pas - prirucnik

PAS

Beograd, 2009

Oliver Kne`evi}

KOME JE NAMEWEN OVAJ PRIRU^NIK?

Ovaj priru~nik je namewen onima kojitek nameravaju da nabave psa, onima kojima jepas nenadano i nedavno dospeo u ku}u, kao ionima koji ga ve} imaju, a nisu upu}eni u svewegove potrebe.

Od nabavke, preko prvih dana u novomdomu, do zrelosti i {tewewa, sve je obja{wenona jednostavan na~in.

Potrudili smo se da ~itawe ovog pri -ru~nika bude lako, tako da je donekle razumqivi deci, kojoj je gajewe psa mala obaveza, aliobaveza koja ima vaspitnu ulogu, jer razvijaodgovornost.

@elimo Vam da uz pomo} ove kwi`icelako i brzo uspostavite pravi odnos sa Va{imnovim ~lanom doma}instva!

Autor

Pas

O PSU

Pas ima du{u. On voli, mrzi, raduje se, tuguje, igra se,

peva, qubomoran je...Sti~e navike kao i mi, radi ono {to mu

prija, a prihvata zabrane koje mu name}e ìvotu dru{tvu.

Pas moè da nau~i da razume qudskigovor, ton i na~in na koji mu se obra}amo. On jedru{tven i aktivno u~estvuje u porodi~nomìvotu.

Ima svoj “govor”: kada se raduje, veselolaje i vrti repom; kad je besan qutito laje ireì i sav se nakostre{i, a kad ga ne{to boli -cvili i podvije rep. Voli i da se dovikuje - ako~uje drugog psa da laje, odmah }e mu odgovoritilaveòm. A ume i da zavija, kad je sam ili kad jeu dru{tvu qudi koji pevaju ili sviraju. Tanavika mu je ostala od predaka, vukova.

7

8 Pas

Psi izme|u sebe imaju prijateqe i nepri-jateqe. Kada se na|u s prijateqem, obraduju se,iskaù privrènost wu{kawem i lizawem, pase poigraju. A ~im ugledaju neprijateqa, reè,laju, a ponekad se i potuku.

Pas je kavaqer. Mu`jak nikada ne}e danapadne ènku, niti }e veliki i jak pas danapadne malog i slabog.

Psi se zaqubquju. I to ne samo kada ihtera nagon za parewem. Oni umeju da se zaqubeisto kao i mi, u nekog ko im se tek tako svidi. Ionda ne prime}uju ni jednog drugog psa.

Pas i sawa. U snu, ponekad laje i mrdanogama kao da tr~i.

Pas je odan, a ova vrlina je toliko izra -èna da je u{la i u poslovice.

I pse}a qubav je legendarna. Pri~e da jepas danima leào na grobu svog gospodara, kakoje od àlosti prestao da jede, pa je uginuo, nisuizmi{qene.

Pas je zabavqa~, lovac, ~uvar, trka~,vodi~ slepih, spasilac zavejanih, policajac,borac, ov~ar...

Pas 11

O IZGLEDU I ÛLIMA

Po izgledu i obliku tela u stara vreme-na, qudi su razlikovali pet rodova pasa:

– {picevi – smatra se da su to najstarijievropski pripitomqeni psi. Poti~u saKavkaza. Karakteristi~ne su im kratka,{iqata wu{ka, kratke, na}uqene i trouglasteu{i, kitwast rep izvijen prema le|ima. Dlakana glavi im je kratka, a na telu duga i prava.Sluìli su kao ~uvari.

– obi~an pas (skitnica) – sme|e-crveneboje, sredwe-duge dlake, uzdignutih u{iju iopu{tenog repa. Sli~an je divqim psima kojiìve se u ~oporima u Africi, ju`noj Aziji iMesopotamiji.

– ov~ar – rastresite sredwe-duge dlake,{iroke glave, jakih ~equsti, kitwastog i povi-jenog repa. Ima sna`no telo i {ape. Vrloodvaàn. Postojbina su im stepe i pustiweIrana.

12 Pas

– hrt – visok i vitak, fine dlake. Vrlobrz, kori{}en za lov. Poti~e od abisinskogvuka. U grobnicama faraona u Egiptu na|eno jevi{e slika ovakvih pasa.

– doga – visoka je oko 80 cm, ima sna`notelo, kratku dlaku. Glava ~etvrtasta, rep sred-we duìne. ûvar. Poti~e od tibetanskog vuka.

Ukr{tawem ovih osnovnih tipova u da -na {we vreme je razvijeno preko trista razli -~itih rasa pasa, {to je najve}i broj pasminame|u svim ìvotiwama.

Iako se rase me|usobno razlikuju i svakaima svoju posebnost, postoje op{ta pravilakako bi trebalo da izgleda pas koji je pravilnogra|en.

Pas pre svega treba da ima skladan odnossvih delova tela – proporcionalan odnosvisine, duìne i obima grudi. Le|a moraju dabudu pravilnog oblika. U odnosu na telo, iglava mora da bude odgovaraju}e veli~ine – niprevelika, ni mala i odgovaraju}eg oblika. Bi -tan je i stav predwih i zadwih nogu – da da nebudu u “X” ili u “O”.

Pas 13

ûla

ôvek ima pet ~ula, od kojih su munajva`niji vid i sluh. Pas tako|e ima pet ~ula,ali se po va`nosti i razvijenosti razlikuju od~ove~ijih u intenzitetu.

Kada je vid u pitawu, pas vidi podjed-nako dobro kao i ~ovek, ali za razliku od~oveka, on daleko mawe obra}a pa`wu na pred-mete koji se ne kre}u, a sve {to je u pokretuprati sa velikim interesovawem. Potr~a}e zabiciklistom ili automobilom, i qutito }elajati na wih, iako mu nisu ni{ta skrivili.

Pas ~uje boqe od ~oveka. Pas ~uje iultravisoke zvuke, koje qudsko uho ne registru-je. To koriste proizvo|a~i pi{taqki namewe -nih za dozivawe pasa, pa zvi`dawem u takvu“ultrazvu~nu” pi{taqku svog psa moète dozi-vati potpuno neprimetno.

Wuh je najva`nije i najrazvijenije ~ulopsa. On wu{e}i mirisne tragove moè mnogotoga da “pro~ita”.

ûla ukusa i dodira su mu sli~na kao ikod ~oveka. On ose}a po kakvom terenu hoda,razlikuje toplo – hladno, razlikuje slano, kise-lo, slatko ...

14 Pas

Pas ima jo{ jedno “~ulo”, {esto, kojenije razja{weno.

Jedna pri~a }e to najboqe ilustrovati:

“... imao sam brak-jazav~ara koga smozvali Suri. Vrlo sam ga voleo. Bio je pametan iizvanredno privrèn.

Kada sam oti{ao u vojsku, pas je danimaleào ispod mog kaputa koji je visio na~iviluku i niko nije uspevao da ga otera odatle.Izlazio je samo zbog svojih potreba.

Posle {est meseci sam dobio odsustvo,pa sam vozom po{ao ku}i. Kako je voz stigao naèlezni~ku stanicu usred no}i, vi{e nije biloautobusa, pa sam morao da pe{a~im ~itavih 15kilometara do ku}e. No} je bila letwa, ali vrlotamna. Na neka tri i po kilometara pred mojimdomom za~uo sam brzo dahtawe i dok se jo{nisam sna{ao, moju butinu su obujmile ne~ijenoge. To je bio moj Suri. Priqubio je glavu uzmene i cvileo od sre}e. Kad sam se oslobodiowegovih nogu i po{ao nekoliko koraka, opet bime obuhvatio i nisam mogao da idem daqe. To sevi{e puta ponavqalo. Bio sam dirnut. Ta tri ipo kilometara dugo smo hodali.

Pas 15

Ni danas mi nije jasno kako je osetio mojdolazak. Da je bio skitnica, smatrao bih da jebio u skitwi, pa me slu~ajno osetio, ali on tonije bio..”.

Jo{ treba znati

Pas se ne znoji po telu kao ~ovek, kow irogata stoka, on se znoji samo preko jezika, kada“dah}e”.

Pas se “liwa”, mewa dlaku dva putagodi{we – na prole}e i u jesen.

Normalna telesnatemperatura psa je 37,5 –39 °C.

16 Pas

NABAVKA PSA

Svi {tenci na ovom svetu su slatki ine`ni i meki i divno ih je uzeti u ruke i mazi-ti. To ne bi smelo da nas zavede da uzmemo bilokoje {tene, jer }e ono brzo porasti i postatiodrastao pas. Zato bi pri nabaVci psa trebalonajpre da povedemo ra~una o uslovima u kojima`ivimo, da se ne bi desilo da kada pas odraste,u malom stanu dr`imo ogromnog psa koji zauzi-ma previ{e mesta ili da imamo malu decu, anabavimo malog prgavog psa koji ne voli da gadeca gwave po rukama.

Kako se osobine roditeqa prenose napotomstvo, dobro je znati ko su roditeqi{teneta koje }emo uzeti, jertako znamo u kakvog }e psaizrasti.

Pas 17

Nenadana nabavka:uzeli smo napu{teno {tene sa ulice

I pored toga {to znamo da nije najuput-nije uzeti psa sa ulice, neki put se desi da iznekog, nama ne ba{ jasnog razloga sa ulicepokupimo napu{teno {tene i donesemo ga ku}i.

Preuzeli smo veliku obavezu narednih 4 -5 nedeqa.

Prvo {to moramo da uradimo je da gaodvedemo kod veterinara koji }e preporu~itisredstvo za ~i{}ewe od crevnih parazita, kao i~i{}ewe od buva i eventualnih krpeqa, a sanavr{enih 7-9 nedeqa }emo ga vakci nisati pro-tiv {tene}ih bolesti.

Ishrana i nega nedoraslog {teneta

U normalnim okolnostima {tenad sisaju6 – 8 nedeqa, a maj~ino mleko im je u prvim ne -deqama jedina hrana. Ona ih li`e, ~isti. To sustvari koje moramo da nadoknadimo nedoras lom{tenetu.

Da bi otprilike mogli da odredimostarost {teneta, pa prema starosti i da zadovo-qavamo wegove potrebe mogu da nam pomognuslede}a znawa: {tene otvara o~i oko 15. dana

18 Pas

ìvota, po~iwe da ~uje u periodu od 13. do 15.dana, prve mle~ne zube dobija izme|u 3. i 4. ne -deqe ìvota, a od 8. nedeqe mle~ne zube po~iweda zube stalnim. Posledwe mewa o~wake – u{estom mesecu ìvota.

Sasvim mali {tenci moraju da se hranena cuclu, kao mala beba. U pet {opovima bi tre-balo da mogu da se kupe specijalne bo~ice sacuclama za ishranu {tenadi i mleko u prahuspecijalno prilago|eno psima. Ukoliko za ovonema mogu}nosti, moramo primeniti slede}ina~in ishrane:

Od prvih dana do tre}e nedeqe {tenci sehrane razblaènim kravqim mlekom: pola vode,pola mleka, od tre}e do pete nedeqe to moèbiti dva dela mleka, jedan deo vode, a posle na -vr {enih 5 nedeqa, moèmo ga hraniti i ~istimkravqim mlekom ili jo{ boqe, tada im se umleko mogu dodati i raskuvane zobene pahu qi -ce. Voda kojom razblaùjemo mleko moraobavezno da bude prokuvana pre razblaìvawa,jer i u vodi iz vodovoda, iako je bakteriolo{kiispravna za odrasle, ima bakterija koje mogunaru{iti zdravqe nejakog {teneta. Cuclakojom ga hranite morala bi da bude otkuvana, afla{ica dobro oprana.

Pas 21

Planirana nabavka:Izbor psa

Rasni ili me{anac

Ovaj izbor potpuno zavisi samo odVa{eg ukusa. Uop{te nije ni bitno.

Za {tene me{anaca koje smo dobili napoklon obi~no znamo od kojih roditeqa poti~e,pa moèmo da o~ekujemo da }e kad poraste, poveli~ini, izgledu i karakteru li~iti na wihili bar na jedno od wih.

Kod rasnih pasa smo sigurni da }e izgle-dati ta~no onako kako predvi|aju standardi zaodre|enu rasu i da }e mu i karakterne osobinebiti predodre|ene. Ove garancije ko{taju priotvarawu pedigrea psa, pa se rasni psi zatoobi~no kupuju, a ne dobijaju.

Pri izboru rase trebalo bi da povedemora~una gde i u kakvim uslovima mi ìvimo, jersvaka rasa ima posebnosti po kojima }emo vide-ti da li se uklapaju u na{ na~in ìvota, o ~emuje ve} bilo re~i. U poglavqu o rasama pasanaveli smo ove specifi~ne potrebe za svakupojedina~nu rasu, pa }e Vam to biti odli~anvodi~ u izboru.

22 Pas

Mu`jak ili ènka

Mu`jak je ìvqi, mawe poslu{an, tvr-doglaviji, traì vo|u ili on postaje vo|a. Vi{evoli da luta, ho}e da se pobije sa drugimmu`jakom (agresivniji je), kad oseti ènku i akose zaqubi ume da odluta za devojkom i da zabo-ravi na nas. Pre }e da ujede, o{triji je.

@enka je po pravilu pitomija, maznija,vi{e privrèna. Retko se pobije sa drugomènkom. Ako ìvi u stanu, kada "ima terawe",odnosno ima potrebu za mu`jakom, obi~no dvaputa godi{we, vlasnik mora da povede vi{era~una o higijeni zbog iscedka koji ona u tomperiodu lu~i. Kod rasnih pasa mora se povestira~una da se u to vreme ne spari sa nekim psomlutali com, jer potomstvo ne}e biti rasno.

