci o njihovim planovima za dalje školovanje i izvorima informisanja o održivom

razvoju.

Grafikon 1. Raspodela učenika prema polu

U uzorku ispitanih učenika gotovo je podjednak broj dečaka (382) i devojčica

(411), a četiri učenika se nije izjasnilo u vezi sa polom. Ovakva raspodela omogućava

pouzdano ispitivanje postignuća učenika prema polu, odnosno testiranja razlika ili

povezanosti ove dve skupine ispitanika.

47.951.6

0.5

muški (%)

ženski (%)

bez odgovora (%)

14

Grafikon 2. Raspodela učenika prema stepenu obrazovanja majke

Polovina učenika iz uzorka se izjasnila da su im majke završile srednju školu, a

trećina višu školu ili fakultet. Nešto manje od 10% majki ima završen master,

magistarski ili doktorski stepen obrazovanja, a ispod 3% njih ima nepotpunu osnovnu

ili završenu osnovnu školu.

Grafikon 3. Raspodela učenika prema stepenu obrazovanja oca

Što se tiče obrazovanja oca, situacija je slična kao i sa obrazovanjem majke.

Najveći procenat ispitanika izjavljuje da očevi imaju srednju stručnu spremu (57,7%),

2.9

56.2

31.7

8.9

0.3

nepotpuna/završena osnovna

škola (%)

srednja škola (%)

viša škola/fakultet (%)

master/magistarski/doktorski

(%)

bez odgovora (%)

2.3

57.7

29.4

9.31.4

nepotpuna/završena osnovna

škola (%)

srednja škola (%)

viša škola/fakultet (%)

master/magistarski/doktorski (%)

bez odgovora (%)

15

zatim višu školu ili fakultet (29,4%), a potom master, magistarske ili doktorske studije

(oko 10%). Najmanje je očeva sa nepotpunom ili završenom osnovnom školom.

Grafikon 4. Raspodela učenika prema uspehu na kraju prethodnog razreda

Uvidom u prethodni grafikon, uočava se da je skoro 40% učenika iz uzorka bilo

odlično na kraju prethodnog razreda, nešto više od trećine (36%) vrlo dobro, a 21,6%

imalo dobar uspeh. Ispod 5% učenika je imalo uspeh lošiji od dobrog.

Grafikon 5. Raspodela učenika prema planovima za nastavak školovanja

82.8

16.4

0.8

da (%)

ne (%)

bez odgovora (%)

16

Iz prethodnog grafikona se može uočiti da najveći procenat učenika planira da

nastavi školovanje (82,8%). Nešto manje od 20% njih ne planira ili još uvek nije

odlučilo da li će nastaviti školovanje. Ovaj podatak iznenađuje s obzirom na to da

većina učenika potiče iz srednjih stručnih škola koje bi prvenstveno trebalo da

obrazuju učenike za svet rada odmah po završetku formalnog obrazovanja. S druge

strane, nalaz je u skladu sa realnom situacijom u Republici Srbiji gde učenici

nastavljaju školovanje nakon završene srednje stručne škole, jer, između ostalog,

nemaju mogućnosti da se zaposle.

Većina ispitanika bira fakultet (86,1%), a tek oko 13,9% bi upisalo visoku

strukovnu školu. Znatno je veći procenat učenika (90,1%) koji planira da upiše državni,

u odnosu na one koji će studirati privatni fakultet (9,9%).

Učenici su najviše zainteresovani da upišu Fakultet organizacionih nauka,

Elektrotehnički fakultet, Medicinski, Stomatološki i Pravni fakultet. Ovi nalazi su u

skladu sa raspodelom učenika prema područjima rada u kojima se školuju, jer uzorak

u najvećoj meri čine učenici iz područja rada Ekonomija, pravo i administracija,

Zdravstvo i socijalna zaštita i Elektrotehnika, a veliki je i procenat gimnazijalaca. Za

učenike koji planiraju da upišu visoke škole, najpopularnija je Beogradska poslovna

škola, Visoka zdravstvena škola strukovnih studija, ali i Visoka turistička škola.

Jedno od pitanja u upitniku ticalo se izvora koje učenici koriste u cilju

sticanja znanja o održivom razvoju. Učenici su mogli da zaokruže više od jednog

odgovora, a u narednom grafikonu je prikazan procenat ispitanika koji se opredelio

za svaku od navedenih kategorija.

Grafikon 6. Raspodela učenika prema izvorima sticanja znanja o održivom

razvoju

42.4

36.3

25.2

14.9

4.8

1.9

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

u školi

putem Interneta

u komunikaciji van škole

putem televizije

putem časopisa i novina

putem radija

% odgovora za svaku kategoriju

Naj

više

info

rmac

ija o

od

rživ

om

ra

zvo

ju d

ob

io/l

a si

:

17

Uvidom u prethodni grafikon može se uočiti da su učenici najviše informacija

o održivom razvoju dobili u školi (42,2%) i putem interneta (36,3%). Četvrtina učenika

se informisala u komunikaciji sa drugim ljudima izvan škole, a nešto manje od 15%

njih putem televizije. Časopisi, novine i radio su medijska sredstva koja su u manjoj

meri zastupljena i korišćena za dobijanje informacija o ovoj temi.

S obzirom na to da je najveći broj učenika naveo školu kao izvor sticanja znanja

o održivom razvoju, postavlja se pitanje u okviru kog predmeta je dobijeno najviše

informacija o tome. Ispitanici su navodili jedan ili više predmeta u kojima su nešto

saznali o temi ovog istraživanja, pa je ukupan broj odgovora bio 896. Kao što je

očekivano, najčešće navođeni predmeti su Biologija (224), Geografija (101),

Sociologija (64), Ekologija (48) i Građansko vaspitanje (46). Upadljivo se više

informacija o održivom razvoju pruža učenicima u okviru opšteobrazovnih predmeta

(649 odgovora), u odnosu na praktičnu nastavu i stručne predmete (247 odgovora).

4.2. Analiza postignuća učenika na testu znanja o održivom razvoju

Da bi se utvrdio nivo znanja učenika o održivom razvoju, oni su rešavali zadatke

koji su se odnosili na različite aspekte ove teme. Sledi grafički prikaz uspešnosti na

testu.

Grafikon 7. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Od čega nas direktno štiti

ozon koji formira zaštitni sloj u Zemljinoj gornjoj atmosferi?

81.7

17.7

0.6

Tačno

Netačno

Bez odgovora

18

Na pitanje o tome od čega nas štiti ozon, 81,7% učenika je tačno odgovorilo da

su u pitanju štetni UV zraci, dok odgovor nije znalo 17,7% njih (kisele kiše, klimatske

promene, nagle promene temperature). Ovo je ujedno i najlakši zadatak u testu

znanja.

Tabela 2. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koji su mogući efekti globalnih

klimatskih promena?

Iz tabele se uočava da je najveći procenat učenika zaokružio prvu ili drugu

kategoriju odgovora (povećanje broja ekstremnih vremenskih događaja i gubitak

staništa), dok svaki peti učenik smatra da su efekti globalnih klimatskih promena

povećana količina leda na polovima i smanjenje nivoa mora.

Grafikon 8. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koji su mogući efekti

globalnih klimatskih promena?

Tačnu kombinaciju odgovora (a i b) zaokružilo je 38,5% učenika, dok oko 60%

njih nije znalo potpun odogovor na ovo pitanje.

Koji su mogući efekti globalnih klimatskih promena? % učenika

a) Povećanje broja ekstremnih vremenskih događaja. 73,4

b) Gubitak staništa. 51,6

v) Povećanje količina leda na polovima. 19,9

g) Smanjenje nivoa mora. 20,8

d) Ne znam. 7,5

38.5

60.6

0.9

Tačno

Netačno

Bez odgovora

19

Grafikon 9. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koji je najznačajniji uzrok

gubitka vrsta i ekosistema širom sveta?

