8/7/2019 PREDUZETNIŠTVO milena

http://slidepdf.com/reader/full/preduzetnistvo-milena 1/5

PREDUZETNIŠTVO - FAKTOR PROCESA PROIZVODNJE(INOVATIVNA ORGANIZACIJA)MANAGEMENT - FACTOR OF PRODUCTION PROCESS(INOVATIONAL ORGANIZATION)Prof. dr Milorad D. Pavličić1 1 Mašinski fakultet, Dositejeva 19, Kraljevo, tel.036/336-866

 Rezime: Preduzetništvo je organizaciona veština vlasnika kapitala koji započinju ili nastavljaju

  svoj samostalni posao. U uslovima tranzicije, preduzetništvo je jedna od razvojnih šansi. Ishodište preduzetništva je privatna svojina, a njegov pojavni oblik su inovacije različite vrste.

 Preduzetništvo se ovde tretira kao factor proizvodnje, jer se njime inoviraju svi elementi

 procesa:rad, sredstva za rad i predmeti rada. I ne samo to. Preduzetništvo predstavlja inovacijuorganizacione strukture i svih njenih funkcija. Otuda se privredni subjekti takvih karakteristika i

definišu kao inovativne organizacije.

 Ključne reči: preduzetništvo, organizaciona veština, inovacija , invencija, otkriće

UVODAktivnosti preduzeća u organizovanju procesa proizvodnje u osnovi se svode na ekonomisanjeelementima toga procesa. Upravljačka i rukovodilačka funkcija nastoje da optimalnoiskombinuju resurse proizvodnje i ostvare cilj poslovanja preduzeća. Prihvativši staruekonomsku tvrdnju da je zemlja opšti predmet rada, ekonomske teorije, elemente procesa  proizvodnje tretiraju tripartitno: 1. rad, 2. sredstva za rad i 3. predmeti rada, odnosnodvopartitno: 1. rad i 2. kapital, i sa toga aspekta analiziraju ponaosob njihovu ulogu u procesu proizvodnje robne vrednosti. One su svoje ekonomske modele zasnovale na objektivističkimuslovima, ne baveći se dominantno drugim značajnim faktorima procesa proizvodnje: vremenom

kao neobnovljivim faktorom,  prostorom kao definisanim i datim ambijentom i organizacionim

veštinama u kombinovanju svih elemenata. Medjutim, novo vreme neumitno traži nova rešenja i

odgovore na stara ekonomska pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi? Šta više, nova ekonomijadefiniše nove ekonomske paradigme: ekonomiku ponude, ekonomiju znanja, digitalizaciju,virtuelizaciju, molekularizaciju, konvergenciju, neposrednost, inovativnost, globalizaciju iiverzibilnost ekonomskih dogadjaja [1]. Nove ekonomske kategorije zahtevaju i redefinisanjenekih osnovnih ekonomskih postulata, ali i  fluidno  pomeranje "tačke gledišta" za svaki noviekonomski odgovor. Sasvim je očigledno da se takva fluidnost može postići isključivo preduzetništvom, tim četvrtim, odnosno trećim faktorom procesa proizvodnje, tom specifičnomorganizacionom veštinom kombinovanja uspeha, rizika I neizvesnosti, s jedne, i borbenosti,motivisanosti i znanja, s druge strane.

1. POJAM, ELEMENTI I FAKTORI PREDUZETNIŠTVAPri definisanju pojma preduzetništva javljaju se različite teorijske i praktične kontroverze.Izgleda kao nepisano pravilo da se kao i kod drugih zvučnih I dominantnih ekonomskih termina,koji su naizgled sami po sebi jasni i precizni, i pod pojmom "preduzetništvo" podrazumevajurazličite ekonomske sadržine. Razloge tome, pored ostalog, verovatno treba tražiti u činjenici da još uvek ne postoji jedinstvena, opšte prihvaćena i konvencionalna definicija preduzetništva.

Ilustracije radi, daje se pregled nekih mišljenja:

8/7/2019 PREDUZETNIŠTVO milena

http://slidepdf.com/reader/full/preduzetnistvo-milena 2/5

- preduzetništvo je tradicionalno menadžerstvo [2],- preduzetništvo je inovaciona aktivnost [3],- preduzetništvo podrazumeva optimalan izbor proizvodne funkcije preduzeća [4],- preduzetništvo je odlika čoveka koji investira [5] i sl.

