omprema mvm

8/18/2019 Omprema MVM

1/40

ОПРЕМА МВМ

Универзитет у Крагујевцу

Факултет инжењерских наука у Крагујевцу

ОПРЕМА МВМ- Семинарски рад –

Извршити избор ореме за утни!ко возило "#$%&'( ") са дизелмотором

Студенти* +редметни наставник*

,енад укоманови. /012304/ +ро56 др 7адивоје +еши.

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 1


2/40

ОПРЕМА МВМ

Резиме

У овом семинарском раду оиса.е се аутомобил марке &89: "; са ?то мотором6

Конкретно .е се оисивти системи на возилу @систем за наајање мотора горивомAсистемаBењаAсистем за смањење емисијеAсистем за дијагностику666C као и тендеције развоја ових

система у буду.ности6Стеен развоја моторних возила је у кораку са наредовањем технологије и у данашње

време је достигао такав ниво да остоје многобројне разли!ите врстеAкатегорије и тиови

возила6 Свако модерно возило је оремBено модерном оремомAсистемима имеханизацијом коју конструктују стру!њаци из бројних области6

Dа би остали на тржишту роизвоEа!и морају стално обоBшавати квалитет возила за

који можемо ре.и да у глобалу обухвата неколико груаA и то*

- +ре5ормансе возила @обухвата енергетскеAекслотационе и еколошке карактеристикевозилаC

-+оузданост возила @сособност обавBања свих 5ункционалних задатака у токуекслоатације у свим радним условимаC-Fкономи!ност возила

-Gезбедност возила @ обухвата комоненте квалитета које се односе на стеен сигурности

кориш.ења возила са становништва воза!аAутника и околине C6



3/40

ОПРЕМА МВМ

Садржај:

460 +одаци о возилу "HI


4/40

ОПРЕМА МВМ

1.0 Подаци о возилу Citr!" C#

,ова генерација "HI


5/40

ОПРЕМА МВМ

стеен удобности6 Седиште оседује и греја! седишта6 Ина!е седишта имају иновативна

ергономска решењаA уз велик избор унутрашњих ресвлакаA облога и бројне ореме6

Pодеран V;\\;J H: 3A3 литарски дизел мотор са 5илтером !естица има одли!не

ер5ормансе обзиром да је нови ") разан тежак 46L00 ]U6

+утници озади уживају у краBевском ком5оруA уно ростора за стоалаA колена и за

главуA а и о расоложивом ростору о ширини ") сада у сам врх онуде6

У два мања инструмента смештен је дигиталан риказ темературе расхладне те!ности и

уBа у мотору6 Xентрални део брзинометра је велики дигитални екран у којем је и

дигитални оказива! брзинеA затим комјутерA а то је уједно и ин5ормациони екран око

стања мотора6 У средини инструмент табле је екран за радио - "S уреEајA а оседује и

једноставно и е5икасно уравBање климом класи!ним рекида!има са јасно уо!Bивим

симболима6

?но што је главна карактеристика ") јест сеци5и!ан и 5еноменалан YHTVIHZ9 ###[

вешање кој9 има два оложаја ";\^;


6/40

ОПРЕМА МВМ

1.1 Техничке карактеристике:

Мотор: ди"е$* 4 %и$инд'а +о,&ав-ена $ини.,ки* 2 &у'о +уаа*

ин&е'ку$е'* 56a89 ди'ек&но у'и"#авае #о'ива * ,ме:&ен .е на+'ед и +о+'ено

Запремина; 217<

Снага ; 12) => ? 173 @A B +'и 4000 / мин

Момент ; 370 C +'и 1)00 / мин

Погон ; +'еди Мењач ; 'уни * D ,&е+ени Ослањање ; E8FaG8He IIIJ* KAP

Кочнице ; ди,кови * на+'ед ,амовен&и$и'ани 2L3 * +о"ади

2DL * MNA/ O(

Гуме ; 22)/)) Р 17 Димени!е ; 477*< Q 1LD*0 Q 14)*1 Осо"ински рамак ; 2L2

Прт#а$ник ; 4D7 9

Маса % носи"ост ; 1D00/)00 =g &еер"оар гори"а ; 71 9 Круг окретања ; 11*L 'а!"е(а )рина ; 21< = / R

*)рање 06100 = / R ; 10*0 S

Потро+ња ; L*L / )*2 / D*) 9 / 100 = Потро+ња на тесту ; D*)6


7/40

ОПРЕМА МВМ

$.0 %вод&е &а'оме&е о з&а(ају о'реме &а мо)ор&им

возилима и до'ри&о*у *ма+е+а еми*ије и ,у-е

$.1 &а(ај о'реме &а мо)ор&им возилима

Убрзаним развојем технологије данашњи инжењери роширивањем својих знања као икориш.ењем достуне технологије труде се да макисмално обезбеде отималну

екслоатацију и кориш.ење возила6 ?сновна орема на моторним возилима са ото

мотором се састоји из више системаA и могу се оделити као *

Систем за наајање горивом

Fлектро инсталације са системима за аBење смеше

УреEаји за ре!иш.авање издувних гасова

УреEаји за контролу исарења из возила

Dијагностика у возилу @OBD- On-board diagnosticsC

&ваква одела је више условна јер се су многи делови на возилу заједни!киA а и су

интегрисани са другим 5ункцијама на возилу 6 +ример за то су централни комјутери у

возилу са бројним извршним органима и више5ункционим сензорима6 +роизводне целине

се акују у модуле а се то осе реноси на монтажуAодржавањеAсервисирање и рециклирње6 У даBем делу семинарског рада говори.е се о сваком систему оједина!но6

Када се анализира 5инансијска листа трошкова око развоја нових возила онда остоје

скоро избалансиране три целине* каросеријаA огонска груа и орема6 ?вде се одоремом одразумева све што треба саобра.ају и возилима са ото и дизел моторима6

,ајизгледније римене у областима мотора СУС имају аутомати за варирање стеенакомресијеA електро-A неумо-A хидро- и други серво механизмиA електромагнетно

активирање вентила у цилиндарској главиA електро огон уми и вентилатора за хлаEење6

+отом су ту стално рисутни захтеви безбедностиA ергономије возилаA навигације итд6



8/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 36 Dоминантни трендови развоја возила и мотора

Gрој корисника модерне електронике стално расте и удео F2F- електри!них2електронскихкомоненти је од модела до модела све ве.иA слика O 6 Pодерно теретно возило има око O0