Koje {tene iz legla

[tene se od majke moè potpuno odvoji-ti sa navr{enih 8 nedeqa. Tada se i {tenci dajuu prodaju sa dva-dva i po meseca. Kada biramo{tene u leglu, na wemu onako malom ne moèba{ ne{to posebno da se vidi u kakvog }e psaizrasti, ali, ukoliko smo u prilici da biramo{tene, trebalo bi da obratimo pa`wu na neko-liko stvari.

Pas 23

Ukoliko ne kupujemo {pica ili nekurasu kojoj je to obele`je, treba birati {tenekoje nema mnogo kqunastu wu{ku i kome u{i ne{tr~e previ{e. Boja o~iju {tenaca se mewa saodrastawem, i mada se moè gledati da li susvetlije ili tamnije, bitnije je da ne delujubuqavo, a da ne budu ni sitne. [to se tempera-menta ti~e, boqe bi bilo ìvahnije {tene, alito za relativno kratko vreme koliko kupovinatraje te{ko da }emo videti, jer se mo`da ononajìvahnije ba{ sad umorilo i leglo da spava.

24 Pas

OSNOVNA PRAVILA O DR@AWU PSA

êtiri osnovna pravila kojih se moratepridràvati:

– Pas mora da ima svoje mesto - u stanu jeto powavica ili ko{ara, u dvori{tu {tenara.

– Psu mora da bude uvek dostupna posudasa ~istom vodom za pi}e. Pas jede samo iz svoje~inije sa hranom. Odrastao pas se hrani dvaputa dnevno, ujutro obilnije. Obrok treba da jeodmereno obilan, tako da pas ne ostane gladan,ali i da u ~iniji ne ostaje hrana da stoji ceodan, jer se tako kvari i zaga|uje.

– Pas mora da se izvodi u {etwu svakogdana, kako zbog odràvawa fizi~ke kondicije,sun~awa, tako i zbog duhovnog provetravawaina~e postaje bezvoqan, nam}orast, agresivan...Pas koji ìvi u stanu, mora se izvoditi 2 – 3puta dnevno da bi obavio nu`du napoqu.

– Odnos prema psu mora biti krajweodre|en – ono {to mu je zabraweno jednom, mora

Pas 25

biti zabraweno uvek i obrnuto – {to mu jedozvoqeno jednom, dozvoqeno mu je uvek.

Druga~ijim odnosom, pas se zbuwuje ipostaje neposlu{an i nevaspitan i ~ini stvarikoje se ne zavr{avaju dobro ni za wega ni zavlasnika.

26 Pas

[TENE JE STIGLO U KU]U

Imamo dvori{tePostoje dva na~ina dr`awa psa kada

imamo dvori{te: jedan je da pas slobodno {etapo celom dvori{tu i drugi, da ogradimo deodvori{ta i napravimo takozvani boks.

Kako }ete to organizovati zavisi i odvas, ali zavisi i od rase psa - mali ukrasni psi}sigurno ne}e biti sre}an {to je ceo dan zatvo -ren u boksu, za razliku od velikog psa ~uvara,kome to ne}e smetati ukoliko se na to navikne umladosti i ukoliko deo dana provedemo s wim u{etwi. Osim toga treba voditi ra~una i o gos-tima, od kojih neki ne}e biti sre}ni {to im jeVa{ {arplaninac stavio glavu u krilo da bi gamazili.

U svakom slu~aju, Vi odlu~ujete.

Pas 27

Boks

Neko betonira ceo boks. Tad nema blata,ali se beton mora redovno ~istiti i prati.Mo`da je boqe ostaviti pola - pola, jedan deobetonirati, a drugi ostaviti pod travom.

Umesto betona, deo boksa se moè popa -tosati i daskama, i one se lako odràvaju.

Neki drè psa na lancu. Kod psa nalancu se poprili~no izraze ~uvarske osobine,pa ~esto postaje agresivan. Ali ponekad, uko-liko se ukaè vanredna potreba, nekoliko satikoje provede na lancu ne}e mu poremetitikarakter.

Pse}a ku}ica

Postoje neka osnovna pravila kakva bitrebalo da bude pse}a ku}ica. Napravite je pre-vashodno prema veli~ini psa - da ne bude pre-mala, da pas u woj ne moè da se okrene, ali niprevelika, jer je zimi hladnija. Pod mora dabude uzdignut iznad zemqe desetak santimetarai trebalo bi da ima neku prostirku od asure,slame ili {ta vam ve} bude zgodno.

Va`no je da ne proki{wava i da budesolidno skrojena da kroz wu ne duva. Vrata nebi trebalo da budu okrenuta prema severu, zboghladnih vetrova.

28 Pas

[tene ìvi u stanuDa bismo se lak{e orijentisali prema

potrebama i mogu}nostima na{eg psi}a,napravi}emo jedno pore|ewe sa qudima: {tenestarosti dva ili tri meseca moèmo uporeditisa detetom od dve godine, a starosti ~etiri ipet meseci sa detetom od tri godine.

Prema ovim okvirnim granicama,moè se i o~ekivati od {teneta da ne{tonau~i u svom vaspitawu.

Mesto

Prva stvar koju {tene treba da nau~i je daima svoje mesto. Mesto koje odredimo da }e biti“mesto” za na{eg psa ne bi trebalo da je na ne komprometnom mestu i ne bi smelo da je na promaji.

Na “mesto” }emo staviti neku powavicu,du{e~i} ili korpu. Uzmemo psi}a, odnesemo gana mesto i mazimo i govorimo umiruju}im tonom:“Lezi mesto, mesto!”. Psi} naravno ne razume{ta mu govorimo, ali ~estim pona vqawem ovihradwi shvati}e {ta se od wega traì. On }eneko vreme leàti tu, pa kad mu dosadi usta}e ipo}i odatle. Tada ga uhvatimo i ponovimoradwu. Tako nekoliko puta, ali ne da mu dosadi-mo i da ga maltretiramo pola sata. Boqe je da ga

Pas 29

nekoliko puta dnevno u~imo kra}e, ina~e }epo~eti da izbegava “mesto” umesto da ga shvatikao svoje omiqeno mesto za spavawe i odmor.

Isto tako, kada {tene u toku dana negdedrugde zadrema, iskoristimo to ~im ga vidimoi premestimo ga na mesto i ponovimo mu istere~i. [tene mo`e kao i malo dete da zapamtitek po jednu, dve re~i, ali ne i re~enice, tako danaredbe moraju da budu kratke, jasne i raz-govetne.

Vr{ewe nu`de

[tene u toku dana, posebno dok je malo,mora da vr{i nu`du po pet-{est puta dnevno ito obi~no obavqa ubrzo posle jela ili kad po -pije vodu. Kako je gotovo nemogu}e svakodnevnoizvoditi psa toliko puta, nije lo{e nau~iti gada to obavqa na jednom mestu u stanu, (mo`danajboqe u kupatilu), ali tada vrata kupatilamoraju biti neprekidno otvorena.

U kupatilu postavimo plasti~ni san du -~i} i u wega ubacimo zgu`vane listi}e toaletpapira ili jo{ boqe neki od posipa koji sekupuju u pet-{op radwama ili veterinarskimapotekama. Najboqi su oni na bazi zeolita, jerzeolit upija i vezuje za sebe mirise.

34 Pas

OBAVEZNA ZDRAVSTVENA PREVENTIVA ZA [TENE

î{}ewe od crevnih parazita

Gliste su naj~e{}i paraziti {tenaca.Ono ne mora da dobije gliste iz spoqne sredine.Moè ih dobiti i putem krvotoka od majke uko-liko je ona zaraèna. Dijagnozu postavqa vete -rinar mikroskopskim pregledom stolice u kojojse eventualno nalaze jaja parazita.

Pas ih dobija wu{kawem i lizawemzaraène spoqne sredine. Kod odraslog psa, oviparaziti mogu biti neprimetni dok su u malojkoli~ini, ali kod malog, osetqivog psi}aostavqaju posledice: {tene mr{avi, dlaka mugubi sjaj, ima naduven trbuh, moè da dobijeproliv, povra}a, a kod teìh slu~ajeva i bron-hitis, pa i zapaqewe plu}a.

Le~ewe je vrlo uspe{no i jednostavno,davawem sredstva protiv crevnih parazita.

Pas 35

Vrlo je bitno tretman ponoviti posle 10-15dana, da bi se gliste koje su u vreme prvog tret-mana bile u jaja{cima tako|e uni{tile.

Davawe leka

Samo davawe leka psi}u je najjednosta v -nije pomo}u maweg {prica. Bez obzira da li jetableta ili prah, najlak{e je u {pric nasutimalo mlake vode, pa sa {iroke strane {pricaunutra sipati pra{ak ili razdrobqenu tabletui mu}kati dok se ne rastope.

Psi}a uhvatite za vilicu u predelu kut-waka i psi} }e zinuti. U{pricajte mu sadrìnuu usta i zatvorite ih. Tako ste sigurni da jepopio lek. Celu tabletu }e verovatno ispqu -nuti ili kriti u uglovima usana ili ispod jezi-ka, pa je ovaj na~in najsigurniji.

Ovaj trik ne vaì kod ampula nekihantibiotika ili drugih lekova kod kojih seinsistira da lek bude uzet ba{ u ampuli. Tada jepostupak otvarawa usta isti, a ampulu staviteduboko unutra, na sam koren jezika, brzoizvu~ete prste, zatvorite mu usta i ~vrstodrìte zatvorena dok ne vidite da je mrdnuo jed-wak i uradio “gut”; tad je gotovo.

36 Pas

Vakcinacija

Vakcinacija {tenadi protiv {tene}aka,leptospiroze i hepatitisa su obavezne vakcinesvakog {teneta (o ovim i drugim bolestimadetaqnije u poglavqu “Bolesti pasa”). Obavqase izme|u 7. i 9. nedeqe ìvota i dok ne izvr -{ite vakcinaciju, {tene nemojte izvoditinapoqe ili ga dovoditi u kontakt sa drugimìvotiwama. Postoje i vi{evalentne vakcineprotiv drugih pse}ih bolesti o kojima }e bitire~i u poglavqu o bolestima pasa. [tenad sujako podlo`na ovim bolestima koje su ili nei-zle~ive ili ostavqaju vrlo te{ke posledice napsa. Ukoliko kupujete ve} vakci nisanog psatraìte od odgajiva~a da Vam izda i karton oizvr{enoj vakcinaciji. Taj karton }e Vamsluìti i kao dokument za budu}e revakcinaci-je i vakcinacije, kao {to je obavezna vakci-nacija protiv besnila, ali ona se vr{i kasnije,posle 4. ili 6. meseca starosti.

Pas 37

[TA VAM PAS GOVORI

Svoje raspoloèwe pas izraàva gla-sawem i govorom tela. Da biste lak{e razumelisvog psa, ovde }emo navesti neke karakte -risti~ne na~ine da vam saop{ti ne{to.

Treba znati da sli~ni gestovi psa nenose uvek istu poruku. To treba shvatiti otpri-like kao i qudski osmeh, koji u razli~itim pri-likama i na~inu moè da ima razli~itazna~ewa. Tako pas kada ma{e repom to moè dazna~i zadovoqstvo i sre}u, raspoloènost zaigru, ali i zabrinutost u susretu sa drugimpsom, moè da zna~i “Ja sam prijateq, a vi?".

Susret sa drugim psom

Nepoznati psi oprezno prilaze jedandrugom i brzo procewuju da li je onaj drugiagresivan. Ukoliko neki zareì ili zalaje, sus-ret je kratak i svaki odlazi na svoju stranu ilizapo~iwu borbu.

38 Pas

Ako se to ne desi, oni se me|usobnowu{kaju i nastavqaju upoznavawe, vrte}irepom. Ako liznu jedan drugog, nesta{no zalajuili sko~e predwim {apama na novog drugara itako ga pozovu na igru, iskazali su prijateqs -tvo koje }e se ubudu}e sigurno razvijati.

Upoznavawe sa ~ovekom

Kada ste stranac nekom psu, on }e Vasproceniti najpre wuhom. Da li }e Vas prih-vatiti ili ne, zavisi samo od toga da li mumiri{ete kako se wemu dopada. Zato je najboqeda kada mu pri|ete ~u~nete da biste se spustilina wegovu visinu, zatim da mu ponudite da owu -{i va{u ruku, tako {to }ete je dlanom okre -nuti na dole i polako je pruìti prema wemu.Ve}ina pasa }e je owu{iti i prihvatiti Vas, jerpsi uglavnom qude smatraju svojim prijateqi-ma. Tada ga moète pomaziti po le|ima iligrudima.

Ako Vas pas nije prihvatio od prvog tre -nutka, ta{ko da }ete sa wim ikada imati dobarodnos. Treba imati u vidu da obu~eni psi~uvari ne}e hteti da Vas prihvate, jer su za to iobu~eni. Zato pa`qivo pruàjte ruku prema ne -poznatom psu da Vas ne bi gricnuo.

Pas 39

Govor telom

Signali repom

[iroko, sna`no mahawe repom zna~i daje pas sre}an. Sporo, neznatno mahawe repomzna~i da ispituje okolinu. Visoko uzdignut repukazuje da je pas oprezan. Ako su mu dlake narepu nakostre{ene spreman je za borbu. Reppodvu~en pod zadwe noge go vo ri da je upla{en.

