platon - protagora - odlomak

5/11/2018 platon - protagora - odlomak

1/12

1.!, POSLE SASTANKA S "NAJMUDRIJIM COVEKOM"*

309 PrijateLj: Otkuda ti, Sokrate? Dakako, s lova namlada Alkibijada-? Doista video sam ga prekjuce, tajje mladic lep, bas mladic, Sokrate, neka je medu namareceno, i brada mu vee izbija.

B Sokrat: Pa sta onda? Ne hvalis Iiti Homera, kojikaze" da je najlepse doba kada se pojave prve malje,kakve sada Alkibijad ima?

Prijatelj: A sta, dakle, sada? Ides litiod njega?I kakav je mladic prema tebi?Sokrat: Dobar, meni se bar cini, osobito danas,I mnogo mi je rekao u prilog i meni pomogao. I sadabas od njega dolazim; Neste cudnovato hocu da tikazern. Ta bio je prisutan, a nisam obracao paznjuna njega, nego sam ga cesto sasvim zaboravljao.

C Prijatelj: A sta se to narocito s tobom i s njimdogodilo? Jer valjda nisi sreo nekog lepseg, bar uovom gradu?Sokrat: Jos kako!Prijatelj: Sta kazes? Je linas gradanin ii stran~c?

* Naslovi pojedinih poglavl ia ne nalaze se u originalu,vee su ih dodali savremeni prevodioci (npr. Fridrih Slajer-maher, kojeg sledim u ovom pogledu) radi lakseg pracenjateksta, Dijalog je preveden prema izdanju A Croiset-a,Les belles lettres, Paris, 1955. Brojevi i slova u margini od-govaraju oznakama stranica i odeljaka u Stefanovom iz-danju, prema kome se Platonov tekst opste citira. - Prim.prevo5


2/12

I,

I'f:~Ij

Sokrat: Stranac.Prijatelj: Odakle?Sokrat: Iz Abdere",Prijatelj: I stranac ukaza ti se nekako lep, te tise ucini da je lepsi od Klinijina! sina?Sokrat: Kako da ti se ne cini, dragovicu moj, daje i Iepse one sto je mudrije?Prijatelj: Nego naide Ii slucajno na kakva mu-draca, Sokrate, te arno stize?D Sokrat: Svakako, na najmudrijeg od svih sadas-njih, ako ti se cini da je Protagora" najmudriji.Prijatelj: Sta kazes! Protagora je dosao?Sokrat: Treci je vee dan ovde.Prijatelj: I od njega, dakle, sada dolazis?310 Sokrat: Dabome, posto mnogo toga rekoh icuh,Prijatelj: Pa zasto onda ne dignes tog roba i nesednes na njegovo mesto da nas obavestis 0 tom sa-stanku, ako te u tome nista ne sprecava?Sokrat: Dakako, hocu, i bicu zahvalan, ako mesaslusate,Prijatelj: Imi tebi, ako nas obavestis.

Sokrat: Bice onda dvostruka zahvalnost, Dakle,slusajte!2 .

UJUTRO. ZUDNJA HIPOKRATOVA DA CUJEPROTAGORUB Nocas, jos u rano jutro, Hipokrat, sin Apolodo-rov", a brat Fasonov, stane udarati palicom na vrata;i kad mu neko otvori, odmah uleti unutra i na sayglas udari govoriti:

- Sokrate, jesi li budan ili spavas?I ja prepoznam njegov glas te rekoh:- Hipokrate, jesi li to ti? Da ne javljas kak-vo zlo?- Bas nikakvo, odgovori, sarno dobro.- Ta ti je dobra, rekoh ja. Sta je i zasto si dosaotako rano?

