PRIRUČNIK O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI, DOBROM UPRAVLJANJU I MEDIJIMA

Priština, mart 2015

Qendra e Medieve të Grave Women’s Media Center Medija Centar Žena Kadin Media Merkezi

PROJEKAT: MEDIJI KAO PLATFORMA ZA DEMOKRATSKI DISKURS I OSNAŽIVANJE PROMOVISANJE RODNO SENZIBILISANIH MEDIJA

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili

preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."

PRIRUČNIK O RODNOJ RAVNOPRAVNOST, DOBROM UPRAVLJANJU I MEDIJIMA

Autorke: MA. Blerinda Idrizi

MA. Edi Gusia

Urednik: MA Edi Gusia

Copyright © 2015 WMC/ Qendra e Medieve të Grave

Women’s Media Center - Medija centar žena - Kadin Media Merkezi

Publikacija „Priručnik o Rodnoj Ravnopravnosti, dobrom upravljanju i medijima“ na originalu Albanksi Jezik

http://wmcks.com/ info@wmcks.com

Gledišta i mišljenja izražena u priručniku „Priručnik o rodnoj ravnopravnosti i dobrom upravljanju“ pripadaju autorima i ne predstavljaju nužno zvanične stavove QMG WMC

Reč zahvalnosti: Poštovana čitateljko, poštovani čitaoce,

„Ne možemo da govorimo o ravnopravnosti, dobrom upravljanju, slobodi govora i održivosti dok su žene efektivno ućutkane u medijima i pomoću medija, i dok se nova tehnologija koristi za podrivanje ljudskih prava naših žena i novinarki“ Međunarodni upravni odbor ( ISC GAMAG ), Globalne Alijanse za Medije i Rodnu Ravnopravnost, čiji je jedan od partnera i naš Qendra e Medive te Grave-Womens Media Center-Media Centar Žena

Pred vama je „Priručnik o Rodnoj Ravnopravnosti, dobrom upravljanju i medijima“, u izdanju Qendra e Medieve te Grave – Women’s Media Center (QMG -WMC), kao prvi takve vrste u kosovskoj bibliografiji. Rodna ravnopravnost na Kosovu je spor proces. Na Kosovu još nemamo dobro upravljanje uz rodnu osetljivost, tako da i neki od medija uopšte ne odražavaju taj faktički nedostatak. Medijima se nužno ne diktira sadržaj, ali bez njih – bez medija, ostvarenje rodne ravnopravnosti u zemlji je nemoguće. Ovaj priručnik je poziv na saradnju u njegovoj primeni, kao i poziv upućen svakom pojedincu ili medijskoj kući, odnosno razvojnoj organizaciji, da se pridruže našoj misiji da mediji i državne institucije pojačaju napore na osnaživanju devojaka i žena, čiji glas mora da se čuje u donošenju odluka, da bi se unapredilo demokratsko upravljanje i socijalna prava na Kosovu. Ovaj priručnik, kao jedan od tri glavne aktivnosti projekta „Mediji kao platforma za demokratski diskurs i osnaživanje – uspon rodno senzibilisanih medija“ što je projekat koji realizuje Qendra e Medive te Grave - Media Centar Žena, od 1. septembra 2014. do 31. marta 2015. godine, izvodi se uz vrednu podršku Američke Ambasade u Prištini, i uz angažovanje svih saradnika QMG - WMC. Priručnik je objavljen upravo ove godine, kad se obeležava 20. godišnjica Pekinške deklaracije, a obeležava se još i nekoliko međunarodnih događaja vezanih za medije, ljudska prava i prava žena, između ostalog prve godišnjice Globalne Alijanse za Medije i Rodnu ravnopravnost, čija je partnerska organizacija i QMG –WMC na Kosovu, u mreži od preko 600 medija i organizacija za razvoj medija, sindikata i organizacija građanskog društva iz celog sveta. U ime našeg centra, i u svoje lično ime, želim da zahvalim Američkoj Ambasadi u Prištini na njihovoj podršci, zatim autorkama priručnika: MA. Blerindi Idrizi i MA. Edi Gusia. Zahvaljujem se is Aljbana Lumi službenici za medije u WMC, Fljorini Hadžijaha Vlasaliu službenici za finansije, Driti Breznica ovlašćenoj zastupnici u WMC, i svim drugim saradnicima koji su se pobrinuli za izdavanje ovog priručnika. U nadi da će priručnik „Priručnik o Rodnoj Ravnopravnosti, dobrom upravljanju i medijima“, naći svoju primenu u medijima, želim da unapred izrazim zahvalnost medijima koji će se postarati za njegovo širenje i koji će ga primeniti u javnosti.

Zahvaljujem vam na pažnji!