контролних F2F система са реко 3)0 сензора6

Слика 36 Удео електри!них комоненти

Xеловито рилагоEавање возила законској регулативи налаже римену каталити!ких

технологија и е5екти свих врста катализатора се своде на редуковање емисије штетних

гасова из СУС мотора6

Када се раније инсистирало на врхунским ер5ормансама ото мотора за возила онда су се

оставBали вишегрли карбураториA или код сортских возила @и авионаC оједина!ни

карбуратори на сваки цилиндар6 ,ајновије захтеве не могу исунити ознате конструкције

Ненад Вукомановић 407/2014 Page L


9/40


10/40

ОПРЕМА МВМ

- еколошкаA ре5ормулисана горива и сви огонски материјали и- висок роценат рециклинга и сировинског кружења6

Gуду.ност је у овезивању свих возила са глобалним системом озиционирања6оза! треба само уносити жеBене деонице о!екују.и од ра!унара у возилу да нуди

еколошкеA економи!неA најбрже варијанте вожње6 Улога воза!а је на овременимкорекцијама ради рилагоEавања саобра.ајним ситуацијама6 lасноA ре тога су сви утниравци осособBени за динами!ко воEењеA са варијабилном утном

сигнализацијом и централним комуницирањем са возилима у којима су бројни

интелигентни извршниA контролни и безбедносни органиA оуздани дава!и и сензори6



11/40

ОПРЕМА МВМ

$.$ /)е)&и у)ицај еми*ије издув&и а*ова

MагаEења ваздухаA воде и земBишта су нежеBене ромене 5изи!кихA хемијских ибиолошких својстава животне срединеA које могу неовоBно деловати на жива би.а или

нарушити њихове екосистеме6 MагаEују.е материје или загаEују.е сустанце @олутантиC

су остаци онога што роизводимоA користимо и одбацујемо6 Dругим ре!имаA материјаи2или енергија остају загаEују.е када се ојаве на неожеBном местуA у неожеBном

обликуA у неожеBно време и у неожеBним коли!инама6

+рема рироди загаEивања може се наравити одела и на следе.а три облика*

46 загаEивање материјамаA

36 загаEивање енергијом @отадна толотаA букаA666C иO6 загаEивање оBима сила @нр6 електромагнетскимC6

Сагоревањем бензина и дизела добија се угBен диоксид @ C иводена ара @ C6

није толико шкодBив у директном контакту A али иак има негативну улогу у о!увањуживотне средине6 Mбог неотуногсагоревања јавBају се штетни гасови као што су угBен

моноксид @"?C и несагорео угBеноводоник @Y"C6 ?ви гасови оксидирају са азотом који се

налази у усисном ваздуху и добијају се азотни оксиди @ C6

?сим ових друге регулисане или нерегулисане емисије које .е бити рисутне су*

n Fмисија !естица материје 8>I9 \>II9< @dPC је орили!но мала заA када се осматра

укуна маса @dPC6 Mбог тежег уситњавања дизел !естица и због нехомогене расоделе у

дизел горивуA дизел мотори су увек роизводили више штетних материја @димаC6n Dо недавноAтакоEе садржај сумора у бензину је био доста мањи него у дизелу6Са

наредним закономAсадржај сумора у дизелу и бензину је смањена на одговарају.и ниво6

n У рошлостиA олово @ C је такоEе било рисутно у издувним гасовимаA због уотребе

неекслозивних роизвода @или октанско обоBшањеC који садрже олово у бензину6

n Фос5ор A хлор Aбром и борон који могу бити рисутни у гориву или уBу за одмазивањ96

Сваки од набројаних гасова има утицаја на околину и то на следе.и на!ин*

-%2е&3мо&о-*ид4C56 је гас без боје и мирисаA али је врло отрован6 Смањује сособност

реношења кисеоника у крвиA а рисуство релативно мале концентрације "&изазива губитак свестиA тровање и смрт након неког времена6 ,астаје као родукт

неотуног сагоревањаA а због тога у зони богате смеше @када има вишка гориваC остоји

зависност "& од 5актора ваздуха * што је смеша богатија то је концентрација "& ве.а6-У зони сиромашне смеше не остоји зна!ајан утицај смеше на ромену

концентрације "&A увек је релативно мала6 Pањим делом се јавBа и као оследица

дисоцијацијеA односно расадања ве. 5ормираног "&6 ?вом гасу се осве.ује најве.а



12/40

ОПРЕМА МВМ

ажња и његова концентрација изнад дозвоBене границе директан је разлогнероласка возила на техни!ком регледу6

-Садржај азо)ови о-*ида4 67 директно је зависан од 5актора ваздуха k6 ,ајве.и

садржај се остиже у одру!ју благо сиромашне смеше 6 У одру!ју богате смеше скоросав кисеоник из ваздуха у!ествује у роцесусагоревања а се тек мали део веже уз азот6 У

одру!ју сиромашне смеше оада концентрација 6 oзотни оксиди су такоEе

штетни за Bудско здравBе јер надражују и оште.ују дисајне органе6 pихов садржај ути!е

и на смањење видBивостиA стварање 5отохемијског смогаA разарања озона у вишимслојевима атмос5ереA стварање штетног озона у нижим слојевимаатмос5ереA као и

стварање киселих киша6

-8C &е*аорели у2оводо&ици6 qY"q је уствари симбол који озна!ава ску разли!итих

врста угBоводоникаA остатака несагорелог гориваA који се осматрају кумулативно6

,есагорели угBоводоници иритирају слузокожу дисајних органаA у!ествују у5ормирању тзв6 q5отохемијскогq смога @од дејством сун!еве светлостиC а неки тежи

угBоводоници цикли!не структуре могу бити и канцерогени6 Y" су родукти

недовршеног сагоревања које је или отуно изостало@код неовоBних условаC или оти!у

из зона у комори у којима долази до гашења ламена6 Kо је слој у близини релативнохладних зидова комореA роце имеEу клиа и цилиндра до рвог клиног рстена и сл6

Y" у издувним гасовима може настати и услед ове.ане отрошње уBа у

мотору6 ,ајмања концентрација Y" се остиже у зони благо сиромашне смеше 6 У зонибогате смеше Y" се онаша сли!но "&A односно што је смеша богатија то је

концентрација Y" ве.а @горива има више од ваздуха а не може све да сагориCA али ораст

се догаEа и у зони сиромашне смеше6 7азлог за ове.ани удео Y" у сиромашној смеши је раније гашење гориве смеше у цилиндрима те несагоревање укуне масе горива6

