Značaj podova od kaučuka za naročite svrhe

Piše: Jelena Mitrović

OD PRIRODE URBANOM ČOVEKU NA DAR

Da je 1735. istraživaču Šarl-Mariju de la Kondaminu dok je

stajao ispred „drveta koje plače“ neko rekao da gleda u lice Druge

industrijske revolucije, ne bi mu poverovao za živu glavu. Ovaj

naučnik je u toku ekspedicije po Južnoj Americi zapravo naleteo na

primerak biljke Havea brasiliensis, čije stablo prilikom površinskog

zasecanja ispušta belu lepljivu smolu, a lokalni Indijanci je sakuplja-

ju, i kada se osuši od nje prave primitivnu obuću, kako je kasnije

zapisao. Od domorodačkog cao chucu, koji je on pomalo nespretno

izgovorio kaučuk, nastao je opšti naziv za izvor prirodne gume.

Suvi ostatak smole kaučuka, lateks, može se dobiti i od nekih

drugih vrsta drveća i žbunja pronađenih na afričkom kontinentu, ali

kako one daju znatno manju količinu (Landolphia puzavice iz centralne

Afrike daju svega 1kg smole po hektaru) , sva eksploatacija je koncen-

trisana na rod Havea, koji se danas gaji i u drugim delovima sveta,

pre svega u južnoj i jugoistočnoj Aziji i zapadnoj Africi, najvećim

svetskim proizvođačima i izvoznicima presovanog kaučuka, ali i

gume kao gotovog proizvoda. Ipak, zbog ograničenosti resursa i

perioda ekspolatacije od najviše pet godina, nakon čega stablo mora

da se ostavi kako bi se regenerisalo i nakupilo dovoljno smole za

naredni ciklus, javila se potreba za pravljenjem sintetičke gume, koju

dobijamo od nafte i prirodnog gasa. Danas prirodna guma čini manje

od polovine ukupne proizvedene količine, i uglavnom je ostala

prisutna u autoindustriji, u proizvodnji takozvanih mekih i mešovitih

pneumatika koje pre svega koriste vozači moto trka i trka Fomule 1.

PRIRODNA OBLOGA ZA SPECIJALNU NAMENU

Pošto sirova guma ima previše nisku temperaturu topljenja, a

po hladnom vremenu se već pri blagom minusu jako brzo ukruti, bilo

je neophodno dodati joj određene supstance koje će otkloniti ove

nedostatke, ali tako da zadrži ono zbog čega je postala apsolutno

neophodna u svakodnevnom životu – elastičnost. Čarls Gudjier

(Charles Goodyear) je 1839. uspešno obavio ovaj zadatak pravljen-

jem mešavine gume, belog olova i sumpora, a zatim izlaganjem iste

toplotnom tretmanu, kada je i patentirao ovu metodu kao proces

vulkanizacije. Na taj način dobijeno je jedinjenje sa dugačkim ugljo-

vodničnim nizom nazvano poliizopren, odnosno hemijski ojačana

prirodna guma. Broj i vrste dodataka su se vremenom unekoliko

promenili, ali je suština ostala ista.

Kada je u pitanju industrija građevinskih materijala, ili još

konkretnije podnih obloga, tu dominira sintetička guma zbog niže

cene, ali poslednjih godina su prisutne i nešto drugačije tendencije.

