Visoka strukovna tekstilna kola za dizajn, tehnologiju i menadment

naziv fakultetaPreduzetnitvo

Seminarski rad

Tema: Partnerstvo privatnog i javnog sektora

Profesor: Student:Beograd, maj 2015.

Sadraj strana1. Partnerstvo privatnog i javnog sektora32. Uloge i ciljevi partnera53. Partnerstvo64.1. Koristi od stratekih partnerstava104.2. Partnerstva s privatnim sektorom10114.3.Koristi za sve

135. Korporativna partnerstva za promicanje misija

135.1. Korporativna drutvena marketinka partnerstva

135.2. Korporativna volonterska partnerstva

145.3. Partnerstva sa neprofitabilnim sektorom

146. Tekoe i rizici u partnerstvima

157. Zakljuak

16Literatura

1. Partnerstvo privatnog i javnog sektora

Javno-privatno partnerstvo (JPP,engl PPP Public Private Partnership) se odnosi na saradnju organa (javne) vlasti i preduzetnika na razliitim nivoima organizovanja (lokalna ili centralna vlast) u cilju zadovoljavanja neke javne potrebe. Znai,re je o inicijativama javnog ili privatnog (profitnog i neprofitnog) sektora u kojima svaki uesnik angauje odreene resuse i uestvuje u planiranju i odluivanju,odnosno realizaciji nekog projekta ili poduhvata od opteg interesa. Bitno je podvui da JPP nije partnerstvo kojem je svrha komercijalna delatnost.Postoji vie modela i podmodela JPP. Najei su:

1. Model istog ugovornog odnosa koji ima dve varijante: koncesija-koncesionar naplauje pruanje usluge od korisnika. Ako finansira i gradi objekat onda privatni operater naplauje svoje usluge od javnog sektora, korisnika objekta.2. tzv. institucionalna kooperacija javnog i privatnog sektora u okviru neke odreene institucije. To ne znai da javni i privatni sektor ne treba da ulaze u meusobnu saradnju skomercijalnom svrhom,ali to onda vise nije JPP. Znaenje rei ,,javno (engl, public) odnosi se na ljude, pripada ljudima, odnosi se ili utie na naciju, dravu ili drutvo; suprotno od privatnog.

Javnost je, s preduzetnikog stanovnita, ,,bilo koja grupa koja ima stvarni ili potencijalni interes za uspeh firme ili moze uticati na sposobnost firme da postigne svoj cilj. Pod javnou se podrazumeva jedno ili vie fizikih ili pravnih lica i njihovih udruenja, organizacija ili grupa. Javno-privatno partnerstvo, kao poslovni model je relativno nova praksa koja je poela 80-tih godina, prolog veka. Danas se JPP koristi u svim podruijma gde se prua javna usluga, izvode javni radovi ili koristi javno dobro. Partnerstvo je pojam koji naglaava novi kvalitet odnosa izmeu preduzetnika i drave, jer se deli i nagrada odnosno uspeh i rizik i eventualni neuspeh. To samo po sebi donosi znaajne prednosti kao npr:

smanjenje ukupnih trokova projekta

potrebu za privatnim finansiranjem u uslovima budetskih ogranienja

koristi od korienja ,,know now efikasnosti i metoda rada privatnog sektora

poboljanje kvaliteta usluge

bru realizaciju potrebne infrastrukture

Osim toga,treba ukazati i na relativno dugo trajanje kooperacije javnog i privatnog partnerstva, to i jednoj i drugoj strani donosi prednosti i to privatni partner finansira, projektuje, gradi, upravlja i odrava objekat ili prua usluge na postojeem objektu

javni partner titi javni interes i definie ciljeve u smislu kvaliteta usluge, politike cena i praenja ostvarivanja tih ciljeva.

Prema tome JPP je pozicioniran izmeu klasinog obavljanja javnih poslova i privatizacije,te se moe zgraditi kao drutveno-pravna kooperacija odnosno kao spajanje javnog i privatnog sektora u zajedniko (projetkno) drutvo. Privatni sektor plaa mesenu naknadu privatnom sektoru, uz kontrolu kvaliteta i obavljanja javnih poslova.Prema www.partnerships.nl partnerstvo je dobrovoljni sporazum o saradnji izmeu zainteresovanih aktera iz barem dva razliita sektora/grupe (meunarodna organizacija, vlada, biznis, nevladina organizacija, nauna ili istraivaka institucija) koji zajedno rade na ostvarenju zajednikog cilja ili posebnog zadatka i dele rizik, odgovrornost, resurse, sposobnosti i koristi. U novije vreme sve vie postaje jasno da jednosektorski pristup drutvenom razvoju vie nije dovoljan.

