ХИДРОСФЕРА

Воде на земљи - хидросфера

ОПШТЕ ОДЛИКЕ ХИДРОСФЕРЕ

ØКружење воде у природи

ØСветски океани

ØМора, мореузи и заливи

ØКретање воде светског мора

ОПШТЕ ОДЛИКЕ ХИДРОСФЕРЕ• Кружење воде у природи је

непрекидан процес који се врши под утицајем Сунчеве топлоте и Земљине теже, у систему: море - атмосфера – копно – море.

• Захваљујући сталном кружењу, све воде на Земљи су повезане у јединствен омотач – хидросферу.

• Вода је предмет проучавања посебне физичко – географске дисциплине – хидрологије ( hydor – voda, logos – nauka).

ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ КРУЖЕЊА ВОДЕ У ПРИРОДИ

СВЕТСКО МОРЕ• Светско море заузима око

71% површине Земље ( 361 мил. км²) и обухвата 96,5% воде целе хирдосфере.

• Највеће водене површине на Земљи називају се океани. Мећусобно су раздвојени континентима, и има их 4 ( Велики - Тихи – 179 ми. км²; Атлански – 92 м. км²; Индијски – 76 м. км² и Северни ледени – 14 ми. км²).

Површине океана

50%25%

21% 4%

179 м.км²92 м. км²

76 м.км² 14 м. км²

ИЗГЛЕД ОКЕАНСКОГ ДНА

СВЕТСКО МОРЕ

• Мора су мањи или већи делови океана који су у широј или ужој вези, а деле се на средоземна, међуострвска и ивична.

РАЗУЂЕНОСТ МОРСКЕ ОБАЛЕ• Узани део копна поред мора назива се обала.• Одступање обалске линије од праве линије назива

се разуђеност обале, а облици те разуђености су различити.

• Заливи су мање водене површине, које се увлаче у копно. Има их неколико типова: фјордови ( уски заливи који дубоко продиру у копно,настали радом ледника) естуари (потопљена левкаста ушћа река),ријаси (потопљени делови речне долине)

ОБЛИЦИ ОБАЛСКЕ РАЗУЂЕНОСТИ• Острва – мањи делови копна окружена са свих

страна водом. Група острва чини архипелаг.• Полуострва су делови копна који дубоко залазе у

море или океан.• Ртови су најистуренији делови копна у океан или

море. • Мореузи – ужи делови мора који између два копна

спајају два мора или океана.• Земљоуз или превлака су ужи делови копна који

између два мора спајају два копна.

Добро разуђена обалаСлабо разуђена обала

ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ• Физичке особине

o Температура морске воде на површини мора зависи од јачине Сунчевог зрачења и креће се од око 28°C у суптропским деловима до испод 0°C у поларним областима. Просечна температура светског мора износи око 17,5°C и она опада са дубином.

o Боја морске воде зависи од њене чистоће и креће се од модре до плаве боје. Међутим, морска вода може да има и жуту, црвену, мрку или зелену боју.

o Провидност морске воде зависи од чистоће и креће се од 67 м.(Саргаско море) до 10м. ( Јадранско море 33 м.). Провидност се повећава од обале ка пучини.

ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ• Хемијске особине

o Салинитет морске воде или сланоћа подразумева садржај соли изражена у грамима у 1 килограму морске воде. Изражава се у промилима ( ‰).

o Салинитет се креће од 42‰ у Црвеном мору до 23‰ у Балтичком мору. Просечна сланоћа светског мора износи око 35‰(Јадранско море 37‰).

КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ• Вода светског мора је у сталном кретању. Постоји 3

вида кретања морске воде: плима и осека, таласи и морске струје.

• Морске мене – плима и осека је наизменично издизање и спуштање нивоа мора које настаје под дејством привлачне снаге Месеца и Сунца.

• Плима и осека се смењују сваких 6 сати и 12,5 минута, а може бити од 10 цм. па до 20 м.

КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ• Таласи најчешће настају под утицајем ветрова, а

могу настати и под утицајем земљотреса или подморских вулканских ерупција. Могу бити висине од неколико центиметара па до неколико десетина метара (Јадранско море до 5 м.).

• Морске струје су хоризонтална кретања морске воде изазвана сталним ветровима и чији се правци најчешће поклапају. Подсећају на огромне реке без обала. Могу бити топле (Голфска...) или хладне (Лабрадорска...).

Шематски приказ морских мена

АНИМАЦИЈА НАСТАНКА ТАЛАСА

ШЕМА ЦУНАМИЈА

КРЕТАЊЕ ТОПЛИХ И ХЛАДНИХ МОРСКИХ СТРУЈА