Naime, ponuda podova za objekte specijalne namene obogaćena je

jednom novom kategorijom, oblogama od kaučuka. Radi se o 100%

prirodnom proizvodu koji se izrađuje u pločama ili rolnama i gener-

alno može imati široko polje primene, ali je zbog pojedinih karakter-

istika našao svoje mesto u određenim oblastima, za koje predstavlja

idealno rešenje. Terminali aerodroma, autobuske i železničke stanice

su izuzetno prometna mesta kroz koja dnevno prođe po nekoliko

hiljada, pa i desetina hiljada ljudi, i stoga zahtevaju naročito otpornu

podlogu koja može da podnese najviši stepen habanja, a da usto

bude i protivklizna i antiakustična. Kaučuk zadovoljava standarde

protivkliznosti DIN 51 130 (po kom nosi oznaku R11), BGR 181, i

GUV-R 181, naročito korisno tokom zimskog perioda kada se u

unutrašnjost objekta unosi puno snega i vode

od spolja, a takođe najvećim delom upija

zvukove proizvedene hodanjem i smanjuje

opšti nivo buke za 20 dB, što je za ovakvu

sredinu veoma važno. Isto tako ne treba

zaboraviti da se radi o mestima koja

predstavljaju pravi sanitarni izazov i na

kojima se potencijalna zaraza najbrže i

najlakše širi (što ujedno važi i za među-

gradske i međunarodne autobuse i vozove,

kao i vozila gradskog prevoza), te je antibak-

terijska podloga imperativ. Za podove od

kaučuka važi standardno održavanje pomoću

vode i blagog sredstva za čišćenje svakodnev-

no, a osim toga periodično čišćenje mašinom

sa rotirajućim diskom, što će uprkos

frekvenciji upotrebe biti dovoljno pod

redovnim okolnostima jer nisu pogodni za

razmnožavanje mikroorganizama. Njihova

antistatičnost čini ih pravim izborom za

elektrane, zgrade uprava, brodove i različite

platforme, zato što sav statički elektricitet

koji se nakuplja unutar brojnih elektronskih

uređaja sprovode u zemlju, na taj način

sprečavajući formiranje magnetnog polja

koje oštećuje strujna kola i potencijalno može

dovesti i do pregorevanja skupe računarske i

navigacione opreme. Otporni su na masti,

ulja, kiseline, baze, i jača dezinfekciona

sredstva (većina sadrži alkohol koji bi mogao

da obezboji pod), i stoga kao poručeni za

fabrička postrojenja teške hemijske industri-

je. Ipak, pomenuta svojstva poseduju i neke

druge obloge poput vinil podova, što ih čini

glavnim konkurentom kaučuka, i jednim

delom postavlja pitanje čemu onda ova

obloga? Kaučuk je teško zapaljiv (otporan je i na površinska oštećen-

ja od žara cigarete) i zato odgovara na posebne zahteve

protivpožarne zaštite. Ne sadrži kancerogene supstance, kadmijum,

razne plastifikatore, PVC, niti hlor, tako da u slučaju požara neće doći

do stvaranja hlorovodoničnog gasa koji može izazvati opekotine

disajnog trakta, a u spoju sa vodom prilikom gašenja hlorovodoničnu

kiselinu. Za njegovo bojenje se koriste isključivo prirodne boje, te je

Suvi ostatak smole kaučuka, lateks, može se dobiti i od nekih drugih vrsta drveća i žbunja pronađenih na afričkom kontinentu, ali kako one daju znatno manju količinu , sva eksploatacija je koncentrisana na rod Havea, koji se danas gaji i u drugim delovima sveta, pre svega u južnoj i jugoistočnoj Aziji i zapadnoj Africi, najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima presovanog kaučuka, ali i gume kao gotovog proizvoda. Ipak, zbog ograničenosti resursa i perioda ekspolatacije od najviše pet godina, nakon čega stablo mora da se ostavi kako bi se regenerisalo i nakupilo dovoljno smole za naredni ciklus, javila se potreba za pravljenjem sintetičke gume, koju dobijamo od na�e i prirodnog gasa

Foto: nora.com

jedina elastična podna obloga uopšte koja nosi svetski priznat

ekološki znak „Plavi anđeo“ za minimalnu emisiju štetnih materija i

doprinos zaštiti zdravlja, i zato se preporučuje kao prvi izbor za

prostor u kom treba da borave deca jer je njihova zona disanja bliža

podu. Na sve to, sirovina za njegovu izradu se dobija iz obnovljivih

izvora, a kako je izrazito dugotrajan to posredno znači štednju

resursa, sve u svemu – neškodljivo, ekonomično, praktično.