Siromatvo, neravnomeran razvoj i ugroavanje ivotne sredine postali su toliko krupni problemi da vie nijedan sektor nije u stanju da ih sam rei, pre svega zbog nedovoljnih kapaciteta i resursa,kao i nemogunosti da sam snosi odgovornost. S druge strane, sazreva svest da svi moramo biti drutveno odgovorni: donosioci odluka, graani i njihova udruenja, kompanije. Osim toga sve vise korporacija posluju.Postoje brojni naini da se ta drutvena odgovornost javno ispolji.

Partnerstva su samo jedan od naina da koji poslovni sektor moe pokazati svoju odgovornost prema zajednici u kojoj posluje.Posmatrano tehnoloki, u nekim od literarnih izvora nalazmo razliite relacije pojmova ,,partnerstvo i saradnja.U nekim se meusektorska saradnja shvata kao iri pojam, a partnerstvo kao proces usmeren na ostvarenje odredjenog cilja ili serije ciljeva, dok su u drugim odnosi tih pojmova drugaij, ili ak suprotni. Da bismo jedan odnos mogli nazvati partnerstvom potrebno je da postoji zajedniki cilj zajedniko angaovanje podela rizika, odgovornosti, spospobnosti, resursa i koristi.2. Uloge i ciljevi partneraUlogu partnera najbolje moemo da objasnimo ako poemo od njihovih motiva tj. pitanja: ta svaki od partnera moe da dobije od partnerstva i kako mu moe doprineti? Motivi jednog sektora za JPP su:

nedovoljnost finasnijskih sredstava za pokretanje novih investicija,

efikasnija relaizacija projekta,

podela rizika izmeu javnog i privatnog sektora,

poboljanje kvaliteta i efikasnosti,

dugorona ekonomsko-finansijska korist.

to se tie ciljeva JPP treba rei da se oni, u najkraem, svode na rentabilnije, delotvornije, efikasnije i kvalitetnije pruanje javnih usluga. JPP se javlja u razliitim podruijma javne uprave, u razliitim oblicima sa razliitim tokom trajanja i sa razliitim intezitetom.Drugim reima, JPP je kooperacija izmeu javnog i privatnog sektora na podruiju planiranja, proizvodnje, pruanja, finansiranja, poslovanja i naplate javnih poslova, pri emu su osnovne karakteristike projekta JPP dugorona ugovorna saradnja (10-25 godna) javnog i privatnog sektora, stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljanje kvaiteta i usluga) sveobuhvatna odgovornost na strani privatnog sektora.

Dakle, javno-privatno partnerstvo je komercijalna saradnja javne institucije i privatnog partnera pod uslovima u kojima privatni partnerdobija imovinu javnog sektora na komercijalno korienje i/ilipreuzima znaajne finasijske, tehnike i operativne rizike u vezi sa obavljanjem institucionalne funkcije i/ili korienja imovine javnog sektora ima korist od obavljanja institucionalne funkcije i/ili korienja imovine javnog sektora uz uslov maksimiziranja ekonomsko-finansijske koristi za javni sektor.Na taj nain model JPP faktii predstavlja i snaan izvor kapitala za preduzetnike poduhvate.

Takoe, vaan cilj javno-privatnog partnerstva lei u raspodeli rizika jer je za uspeh nekog projekta najvanije ustanoviti rizike vezane za svaki element i fazu projekta te ih raspodeliti tako da osiguramo najbolju vrednost na uloene resurse. Mogunost raspodele rizika koje stoje na raspolaganju kreu se od neposrednog pruanja usluga drave do potpune privatizacije, kada drava sve rizike i nagrade prenosi na privatni sektor.3. Partnerstvo

Drugi oblik organizacije je partnerstvo. U ovom obliku organizacije dva ili vie lica su suvlasnici biznisa, bez pisanog sporazuma ugovora partnerstvo stvarno ne postoji. Poto se radi o delikatnoj materiji, smatra se da e partneri utedeti vreme i novac angaujui iskusnog pravnika za sklapanje ugovora o partnerstvu.