6

Protagora je dosao! rece, posto je stao predmene.C Prekjuce, kazem ja. A ti si sada doznao?Bogarni, rece, sinoc.Itada napipa odar, sedne mi do nogu i rece:- Dakle, sinoc kad sam dockan stigao iz Enoje".Pobegao mi je rob Satir, i hteo sam zaista da tr ka-zem da cu za njim u poteru, ali me je nesto omelo,

pa sam zaboravio. A kada sam se vratio, pa postosmo vecerali i spremili se na pocinak, rece mi tadaD brat da je stigao Protagora. I odmah sam hteo do tebeda dodem, ali mi se onda ucinilo da je suvise kasno.Ali cim me je od umora ostavio san, odmah sam ustao1ovako krenuo ovamo.

Ija poznavajuci njegovu hrabrost i zestinu, rekoh:- Dakle, sta ti je? Ta valjda ti nije Protagorasto kriv?A on, srnejuci se, rece:- Da, tako mi bogova, Sokrate, jer sam je mu-dar, a mene mudrim ne Cini.- Ali, Zevsa mli, rekoh ja, ako mu das novacai nagovoris ga, ucinice i tebe mudrim.A on produzi: , 'E - 0 Zevse i bogovi, kada bi samo to bilo! Tane bih ni svoga ni prijateljskog novca postedeo. Negobas i zato sam dosao tebi da se 0meni porazgovaraSs njim. Jer ja ne samo da sam suvise mlad, negonisam jos nikada Protagoru ni video ni cuo, Ta jasam bio jos decak kada je one on prvi put dosao.A svi, Sokrate. hvale toga coveka i tvrde da_i~Ej-mudriji u gov~ Ali zasto ne idemo niernu da ga311 kod kUce~za-teknemo? Na konaku je, kao sto sam ja

CUO, kod Kal ije" Hiponikova. Nego hajdemo!I ja odgovorih:- Ne [os, dobri prijatelju! Ta rano je. Nego po-dime ovamo u dvoriste, pa se setajmo i ostanimo tudok se sunce ne rodi. Potom podimo l Jer i Protagoraprebiva vecinom u kuci, pa cerno ga zacelo zatecikod kuce ; zato se ne plasi,

7


3/12

. L

I,j. .[:!I

I

3.SVRHA NASTAYE U SOFISTA

Posle toga podemo u dvoriste u setnju, I ja poe-nem da kusam snagu Hipokratovu, ispitujuci ga i po-stavljajuci mu pitanja:

B - Reci mi, rekoh ja, Hipckrate", posto sada mi-sl is da ides do Protagore da mu das novae za sebekao platu, kakav je covek kome ides i sta ees po--stati? Tako, na primer, kad bi nameravao da odessvome imenjaku Hipokratu s Kosa, onome od roda

C Asklepijada, i da mu das novae za sebe kao pl atu ,i kad bi te neko zapitao: "Ti zelis, Hipokrate, daplatis Hipokratu, a ko je on?" Sta bi odgovorio?

- Rekao bih, kaze, lekar.A sta ces postati?Lekar, rece.A kad bi nameravao do.odes Polikletu'" Argiv-Ijariinu ili Fidiji!' Atinjaninu i njima da platis za sebe

- pa kad bi te ko zapitao: ..Te novee nameravas dadas Polikletu i Fidiji, a ko S'J orii?" Sta bi odgovorio?Rekao bih, vajari.

A sta ees ti postati?D Zaeelo, vajar.

Dobro, rekoh ja. Doci cerno sada ja i ti Pro-tagori ibicemo spremni da mu platimo za tebe, akomu naseg nove a bude dovoljno i njime ga privolimo;ako li ne, trosicemo inovae prijatelja. Kada bi nas,dakle, neko, videci kako se toliko trudirno oko toga,zapitao: "Reci mi, Sokrate i Hipokrate. kao kakvucoveku narneravate Protagori dati novae?" Sta biste

E mu odgovorili? Za Fidiju kaze se da je vajar, za Ho-mera da je pesnik: ali za Protagoru sta cujerno?To. sofistom, rece, Sokrate. zovu toga coveka.