Srdačno,

M. Sc. Violeta Kurti Islami Qendra e Medive te Grave-Womens Media Center Media Centar Žena Izvršna direktorka Priština, 12. mart 2015. godine

Sadržaj

Prvo poglavlje: Uvod ...................................................................................................... 7 Ko može da koristi ovaj priručnik .............................................................................. 8 Svrha izrade priručnika za medije ................................................................................ 8

Drugo poglavlje: Rodni aspekt i dobro upravljanje – koncepti i načela ............................ 9 Rodni pojmovi .......................................................................................................... 9 Dobro upravljanje: Koncepti i načela .......................................................................... 14

Treće poglavlje: Dobro upravljanje i rodna načela ........................................................ 17 Zašto dobro upravljanje uključuje načela rodne ravnopravnosti? .............................. 17 Zašto dobro upravljanje sa rodnom osetljivošću? ...................................................... 21

Četvrto poglavlje: Rodno učešće u politici .................................................................... 29 Zašto je neophodno rodno učešće u politici? ............................................................. 26 Zašto treba da bude više žena u politici - da li to nešto menja? ............................... 31 Ostvarenje rodne ravnopravnost u politici: Izazovi i prilike ......................................... 36

Peto poglavlje: Izveštavanje o rodno osetljivom dobrom upravljanju ............................ 41 Uloga medija i izveštavanje o rodno osetljivom dobrom upravljanju .......................... 41 Uloga medija kao čuvara i posmatrača procesa upravljanja ...................................... 43 Praktični saveti za rodno osetljivu prezentaciju i izveštavanje ................................... 44

Dodaci ........................................................................................................................... 46

Prvo poglavlje Uvod

Ovo uputstvo napisano je kao referentni instrument i neophodni priručnik (vade mecum) namenjen da pomogne medijskim radnicima u pitanjima koja se odnose na dobro upravljanje i rodnu ravnopravnost u kontekstu medija. Priručnik ima za cilj da, kroz objašnjenje koncepata, načela, uspostavljanje mostova i tumačenje koncepata i davanje primera iz dnevnih štampanih medija na Kosovu, na određeni način doprinese profesionalnom obučavanju medijskih profesionalaca. putem formiranja i unapređenja tehnika i znanja za delotvorno, objektivno i uravnoteženo izveštavanje.

Drugo poglavlje ovog Priručnika sadrži definicije rodnih koncepata i koncepata dobrog upravljanja. Razjašnjenje pomenutih koncepata (pojmova) neophodno je iz dva razloga: prvo, bez njihovog poznavanja ili u odsustvu jasnoće pomenutih koncepata i načela teško je da se odrazi, analizira i predstavi stvarno stanje stvari uz pomoć tih koncepata i da se time omoguće promene koje treba uvesti u medijima kad je reč o rodnoj ravnopravnosti i dobrom upravljanju. Drugo, to su relativno novi koncepti u društvu kao što je kosovsko, gde čak i terminologija često stvara jezičke pritiske, dolazi do preklapanja, ima oklevanja u njihovom korišćenju jer su oni koji koriste te reči još uvek nesigurni u njihovu leksičku upotrebu, pa čak dolazi do ustručavanja i otpora njihovom puštanju u širu upotrebu.

Treće poglavlje sadrži detaljnu raspravu da bi se shvatilo zašto i kako su rodni koncepti i koncepti dobrog upravljanja međusobno povezani i na koji način mediji treba da ih shvate u konkretnom kontekstu. U toj raspravi, ovo poglavlje daje konkretne primere, ilustracije i takozvane „trenutke razmišljanja“ pomoću kojih korisnik priručnika može da testira sebe ili da razmisli o pročitanom tekstu. Time im je data i mogućnost da uporede svoje sposobnosti pre i posle čitanja, radi prepoznavanja razlika, loših i dobrih strana članaka koji se objavljuju u dnevnoj štampi.

Četvrto poglavlje bavi se konkretno jednim od načela dobrog upravljanja, i to učešćem, uglavnom učešćem žena u politici, zatim preprekama i mogućnostima za učešće koje postoje odnosno koje treba ustanoviti na osnovu zakonskog okvira, zatim javnim zalaganjem, obukama, podrškom i ulogom medija u prikazivanju ove pojave u štampi ili u elektronskim medijima. Dobro upravljanje u kojem ne bi bilo učešća žena u svim aspektima života u zemlji a naročito ne u politici, donošenju odluka, otvaranju perspektiva i raspodeli nacionalnih resursa, bilo bi jednostrano, neizbalansirano, nepravično, neravnopravno i diskriminatorno upravljanje, koje ne bi doprinosilo socijalnoj pravdi i koje bi uskraćivalo osnovna ljudska prava, odnosno, prava polovine stanovništva.

Peto poglavlje Priručnika daje praktične savete o načinima na koje bi mediji mogli da daju prostor za praćenje materije rodno svesnog dobrog upravljanja, sa kvalitativnog i kvantitativnog aspekta.

