Kovačević Lena 798/z

Miona Perišić 806/z

Oresundski most(Öresund Bridge)

Oresundski most (Švedski: Öresundsbron, Danski: Øresundsbroen, službeno Øresundsbron) je kombininovani most-tunel nad Oresundskim vratima koji povezuje gradove Kopenhagen u Danskoj i Malmö u Švedskoj. Most premošćuje moreuz Oresund i prvi put je od ledenog doba, to jest posle sedam hiljada godina, povezao Švedsku sa kontinentalnom Evropom. Dugačak je 16 kilometara, uzdiže se 55 metara iznad površine mora i koštao je tri milijarde dolara.

Oresundski most je najduži kombininovani most-tunel za automobilski i vozni promet u Europi te najduži most na svetu koji prelazi neku državnu granicu.

Izgradnja mosta počela je 1995., a posljedni dio je ugrađen 14. oktobra 1999. Most je službeno otvoren 1. jula 2000. te je pušten u promet istog dana.

Na samom početku promet na mostu nije dostigao očekivani intenzitet čemu je u najvećoj meri doprinela skupa mostarina. Tokom 2005. i 2006. zabilježen je brz rast intenziteta prometa na mostu. Taj se fenomen delomično objašnjava selidbom određenog broja Danaca iz Danske u Švedsku (zbog nižih cena života i povoljnijih nekretnina) koji mostom redovno putuju na posao u Dansku.

Od 2008. jednokratni prijelaz mosta za automobil je koštao DKK 260, SEK 325 ili EUR 36. Za redovne korisnike mosta postoje značajni popusti do 75%.

U 2007. godini most je prešlo oko 25 miliona ljudi, od toga 15,2 miliona automobilima i autobusima te 9,6 miliona vozovima.

Sa tehnološkog stanovišta, most Oresund predstavlja pravo čudo tehnike - iako je deseti po veličini na svetu, to je najduži kombinovani drumsko-železnički most na zemljinoj kugli.

I nije samo most. Ova veza između kontinentalne Danske i poluostrvske Švedske sastoji se iz 3 dela i to od četiri kilometra dugog tunela sa danske strane i mosta dugog osam kilometara sa švedske, koji se spajaju na četiri kilometra dugom veštačkom ostrvu nazvanom Peberholm, napravljenom na sredini Oresundskog moreuza.

Mostovni deoNajviši stub mosta visok je

204 m. Mostovni deo je ukupne dužine 7,845 m što je otprilike polovina udaljenosti danskog i švedskog kopna. Masa mostovnog dela iznosi 82,000 tona. Šine za vozove se nalaze ispod drumskih traka. Plovidbena visina mosta je 57 metara ali uprkos tome većina morskog prometa se odvija preko Oresundskih vrata koja se nalaze nad tunelom.

Na polovini puta između dva kopna nalazi se umjetno ostrvo Peberholm gdje ujedno i završava mostovni deo konstrukcije te počinje tunelski deo.

Ostrvo je dugačko oko 4 km, široko nekoliko stotina metara i službeno pripada Danskoj. Ostrvo nije naseljeno i na njemu se nalazi prirodni rezervat.

Ostrvo Peberholm

Tunel Drogden

Veza između ostrva Peberholma i najbližeg danskog kopna je tunel Drogden (Švedski: Drogdentunnelen).

Tunel je dugačak 4,050 m od čega se 3,510 m nalazi ispod mora. Razlog za izgradnju tunela umjesto nastavka postojeće mostne konstrukcije bila je prevelika blizina aerodroma u Kopenhagenu.

Projekat Oresundskog mosta se zasnivao u velikoj meri na saradnji, poverenju, otvorenosti i transparentnosti-koja je bila glavni činilac za uspeh projekta.

Izazov je bio da se stvori most koji će biti izgrađen tako da bude ekološki motivisan, tehnički moguć i finansijski razuman i da spreči bilo kakve štetne efekte na životnu sredinu.

Ovaj most je bio prvi projekat na kome su danski i švedski timovi radili zajedno.

Projekat kao što je Oresundski most je pravo inženjersko čudo, medjutim upravljanje projektom i strateška analiza rizika su bili isto toliko važni.

Pregled projekta

Od samog početka, projektni tim je radio na tome da identifikuje prioritete rizika i da uspostavi plan u slučaju nepredvidjenih uslova ili nepovoljnih prilika.

Tokom projektovanja u periodu od 1993-95 god. tim je bio usmeren na optimizaciju troškova.