- 95 о-*иди азо)а је такоEе симбол за разне врсте оксида азота6 ?ксиди азота такоEеиритирају слузокожуA у!ествују у 5ормирању реактивног озона и q5отохемијскогq смога

и у реакцији са водом стварају киселине@одговорни су за тзв6 qкиселе кишеqC6?ксиди азота

настају оксидацијом азота из ваздуха ри високој темератури и да би се они 5ормирали у

зна!ајнијој коли!ини отребно је дејство два5актора* високе вршне темературе циклуса @исод 3000 r ракти!но их немаC и

довоBне коли!ине кисеоника6 У комори се углавном 5ормира азотмоноксид@(&C који

током издувавања и касније у атмос5ери релази у азотдиоксид @3 (&C6

Све строжији законски роиси могу се задовоBити само*

46 конструкционим мерамаA36 новим каталити!ким технологијама и

O6 ре5ормулацијом горива и мазива6

?ве мере захтевају нова конструкциона и технолошка решења6 Конструктори мотора сурве интервенције урадили на систему за рирему смеше и на систему аBења са циBем

да се на самом извору смањи настајање отровних родуката6



13/40

ОПРЕМА МВМ

+рви дизел мотор је наравBен и иситан у ic(-у у oугсбургу 4Qe16 године6 ?дмахосле тога римењује се у бродовима6 Dвадесетих година на тракторе и камионеA а

тридесетих у авионе @sNтукаtC и утни!ка возила @4eOL6 i9


14/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 6 6 Ин5ормативни системи у модерном саобра.ају

$. ;у-а мо)ор&и возила

$..1 ;у-а у *ао,ра


15/40

ОПРЕМА МВМ

систем6 7ади смањења буке друмског саобра.аја оставBају се разне врсте баријерадок се на самим возилима усавршавају моториA неуматициA издувни системи итд6

У урбаним срединама бука која настаје за време вожње моторног возилаA с обзиром наосновни изворA можемо оделити у три груе*

- Gука од ролаза возила кроз ваздух6- Gука рада возила6- Gука од интеракције неуматика и возне овршине6

Gука струјања ваздуха може се де5инисати као емисијска бука која настаје услед кретања

ваздуха око и делими!но кроз возило6 Kај извор емисије буке не сматра се утицајнијим5актором буке коју возило емитује у околини@ри малим и средњим брзинамаC и због тога

не.е бити детаBније обраEен6

Gука коју ствара возило је емисијска бука коју генеришу комоненте возила које делују риокретању самог возилаA а зависи од брзине рада мотора @структурна бука мотораA

усисавање ваздухаA бука вентилатора и издувног системаC6 lа!а је код теретних возила него

код утни!кихA а наро!ито долази до изражаја ри нижим стеенима реноса6 ,а њуделује и геометрија ут>6

Gука од интеракције неуматика и возне овршине је бука која настаје услед котрBања

то!кова о овршини ута6 ?на наро!ито долази до изражаја ри ве.им брзинамаA рикојима се њен интензитет ове.аваA а истовремено смањује бука мотора@бука тада ради

уз ве.и стеен реносаC6

$..$ ;у-а &а мо)ор&ом возилу

Истраживања су оказала да на ниво буке ути!е*

- zраавост одлогеA ве.и је ниво буке која отрилике линеарно расте са ове.ањем

храавости одлоге6- Gрзина кретања возила @бука неуматика и бука реносног механизмаC-са орастом

брзине вожњеA ове.ава се бука и услед котрBања то!кова о уту6

- Стање @суво-мокроC овршине ута-утеви су у мокром стању бу!нији од сувихутеваA а разлика у нивоу буке је наро!ито изражена код мањих брзина6

- рста неуматика и његово отере.ење-неуматици који су ја!е отере.ени

роизводе ве.у буку која се ове.ава са трошењем нагазне овршине гума услед коједолази до ове.авања вибрација6

- рста одлоге ута-бетонски утеви су нешто гласнији од ас5алтних утева сли!не

овршинске одлоге ри малим брзинама кретања возилаA сама конструкција возилаима зна!ајнији утицај на ниво буке од интеракције возила и возне овршине6

У урбаним срединама брзине возила варирају и због тога је отребно деловати и на

смањење буке узроковане радом мотора као и оне од интеракције неуматика ивозне овршине6 Dеловање које се односи на обоBшање конструкције возила

обухвата низ мера везаних за смањење буке мотораA реносног механизмаA неуматика

возила и сли!но6 У вези са утицајем рада мотора на ниво буке наравBен је великинаредак6

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 1)


16/40

ОПРЕМА МВМ

lош 4e106 године донета је Dиректива1024)12''" којом су за моторна возила@аутомобилеA камионеA аутобусеC роисани дозвоBени нивои буке6 ?ва је Dиректива ради

ограни!ења буке коју роизводе моторна возила до данас доживела неколико измена и

доуна6 Fвроска комисија роисала је бројне норме које воде технолошкимобоBшањима уреEајаA ореме и самог возила6

Pоторно возило редставBа веома комлексан роизводA а се и роцена његовог утицајана животну средину не може једноставно роценити6 СвакакоA најзна!ајнији еколошкиутицај моторног возила је у току његове екслоатацијеA због токси!не издувне емисије

и емисије буке6 Mаконски роиси којима се ограни!авају нивои ових араметара се из

године у годину ооштравају6

Gука возила редставBа један од осебних роблема директно овезана са ком5оромвожњеA гледано са асекта утника у возилуA али такоEе и један од извора роблема са

еколошких асеката6 Фактори који ути!у на буку су многобројни и сви меEусобно

овезаниA што је илустровано на сл6 L6

Слика 7 6 Утицајни 5актори на буку и осцилације у кабини возила

+равилним ројектовањемA регулисањем саобра.ајног тока и техни!ки исравнимвозилом може се уно ости.и на смањењу нивоа буке6 PеEутимA како то није слу!ај у

раксиA !есто се дешава да се са буком суо!авамо када она ве. остане роблем и све што

тада можемо наравити јесте санација ве. у!ињеног6 Kаква решења су наравно уно

скуBа и зато је отребно ове.ати свест о том роблему и реаговати равовремено6

$.. Мере за *ма+е+е &ивоа ,у-е у *ао,ра


17/40

ОПРЕМА МВМ

Pере за смањење нивоа буке од саобра.аја можемо оделити на*- Pере активне заштите од буке-на извору6