Ugovor, pored ostalog, treba da sadri:

- datum, imena i adresu partnera;

- prirodu-opis posla;

- naziv i adresu firme;

- trajanje partnerstva;- ulaganje svakog partnera;- kako e se deliti profit i gubitak;

- raunovodstvene procedure;

- plate i druge naknade svakom partneru;

- ogranienja za svakog partnera, ako ih ima;

- razloge i naine za okonanje partnerstva.

Dobre strane partnerstva su:

- udruenjem se dobija vie kapitala, vetina i ideja;

- podela poslova i odgovornosti, npr. jedan partner odgovara za knjigovodstvo, drugi za prodaju, itd.;

- lake se dobijaju zajmovi od banaka i drugih zajmodavaca.

Sve su ovo prednosti u odnosu na solo vlasnitvo. Meutim, partnerstvo ima i brojne slabe strane, kao to su:

- neograniena odgovornost, kao kod solo vlasnitva, za svakog partnera;

- deoba profita;

- ako se partneri ne zalau na poslu valjano, prednosti partnerstva se smanjuju;

- ogranien ivotni vek posla- partnerstvo se zavrava smru ili kad partner eli napustiti partnerstvo pre dogovorenog roka;

- ograniena ekspanzija jer se partnerstvo moe iriti samo ulaganjem dodatnih sredstava od strane postojeih ili prijemom novih partnera u biznisu, ako ovo nije mogue partnerstvo se moe pretvoriti prerasti u korporaciju.

Postoji takozvano ogranieno partnerstvo. To je specifini tip partnerstava gde bar jedan partner ima neogranienu odgovornost, a odgovornost drugih partnera je limitirana ograniena na ulaganje u partnerski posao. u partnerstvo obino stupaju prijatelji, roaci i ranije poslovne kolege. Meanje poslovnih sa drugim vrstama veza dovodi do zbrke i nesporazuma. Smatra se da sledea pravila unapreuju anse za uspeh partnerstava.- Deliti sve na jednake delove - ulaganje novca, radno vreme, profit i sl., ili pak na drugi dogovoreni nain.

- Sainiti pisani sporazum u kojem to detaljnije regulisati relevantna pitanja.

- Ne lagati. Parstnerstvo treba da se zasniva na iskrenosti i meusobnom povezivanju partnera.

Takoe se preporuuju pravila i porodini biznis. Navodimo neka od njih:

1. Raditi objektivno prema linim kvalifikacijama. Rasporediti ljude u vaoj organizaciji na osnovu njihovih sposobnosti, a ne prema godinama starosti.

2. Poeljno je da roaci steknu praktino iskustvo radei ngde drugde. To je naroito vano za prvi posao sina ili keri.

3. Jasno definisati i podeliti odgovornosti. Svakome dodeliti posao koji najbolje radi.

4. Odrediti radne sate unapred.

5. Jasno odrediti ko kome podnosi izvetaj.

6. Unapred odrediti plate i druge beneficije.

7. Organizovati postaviti porodini savet. To je odlian nain komuniciranja i razmatranja pitanja koji se ne mogu uspeno reavati tokom normalnog odvijanja posla.

8. Usmeriti se na posao, bez emocija.

9. Paljivo razmotriti analizirati svakog roaka pre njegovog angaovanja.

Slian solo vlasnitvu, partneri u partnerstvu su lino odgovorni za sve dugove i zakonske obaveze. Ako va partner, predstavljajui posao, pozajmi novac od banke, vi moete biti lino odgovorni za dug i ako niste potpisali ugovor o dugu, ak ako niste ni znali o zajmu. Prednosti partnerstva su ta, to se mobilie vie kapitala, organizuje se bre i vie posla, ukljuujui i rad partnera u smenama.4. inioci i uspenosti modela JPP

Izmeu veeg broja inilaca uspenosti modela JPP izdvojili samo samo dva kljuna:

1.Kompatibilni ciljeviDa bi javno-prvatno partnerstvo bilo uspeno u svom delovanju razni kriterijumi moraju biti zadovoljeni. Za poetak javni i privatni sektor moraju imati kompatibilne ciljeve npr. i javni i privatni sektor ele postii opti standard ivota-vlast i zajednice ele raditi na tome kako bi se smanjilo siromatvo, a poslovni svet eli da se to postigne kako bi vie ljudi moglo kupiti njihove proizvode.