Glava

Visoko uzdignuta glava i podignute obrvepokazuju zainteresova nost. Spu{tene obrvezna~e zbuwenost, a malo nakrenuta glava sapodignutom jednom obrvom kaè da je radoznaoda vidi {ta }e se dogoditi, jer mu nije svejasno.

U{i

Podignute u{i zna~e da pas ima budnupa`wu i da je sve normalno, a ako ih poloì ipovu~e unazad govori da je upla{en.

Izrazi ustima

Kada pas zeva to naj~e{}e zna~i da mu sespava, ali moè da odraàva i zbuwenost, nekiput i da su mu svi dosadni i da bi èleo daostane sam. Kada se oblizuje, ide mu voda na

Pas 41

Govor glasawem

Lave`

Pas laje u razli~itim situacijama, pa muje i na~in lajawa razli~it – kada se neko nepoz-nat pribliàva wegovoj teritoriji ili kadaza~uje iznenadnu buku, laja}e o{trim, upozo-ravaju}im tonom; kada poziva na igru ili tra -ì ne{to da mu date, lave` je kratak i o{tar;kada je usamqen, glasa se visokim, ponav qa -ju}im i bezbojnim tonom.

Reàwe

U zavisnosti od situacije i reàwe moèda ima razli~ito zna~ewe. Meko, duboko re -àwe uz pokazivawe zuba naj~e{}e ukazuje da }epas da napadne. @estoko, glasno reàwe bezpoka zivawa zuba naj~e{}e je izraz nesta{luka ipoziv na igru.

Zavijawe

Zavijawe je najdalekose`niji oblik gla-sawa psa. Poti~e od vukova, koji se zavijawemdozivaju da se okupe u ~opor. Psi ga koristekada su dugo ostavqeni sami kod ku}e. Neki psikada se zaqube, zavijawe koriste ne bi li doz-vali svoju dragu. Neki psi zavijaju kada ~uju

42 Pas

muziku. To rade instiktivno, kao odgovor naono {to oni smatraju drugim zavijawem.

Cviqewe

Pas cvili zatvorenih usta; to je visokzvuk koji proizvodi u nosnoj {upqini. Obi~noga koristi kada mu ne{to treba. Moè da cvilii kada mu se vr{i nu`da, pa treba da ga voditenapoqe.

Cviqewem moè da nam saop{tava da gane{to boli ili da ga neko fizi~ki zlostavqa –drugi pas ili ~ovek.

Pas moè da zacvili i od prevelike sre -}e, kada posle dugo vremena sretne dragu osobu.

Pas 43

KO JE VO\A – VI ILI VA[ PAS?

Pas je po prirodi ìvotiwa koja je uvreme svojih predaka, vukova, ìvela u ~oporu.ôpor je ure|ena zajednica u kojoj svaki ~lanzauzima odre|eni poloàj u hijerarhiji. Tako sezna i ko je vo|a ~opora i taj preuzima brigu iodgovornost za svakog ~lana. Ali tako|e on iodlu~uje kada i {ta ko sme da uradi, ko jedeprvi, ko ide napred i vodi...

Sli~na priroda se zadràla i kod pasa.Na{ pas doìvqava na{u porodicu kao ~oporkome pripada.

Ovo je vrlo va`no da znamo. Za normalnopona{awe na{eg psa, neophodno je da on shvatigde je wegovo mesto u porodici, ina~e }e nampraviti puno problema. Vi morate da uspo sta -vite takav odnos sa psom u kome }e on da shvatida ste Vi onaj koji odlu~uje {ta se i kada moèi sme. Pas nije qudsko bi}e i nema toliko razu-ma da bi mogao da shvati {ta je to ravno-pravnost. Uostalom, ni me|u ravnoprav nim

44 Pas

qudima ne zauzimaju svi isto mesto u hijerarhi-ji, ve} svi imaju podjednake {anse da nametnusvoju ideju, pa time postaju vo|e.

Pas koji u porodici zauzme “alfa”,vode}e mesto bi}e problemati~an za okolinu.Reà}e, {kqoca}e zubima, ne}e slu{ati {ta muse kaè. Smatra}e da ima sva prava: pravo darasturi kantu za sme}e, pravo da jede iz Va{egtawira, da spava na Va{em jastuku, da mu seposveti celokupna pa`wa porodice... da bude“glavni” u svakom smislu re~i.

Istina je da su neke rase pasa, posebnoone sitnije, sklonije da zauzmu “alfa”, vode}emesto u porodici, dok druge rase po svojoj priro-di vole da prepuste dominaciju qudima.

Bez obzira na rasu, pas }e se dominantnopona{ati samo ako mu Vi to dozvolite. Va{egpsa je jo{ wegova majka vaspitavala kao malubebu, daju}i mu do znawa {ta i kad moè i sme,a kad ne. Ona je za wega bila prvi autoritet,kojeg je morao da uvaàva.

Da}emo Vam nekoliko saveta kako da pre -dupredite “alfa” pona{awe Va{eg psa.

Pre svega, to nikako ne podrazumeva zlo -stavqawe. Autoritet se sti~e na miran na~in.

Pas 45

Prvo treba da znate da pas pa`qivoprati i razume govor Va{eg tela. Ako pred wimstojite uspravno i pokreti su vam odre{iti, on}e to instinktivno shvatiti.

Ton koji mu se obra}ate tako|e je mo}nosredstvo za postizawe autoriteta. Ton glasakojim mu se obra}ate kada zahtevate ne{to odwega mora da bude ~vrst, jasan i odlu~an.

Pas }e razumeti da ste Vi vo|a i time{to se na Vas oslawa: Vi mu dajete hranu, Vi gamazite i potap{ete kada je dobar, uzviknete muglasno: “Ne!” kada radi ne{to nedozvoqeno. Vimorate biti onaj koji odlu~uje kada je vreme zaigru i koliko }e ona da traje.

Su{tina je zna~i u tome, da pas shvati daste Vi taj koji odlu~uje, a ne on.

46 Pas

PAS JE DRU[TVENO BI]EI NE VOLI DA BUDE SAM

Slede}e {to je va`no da znamo jeste da jepas dru{tveno bi}e. Ako ga je ~opor napustio ion je ostao sam, bi}e naravno uznemiren.

Ovaj problem se javqa kod pasa koji osta-ju sami u stanu. On ne vidi re{ewe svoje usam -qe nosti i tuàn je, pa }e verovatno da zavija ituli, poku{avaju}i da vas dozove. Dugotrajnausamqenost }e kod wega izazvati i traume, koje}e se odraàvati na wegovo daqe pona{awe.

Ovaj problem se re{ava odgovaraju}imsvakodnevnim izvo|ewem psa napoqe, gde }e onzadovoqiti svoju potrebu za kretawem i osma-trawem (wu{kawem) sveta, posle ~ega }e mu tre-bati mir i odmor, pa moè neko vreme da ostanesam kod ku}e.

Ako psa niste izveli u {etwu pre nego{to ste ga ostavili samog kod ku}e, pa on iz -grize Va{e papu~e ili napravi neku drugu{tetu, nemojte kri vi ti wega.

Pas 47

O VASPITAVAWU I KARAKTERU

Rasa psa u najve}oj meri odre|uje wegoveosobine, ali i u okviru rase svaki pas je indi-vidua za sebe i ima sopstvene karakterne oso -bine. Tako se moè desiti da po neki primerakrase poznate po svojoj o{trini bude prava maza,da se po neki lova~ki pas pla{i pucwa izpu{ke, da mali, sitan pas bude veliki kavgaxi-ja... O tome moramo da vodimo ra~una kadavaspitavamo psa.

Ima pasa koji }e prinudu, grdwe pa ibatine prihvatiti kao kaznu zbog koje vi{ene}e ponavqati nedozvoqenu radwu. Sa takvimauglavnom nemamo problema - on zna {ta ne smeda radi i ne èli da bude u sva|i sa nama, ve} davodi miran i udoban ìvot bez trzavica.

S druge strane, ima pasa koji su po karak-teru buntovnici i inaxije, koji }e nedozvoqeneradwe ~initi kako bi izrazili nezadovoqstvoiako su svesni da }e zbog toga biti ka`weni.

50 Pas

OSNOVNO VASPITAWE

Za po~etak osnovnog vaspitawa pas jezreo sa pet-{est meseci starosti, mada i to za -vi si od rase, ali i samog karaktera psa.

Prva ve`ba: Daj {apu

Ovo je najjednostavnije i moè da seve`ba i sa malim {tenetom.

Dok {tene sedi stavite mu jedan prst napredwu {apu. Ne`no je potisnite. Wemu }e tozasmetati i podi}i }e je. Tad ga uhvatite za tupodignutu {apu i izgovorite: “Daj {apu!”,malo je prodrmajte, pustite, pa ga zatim poh -valite. Potrebno je 20 - 30 ovakvih ponavqawa,da bi pas nau~io ovaj trik.

Obavezno mu izgovorite “Daj {apu!”svaki put kada to bude u~inio. Ovo moète dave`bate bilo gde i ne}e mu dugo trebati dapo~ne da vam sam daje {apu kad god mu pruìteruku i izgovorite “Daj {apu!”.

Pas 51

Sedi!

I ovo je jedna od lak{ih ve`bi koju i{tenad lako usvoje. Dok pas stoji, desnom rukommu pridrìte glavu da ostane uspravna, a levommu pritisnite zadwi deo tela, sve dok ne sedne.Istovremeno kaìte: „Sedi!".

Ton kojim izra ̀ avate ovu naredbu morabiti odlu~an. Ve} smo govorili o tome da psiiako ne razumeju {ta im govorite, barem ne upo~etku, dobro ose}aju ton, na~in na koji im seobra}ate. Zato je pri nare|ewima neophodno daim se obra}ate odlu~no, da svojim na~inomskrenete wihovu pa`wu i obaveète ih naozbiqnost i odlu~nost.

Kada pas zauzme sede}i poloàj pohva -lite ga i pomazite. Zadrìte ga nekoliko sekun-di, pa ga onda pustite. Ako krene i poku{a daustane, ponovite postupak i ponovo kaìte„Sedi!”', zatim ga opet hvalite i mazite:“Bravo, pas, bravo!...”

Posle nekoliko dana ove ve`be (nikadane zaboravqajte da pohvalite psa kada izvr{izadatak), pas }e sam po~eti da seda na komandu ibez Va{e pomo}i i gurawa zadweg dela tela.

Pas 55

ruci na|e ukusan komadi} hrane, dajte mu ga,pomazite i pohvalite.

Ovo ponovite jo{ nekoliko puta, i on }ese na ovaj poziv rado odazivati. Kasnije, ne mo -rate vi{e da ~u~neti da bi pri{ao da uzmekomadi}. Jo{ kasnije ne morate mu svaki putdavati komadi} hrane, ali mora dobiti maèwei obilnu pohvalu, da bi na kraju rado dolaziokad god ga pozovete i bez ikakve nagrade. Naime,kod psa ste razvili uslovni refleks da kad godmu kaète “Pas, do|i!” wega to podseti nane{to prijatno i zato dolazi.

Vo|ewe na povocu

Psu najpre stavimo ogrlicu. Mladom psune}emo stavqati metalnu “davilicu”, kako seuobi~ajeno zove metalna ogrlica koja mu sezateè oko vrata ukoliko pas po~ne da “vu~e”.Mladom psu se stavqa ko`na ogrlica pri -merene veli~ine, tanka i laka. Ona ne treba dabude ni toliko tesno vezana da ga gu{i, ali nitoliko labava i {iroka da moè iz we da izvu~eglavu. Kad je zakop~ana, izme|u vrata iunutra{we strane ogrlice trebalo bi da budetoliko prostora da mogu bez problema da stanuna{a dva prsta.

Pas 59

za pe{ake i onda }emo psu re}i “Napred!” ikrenuti preko ulice. I pas }e krenuti za nama.Posle vi{e ponavqawa pas }e i ove naredbeslu{ati bez trzawa povoca.

Glas! Mir!

Da bi pas zalajao, moramo ga isprovoci-rati. A to je najlak{e kada je gladan, a mi muma{emo wegovom ~inijom punom hrane isprednosa, a ne damo mu da jede. On }e se buniti, a svojbunt }e najpre izraziti lajawem. Dok laje,uzviknite mu “Glas! Glas!” . On }e nastaviti dalaje sve dok ne dobije hranu. Posle nekolikopona vqawa, nau~i}e da laje kad god mu ponovi-mo naredbu.

Neki put }e pas lajati kada nam to smeta.Tad }ete mu podviknuti “Mir!” i najjednos-tavnije je da ga zaustavite tako {to }ete muzatvoriti usta rukama i ponoviti “Mir!”.

Uzmi! Pusti! Nosi!

Stavite psu u usta predmet koji ste oda -brali, i jednom rukom ga pridr`avajte, da ga nebi odmah ispustio. Izgovorite komandu “Uzmi!”,da bi mu nakon minut - dva naredili “Pusti!”.Otvorite mu usta tako {to }ete mu sa obe strane

Pas 61

doneti je ispred va{ih nogu, prakti~no Vasmole}i da mu je ponovo bacite. Moè se obu~itii seter, ali tu treba truda.