Sofistu, dak1e, idemo da darno novae.Dabome.Pa kad bi te jos i 0\-2....1"0 rieko zapitao: ..A sta312 zelis sam da postanes kad ides Protagori ?:'

8

IIB

I on poervene jer vee se razdanjivalo, takodo. sam mogao videti - i rece:- Ako je prema onome pre, postacu zacelo sofist. .-.~*

- A tebe, tako ti bogova, rekoh ja, ne bi bilosramota do. se pred Helenima pokazes sofist?- Dabome, tako mi Zevsa, Sokrate, ako treba

da govorim kako mislim.- Ali, Hipokrate, valjda ne smatras cia ce uc~-

nje u Protagore biti ovakvo nego onakvo kao sto jebilo u ucitelja citanja ipisanja, pa u ucitelja muzikei gimnastike? Jer u ovih nisi ucio radi vestine dapostanes zanatlija ili umetnik, nego radi obrazovanja,kao sto to prilici slobodnom coveku i gradaninu.

- Zaee1o, cini mi se, rece, ucenje Protagore preje ovakvo.4 .

STA JE SOFIST?

c- A znas Ii sta nameravas do. radis sada, ili ti

je nepoznato? Rekoh ja.- Sta to?- Da nameravas dusu svoju da poveris na bri-

gu coveku, kako kazes, sofistu. A sta je sofist, e~di~bih se da znas, Ali opet ako to ne znas, ne znas mkome poveravas dusu ni zasto, da li za dobro ili za zlo.

Bar mislim, rece, da znam.Pa kazi, sta smatras da je sofist?Ja smatram, odgovori, da je on, kao sto sarno

ime kaze, znalac mudrih stvari. .,_ __:_Ne moze Ii se, 'rekoh,' isto reci i za slikare i zaneirnare - da su oni znalci mudrih stvari. Ali kadbi nas neko zapitao: "U koju se mudrost razumejuslikari?" odgovorili bismo da urneju praviti slike itome slicno, A kad bi neko zapitao: "A u koju semudrost razume sofist?" _sta bismo mu odgovorili?Kakav mu je posao ?

- Pa sta, Sokrate, kada bismo rekli, c ia on umecoveka uciniti vesta govoru?

D

. .. , 9 _.,-',, ,/-


4/12

i .

_ Mozda bismo, rekoh ja, govorili istinu , aliopet ne bi dovoljno bilo, jer nam je za odgovor po-trebno pitanje 0 cemu je neko sposoban da govori,E kad ga takva ucini sof'ist. Tako, na primer, kitaristcini coveka vestim da govori 0onom cernu ga i uei_ 0kitaranju. Zar ne?

_ Dabome._ Dobro! A u cemu nas sofist cini sposobne da

govorimo? Hi.Zct~~Jo.oonorn sto .i zna. ._ Tako je, po svoj prilici._ A sta je one u sto se sofist sam razume iuce-n~~anau~i? - . ---------.-- -- .. -.-- ---- - ----.-Zevsa mi, rece, vise ti ne znam da odgovorim.

5 .NASTAVA SOFISTA ZNACI OPASNOST ZA DUSU

313 I ja na to rekoh:_ Sta, dakle! Z_llq,s. li _ ' U _ 1 5 ~ ~ _ opasnost dolaziskad hocesdusuda predas? Da ti zatreba da- telo-svojenek()m'e -p()veris, a bio bi u opasnosti hoce Iise po-praviti ili pokvariti _ dobro bi promislio treba Iipo-veriti ii ne, i zato bi prijatelje i rodake zvao na save-tovanje i mislio mnoge dane. A one sto vise cenisnego telo, dusu, do koje, postala valjana ili nevaljala,stoji sve tvoje, hoce Ii biti dobro ilizlo. - zar se ti 0B tome ni s ocem ni sa bratom ni s jednim od nas dru-gova ne posavetova treba Ii ill ne treba tome doslja-ku poveriti dusu, nego cirri si since. tako rece, saznao,eto te rano ujutro ovamo, a ne mislis 0 tome nista da

govoris ni za savet da pitas treba 1i ili ne t.reba pre-dati se njemu? Isprernan si da trosis svoje pare ipareprijatelja, kao da si se vee uverio da moras po svakucenu biti s Protagororn? A njega niti poznajes, kakcC kazes, niti si se ikada s njim razgovarao. Zoves ga so-fistom, a ko je sofist kome zelis da se predas, ocevidnone znas.10