Iz prethodnih gledišta, očigledno je, dakle, da se nužno mora napraviti razlika izmedju termina"preduzetništvo" i termina "preduzetnik", jer je u prvom slučaju reč o organizacionoj veštini, a udrugom o licu koje sopstvenim kapitalom započinje samostalan posao. Nekada se termini"preduzetništvo", "preduzetnik" i "privatnik" koriste kao sinonimi, što je takodje vrlo pogrešno, jer svi privatnici nisu preduzetnici i nemaju organizacione veštine koje doprinose uvećavanjunjihovog angažovanog kapitala. Samo ono lice koje ,,organizuje neki posao sa ciljem da prisvojidobit, ali i snosi rizik tog posla" [6], koje stalno inovira, stvara šanse, izbegava rizike, uočava  pretnje i traži nove mogućnosti, poseduje tu značajnu organizacionu veštinu koju nazivamo preduzetništvo. Ishodište preduzetništva su organizacija i efikasnost. Nije preduzetništvo nikakva"pljačkaška ekonomija" (Šumpeter) [7], koja otima proizvodnu delatnost drugih ljudi, nego jefaktor proizvodnje koji poboljšava postojeću kombinaciju proizvodnih činilaca i zasniva bolju i

efikasniju organizaciju. Nema preduzetništva bez konkurentnosti i bez privatne svojine. Otudadržavno I kolektivno preduzetništvo i nisu preduzetništvo u pravom smislu te reči. Država nemakonkurenciju, jer je po definiciji najjači ekonomski i politički autoritet na sopstvenom prostoru, asama sa sobom se ne može uporedjivati. Kolektivistički sistemi, zasnovani na oblicima svojinekoji dominantno nisu privatnog karaktera, takodje ne stvaraju šansu za razvoj preduzetništva.Doduše, postoje više ili manje preduzimljivi privredni rukovodioci, koji motive za svoju preduzimljivost ne zasnivaju na savladjivanju rizika u sticanju dobiti, nego su više ličnogkaraktera i služe sopstvenoj reklami i bez imovinske su koristi. Pravo preduzetništvo je samoindividualno preduzetništvo,  jer je preduzetništvo "individualna sposobnost ljudi koja se može povećavati obrazovanjem I iskustvom, ali koja se ne može instalirati ljudima koji su nemoćni dau privrednom okruženju prepoznaju unosne poslove, otkriju rizike njihovog obavljanja i metode pomoću kojih se najefikasnije ostvaruju" [8].

Preduzetništvo je inoviranje faktora proizvodnje, stvaranje novih ideja u organizaciji u celini isnošenje rizika za donete poslovne odluke. Prava preduzetnička maksima je scrap and build postupak, koji se svodi na postupak  odbaci i stvaraj novo [9], čime preduzetništvo postaje"pojavni oblik vlasničke slobode i manifestacije nemirnosti ljudskog duha" [10]. U uslovimatranzicije, kojima je već duži niz godina izložena i naša privreda, vlasnici malih i srednjih  preduzeća nisu samo preduzetnici, nego moraju biti i menadžeri, moraju posedovatiodgovarajuća znanja o upravljanju i rukovodjenju procesom proizvodnje. U takvim uslovima sene može povući stroga demarkaciona linija izmedju preduzetništva i menadžmenta, što praktičnoi nije neophodno, jer se preduzetnička ideja realizuje menadžerskim metodama njenogtvorca.Takva praktična činjenica, da se u ličnosti vlasnika kapitala nužno sjedinjuju osobine preduzetnika i menadžera, upućuje na liderstvo. Menažment kvalitetom postaje neophodnost, jer "lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i vodjenja organizacije. oni treba da stvaraju i održavajuinterno okruženje, u kojem osoblje može u potpunosti da učestvuje u ostvarivanju ciljevaorganizacije" [11].Rečju, preduzetništvo je korišćenje promena koje su se dogodile ili su na putu da se dogode.Preduzetništvo je kreativnost, koja je pored neophodnog znanja, prevashodno oslonjena na

8/7/2019 PREDUZETNIŠTVO milena

http://slidepdf.com/reader/full/preduzetnistvo-milena 3/5

8/7/2019 PREDUZETNIŠTVO milena

http://slidepdf.com/reader/full/preduzetnistvo-milena 4/5

 Nema preduzetništva bez inovacija. U iverzibilnim društvenim kretanjima često se inovacije i preduzetništvo medjusobno izjednačavaju. To je svakako moguće, pod uslovom da je nosilac,finansijer i realizator  inovacija vlasnik kapitala, koji svojm imovinom snosi rizik za donete

 poslovne odluke.Šta prouzrokuje pojavu ili oseku inovacija?