Kao najznačajniji uzrok gubitka vrsta i ekosistema širom sveta najveći procenat

učenika (59,6%) tačno navodi da je to korišćenje prirodnih prostora za ljudske

potrebe, dok odgovor nije znalo 39,6% njih (navode: prekomerni lov i ribolov, kisela

kiša, zatvaranje životinja u zoološke vrtove).

Grafikon 10. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Šta se od sledećeg kućnog

otpada smatra opasnim otpadom?

а) plаstičnа flаšа zа vоdu

b) stаklеnа flаšа zа vоdu

v) stаrа baterijа iz sаtа

g) оstаci hrаnе pоslе ručkа

59.6

39.6

0.8

Tačno

Netačno

Bez odgovora

17.6

5.9

53.5

1.6 4.3

17.2

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

a b v g ne znam zaokruženo više

odgovora/bez

odgovora

% u

čen

ika

Pitanje 4

20

Preko 50% učenika zna da stare baterije iz sata predstavljaju opasan kućni

otpad. Ne tako mali procenat učenika (17,6%) misli da plastična flaša za vodu

predstavlja opasan otpad, dok 5,9% njih staklenu flašu za vodu smatra opasnim

otpadom.

Grafikon 11. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koja je od datih tvrdnji o

održivoj ekonomiji tačna?

а) Оdrživа еkоnоmiја nе uništаvа bilјnе i živоtinjskе vrstе bržе nеgо štо sе оnе

оbnаvlјајu.

b) Оdrživа еkоnоmiја sе isklјučivо vоdi principоm visinе prоfitа.

v) Оdrživа еkоnоmiја sе zаsnivа nа dugоtrајnој еksplоаtаciјi prirоdnih rеsursа.

g) Оdrživа еkоnоmiја prе svеgа zаdоvоlјаvа pоtrеbе sаvrеmеnоg čоvеkа.

Svaki peti učenik je prepoznao tačnu tvrdnju o održivoj ekonomiji („ne uništava

biljne i životinjske vrste brže nego što se one obnavljaju“) i ovo im je bio najteži

zadatak u testu. Ipak, najveći procenat učenika (23%) tvrdi da se „održiva ekonomija

zasniva na dugotrajnoj eksploataciji prirodnih resursa“, dok se oko 10% njih odlučilo

za tvrdnje da se održiva ekonomija „isključivo vodi principom visine profita“, odnosno

da „pre svega, zadovoljava potrebe savremenog čoveka“. Treba uzeti u obzir i podatak

da je skoro 30% učenika izabralo kategoriju „ne znam“.

21.2

9.7

23.0

11.3

29.4

5.5

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100


odgovora/bez

odgovora

% u

čen

ika

Pitanje 5

21

Grafikon 12. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koja je od sledećih tvrdnji

koje se odnose na odgovornu potrošnju tačna?

а) Rаstućа pоtrоšnjа rоbе i uslugа vоdi kа mаnjој upоtrеbi rеsursа i еnеrgiје.

b) Isti prоizvоd trеbа kоristiti višе putа i tеk kаd pоstаnе nеupоtrеblјiv, rеciklirаti gа.

v) Zа prоizvоdnju rеciklirаnih prоizvоdа trоši sе mаnjе еnеrgiје nеgо zа prоizvоdnju istоg

prоizvоdа оd sirоvinе.

Najveći procenat učenika (41%) tačno je odgovorio na pitanje o odgovornoj

potrošnji, tj. „da isti proizvod treba koristiti više puta i tek kada postane neupotrebljiv,

reciklirati ga“. Takođe, veoma visok procenat učenika (37,8%) smatra da se „za

proizvodnju recikliranih proizvoda troši manje energije nego za proizvodnju istog

proizvoda od sirovine“, što predstavlja netačan odgovor. Treba uzeti u obzir i podatak

da je svaki deseti učenik izabrao kategoriju „ne znam“.

Grafikon 13. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koja od sledećih definicija

najbolje opisuje održivi razvoj?

5.4

41.0 37.8

10.35.5

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

a b v ne znam zaokruženo više

odgovora/bez

odgovora

% u

čen

ika

Pitanje 6

13.9 14.2

52.9

15.2

3.8

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

a b v ne znam zaokruženo više

odgovora/bez

odgovora

% u

čen

ika

Pitanje 7

22

а) Stvаrаnjе sistеmа blаgоstаnjа kојi оsigurаvа bеsplаtnо оbrаzоvаnjе, zdrаvstvеnu i sоciјаlnu zаštitu

zа svе grаđаnе.

b) Izgrаdnjа društvа u kоmе sе pоštuје sоciјаlnо-dеmоgrаfska i еkоnоmskа rаznоlikоst.

v) Zаdоvоlјаvаnjе pоtrеbа dаnаšnjicе bеz ugrоžаvаnjа mоgućnоsti budućih gеnеrаciја dа zаdоvоlје

svоје pоtrеbе.

Polovina učenika (52,9%) tačno je odgovorila na pitanje o definiciji održivog

razvoja – da „zadovoljava potrebe današnjice bez ugrožavanja mogućnosti budućih

generacija da zadovolje svoje potrebe“. Oko 15% učenika smatra da održivi razvoj

predstavlja „stvaranje sistema blagostanja koji osigurava besplatno obrazovanje,

zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve građane“, odnosno, „izgradnju društva u kome

se poštuje socijalnodemografska i ekonomska raznolikost“. Opciju „ne znam“ izabralo

je 15,2% učenika.

Grafikon 14. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Koja je od sledećih tvrdnji o

vodi istinita?

а) Glоbаlnо, nајvišе vоdеnih rеsursа sе kоristi zа ličnu upоtrеbu, kао štо su prаnjе, prаnjе

vеšа i kupаnjе.

b) Glоbаlnо, slаtkоvоdni rеsursi se kоristе bržе nеgо štо sе pоpunjаvајu.

v) Pоplаvе i lоšе vrеmе ćе pоvеćаti dоstupnоst čistе vоdе zа pićе.

g) Vоdа је slоbоdаn i bоgаt rеsurs, pа nеdоstаtаk vоdе niје glаvnа brigа zа vеćinu lјudi

Zеmlје.

Trećina učenika (35,9%) tačno je odgovorila na pitanje o vodi – „globalno,

slatkovodni resursi se troše brže nego što se popunjavaju“. Sličan procenat učenika

(33,8%) smatra da se „globalno, najviše vodenih resursa (se) koristi za ličnu upotrebu,

33.8 35.9

4.1

13.88.0

4.4

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100


odgovora/bez

odgovora

% u

čen

ika

Pitanje 8

23

kao što su pranje, pranje veša i kupanje“, dok oko 15% učenika misli da je „voda

slobodan i bogat resurs, pa nedostatak vode nije najveća briga za većinu ljudi“. Nešto

manje od 5% učenika tvrdi da će „poplave i loše vreme povećati dostupnost čiste vode

za piće“.

Tabela 3. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Ljudi se sve više trude da

koriste obnovljive izvore energije. Zašto?

Iz tabele se uočava da je najveći procenat učenika zaokružio prvu ili treću

kategoriju odgovora (ljudi žele da sačuvaju i uštede neobnovljive izvore energije i ljudi

žele da sačuvaju prirodnu sredinu), dok trećina učenika smatra da se ljudi trude jer

su obnovljivi izvori energije jeftiniji od neobnovljivih. Najmanji procenat učenika

(5,9%) kao razlog je naveo prirodne lepote.

Grafikon 15. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Ljudi se sve više trude da

koriste obnovljive izvore energije. Zašto?