7

1.1 Ko može da koristi ovaj priručnik Svako ko je zaposlen, bavi se ili namerava da se angažuje u medijima ili da angažuje medije, imaće koristi od ovog priručnika. Medijski radnici obuhvataju svakoga, od onih koji upravljaju, ili su vlasnici, utvrđuju politiku, do onih koji ih nadziru, donose odluke o sadržaju ili taj sadržaj odobravaju. To bi obuhvatalo:

• Vlasnike, menadžere, urednike i glavne i odgovorne urednike, obrađivače vesti, kamermane, fotografe, producente, reportere, analitičare, kolumniste,

• Škole koje obrazuju novinare, profesore i studente, • Udruženja i sindikate novinara, • Širu javnost, zajednice, manjine, omladinu, praktičare u rodnim pitanjima, članove

građanskog društva

1.2 Svrha izrade priručnika za medije

Mediji danas imaju veliku moć i vrše veliki uticaj, i uspevaju da šalju poruke, simbole i slike u svakom trenutku, u svakom kutku i svakom obliku. Te medijske poruke i slike imaju moć da oblikuju mišljenja, menjaju stavove i utiču na način na koji ljudi misle ili reaguju. Iskustva pokazuju da su mediji veoma jaka motivacija, čija se snaga i intenzitet moraju ozbiljno shvatati, i koji uspevaju da motivišu velike mase ljudi u pravcu uticanja na javno mnjenje u određenom broju pitanja, ponekad čak da utiču veoma snažno. Mediji su pokazali da imaju moć da u vrlo kratkom roku promene viđenja i gledišta javnosti u raznim zemljama.

Praćenje medija pokazuje nam da, iako danas u kosovskim medijima ima više žena a mnoge od njih su vrlo uspešne, slika o ženama koju prestavljaju mediji i dalje pati od rodnih i ponižavajućih stereotipa. Namera je da se mediji, uz pomoć ovog Priručnika, senzibilišu o rodnim pitanjima i dobrom upravljanju tako da svi medijski radnici i oni koji se bave medijima shvate da dobro upravljanje ne može da bude dobro ako ne sadrži rodnu perspektivu. Transformišući medije i čineći ih rodno svesnijima, moguće je da ostvarimo transformaciju i edukovanje društva uz pomoć snage medija i njihove obrazovne uloge tako da promenimo percepcije i stavove u društvu, naročito u pogledu žena. Što se tiče žena, one, uprkos napretku postignutom u zakonskom okviru, u stvarnosti ostaju zanemarene, na marginama društva, i nisu uključene u društveno ekonomski razvoj, vrlo malo učestvuju u životu zemlje, nemaju pristup ili imaju tek ograničen pristupom sistemima od kojih bi mogle da imaju koristi i koji bi mogli da im pruže priliku da promene svoje živote.

8

Drugo poglavlje Rodni aspekt i dobro upravljanje – koncepti i načela

U ovom poglavlju nastojimo da objasnimo i damo definicije za rodne koncepte i koncepte dobrog upravljanja. Ovde su data i razjašnjenja šta znači graditi strukturu u kojoj su rodni koncepti i koncepti dobrog upravljanja isprepleteni i kako može da se postigne delotvorno izveštavanje uz pomoć takve strukture odnosno okvira. Jedan od elemenata i ujedno osnovnih zahteva za delotvorno izveštavanje u štampanom i elektronskom novinarstvu, nesumnjivo jesu jasnoća i tačna upotreba koncepata povezanih sa oblastima i pitanjima o kojima se izveštava. U isto vreme, neophodno je razumeti kako su ti koncepti uzajamno povezani. Isto tako je bitno shvatiti da se pokrivenost dinamike životnih procesa, razvoja društvenih pojava i preklapanje problema u toku analiziranja, izveštavanja, davanja mišljenja i zauzimanja stavova od kojih se nastaju i o čemu se prave vesti, pokrivenost vesti, dobijanje i organizovanje intervjua i analiza, zasnivaju na temeljima jasnoće ovih koncepata i sposobnosti njihovog korišćenja i odražavanja u svim oblicima medijske proizvodnje vesti. Neutralnost i objektivnost u novinarstvu, kao osnovna načela profesionalnog novinarstva, ne mogu se ostvariti ni primeniti ako nema jasnoće i sposobnosti medijskih radnika da efikasno koriste osnovne pojmove u izgradnji otvorenog i demokratskog društva. Ako toga nema, nastaje rizik da neutralnost i objektivnost postanu načela koja se ne mogu primeniti i koja, ne retko, preostaju kao idoli koji se obožavanju, umesto da budu organska karakteristika profesionalne prirode. Rodni pojmovi i pojmovi dobrog upravljanja su relativno novi koncepti u društvu kao što je kosovsko. Za vrlo kratko vreme, ti pojmovi su se proširili i ušli u širu upotrebu u svim aspektima života zemlje, kao na primer u kosovskom zakonskom okviru, u dokumentima javnih politika, u dokumentima i aktivnostima lokalnih nevladinih organizacija, školskim udžbenicima na svim nivoima obrazovanja, kao i u svesti stanovništva. Međutim, treba imati u vidu da razjašnjavanje i precizno korišćenje pojmova nije mehanički, nego organski proces. Postoji svakodnevna potreba da se pozivamo na te pojmove uvek kad posumnjamo u kvalitet onoga što znamo ili onoga čega se sećamo, kao i obaveza koju treba da imamo prema javnosti u pogledu prenošenja smislenih poruka, uz pomoć tačnih pojmova i obrazovne uloge koju mediji imaju prema javnosti. Razjašnjenje rodnih pojmova i pojmova dobrog upravljanja smatra se prvim korakom u pisanju ovog Priručnika. 2.1 Rodni pojmovi1 Rod – To je pojam koji se koristi da opiše one karakteristike žena i muškaraca koje im je odredilo društvo, za razliku od onih koji su im biološki predodređeni. Prema tome, ako

