elija:1. Optiki i mehaniki dijelovi svjetlosnog mikroskopa:

Mehaniki: Ruica, Makrovijak, Mikrovijak, Postolje, Revolver, Tubus

Optiki: Okular, Objektivi, Kondenzor, Zastor

2. NA KOM PRINCIPU RADI ELEKTRONSKI MIKROSKOP:

Umesto svetlosnih zraka primenjuje se snop elektrona, umesto sistema soiva koristi se sistem elektromagneta.3. VRSTE, OBLICI ELIJA KOD BILJAKA I IVOTINJA:Kod nekih organizama itavo tijelo se sastoji samo iz jedne elije (jednoelijski ili jednocelularni organizmi), dok je tijelo drugih organizama izgraeno iz vie elija (vieelijski ili multicelularni organizmi). Postoje 2 osnovna oblika kod viih biljaka: parenhimski i prozenhimski. elije parenhimskog oblika imaju sve tri prostorne dimenzije priblino iste, a prozenhimski su izduzne i najee na oba kraja zailjene. Najee oblici kod ivotinjskih elija su: ovalan, tapiast, kockast.4. RAZLIKE IZMEU PROKARIOTSKE I EUKARIOTSKE ELIJE:

Eukra. Tip elije se nalazi jedro, koja je organizovana kao posebna organela. Sem jedra, u citoplazmi se smjetene i mnoge druge celularne organele: mithondrije, ER, Goldzi - kompleks, mikrotubule, robozomi, lizozomi, plastidi i dr.

U prokar elijama nema organizovanog jedra, geneticki materijal nije obavijen membranom i nalazi se slobodan u citoplazmi. Osim ribozoma, Prokariota nemaju drugih organela.

5. RAZIKE IZMEU BILJNE I IVOTINJSKE ELIJE:

Tipine biljne elije se razlikuju od ivotinjskih elija prisustvom specifinih struktura: elijskog zida, plastida, elijske vakuole i sferozoma. Prisustvo zeleno obojenih plastida, hloroplasta, u biljnim elijama, odnosno njihovo odsustvo u ivotinjskim elijama, ima za posledicu razliku izmeu biljaka i ivotinja u nainu snabdevanja energijom. Biljke koriste za svoje odravanje Suncevu energiju, dok se ivotinje energijom snabdevaju iz svoje hrane, koja se sastoji od energijom bogatih organskih jedinjenja.6. EPITELNO TKIVO:Epiteli predstavljaju prvobitno i najstarija tkiva koja se prva formiraju u toku embrionalnog razvia ivotinja. To su relativno jednostavna tkiva, jednoslojne ili vieslojne grae i oblau spoljanju povrinu tijela ivotinja, unutranje duplje, povrina organa te izvodna kanala mnogih organa. Epitelna tkiva vode porijeklo od sva 3 klicina lista. Epitelne elije lee na bazalnoj mebrani. Mogu biti meusobno povezane protoplazmatinim izrastajima. Razlikujemo sl. vrste epitela : plocast epitel, kockasti epitel, cilindricni i trepljasti epitel.

7. VEZIVNO TKIVO:Vezivna tkiva su mezodermalnog porijekla. Za razliku od epitelnog tkivo, vezivno tkivo posjeduje prostrane intercelularne ili meuelijske prostore. Veziva ispunjava razne upljine i meuprostore u ivotinjskom tijelu. Opkoljavaju organe, povezuju i meusobno spajaju druga tkiva i dijelove organa i daju im vrstinu i stabilnost. U strukturi razlikujemo 3 osnovne komponente: elije, vlakna i meuelijsku supstancu koja je graena iz koloidnih materija.

8. NERVNO TKIVO:Nervno tkivo je visoko specijalizovano tkivo porijeklom iz ektoderma i graeno je iz nervnih elija i potpornih elija (neuroglije). Osnovna struktura i funkc. jedinica nervnog tkiva je nervna elija (neuron). Oblik nervnih elija uglavnom je ovalan, piramidalan ili zvjezdast dok im veliina varira. Broj nervnih elija je konstantan. U sluaju propadanja ili oteenja, nervne elije se ne mogu zamijeniti novima jer nemaju sposobnost diobe.

9. MIINO TKIVO (ZA OVA TKIVA SAMO PODJELA TREBA):

Poprecno-prugasto, glatko i srcano.

10. MITOHONDRIJE:

Su relativno krupne elijske organele koje su bez nekog rasporeda rasbaene po eliji, mada se za vrijeme elijske diobe obino koncentriu uz jedro. Imaju dvostruku membranu: spoljana je zategnuta a unutrasnja je daborana i sa izrastajima koji se generalno nazivaju krste. Tena unutrasnjost mitohondrija zove se matriks. U mitohondrijama nalaze se ribozomi i mitohondrijalna DNK. Osnovna funkcija mitohondrija je u snabdevanju elija energijom.

11. JEDRO:Je najkrupnija i najznaajnija elijska organela obavijena dvostrukom membranom ije pore obezbjeuju vezu izmeu samog jedra i citoplazme. U jedro je smjeteno jedarce (nucleolus) kao i hromatin, koji za vrijeme elijske diobe prelazi u obliku hromosoma (geni). U sastavu jedra ulaze DNK, RNK i proteini. Dvije osnovne funkcije jedra ogledaju se u obezbeivanju sinteza proteina i odravanje genetske informacije.