- Pере за смањење ширење буке измеEу извора и објеката утицаја6

- Pере асивне заштите од буке-на емисијском месту6- Fкономске и остале мере6

+рва груа редставBа римарне мереA док су друге три секундарне мере заштите од буке6Када се осматрају римарне мереA треба разликовати врсту саобра.аја о којој се ради-друмскиA железни!ки или ваздушни6 ?вде .е се ре наведене мере разматрати везано за

друмски саора.ај као најзастуBенији у урбаним срединама6 Pере за смањење буке могу

бити на возилу и изван возила6 +ри анализи буке треба узети у обзир и алтернативне

концете огона као што су* електро возилаAвозила са горивим .елијама и хибриднавозила6

$..= Мере за *ма+е+е ,у-е &а мо)ор&ом возилу

Pере за смањење буке на моторном возилу изводе се на три места* на извору букеA у

реносу буке и на каросерији6 У рво одру!је риада смањење буке мотораA усисногсистемаA издувног система и вентилатора код којих се тежи смањивању осцилаторних

сила6 Dруго одру!је риада римени техникеA изолацијеA извора буке од околног

ростораA а тре.е обухвата редукцију осетBивости на вибрирање кабине возила узуотребу анелних ло!а6 Pогу.а места редуковања буке код моторног бозила су

риказане на слици 16

Слика 86 Pеста редукције буке на возилу


TeFU= VU=e

8WFUHa5Xa

Редук%и.а

Yуке

+неума&икаРедук%и.а Yуке

и"дуваваа!"о$а%и.а +ода

!"о$а%и.а

+'е#'аде

"ида

!"о$а%и.а

ZауYе

Редук%и.а Yуке

у,и,аваа


мо&о'а


&'ан,ми,и.е


18/40

ОПРЕМА МВМ

Код мотора као извор букеA на износ буке се може утицати уравBањем роцесомсагоревањаA затим смањењем буке конструкције мотораA и смањењем буке оклоа око

мотора6 ,а роцес сагоревања треба утицати тако да се остигне што равномернији

ток ораста ритиска у цилиндру6 У том смислу се изводи неколико остуакаубризгавања гориваA нр6 дво5азно убризгавање горива6 PеEутимA уравBање роцесом

сагоревања наје5икасније је ри малим бројем обртајаA док ри вишим није такое5икасно6 MатоA за стишавање буке мотора углавном остаје стишавање буке самеконструкције мотора и буке оклоа мотора6 У вези са тимA зидови ку.ишта мотора

требају бити наравBени од високо ригушних материјала и треба да буду што кру.е

изведени неколико ута дебBи него што је нормалноA и то од ливеног магнезијумаA а не од

ливеног гвожEа6 ,а тај на!ин се остиже крутост зидова и до 400 ута ве.а одкрутости код ливеног гвожEаA а маса им риближно једнака6 Савремени су

аутомобили отере.ени са )0 до 400 ]U изолационог материјала @углавном олимераC6

Mву!на изолација смањује букуA али тежином отере.ује аутомобил а се такоове.ава отрошња горива и емисија издувних штетних гасова6 ?елови стру!њаци

уводе систем за смањење буке c(" @oVIHZ9 (;H=9 ";JI


19/40

ОПРЕМА МВМ

.0 С-ицира)и и о'и*а)и и&*)алацију за &а'аја+е мо)ора оривом -од

возила Citr!" C#

Услови које треба да исуњавају савремени мотори конкретно захтевају од инсталација задозирање горива на дизел-моторима*

46 Kа!но де5инисану коли!ину убризганог горива за један радни циклус и њену стабилну

ериоди!ност са могу.нош.у одговарају.е ромене сходно ромени режима рада мотора6

36 Убризгавање горива у одреEеном тренуткуA у одговарају.ем трајању и о задатом закону6

O6 7асоред и дисерзију горива о заремини коморе која обезбјеEује што отунијеу!еш.е ваздуха ри сагоревању уз овоBне оказатеBе циклуса6

/6 zидродинами!ку уни5ормност с циBем обезбеEења иденти!не радне смеше о

коморама вишецилиндри!них мотора6

)6 7егулацију брзинских карактеристика убризганих коли!ина горива у зависности оджеBених карактеристика обртног момента мотора6

L6 ?безбеEење отребне коли!ине горива за стартовање мотораA стабилан разан ход иограни!ење максималног броја окретаја растере.еног мотора6

+оменути захтеви се комликују због*

аC рло кратког укуног трајања убризгавања6 Mависно од вели!ине мотора и режима радаA

ово износи свега =6

бC Pалих убризганих коли!ина о циклусу уз релативно велики однос ромене са разног

хода на уно отере.ење @4*)C6цC исоких механи!ких отере.ења @ритисци у гориву су од /00 { 36)00 |>


20/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 96 Nема инсталација за наајање дизел мотора горивом,из енергетских уреEаја и машина користе те!на горива расршена у виду 5иних каBица

или се танки слој горива наноси на овршину коморе за сагоревање6 ?ве две грубе оделеAримењене на дизел мотор @гасну турбинуCA одразумевајуA тзв6 зареминско стварањесмеше или стварање смеше утем исаравања горива са овршине @нр6 P-роцесC6 }есто

је немогу.е извршити ову оделу строго на горе оисани на!ин6 KакоA риликом тзв6

зареминског стварања смешеA наро!ито код мањих димензија комора @комресионогростора мотораCA увек остоји и извесно таложење на зид радног ростора6

?сновни разлози расршавања горива су*

аC уве.ање његове контактне овршине ради убрзања размене толоте и масеx

бC хомогенизација макрорасоделе у радном ростору мотора @у комори за сагоревањаC

или расодела ради регулисања брзине ослобоEења толоте ри сагоревањуx

цC намерна или организована нехомогена расодела горива о радном ростору мотора

ради концентрисаног заалења и сагоревања тако настале смесе @слојевито уњење илисли!ни на!ини риреме смесеC6

Када би гориво истицало од сасвим малим надритиском у ростор сагоревања !ему би

одговарала и мала брзина истицања до расршивања не би дошло6 +ове.ани али

недовоBни надритисак изазвао би расадање струјеA али структура !естица расршеногмлаза не би била добра6 +ошто је ритисак у комори у о!етку убризгавања O0 { 10 барA

задовоBавају.а 5ино.а расршавања добија се ри знатним надритисцима који

обезбеEују брзину истицања од )0 – 4)0 \2=6

7асадање струје млаза на мале каBице @расршивањеC дешава се од утицајем силааеродинами!ког отора гасне средине у коју се врши убризгавање6 Сила аеродинами!ког