Predmet koji je pas nau~io da nosibacite nekoliko koraka od sebe i recite mu“Uzmi, donesi!”. On }e po}i do predmeta i uzetiga u usta, a tad mu recite “Do|i, donesi!”.“Uzmi” i “Do|i” smo ve} nau~ili, sad treba toda poveèmo sa “Donesi”. Uz malo strpqewanau~i}e. Kad do|e i donese predmet, naredite“Sedi!”, zatim “Pusti!” uzmite predmet iponovite ve`bu. Pas }e brzo shvatiti {ta se odwega traì, pa }e ubudu}e biti dovoqna samonaredba “Donesi”.

62 Pas

NEGA

êtkawe

êtkawe je deo wegove redovne higijene.Psa ne kupamo ~esto; to praktikujemo kada sejako uprqa, ali ga zato treba redovno ~etkati i~e{qati. Najboqe bi bilo jednom dnevno, aobavezno tri puta nedeqno.

Kratkodlaki psi se ~etkaju u pravcurasta dlake - od glave do repa i du` nogu. Zawihovo ~etkawe se koriste gumene rukavice ili~etke na ~ijim krajevima su bobice. Wima seuklawa mrtva dlaka i prqav{tina, a ujedno imse masira i koà.

Dugodlaki psi se ~etkaju deo po deo tela.êtkaju se tako {to im se dlaka razdeli i ~etkau slojevima. Posebna pa`wa se mora obratitina u{i, pazuh i unutra{we strane nogu, jer se tudlaka lako mrsi. Koriste se ~etke sa ì~animsavijenim zupcima kojima se otklawa podlaka,mrtva dlaka i prqav{tina.

Kupawe

Psi se kupaju {amponima za pse, jer suoni koje mi koristimo naparfemisani, a mogubiti i prejaki za pse}u dlaku i koù.

64 Pas

[i{awe

Neke rase pasa, kao na primer erdel teri -jer, izgubili su svojstvo liwawa - sezonskog me -wa wa dlake pa se moraju trimovati ili {i -{ati. Prvo trimovawe se obavqa sa oko petmeseci starosti i najboqe je da to prepustitestru~waku ili odgajiva~u koji }e Vam pokazatikako se to radi.

Se~ewe noktiju i ~i{}ewe zuba

Pas koji redovno tr~i po tvrdoj podlozinormalno tare i tro{i nokte pa mu nije potreb-no se~ewe. Malim ku}nim psima koji ne izlaze utakve {etwe, nokti se ne tro{e normalno iwima se moraju se}i. Svakako preporu~ujemo daovaj zahvat prepustite veterinaru.

Isto va`i i za zube. Psi koji jedu ~vrstuhranu i glo|u kosti sami ~iste zube od kamenca.Onima koji to nemaju, morate prati zube ~etki-com.

Kupirawe u{iju i repa

Kupirawe u{iju i repa, kao i ukla wa wepetih prstiju na zadwim nogama treba prepusti-ti veterinaru.

Pas 65

Kod nekih rasa pasa, prema standardima,potrebno je da se kupiraju (skrate) rep i u{i, akod svih rasa da se ukloni peti prst na zadwimnogama, ukoliko ga imaju. Peti prst se uklawajo{ dok je pas mali, a neki to rade odmah po{tewewu. U{i se kupiraju posle drugog mesecastarosti, a rep ve} posle petog dana starosti.Kupirawe se vr{i po standardima, i za svakurasu je razli~ito.

Pas i godine

Prose~ni ìvotni vek pasa danas iznosi10-15 godina, a to zavisi od veli~ine, rase,uslova ìvota i nege psa. Psi koji se dobrohrane, dobro neguju i koji imaju adekvatnuzdravstvenu za{titu, duè ìve od pasa kojimato nije obezbe|eno ili od pasa na ulici.

Pojedine rase pasa ìve kra}e, 10 – 12godina, (nema~ki ov~ar, bokser) dok drugi ìvei po 20 godina (foksterijer npr.). Pas do 18meseci je mlad, od 3-5 godina je u punoj radnoj,polnoj i ìvotnoj snazi, a od 8 godina po~iweda stari. Veliki i te{ki psi (doga, bernar -dinac, {arplaninac) ìve oko 10 godina, malipsi (pekinezer, lasa-apso) ìve oko 20 godina, anajkra}e ìve buldozi - od 7 do 9 godina.

66 Pas

Starost psa Starost ~oveka

2 meseca 14 meseci6 meseci 5 godina8 meseci 9 godina 12 meseci 14 godina 18 meseci 20 godina2 godine 24 godine3 godine 30 godina4 godine 36 godina5 godina 40 godina6 godina 42 godine7 godina 49 godina8 godina 56 godina9 godina 63 godine10 godina 65 godina11 godina 71 godina12 godina 75 godina13 godina 80 godina14 godina 84 godine15 godina 87 godina16 godina 89 godina17 godina 91 godina18 godina 94 godine19 godina 96 godina20 godina 100 godina

Pas 67

PAREWE

Pas postaje polno zreo sa osmnaest mese-ci, mada se nagon za parewem javqa dosta rani-je, kod nekih pasa i od {estog meseca ìvota.Nagon za parewe, “terawe”, kod ènke se javqadva puta godi{we i traje 21 dan.

Po~etak terawa kod ènke po~iwe krva -rewem iz materice. @enka ne dozvoqava mu`ja -cima da joj pri|u sve dok nije spremna za oplod-wu, {to je izme|u 9. i 14. dana od po~etka krva -rewa. Tada krvarewe prestaje i to su plodnidani.

@enka obi~no tada dozvoqava da je mu` -jak liè, stoji mirno i sklawa rep u stranu akomu`jak ho}e da je zasko~i. Kada je mu`jakzasko~i, on napravi nekoliko pokreta i ondado|e do vezivawa koje obi~no traje od nekolikominuta pa i do pola sata. Vezivawe je karakte -risti~no za pse, jer prilikom parewa mu{kipolni organ nabrekne, a ènski se jako skupi,

68 Pas

tako da je nemogu}e odvajawe. Mu`jak obi~notada si|e sa ènke, prebaci zadwu nogu prekowenih le|a i okrene se u suprotnom smeru odènke i tako ostaju sve vreme vezanosti. Obja{-wewe za ovu pojavu jeste da mu`jak ejakuliradosta dugo, a vezanost je potrebna da bi seènski polni organi ispunili semenom. Zbogtoga je efikasnost pse}e oplodwe vrlo velika, apse}e vezivawe skoro siguran znak da je do{lodo oplodwe. Uglavnom je potrebno samo jednoparewe i vezivawe da bi do{lo do oplodwe.

Graviditet (mi bi rekli trudno}a) trajeprose~no od 58 do 65 dana. Kod krupnijih rasaènka o{teni ve}i broj mladunaca – i do 12, kodsredwih rasa 6 – 10, a kod malih 3 – 5 {tenadi.

Pas 69

[TEWEWE

Prvi bolovi pred {tewewe kod ènke sejavqaju 3 – 10 sati pre {tewewa. Ona se uzne-miri, traì odgovaraju}e mesto i pod sebedovla~i tkanine i pravi gnezdo.

Samo {tewewe traje od 1 do 6 sati, zavis-no od broja {tenadi, a razmak izme|u pojedinih{tenaca je razli~it. Veterinar nije neophodanukoliko {tewewe ide bez problema, ako ne trajepredugo, ali ako se posle pucawa vodewaka{tenci ne pojavquju, ako se ènka napiwe, a{tene ne izlazi, treba pozvati veterinara. Ugradskim uslovima procenat te{kog {tewewa je10-20 odsto.

Ubrzo po izlasku {teneta, majka pre-grize pup~anu vrpcu i pojede posteqicu kojaizlazi sa svakim {tenetom. Ako se prvi put{teni i ne moè da se sna|e, treba joj pomo}itako {to se ~istim rukama, na par santimetaraod {teneta, prstima pokida pup~ana vrpca,{tene se osloba|a omota~a u kome se nalazi,

70 Pas

malim prstom mu se otvore usta i vatom iliplatnom se obri{u nosni otvor i usta. Obi~nose tada {tene oglasi. Ukoliko je {tene udahnu-lo sluz i ne ogla{ava se, brzo se hvata za zadwenoge, glava mu se okrene prema zemqi i blago semasira ~istim pe{kirom u predelu grudnogko{a, od trbuha ka glavi. Usta pri tom morajubiti otvorena, {tene okrenuto nadole da biizbacilo sluz. [tenci odmah poku{avaju daustanu i tra`e sisu i treba ih staviti na sisuda uzmu kolostrum. To je prvo mleko koje majkalu~i odmah nakon poroda i ono je veoma va`nojer {tenci preko wega dobijaju za{titu, anti-tela, koja {tite {tene od mnogih bolesti. Dojkemajke pre dojewa treba oprati mlakom vodom iosu{iti. Su{ewe mladun~adi obavqamo ~is timpe{kirom ili to majka obavqa lizawem. Kada je{tene posisalo kolostrum, stavqa se u ~istboks sa ~istim pe{kirima i kuja mo`e daqe danastavi poro|aj.

Pas 71

STANDARDI RASA

U razli~itim delovima sveta pas se pri-lago|avao prirodi da bi opstao. Tako su nasta -li psi razli~itog izgleda - negde su bili krup-ni, negde sitni, negde dugodlaki, negde kratko -dlaki, negde visoki, negde niski...

Gaje}i pse, ~ovek je uparivao one primer -ke koji su mu po svojim osobinama naj vi{e odgo-varali. Tako su nastale rase ili pasmine.

Kod rasnih pasa, potomstvo precizno na -s le|uje fizi~ke i karakterne osobine roditeqa.

Rase su vrlo strogo standardizovane. Standard za svaku pasminu odredila je

kinolo{ka organizacija zemqe u kojoj je pasmi-na uzgojena, a Me|unarodna kinolo{ka organi-zacija - FCI - slu`beno potvr|uje ove standarde,i oni va`e za sve pse odre|ene pasmine ma gde dase odgajaju u svetu.

Standardima je propisan potpun opisizgleda psa, od wu{ke, vilice, oblika i boje

72 Pas

o~iju, oblika glave, dràwa i oblika u{iju,duìne i ja~ine vrata, linije le|a i trbuha,poloàja predwih i zadwih nogu, dràwa,duìne i odlakanosti repa, boje i kvalitetadlake, visine, duìne i obima tela.

Me|unarodna kinolo{ka organizacija(FCI - Federation Cynologique Internationale),radi lak{eg odràvawa izlo`bi pasa, pode -lila je sve rase na 10 grupa:

1. grupa - ov~arski psi, psi ~uvari igovedarski psi (osim {vajcarskih govedarskihpasa);

2. grupa - psi tipa pin~a i {naucera -veliki psi (molosi) i {vajcarski govedarski psi;

3. grupa - terijeri4. grupa - jazavi~ari5. grupa - psi tipa {pica (nordijski psi,

{pic i primitivni tip);6. grupa - lova~ki psi i psi traga~i krvi;7. grupa - pti~ari8. grupa - psi sakupqa~i divqa~i, dono-

sioci aporteri i psi za vodu;9. grupa - psi za pratwu i razonodu;10. grupa - hrtovi i pripadaju}e rase.

Pas 73

Pedigre je u stvari kr{tenica rasnogpsa. Iz jednog legla {est {tenaca ima pravo naovu ispravu, a samo izuzetno, od izvanrednokvalitetnih roditeqa Kinolo{ki savez moèizdati i ve}i broj. Pedigre pored rodoslovakoji se beleì od dedova, sadrì i li~ni opispsa, obi~no neko specifi~no obele`je.

Pri kupovini rasnog psa, za rasu za koju}emo se opredeliti stvar je prevashodno ukusabudu}eg vlasnika, ali pri tom treba voditi ra -~u na i o uslovima u kojima }e se na}i budu}inovi ~lan porodice.

Da bismo Vam pomogli u izboru, dajemoVam kratak pregled veli~ina i karakternihosobina rasa pasa koje se kod nas naj~e{}e drè.

74 Pas

RASE PASA

Kada su ukr{tawem stvarane pojedine rasepasa, one su stvarane za neku odre|enu namenu: zalov, ~uvawe stada, ~uvawe oku}nice, straà -rewe ili zabavu.

U dana{we vreme nestala je ve}ina ovihpotreba, a rase su ostale. Zbog svoje lepote idobrih osobina ve}inu rasnih pasa danasdrìmo radi dru{tva ili zabave.

Iako imamo to u vidu, pse }emo pred-staviti prema grupama kojima pripadaju, jerone ipak odre|uju wihove karakterne osobine.

LOVA^KI PSI

Razlikuju se dve skupine lova~kih pasa:hajka~i i traga~i.

HAJKAÎ (Hrtovi) (Grupa 10 po FCI)

Hajka~i imaju izvanredno o{tar vid iveoma su brzi. Wihov na~in lova je takav da navelikoj daqini ugledaju plen, gone ga i na krajuulove. Koristili su se za lov na jelene i ze~eve.

Pas 75

Visoki su i gipki, imaju duga~ak korak, iu pore|ewu sa drugim psima veoma veliko srce.Plu}a su im sposobna i za aerobno i anaerobnodisawe tokom tr~awa na kratke staze.Metabolizam im je takav da uspe{no odr`avajutelesnu te`inu na minimumu.

Saluki

Saluki je najsta ri -ja rasa poznata civiliza -ciji. Wihove mumifici-rane ostatke arheolozi supro na lazili u egipat -skim fara onskim grobni-cama.

Saluki je kori{}en kao pustiwski lo vackoji je zahvaquju}i neverovatnoj brzini iokretnosti na grubom terenu mogao da stigne~ak i gazele. Tako|e je kori{}en za lov lisica,{akala, i ze~eva.