print&web izdanje

PODOVI • www.podovi.org • maj 2016 • broj 3164

Da je 1735. istraživaču Šarl-Mariju de la Kondaminu dok je

stajao ispred „drveta koje plače“ neko rekao da gleda u lice Druge

industrijske revolucije, ne bi mu poverovao za živu glavu. Ovaj

naučnik je u toku ekspedicije po Južnoj Americi zapravo naleteo na

primerak biljke Havea brasiliensis, čije stablo prilikom površinskog

zasecanja ispušta belu lepljivu smolu, a lokalni Indijanci je sakuplja-

ju, i kada se osuši od nje prave primitivnu obuću, kako je kasnije

zapisao. Od domorodačkog cao chucu, koji je on pomalo nespretno

izgovorio kaučuk, nastao je opšti naziv za izvor prirodne gume.

Suvi ostatak smole kaučuka, lateks, može se dobiti i od nekih

drugih vrsta drveća i žbunja pronađenih na afričkom kontinentu, ali

kako one daju znatno manju količinu (Landolphia puzavice iz centralne

Afrike daju svega 1kg smole po hektaru) , sva eksploatacija je koncen-

trisana na rod Havea, koji se danas gaji i u drugim delovima sveta,

pre svega u južnoj i jugoistočnoj Aziji i zapadnoj Africi, najvećim

svetskim proizvođačima i izvoznicima presovanog kaučuka, ali i

gume kao gotovog proizvoda. Ipak, zbog ograničenosti resursa i

perioda ekspolatacije od najviše pet godina, nakon čega stablo mora

da se ostavi kako bi se regenerisalo i nakupilo dovoljno smole za

naredni ciklus, javila se potreba za pravljenjem sintetičke gume, koju

dobijamo od nafte i prirodnog gasa. Danas prirodna guma čini manje

od polovine ukupne proizvedene količine, i uglavnom je ostala

prisutna u autoindustriji, u proizvodnji takozvanih mekih i mešovitih

pneumatika koje pre svega koriste vozači moto trka i trka Fomule 1.

PRIRODNA OBLOGA ZA SPECIJALNU NAMENU

Pošto sirova guma ima previše nisku temperaturu topljenja, a

po hladnom vremenu se već pri blagom minusu jako brzo ukruti, bilo

je neophodno dodati joj određene supstance koje će otkloniti ove

nedostatke, ali tako da zadrži ono zbog čega je postala apsolutno

neophodna u svakodnevnom životu – elastičnost. Čarls Gudjier

(Charles Goodyear) je 1839. uspešno obavio ovaj zadatak pravljen-

jem mešavine gume, belog olova i sumpora, a zatim izlaganjem iste

toplotnom tretmanu, kada je i patentirao ovu metodu kao proces

vulkanizacije. Na taj način dobijeno je jedinjenje sa dugačkim ugljo-

vodničnim nizom nazvano poliizopren, odnosno hemijski ojačana

prirodna guma. Broj i vrste dodataka su se vremenom unekoliko

promenili, ali je suština ostala ista.

Kada je u pitanju industrija građevinskih materijala, ili još

konkretnije podnih obloga, tu dominira sintetička guma zbog niže

cene, ali poslednjih godina su prisutne i nešto drugačije tendencije.