отора зависи од релативне брзин9 !естица горива у ваздухуA овршине !естице уравне

на равац кретањаA 5изикалних особина ваздуха у комори за сагоревање у моментуубризгавања и вели!ина које одреEују* брзину истицања горива и 5изикалне особине

горива6

+ри великим брзинама истицања расадање струје горива о!иње одмах ри излазу из

млазнице6 +ри томе се струја млаза раскида на оједине !естице6 }естице горива које се



21/40

ОПРЕМА МВМ

кре.у у гасној средини де5ормишу се од утицајем аеродинами!ких сила и силаовршинског наона и долази до њиховог расадања на мале каBице6

7асршавање каBица догаEа се све дотле док вели!ина сила овршинског наона не буде

ве.а од вели!ине сила које изазивају расад струје6 Gрзине кретања !естица горива о

ресеку струје у ојединим тренутцима убризгавања су разли!итеA а долази до

неравномерног расадања струје млаза6 Као резултат тога образују се каBице !ији сере!ници мењају у широком дијаазону6 ,а основу ранијег може се закBу!ити да се струја

убризганог горива расала на велики број ситних каBица које образују млаз расршеноггорива6

ели!ина и расоред каBица у млазу расршеног горива може се риближно одредити

мерењем са WDo @ласер-долер анемометарC6 ,ајквалитетније расршивање има најве.и

број каBица ромера ) { 4) ~м6 ?блик млаза и расоред горива у млазу @вели!инекаBица и њихов хемијски саставC зависе од тиа млазнице и од услова средине у коју се

гориво убризгава6 Pлаз има неравилан обликA риближно кони!анA ри !ему су расоред

и вели!ина каBица доста неуједна!ени како у 5ункцији радијуса млазаA тако и у равнима

на разним растојањима од млазнице6 ,а слици 406 риказана ја структура млаза оистицању из млазнице6 Xртана линија редставBа ароксимативан облик млаза6

Стварни облик има веома разуEену соBну овршину са мноштвом обла!ака си.ушних

каBица који су овијени уназад што оказује њихово релативно заостајање у односу наостале круније !естице које родиру брже јер је кинети!на енергија ових си.ушних

каBица релативно мала а отор ваздуха је најве.и баш на ери5ерији млаза6

Слика 106 ?блик и структура млаза убризганог горива

+родорност млаза ове.ава се са ритиском убризгавања и са ове.ањем отворамлазницеA а оада ри ове.ању ритиска средине у коју се врши убризгавање и са

ове.ањем вртложног кретања средине у коју се врши убризгавање6 Утицај струјања

ваздуха @наструјавање и вртложење к•C на 5орму млаза риказано је на слици 446



22/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 116 Утицај вртложења ваздуха на облик млаза

,ехомогеност млаза у огледу вели!ине каBица у слу!ају интензивног струјања ваздуха

ружа боBе могу.ности за мешање са ваздухом6 ?во указује да добро одешено струјањеваздуха у цилиндру дориноси расршивању гориваA односно боBем остварењу смеше6

+римери намерно изазваног вртложног кретања ваздуха у моторуA које обоBшава мешањегорива и ваздуха дате су на слици 436 и слици 4O6

Слика 12 [е.,&во ,+и'а$оидно# у,и,но# кана$а на и"а"ивае

в'&$о\но# к'е&аа ва"дуZа у мо&о'у



23/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 13 ]&и%а. де^$ек&о'а на к'у\но к'е&ае ва"дуZа у %и$инд'у

мо&о'а

_од ди"е$ мо&о'а доминан&ан у&и%а. на у'и"#авае и 'а,+'и:ивае

#о'ива има ,и,и&ем додаваа #о'ива



24/40

ОПРЕМА МВМ

=.0 >звр?и)и из,ор и о'и* -2у(&и елеме&а)а и&*)алације за &а'аја+е

мо)ора оривом -од Citr!" C#

Код дизел-мотора систем за наајање и убризгавање разликује се од система за наајањекод бензинских мотора6 Код дизел мотора гориво се убризгава у цилиндар од високим

ритиском6

,еки од основних елемената за наајање горива су*

-+ума ниског ритиска

-+ума високог ритиска

-GризгаBка

-€реја!и ваздуха у цилиндрима мотора

-Филтер за гориво

Пум'а &и*-о 'ри)и*-а-има задатакA као и код ото мотораA да обезбеди довод горива из

резервоараA реко 5илтера за гориво до уме високог ритиска6 ?ва ума налази се на

уми високог ритиска6 У ве.ини слу!ајева то су клине умеA а реEе мембранске6

@ил)ер за ориво је саставни део система за наајањеA и назива се 5ини 5илтер 6 pегов је

задатак да све цестице мехеницког орекла задрзи и да не дозволи да досу у уредјај за

убризгавање6

Слика 146 +ума ниско ритиска код дизел мотора

Пум'а ви*о-о 'ри)и*-а- има задатак да убризга одреEену коли!ину горива у цилиндреA

од одреEеним ритискомA у одреEено време и о одреEеном расореду6 +огон добија од



25/40

ОПРЕМА МВМ

брегастог вратила мотора6 С`обзиром на то да ова ума ствара велики ритисакA гориво

реко металних цеви стиже до бризгаBки које реко отвора гориво убризгују у ростор за

сагоревање6

;риза2-а- има задатак да обезбеди убризгавање горива у ростор за сагоревање6 Gрзина

и на!ин убризгавања горива код дизел мотора зависе од конструктивног облика бризгаBкеи брега у уми6 Карактеристика бризгаBки намењених за моторе са директним

убризгавањем је у томе сто се омо.у њих врши убризгавање горива од ве.им ритискомA

који износи 4)0-3)0 бара6

Слика 15 6 Изглед бризгаBке

Aреја(и ваздуа у цили&дрима мо)ора-Користе се код дизел мотора због сеци5и!ности рада дизел мотора да би брже дошло до услова загревања ваздуха и нормалног аBења

дизел горива6

+ре него што окренемо хладан мотор укBу!ују се греја!и када усоставимо контакт

кBу!ем са!екамоA док нам индикатор не окаже да се остигао отребан стеен

загрејаности6 ,акон тога окре.е се мотор6

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 2)


26/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 4L6 Индикатор на инструмент табли који сигнализира да су греја!и у 5ункцији

@ил)ер за ориво -+осле сваке замене моторног уBа треба контролисати 5илтер горива

на евентуални водени талог6 ,а 5илеру остоје два вијка – завртњаA један је са горњеA а