Ljudi se sve više trude da koriste obnovljive izvore energije. Zašto? % učenika

a) Ljudi žele da sačuvaju i uštede neobnovljive izvore energije. 58,7

b) Ljudi koriste ove izvore energije zbog njihove prirodne lepote. 5,9

v) Ljudi žele da sačuvaju prirodnu sredinu. 52,7

g) Obnovljivi izvori energije su jeftiniji od neobnovljivih. 34,6

d) Ne znam. 6,1

26.6

72.5

0.9

Tačno

Netačno

Bez odgovora

24

Tačnu kombinaciju odgovora (a i v) zaokružio je svaki četvrti učenik (26,6%), dok

72,5% njih nije znalo potpun odgovor na ovo pitanje, što ovaj zadatak čini jednim od

težih u testu.

Grafikon 16. Raspodela odgovora učenika na pitanje: Navedi jedan razlog zbog

koga se pakovanje za brašno navodi kao pakovanje koje je dobro za životnu sredinu?

Dve trećine učenika je dalo tačan odgovor u vezi sa razlozima zašto se

pakovanje za brašno navodi kao dobro za životnu sredinu. Netačan odgovor dalo je

24% učenika, dok oko 10% njih nije ni pokušalo da reši zadatak.

Najčešći tačni odgovori odnosili su se na to da je u pitanju pakovanje od papira,

uz obrazloženje da se može reciklirati ili da je biorazgradivo.

Netačne odgovore možemo svrstati u nekoliko kategorija:

a) Samo navođenje da je pakovanje od papira.

b) Opšta konstatacija da papir ne zagađuju životnu sredinu.

c) Odgovori koji se ne odnose na zaštitu životne sredine (na primer, Lepo

je zatvoreno; Tip 100 brašna je dobar i sl.).

d) Neki učenici su na liniji napisali Ne znam.

66.4

24.0

9.7

Tačno

Netačno

Bez odgovora

25

Grafikon 17. Raspodela odgovora učenika na pitanje: U јеdnој fаbrici sе dоgоdiо

kvаr nа pоstrојеnju kоје rеgulišе kоličinu izlivаnjа оtpаdnih vоdа. Zbоg tоgа su sе

vеlikе kоličinе оtrоvnih mаtеriја izlilе nа оkоlnо zеmlјištе kоје је upilо štеtnе

sаstојkе. Napiši jednu posledicu ove pojave na životinje koje žive u okruženju

fabrike?

Posledicu izlivanja otrovnih materija na okolno zemljište koja se može smatrati

tačnim odgovorom navelo je 73% učenika, dok 16,8% njih nije dalo tačan odgovor na

ovo pitanje. Svaki deseti učenik nije ni pokušao da odgovori kakve posledice može

izazvati izlivanje otrovnih materija.

Kao tačan odgovor na ovo pitanje najčešće se javljalo da će životinje uginuti.

Među ostalim odgovorima našli su se oni koji su se odnosili na to da će se životinje

razboleti, da će ostati bez hrane, staništa i sl.

Najveći broj učenika koji nisu tačno odgovorili na pitanje pisalo je o posledici

zagađenosti vode, a ne o posledici zagađenosti zemljišta što je bilo pitanje (na primer:

Ne mogu da piju vodu, životinje piju zagađenu vodu i otruju se, životinje piju i žive u

zagađenoj vodi i sl.)

73.0

16.8

10.2

Tačno

Netačno

Bez odgovora

26

Grafikon 18 Raspodela odgovora učenika na pitanje: U јеdnој fаbrici sе dоgоdiо

kvаr nа pоstrојеnju kоје rеgulišе kоličinu izlivаnjа оtpаdnih vоdа. Zbоg tоgа su sе

vеlikе kоličinе оtrоvnih mаtеriја izlilе nа оkоlnо zеmlјištе kоје је upilо štеtnе

sаstојkе. Objasni svoj odgovor.

Kao što je bilo i očekivano, učenici su bili manje uspešni kada je trebalo da

objasne svoj odgovor, pa je tako 42,4% njih dalo korektno objašnjenje, dok 34%

učenika nije adekvatno obrazložilo svoj odgovor. Skoro svaki četvrti učenik nije

pokušao da odgovori na ovo pitanje.

Ukupno je 42% učenika znalo da odgovori na oba pitanja, 31,4% je znalo

odgovor na jedno od dva pitanja, 16,4% nije znalo odgovor ni na jedno pitanje, a

10,2% nije uopšte odgovorilo na pitanje broj 11.

Znatan broj učenika je već u prvom pitanju davao i obrazloženje koje je od njih

zahtevano u narednom pitanju. U takvim slučajevima smo, ukoliko je obrazloženje

bilo tačno, priznavali odgovor.

Iako smo očekivali da će većina učenika u svojim obrazloženjim eksplicitnije

pomenuti vezu između zagađenosti zemljišta, biljaka koje rastu na njmu i ishrane

životinja, to se nije dogodilo. Tačnije, učenici su pominjali probleme sa ishranom bez

eksplicitnog navođenja ove veze.

Kada uporedimo procenat učenika koji zna posledicu zagađenja zemljišta po

životinje i procenat učenika koji su u stanju da obrazlože zašto će se to dogoditi,

videćemo da je razlika znatna, odnosno da se taj procenat skoro prepolovio. Ovaj

42.4

34.0

23.6

Tačno

Netačno

Bez odgovora

27

podatak govori u prilog tome da se znanje naših učenika najčešće svodi na

reproroduktivno znanje.

Grafikon 19. Raspodela odgovora učenika na pitanje: U mnogim delovima sveta

nema dovoljno vode za piće. Opiši dva načina kako čovek može da izbegne

nepotrebno trošenje vode.

Prvi način

Polovina učenika je znala odgovor na pitanje kako čovek može da izbegne

nepotrebno trošenje vode, a trećina nije tačno odgovorila. Skoro 15% njih nije

pokušalo da odgovori na ovo pitanje.

51.7

34.1

14.2

Tačno

Netačno

Bez odgovora

28

Grafikon 20. Raspodela odgovora učenika na pitanje: U mnogim delovima sveta

nema dovoljno vode za piće. Opiši dva načina kako čovek može da izbegne

nepotrebno trošenje vode.

Drugi način

Skoro 40% učenika je uspelo da navede drugi način na koji čovek može da

izbegne nepotrebno trošenje vode, trećini učenika to nije pošlo za rukom, a 27,9%

njih nije ni pokušalo da odgovori na ovo pitanje.

Ukupno je 31,4% učenika znalo da navede dva načina, 27,6% je znalo da navede

jedan način, 27,1% nije znalo nijedan način, a 13,9% nije uopšte odgovorilo na pitanje

broj 12.

Netačne odgovore u okviru ovog zadatka možemo svrstati u sledeće kategorije:

a) uopštene konstatacije (na primer štednja vode, smanjenje potrošnje

vode prilikom svakodnevnih aktivnosti i sl.)

b) banalni odgovori ili neprimereni odgovori (nekorišćenje vode u

higijenske svrhe, na primer kupanje jednom nedeljno i sl.).

Ovakav rezultat pokazuje da se naša nastava i dalje u velikoj meri zasniva na

učenju definicija, uopštenih formulacija i pojednačnih činjenica, te se učenici slabije

snalaze u rešavanju zadataka u kojima se od njih zahteva da navedu konkretan

38.6

33.5

27.9

Tačno

Netačno

Bez odgovora

29

primer. A upravo poznavanje konkretnih načina za zaštitu i očuvanje životne sredine

može da doprinese formiranju društveno odgovornog građanina.