Naime, ponuda podova za objekte specijalne namene obogaćena je

jednom novom kategorijom, oblogama od kaučuka. Radi se o 100%

prirodnom proizvodu koji se izrađuje u pločama ili rolnama i gener-

alno može imati široko polje primene, ali je zbog pojedinih karakter-

istika našao svoje mesto u određenim oblastima, za koje predstavlja

idealno rešenje. Terminali aerodroma, autobuske i železničke stanice

su izuzetno prometna mesta kroz koja dnevno prođe po nekoliko

hiljada, pa i desetina hiljada ljudi, i stoga zahtevaju naročito otpornu

podlogu koja može da podnese najviši stepen habanja, a da usto

bude i protivklizna i antiakustična. Kaučuk zadovoljava standarde

protivkliznosti DIN 51 130 (po kom nosi oznaku R11), BGR 181, i

GUV-R 181, naročito korisno tokom zimskog perioda kada se u

unutrašnjost objekta unosi puno snega i vode

od spolja, a takođe najvećim delom upija

zvukove proizvedene hodanjem i smanjuje

opšti nivo buke za 20 dB, što je za ovakvu

sredinu veoma važno. Isto tako ne treba

zaboraviti da se radi o mestima koja

predstavljaju pravi sanitarni izazov i na

kojima se potencijalna zaraza najbrže i

najlakše širi (što ujedno važi i za među-

gradske i međunarodne autobuse i vozove,

kao i vozila gradskog prevoza), te je antibak-

terijska podloga imperativ. Za podove od

kaučuka važi standardno održavanje pomoću

vode i blagog sredstva za čišćenje svakodnev-

no, a osim toga periodično čišćenje mašinom

sa rotirajućim diskom, što će uprkos

frekvenciji upotrebe biti dovoljno pod

redovnim okolnostima jer nisu pogodni za

razmnožavanje mikroorganizama. Njihova

antistatičnost čini ih pravim izborom za

elektrane, zgrade uprava, brodove i različite

platforme, zato što sav statički elektricitet

koji se nakuplja unutar brojnih elektronskih

uređaja sprovode u zemlju, na taj način

sprečavajući formiranje magnetnog polja

koje oštećuje strujna kola i potencijalno može

dovesti i do pregorevanja skupe računarske i

navigacione opreme. Otporni su na masti,

ulja, kiseline, baze, i jača dezinfekciona

sredstva (većina sadrži alkohol koji bi mogao

da obezboji pod), i stoga kao poručeni za

fabrička postrojenja teške hemijske industri-

je. Ipak, pomenuta svojstva poseduju i neke

druge obloge poput vinil podova, što ih čini

glavnim konkurentom kaučuka, i jednim

delom postavlja pitanje čemu onda ova

obloga? Kaučuk je teško zapaljiv (otporan je i na površinska oštećen-

ja od žara cigarete) i zato odgovara na posebne zahteve

protivpožarne zaštite. Ne sadrži kancerogene supstance, kadmijum,

razne plastifikatore, PVC, niti hlor, tako da u slučaju požara neće doći

do stvaranja hlorovodoničnog gasa koji može izazvati opekotine

disajnog trakta, a u spoju sa vodom prilikom gašenja hlorovodoničnu

kiselinu. Za njegovo bojenje se koriste isključivo prirodne boje, te je

jedina elastična podna obloga uopšte koja nosi svetski priznat

ekološki znak „Plavi anđeo“ za minimalnu emisiju štetnih materija i

doprinos zaštiti zdravlja, i zato se preporučuje kao prvi izbor za

prostor u kom treba da borave deca jer je njihova zona disanja bliža

podu. Na sve to, sirovina za njegovu izradu se dobija iz obnovljivih

izvora, a kako je izrazito dugotrajan to posredno znači štednju

resursa, sve u svemu – neškodljivo, ekonomično, praktično.

Foto: nora.com

Foto: nora.com

Foto: nora.com

Foto: nora.com

print&web izdanje

broj 31 • maj 2016 • www.podovi.org • PODOVI 65

Da je 1735. istraživaču Šarl-Mariju de la Kondaminu dok je

stajao ispred „drveta koje plače“ neko rekao da gleda u lice Druge

industrijske revolucije, ne bi mu poverovao za živu glavu. Ovaj

naučnik je u toku ekspedicije po Južnoj Americi zapravo naleteo na

primerak biljke Havea brasiliensis, čije stablo prilikom površinskog

zasecanja ispušta belu lepljivu smolu, a lokalni Indijanci je sakuplja-

ju, i kada se osuši od nje prave primitivnu obuću, kako je kasnije

zapisao. Od domorodačkog cao chucu, koji je on pomalo nespretno

izgovorio kaučuk, nastao je opšti naziv za izvor prirodne gume.