1 Značenja izraza preuzeta iz : Značenja rodnih izraza i pojmova – Agencija za rodnu ravnopravnost / Reprint - 2012 http://abgj.rks-gov.net/Portals/0/Perkufizimet%20dhe%20konceptet%20gjinore.pdf

9

je pol biološki zades, rod je tumačenje ili, drugačije rečeno, društvena struktura. Ljudi se rađaju kao muške ili ženske bebe, ali ih onda uče da budu devojčice ili dečaci, koji zatim izrastu u muškarce ili žene. Društvo ih uči odgovarajućem ponašanju i gledištima, ulogama i aktivnostima, i kako da se ponašaju prema drugima oko sebe. To ponašanje koje se uči je ono što formira identitet i određuje rodne uloge i odgovornosti. Ove rodne uloge variraju od jedne kulture do druge, i zavise od pripadnosti jednoj ili drugoj društvenoj, ekonomskoj, političkoj ili nekoj drugoj grupi unutar iste kulture. Izraz “rod” prvi put je upotrebila En Oukli (Ann Oakley) 1970. godine da bi naglasila da sve što muškarci i žene rade i sve ono što se očekuje od njih, osim seksualnih karakteristika i funkcija (rađanje dece, itd.) može da se promeni i menja se, protekom vremena i shodno promenama i spektrom društvenih, ekonomskih, političkih i kulturoloških faktora. Rodna ravnopravnost – Rod se odnosi na muškarce i žene. Rodna ravnopravnost znači davanje ili nuđenje istog tretmana i prilika i ženama i muškarcima. Rodna ravnopravnost ni na koji način ne znači da se muškarci i žene smatraju istima. U stvari, promovisanje ravnopravnosti podrazumeva prihvatanje da su žene i muškarci različiti i da imaju različite uloge, i da rešavaju različite potrebe kao što su jednaka plata za jednak rad, pristup telima u kojima se donose odluke, zapošljavanje, penzija, zdravstvena zaštita, unapređenje na radu, materinstvo, porodiljsko odsustvo majke ili oca. U novinarstvu, to podrazumeva njihovo pravično prikazivanje u medijima, upotrebu neutralnog jezika, bez prikazivanja žena u granicama određenih stereotipima. Rodna ravnopravnost kao razvojni cilj – Na četvrtoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o ženama, održanoj u Pekingu 1995. godine, zemlje članice „Pomoći za razvoj i saradnju“ i njihove zemlje partneri prihvatile su da se angažuju na rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena. Pekinška deklaracija, usvojena na toj Konferenciji, temelji se na perspektivama i strategijama istaknutim na prethodnim konferencijama Ujedinjenih nacija o obrazovanju – Jomtien, (1990), zaštiti životne sredine – Rio (1992), ljudskim pravima – Beč (1993), stanovništvu – Kairo (1994) i društvenom razvoju – Kopenhagen (1995), uključujući i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979). Ona se zasniva na načelima ljudskih prava i socijalne pravde. Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena su neophodni za rešavanje problema siromaštva i nebezbednosti, kao i za ostvarenje održivog razvoja postavljanjem čoveka u centar svih tih intervencija. Ravnopravnost i održiv razvoj – Za postizanje punog ljudskog razvoja, potrebne su dve vrste podjednako, ravnopravnost za buduće generacije čovečanstva, čiji interesi nisu zastupljeni u standardnim ekonomskim analizama ili tržišnim silama koje donosi budućnost, i ravnopravnost za ljude koji sada žive a nemaju ravnopravan pristup prirodnim resursima, odnosno, društvenim i ekonomskim „dobrima“. U stvari, postoji neka vrsta sukoba između ovih dveju vrsta ravnopravnosti. Neki komentatori ističu da se ekološka pitanja u zemljama u razvoju ne mogu rešiti bez rešavanja problema siromaštva i apeluju na preraspodelu prirodnih bogatstava odnosno prihoda, kako unutar zemlje tako i između bogatih i siromašnih zemalja.