Moramo da napomenemo da bi procenat učenika koji su naveli i drugi način

za uštedu vodu bio još manji da smo u kodnoj svesci ovaj odgovor kodirali tako da

pod istim odgovorom za uštedu vode podrazumevamo sve načine uštede prilikom

održavanja lične higijene, što bi, takođe, bilo sasvim legitimno. Da smo primenili

ovakav način kodiranja odgovora, procenat učenika koji su naveli dva načina uštede

vode bio bi znatno manji, jer bi to podrazumevalo da se tako napisan drugi način ne

podrazumeva kao tačan pošto opisuje istu vrstu aktivnosti koja je navedena i u prvom

načinu.

Neki od zanimljivih odgovora odnose se na pristup vlasti (gradske, državne)

problemu uštede vode. Na primer ukidanje fontana u gradovima ili desalinizacija

mora koje se pojavljuje kao odgovor samo kod više učenka jednog odeljenja

medicinskih tehničara.

Grafikon 21. Raspodela odgovora učenika na pitanje: U blizini jednog naseljenog

mesta nalazi se fabrika. Rukovodstvo fabrike je preduzelo odgovarajuću aktivnost

u cilju zaštite životne sredine.

а) Fаbrikа оtpаdnu vоdu izbаcuјu u rеku kоја је dоstа udаlјеnа

оd nаsеlја.

b) Nа fаbrički dimnjаk је stаvlјеn filtеr.

v) Zа rаd fаbričkih pоgоnа kоristi sе ugаlј.

g) Fаbrikа kоristi pоstrојеnjа kоја su nаbаvlјеnа prе 30 gоdinа.

5.0

75.5

5.11.3

7.3 5.8

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100


odgovora/bez

odgovora

% u

čen

ika

Pitanje 13

30

Većina učenika (75,5%) tačno je odgovorila na pitanje o aktivnosti rukovodstva

fabrike u cilju zaštite životne sredine, odnosno da je na fabrički dimnjak stavljen filter.

Oko 10% učenika je navelo netačne odgovore na ovo pitanje.

4.3. Analiza stavova i navika učenika o održivom razvoju

Drugi deo upitnika sadrži pitanja kojima se ispituju znanja učenika o održivom

razvoju, dok treći deo upitnika sadrži tvrdnje koje izražavaju stavove i navike učenika

u vezi sa održivim razvojem. Stavovi i navike su grupisani u nekoliko oblasti: opšta

dobrobit, konzumerizam, razumevanje koncepta održivog razvoja, društvena

odgovornost, interesovanja i spremnost za prezumanje odgovornosti, porodične

vrednosti i navike u odnosu na održivi razvoj, ponašanje/lične navike i proaktivnost.

Tabela 4. Raspodela odgovora ispitanika na pitanja koja se odnose na opštu

dobrobit

Opšta dobrobit Da (%) Ne (%)

Zaokruže

no

više/Bez

odgovora

(%)

Upotreba bezolovnog benzina će smanjiti zagađenje vazduha. 61,4 36,5 2,1

Recikliranje papira će rezultirati manjim brojem stabala koja se

seku u komercijalne svrhe. 87,3 11,7 1,0

Očuvanje sveže vode nije prioritet u Srbiji jer je imamo dosta. 17,9 80,7 1,4

Saobraćaj ne utiče na zagađenje vazduha. 14,6 84,6 0,8

Mislim da su ljudi preterano zabrinuti oko pesticida koji ulaze u

lanac ishrane. 26,2 72,0 1,8

U celini gledano, tvrdnje koje se odnose na opštu dobrobit učenici su ocenili

tako da možemo konstatovati njihov pozitivan stav prema ovom segmentu održivog

razvoja. Pozitivan stav se ogleda u tome što za većinu tvrdnji čak 75% učenika (i više)

zna koje posledice izaziva ljudski nemar prema održivom razvoju (nerecikliranje,

nebriga o očuvanju prirodnih resursa, prekomerna upotreba pesticida, uticaj

saobraćaja na kvalitet vazduha…). Ipak, trećina učenika smatra da upotreba

bezolovnog benzina ne dovodi do smanjenja zagađenja vazduha.

31

Tabela 5. Raspodela odgovora ispitanika na pitanja koja se odnose na

konzumerizam

Konzumerizam Da

(%)

Ne

(%)

Zaokruženo

više/Bez

odgovora

(%)

Individualne akcije poput prikupljanja limenki za reciklažu nemaju

efekta na životnu sredinu. 16,8 82,2 1,0

Reklame imaju tendenciju da ignorišu uticaj proizvoda na zdravu

okolinu. 72,4 26,2 1,4

Smanjenje potrošnje materijalnih dobara će smanjiti količinu

otpada. 69,8 28,6 1,6

Kao što se može videti iz Tabele 5, nešto više od dve trećine učenika je tvrdnje

koje se odnose na konzumerizam procenilo u skladu sa idejama održivog razvoja.


razumevanje koncepta održivog razvoja

Razumevanje koncepta održivog razvoja Da (%) Ne (%)

Zaokruže

no

više/Bez

odgovora

(%)

Obrazovanje za održivi razvoj naglašava obrazovanje za kulturu

mira. 65,7 31,1 3,1

Održivi razvoj nema nikakve veze sa socijalnom pravdom. 29,0 68,1 2,9

Ravnopravnost polova nema nikakve veze sa održivim razvojem. 53,8 43,2 3,0

Smanjenje siromaštva je važna tema u obrazovanju za održivi

razvoj. 73,5 24,0 2,5

Ovaj set tvrdnji odnosi se na razumevanje koncepta održivog razvoja. Sudeći

prema dobijenim odgovorima, može se reći da učenici dobrim delom razumeju

koncept održivog razvoja i njegov uticaj na siromaštvo i socijalnu pravdu. Međutim,

indikativan je podatak da preko 50% učenika ne uviđa da ravnopravnost polova ima

veze sa konceptom održivog razvoja.

32

Tabela 7. Raspodela odgovora ispitanika na pitanja koja se odnose na društvenu

odgovornost

Društvena odgovornost Da (%) Ne (%)

Zaokruže

no

više/Bez

odgovora

(%)

Rešavanje problema životne sredine isključivo je odgovornost

vlade. 22,1 76,3 1,6

Ljudi imaju tendenciju da izaberu kratkoročne ekonomske

dobiti, što često dovodi do dugoročnog zagađenja životne

sredine.

78,4 19,9 1,6

Zakone i propise za zaštitu životne sredine treba pooštriti. 87,6 11,0 1,4

Nema smisla da se uključim u pitanja životne sredine, pošto

vlade i industrije imaju svu moć i mogu da rade šta hoće. 31,4 67,5 1,1

Pregledom Tabele 7 stiče se utisak da većina učenika shvata koliko su pitanja

u vezi sa održivim razvojem povezana sa društvenom odgovornošću. Zaštita životne

sredine je odgovornost kako pojedinca, tako i društva u celini, i učenici su prilično

jedinstveni u oceni da postojeći propisi koji regulišu ovu oblast treba da budu

restriktivniji i rigorozniji. Međutim, trećina ispitanih učenika ne vidi smisao

uključivanja u rešavanje ovih pitanja, budući da vlade i industrije imaju sve

mehanizme na raspolaganju i moć da donose odluke na način na koji žele.


interesovanja i spremnost za preuzimanje odgovornosti

Interesovanja i spremnost za preuzimanje

odgovornosti Da (%) Ne (%)

Zaokruže

no

više/Bez

odgovora

(%)

Uživam da razgovaram o emisijama o prirodi koje sam gledao na

TV. 48,9 48,4 2,6

Bolje obrazovanje svih ljudi može da smanji zloupotrebe

prirodnih resursa. 82,1 16,3 1,6

Neophodno je da znamo o ekološkim problemima ljudi u drugim

zemljama. 74,5 23,6 1,9

Pojedince treba podsticati da se dobro informišu o životnoj

sredini. 87,3 11,2 1,5

Korist od savremenih potrošačkih proizvoda važnija je od

zagađivanja koje je rezultat njihove proizvodnje i upotrebe. 26,1 70,6 3,3

Važno je da se zaštite samo životinje koje su korisne čoveku. 13,3 83,9 2,8

33

Učenici su izrazili afirmativni stav kada je reč o spremnosti za preuzimanje

odgovornosti u pogledu održivog razvoja. Naime, prepoznaju značaj obrazovanja i

informisanja u cilju smanjenja zloupotrebe i eksploatacije prirodnih resursa i sticanja

znanja o očuvanju životne sredine. Takođe, učenici uviđaju da potrošački proizvodi

koje ljudi koriste u velikoj meri doprinose zagađenju životne sredine. Polovina

ispitanih učenika voli da provodi vreme razgovarajući o emisijama o prirodi koje su

gledali na televiziji.