D

I kad on to cuje, rece:_ Cini mi se, Sokrate, po onome sto ti kazes._ Pa zar j~,_ Hipo~El:!_e,~ogs_t_~el_


5/12

Tako resismo i podosmo. Kad smo dosli u pred-vorje, zastali smo i razgovarali 0 necem sto srno pu-tern poceli da raspravljamo. Pa da ne bi ostalo nedo-vrseno, nego da zavrsimo i tako uderno, zastadosmou predvorju i porazgovarasmo se dok se nismo medusobom saglasili. Acini mi se da nas je vratar, nekievnuh, slusao, a mislim da se zbog tolikih sofista ljutina ljude sto dolaze u kucu. Dakle, kad pokucasmo navrata, on otvori, ali kad nas ugleda, promrmlja: "Oh,neki sofisti! Nema vremena!" I u isti mah obema ru-kama svom snagom, koliko je mogao, zalupi vratima.A mi ponovo pokucamo, ali on ne otkljuca vrata, ne-go odgovori: "Ljudi, niste liculi da nema vremena?""Ali, dobri prijatelju", rekoh ja, "niti smo dosli Kalijiniti smo sofisti. Ta ne boj se! Dosli smo, jer, zeli-mo da vidimo Protagoru. Dakle, prijavi nas!" Na-posletku nam ipak taj covek otvori vrata.

A kad smo usli, za tekli smo Protagoru kako sesece po tremu, a s njime zajedno setali su se s jednestrane Kalija Hiponikov i brat mu po majci, pa Para}Periklov i Harmid-" Glaukonov, a s druge strane dru-gi sin Periklov Ksantip i F'ilipid'" Filomenov i Anti-mor-" iz Mende, koji je od Protagorinih ucenika naj-poznatiji i uci da postane sofist. A oni sto su iza ovihiSli i slusali sto se govori bili su, cini se, vecinomstranci, koje Protagora vodi iz svih gradova kroz kojeprolazi, ocaravajuci ih glasom svojim kao Orfej, aoni glasom opcinjeni idu za njim; a bilo je i dornacihu tome skupu. Kad sam video taj skup, mnogo samuzivao kako lepo paze da nikad ne budu ispred Pro-tagore, nego kad bi se okrenuo on i oni do njega,nekako bi se skladno i u redu ti slusaoci razmaklitamo amo. pa lepo u krugu svaki put obilazili i stalipozadi.

D

E

315

B

12

6.PREPREKE PRI ULASKU

I!

7 .IMENA SOFISTA

c Videh, kako kaze Horner!", Hipiju Elidanina ka-ko u tremu sedi na visokoj stolici. Na klupama okonjega sede Eriksimah-" Akumenov i Fedar!" Mirinun-canin i Andron'" Androtionov, a od stranaca njegovisugradani i neki drugi. Cinilo se da nesto Hipiju pi-taju prirodi i 0svemiru, a on je na stolici svakomerazlagao i odgovarao na postavljena pitanja.

Onde i Tantala videh21, jer u nas boravi iProdik s Keja. Bio je u nekoj odaji, koja je Hipo-niku prvo sluzila kao spremnica, a sada je, zbog toli-kih Ijudi sto tu svracaju, Kalija i ovu ispraznio iod nje nacinio gostinsku sobu. Prodik je jos lezaoumotan u neko krzno i pokrivace - cinilo se cia jetih stvari bila velika gomila. Do njega blizu sedelisu na pocivaljkama Pausanija'", onaj iz Kerama, pasa Pausanijom neko jos mlado mornce i, kako ja sma-tr~, srcem cestito i valjano, a na pogled bas lepo.Mislim da sam nacuo da mu je ime Agaton'" i ne bihse. eudio. ~o je on? neki }jubimac Pausaniji'n. Bio jetaj mladic 1oba Adimanta'+, jedno sin Kepidov, a dru-go Leokolofidov, i drugi neki. Spolja nisam mogao darazaberem 0 cemu su se razgovarali mada sam se tru-~lioda cujern Prodika, jer mi se ci~i da je premudar1 bozar:stven taj covek, ali od duboka glasa razlegalose .odaJom neko mumlanje i zbog toga su reci bilenejasne,