Danas, ova pasmina prvenstveno imaulogu pratioca i ku}nog qubimca, mada suuspe{ni i kao trka~ki psi.

Saluki se ne preporu~uje kao ku}ni pas.On je prirodni atleta kome je potrebno svako -

Pas 77

zahteva mnogo pa`we. Za psa koji ide na izlo`beneophodno je kupawe jedanput nedeqno da mudlaka ne bi bila umr{ena.

Psi ove rase su kori{}eni kao lovaci namnogobrojnu divqa~, ukqu~uju}i i jelene,divokoze, pa i vukovi i sne`ne leoparde, ali susluìli i kao pastirski psi.

Standard: Visina: 68 – 73 cm. Teìna: 26 – 34 kg.

Borzoj

U Rusiji je poznatkao rasa otprilike od1600. godine. Rusko plem-stvo ga je dràlo za lov navukove. Iako ̀ estok i hra -bar, on je sasvim ne ̀ anprema qudima i do bar pre - ma drugim psima. Inteligentan je, ponosan,izuzetno lojalan prema porodici. Dobar je zaobuku, ali mu je lova~ki instinkt veoma jak.Ako ugleda neku malu ìvotiwu, ma~ku ilizeca, za bo ravi}e i na Vas i na povodac ipoleteti prema wima. To ga diskredituje kaoku}nog qubimca dece, prema kojima je ina~esasvim dobar.

78 Pas

Borzoj moè da ìvi i u komfornomstanu, jer je u ku}i dosta miran, ali mu jeneophodna svakodnevna duga {etwa. Odli~an jepratilac za xogirawe ili vo`wu biciklom, alipri tom treba biti oprezan ukoliko se u wego -vom vidokrugu pojavi neka sitna ìvotiwa.

Standard: Visina: mu`jak najmawe 71 cm,

ènka najmawe 66 cm.Teìna: mu`jak 34 – 48 kg, ènka 27 – 41 kg.

Hrt

Ovo je najbrìpas na svetu i moè dadostigne brzinu preko65 kilometara na sat.U Englesku su ga do ne -li trgovaci iz Arabi -je pre 900 godina. Englezi su ga koristili za lovna jelene i divqe sviwe. Danas se koriste prve n - stveno kao psi za trke, u kojima jure mehani~kogzeca. Oni instinktivno tr~e za bilo ~im {to sekre}e brzo. Kada se povuku sa trka jako se te{koprilago|avaju ìvotu u ku}i.

Pas 79

Ina~e, ovi psi mogu ìveti u kom-fornom stanu, i malo dvori{te }e im bitidovoqno. Mirni su i druèqubivi, ~ak i poma-lo pla{qivi prema nepoznatima. Dobri suprema deci, ali su malo grubi, pa nisu pre-poru~qivo dru{tvo sasvim maloj. I premadrugim psima su korektni, ali su nepo pravqivineprijateqi sitnih doma}ih ìvotiwa, poseb-no ma~aka i gusaka.

Glatko i kratko krzno mu je veoma lako zaodràvawe. êtka se obi~nim ~e{qem i ~et komsa dlakama, a kupa suvim {amponom samo kada jeneophodno.

Standard: Visina: mu`jak 71 – 76 cm,

ènka 68 – 71 cm.Teìna: mu`jak 29 – 32 kg, ènka 27 – 29 kg.

TRAGAÎ

Ova skupina pasa obuhvata nekolikogrupa: Terijere (Grupa 3 po FCI), Jazavi~are(Grupa 4 po FCI), Goni~e, Traga~e na povocu(Grupa 6 po FCI), Pokaziva~e (Poentere) (Grupa7 po FCI), Donosa~e (Retrivere), Isteriva~e([panijele) i Lova~ke pse za vodu (Grupa 8 poFCI).

80 Pas

TERIJERI (Grupa 3 po FCI)

Obuhvata ~etiri sekcije terijera: velikii sredwi, mali, tip bul (bik) terijera i tipigra~ke terijere.

Terijeri su prvobitno dràni za lov na{te to~ine. Oni su dovoqno mali da mogu da u|u ujame lisica i drugih {teto~ina i da ih iste rajuodatle, gde bi ih ~ekao lovac. Ime terijer ipoti~e iz latinskog jezika: terra, {to zna~i zemqa.

U dana{we vreme, terijeri se uglavnomdrè kao qubimci i pratioci. Nekoliko rasase jo{ uvek koristi za lov, a neke ve}e rase sedrè i kao slu`beni psi.

Oni su uop{te lojalni i ne`ni psi, aliwihovi vlasnici, da bi imali pristojnog psa,moraju prema wima pokazati “~vrstu ruku”.

O{trodlaki foksterijer (lisi~ar-terijer)

Foksterijer –mnogo snage u malom pro -storu. Sna`ne vi li ce,krupni zubi, fizi ~kasnaga, i najvi{e od svega,hrabrost.

Pas 85

Igra~ka terijer

Mali pas koji jezadrào strast svojih pre -daka i pona{a se kao da jeveliki! Kroz ceo ìvot onodràva mladala~ki duhradoznalog, qupkog i pri-jatnog psa. Osetqiv je i privrèn. Vrlo jeinteligentan. Neki od wih su uve`bavani zapomo} hendikepiranim qudima i dokazao se kaoodli~an pomo}nik za gluve.

JAZAVIÂRI (Grupa 4 po FCI)

Jo{ duborezi iz starog Egipta prikazujulova~kog psa kratkih nogu i duga~kog tela, aliu savremeno doba pasminu jazavi~ara su odga-jili Nemci (Dachs-Hund, “jazavac-pas”). Madasu prevashodno gajeni za iskorewivawe jazavacakao {teto~ina, koristili su se i za lov naze~eve, lisice, za potragu za rawenim jelenima,pa i lov krupne divqa~i kao {to je divqasviwa.

Jazavi~ari su poznati kao nesta{ni,zabavni psi. Poznata je wihova sklonost da jureza sitnom stokom, pticama, i tenis loptama.

86 Pas

Tvrdoglavi su, glasno laju i te{ki su za obuku.Dru`equbivi su, odani su i verni prema vlas-nicima, a dobri su ~uvari i nisu prijazniprema nepoznatima.

Postoje tri tipa: dugodlaki, kratkodlakii o{trodlaki, a po ve li -~ini: standardni, mini -jaturni, i “ze~asti”.

S t a n d a r d n ijaza vi~ari su od 6.8do13 kilograma, mini-jaturni su oko 5 kg,ze~asti 3.6 do 4.5 kg.

Wihova narav ienergi~nost ukazuju daih nije briga koliko suveliki. Kada se dogodiprilika, bez razmi {qa -wa }e se suprotstavitimnogo ve}em psu.

Veoma su trpeqivi i lojalni prema deciu svojoj porodici, ali }e prema nepoznatoj decibiti agresivni ukoliko se ova vrte oko wih.

Pas 87

POKAZIVAÎ(Poenteri) (Grupa 7 po FCI)

Lovac uputi psa na koju stranu da ide.Pas prvo pretraì obod poqa da bi osetiomiris divqa~i koja bi tu mogla da se na|e.Zatim po~iwe da pretraùje poqe, prave}i kru-gove najpre u blizini lovca, da bi se kako pre-traga napreduje, sve vi{e i vi{e pro{irivao.

Kada otkrije divqa~, pas se “smrzne”,stane, uko~i u pravcu divqa~i i ne mrda. Na{ilovci to zovu “markira”.

Ukoliko u pretrazi u~estvuje jo{ jedanpas poenter, ~im ugleda prvog da je markirao isam se “smrzne” i ne mrda; na{i lovci to zovu“sekundira”.

Lovac uzvikne “Stoj!”. Psi }e ostatitako nepomi~ni sve dok lo vac ne pri|e i nezauzme pogodan poloàj prema divqa~i koja sepritajila tamo gde psi pokazuju. Tada, u zavis-nosti od toga kako su psi nau~eni, lovac sampri|e i prepla{i divqa~ da bi pucao (u sport-skom lovu nije dozvoqeno pucati na divqa~koja leì pritajena), ili lovac izda komandu“Drì!” i psi krenu i prepla{e divqa~.

88 Pas

Kada je divqa~ oborena, ulovqena, lovackomanduje “Traì!”, psi je traè i kada je na|udonesu je lovcu.

Odgajiva~i su uloìli veliki napor dabi odgajili ove pasmine, kojima je ovakvopona{awe uro|eno.

Engleski poenter

Poenter je dobioime po nepomi~nomstavu koji zauzme kadaprona|e divqa~. Prviput se spomiwe u Eng -leskoj oko 1650. godine.Nastao je gotovo neve -ro vatnim ukr{tawem italijanskog poentera,lisi~ara, bladhaunda, hrta, wufaundlendskogpsa, setera, i buldoga.

Posebno je poznat po izvanrednom ~ulumirisa. Pun energije, neumoran, inteligentan i~ist. Ukoliko se svakodnevno dovoqno {eta iistr~i, sasvim je zadovoqan ìvotom u stanu.Lojalan je i odan, a sa decom je dobar i strpqiv,istinski prijateq. Ima veliku sposobnostempatije, pa poprima karakterne osobine vlas-

Pas 89

nika. Odli~no podnosi vru}inu, ali mu neprija jaka zima. Iako kao lovac nije podesan zalov u vodi, odli~an je pliva~ i voli da se kupa.

Standard: Visina: mu`jak 55 – 62 cm, ènka 54 – 60 cm.Teìna: 20 – 30 kg

Seteri(Pti~ari) Prete~e setera su

odgajene u Francuskojoko 1500. godine, ukr{ -tawem {panskih i fra -nc uskih poentera. Triveka kasnije po~eli suda se odgajaju u VelikojBritaniji gde su irazvijene pasmine kojese danas naj~e{}e drè -engleski, gordon ili{kotski i irski seter.

Ova pasmina imadugo, meko, svilasto kr z -no koje zahteva odr ̀ a -vawe. Po karakteru susre}ni, nesta{ni i pri j -

92 Pas

je sr~an i sna`an pas, sredwe veli~ine. Blage jei pokorne naravi, lak za obuku. Mnogostran jelovac, i za {quke, za jarebice, i ze~eve.

Po temperamentu je aktivan i veseo pas.Sklon je lutawu. Dobar je sa decom, posebno akouz wih odrasta. Zbog vrlo lakog karaktera,veoma je popularan kao pas za dru{tvo.

RETRIVERI (donosa~i, aporteri), LOVA^KI PSI ZA VODU IISTERIVA^I ({panijeli)

(Grupa 8 po FCI)

Retriveri, aporteri, kako se to kod nasobi~no naziva su tip pasa ~iji je zadatak da utoku lova da mirno prate i pamte gde je paladivqa~ (npr. jarebica) koju je lovac ustrelio.Tek kada lovac prestane da puca, on izdajekomandu psu da krene i donese ulov. Izme|uretrivera i pasa za vodu ima preklapawa {to senamene ti~e - retriveri mogu da rade i nabrdovitim i ravni~arskim terenima, ali i uvodi, dok su psi za vodu ba{ naviknuti za rad uvodi i imaju jak instinkt za plivawem i za raz-liku od retrivera koriste se i za pla{ewe i iste -rivawe divqa~i (npr. divqih patki) iz vode.

Pas 93

Isteriva~i ({panijeli) u lovu se neudaqavaju mnogo od lovca – uvek su u dometulova~ke pu{ke sa~mare. Oni se koriste naj -~e{}e za lov na ptice koje ne}e lako da prhnu iuzlete, ve} se ili pritaje ili be`e pe{ke. Takavje na primer fazan. Za razliku od poentera kojistanu i markiraju divqa~ i ne pokre}u se dok nedo|e lovac, isteriva~i im ne daju vremena zabekstvo, ve} ih odmah popla{e da uzlete. Zbogtoga se i ne udaqavaju mnogo od lovca, jer bi navelikoj udaqenosti wihov trud bio besmislen -sa~mara ima mali domet.

Kada popla{e divqa~ oni ili sednu ilistanu, da ne bi smetali lovcu da puca i pratepogledom gde }e ulov pasti, da bi ga potomprona{li i doneli lovcu.

Labrador retriver

L a b r a d o r ipoti~u sa istoimenogpoluostrva u Kanadi.Tamo su ih ribarikoristili kao pomo} -ni ke koji su im poma-gali oko va|ewa mre`a iz ledene okeanske vode.

Pas 95

Kao i {to samo ime {to govori, krzno muje zlataste boje, a po karakteru je vrlo sli~anlabradoru.

Standard: Visina: mu`jak 56 – 61 cm, ènka 51 – 56 cm.Teìna: mu`jak 27 – 36 kg, ènka 25 – 32 kg.

Engleski koker {panijel(razmaèni prepeli~ar)

[panijeli (pre-peli~ari) se kao rasaspomiwu jo{ oko 1300.godine. Koker zapravoima koren od woodcock- ptice {quke, za ~ijije lov ova rasa i bila namewena.Kokeri su odli~ni i za lov na druge ptice, ~aki na te{kim terenima. Odli~ni su aporteri.

Wegov dobrodu{an karakter, inteligen-cija, veselost, blag i nesta{an odnos premadeci u~inili su da psi ove rase postanu {irokorasprostraweni ku}ni quvimci. Moè da ìviu komfornom stanu, ali su mu neophodne svakod-nevne {etwe i svakodnevno ~etkawe, da mu sekrzno ne bi “u}ebalo”.