Oba sektora takoe ele poboljati veze na lokalnom nivou,naroito na ,,rastuim tritima-poslovni sektor u cilju rasta trita,a vlast i zajednice u cilju promovisanja razvoja i razmena ideja. Dodatno, oba sektora ele osigurati dodatne usluge-vlade i zajednice kako bi odrali niske trokove te poveati pokrivenost uslugama, a poslovni sektor jer mu to poveava profit.Ipak, sve strane se moraju usresrediti na ire komplementarne ciljeve koje ele postii.Vano je da shvate da javni i privatni sektor ne treba da budu isti da bi partnerstvo funkcionisalo-moraju biti samo priblino kompatibilni.

2. Podravajua okolinaSledei kljuni faktor u odravanju javno-privatnog partnerstva je podravajua okolina. U stvari ,,podravajua regulatorna,pravna i politika okolina predstavlja kamen temeljac za odrivo ukljuivanje privatnog sektora. Regulatorni okvir ak i ako je jasno ostavljen od strane vlade ne garantuje efikasno regulisanje. Obzirom da su lokalne samouprave razliite,javni i privatni sektor e se suoiti sa problemima kada budu pokuavali definisati i regulisati svoj meusobni odnos te svoje uloge u pruanju usloga.Posebno javni sektor treba da definie javnu raspodelu odgovornosti izmeu centralne vlade i lokalne samouprave, te javno iskazati svoju ulogu kao inioca koji prua i regulie.Privatna preduzea radije ele da ugovor slui kao glavni regulatorni mehanizam kao i da lokalna samouprava ima vrlo ogranieno pravo na regulatornu diskreciju nakon to je ugovor potpisan.Detaljno specifikovane odredbe koje odreuju dunosti, ciljeve koji se ele postii, pravila za menjanje cene i naine reavanja nesporazuma, dozvoljavaju privatnom sektoru bolju mogunost predvianja profitabilnosti poduhvata i odluivanja ako se firme ele ili ne ele takmiiti za dobijanje ugovora.Pravni okvir vrlo je bitan za ugovaranje i sprovoenje javne nabavke te za investiranje privatnog sektora.Vrlo je vano uvesti odgovarajue mehanizme kako bi se smanjila mogunost za korupciju u bilo kojem procesu nabavke, jer se korupcijom smanjuje politika prihvatljivost i interes mnogih privatnih investitora.Politiko okruenje loom politikom klimom moe stvoriti barijere za poetak ili odravanje javno-privatne saradnje.Pritisci izbornih ciklusa, potencijalna nestabilnost novih demokratija, posebne agende vladinih slubenika te poseban status nekih usluga mogu znaajno smanjiti interes privatnog sektora.U cilju podsticanja javno-privatnog partnerstva vlast bi trebalo da garantuje privatnim partnerima da politiki faktor nee dovesti do prekidanja ugovornog partnerstva.Da bi model JPP uspeo, javni privatni sektor ne mogu graditi partnerstvo sami, stoga je politiko i dutveno prihvatanje ukljuivanja privatnog sektora izuzetno vaan faktor uspenosti modela JPP.Javnost mora videti uestvovanje privatnog sektora kao korisno, ako se eli da partnerstvo potraje.Javno prihvatanje ukljuivanja privatnog sektora kroz due vreme, zavisie prvenstveno od pruanja obeanih usluga i ostvarene koristi po prihvatljivim cenama.

Zbog toga, vrlo je vano razviti mehanizme kako bi se osiguralo da organizacija koja prua uslugu, bilo da se radi o organizaciji iz javnog ili privatnog sektora, bude odgovorna prema svojim korisnicima:Javna podrka e takoe zavisiti od mogunosti partnerstva da zadovolji potrebe svih uesnika. Npr. slubenici u javnim slubama mogu biti izvor velikog otpora poveanom ukljuivanju privatnog sektora u pruanju usluga.Na kraju, lako moemo da zakljuimo da efikasnu saradnju izmeu lokalne vlasti, poslovnog sveta i ire zajednice nije lako postii, jer je ukljueno mnogo razliitih uesnika, a esto postoji i nizak stepen poverenja meu potencijalnim partnerima.Takoe, nedostaje i predvidljivost u procesu, zbog eka kao kritine odrednice dugoronog uspeha treba pomenuti i kredibilitet i transparentnost procesa.JPP nije nikakav univerzalni lek ili recept za sve probleme koji su posledica nedostatka novca u budetu. Zato za svaki projekat treba utvrditi da li JPP daje value for maney u poreenju i s tradicionalnim nainima ugovaranja. JPP zahteva dugotrajnu i esto skupu pripremu i dogovore partnera. JPP ne treba i ne moe da zameni trino nadmetanje ali je potvren kao uspean komplenetaran nain finansiranja biznisa za koji je direktno zainteresovana i drava, a ne samo preduzetnici, odnosno privatni investitori.4.1. Koristi od stratekih partnerstava