други је са доње стране 5илтера6 Kреба их олабавити – отустити тако да вода изаEе из

5илтера6 Када се уместо воде ојави горивоA одмах треба затегнути оба вијка6

,е треба доустити да се 5илтер исразни и да се јави ваздух у 5илтеру уместо гориваA јер

обезваздушавање је сложена радња6 Уколико вам се деси да мора да се стартујете моторA а

да је редходно резервоар или 5илтер био разанA мора се стартовати мотор до O0 секунди6

Kо мора да се ради тако дуго јер гориво треба да оуни систем за довод гориваA ако мотор

није стартовао одмахA оновити остуак6

Уколико мотор ради у отежаним условима @ве.а влажност ваздуха-риморски крајевиA

екстремно висока или ниска соBашња темератураA као и у великој разлици измеEу

дневне и но.не темературеCA 5илтер треба !еш.е контролисати6

Слика 17 6 Изглед 5илтера за гориво

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 2D


27/40

ОПРЕМА МВМ

#.0 >з,ор аде-ва)&е о'реме за &а-&ад&у о,раду издув&и а*ова &а

возилу Citr!" C#

Mа ово возило изабран је следе.и систем*У итању је стандарди једноструки @трокомонентниC катлизатор који има улогу

ретварања штетних издувних гасова @ C у 6 ,аравно да се

рименом ових уреEаја то не дешава у отуности али итекако дориноси смањењу

штетне емисије6 Dанас се искBу!иво уотребBавају регулисани једноструки или

вишеструки катализатори с троструким деловањем6 Kроструко деловање зна!и да се

каталити!ки третирају сва три штетна издувна гаса @ C6 +ојам регулисани

катализатор озна!ава да се исред катализатора налази сензор који ра!унару возила шаBе

сигнал у којем радном одру!ју мотор ради како би се смеша гориво - ваздух на улазу у

мотор задржавала што дуже у стехиометријском радном одру!ју @km4C 6 +ојам

једноструког или вишеструког катализатора озна!ава у колико ку.ишта је смештен

катализатор6 +оложај катализатора у издувном систему највише зависи од темературе

издувног гаса на уградбеном месту катализатора6



28/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 186 Стандардни катализатор

Снага коју може да развија клини мотор са унутрашњим сагоревањем горива и

оксиданата из ваздухаA је лимитирана брзином којом мотор може да се уни ваздухомA

односно смешомA брзином којом може да се ствара зааBива смеша и кона!но брзином

којом се родукти сагоревања могу да одстране из мотора6 ?бзиром на на!елну зависност

која остоји измеEу стеена уњења @ C и кое5ицијента заосталих гасова @C следиA да за

остизање што ве.е вредности стеена уњењаA кое5ицијент заосталих гасова мора да

буде што мањи6 Из ових оштих оставки следе задаци усисне и издувне инсталације на

мотору у условима широког одру!ја роменBивих режима рада*

- Конструкција инсталација мора да обезбе‚ује што мањи утрошак енергије у току измене

радне материјеA тј6 треба тежити минималним оторима у усисној и издувној инсталацијиA

тј6 ƒ „ 0 и ƒ „ 06

- +равилним избором геометријских односа ојединих конструкционих димензија

инсталацијеA избором облика и расореда код вишецилиндри!них мотораA треба да се

обезбеди такав закон временске ромене ритиска m @…C исред усисног и m @ @…C

иза издувног вентилаA који даје у одреEеном временском интервалу што је могу.е ве.и ад

ритиска у односу на ритисак у цилиндруA а то уз остале овоBне услове треба да

обезбеди што ве.у вредност и што мању вредност @динами!ко уњењеC6

- ,а вишецилиндри!ним моторима са унутрашњом риремом смеше мора да се остигне

што боBа уједна!еност расоделе ваздуха о цилиндримаA тј6 стеени уњења ојединих

цилиндара треба да буду једнаки*

а на вишецилиндри!ним моторима са соB>шњом риремом смеше треба обезбедити

уједна!еност расоделе горива @у смешиC о цилиндримаA тј6 кое5ицијенти вишка ваздуха

требају да буду једнаки*

У овом слу!ају усисна инсталација има осебну улогу у риреми смеше @исаравање и

мешање гориваCA оготово у слу!ају ниских темература околине6 Исто важи за издувну

инсталацију6 Kреба да се обезбеде што мањи аеродинами!ки оториA висока разлика

ритиска у моменту максималног временског ресека вентила и треба тежити да се

остигне код вишецилиндри!них мотора једнакост кое5ицијената заосталих гасова*

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 2L


29/40

ОПРЕМА МВМ

Конструкцијом инсталације треба да се обезбедиA да она не остане додатни извор буке

@резонаторC6 ,а издувну инсталацију се нај!еш.е додају осебни ригушива!и букеA која

се ствара осцилацијама ритиска узрокованих струјањем родуката сагоревања из

цилиндраA локалном брзином звука у рвој 5ази ражњења6

Усисне и издувне инсталације савремених мотораA оготово за трансортна возилаA се

оремају додатним уреEајима у циBу смањења емисије штетних комоненти @

несагорјелих CA као*

- уреEајима за рециркулацију родуката сагоревањаA

- уреEајима за додавање воде и др

?ви уреEаји се монтирају на усисну инсталацију6 УреEаји уграEени на издувну инсталацијуслуже за деконтаминацију родуката сагоревања ре њиховог исуштања у атмос5еруA

као*

- уреEаји за накнадно сагоревање @ и несагорелих Cx

- катализатори @ Cx

- осебни 5илтери @ и !аEC6

Конструкција усисно-издувног система рехрањиваних мотора треба да задовоBава

додатне захтеве6 Као рвоA концеција инсталације треба да исуњава услове које наме.еизабрани систем рехрањивања @8mV;J=I6 H:H g m V;J=I6C6 Kии!ни римери ринцииј>лних

изведби усисно-издувних система са KК риказани су на слици 4e6



30/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 196 Конструктивне концеције усисно-издувних система за разне услове рада гасне

турбине



31/40

ОПРЕМА МВМ

B.0 ија&о*)и(-и *и*)еми &а возилу 45DE3 5"DFrGEiFH"IitJI6

?бавеза да у току !итавог животног циклуса возила задовоBавају важе.е еколошке

границе је довела до развоја нових дијагности!ких система6 ?ни региструју

неисравности свих уреEаја одговорних за емисију из возила и омогу.ују да се танеисравност заамти у FУl @електронској уравBа!кој јединициC6 И то на такав на!ин да