Pas 97

GONIÎ, TRAGAÎ NA POVOCU (Grupa 6 po FCI)

Ove rase karakteri{u duge u{i, velikewu{ke sa velikim nosnim {upqinama, isna`no, izdr`qivo telo. Smatra se da imajunajosetqivija ~ula mirisa me|u psima. Wihovaspecijalnost je da prate tragove po mirisu.Ve}ina ovih pasmina ima dubok, “tutwe}i”lave`, kojim se ogla{avaju sve dok su na tragu.U Engleskoj dugonoge goni~e koriste za lovja{u}i na kowima, a kratkonoge za lov pe{ice.

Pas svetog Huberta ili Bladhaund(Bloodhound - krvoslednik)

Ova pasminaje stara vi{e hiqadagodina, a uobli~ilisu je kalu|eri manas-tira Sveti Hubert uBelgiji.

Standard: Visina: mu`jak 63 – 69 cm, ènka 58 – 63 cm.Teìna: mu`jak 41 – 50 kg, ènka 36 – 45 kg.

Pas 99

Engleski lisi~ar (Foxhound)

Ova rasa nas ta -la je ukr{tawem ra -znih lova~kih pa sa sahrtom, buldogom i fok-sterijerom.

To su neumornipsi, sposobni da tr~esa tima punom brzinom.

Prijateqski se odnose prema qudima iodli~ni su prema deci, ali najvi{e vole dana|u dru{tvo drugih pasa. Nije preporu~qiv zaìvot u stanu i traì svakodnevno istr~avawe,posebno u mladosti.

Standard: Visina: mu`jak 56 – 63 cm, ènka 53 – 61 cm.Teìna: 29 – 32 kg.

Srpski goni~

Ovo je stara pas -mina za koju se smatrada su je jo{ Feni ~anidoneli na Bal kan skopoluostrvo. Kori sti lisu se, a i danas se ko -

100 Pas

riste za lov na divqe sviwe i drugu velikudivqa~, ali i za lov na zeca i lisice.

Srpski lov srpskim goni~emGoni~ se ogla{ava - "klik}e" dok je na

tragu i tera divqa~. Podigne je iz legla, onapo~ne da beì i pas je juri i ogla{ava se. Kakodivqa~ beì, pas juri za wom i glasawe zamireza brdom kako se udaqavaju. Lovci tada zauzmuzasedu na tom mestu, zasednu, izvade slaninu irakiju i ~ekaju. Posle sat, neki put i dva, kadza~uju da se pribliàva ono "kliktawe", znajuda psi vra}aju divqa~ koju su odatle pote rali,jer divqa~ ne beì u jednom pravcu, ve} pravikrugove oko svoje jazbine i svog terena. Tad selovci prenu i nameste prema pravcu iz kojeg se~uje glasawe i ~ekaju da se divqa~ pojavi ne bili je ucmekali.

Goni~i su i odli~ni traga~i po krvavomtragu rawene divqa~i, a krupnu divqa~ "obla-javaju" - to zna~i da kada rawena krupna divqa~ne padne odmah pogo|ena metkom, nego nastavida beì u {umski gusti{ dok ne smalaksa, goni~je tamo na|e, sedne kraj we i laje i zavija doklovac ne do|e.

Standard: Visina: 46 – 56 cm, Teìna: oko 20 kg.

Pas 101

Srpski trobojni goni~

Po karakteristikamaje vrlo sli~an srpskom go -ni~u, i neznatno je sitniji -standard visine mu je 44 - 55cm. Boje su mu crna, bela iplameno-crvena.

Nema~ki brak (lova~ki pas)

Nema~ki brak jeprastari tip lova~kogpsa. Na wegove karak te -ri stike je svakako utica-lo ukr{tawe prastarogkeltskog lova~kog psa sahrtom i bladhaundom. I wega karakteri{e“kliktawe” dok je u poteri za divqa~i. U pras-tara vremena, keltski lovci su na kowimasledili lova~ke pse u poteri za jelenom, zecomili lisicom. Da bi dozvali pse duvali su u rog,~ija se upotreba sa~uvala i danas.

Nema~ki brak je vrlo otporna i zdravarasa, i mada je lova~ka rasa, po prirodi je vrlone`an i vi{e voli da `ivi u ku}i sa porodi-com, nego u {tenari.

102 Pas

Baset (Lisi~ar)

Sladak, blag,odan, miran i bez -rezervno u~tiv. Uvekprijateqski nastrojen,sjajno se uklapa u poro-di~ni ìvot.

Miran je u ku}i, ali napoqu }e tr~ ka -rati satima, ako mu pruìmo priliku.

Ime mu poti~e od francuske re~i “bas”{to zna~i nizak. Iako je danas prevashodno pasza druèwe i pratwu, u wegovoj prirodi posto-ji sklonost prema lovu na divqa~, kako u jazbi-nama, tako i na otvorenom terenu: na lisice,ze~eve, ali i fazane. Malo je trom, ali ima sja-jan nos.

Standard:Visina: mu`jak 30 – 38 cm, ènka 28 – 36 cm.Teìna: mu`jak 23 – 29 kg, ènka 20 – 27 kg.

Bigl (Ze~ar)

Poreklo Bigl je jedna od naj -

popularnijih pasmina lova -~ kih pasa zbog pozitivne

104 Pas

Mogu da ìve u stanu iako su dostaìvahni – pa`qivi su i ne prave probleme.

Standard:Visina: 34 – 42 cm, teìna: 15 – 18 kg.

Dalmatinac

Jo{ na egipat -skim bareqefima ihelenskim frizovimapo stoje slike ove rase.U sredwem veku kori -{}eni su kao lova~kipsi, posebno u lovu na kowima.

Dalmatinac moè da se istrenira dovisokog stepena obuke. Kori{}en je kao stra ̀ aru ratu, cirkuski izvo|a~, lovac {teto~ina,lova~ki pas, pastir i pas ~uvar. Danas je prven-stveno pas za druèwe.

U mladosti je veoma energi~an i potreb-no mu je mnogo obuke i {etawa. [to je starijipostaje sve mirniji. Nije podesan za ìvot ustanu, osim ako se izvodi vi{e puta dnevno.

Standard:Visina: mu`jak 50 – 60 cm, ènka 50 – 55 cm.Teìna: oko 25 kg.

Pas 105

[PICEVI I IZVORNE RASE(Grupa 5 FCI)

U ovu grupu spadaju nordijski psi: zasaonice, lov, i kao pastirski psi; zatim evrop-ski i azijski {picevi, koji tako|e poti~u sasevera; i izvorne, prastare rase iz raznih delo-va sveta.

Aqaski malamut

Aqaski malamutvodi poreklo od ark ti -~kog vuka. Ime je do biopo Malamutima, plemenukoje ìvi na Aqaski ikoje je odgajilo ovu rasu.Pre 2000 ili 3000 godina, Eskimki su ovog psakoristili za prevoz - za vu~u sanki. Ovi psi suu stawu da vuku veliki teret, imaju neverovatnusnagu, izdr`qivost i srce.

Malamut je vrlo aktivan pas i za wegovodràwe je potrebno veliko dvori{te. Premadeci je odli~an, ali deca moraju biti u uzrastuu kom mogu da izdrè wegovo energi~no igrawe.Veoma je odan, poslu{an i neophodno mu je qud-

Pas 107

Samojed

Ime je dobio ponarodu Samojedi koji uSibiru ìve od davnina ibave se lovom i ribolovom.Koristili su ga za vu~usao nica. Elegantan i okre - tan, on je sada naj~e{}e pomodan pas za izlo`bei druèwe. Moè da ìvi i u stanu. Miroqubivje i dostojanstven, blage naravi, ali ume dobroda ujede ukoliko ga neko napadne.


Nema~ki {picevi

Nema~ki {picevi su najstarije pasmineu Sredwoj Evropi. Oni su potomci prastarih{piceva iz kamenog doba.

Veliki {pic

Ovi psi poreklom saSevera su u Evropu pris -peli sa Vikinzima.

Pas 109

Pomeranac

Odgajen je u Pru -skoj oblasti Pomeraniji.Vodi poreklo od pras-tarih {piceva sa seve -ra, gde je sluìo kaoov~arski pas. Tada jebio krupniji, teìo je oko 10 kilograma.

Vremenom, ovi psi su postali pomodnikod dama u visokom dru{tvu, pa su se odgajalisitniji primerci. Pravili su dru{tvo MarijiAntoaneti, Mocartu, kraqici Viktoriji...

Pomeranac je izvanredno inteligentan.Voli dru{tvo qudi i trudi se da privu~ewihovu pa`wu. Tako je uspeo da se probije i kaoizvo|a~ u cirkuskim predstavama.

Po karakteru je sli~an {picevima, panije preporu~qiv za decu.

Standard:Visina: 18 – 30 cm. Teìna: 1 – 3 kg

110 Pas

âu âu

Fosilni osta -ci pasa, stari vi{emi liona godina, postr u kturi su veomasli ~ni ovoj pasmini.Hiqadama god inauna zad, âu âu se u Kini koristio kao lovacna vukove, samure i fazane, za vu~u saoni ca ikao straàrski pas.

U dana{we vreme je veoma popularan kaopas za dru{tvo. Po prirodi je obi~no pristo-jan, ali mu je neophodna ~vrsta zapovedni~karuka. Ako dopustite da po~ne da veruje da je ongazda ku}e, po~e}e da se pona{a kao “alfa”,posta}e samovoqan i tvrdoglav i po~e}e da sepona{a kao “gazda”, gde on odlu~uje ko, gde i kad{ta moè da radi. Da bi se to izbeglo, jo{ umladosti mu se mora dati do znawa da je svaki~lan porodice za wega autoritet.

Standard:Visina: 46 – 56 cm. Teìna: 20 – 32 kg.

112 Pas

PUDLE I MALI PSI ZA DRU[TVO(Grupa 9 FCI)

Bi{on Friz

Bi{on Friz je rasanastala u XIV veku ukr{ -tawem {panijela i pudlice.Bio je omiqen na francu -skim dvorovima.

Standard:Visina: mu`jak 23 – 30 cm, ènka 23 – 28 cm.Teìna: 3 – 5 kg.

Bi{on oboàva da bude u dru{tvu qudi.Ne voli da ostaje sam kod ku}e, i najsre}niji jeukoliko ga svuda vodimo sa sobom. Odli~an je isa decom i sa drugim ku}nim qubimcima.

Belgijski grifon

Ova rasa je nastalaukr{ tawem mopsa, engleskihterijera i kokera.

Belgijski grifon jeveseo, radoznao pas,speci fi~nog izraza lica, koje ~ak pomaloli~i na qudsko. Dobro se slaù sa drugim

Pas 113

psima, pa i ma~kama. To su sobni psi, ali im jeneophodna svakodnevna {etwa.

Standard:Visina: 18 – 20 cm. Teìna: 2,5 – 5,5 kg.

Malteànin

Malteànin jerasa koju su jo{ stariGrci opisivali i ukazi-vali na wihovo poreklosa ostrva Malte. O wimasu stari Riqani pisalii pesme. U baroknim vremenima, bio je omiqendamski pas kojeg su dame nosile u posebnimmufovima.

To je smeo, ìv i nesta{an pas, blagenaravi i beskrajno odan. Jako je inteligentan. Uslu~aju sumwive buke jasno i glasno laje i dièuzbunu. Iako je sobni pas, jako voli da ide u{etwu, koja mu je i svakodnevno neophodna.Voli da ska~e u barice.


114 Pas

Lou~en (Mali lav-pas)

Ovaj pas fran-cuskog porekla bio je pop-ularan jo{ u XIV veku, a uXIX ga je ovekove~ioFran cisko Goja na svojimplatnima.

Veseo je, ìvahan,druèqubiv i neàn, mada ume da budeneustra{iv kad treba. Dobri su sa decom idrugim ku}nim qubimcima. Jako se malo liwa,tako da je odli~an za qude koji imaju alergiju.


Pudlica

Razlikuju se ~etiritipa pudlica u zavisnostiod veli~ine: standardna (38cm i vi{e, teìne mu`jaka20 – 32 kg, ènke 20 – 27 kg),mala, mini i igra~ka pud -lica (do 25 cm. visine i 3-4kg teìne).

116 Pas

manastira i gajili su ih iskqu~ivo sve{teni-ci. Ovog psa je bilo nemogu}e kupiti – smatralose da kada wegov gospodar umre svoju du{u seliu lasa apsoa. U Evropi su se pojavili tek 1920.godine.

Standard:Visina: mu`jak 25 – 28 cm, ènka malo mawe.Teìna: 6 – 7 kg.

Ovi psi imaju odli~an sluh, i budni su~uvari. Po karakteru su ~esto nabusiti i va`nii ho}e da budu glavni. Sobni su psi, ali zahte-vaju svakodnevne {etwe.

îvava

Ovo je naj -starija pasmina naameri~kom kontine -n tu i najmawa pas-mina na svetu. Mek -si ~ki indijanci izvremena pre Kolumbasu je smatrali svetom.

îvava je hrabar, vrlo ìvahan pas, saose}awem ponosa. Ume da bude drzak i tvrdoglavi prili~no teàk za obuku. Ume da bude qubo-

Pas 117

moran i dosadno sumwi~avprema strancima. Ova pasminanije preporu~qiva za decu, jeriako mali, ovaj pas moè bitiagresivan. Zahteva svakodnevnu{etwu, posle koje biva boqegraspoloèwa.