Ostale aktivnosti su uključivale konsultaciju sa vlastima u cilju dobijanja saglasnosti, uspostavljanja administrativnih procedura, razvijanja dizajna u nekim detaljima, i pripremi tenderske dokumentacije.

Kvantifikacija procene rizika ljudske bezbednosti je sprovedena na sveobuhvatan spisak opasnosti i zaštite od:

• požara,

• eksplozija ,

• saobraćajnih nesreća,

• sudara brodova,

• avionsih sudara,

• ekoloških opterećenja

Projekat je uključivao veliki kompenzacioni posao-bagerovanje ,da bi se održao protok vode u moreuzu, i izvukao materijal koji je korišćen za kreiranje veštačkog ostrva-Peberholm.

Baltičko more je najveći organ na svetu slane vode sa jedinstvenim morskim ekosistemom, koji zavisi od protoka slane vode i kiseonika sa Severnog mora. Oresundski most je stoga dizajniran da nema uticaj na morsku sredinu.

Projekat Oresundskog mosta osvojio je IABSE (International Association for Bridge and Structural Engineering) 2003 za inovaciju planiranja i upravljanja građevinskim tehnikama, kao i zaštite životne sredine.

Projekat Oresundskog mosta je bio jedan od prvih projekata u Švedskoj gde je zabeleženo LTAR (Lost Time Accident Rate), gde je bilo oko 11 nesreća na milion sati rada na čitavom projektu, u poređenju sa prosekom od preko 20 nesreća u Švedskoj koje su se dogodile u to vreme. Sigurnosne mere uključuju detaljno planiranje aktivnosti u građevinarstvu, bezbednosnu obuku i obrazovanje, inspekcije po bezbednosti menadžera i zdravstvenih provera.

Zaposleno je oko 2.000 radnika koji su bili na licu mesta u bilo kom trenutku , a oko 95 % radne snage je iz Oresund regiona. Tokom vrhunca izgradnje, oko 5.000 radnika je direktno uključeno u projekat, uključujući i radnike koji su vršili prefabrikaciju materijala u Španiji, gde su izgradjeni nosači čelika i betonske palube.

Pošto je reč o tipično skandinavskom projektu, most je sagrađen na principu danskih "Lego" kockica i švedske "Ikee" - od svojevrsnih gotovih blokova za gradnju tunela i mosta.

Na primer, tunel nije bušen pod zemljom. On se sastoji od 20 masivnih gotovih deonica koje su proizvedene na kopnu sa unapred ugrađenim cevima za drum i železnicu. Deonice su prevezene na more i spuštene sa barži u udubljeno usečeno morsko dno. Svaka deonica je veličine dva fudbalska terena i teška je 55.000 tona.

Automobili prelaze Oresundski moreuz na gornjem nivou mosta, dok vozovi prelaze donjim nivoom.

Galvanizovani čelik od koga je most napravljen svetluca na suncu, a obojeni delovi pokriveni su specijalnom crnom bojom koja upija svetlost i u svako doba dana reflektuje boje iz okruženja.

Ovo čudo graditeljskog dostignuća sagrađeno je znatno pre roka, za samo četiri godine i jedan mesec. Tokom gradnje je poginuo jedan radnik.

Uticaj ovog projekta će neosporno biti ogroman. Pošto povezuje dve zemlje i dva grada, očekuje se da će most praktično pretvoriti Kopenhagen i Malme u jedinstvenu multinacionalnu metropolu kao i poboljšati razvoj i ekonomski rast u regionu.

Zahvaljujući ovom materijalnom mostu, već se uspostavljaju i psihološki mostovi. Velika su očekivanja da će ovaj region, u kojem je skoncentrisano 20 odsto ukupnog

bogatstva Danske i Švedske, postati nordijska baza moći i kapitala. U njega se već preseljavaju velike kompanije iz Stokholma. Zbog visokih poreza i relativno visokih cena kuća, promet se u prvo vreme obavljao

više iz pravca istoka na zapad nego obrnuto. Projekat pokazuje kako dve zemlje mogu zajedno da kombinuju svoje resurse i

proizvode. Oko 17.000 ljudi putuju preko mosta na dnevnoj osnovi. (prikazano na slici ispod)

ZAKLJUČAK

Oresundski most je primer transnacionalne saradnje. Zamisao za izgradnju fiksne veze između dveju zemalja započeta je prvi put još pre 112 godina. Godine 1991. vlade su konačno potpisale sporazum za njegovu izgradnju.

Devet godina planiranja, projektovanja i izgradnje dale su pravo graditeljsko čudo.