D

E

316

8.PRIPREMA ZA RAZGOVOR. PROTAGORA 0 STAROSTI

I VRSTI SVOJE VESTINE.I . ~amo sto s.mo mi usli, kad za nama udu lepiAlkibijad, ~ako ti kazes a ja verujem, iKritija'" Ka-

~eshrov: MI, dakle, kako udosmo, jos se malo zadr-zasmo 1 to razgledasmo, pa potom pridosmo Prota-gori. I ja rekoh:

13


6/12

,I:

t ~:i;

B - Protagora, evo mene i Hipokrata tebi!- Zelite Ii, rece, porazgovarati sa mnom nasa-mo ili zajedno s ostalima?- Nama je, rekoh ja, svejedno. Ti sam odlucikad cujes zasto smo dosli.- A zasto ste dosli? - upita on.- Hipokrat je moj zemljak, sin Apolodorov, izvelike i bogate kuce, acini se da je sam po svojoj ob-darenosti iznad svojih vrsnjaka. Zelja mu je, mislim,da postane ugledan u gradu, a to ce, smatra, najprepostici ako se bude tebi pridruzio, Dakle, odluci ti tosada i mislis Ii da treba 0tome sam s nama nasamoda govoris ili s drugima zajedno.- S pravom se, Sokrate, rece, brines za mene. Jercovek stranac koji ide u velike gradove i onde nago-vara sve najbolje mladice da napuste drustvo ostalih,i svojih i stranih, i starijih i mladih, pa da se s njimedruze, jer bice bolji druzeci se s njim - taj treba daje oprezan kad tako radi; ta velika se zavist rada zbogtoga, pa druga neprijateljstva i prebacivanja. A jatvrdim da je sofistika stara vestina, ali ko se od sta-rih njome bavi taj u strahu od onoga sto je u njojmrsko uzima tek nesto za izgovor i za to se zaklanja:jedni za poezijui, kao Homer, Hesiod'" i Simonid'",drugi opet za svete tajne i prorostvo kao Orfejevci iMusejevci'", a neki, primetio sam, cas za gimnastiku,kao Iko29 'I'arancanin i Herodik'" Selimbrijanin, nekadMegaranin. Ovaj je jos i sada jednako sofist. VasAga-tokle'", veliki sofist, muziku je prihvatio kao izgovor,pa Pitoklid'" Kejanin i mnogi drugi. Svi ti, kao storekoh, uplasi li su se zavisti, pa su se tim vestinamakao velom obavili. Ali ja se ni s jednim od njih utome ne slazem, jer smatram da nisu nikako one po-stigli sto su hteli. Ta nije promaklo oku prvaka ugradovima da se oni bave onim cemu je to same iz-govor, jer vecina, da kazern, nista ne vidi, nego stojedni kazu to drugi potvrduju. Dakle, bezati a ne po-beci, nego biti uhvacen - velika je ludost, a mora josvise da razjari ljude, jer smatraju da je takav covekpored ostalog jos ivaralica. I zbog toga ja sam posao14 .

c

D

E

317

B

csuprotnirn putem nego oni. I...pr:iznaj~!!lQ a . sam sofisti da 0r~1Jj_em..Jjude. A radije cu da priznajem negoda~IJem - a to je, mislim, opreznost bolja od one.I drugu sam opreznost prema ovoj osmotrio, te nika-kve, da kazern hvala bogu,strahote ne trpim zato stopriznajem da sam sofist. A bas mnoge godine bavimse tom vestinorn. A u svemu irna ih meni dovoljno;med~ svima vama nema nijednog kome po starostine bih mogao da budern otac. Stoga bih ja vise voleo,ako yam je to zelja, da 0 tome govorim pred svimasto ih god u kuci ima.