се може ро!итати и адекватно интерретирати* као ексрес дијагностика код воза!аA као

обавезна ставка у бази одатака рво у сервисуA а онда у развоју код роизвоEа!а зара.ење оузданости6 Kако су настали &J R;>UJ;=IHV @&RSC системи који су

данас рисутни у свим савременим аутомобилима6

&RS @&J R;>UJ;=IHVC дијагностика на возилу је термин који одразумева сособност

самодијагностике возила и комуницирање возила са соBашњим светом6 Pодерни ?GD

стандард омогу.авају власнику или сервисеру увид у sздрастевноt стање возила и

омогу.ено је тренутно ра.ење араметара у возилу6 Када се јави квар на возилу у раду

мотора или неког уреEајаA ра!унар тог возила детектује грешку а воза! се обавештаваутем PИW ламице док истовремено ра!унар меморише грешку6 Kа грешка се може

иш!итати кориш.ењем неког дијагности!ког уреEаја6 ,акон иш!итавања квара2грешкеследи отклањање квара на возилу6 Када говоримо о &RS -у можемо да говоримо о &RS -#

и &RS -##6 елики недостатак ?GD-# је у стандардизацији то јест сваки роизвоEа! је имао

свој рикBу!акA своје ротоколе и код грешке6 ?GD-## @&J R;>UJ;=IHV ## j9J9IH;JCодносно друга генерација дијагностике на возилима де5инише врсту дијагности!ког

рикBу!акаA ротоколе и кодове грешака6+оред тогаA у односу на &RS # има додатке за

ра.ење* е5икасности катализазораA изостанка сагоревањаAсистема за рикуBање

исарења из резервоараAсистема секундарног ваздуха и ра.ење ротока кроз вентил за рециркулацију издувних гасова6

Као резултат ове стандардизације један дијагности!ки уреEај може ристуити ра!унарубило ког возила и концеција ?RS је риказана на слици6

Слика 20. Концеција дијагностике на возилу



32/40

ОПРЕМА МВМ

Ра(у&ари2модули

+оједина!ни †ра!унари† који се налазе у возилу називају се контролни модулиA модули

или контролери6 pихов задатак је да надгледају и контролишу рад области за коју сузадужени6 Kако на ример најважнији ра!унар2модул у возилу је FУl @'"‡ 'JUHJ9 ";JI;


33/40

ОПРЕМА МВМ

Слика 21. Dијагности!ка ути!ница са ознакама контаката–инова

Mа разлику од &RS -# рикBу!акаA који се онекад налази исод хаубе возилаA &RS -##дијагности!ки рикBу!ак је оставBен унутар возила на месту које је ристуа!ноA али и

зашти.ено од слу!ајног оште.ења6 ,ај!еш.е се налази близу воза!евог седишта или

воланаA а оби!но иза икслеA исод остоBа за мења!A кутије осигура!а и сли!но6

+рограми за аутосервисере имаhу велику базу возила која омаже у лоцирању &RS -##рикBу!ка у возилуA уградња рикBу!ка варира за разли!ите роизвоEа!е и моделе6

Слика 22. +римери локација &RS -## дијагности!ког рикBу!ка

Lому&и-ација *а возилом 3 Про)о-оли



34/40

ОПРЕМА МВМ

+ротоколи су оједноставBено ре!ено језик на коме дијагности!ки уреEај комуницира савозилом6 У ве.ини возила имлементиран је само један ротокол6 +о равилуA можете

одредити који ротокол је на возилу гледају.и расоред контаката дијагности!ког

рикBу!ка Sˆ"-а6 озило коматибилно са &RS -## може користити било који од етротокола* _c' ‰4Q)0 dwiA _c' ‰4Q)0 gdwA #_& e4/4-3 rˆ ˆHJ9A #_& 4/3O0 rwd3000A

#_& 4)1L) "c(6+ротоколи за римену на возилима морају имати следе.е основне карактеристике*

- висока интеграбилност укомонована са осталим комонентама и системима

возила у целинуA тј6 вероватно.а ојаве слу!ајних грешака треба да је безна!ајна и

да не ути!е на 5укционисање возилаA

- 5ункционална рилагоEеностA тј6 максимално време !екања на ренос иренос ин5ормације треба да буде довоBно кратко тако да не омета уравBањеA

- кон5игурабилност мреже тј6 мрежа се може лако роширивати и моди5иковатиA

- оторност на грешке тј6 комуникација се мора обновити када се отклони грешкаA а

достојање резервног канала је ожеBноA а онекад и неоходноA- минималан број меEувеза тј6 свака додатна веза односно конектор

ове.ава вероватно.у ојаве грешкеA

- димензионо и 5унционално рилагоEени конекториA

- електромагнетска коматибилностA

-оторност на утицаје околине - темературуA влажностA вибрацијеA рашинуAкаBице гориваA уBаA мазива и тдA

- ниска цена6

>&ди-а)ор*-а лам'ица -вара

i#ˆ @i>:^bJVIH;J #JTHV>I;< ˆHUŠIC индикатор квара мотора на командној табле озната још

као q "Š9V] 'JUHJ9q ламица6 Систем власнику возила ружа 5ункцију равовремене

индикације квара на командној табли ламицом q"Š9V] 'JUHJ9q6 Када статрујете моторA q"Š9V] 'JUHJ9 q ламица треба да се укBу!и на краткоA индицирају.и да је &RS систем

среман да изврши дијагностику могу.их неисравности6 lедном када се усостави стање

неисравности @детектује се два ута у току возног циклусаC сигнална ламица .е сеуалити и остати уаBена и у слу!ају када то стање није континуално-стално6 Kада се у

меморију FУl уисује и код квара6 Wамица .е остати уаBена и осле следе.ег

стартовања мотора !ак и ако стање неисравности више није рисутно6 ?GD систем можеда угаси ламицу само ако се неисравност не ојави током три следе.а возна циклуса6

FУl у возилу има могу.ност да заамти тренутне вредности стања сензора и актуатора

@темература мотораA број обртаја мотораA оложај летираA ритисак гориваA ритисак уусисној граниA брзина возила итд6C у тренутку аBења q "Š9V] 'JUHJ9 q ламице6 ,а тај

на!ин се омогу.ује увид у стање које је изазвало аBење ламице омо.у сецијалнедијагности!ке ореме6 Kи одаци се зову ‹5иксирани одациs 6 Уколико се квар који је

изазвао аBење сигналне ламице не ојави оново у току три кориш.ења возилаA долазидо гашења ламице6