Pekinez

Pekinez je usta roj Kini po{tovankao polu-boànskobi}e, kao zemaqskiod raz legendarnog Fu - doga, koji odvodi du -{e umrlih na onaj svet. Kada su sredinom XIXveka tokom “Opijumskog rata” engleske i fran-cuske trupe prodrle pred Letwu palatukineskog cara, car je naredio straàrima dapobiju sve pekineze, da ne bi pali u ruke“stranih |avola”. Pet pekineza je preìvelo ipredati su kraqici Viktoriji, koja ih je naz-vala “looty” – ratni plen~i}i.

Pas 119

Francuski buldog

Sredinom XIX vekafrancuski odgajiva~i su izEngleske uvezli nekolikomalih buldoga i ukrstiliih sa francuskim terijeri-ma. Tako je nastala ova pas-mina.

Francuski buldog jeprijatan, lak pratilac, veoma nesta{an i ne -àn. Uvek je veseo i nehatan, sklon klovnovskompona{awu. Nemilosrdan je lovac mi{eva!

Standard:Visina: oko 30 cm, Teìna: 9 – 13 kg.

Mops

Mops je jedna odstarih rasa. Smatra se daje gajen jo{ 400 godina prenove ere u Aziji. U Evro -pu su ga doneli holandskitrgovci, a u XVI veku jebio pomodan pas na svim dvorovima.

Mops je sobni pas, kome smetaju i visokei niske temperature. On je ìvahan, bu~an i

Pas 121

PINÊVI I [NAUCERI, MOLOSI I[VAJCARSKI PLANINSKI PSI

(GRUPA 2 FCI)

Doberman

Ova rasa jenastala polovinomdevetna estog vekaukr{ t a wem pin~a,rotvajlera, terije -ra i hrta. Rasu jerazvio nema~ki po -reznik po imenu Doberman, prave}i psa zaza{titu od razbojnika.

Izuzetno je odan, izrazito orijentisanprema porodici i uvek je spreman na wenu za{ -titu. Veoma je lak za obuku, ali svi ~lanoviporodice u odnosu prema wemu moraju biti~vrsti i dosledni, ina~e moè da postane agre-sivan. Moè da ìvi u komfornom stanu, ali muje potrebno dosta {etwe. Osetqiv je na hladno}u.

Rep mu se kupira tre}eg dana ìvota, au{i oko dvanaeste nedeqe. U nekim zemqamastandardi zabrawuju kupirawe.

124 Pas

Kori{}en je najpre kao goni~ stoke, akasnije kao policijski i vojni pas. Danas jevrlo popularan kao odbrambeni pas i pas zadruèwe.

Nije pogodan kao sobni pas. Traì puno{etwe. Vrlo rado }e poku{ati da zauzme “alfa”mesto u porodici, pa se prema wemu moraodnositi mirno, ali autoritativno, strogo,samopouzdano i dosledno.

Ne liwa se, ve} mu je potrebno {i{awe ipo ~etiri puta godi{we.


Minijaturni {naucer

Mawi ro|ak ve li kog{naucera, ne ka da je kori { -}en da lovi sitne {teto -~ine, danas je popularan pasza dru {tvo.

@ivahan je i ne sta -{an. Bez ozbiqnog vo|stva,moè da bude naprasit i prili~no agresivan.Ho}e da bude nadmo}an, da izaziva velike pse,

Pas 127

Bokser

Bokser je poreklomod nema~kih mastifa. Ko -ri { }en je u lovu na visokudivqa~, ali i kao sto~ar -ski pas. Lak je za obuku, paje kori{}en i kao cirkuski pas.

Bokser zahteva dominantnog vlasnika,ina~e }e postati izuzetno tvrdoglav. Tako|e muje potrebno dosta {etwe, ina~e postaje vrlonapet. Odli~an je prema deci, a ho}e da se dru`ii sa ma~kama.


Danska doga

Poreklo ove rasenema mnogo veze sa Dan -skom. Ovo je stara rasa,~iji lik se nalazi ~ak ina nekim starogr~kimnov~i}ima.

Ovaj blagi i plemeniti div, strpqiv inesta{an prema deci, uprkos veli~ini, mo`e da

128 Pas

ìvi i u komfornom stanu. Traì doslednogvlasnika ina~e moè po~eti da iskazuje agre-sivnost. Zahteva i duge svakodnevne {etwe.


Rotvajler

Pretpostavqase da vodi poreklo oditalijanskog masti-fa. Pasminu je odga-jio jedan Nemac izme sta Rotvajl, koji ihje kori stio kao pas tir ske pse.

Rotvajler je izuzetno inteligentan pas,miran, lak za obuku, hrabar i odan vlasniku iporodici. Ima pouzdanu narav, za{titni~ki jenastrojen. Prihvata i druge ku}ne qubimce. Sveove pozitivne osobine uslovqene su odlu~nim i~vrstim vo|stvom vlasnika i obukom u ranojmladosti.


Pas 129

Buldog

Poreklo vodi odazijskog mastifa, a pasmi-na je ustanovqena u En -gleskoj, gde je kori{}en zaborbu sa bikovima u arena-ma. To je trajalo do devet-naestog veka, kada je ovaj oblik zabave zabrawen.

Mada izgleda zastra{uju}e, ova pasminaspada me|u najne`nije. Zahtevaju da im se iska -zuje mnogo qubavi ina~e su nesre}ni. Ukoliko jevaspitan kako treba, odli~an je prema stranci-ma, deci i drugim ku}nim qubimcima.Kratkove~an je, svega oko osam godina.

Standard:Visina: 31 – 40 cm.Te`ina: mu`jak 24 – 25 kg, `enka 22 – 23 kg.

Wufaundlend

Postoje mnogeteorije o poreklu overase, od toga da je toprastari indijanskipas, vikin{ki pas zalov na medvede, da je

Pas 131

doneli feni~anski trgovci. Koristili su gakao psa ~uvara, ali i kao gladijatora u arenamaza borbu protiv bikova i medveda.

Dana{wi mastifi su mirni divovi, kojizahtevaju dosledno, ali blago vo|stvo vlasnika.Vezani su za porodicu i teritoriju na kojojìve. Prili~no su te{ki za obuku, lewi su ineaktivni, pa mogu da ìve i u komfornomstanu.

Standard:Visina: mu`jak 76 cm, ènka 69 cm.Teìna: mu`jak 72 kg, ènka 68 kg.

[arplaninac

[ar pla ni -nac je stara rasakoja poti~e sa jugaSrbije. Koristilisu se, a i danas sekoriste, posebno uAmerici od 1975.godine, kada jetamo izvezen izvestan broj pri meraka, kaopastirski psi i psi ~uvari. Zbog prirodnoginstinkta da budu straàri nad stadom, na

132 Pas

prostranim pa{wacima SAD i Kanade,izvanredni su ~uvari, namilosrdni premagrabe`qivim kojotima. U na{oj vojsci sekoristi kao pratilac straè.

[arplaninac nikako nije sobni pas. Onse najboqe ose}a napoqu, na gazdinstvu, gdemoè da ostvari svoje ~uvarske instinkte. Vrloje poslu{an i vezuje se naj~e{}e za jednu osobu.Dobar je prema deci, posebno kada raste sawima.


BernardinacBernardinac

je rasa stara prekohiqadu godina, aodgajili su je monasiu manastiru svetogBernarda u [vaj-carskoj. Poti~e odtibetanskog masti-fa. Sredinom sedam -naestog veka kori{}en je kao spasilac qudikoji su zavejani u snegu, i zabeleèno je da suovi psi spasli preko dve hiqade qudi.

Pas 133

Izvanredno je blage naravi, izuzetnotrpeqiv prema deci. Moè da ìvi i u stanu,ali treba znati da ne podnosi velike vru}ine.Lak je za obuku.


OVÂRSKI I STOÂRSKI PSI(Grupa 1 FCI)

Nema~ki ov~ar (Vu~jak)

Ova rasa poti - ~e iz nema~kih obla -sti Virtenberg iBavarska.

Vu~jak je mi -ran i pouzdan pas,izvanredno odan iza{titni~ki nastrojen prema porodici.Zahteva svakodnevne duge {etwe i ~vrstu ruku,ina~e moè postati problemati~an.


134 Pas

[kotski ov~ar (Koli)

Koli je vrlo starapasmina, koja je vekovimabila nepoznata van [ko t -ske, da bi posle prvog pred-staqawa pasmine 1860. godi -ne postala jedna od najpopu-larnijih. To je izu zetno in -te li gentna pasmina, koja je posebno veliku popu-larnost stekla posle filma “Lesi”.

Koli je blag i nesta{an pas, odli~an kaodru{tvo deci. Prijateqske je i za{titni~keprirode. Veoma lako se obu~ava i vrlo ranostasava za obuku, ve} sa 10-12 nedeqa.


Stari engleski ov~ar - Bobteil

Bobteil je na eng -leskom sinonim za “podse -~eni rep”, jer se bez repanaj~e{}e i ra|aju. Porekloove pasmine nije sasvim

Pas 137

BOLESTI PASA

ZARAZNE BOLESTI PASA protiv kojih je neophodna vakcinacija

Ve} smo u poglavqu “Obavezna zdravstve-na preventiva za {tene” govorili o vakcinaci-ji {tenaca. Ova vakcinacija nije komplikovanai veterinar je obavqa takozvanim polivalent-nim vakcinama, koje za{ti}uju {tene od vi{ebolesti. Prva vakcinacija se obavqa kada su{tenci stari 7 do 9 nedeqa, a 4 nedeqe kasnijese obavqa revakcinacija. Tri do 15 dana pre va -kcinacije treba obaviti i ~i{}ewe od crevnihparazita, jer oni smawuju efikasnost vakcine.U svemu ovome }ete potra`iti stru~nu pomo}veterinara.

Obi~no kada kupujemo {tene ono je ve}starije od dva meseca, jer je tada zrelo da se

138 Pas

odvoji od majke, pa ve} bude vakcinisano. Za -traìte od odgajiva~a veterinarsku potvrdu daje {tene vakcinisano zbog revakcinacije.

Ukoliko zakasnimo sa vakcinacijom i passe razboli, na narednim stranama }emo Vamukratko objasniti {ta se de{ava i {ta moèteda uradite.

[tene}ak

[tene}ak je veoma zarazno oboqewe pasakoje izaziva virus. Od wega najvi{e oboqevaju{tenci i mladi psi, mada mogu oboleti iodrasli. Virus se prenosi i direktnim kontak-tom sa bolesnom ìvotiwom i indirektno:mokra}om, izmetom, a moèmo ga doneti naobu}i...

Vreme inkubacije (vreme od zaraze dopojave bolesti) {tene}aka traje 37 dana.

Simptomi: pas postaje neveseo, odbijahranu, povra}a, pove}ava mu se telesna tempera -tura na 41 °C, koja za 2-3 dana pada na normalnu,da bi u nekoliko narednih dana opet bila 41 °C.Ovo je karakteristi~no za {tene}ak.

[tene}ak se javqa u vi{e oblika kojimogu prelaziti iz jednog u drugi.

Kataralni oblik je osnovni, jer prati

140 Pas

vr{i 4 nedeqe nakon prve. Obavezno prevakcine i revakcine {tene treba o~istiti odcrevnih parazita o ~emu je ve} bilo re~i, a bi}eop{irnije na narednim stranama. Ako je kujavak cinisana oko 40 – 42. dana skotnosti takoz-vanom mrtvom vakcinom, onda ona preko mle kadok sisaju, prenosi za{titu {tencima i oni subezbedni prva dva meseca.

U slu~aju bilo kakve sumwe na pojavu{tene}aka, obavezno se odmah obratite veteri-naru radi terapije.

Parvoviroza

(virusno zapaqewe creva, “ma~ija kuga”)

Virus se prenosi direktnim kontaktomsa bolesnom ìvotiwom ili putem izmeta,preko cipela... Inkubacija traje 2 – 5 dana.

Simptomi: pas prvo odbija hranu i vodu,povra}a. Telesna temperatura je 40°C. Dan poslepo~etka povra}awa javqa se proliv koji je upo~etku sivo-ùte boje, a zatim i on zbog krvipoprima crvenu boju i veoma smrdi. Zbogpovra}awa i proliva, {tene gubi te~nost izorganizma, temperatura moè da opadne na 35-36 °C. Smrtnost zavisi od terapije i otpornos-ti psa.

Pas 143

i sl. Mnogo je bezopasnija od parvoviroze.Inkubacija iznosi od 1 do 5 dana.

Simptomi: bolest po~iwe povra}awemkoje traje 2-3 dana, a zatim prestaje. Ubrzonakon po~etka povra}awa pojavquje se proliv,tamnoùt i ka{ast. Proliv je dosta ~est te pasgubi dosta te~nosti, odbija hranu, te{ko sekre}e. Pas nema pove}anu temperaturu i retkoima krvav proliv kao kod parvovirusa. Vete ri -narska intervencija je obavezna, a Va{a pomo}psu je kao kod parvovirusa.

Za{tita pasa se sastoji u vakcinaciji{tenaca protiv korona virusa.

BesniloBesnilo je veoma opasna zarazna bolest

koju izaziva virus koji napada i razara nervne}elije u mozgu. To je najopasnija zoonoza koja seprenosi na qude, a svi oboleli umiru. Javqa sekod pitomih i divqih ìvotiwa. Virus seprenosi slinom ili ujedom bolesne ìvotiwe. Inkubacija je vrlo razli~ita - retko do 8 dana,obi~no 20 - 60 dana, a moè da bude i godinudana.