10

Rodno budžetiranje – Rodno budžetiranje je postupak u kojem se analizira javni budžet, uz procenu da li odgovara potrebama žena i muškaraca, dečaka i devojčica, i da li doprinosi ili ne većoj ravnopravnosti između žena i muškaraca. Rodno osetljivo budžetiranje prethodi pokretanju inicijativa za ostvarenje rodne ravnopravnosti. Rodna pravda (equity) – Rodna pravda bavi se promovisanjem lične, društvene, kulturne, političke i ekonomske ravnopravnosti svih ljudi. Izraz rodna pravda nastao je iz shvatanja da se svuda u društvu nalazi sve više nepravde, tradicije u održavanju stereotipnih koncepata i diskriminatorne prakse koji su doveli do sistematske devalvacije stavova, delatnosti i sposobnosti koje se pripisuju devojčicama i ženama. Negativne posledice stereotipnih koncepata i diskriminatorne prakse nepovoljno utiču i na muškarce kao i na žene. Međutim, kratkoročno gledano, veći naglasak u inicijativama koje teže rodnoj pravdi treba staviti na poboljšanje uslova i stavova koji utiču na devojke i žene. Na duže staze, te inicijative poboljšaće situaciju i za dečake i muškarce. Diskriminacija – To je očigledno ponašanje pri kojem se prema ljudima postupa drugačije i lošije, zbog njihove rase, klase, pola ili kulturološkog statusa. Diskriminacija smanjuje mogućnosti pristupa resursima, uslugama zdravstvene zaštite, obrazovanju, sticanju veće moći, ili vlasti. Prema terminologiji iz Konvencije Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), smatra se izuzetkom, preprekom, ili razlikovanjem po osnovu pola, kad ima kao cilj ili dejstvo uskraćivanje ravnopravnog uživanja ljudskih prava i osnovnih sloboda u svim oblastima ljudske delatnosti. Rodna pravda u odnosu na rodnu ravnopravnost – Iako se izrazi ravnopravnost i rodna pravda često koriste jedan umesto drugog, oni ipak imaju specifična i različita značenja, i ne treba ih mešati jednog s drugim. Rodna ravnopravnost se odnosi na isto ili jednoobrazno postupanje prema količini, vrednosti i intenzitetu mera preduzetih i primenjenih na muškarce i žene. Rodna ravnopravnost može da se izrazi preko zakonskih propisa, dok rodna pravda znači da se učini ono što je potrebno da bi se obezbedila ravnopravnost ishoda u životnim iskustvima muškaraca i žena. Rodnu pravdu je teško izraziti kroz zakonske propise: jednako postupanje može da zadovolji kriterijum ravnopravnosti, ali ne i kriterijum pravičnosti. Ravnopravnost ishoda, koja se još naziva „suštinska ravnopravnost“ naglašava ideju da ravnopravnost u prilikama možda ne bude dovoljna da se popravi stanje i istorijski nepovoljan položaj žena. Zbog svojih različitih pozicija u društvu, može se desiti da žene i muškarci ne budu u stanju da u istoj meri iskoriste jednake prilike. U nekim slučajevima, jednake prilike mogu u stvari da imaju negativan uticaj na dobrobit žena, ako žene ulože vreme i energiju da bi ih iskoristile i na kraju ne bude nikakvog rezultata. Da bi se obezbedilo da razvojne intervencije dovedu do ravnopravnosti ishoda za žene i muškarce, potrebno je da se grade na osnovama rodne analize. Shodno tome, „ravnopravan tretman“ ne znači i „jednak“ tretman. Feminizam – To je pokret globalnih razmera koji zahteva da se poboljša politički, ekonomski i socijalni status žena i koji se bori za rodnu ravnopravnost u svim aspektima

11

života, u svim društvima. Osnovni koncept feminizma i dalje je uključenost u skladu sa društveno-ekonomskim, političkim i kulturološkim kontekstom u kojem se odvijaju pokret i razne potrebe. Veoma je potrebno i bitno da pravimo razliku između ove dve vrste potreba: praktične rodne potrebe i strateški rodni interesi. Osnaživanje – To je proces uz pomoć kojeg oni muškarci i žene, koji su u nepovoljnoj situaciji, poboljšavaju svoj pristup informacijama, izvorima vlasti, donošenju odluka i svojoj svesti o učešću u životu zajednice, sa ciljem da dostignu određen nivo kontrole nad okruženjem u kojem žive. Rodni jaz – Odnosi se na nepoželjne razlike između muškaraca i žena. Rodna ocena rada – Odnosi se na društvene i ekonomske vrednosti koje su povezane ili pridružene različitim obavezama i odgovornostima muškaraca i žena. Rodno integrisanje – To je (re)organizovanje, unapređenje, razvoj i evaluacija političkih procesa, tako da je perspektiva rodne ravnopravnosti uključena u sve nivoe i u sve faze, od strane činilaca uključenih u kreiranje praktičnih politika. To je strategija za podizanje pitanja koja brinu žene i muškarce i njihovih iskustava na nivo određene integralne dimenzije kod kreiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije praktičnih politika i programa u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, i drugim sferama. Kontrola – Odnosi se na kapacitet za donošenje odluka o nekom resursu ili određenoj situaciji. Bitno je da pravimo razliku između pristupa prednostima koje proističu iz korišćenja resursa i njihove kontrole, s druge strane. Čak i u slučaju da žene imaju pristup neograničenim resursima, one često nemaju mogućnost da ostvare korist od njihove upotrebe. Osnovni podaci u nekoj temeljnoj rodnoj analizi utvrđuju da li ima bilo kakvih promena kod pristupa i kontrole od strane muškaraca i žena u ove tri ključne kategorije resursa:

• Ekonomski i proizvodni izvori: Zemljište, krediti, novčani prihodi, zaposlenost • Politički izvori: Obrazovanje, političko predstavljanje, rukovođenje • Vreme: Ključni resurs, koji sve više poprima novčanu vrednost.