Kretanja u partnerstvima izmeu ustanova javnog sektora te privatnih i neprofitnih organizacija ne mogu se lako i sigurno izmeriti. ini se kako ipak brojevi idu prema gore.Korporacije se sve vie strateki odreuju u pogledu davanja, odabira partnera i inicijativa koje odravaju rastuu elju za dobrim injenjem kao i injenjem dobra. Svedoimo sve veem broju korporacija koje biraju uska strateka interesna podruija koja se uklapaju u njihove korporativne vrednosti i podravaju njihove poslovne ciljeve. Studija koju je napravila kompanija Cone Inc. 2000., na primer, pokazala je kako je 69% kompanija planiralo poveati svoje aktivnosti vezane za pomo oko drutvenih problema. Moda je ovo pokazatelj da korporacije oslukuje elje svojih kupaca s obzirom na to da je jedna druga studija iste kompanije pokazala kako je 84% Amerikanaca reklo da bi se rado prebacilo na brendove koji se vezuju za dobra dela, a ne na one sline kvalitete koji se ne mogu pohvaliti. 4.2. Partnerstva s privatnim sektoromKorporacije imaju na raspolaganju razliite resurse za doprinos javnim ustanovama, nezavisno o tipu inicijative:

gotovinu (npr. Washington Mutal nudi dotacije za obuku nastavnika)

ekspertizu (npr. Dellovi zaposlenici uestvuju u regionalnoj akciji recikliranja elektornike)

pristup distributivnim kanalima (npr. trgovine 7-Eleven postavljaju natpise s porukama protiv bacanja otpadaka)

naknadu u uslugama (npr. trgovina za batanske potreptine tampanje brouru o ouvanju voda)

robu (npr. proizvoa kaciga za motocikliste donira kacige meseno domu zdravlja namenje porodicama sa niskim dohodcima)

Partnerstva sa ustanovama javnog sektora seu od onih dugoronih (npr. American Express i Kip slobode) do kratkoronih (npr. mcDonalds tampa raspored vakcinacija na posluavnicima). Kljuno je da budete svesni brojnih mogunosti koje korporacije imaju dati i pogodnosti koje se zauzvrat trae kroz ta partnerstva.4.3.Koristi za sveKako je saeto na tablici 10.1, svi partneri mogu profitirati od davanja, uz bitan zahtev da doe do ove razmene i da se ona odri tokom vremena.

TABLICA 1. to partneri ulau u partnerstvo s javnim ustanovama i to od njega dobijaju zauzvrat.