Tabela 9. Raspodela odgovora ispitanika na pitanja koja se odnose na porodične

vrednosti i navike u odnosu na održivi razvoj

Porodične vrednosti i navike u odnosu na održivi

razvoj Da (%) Ne (%)

Zaokružen

o više/Bez

odgovora

(%)

U mojoj kući odmah se popravljaju slavine koje cure. 82,8 15,4 1,8

Poslovi u mojoj kući se podjednako dele među članovima

porodice bez obzira na pol. 63,2 35,1 1,6

U mojoj kući se vodi računa o reciklaži. 38,5 58,8 2,6

Značajan segment ponašanja ispitanika u vezi sa održivim razvojem ogleda se

u porodičnim vrednostima i navikama. S tim u vezi, može se reći da učenici u porodici

neguju određene oblike ponašanja koji su značajni sa stanovišta očuvanja životne

sredine, ali da nemaju u dovoljnoj meri izraženu svest o značaju reciklaže za održivi

razvoj.


ponašanje/lične navike

Ponašanje/lične navike Da (%) Ne (%) Zaokruženo

više/Bez

odgovora (%)

Izbegavam kupovinu proizvoda od životinjskog krzna i kože. 57,0 41,4 1,6

Trudim se da u kupovinu uvek ponesem torbu da ne bih

koristio plastične kese za kupljene proizvode. 31,7 66,5 1,8

Obično ostavim vodu da teče dok perem zube. 37,9 60,6 1,5

Često kupujem proizvode od recikliranih materijala. 33,0 63,5 3,5

Kad god je moguće, istuširam se umesto da se okupam u cilju

uštede vode. 47,6 51,1 1,4

Promenio/la sam neke životne navike kako bih smanjio/la

količinu otpada. 49,9 47,8 2,3

Pri kupovini proizvoda biram one čija se ambalaža reciklira. 29,7 67,6 2,6

34

Analizom dobijenih podataka u vezi sa ponašanjem/ličnim navikama učenika,

može se reći da se učenici ne ponašaju u dovoljnoj meri u skladu sa principima zaštite

životne sredine, što se naročito ogleda u delu koji se odnosi na reciklažu.


proaktivnost

Proaktivnost Da (%) Ne (%)

Zaokružen

o više/Bez

odgovora

(%)

Organizovao/la bih kampanju putem društvenih mreža u cilju

smanjenja zagađenja prirodne sredine. 48,8 49,3 1,9

Spreman/na sam da učestvujem u reciklaži papira u mojoj školi. 71,0 27,5 1,5

Volontiram u humantiranoj organizaciji. 23,7 74,8 1,5

Želim da učestvujem u akciji Očistimo Srbiju. 66,8 31,2 2,0

Ova pitanja su imala za cilj da detektuju prisustvo proaktivnog stava kod

učenika, koji se ogleda u preuzimanju inicijative i odgovornosti u vezi sa pitanjima

održivog razvoja. Može se konstatovati spremnost učenika da uzmu učešće u akcijima

koje imaju za cilj zaštitu životne sredine, ali i nedovoljna mobilnost za organizovanje

kampanje putem društvenih mreža ili još veći stepen uključenosti putem volontiranja

u humanitarnoj organizaciji.

35

4.4. Analiza povezanosti učeničkih postignuća sa sociodemografskim

karakteristikama i stavovima i navikama u vezi sa održivim razvojem

U ovom poglavlju razmatran je odnos između opštih karakteristika učenika,

njihovih stavova, navika i znanja o održivom razvoju. Naime, cilj je utvrditi da li postoje

razlike među učenicima različitih sociodemografskih karakteristika u pogledu

postignuća. Takođe, jedan od ciljeva jeste i analiza povezanosti između znanja

učenika i opštih stavova u vezi sa održivim razvojem. Pored toga, od značaja je bilo

ispitati da li učenici stečeno znanje primenjuju u svakodnevnom životu.

Grafikon 22 Postignuća učenika koji pohađaju različita područja rada

Uočava se da su najviše znanja na testu pokazali gimnazijalci (procenat

rešenosti 63,5), kao i učenici koji pohađaju područje rada Zdravstvo i socijalna zaštita

(procenat rešenosti 59,2). Takođe, više od polovine zadataka uspeli su da reše učenici

iz sledećih područja rada: Geologija, rudarstvo i metalurgija, Geodezija i građevinarstvo

37.1

47.9

53.5

55.8

63.5

52.3

37.1

40.1

47.6

41.9

28.0

59.2

0 20 40 60 80 100

Ekonomija, pravo i administracija (160)

Elektrotehnika (62)

Geodezija i građevinarstvo (43)

Geologija, rudarstvo i metalurgija (11)

Gimnazija (130)

Hemija, nemetali i grafičarstvo (41)

Hidrometeorologija (15)

Mašinstvo i obrada metala (18)

Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (27)

Saobraćaj (107)

Trgovina, ugostiteljstvo i turizam (39)

Zdravstvo i socijalna zaštita (144)

% rešenosti testa

Po

dru

čje

rad

a(b

roj u

čen

ika)

36

i Hemija, nemetali i grafičarstvo. Najmanje uspešni bili su učenici koji pohađaju

područje rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam.

Istraživačko pitanje: Da li se dečaci i devojčice razlikuju u pogledu nivoa znanja o

održivom razvoju?

Grafikon 23. Postignuća učenika u odnosu na pol

Uvidom u Grafikon 23 uočava se da devojčice ostvaruju nešto bolje rezultate u

odnosu na dečake na testu znanja o održivom razvoju (52,2% procenat uspešnosti u

odnosu na dečake koji imaju 44,9% uspešnosti na testu). Da bi se utvrdilo da li postoji

statistički značajna razlika, sproveden je Mann-Whitney U tеst.

Mann-Whitney U tеst је оtkriо dа pоstојi stаtistički znаčајnа rаzlikа u skoru

na testu znanja između dečaka (Md=6.0, N=382) i devojčica (Md=8.0, N=411),

U=63348.000, Z=-4.724, p=0.000. Devojčice pokazuju viši nivo znanja u odnosu na

dečake.

44.9

52.2

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

muški ženski

% r

ešen

ost

i tes

ta

Pol

37

Istraživačko pitanje: Ima li razlike u pogledu nivoa znanja o održivom razvoju među

učenicima čije su roditelji različitog stepena obrazovanja?

Grafikon 24. Postignuća učenika u odnosu na nivo obrazovanja roditelja

Uvidom u Grafikon 24 uočava se da učenici čiji roditelji imaju završenu srednju

školu pokazuju bolji uspeh na testu znanja u odnosu na one koji imaju nepotpunu

osnovnu školu. Takođe, učenici čiji roditelji imaju fakultetsko obrazovanje

demonstriraju neznatno viši nivo znanja u odnosu na učenike čiji roditelji imaju niži

nivo obrazovanja. Neobičan je nalaz da se učenici roditelja koji su najobrazovaniji

(imaju titulu mastera/magistra/doktora nauka) veoma malo razlikuju u pogledu

znanja u odnosu na učenike čiji roditelji imaju nepotpunu osnovnu školu. Da bi se

utvrdilo da li postoji statistički značajna razlika, sproveden je Kruskal-Wallis H tеst.