Uslovi u kojima žive žene – Njihovo materijalno stanje u smislu nivoa ishranjenosti, zdravlja, pristupa zadovoljenju osnovnih potreba, obrazovanju, što se može poboljšati pružanjem hrane, usluga zdravstvene zaštite, obrazovanja, itd. Rodni odnosi – Tiče se odnosa moći između muškaraca i žena, koji se pokazuju u većem broju praksi, ideja, manifestacija, uključujući podelu rada, uloga i resursa između muškaraca i žena, i utvrđivanje sposobnosti, gledišta, želja, karakteristika ličnosti, različitih modela ponašanja, itd. muškaraca i žena. Rodni odnosi formiraju se i pomažu u formiranju takvih praksi i ideologija u interakciji sa drugim strukturama društvene hijerarhije kao što su kasta, klasa i rasa. Za njih možemo reći da su generalno izgrađene u društvu (umesto biologiji) i da su promenljive u vremenu i prostoru.

12

Rodne potrebe – Razlikuju se od opštih potreba zato što proizilaze iz rodnih uloga, rodnih podela u radu, i stalnih komplikacija nastalih zbog toga što žene nemaju pristupa resursima i zbog nejednakih odnosa moći. Rodna podela rada – Ima veze sa podelom uloga, i različitim odgovornostima i obavezama muškaraca i žena, zasnovanih na društvenim idejama o tome šta je to što muškarci i žene treba da rade, i o tome šta su sposobni da rade. Devojkama i dečacima, ženama i muškarcima dodeljuju se različite obaveze i odgovornosti, prema njihovim ulogama a ne nužno prema njihovim sposobnostima ili ličnim sklonostima. Rodna osetljivost ili korišćenje rodne perspektive – Rodna osetljivost je sposobnost da se prepoznaju rodna pitanja, naročito različite percepcije i interesi stvoreni po osnovu njihovih posebnih društvenih pozicija i rodnih uloga. To takođe znači sledeće:

• da se pravi razlika između potreba i prioriteta žena i muškaraca, • gledišta i perspektive žena i muškaraca uzimaju se jednako ozbiljno, • implikacije odluka o okolnostima u kojima žive žene i njihova relativizacija u

odnosu na okolnosti u kojima žive muškarci uzimaju se u obzir, i to: ko dobija a ko gubi,

• preduzimaju se konkretni koraci za rešavanje nejednakosti i ravnoteže između muškaraca i žena.

Rodna pripadnost – Misli se na društvene mogućnosti i atribute u vezi sa činjenicom da li je neko muškaraca ili žena, devojčica ili dečak, kao i na odnose između žena i muškaraca. Ti atributi, mogućnosti i odnosi grade se i uče u društvu u procesu socijalizacije. Oni su orijentisani prema vremenu i promenljivi su. Rodna pripadnost određuje šta se očekuje, dozvoljava i ceni kod žene i kod muškarca u datom kontekstu. U većini društava postoje razlike i neravnopravnost između žena i muškaraca u pogledu odgovornosti koje im se dodeljuju, pristupu i raspolaganju resursima, i mogućnosti za donošenje odluka. Rod je deo šire društveno kulturološke rasprave. Drugi važni kriterijumi za analizu društveno kulturološke rasprave su: klasa, rasa, nivo siromaštva, etnička grupa, godine života, itd. Proizvodni rad – Proizvodni (produktivni) rad je rad koji se obavlja za proizvodnju dobara i usluga u zamenu za prihod. Kao i muškarci, i žene doprinose porodičnim prihodima u raznim vidovima proizvodnog rada, iako muškarci dominiraju u proizvodnom radu, naročito u poslovima koji se najviše nagrađuju. Reproduktivni rad – Reproduktivni rad odnosi se na biološku i društvenu reprodukciju. Biološka reprodukcija odnosi se na rađanje novih ljudskih bića, a to je nešto što samo žene mogu da urade. Društvena reprodukcija odnosi se na sve radnje neophodne brige za obezbeđenje opstanka i nastavka ljudske vrste. Briga o deci, kuvanje, ishrana, pranje, kupanje, dojenje i drugi kućni poslovi pripadaju ovoj kategoriji. Iako su ti poslovi neophodni za ljudski opstanak, ne smatraju se poslom u smislu ekonomske aktivnosti i, kao takvi, jesu „nevidljivi“, nepriznati i neplaćeni. Reproduktivni rad uglavnom obavljaju žene i devojčice.