Simptomi: U po~etnom stadijumu, kojitraje oko 3 dana pas je zlovoqan, slabo jede,

144 Pas

{kqoca zubima, po~iwe da lu~i sline. U dru-gom stadijumu o~i su zakrvavqene, dolazi dopomu}ewa svesti, razdra`qivosti, pas napada igrize sve ìvotiwe, qude, prekida da uzimahranu i vodu. U tre}em, posledwem stadijumunastupa paraliza mi{i}a dowe vilice i glave,usta su otvorena, a iz usta se cedi slina, a zatimpostupno paraliza svih mi{i}a.

Za{tita je zakonom propisana obavez-na vakcinacija pasa starosti preko 4 mesecana svakih godinu dana.

Ako postoji sumwa da je psa ili ~ovekaujeo besan pas ili druga besna ìvotiwa, daje sei hiperimuni serum. To su gotova antitela kojase daju do 4 ~asa posle ujeda u okolinu mestaujeda. Ako postoji bilo kakva sumwa na besnilokod psa treba se odmah obratiti veterinaru, anakon ujeda psa hitno se mora javiti lekaru.

LAK[E BOLESTI PASA

Pas se moè razboleti od mnogih bole stisli~nih ~ove~ijim. I sve se uglavnom uspe{nole~e.

Pas 145

Laringotraheitis (ka{aq pasa)

Bakterijsko je oboqewe. Inkubacijatraje 4-7 dana.

Simptomi: Bolest po~iwe bolnimka{qem koji je suv u po~etku, a kasnije vlaànsa povra}awem. Bolest se moè komplikovati ipre}i u zapaqewe plu}a. Obavezno se javite ve -terinaru za savet i terapiju.

Pneumonia (zapaqewe plu}a)

Simptomi: pas ima povi{enu temperatu-ru, oko 40 °C, ne jede, neveseo je, disawe mu jeoteàno i ka{qe. Psa treba staviti u topluprostoriju da miruje, davati mu da pije {tovi{e te~nosti i obratiti se veterinaru za te -rapiju.

Angina (zapaqewe krajnika)

Zapaqewe krajnika je bakterijska bolestkoju mogu da izazovu hladno vreme, gutawe snega,hladna voda...

Simptomi: pas ima groznicu, oteànoguta, gu{i se, ka{qe, povra}a, ~esto se javqa{epavost na jednoj nozi zbog upale nerva poduticajem bakterija sa krajnika. Ako se ne le~i,bakterije mogu da napadnu i druge organe. Psa

148 Pas

cvili, ~e{e uvo {apama ili trqa glavu o pod.Uvo je crveno, ote~eno i u ve}ini slu~ajevaispuweno sekretom. Najboqe je oti}i kod ve -terinara.

UNUTRA[WI PARAZITI

Crevni paraziti

Da li pas ima crevne parazite i koje,moè da utvrdi veterinar mikroskopskim pre-gledom wegovog izmeta. Pas moè da ima crevneparazite, a da to ne bude uo~qivo na samom psu.Tek kada se paraziti razviju, mogu se ou~itisimptomi.

Da bi se predupredila pojava i razvojcrevnih parazita, {tenad se preventivno ~istisvaka 3 meseca do starosti od 1 godine, aodrasli psi svakih 6 meseci. Tako|e, {tenad semoraju ~istiti 3 do 15 dana pre svake vakci-nacije, jer crevni paraziti umawuju dejstvovakcine.

Gliste

Gliste pas moè dobiti unose}i u orga-nizam wihova jaja preko usta, a {tenci ih mogu

Pas 151

crevnih parazita bar 2 puta godi{we.Terapija: ~i{}ewe od parazita uz obaveznu kon-sultaciju sa veterinarom.

PROTOZOE (Praìvotiwice)

Toksoplazmoza

Toksoplazmozu pasa izaziva protozoa~iji je pravi doma}in ma~ka. Ona svojim izme-tom izbacuje jaja u spoqnu sredinu i ona posta-ju infektivna za psa, druge doma}e ìvotiwe i~oveka. Oni su prelazni doma}ini, a kod wihparazit razara }elije i stvara ciste u mnogimorganima.

Simptomi: visoka temperatura preko40°C, bronhopneumonija, povra}awe, krvav pro-liv, drhtawe, paraliza. Terapiju treba pre-pustiti veterinaru.

Piroplazmoza (krpeqeva groznica)

Piroplazmozu na pse prenose krpeqi.Kada zaraèni krpeq ujede psa, on ga zarazi.Paraziti u telu psa napadaju eritrocite irazaraju ih.

Simptomi: inkubacijetraje od 5 do 7dana, posle koje pas dobija visoku temperaturu,

152 Pas

40 – 41,5°C, leì, oteàno i ubrzano di{e.Sluzokoà mu je bleda, a zatim izrazito ùta.Ne jede, ali pije samo mnogo vode. Mokra}amewa boju, pas ima otekao trbuh. Bolest trajeoko 7 dana, a pas koji preboli je otporan napiroplazmozu jednu i po do 2 godine.

Za{tita: psa treba za{titi ogrlicomili nekim drugim preparatom protiv buva ikrpeqa, a posle {etwe po parkovima i {umi,obavezno pregledati da li ima krpeqe .

U slu~aju sumwe na ovu bolest, obaveznose obratiti veterinaru {to pre da bi odredioterapiju, ina~e ova bolest moè da ima smrtniishod.

SPOQNI PARAZITI

Buve

Buve su mali insekti koji ìve u pse}ojdlaci. Pse}a buva ne ska~e. Na pse}oj dlacipolaè jaja iz kojih se razvija larva, a larvapada sa psa i ìvi u pukotinama poda prostoraza pse, odakle se razvija lutka pa odrasla buva.Odrasla buva si{e krv psa i izaziva svrab,usled ~ega se pas ~e{e, pa moè da dobije upalukoè; iznad korena repa i du` le|a opada dlaka.

Pas 153

Za{tita od buva se sastoji u uni{tavawu buvana psima i obaveznoj dezifekciji prostora gdeborave psi, kao i kori{}ewem sredstava kojimase spre~ava da psi dobiju buve. Izbor ovih sred-stava i wihovo dozirawe treba prepustiti vete -rinaru.

Krpeqi

@ive u {umama, na travi, i pojavquju seu rano prole}e i ima ih do kasne jeseni. Svojimrilom se zaka~e za telo psa i si{u mu krv. Akosu zaraèni, tada mogu preneti bolest piro-plazmu, o kojoj je ve} bilo re~i.Za{tita: psa treba za{tititi ogrlicom ilinekim drugim preparatom protiv buva i krpe-qa, a posle {etwe po parkovima i {umi,obavezno pregledati da li ima krpeqe . Skidawe krpeqa se vr{i tako {to komad vatenatopimo alkoholom ili uqem, benzinom iliacetonom, drìmo taj natopqeni komad vate nakrpequ oko pola minuta i time ga omamimo.Tada ga uhvatimo pincetom {to bliè koì psai zavrtimo ga u pravcu kazaqke na satu. Tako gai{~upamo, a onda uni{timo, najboqe spaqi-vawem, a ne gwe~ewem, jer tako moèmo iz wegada istisnemo eventualnu zarazu.

154 Pas

KO@NE BOLESTI

[uga

Prenosi sa naj~e{}e direktnim kontak-tom sa bolesnim psom. [ugarci se hrane }elija-ma koè i ko`nom ma{}u. Izaziva svrab, pasima crvenu koù, bez dlake, sa ~vori}ima.Moè da pre|e i na ~oveka. Le~ewe treba pre-pustiti veterinaru.

Ekcem i druga zapaqewa koè tako|etreba prepustiti veterinaru.

FIZI^KE POVREDE - PRVA POMO]

Treba znati prvo da je pas koji je pov re -|en jako upla{en. Kada ga dodirnemo, bez obzi-ra da li je pas na{ ili tu|i, u strahu od novihpovreda moè da se desi da poku{a da nas ujede.Psa treba najpre glasom umiriti koliko god jeto mogu}e i ako je potrebno, ako se pas ne smiru-je u poku{ajima da ujede, treba mu zavezatiwu{ku povocem, maramom, {alom, ili onim{to Vam je pri ruci.

Ako pas ima otvorenu ranu, treba zaus-taviti krvarewe stavqawem ~iste gaze na wu,

Pas 155

zatim je treba isprati 3% hidrogenom i posutiantibiotskim pra{kom. Kod ve}ih rana bi}epotrebno i u{ivawe, a to, posle ukazane prvepomo}i, prepustite veterinaru.

Povrede od udarca saniraju se hladnimoblogama, ako imate leda ili uzmite ne{tozamr znuto iz zamrziva~a, kao i kod qudi.

Ako je pas slomio kost, u~vrstite je uzpomo} da{~ica i zavoja da se mesto preloma nepogor{a i odnesite ga kod veterinara.

Ukoliko je povre|eni pas bez svesti,proverite da li su mu usta ~ista, ako nisuo~istite ih i izvucite mu jezik napoqe. Psastavite da le`i na grudima sa glavom premanapred ili na stranu i utoplite ga kaputom ili}ebetom. Organizujte se, pa ga onda {to preodnesite kod veterinara.

TROVAWATrovawa naj~e{}e nastaju od pokvarene

hrane i preparata za prskawe biqa. Pas jeiznemogao, slini, povra}a, pena mu izlazi nausta, ne uzima hranu ni vodu, te{ko di{e, srcemu ubrzano radi, cvili. Ima proliv, gr~eve,krv u mokra}i. Za terapiju se {to pre obratiteveterinaru.

156 Pas

MALI PSE]I KUVAR

Xigerica a la “ku}ni duh“

Potrebno je:0.5 kg sirove xigerice (gove|a, sviwska

ili pile}a xigerica) 1.5 {oqa p{eni~nih klica (ili bra{no) 1.5 {oqa kukuruznog griza4 jaja 1 ~en iseckanog belog luka Zagrejati rernu na 180˚C. Usitniti

xigericu u elektri~noj seckalici ili vodeniciza meso, u to dodati jaja, beli luk i izme{ati.Postepeno dodavati p{e ni~ne klice i kuku-ruzni griz. Podmazati pleh, u wega usuti masu ipe}i 20-25 minuta.

Ise}i na komade i slu`iti hladno.

Je~am - dvopek

Potrebno je: 3 - 4 {oqe ra`anog bra{na

Pas 157

2 {oqe je~menog bra{na 2 {oqe gove|e supe malo maslinovog uqa 4 ka{i~ice per{una 1 ~en iseckanog belog luka Zagrejati rernu na 180˚C. U velikoj

~iniji pome{ati maslinovo uqe, beli luk iper{un. Dodati toplu gove|u supu. Ume{atije~meno bra{no i pustiti da se ohladi. Sadpostepeno ume{avati ra`ano bra{no dok se nedobije ~vrsto testo, pa mesiti 5 minuta.Oblikovati testo u loptu, pa ga razvu}i u plehuna 1/4 debqine palca. Ise}i pre pe~ewa. Pe}i30 minuta, okrenuti ih, pa pe}i jo{ 30 minuta.Ostaviti ih da odstoje do sutra.

Medeni dvopeci

Potrebno je:5 {oqa prekrupe – bra{na 1 {oqa pile}e supe 1/2 {oqe vru}e vode 1 jaje 3 ka{ike meda 2 male ka{ike suvog kvasca 2 ka{ike suvog per{una 1 ~en iseckanog belog luka

158 Pas

Zagrejati rernu na 180˚C. Uvelikoj~iniju rastvoriti kvasac u toploj vodi.Dodati per{un, beli luk, supu, jaje i med.Lagano mesiti bra{no oko 4 minuta. Izvaqatitesto na 1/4 debqine palca. Testo ise}i noèmpre pe~ewa. Pe}i oko 30 minuta. Ostaviti daodstoji do sutradan. ûvati hermeti~kizatvoreno.

Hrskavci - Ovsena ka{a i sir

Potrebno je: 4 {oqe bra{na 1 {oqa ovsene ka{e 1/2 {oqe izribanog sira 1/3 {oqe zejtina 1 kocka supe otopqene u {oqi tople vode Zagrejati pe} na 160˚C. U velikoj ~iniji

pome{ati bra{no i ovsenu ka{u. Dodati sir,zejtin i supu. Dobro izme{ati. Izvaqati testona 1/2 debqine palca. Testo ise}i noèm prepe~ewa. Pe}i oko 20 minuta. Ostaviti da odsto-ji do sutradan.

Pas 159

SADR@AJ

Kome je namewen ovaj priru~nikO psuPrva pripitomqena `ivotiwaO izgledu i ~ulimaNabavka psaOsnovna pravila o dr`awu psa[tene je stiglo u ku}uObavezna zdravstvena za{tita za {tene[ta Vam pas govoriKo je vo|a – Vi ili Va{ pasPas ne voli da bude samO vaspitawu i karakteruOsnovno vaspitawe (Sedi! Stani! K nozi!...)

NegaParewe[teweweStandardi rasaRase pasa

Hajka~i (grupa 10 FCI)Terijeri (grupa 3 FCI)Jazavi~ari (grupa 4 FCI)Poeneri (grupa 7 FCI)Retriveri i {panijeli (grupa 8 FCI)Goni~i, traga~i (grupa 6 FCI)

5791116242634374346475062676971

748085879297

160 Pas

[picevi (grupa 5 FCI)Pudle i mali psi (grupa 9 FCI)Pin~evi, molosi (grupa 2 FCI)Ov~arski psi (grupa 1 FCI)

Bolesti pasaMali pse}i kuvar

97112121133137156

pas - prirucnik

Documents