PARTNERI DAJU DOBIJAJU OD

PARTNERSTVU PARTNERSTVAPRIVATNI SEKTOR - gotovinu - tehniku ekspertizu

- doprinos kroz usluge - poveanu

preferenciju za brend

- proizvode

- pristup distributivnim - poveane prihode

kanalima - dobru reputaciju u

zajednici

- pristup kupcima - drutveni uinak

- poveanu prozirnost - poveanu privlanost,

komunikacije vei izgled za ostankom

zaposlenika i njihovim

zadovoljstvom

NEPROFITNI - zagovaranje - vie sredstava

SEKTOR - volontere - veu vidljivost

- tehniku ekspertizu - tehniku ekspertizu

talent - nacionalne mree i

kontakte javnih ustanova

- kredibilitet - podrku za misiju i ciljeve

neprofitne ustanove

- pristup distributivnim

kanalimaDRUGE USTANOVE - zagorevanje - podrku misiji i ciljevima

JAVNOG SEKTORA - vetar u lea ustanove

- pristup ciljnim tritima - vea sredstva

- tehniku ekspertizu - veu vidljivost

- pristup distributivnim - tehniku ekspertizu

kanalima

5. Korporativna partnerstva za promicanje misijaPromicanje misija posebno je usmereno ka poveanju svesti i brige (npr. Levi Strauss & Co. raznosi letke o AIDS-u). Ta promocija takoe moe usmeriti na nagovaranje ljudi da nekako pomognu. Podsticajna komunikacija nekada je glavno arite za ovu inicijativu, korporacije nekad i samostalno pokreu ove kampanje.U marketinkim kampanjama usmerenim promovisanju misije korporacija se obavezuje dati prilog ili donirati deo prihoda od prodaje proizvoda u svrhu promovisanja brenda. Ova obaveza na prodaju ili transakcije glavno je svojstvo ove inicijative koja sadri obostrano odgovarajue razumevanje i cilj da e program osigurati sredstva za neku misiju i istovremeno poveati prihode od prodaje za korporaciju. Partnerstva sa ustanovama javnog sektora najee ukljuuju priloge zakladi koja podravaja javnu ustanovu ili neku drugu instituciju.5.1. Korporativna drutvena marketinka partnerstvaU korporativnom drutvenom marketingu, korporacija podrava razvoj i/ili sprovoenje kampanje za promenu ponaanja, kojom se najee eli poboljati zdravlje, sigurnost, okoli i ivot u zajednici. Promena ponaanja i dalje je u aritu i ona je eljeni ishod ovih nastojanja. Najee kampanje drutvenog marketinga prevode strunjaci koji rade u ustanovama javnog sektora na saveznom, dravnom ili lokalnom nivou. Podrka od kompanija privatnog sektora esto je zahtev bez kojeg se ne moe proiriti i poveati uestalost poruka kampanje.5.2. Korporativna volonterska partnerstvaDefinisanje korporativnog volontiranja u zajednici kao inicijative nije tako teko jer samo po sebi ukljuuje zaposlene korporacije u dobrovoljnom radu u organizaciji te za nastjanja usmerena prema lokalnim problemima. Volonterski napori mogu ukljuivati dobrovoljan rad zaposlenih u zavisnosti od struke, talenta, ideje, i/ili od fizikog rada.Korporativna podrka za zaposlene see od programa kojima se ti zaposleni jednostavno ohrabruju da daju neto svojim zajednicama, do onih koji ukljuuju znatne novane nagrade, priznanja i druge nagrade. Tipovi volonterskog partnerstva sa javnim sektorom brojni su, ukljuujui i one gde volonteri iz korporacija mogu delovati putem graanskih savetodavnih odbora, pomoi u organizaciji donacije hrane, organizovati aktivnosti u komercijalnim postrojenjima te se javljati na posebne telefonske linije.5.3. Partnerstva sa neprofitabilnim sektoromPartnerstva javnih ustanova sa neprofitabilnim organizacija ea su i ponekad pogodnija za obe strane. Razlog toga moe biti to ovakva partnerstva esto manje prijeporna nego ona izmeu privatnih kompanija i javnih ustanova. To takoe moe biti i zbog toga to se esto zalau za iste ili sline ciljeve. Razlog moe biti i to to su menaderi javnog sektora esto bolje upoznati sa radom neprofitabilnih partnera i pristupaju im bez naloga.6. Tekoe i rizici u partnerstvima

Nezavisno o kom tipu partnerstva se radi (javno/privatno, javno/neprofitno, javno/javno). Postoje pitanja koja utiu na uspenost vaih nastojanja. Prvo ove mere zahtevaju mnogo vie vremena nego u sluaju da se preduzmu samostalno jer je potrebno vreme da se partner pronae, da se sa njim upozna te da zajedno sa njim donese odluke i odobrenja. Uspeh ukljuuje kompromis, kompanija koja nudi kao doprinos usluge tampanje, mogla bi opstati da njen logo i boje brenda na brouri budu na uoljivom mestu, umesto da ih tek spomene u jednom odlomku. Najvanija pretnja jeste u tome to da se va korporativni ili neprofitni partner nae u nemilosti ili bude izloen negativnom publicitetu ak i za neke manje greke.