13

Pristup – Označava mogućnosti za žene i muškarce da obezbede ili da koriste resurse (hrana, kredit, tehnologija, itd.) ili usluge (obrazovanje, zdravstvene usluge, itd.). Mogućnost da se iskoriste resursi ne mora da znači da će ljudi imati moć da odlučuju ili da kontrolišu dobra koja nastanu od takvih radnji. Važno je da se napravi razlika između „korišćenja“ i „kontrole nad“ nekim određenim resursom. Na primer, žene u seoskim sredinama često imaju pristup zemlji ili kreditima, ali nemaju moć ni mogućnosti da odlučuju o tim resursima. 2.2 Dobro upravljanje: Koncepti i načela2 Koncept upravljanja je određujući izraz za česte „fluidne, složene i nepredvidive procese“ (Institut za upravljanje, internet stranica, 2015). Upravljanje (uprava, vlast, vladavina) je izrazito kontekstualan koncept: procesi i prakse koji se primenjuju znatno variraju u odnosu na okolnosti u okruženju u kojem se primenjuju. Definicija upravljanja je višedimenzionalna i zavisi i od institucije odnosno agencije koje je koriste. Da bismo pojednostavili stvari i da bismo našli zajednički imenitelj tako da većina definicija i više ustanova dođe do nekih zajedničkih imenitelja, može se reći da se upravljanje odnosi na donošenje odluka od strane grupe zainteresovanih ljudi, uključujući tu i ljude na javnim funkcijama i pozicijama formalne vlasti kao i obične građane. Drugi izraz koji često čujemo da se koristi zajedno sa upravljanjem, jeste dobra uprava ili dobro upravljanje. Upotreba ta dva izraza je često pomešana, i oni se koriste tako da zamenjuju jedan drugog. Ipak, treba napomenuti da se upravljanje razlikuje od dobrog upravljanja, jer se upravljanje odnosi na procese u kojima se donose odluke, zatim na mehanizme za njihovo donošenje i rukovodstvo. S druge strane, dobro upravljanje ima veze sa kvalitetom tih procesa tako što se poziva na skup načela povezanih sa upravljanjem, koja su predstavljena u daljem tekstu. Kako je već rečeno u prethodnom delu, postoji niz definicija u vezi sa upravljanjem. Nezavisno od toga, u ovom priručniku pozivamo se na definicije date u Razvojnom programu Ujedinjenih nacija (UNDP):

Upravljanje je vršenje političkih, ekonomskih i administrativnih ovlašćenja, u vođenju poslova jedne zemlje na svim nivoima. Upravljanje sadrži kompleksne mehanizme, procese i institucije preko kojih građani i grupe građana artikulišu svoje interese, posreduju u sporovima i nesuglasicama i vrše svoja zakonom propisana prava i obaveze.

Razlog za izbor ove definicije iz Razvojnog programa zasniva se na činjenici da većina

2 Definicije date za upravljanje preuzete su sa internet stranice Instituta za dobro upravljanje, 2015 http://iog.ca/, i iz dokumenta „Šta je dobro upravljanje“ (“What is good governance”), Ekonomski i socijalni komitet Ujedinjenih nacija za Aziju i Pacifik, http://www.unescap.org/sites/default/files/good-governance.pdf)

14

drugih međunarodnih institucija, kao i pisana literatura, na ovaj ili onaj način, odražavaju, uz zanemarljive izmene, upravo ona načela koja su proglašena u definiciji upravljanja iz Razvojnog programa. Isto tako, ova načela su opšte priznata i univerzalno prihvaćena. Ovo su sedam načela koja čine osnovu upravljanja: odgovornost za rad, transparentnost u radu, odgovornost, pravda, uključenost, zaštita prava i vladavina prava. Generalno, smatra se da sva ova načela doprinose dobrom odnosno demokratskom upravljanju. Odgovornost za rad – U širem značenju, pojam odgovornosti za rad znači preuzimanje odgovornosti za rezultate svojih odluka i preuzimanje odgovornosti za neuspehe i neispunjena očekivanja. Oni koji donose odluke u upravljanju moraju da opravdaju način na koji su kreirali, vodili i realizovali praktične politike, na koji su opredelili i potrošili finansijske resurse – na primer, u vidu izveštaja šta je urađeno sa nacionalnim prihodima, ili putem ocenjivanja konkretnih mera prema njihovim rezultatima. Ako ta lica nisu ispunila svoje obaveze, mogu da se preduzmu korektivne radnje, na primer, oni neće biti izabrani na narednim izborima, ili se može otvoriti zakonska istraga. Nevladine organizacije, na lokalnom nivou, nacionalne i međunarodne, promovišu i vrše pritisak za odgovornost za rad u formalnim procesima, u vidu raznih vrsta izveštaja, pisanja izveštaja „senki“ o primeni međunarodnih konvencija, kao i putem javnog zagovaranja i lobiranja među zakonodavcima i političarima. Transparentnost u radu – U svom doslovnom smislu, transparentnost u radu znači da su građani u stanju da „prozirno vide“ rad vladinih institucija. To znači da su im informacije slobodne, dostupne i spremne, te da se građanima ne brani niti se ometaju u vršenju svog prava da traže i dele sa drugima informacije. Transparentna procedura obuhvata održavanje sastanaka otvorenih za javnost, javno objavljivanje finansijskih izveštaja, usvajanje i sprovođenje zakona o slobodi, i pravo uvida u službene informacije i obavljanje revizije budžeta. Inkluzivnost – Inkluzivnost (opšta obuhvaćenost) uglavnom se odnosi na omogućavanje ljudima kojima preti opasnost od marginalizacije – uključujući žene – da ravnopravno učestvuju u upravljanju institucijama putem slobodnog glasanja na izborima, tako što će slobodnom voljom birati ili biti izabrani za predstavnike tih institucija, ili pomoću drugih oblika uključenosti u planiranje i vršenje (administriranje) upravljanja. Inkluzivnost se tiče povećanja učešća građana u neformalnim procesima i lokalnim konsultacijama, kao i njihove lokale uključenosti u formalnim institucijama. Učešće – U postupku donošenja odluka, učešće je u vezi sa pitanjem zastupljenosti (predstavljenosti) i legitimiteta. Zastupljenost znači da nekoliko pojedinaca ili neka grupa (predstavnici) rade ili govore u ime drugih. Osnovna pitanja koja se ovde javljaju su: koliko su dostupna ta predstavnička tela za sve kategorije javnosti, da li su „blisko povezani“ sa određenim grupama, i u kojoj meri ta tela mogu da postanu otvorenija i demokratskija. Konsenzus – U postupku donošenja odluka uključeni su razni činioci, koji imaju vrlo različite interese i gledišta, pa čak mogu biti i u međusobnom sukobu. Upravljanje, tačnije dobro upravljanje, zahteva medijaciju u zastupanju svih tih interesa i gledišta da bi se postigao širi konsenzus u interesu društva, zajednice ili organizacija, i o načinu na koji se