Kruskal-Wallis H tеst је оtkriо dа nе pоstојi stаtistički znаčајnа rаzlikа u

skoru na testu znanja između četiri grupe učenika u odnosu na stepen obrazovanja

majke χ²(3, N=795)=3.204, p=0.361. Kruskal-Wallis H tеst је оtkriо dа nе pоstојi

stаtistički znаčајnа rаzlikа u skoru na testu znanja između četiri grupe učenika u

odnosu na stepen obrazovanja oca χ²(3, N=786)=4.406, p=0.221. Može se zaključiti da

stepen obrazovanja roditelja ne utiče na razlike u postignućima učenika na ovom

testu.

44.148.1

50.946.7

43.648.1

51.145.9

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

nepotpuna/završena OŠ srednja škola viša škola/fakultet master/magistarski/doktorski

% r

eše

nost

i te

sta

Obrazovanje roditelja

obrazovanje majke obrazovanje oca

38

Istraživačko pitanje: Ima li razlike u pogledu nivoa znanja o održivom razvoju među

učenicima različitog uspeha na kraju prethodnog razreda?

Grafikon 25. Postignuća učenika u odnosu na školski uspeh

Uvidom u Grafikon 25 uočava se da učenici koji imaju viši uspeh na kraju

prethodnog razreda ostvaruju bolje postignuće na testu znanja. Razlika između

učenika sa odličnim i dovoljnim uspehom iznosi oko 20%, a da bi se utvrdilo da li

postoji statistički značajna razlika, sproveden je Kruskal-Wallis H tеst.

Kruskal-Wallis H tеst је оtkriо dа pоstојi stаtistički znаčајnа rаzlikа u skoru

na testu znanja između četiri grupe učenika χ²(3, N=782)=82.533, p=0.000. Učenici sa

odličnim i vrlo dobrim uspehom imaju veću medijanu rezultata (za odlične učenike

Md=8.00, vrlo dobre Md=7.00) u odnosu na učenike sa dobrim (Md=6.00) i dovoljnim

uspehom (Md=4.50).

33.139.4

49.255.9

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

dovoljan dobar vrlo dobar odličan

% r

ešen

ost

i tes

ta

Školski uspeh

39

Istraživačko pitanje: Da li se učenici koji planiraju da nastave dalje školovanje

razlikuju u pogledu nivoa znanja o održivom razvoju u odnosu na one koji nemaju

takve planove?

Grafikon 26. Postignuća učenika u odnosu na plan za nastavak školovanja

Uvidom u Grafikon 26 uočava se da učenici koji planiraju da nastave školovanje

ostvaruju bolje rezultate na testu znanja u odnosu na one koji nemaju takve aspiracije

(51,2% uspešnosti u odnosu na učenike koji ne planiraju da nastave školovanje, čiji

procenat uspešnosti iznosi 35,1). Da bi se utvrdilo da li postoji statistički značajna

razlika, sproveden je Mann-Whitney U tеst.

Mann-Whitney U tеst је оtkriо dа pоstојi stаtistički znаčајnа rаzlikа u skoru

na testu znanja između učenika koji planiraju da nastave školovanje (Md=8.0, N=660)

i onih koji to ne planiraju (Md=5.0, N=131), U=25001.000, Z=-7.668, p=0.000. Učenici

koji planiraju da nastave školovanje pokazuju viši nivo znanja u odnosu na one koji

nemaju takve planove.

51.5

35.1

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

da ne

% r

ešen

ost

i tes

ta

Nastavak školovanja

40

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između učeničkog razumevanja razloga za

pakovanje namirnica u određenu ambalažu u cilju zaštite životne sredine i stavova

prilikom kupovine proizvoda koji se recikliraju?

Indikativan je nalaz da približno 75% učenika koji razumeju razloge zbog kojih

se namirnice pakuju u određenu ambalažu u cilju zaštite životne sredine, prilikom

kupovine proizvoda ne biraju one čija se ambalaža reciklira, dok samo jedna četvrtina

stečeno znanje primenjuje u praksi. Sa druge strane, trećina učenika koja ne poseduju

znanje o reciklaži, prilikom kupovine proizvoda vodi računa o značaju reciklaže za

očuvanje životne sredine.

Da bi se utvrdilo da li postoji statistički značajna veza ove dve varijable,

sproveden je χ² tеst. Таbеlа 12. prikаzuје dа pоstојi stаtistički znаčајnа veza

izmеđu ispitivanih varijabli χ²(1, N=797)=4,764, p=0,029, Phi and Cramer´V=0,08.

Utvrđeno je da učenici koji razumeju razloge za pakovanje namirnica u određenu

ambalažu u cilju zaštite životne sredine u manjoj meri kupuju proizvode čija se

ambalaža reciklira u odnosu na one koji te razloge ne razumeju. Međutim, uvidom u

koeficijent koji govori o jačini veze, može se reći da je povezanost izuzetno niska.

Таbеla 12. Analiza uticaja znanja na stavove u vezi sa reciklažom

Pitanje „Navedi jedan

razlog zbog koga je

pakovanje za brašno

dobro za životnu

sredinu“

N

Kupovina

proizvoda čija se

ambalaža

reciklira χ² p

Netačn

o Tačno

4.764 0.02

9

Netačno 268 175 93

Tačno 529 385 144

Ukupno 797 560 237

41

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između učeničkog razumevanja razloga za

pakovanje namirnica u određenu ambalažu u cilju zaštite životne sredine i stavova

u vezi sa recikliranjem papira?

Preko 90% učenika koji razumeju razloge zbog kojih se namirnice pakuju u

određenu ambalažu u cilju zaštite životne sredine shvata posledice reciklaže papira,

a među onima koji ne poseduju znanje o tome ih je preko 75%.


sproveden je χ² tеst. Таbеlа 13 prikаzuје dа pоstојi stаtistički znаčајnа veza izmеđu

ispitivanih varijabli χ²(1, N=797)=34,440, p=0,000, Phi and Cramer´V=0,21. Utvrđeno

je da učenici koji razumeju razloge za pakovanje namirnica u određenu ambalažu u

cilju zaštite životne sredine u većoj meri shvataju posledice reciklaže papira u odnosu

na one koji te razloge ne razumeju.

Таbеla 13. Analiza uticaja znanja na stavove u vezi sa reciklažom

Pitanje „Navedi jedan

razlog zbog koga je

pakovanje za brašno

dobro za životnu

sredinu“

N

Recikliranje papira će

rezultirati manjim

brojem stabala koja se

seku

χ² p

Netačno Tačno

34.440 0.000 Netačno 268 60 208

Tačno 529 41 488

Ukupno 797 101 696

42

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između učeničkih aspiracija u vezi sa daljim

školovanjem i stavova u vezi sa kratkoročnim i dugoročnim efektima zagađenja

životne sredine?

Većina učenika koja planira da nastavi dalje školovanje (preko 80%) razume

kakva je svest o društvenoj odgovornosti drugih ljudi u sferi održivog razvoja, dok u

grupi učenika koja nema planove da se školuje nakon završene srednje škole oko 60%

to ispravno procenjuje.




je da učenici koji planiraju da nastave školovanje bolje razumeju kakva je svest o

društvenoj odgovornosti drugih ljudi u sferi održivog razvoja od onih koji nemaju

takve aspiracije.