Postoje jo i dodatni, specifini razlozi za zabrinutost u vezi sa svakim oblikom posebnih odnosa. U pogledu privatnog sektora graani su, ini se prirodno cinini prema lepim gestovima. ini se kako je njihova prva reakcija na to pitanje: Zato to ine?. Sledee pitanje koje postavljaju: Ako su se dosta brinuli o odreenom drutvenom problemu, zato ga reavaju kuponom? Stvarnost je takva da e partnerstva javnog sektora sa privatnim morati da prou test poverenja kod potencijalnih klijenata i odmaknuti ih od pretopstavke da se kompanija eli distancirati od loe reputacije drutveno korisnim oglaavanjem.U odnosima se sa neprofitnim organizacijama javljaju i dodatni mogui razlozi za zabrinutost: javna agencija mogla bi biti prepravljena zahtevima od strane drugih, slinih neprofitnih organizacija, a sredstva javne ustanove mogla bi se iscrpeti jer su ona oskudna u neprofitnim organizacijama. U partnerstvu s drugim javnim ustanovama glavni nedostatak moe biti u potrebi za dodatnim vremenom i naporima koji se esto trae radi odobravanja i donoenja odluka. Iako ovo nije spomenuto za partnerstva uopteno, moe se posebno primeniti na izrazitu politiku, birokratsku i kompleksnu prirodu ove katkad zapetljane mree.7. Zakljuak

Javno-privatna partnerstva jesu nov i najsloeniji instrument za podsticanje ekonomskog razvoja modernih drava. Aktuelna su poslednjih 20-ak godina, a zemlje EU tek poetkom ovog veka osnivaju posebna tela koja se pri vladama bave javno-privatnim partnerstvima. Javno-privatna partnerstva nemaju opte prihvaenu i jedinstvenu definiciju, ali zajedniki imenitelj svih definicija jeste ugovorna saradnja javnog i privatnog sektora u pruanju javnih usluga. U ugovaranju je najvanija podela rizika posla. Iako su privatni kapital i radna snaga uestvovali u izvoenju dravnih projekata jo u Rimskom carstvu, JPP se u modernom smislu javljaju kao posledica reforme socijalne drave blagostanja 80-ih godina, paralelno sa privatizacijom, prvo u Britaniji, Australiji i SAD. Za poslednje dve decenije modeli saradnje su se razvili u zavisnosti od duine trajanja ugovora i rizika posla. Najprostiji oblici saradnje jesu servisni i menaderski ugovori, dok su lizing, BOT modeli i koncesije sloeni oblici JPP. Osnovne karakteristike JPP jesu dugorona ugovorna saradnja izmeu javnog i privatnog sektora, privatno finansiranje, izvoenje radova i upravljanje objektom JPP, vei deo rizika na strani privatnog partnera i transfer objekta u dravno vlasnitvo istekom ugovora. Da bi JPP model bio uspean potrebna je pravna drava, demokratsko drutvo i slobodno trite. To je institucionalni okvir u kom je mogu JPP model. Manjkavosti u bilo kom segmentu otvaraju prostor zloupotrebama, prvenstveno korupciji. Osnovna prednost JPP za javni sektor jeste to omoguava privlaenje kapitala i nastavak infrastrukturnih ulaganja bez optereenja tekueg budeta. Problem predstavljaju kasnije dugorone obaveze, koje plaaju poreski obveznici. Ako JPP nije sklopljeno u jakom institucionalnom okviru, na gubitku su graani, a na dobitku je privatni sektor i politika elita koja sklapa JPP. Zato su u cilju zatite javnog interesa zemlje koje sprovode JPP poele da sve vie obraaju panju na preliminarno poreenje trokova projekta u tradicionalnom javnom finansiranju i putem JPP. Tek ako se utvrdi da je JPP jeftiniji model, pristupa se ugovaranju sa privatnim sektorom. Upravo zato to budue obaveze nisu ulazile u rashodnu stranu budeta, vlade poinju da uvode obavezu izvetavanja o visini buduih trokova JPP ugovora po budet, da bi se poveala transparentnost.Literatura Philip Kotler & Nancy Lee: "Marketing u javnom sektoru, put do bolje izvedbe" dr. Slobodan Pokrajac: Preduzetnitvo, izazovi i putevi kreativne destrukcije privrede srbije Dr. Julija . Avakumovi, mr Nikola Vujai, mr Jelena Avakumovi: Ekonomika biznisa http://sh.wikipedia.org/wiki/Javno-privatno_partnerstvoPAGE 2