Suvi ostatak smole kaučuka, lateks, može se dobiti i od nekih

drugih vrsta drveća i žbunja pronađenih na afričkom kontinentu, ali

kako one daju znatno manju količinu (Landolphia puzavice iz centralne

Afrike daju svega 1kg smole po hektaru) , sva eksploatacija je koncen-

trisana na rod Havea, koji se danas gaji i u drugim delovima sveta,

pre svega u južnoj i jugoistočnoj Aziji i zapadnoj Africi, najvećim

svetskim proizvođačima i izvoznicima presovanog kaučuka, ali i

gume kao gotovog proizvoda. Ipak, zbog ograničenosti resursa i

perioda ekspolatacije od najviše pet godina, nakon čega stablo mora

da se ostavi kako bi se regenerisalo i nakupilo dovoljno smole za

naredni ciklus, javila se potreba za pravljenjem sintetičke gume, koju

dobijamo od nafte i prirodnog gasa. Danas prirodna guma čini manje

od polovine ukupne proizvedene količine, i uglavnom je ostala

prisutna u autoindustriji, u proizvodnji takozvanih mekih i mešovitih

pneumatika koje pre svega koriste vozači moto trka i trka Fomule 1.

PRIRODNA OBLOGA ZA SPECIJALNU NAMENU

Pošto sirova guma ima previše nisku temperaturu topljenja, a

po hladnom vremenu se već pri blagom minusu jako brzo ukruti, bilo

je neophodno dodati joj određene supstance koje će otkloniti ove

nedostatke, ali tako da zadrži ono zbog čega je postala apsolutno

neophodna u svakodnevnom životu – elastičnost. Čarls Gudjier

(Charles Goodyear) je 1839. uspešno obavio ovaj zadatak pravljen-

jem mešavine gume, belog olova i sumpora, a zatim izlaganjem iste

toplotnom tretmanu, kada je i patentirao ovu metodu kao proces

vulkanizacije. Na taj način dobijeno je jedinjenje sa dugačkim ugljo-

vodničnim nizom nazvano poliizopren, odnosno hemijski ojačana

prirodna guma. Broj i vrste dodataka su se vremenom unekoliko

promenili, ali je suština ostala ista.

Kada je u pitanju industrija građevinskih materijala, ili još

konkretnije podnih obloga, tu dominira sintetička guma zbog niže

cene, ali poslednjih godina su prisutne i nešto drugačije tendencije.