I ja, kako sam naslutio da zeli da se pred Pro-dikom i Hipijom pokaze i podici sto smo dosli kaonjegovi postovaoci, rekoh:- Ali zasto ne pozovemo Prodika i Hipiju i nji-hovo drustvo da nas cuju?- Zasto ne, rece Protagora.- Pa zelite Ii, rece Kalija da odrzimo sednicuda se sedeci razgovarate? '

v P:-edlog bi .t:rihv~Cen. Mi svi spremni, jer cemo~lusvat:I?-ud:-elienosti. I sami se prihvatismo klupa1 le~aJvaI pocnex:nose kod Hipije namestati, jer je on-de ~o~.otpre bll


7/12

~.:

B

Toliko sam kazao. A Protagora prihvati i rece:- Mladicu, ako se budes sa mnom druzio, zaceloces onoga dana, kad budes prvi dan sa mnom, oticikuci bolji, a sutradan isto tako. Itako ces svaki dansve vise napredovati.A kad sam ja to cuo rekoh:- Protagora, to sto ti nama govoris nije nimalo cudnovato, nego je prirodno; jer i .ti bi sam,mada si star i tako pametan, postao bolii, kad bi teneko uputio u ono sto ne znas. Ali ja ne shvatamtako, nego kad bi Hipokrat sada odmah promeniozelju i pozeleo drustvo onog mladica, koji je onomadstigao Zeuksipa'" iz Herakleje, pa dosao njemu kaoovo sada tebi i CUO od njega to isto sto i od tebe, dace, druzeci se s njime, svaki dan biti bolji i obrazo--vaniji, - kad bi ga zapitao: "A u cemu cu, kazes,biti bolji i obrazovaniji?" - odgovorio bi mu Zeuksip:"U slikarstvu." I kad bi se nasao sa Ortagororn"!Tebancem i od njega to isto CUO sto od tebe, i upitaoga, u cemu ce, ako bude s njim iz dana u dan, bitibolji, on bi kazao: "U sviranju u frulu." Tako, dakle,

kazi i ti mladicu i meni, kada_te-ja-za-njegapitam.Hipokrat ce uciuxlrustvo ..Protagorino.ipace onogadana k~(rbude s njim u drustvu poci kuci bolji itako,


8/12

32 0Ta Perikle'", na primer, otac tih mladih ljudi, lepo ihje i cestito vaspitao u svemu sto je zavisilo od uci-telja; a u cemu je on mudar, to ih ni sam ne mozenauciti niti ih on daje drugima na vaspitanje, negosami tumaraju kao pusteno stado ne bi li se negdesami od sebe na vrlinu namerili. Ako hoces Kliniji,mladem bratu toga Alkibijada, staralac je onaj istiPerikle, a buduci da se bojao za njega da ga Alkibijadne pokvari, odvoji ga od njega, predade ga Arifronuu kucu i ovako ga poce vaspitati. I ne prode ni sestmeseci, on ga vrati istome, jer nije znao sta bi s njimcinio. I veorna mnogo drugih mogao bih ti nabrojati,koji su sami bili dobri, ali nisu jos nikada nikoga na-cinili boljim ni svoga ni tudega. Ja, dakle, Protagora,kad se na to o_svrnem, smatram da se vrlina ne mozenau-citl::Ali kad tebe slusamckakoto tvrdis, ja se po-kolebam i mislim da ima neceg u tome sto si rekao,jer si mnogo iskusio, mnogo naucio i opet sam ne-sto otkrio. Dakle, ako umes jasnije nama dokazati dase vrlina moze nauciti, a ti ne odbij, vee dokazil

- Ne, Sokrate, necu odbiti. Nego da Ii bih vamakao stariji mladima, pricu ispricao itako dokazao iligovorom objasnio?Dakle, mnogi sto su pored njega sedeli prihvatiseda dokazuje onako kako zeli,- Zaista, cini mi se, rece, da je lepse da vampricu ispricam,