ија&о*)и(-и -од -вара



35/40

ОПРЕМА МВМ

+од S$" @SH>UJ;=IHV $


36/40

ОПРЕМА МВМ

&RS стандард омогу.ава и тренутно ра.ење араметара у возилу то јесте о!итавањеодатака уживо %$S @%9>: $H\9 S>I>C6 &RS систем одатаке уживо добија мерењем са

сензорима6 Kако на ример можемо да ратимо одатке о броју обртаја мотора %di

@%;I>IH;J d9< iHJbI9CA асолутној озицији гасаA отрошњи гориваA ритисак у усиснојграниA роток ваздухаA темератури ваздухаA темератури расхладне те!ностиA брзини

кретања возилаŒ итд6 Pоже да се раде оједина!на о!итавања @ра.ење индивидуалнихвредностиC или истовремено могу бити риказана више араметра6 Dијагности!кирограми могу о!итавање одатака уживо да рикажу број!ано или у гра5и!ком облику6

Слика 246 +римери кодова грешака 7?

А-)ивација -ом'о&е&)и

oктивација комоненти c"$ @";\8;J9JI cVIHZ>IH;JC је дијагности!ки систем где

дијагности!ки уреEај може да реузме контролу над одреEеним модулом2комонентом увозилуA то јесте контролни систем возила реушта контролу дијагности!ком уреEају да

контролише или измени излазни сигнал6 lедноставније ре!ено одреEене комоненте на

возилу се могу активирати ради теста6 ,а ример на овај на!ин дијагности!ки уреEај можеда qнатераq вентилатор за хлаEење мотора да ради6 Ком модулу2комоненти и на који

на!ин може да се ристуи доста зависи од дизајна уравBа!ког система возила6Прорамира+е

cS‰ @cThb=I\9JC одешавање или рограмирање сада у наредне 5ункције6 ?не ружају

разне могу.ности рограмабилних ромена на контролном модулу то јесте дозвоBавајуромену вредностиA араметара и2или одешавање контролног модула који одржава ову

5ункцију6 ажно је ре.и да не смеју да се користите ре него што се добро роу!и

сервисно уутство о возилу6

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 3D


37/40

ОПРЕМА МВМ

Lодира+е

Кодирање "&S @";THJUC је наредна 5ункција где дијагности!ки уреEај додаје нову

ин5ормацију2код у контролни модул6 +римери кодирања су кодирање нових контролних

модулаA кодирање инструмент таблеA кодирање кBу!еваA или замена комлетногуравBа!ког система6 И за ову 5ункцију гласи равило да не смеју да се користите ре

него што се добро роу!и сервисно уутство о возилу6



38/40

ОПРЕМА МВМ

%реMаји за дија&о*)и-у

Dа би уоште о!итали квар на возилу неоходан нам је одговарају.и дијагности!ки уреEај

који се овезује са возиломA та!није са електонском уравBа!ком јединицом а реко ње сасистемиа на возилу6 Mа разли!ите роизвоEа!е имамо разли!ите дијагности!ке уреEајеA

команија R&_"Y се ту издваја јер рави мултиракти!не универзалне дијагности!ке

уреEаје6Dијагности!ки уреEај КK_ ))0 је намењен дијагностици на свим утни!ким возилима

родаваним на евроском тржишту укBу!ују.и и возила роизведена у oзији и oмерици6

?вај веома мо.ан дијагности!ки алат @КK_ ))0C са својим новим адатером @У-боксC који је уједно и мултилексер ради дијагностику и на најновијим возилима са "c(

ротоколом6 КK_ ))0 оседује уграEен двоканални осцилоско6

Ненад Вукомановић 407/2014 Page 3L


39/40

ОПРЕМА МВМ

N.0 а-2у(&а разма)ра+а и )е&де&ција развоја о'реме МВМ *а изел

мо)ором:

,аредни стратешки задатак за инжењере је 5лексибилно оремBена нова конструкцијамотора у којој се рема отреби обавBа отоA дизел или било који други е5икасан и

еколошки отимизован циклусA сагоревање резултира високом емисијом !естица и азотних

оксида6 ,ови мулти-роцесни ?K?2 дизел мотори решавају роблем емисије дима и

азотних оксида тако што .е на режимима великих отере.ења радити о ото циклусу који

нема роблемеA @GM-R;=VŠ >Š: 2 R;=Š бројCA а трокомонентни катализатор @$w"C редукује

6

исоке максималне темературе имају за оследицу релативно високу сирову емисију

али ри раду са стехиометријском смешом трокомонентни катализатор има

максималан у!инак6 Квантитативни на!ин ромене отере.ењаA ригушним летиромA

оред ниског стеена комресије има за оследицу малу е5икасностA нароцито на

арцијалним режимима рада6

УвоEење турбо натуњења је рва смерница ка симбиози ото и дизел мотора6 Kурбо

уњење код ото мотора одиже механи!ка отере.ењаA а код дизел мотора терми!ка

отере.ења6 Kоме додајемо и друге технолошке сли!ности у које садају коморе са

директним убризгавањем код дизел мотора и директно убризгавање бензина у цилиндре

код ото мотора6

DаклеA идеални мотор би требао да има* роменBив стеен комресијеA високу ексанзију

и алтернативни рад са хомогеном и нехомогеном смешом6 Kако би добра економи!ност

била остварена високим стееном комресије и ексанзије без гушења у усисном воду6 ,а

високим отере.ењима мотор би радио са хомогеном смешомA у слу!ају рада са

стехиометријском смешом е5икасност катализатора била би максималнаA а би емисија

таквог мотора била ниска6 7еалност оваквих идеја има своју редисторију6 Kо су код дизел

мотора верзије P и D система сагоревања6

У рилог говори и !ињеница да сеA на свом развојном утуA ото и дизел моториA ролазе.и

5азе усавршавањаA све више риближавају један другоме са крајњим циBем стварањем

мултироцесног ?K?-дизел мотора6



40/40

ОПРЕМА МВМ

Oи)ера)ура

Ž4‚ +еши. 76A С6 +еткови.A С6 еинови.A* ‹i;I; Z;uH:> – ;8sA Pашински 5акултет у

Gања Wуци и Крагујевцу 304O6

Ž3‚ R;=VŠˆHZ9@>bI; =Š;8C oустралијаA 4Q6046304L

ŠII8*226|;=VŠ6V;\6>b2V;JI9JI2:>JUb>U942ŠI\:2HJT9a6>=8

ŽO‚ "HI

omprema mvm

Documents