Naime, ponuda podova za objekte specijalne namene obogaćena je

jednom novom kategorijom, oblogama od kaučuka. Radi se o 100%

prirodnom proizvodu koji se izrađuje u pločama ili rolnama i gener-

alno može imati široko polje primene, ali je zbog pojedinih karakter-

istika našao svoje mesto u određenim oblastima, za koje predstavlja

idealno rešenje. Terminali aerodroma, autobuske i železničke stanice

su izuzetno prometna mesta kroz koja dnevno prođe po nekoliko

hiljada, pa i desetina hiljada ljudi, i stoga zahtevaju naročito otpornu

podlogu koja može da podnese najviši stepen habanja, a da usto

bude i protivklizna i antiakustična. Kaučuk zadovoljava standarde

protivkliznosti DIN 51 130 (po kom nosi oznaku R11), BGR 181, i

GUV-R 181, naročito korisno tokom zimskog perioda kada se u

unutrašnjost objekta unosi puno snega i vode

od spolja, a takođe najvećim delom upija

zvukove proizvedene hodanjem i smanjuje

opšti nivo buke za 20 dB, što je za ovakvu

sredinu veoma važno. Isto tako ne treba

zaboraviti da se radi o mestima koja

predstavljaju pravi sanitarni izazov i na

kojima se potencijalna zaraza najbrže i

najlakše širi (što ujedno važi i za među-

gradske i međunarodne autobuse i vozove,

kao i vozila gradskog prevoza), te je antibak-

terijska podloga imperativ. Za podove od

kaučuka važi standardno održavanje pomoću

vode i blagog sredstva za čišćenje svakodnev-

no, a osim toga periodično čišćenje mašinom

sa rotirajućim diskom, što će uprkos

frekvenciji upotrebe biti dovoljno pod

redovnim okolnostima jer nisu pogodni za

razmnožavanje mikroorganizama. Njihova

antistatičnost čini ih pravim izborom za

elektrane, zgrade uprava, brodove i različite

platforme, zato što sav statički elektricitet

koji se nakuplja unutar brojnih elektronskih

uređaja sprovode u zemlju, na taj način

sprečavajući formiranje magnetnog polja

koje oštećuje strujna kola i potencijalno može

dovesti i do pregorevanja skupe računarske i

navigacione opreme. Otporni su na masti,

ulja, kiseline, baze, i jača dezinfekciona

sredstva (većina sadrži alkohol koji bi mogao

da obezboji pod), i stoga kao poručeni za

fabrička postrojenja teške hemijske industri-

je. Ipak, pomenuta svojstva poseduju i neke

druge obloge poput vinil podova, što ih čini

glavnim konkurentom kaučuka, i jednim

delom postavlja pitanje čemu onda ova

obloga? Kaučuk je teško zapaljiv (otporan je i na površinska oštećen-

ja od žara cigarete) i zato odgovara na posebne zahteve

protivpožarne zaštite. Ne sadrži kancerogene supstance, kadmijum,

razne plastifikatore, PVC, niti hlor, tako da u slučaju požara neće doći

do stvaranja hlorovodoničnog gasa koji može izazvati opekotine

disajnog trakta, a u spoju sa vodom prilikom gašenja hlorovodoničnu

kiselinu. Za njegovo bojenje se koriste isključivo prirodne boje, te je

Kada je u pitanju industrija građevinskih materijala, ili još konkretnije podnih obloga, tu dominira sintetička guma zbog niže cene, ali poslednjih godina su prisutne i nešto drugačije ten-dencije. Naime, ponuda podova za objekte specijalne namene obogaćena je jednom novom kategorijom, oblogama od kaučuka. Radi se o 100% prirodnom proizvodu koji se izrađuje u pločama ili rolnama i generalno može imati široko polje primene, ali je zbog pojedinih karakteristika našao svoje mesto u određenim oblastima, za koje predstavlja idealno rešenje. Terminali aero-droma, autobuske i železničke stanice su izuzetno prometna mesta kroz koja dnevno prođe po nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada ljudi, i stoga zahtevaju naročito otpornu podlogu koja može da podnese najviši stepen habanja, a da usto bude i pro-tivklizna i antiakustična

jedina elastična podna obloga uopšte koja nosi svetski priznat

ekološki znak „Plavi anđeo“ za minimalnu emisiju štetnih materija i

doprinos zaštiti zdravlja, i zato se preporučuje kao prvi izbor za

prostor u kom treba da borave deca jer je njihova zona disanja bliža

podu. Na sve to, sirovina za njegovu izradu se dobija iz obnovljivih

izvora, a kako je izrazito dugotrajan to posredno znači štednju

resursa, sve u svemu – neškodljivo, ekonomično, praktično.