B

c

11.MIT PROTAGORIN: SNABDEVANJE LJUDISPOSOBNOSTIMA I VATROM

D Bilo je jednom jedno vreme kad su bogovi posto-jali, a smrtni rodovi jos nisu postojali. A kad je inji-rna doslo odredeno vreme da postoje, naprave ih bo-govi u zemlji od zemlje i vatre, pa primesaju i onogasto se mesa s vatrom i sa zemljom. A kad su name-ravali da ih vode na svetlost, zapovedise Prometeju'"iEpimeteju 37 neka ih opreme isvakome da podele18 ". ."'.

. I

sposobnost kakva mu vee sleduje. A Epimetej staneE moliti Prometeja da ce on to sam podeliti. "A kadja podelim", rece, "ti razgledaj!" I tako ga udalji ipocne da deli. Deleci jednima bi dao snagu bez brzi-ne, a drugima slabij.ma dao bi brzinu; neke bi nao-ruzao, a neke darivao prirodom bez oruzja i zato biim pronasao neku drugu sposobnost za spasenje. Jeri ono sto je neuglednim zaodenuo tome bi dao krila321 za bezanje iIi prebivalste pod zemljom; a ono sto biosnazio velicinom to bi bas time cuvao. I tako je sve\ drugo izjednacivao i delio. A to je cinio, jer je pazioda se ne bi koji rod unistio. Pa kad ih je obdario za-stitom od medusobnog utamanjivanja, mslio je naolaksicu od godisnjih doba koja dolaze od Zevsa ioblacio ih gustom dlakom i jakom kozom, da ih stitiod zime icuva od vrucine; pa kad idu na spavanje,.B neka bude svakome kao sopstvena postelja. I jedneje snabdevao kopitom, a druge tvrdom kozom bez kr-vi. Najzad se postarao svakome za hranu: jednimanade travu iz zemlje, drugima plod sa drveca, a ne-kima korenje; jednima dade za ishranu meso oddrugih, ali ovima dade malobrojno potomstvo, adrugima sto ih ovi jedu mnogobrojno, I tako sestarao za spasenje roda. Ali buduci da Epimetej nijeC bio sasvim pametan, utrosi sva sredstva a da nijeprimetio. Ostao mu je jos samo ljudski rod, za kojinije znao sta ce. U toj nevolji dode mu Prometejda razgleda deobu, i pogleda ostala stvorenja u sve-mu skladno snabdevena, a coveka naga, bosa, nepo-krivena i bez oruzja, I vee je osvanuo odreden dankad je trebalo da i covek iz zemlje izide na svetlost.Nasavsi se, dakle, u neprilici kakvo bi spasenje nasao

D coveku, Prometej ukrade Hefestu'" i h.teni39 vestackoznanje s vatrom, jer bez vatre nije ga niko mogaosteci niti imati koristi, i tako on nagradi coveka. Ova-ko covek stekne mudrost za zivot ali politicku mu-drost nije imao. Jer ta bejase u Zevsa, a Prometej senije vise usudio da ude u gornji grad, u Zevsove dvo-Ere; osim toga u Zevsa su bile opasne straze+". Ali .taj-no ude u zajednicko prebivaliste Atene iHefesta gde

/1

2" 19


9/12

r ::1 FI

322su se zajedno bavili svojom vestinom; ukrade ognjenuvestinu od Hefesta i onu koja je pripadala Ateni, padade coveku. I od toga vremena covek se snalazi uzivotu. Prometeja docnije, kako se orica, stize kaznaza kradu.

12.