12. ENDOPLAZMATICNI RETIKULUM:Predstavlja sistem upljina i kanala koji zauzima prilian dio elijskog prostora. Jednom stranom vezan je za jedro, a drugom je najee povezan sa elijskom membranom. Postoje dva tip ER-a: granularni ( sa ribozomima) i agranularni. Funkcija ER ogleda se u magaciniranju produkata sinteze, transportu hranjivih materija i izluivanje produkata metabolizma.

13. PEROKSIZOMI:Su sferine ili ovalne membranske ogranele, prenik 0,2-1m, ispunjene homogenim sadrajem. Na EM imaju sline karakteristke kao primarni lizozomi, meutim peroksozomi sadre sasvim razliit set enzima u odnosu na lizozome. Posjeduju vise od 40 razliitih enzima meu kojima se najznaajniji peroksidaze, oksidaze D-aminokiselina, katalaze i enzimi koji uestvuju -oksidaciji masnih kiselina. Peroksizomi su prisutni i veini ljudskih elija. 14. RIBOZOMI (ZA OVE ORGANELE TREBA-VELICINA,OBLIK I F-JA):

Ribozomi su sitne, elektro-guste organele. Mogu biti rasporeeni pojedinano ili u nizovima (polizomi). Ribozomi ine centre sinteze proteina u eliji. Nepravilnog su oblika a veliina je oko 20*30 nm. 15. ELIJSKI ZID:elijski zid je karakteristian vrsti omota. Veina biljnih elija koji se naslanja na plazmalemu. Zajedno sa elijskom membranom, plazmolemom, predsavlja barijeru izmeu metaboliki aktivne protoplazme i spoljanje sredine, te razdvaja susedne elije. Komunikacija izmeu elija odvija se putem plazmodezmi, plazmatinih niti koje prolaze izjedne elije u susedne elije kroz uske kanalie u elijskom zidu. ini ga srednja lamela, primarni i sekundarni zid.16. VAKUOLA:

Vakuola je tipina organela biljne elije ispunjena elijskom sokom. Najee postoji samo jedna centralna vakuola dok u mladim embrionskim elijama vakuole ne postoje ili postoji vei broj malih vakuola.17. HLOROPLASTI:Predstavljaju osnovne i funkionalne najvanije plastide. To su organele od izuzetnog biolokog znaaja: njihova funkcija je fotosinteza, koja zavisi od prisustva zelenog pigmenta hlorofila. Hloroplasti se nalaze u elijama koje su izloene delovanju svetlosti. Oblik, veliina i broj hloroplasta zavisi kako od biljne vrste i tkiva, tako i od uslova spoljanje sredine. Oblik moe biti: prstenast, spiralno uvijen, ploast, peharast. Veliina je vrlo razliita, varira od 3 do 12m.

18. SKROBNA ZRNA:Skrob je najrairenija rezervna materija u eliji. Organska materija se magacionira u vidu rezervnog skroba koji se u eliji javlja u obliku skrobnih zrnaca. Skrobna zrna se obrazuju u unutranjosti leukoplasta (amiloplasti) karakteristinog oblika za svaku biljnu vrstu. Broj skrobnih zrna raste sa starou biljke. Prema grai, skrobna zrna mogu biti: Prosta jedan centar formiranja. Sloena vie centara formiranja 2,3 ili vie skrobnih zrna. Polusloena - vie centara formiranja i samo nekoliko zajednikih slojeva.

19. MALIGNA TRANSFORMACIJA ELIJE:20. APOPTOZA:Apoptoza ili programirana elijska smrt (elijsko samoubistvo) je deo ivotnog ciklusa elije koji omoguava normalan razvoj organizma tako to otklanja suvine elije. Stalan broj elija (elijska homeostaza) u organizmu odrava se zahvaljujui dinamikoj ravnotei dva suprotna procesa: elijskoj diobi i elijskoj smrti. Genetski je odreen proces koji zahteva troenje energije pa otuda i naziv programirana elijska smrt.

21. NEKROZA:

Nekroza je lokalna smrt stanica u ivom organizmu. Moe biti fizioloka i patoloka. Uzroci patoloke promjene su: prestanak dotoka krvi, mehaniki uzroci, hemijski uzroci, bakterije i njihovi toksini, gljivice i paraziti. Prema mikroskopskom izgledu razlikujemo tri oblika nekroze:

1) Koagulacijska nekroza suha nekroza

2) Kolikvacijska nekroza vlana nekroza

3) Gangrena suha ili vlana22. IZDVAJANJE HLAROFILA IZ HLOROPLASTA:

Razdvajanje pojedinih pigmenata hloroplasta u razliitim organskim rastvaraima zasniva se na fizikalno - hemijskim svojstvima samih pigmenata. U koliko se ekstrakt pigmenata hloroplasta stavi u smjesu odreenih organskih rastvaraa koji se ne mijeaju, zbog razliite molekulske mase i topljivosti pigmenata u rastvaraima, doi e do izdvajanja pojedinih frakcija pigmenata.