Foto: american-biltrite.com

Foto: fcnews.net

Foto: altro.ie

Od prirode urbanom čoveku na darprint&web izdanje

PODOVI • www.podovi.org • maj 2016 • broj 3164

Da je 1735. istraživaču Šarl-Mariju de la Kondaminu dok je

stajao ispred „drveta koje plače“ neko rekao da gleda u lice Druge

industrijske revolucije, ne bi mu poverovao za živu glavu. Ovaj

naučnik je u toku ekspedicije po Južnoj Americi zapravo naleteo na

primerak biljke Havea brasiliensis, čije stablo prilikom površinskog

zasecanja ispušta belu lepljivu smolu, a lokalni Indijanci je sakuplja-

ju, i kada se osuši od nje prave primitivnu obuću, kako je kasnije

zapisao. Od domorodačkog cao chucu, koji je on pomalo nespretno

izgovorio kaučuk, nastao je opšti naziv za izvor prirodne gume.

Suvi ostatak smole kaučuka, lateks, može se dobiti i od nekih

drugih vrsta drveća i žbunja pronađenih na afričkom kontinentu, ali

kako one daju znatno manju količinu (Landolphia puzavice iz centralne

Afrike daju svega 1kg smole po hektaru) , sva eksploatacija je koncen-

trisana na rod Havea, koji se danas gaji i u drugim delovima sveta,

pre svega u južnoj i jugoistočnoj Aziji i zapadnoj Africi, najvećim

svetskim proizvođačima i izvoznicima presovanog kaučuka, ali i

gume kao gotovog proizvoda. Ipak, zbog ograničenosti resursa i

perioda ekspolatacije od najviše pet godina, nakon čega stablo mora

da se ostavi kako bi se regenerisalo i nakupilo dovoljno smole za

naredni ciklus, javila se potreba za pravljenjem sintetičke gume, koju

dobijamo od nafte i prirodnog gasa. Danas prirodna guma čini manje

od polovine ukupne proizvedene količine, i uglavnom je ostala

prisutna u autoindustriji, u proizvodnji takozvanih mekih i mešovitih

pneumatika koje pre svega koriste vozači moto trka i trka Fomule 1.

PRIRODNA OBLOGA ZA SPECIJALNU NAMENU

Pošto sirova guma ima previše nisku temperaturu topljenja, a

po hladnom vremenu se već pri blagom minusu jako brzo ukruti, bilo

je neophodno dodati joj određene supstance koje će otkloniti ove

nedostatke, ali tako da zadrži ono zbog čega je postala apsolutno

neophodna u svakodnevnom životu – elastičnost. Čarls Gudjier

(Charles Goodyear) je 1839. uspešno obavio ovaj zadatak pravljen-

jem mešavine gume, belog olova i sumpora, a zatim izlaganjem iste

toplotnom tretmanu, kada je i patentirao ovu metodu kao proces

vulkanizacije. Na taj način dobijeno je jedinjenje sa dugačkim ugljo-

vodničnim nizom nazvano poliizopren, odnosno hemijski ojačana

prirodna guma. Broj i vrste dodataka su se vremenom unekoliko

promenili, ali je suština ostala ista.

Kada je u pitanju industrija građevinskih materijala, ili još

konkretnije podnih obloga, tu dominira sintetička guma zbog niže

cene, ali poslednjih godina su prisutne i nešto drugačije tendencije.