B

PODELA POLITICKE VRLINE SVIMA. RAZLOG ZA TOA kad je covek primio deo bozans!d, r:ajpre j.e:dini od zivih bica poveruje u bogove 1 pace gra~t~zrtvenlke i kipove bogovima; zatim br~o un:etn:~k1udesi glasove i reci za govor i nade sebi prebivalistei ruho i obucu i lezaj i iz zemlje hranu. Tako snab-deveni ljudi su isprva stanovali rasuto, a gradova ni-je bilo. Zaista su ginuIi od zverova, jer su svuda od

njih bili slabiji. I zanatska vestina bila im j~za ishra-nu dovoljna pomocnica, a za rat sa zverrma nedo-voljna, jer politicks vestine nisu ima~,vod .koje j.edeo ratna. I trazili su da se svi skupe 1cuvaju osru-vajuci gradove. A kad su se skupili, cinil! bi nepravdujedan drugom, jer jos nisu imali politicke vestine, pasu se zato kao nekad rasturali i propadali. Zevs se,dakle, uplasi za nas rod da ceo ne propadne, te po-salje ljudima Hermiju+' sa stidom i pravdom da tobude ukras gpidova i prisna veza prijateljstva. Tad~Hermija upita Zevsa, na koji bi naein dao pravdu 1stid ljudima. "Da lida onako kako su vestine raspo-deljene podelirm i ovo? A one su ovako podeljene:jedan ima lekarsku vestinu, i on je dovoljan za mno-ge nestrucnjake, a ovako stvar stoji i s drugim zanat-lijama. Da liovako i pravdu istid da postavim meduljude ili da ih svima podelim?" "Svima" rece Zevs,i svi neka imaju! Jer gradovi ne bi mogli postati kadbi ih samo malo njih imalo, kao sto stvar stoji s dru-gim vestinama. I zakon postavi od mene: ko ne mozeda ima stida i pravde, neka ga ubiju kao nesrecugrada."

c

D

2 0

I1I

ETako i zato Sokrate i ostaIi i Atinjani, kad jerec 0 neimarsk~j iIi 0 'kakvoj drugoj zanatlijskojsposobnosti, rnisle da sarno malom broju tre.ba da pri-pada savetovanje; i ako bi neko ko ne pnpa?a tvoI?malom broju savetovao, ne podnose to, kako ti kazes.S pravom, kako ja smatram. Ako pak podu na savetc:-vanje za koje treba politicke vrlirie=icelo savetovanjetreba da se osniva na pravednosti i umerenosti, s pra-yom trpe svakoga coveka, jer u svakoga treba da ima

te vrline ili nema gradova. To je, Sokrate, uzrok tome.A da ne bi pornislio da te obmanjujem, cuj i ovajdokaz da svi ljudi zaista smatraju da u svakoga cove-ka ima pravednosti i ostale politicke vrline. Jer kodostalih vrIina, kao sto ti kazes, ako neko kaze da jedobar frulas ili da je vest kojoj mu drago drugoj ve-stini, a nije, ili ga ismevaju iIi se na njega ljute, tenjemu prilaze njegovi rodaci i opominju ga kao bu-dalu. A kod pravednosti i ostale politicke vrline, caki kad znaju da je neko nepravedan, a opet ako taj samo sebi govori istinu pred mnogima, smatraju to, nai-me kazivanje istine, ovde za ludost, a ne vise, kaoonde, za razboritost, i kazu: svi treba da govore dasu pravedni, bili oni to Hi ne bili, iIi je budala onajkoji sebi ne pripisuje pravednost; jer nema toga kojije ne bi morae imati na nekakav nacin, iIi mu mestanema medu ljudima.

32 3

B

c

13.

o

DOKAZ DA SVI LJUDI SMATRAJU DA SE VRLINAMOZE NAUCITIDa, dakle, svakoga coveka uzirnaju za ~avetodavcau toj vrlini, jer smatraju da je svak.~ ima, -.- to-

liko kazern. Ali da smatraju da ona ruje od prirode,ni sarna od sebe nego da se moze nauciti i da u onegau koga se pojavljuje, pojavljuje se vre~noeom, s~dacu pokusati da ti to dokazem. Jer koliko zla mislejedni ljudi da drugi imaju od prirode iIi slucajno, nik~se za to na onoga, koji to ima, ne ljuti niti ga kori21


10/12

;I~ :!1" II'

I

" ,i . I,

platon - protagora - odlomak

Documents