Odgovor na to pitanje duboko je skriven u društvenim kretanjima. P. Drucker sve uzroke pojaveinovacija svrstava u sedam grupa [14]:- neočekivani: uspeh, promašaj i spoljni dogadjaj,- nepodudarnost izmedju sadašnje i normativne stvarnosti,- potreba uzrokovana nekim procesom,- promene: u strukturi privrede ili tržišta,- demografska kretanja,

- promene: u opažanjima, raspoloženjima i značenjima i- nova: naučna i nenaučna saznanja.

 Navedeni uzroci svakom preduzetniku moraju da postave suštinsko pitanje – Šta se dešava? Iztoga pitanja, proizilazi drugo - Šta preuzeti?, a onda i treće - Da li je to neko već preduzeo? Novo  je samo novo u okviru sredine u kojoj se posmatra, pa su iskustva drugih preko potrebna.Intuicija, iskustvo, znanje i realnost najbolje su komponente u realizaciji preduzetničkih ideja.Jedno bez dugog ne stvara šanse, ne rešava probleme, ne uočava opasnosti i ne sagledava domet preduzetih poslovnih odluka.

ZAKLJUČAK Inovativna organizacija obrnuto je proporcionalna ekonomiji obima: što veća kompanija,  procentualno manje inovativnih rešenja. Ta realna činjenica dugo nije shvaćena u velikm privrednim subjektima, koji svojom moćnom ekonomskom snagom, ogromnim kapitalom i brojem zaposlenih, nadomešćuju nedostatak invencije i inovacije svojih zaposlenih. Otrgnutakapital svojina od kapital funkcije odvojila je sudbinsku vezanost vlasnika kapitala za novarešenja.U malim i srednjim preduzećima stvaraju se nove ideje i traže brza i efikasna ekonomska rešenja.Traženje šansi i rešavanje rizika pripada malim i srednjim preduzećima, koja su i po definicijifleksibilnija i prilagodljivija od moćnih privrednih sistema. Preduzetništvo kao organizacionaveština ovde je oblik prilagodjavanja. Razvoj malih i srednjih preduzeća i privatizacija društvenesvojine u našoj privredi dva su neophodna uslova za reafirmaciju preduzetništva. U takvimuslovima izmedju preduzetništva i privatne inicijative često treba staviti znak jednakosti. Jedno  bez drugog ne postoji, oba se zasnivaju na privatnoj svojini I suštinski pripadaju malim preduzećima. Time se, u osnovi, dokazuje da je preduzetništvo faktor procesa proizvodnje, bezkoga, kao i bez drugih konstitutivnih faktora ovi privredni subjekti nemaju nikakvu ekonomskušansu.

LITERATURA[1] Kotlica, S. (2000): E-konomija, "Ekonomika preduzetništva", Beograd,

8/7/2019 PREDUZETNIŠTVO milena

http://slidepdf.com/reader/full/preduzetnistvo-milena 5/5

 br.7-8, strana 197-198.[2] Radosavljević, Ž. (1989): Preduzetništvo - uslov efikasnosti organizacije,"Poslovna politika", Beograd, strana 15.[3] Milić, S. (1986): Organizacija inovacijske aktivnosti, "Poslovna politika",Beograd, strana 21-27

[4] Bajt, A. (1988): Samoupravni oblik društvene svojine, "Globus", Zagreb,strana 71-72.[5] Milićević, V. (1989): Preduzetništvo kao faktor poslovne efikasnosti savremenog preduzeća, "Poslovna politika", Beograd, strana 39[6] Tomaš, R. (1993): Strah od preduzetništva, "Ekonomika", Beograd, str. 41.[7] Ibid., strana 45-46.[8] Ibid., strana 48.[9] Babić, V. (1995): Strategijsko odlučivanje, Institut za ekonomiku ifinansije, Beograd, strana 6.[10] Djordjević, B. (1995): Osnove menadžmenta, "List", Niš, strana 27.[11] Momčilović, V. (2001): Liderstvo u maloj organizaciji, "Kvalitet",

Beograd, br.7-8, str.71.[12] Rkalović, S. (2001): Kreativnost i inovacija, "Kvalitet", Beograd, br.5-6,strana 41.[13] Ožanić, M. (1989): Inventivno stvaralaštvo - bez pravog zamaha,"Poslovna politika", Beograd, strana 21.[14] Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetništvo, "Privredni pregled",Beograd, strana 62.92