Таbеla 14. Analiza uticaja učeničkih obrazovnih aspiracija na stavove u vezi sa

kratkoročnim i dugoročnim efektima zagađenja životne sredine

Pitanje „Da li planiraš da

nastaviš školovanje?“ N

Ljudi imaju tendenciju

da izaberu kratkoročne

ekonomske dobiti, što

često dovodi do

dugoročnog zagađenja

životne sredine

χ² p

Netačno Tačno

33.472 0.000 Da 660 117 543

Ne 131 53 78

Ukupno 791 170 621

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između učeničkih aspiracija u vezi sa daljim

školovanjem i stavova u vezi sa kratkoročnim i dugoročnim efektima zagađenja

životne sredine?

Približno 75% učenika koji planiraju da nastave dalje školovanje razumeju da

korist od savremenih potrošačkih proizvoda nije važnija od zagađivanja koje je

43

rezultat njihove proizvodnje i upotrebe, dok je takvih oko 50% u grupi učenika koja

nema planove da se školuje nakon završene srednje škole.




je da učenici koji planiraju da nastave školovanje bolje razumeju da korist od

savremenih potrošačkih proizvoda nije važnija od zagađivanja koje je rezultat njihove

proizvodnje i upotrebe od onih koji nemaju takve aspiracije.

Таbеla 15. Analiza uticaja učeničkih obrazovnih aspiracija na stavove u vezi sa

kratkoročnim i dugoročnim efektima zagađenja životne sredine

Pitanje „Da li planiraš da

nastaviš školovanje?“ N

Korist od savremenih

potrošačkih proizvoda

je važnija od

zagađivanja koje je

rezultat njihove

proizvodnje i upotrebe

χ² p

Netačno Tačno

25.360 0.00

0

Da 660 168 492

Ne 131 62 69

Ukupno 791 230 561

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između učeničkog znanja u vezi sa nepotrebnim

trošenjem vode i ponašanja njihovih porodica u skladu sa tim?

Većina učenika (preko 80%), bez obzira na to da li zna da navede načine kako

bi se izbeglo nepotrebno trošenje vode, tvrdi da se u njihovoj kući odmah popravljaju

slavine koje cure. Ipak, učestalost je veća kod učenika koji imaju veća znanja o ovoj

temi.

Da bi se utvrdilo da li postoji statistički značajna veza između dve varijable,

sproveden je χ² tеst. Таbеlа 16. prikаzuје dа ne pоstојi stаtistički znаčајnа veza


Dakle, nema razlike između učenika koji razumeju važnost racionalne upotrebe vode

i navika njihovih porodica u vezi sa tim.

44

Таbеla 16. Analiza uticaja znanja na stavove u vezi sa nepotrebnim trošenjem

vode

Pitanje „Način kako izbeći

nepotrebno trošenje vode.“ N

U mojoj kući se

odmah popravljaju

slavine koje cure. χ² p

Netačno Tačno

3.297

0.

06

9

Netačno 547 103 444

Tačno 250 34 216

Ukupno 797 137 660


trošenjem vode i njihovog ponašanja u vezi sa tim?

Oko polovine učenika tvrdi da se tušira umesto da se kupa u cilju uštede vode.

Ova navika je u većem procentu zastupljena kod onih učenika koji znaju da navedu

dva načina prevencije nepotrebnog trošenja vode.



ispitivanih varijabli χ²(1, N=797)=11,431, p=0,001, Phi and Cramer´V=0,12. Naime,

učenici koji znaju da navedu dva načina kako izbeći nepotrebnu potrošnju vode u

značajno većoj meri se opredeljuju da se istuširaju, umesto da se okupaju u odnosu

na učenike koji ne poseduju znanja o nepotrebnom trošenju vode. Međutim, uvidom

u koeficijent koji govori o jačini veze, može se reći da je povezanost niska.


vode


nepotrebno trošenje vode. N

Istuširam se umesto

da se okupam u cilju

uštede vode. χ² p

Netačno Tačno

11.431

0.

00

1

Netačno 547 309 238

Tačno 250 109 141

Ukupno 797 418 379

45


trošenjem vode i njihovog ponašanja u vezi sa tim?

Više od polovine učenika tvrdi da zatvori vodu dok pere zube. To je

karakteristično i za učenike koji znaju na koji način da preveniraju nepotrebnu

potrošnju vode, kao i za one koji to znanje ne demonstriraju na testu.



ispitivanih varijabli χ²(1, N=797)=10,253, p=0,001, Phi and Cramer´V=0,11. Naime,

učenici koji znaju da navedu dva načina kako izbeći nepotrebnu potrošnju vode u

značajno većoj meri se opredeljuju da zatvore vodu dok peru zube u odnosu na

učenike koji ne poseduju znanja o nepotrebnom trošenju vode. Međutim, uvidom u

koeficijent koji govori o jačini veze, može se reći da je povezanost niska.


vode


nepotrebno trošenje vode.“ N

Obično ostavim

vodu da teče dok

perem zube. χ² p

Netačn

o Tačno

10.253 0.001 Netačno 547 236 311

Tačno 250 78 172

Ukupno 797 314 483

Kao što je rečeno, koncept održivog razvoja je kompleksan pojam koji, između

ostalog, podrazumeva i elemente društvenog, privrednog i ekonomskog razvoja

jednog društva, pa se postavlja pitanje kako i na koji način dečaci u odnosu na

devojčice razumeju taj pojam. Da bi se ispitalo postojanje veze između pola učenika i

razumevanja koncepta održivog razvoja sproveden je χ² test u narednim analizama.

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između pola i razumevanja koncepta održivog

razvoja koji naglašava obrazovanje za kulturu mira?

46

Dve trećine učenika razume da koncept održivog razvoja naglašava

obrazovanje za kulturu mira. Kada se pogleda distribucija odgovora prema polu,

uočava se da dečaci i devojčice u podjednakoj meri razumeju ovaj koncept.

Da bi se utvrdilo da li postoji statistički značajna veza dve navedene varijable,

sproveden je χ² tеst. U Таbеli 19 se može uočiti dа nе pоstојi stаtistički znаčајnа

veza izmеđu ispitivanih varijabli χ²(1, N=793)=2,268, p=0,605, Phi and

Cramer´V=0,018. Dakle, dečaci i devojčice se ne razlikuju u pogledu razumevanja

koncepta održivog razvoja za kulturu mira, odnosno većina njih smatra da je kultura

mira važan segment održivog razvoja.

Таbеla 19. Analiza uticaja pola na razumevanje koncepta održivog razvoja koji

naglašava obrazovanje za kulturu mira

Pol N

Tvrdnja „Obrazovanje

za održivi razvoj

naglašava obrazovanje

za kulturu mira“

χ² p

Netačno Tačno

2.268 0.605 Muški 382 134 248

Ženski 411 137 274

Ukupno 793 271 522

47

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između pola i razumevanja koncepta održivog

razvoja u vezi sa socijalnom pravdom?

Dve trećine učenika razume da je koncept održivog razvoja povezan sa

socijalnom pravdom. Kada se pogleda distribucija odgovora prema polu, uočava se da

devojčice u većoj meri razumeju ovaj koncept.


sproveden je χ² tеst. U Таbеli 20 može se uočiti dа pоstојi stаtistički znаčајnа veza


Dakle, devojčice u većoj meri nego dečaci razumeju da je socijalna pravda važan

segment održivog razvoja. Međutim, uvidom u koeficijent koji govori o jačini veze,

može se reći da je povezanost niska.

Таbеla 20. Analiza uticaja pola na razumevanje razumevanja koncepta održivog

razvoja u vezi sa socijalnom pravdom

Pol N

Tvrdnja „Održivi razvoj

nema nikakve veze sa

socijalnom pravdom“ χ² p

Netačno Tačno

8.505 0.004 Muški 382 141 241

Ženski 411 112 299

Ukupno 793 253 540

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između pola i razumevanja održivog razvoja u vezi

sa ravnopravnošću polova?