Naime, ponuda podova za objekte specijalne namene obogaćena je

jednom novom kategorijom, oblogama od kaučuka. Radi se o 100%

prirodnom proizvodu koji se izrađuje u pločama ili rolnama i gener-

alno može imati široko polje primene, ali je zbog pojedinih karakter-

istika našao svoje mesto u određenim oblastima, za koje predstavlja

idealno rešenje. Terminali aerodroma, autobuske i železničke stanice

su izuzetno prometna mesta kroz koja dnevno prođe po nekoliko

hiljada, pa i desetina hiljada ljudi, i stoga zahtevaju naročito otpornu

podlogu koja može da podnese najviši stepen habanja, a da usto

bude i protivklizna i antiakustična. Kaučuk zadovoljava standarde

protivkliznosti DIN 51 130 (po kom nosi oznaku R11), BGR 181, i

GUV-R 181, naročito korisno tokom zimskog perioda kada se u

unutrašnjost objekta unosi puno snega i vode

od spolja, a takođe najvećim delom upija

zvukove proizvedene hodanjem i smanjuje

opšti nivo buke za 20 dB, što je za ovakvu

sredinu veoma važno. Isto tako ne treba

zaboraviti da se radi o mestima koja

predstavljaju pravi sanitarni izazov i na

kojima se potencijalna zaraza najbrže i

najlakše širi (što ujedno važi i za među-

gradske i međunarodne autobuse i vozove,

kao i vozila gradskog prevoza), te je antibak-

terijska podloga imperativ. Za podove od

kaučuka važi standardno održavanje pomoću

vode i blagog sredstva za čišćenje svakodnev-

no, a osim toga periodično čišćenje mašinom

sa rotirajućim diskom, što će uprkos

frekvenciji upotrebe biti dovoljno pod

redovnim okolnostima jer nisu pogodni za

razmnožavanje mikroorganizama. Njihova

antistatičnost čini ih pravim izborom za

elektrane, zgrade uprava, brodove i različite

platforme, zato što sav statički elektricitet

koji se nakuplja unutar brojnih elektronskih

uređaja sprovode u zemlju, na taj način

sprečavajući formiranje magnetnog polja

koje oštećuje strujna kola i potencijalno može

dovesti i do pregorevanja skupe računarske i

navigacione opreme. Otporni su na masti,

ulja, kiseline, baze, i jača dezinfekciona

sredstva (većina sadrži alkohol koji bi mogao

da obezboji pod), i stoga kao poručeni za

fabrička postrojenja teške hemijske industri-

je. Ipak, pomenuta svojstva poseduju i neke

druge obloge poput vinil podova, što ih čini

glavnim konkurentom kaučuka, i jednim

delom postavlja pitanje čemu onda ova

obloga? Kaučuk je teško zapaljiv (otporan je i na površinska oštećen-

ja od žara cigarete) i zato odgovara na posebne zahteve

protivpožarne zaštite. Ne sadrži kancerogene supstance, kadmijum,

razne plastifikatore, PVC, niti hlor, tako da u slučaju požara neće doći

do stvaranja hlorovodoničnog gasa koji može izazvati opekotine

disajnog trakta, a u spoju sa vodom prilikom gašenja hlorovodoničnu

kiselinu. Za njegovo bojenje se koriste isključivo prirodne boje, te je

Njihova antistatičnost čini ih pravim izborom za elektrane, zgrade uprava, brodove i različite platforme, zato što sav statički elektricitet koji se nakuplja unutar brojnih elektronskih uređaja sprovode u zemlju, na taj način sprečavajući formiranje magnetnog polja koje oštećuje struj-na kola i potencijalno može dovesti i do pregore-vanja skupe računarske i navigacione opreme. Otporni su na masti, ulja, kiseline, baze, i jača dezinfekciona sredstva (većina sadrži alkohol koji bi mogao da obezboji pod), i stoga kao poručeni za fabrička postrojenja teške hemijske industrije. Ipak, pomenuta svojstva poseduju i neke druge obloge poput vinil podova, što ih čini glavnim konkurentom kaučuka, i jednim delom postavlja pitanje čemu onda ova obloga?

jedina elastična podna obloga uopšte koja nosi svetski priznat

ekološki znak „Plavi anđeo“ za minimalnu emisiju štetnih materija i

doprinos zaštiti zdravlja, i zato se preporučuje kao prvi izbor za

prostor u kom treba da borave deca jer je njihova zona disanja bliža

podu. Na sve to, sirovina za njegovu izradu se dobija iz obnovljivih

izvora, a kako je izrazito dugotrajan to posredno znači štednju

resursa, sve u svemu – neškodljivo, ekonomično, praktično.

Od prirode urbanom čoveku na dar print&web izdanje

broj 31 • maj 2016 • www.podovi.org • PODOVI 65