Polovina učenika razume da je koncept održivog razvoja povezan sa

ravnopravnošću polova. Kada se pogleda distribucija odgovora prema polu, uočava

se da dečaci i devojčice u podjednakoj meri razumeju ovaj koncept.


sproveden je χ² tеst. U Таbеli 21 može se uočiti dа nе pоstојi stаtistički znаčајnа

veza izmеđu isptivanih varijabli χ²(1, N=793)=1,763, p=0,184, Phi=-0,047 and

Cramer´V=0,047. Može se uočiti da se dečaci i devojčice ne razlikuju kada je u pitanju

razumevanje načela ravnopravnosti polova u okviru koncepta održivog razvoja.

48

Таbеla 21. Analiza uticaja pola na razumevanja održivog razvoja u vezi sa

ravnopravnošću polova

Pol N

Tvrdnja

„Ravnopravnost

polova nema nikakve

veze sa održivim

razvojem“

χ² p

Netačno Tačno

1.763 0.184 Muški 382 208 174

Ženski 411 243 168

Ukupno 793 451 342

Istraživačko pitanje: Postoji li veza između pola i razumevanja održivog razvoja u vezi

sa smanjenjem siromaštva?

Preko 70% učenika razume da je koncept održivog razvoja povezan sa

smanjenjem siromaštva. Kada se pogleda distribucija odgovora prema polu, uočava

se da devojčice u većoj meri meri razumeju ovaj koncept.


sproveden je χ² tеst. U Таbеli 22 može se uočiti dа pоstојi stаtistički znаčајnа veza


Dakle, devojčice u većoj meri nego dečaci razumeju da je smanjenje siromaštva važan

segment održivog razvoja. Međutim, uvidom u koeficijent koji govori o jačini veze,

može se reći da je povezanost izuzetno niska.

Таbеla 22. Analiza uticaja pola na razumevanje održivog razvoja u vezi sa

smanjenjem siromaštva

Pol N

Tvrdnja „Smanjenje

siromaštva je važna

tema u obrazovanju za

održivi razvoj“

χ² p

Netačno Tačno

3.950 0.047 Muški 382 114 268

Ženski 411 97 314

Ukupno 793 211 582

49

Istraživačko pitanje: Da li postoji povezanost između znanja učenika i njihovih

stavova i navika u vezi sa održivim razvojem?

Uvidom u Tabelu 23 može se konstatovati da je utvrđena statistički značajna

povezanost između znanja učenika i njihovih stavova i navika u vezi sa održivim

razvojem. Utvrđena je umerena povezanost između znanja i stavova koji se odnose

na društvenu odgovornost (r=0,458, p=0,000), interesovanja i spremnosti za

preuzimanje odgovornosti (r=0,395, p=0,000) i tvrdnji koje se tiču opšte dobrobiti

(r=0,370, p=0,000). Nešto niža korelacija ustanovljena je između znanja i

konzumerizma (r=0,274, p=0,000), a niska, ali i dalje statistički značajna sa

razumevanjem koncepta (r=0,115, p=0,000) i proaktivnošću (r=0,112, p=0,000). Nije

utvrđena statistički značajna povezanost između znanja koje su učenici demonstrirali

na testu i vrednosti i navika koje neguju, kako na porodičnom, tako i na ličnom nivou

(p>0.05).

Tabela 23. Povezanost znanja učenika i njihovih stavova i navika u vezi sa

održivim razvojem

Op

šta

do

bro

bit

Ko

nzu

me

riza

m

Ra

zum

ev

an

je

ko

nc

ep

ta

Dru

štv

en

a

od

go

vo

rno

st

Inte

reso

va

nja

i

spre

mn

ost

za

pre

uzi

ma

nje

od

go

vo

rno

sti

Po

rod

ičn

e

vre

dn

ost

i i

na

vik

e

Po

na

šan

je/l

ičn

e

na

vik

e

Pro

ak

tiv

no

st

Zn

an

je

Pearson

Correlat

ion

0.370** 0.274** 0.115** 0.458** 0.395** -0.009 0.059 0.112**

Sig. 0,000 0,000 0,001 0,000 0,000 0,789 0,095 0,001

N 797 797 797 797 797 797 797 797

**. Korelacija je značajna na nivou 0.01.

50

5. Zaključak

Održivi razvoj kao koncept podrazumeva društvenu, ekonomsku i ekološku

komponentu koje su u svom sadejstvu usmerene na očuvanje prirodnih resursa. Može

se opisati kao zadovoljavanje potreba čovečanstva bez ugrožavanja mogućnosti i

prirodnih potencijala za naredne generacije. Društvo bi trebalo da se razvija sa idejom

dobrobiti za većinu članova, uz minimizaciju negativnih uticaja na okolinu. S obzirom

na to da je održivi razvoj promenljiv koncept, koji uveliko zavisi od navedenih

komponenti, ali i utiče na njih, obrazovanje za održivi razvoj trebalo bi da bude

usmereno na sticanje kompetencija koje će omogućiti adekvatno delovanje mladih u

svakodnevnom životu. Stoga su, u odnosu na održivi razvoj, stavovi o opštoj dobrobiti,

konzumerizmu, društvenoj odgovornosti, navikama, porodičnim vrednostima i slično

neizostavni elementi znanja.

Upitnik koji je korišćen u ovom istraživanju služio je za proveru znanja učenika

o održivom razvoju i zaštiti životne sredine, ali i za sticanje uvida u stavove i navike

učenika.

Ekspertski i istraživački tim, koji čine autori ovog izveštaja, primenio je

odgovarajuću metodologiju u skladu sa ciljevima istraživanja, u smislu odabira

adekvatnog uzorka, pripreme uslova za unos podataka, kao i primene prikladnih

statističkih metoda i tehnika i interpretacije dobijenih podataka.

Učenici su najuspešniji u poznavanju zaštitne uloge ozonskog omotača u

odnosu na UV zračenje koje ima štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Stoga bi se od učenika moglo očekivati da se odgovorno ponašaju prema ozonskom

omotaču, odnosno da svojim aktivnostima ne doprinose njegovom oštećenju. Učenici

demonstriraju visok nivo znanja o uticaju zagađenja zemljišta na živa bića u kopnenom

ekosistemu. Međutim, kada se od njih traži obrazloženje, procenat tačnih odgovora

se smanjuje. To pokazuje da većina učenika zna da zagađenje zemljišta ima štetan

uticaj na životinje, ali ne ume i da obrazloži kako zagađenje utiče na životinje, što nam

govori da su ovi sadržaji usvojeni na nivou prepoznavanja, ali ne i na nivou

razumevanja. Kada je u pitanju poznavanje tehnologije za smanjenje ispuštanja

zagađujućih supstanci, učenici beleže dobre rezultate.

Sa druge strane, učenici nedovoljno razumeju zašto se ljudi trude da što više

koriste obnovljive izvore energije. Takođe, nemaju dovoljno znanja o održivoj

ekonomiji. Pokazalo se da su podlegli „blagodetima“ potrošačkog društva,

51

zanemarujući moguće negativne efekte koje ono može imati po životnu sredinu.

Učenici nemaju dovoljno znanja o dostupnosti vodenih resursa, tako da je to je tema

kojoj bi trebalo posvetiti više pažnje.

Najbolji uspeh na testu pokazali su gimnazijalci i učenici medicinske,

zubotehničke i farmaceutske škole. Devojčice pokazuju viši nivo znanja od dečaka.

Očekivano, učenici sa boljim uspehom imaju viši skor na testu.

Skoro polovina učenika ne uživa u emisijama o prirodi na TV-u ili ne razgovora

o njima. Indirektno se može zaključiti da takve emisije nisu predmet njihovog

interesovanja ili da se ustručavaju da sa vr

obrazovanje za održivi razvoj - rec publications · obrazovanja za održivi razvoj na svim nivoima...

Documents