15

to može postići. Možemo da razlikujemo četiri nivoa konsenzusa3: 1. Svi su potpuno saglasni sa odlukom, 2. Nalaze da je odluka prihvatljiva, 3. Nalaze da je odluka prihvatljiva ali nema entuzijazma za istu, 4. Nije postignuta potpuna saglasnost sa odlukom ali se ne blokira njeno sprovođenje.

Pravo - Blisko povezano sa inkluzivnošću, pravo se konkretno odnosi na pravo svih građana da imaju jednako pravo glasa u procesima upravljanja i da podjednako uživaju korist od rezultata upravljanja. To znači obezbediti da se u postupku donošenja odluka čuje svaki glas, uključujući glas onih koji su marginalizovani ili zanemareni u razvojnim procesima, i da se resursi dele na način koji zadovoljava potrebe svih. Pravo je cilj isto koliko i načelo upravljanja. Odgovornost – Odgovornost u upravljanju znači informacije prikupljene u interaktivnom postupku tako da koristi od toga imaju svi građani. To podrazumeva aktivno slušanje onog šta građani govore i obezbeđivanje usluga i politika koje će zadovoljiti njihove potrebe. Zaštita prava – Vladajuće institucije moraju nedvosmisleno da štite ljudska prava – a naročito socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa – uz podršku raznih elemenata iz niza konvencija Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, u kojima je propisan minimum prava koje pojedinac mora da uživa u različitim situacijama i okolnostima. Ostvarivanje tih prava mora da bude jedan od ciljeva upravljanja. U stvari, stvaranje i sprovođenje okvira prava su u samom središtu globalnog upravljanja, koje predstavljaju institucije kao što su Međunarodni krivični sud, Ujedinjene nacije i razne druge agencije kao što su Međunarodna organizacija rada, itd. Vladavina prava – Kad vladine institucije poštuju i slede sprovođenje zakona, to znači da rade u skladu sa zakonskim okvirom prava, ustanovljenim na osnovu konsenzusa, i da ne diskriminišu nikoga u društvu. Ti zakoni treba da se sprovode i primenjuju preko nezavisnih institucija, što podrazumeva osnivanje i formiranje nezavisnog sudstva i nekorumpiranih policijskih snaga. Na kraju, treba da istaknemo da se upravljanje odigrava na pet nivoa – u porodici tj. domu, zajednici, na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Gledano iz rodne perspektive, uključenost porodice, doma i zajednice u vladine institucije od suštinskog je značaja, zato što se na taj način dokazuje odnosno iskazuje veliki deo rodne neravnopravnosti.

3 Kako pišu D. Kelsey i P. Plumb. 1999. Great Meetings: How to Facilitate Like a Pro (“Važni sastanci: kako voditi sastanak kao profesionalac”), in: Veneklasen and Miller. 2002. str. 314.

16

Treće poglavlje Dobro upravljanje i rodna načela U ovom poglavlju pokušaćemo da uspostavimo vezu između dobrog upravljanja i rodnih načela, uz osnovni fokus na dva glavna pitanja:

• dobro upravljanje uključuje i načela rodne ravnopravnosti, i • dobro upravljanje i rodna osetljivost.

3.1 Zašto dobro upravljanje uključuje načela rodne ravnopravnosti? Dobro upravljanje, kao što je već pomenuto, obuhvata učešće građana u procesu donošenja odluka. Ali stvarnost nam pokazuje i dokazuje da žene imaju manje šansi da učestvuju u odlučivanju zbog normi i vrednosti koje vladaju u datom društvu. Zbog toga treba uložiti posebne napore da bi se ostvarilo učešće žena pod jednakim uslovima sa muškarcima. Zašto su glas i učešće žena neophodni u procesima donošenja odluka na nivou nacije, lokalne samouprave, zajednice odnosno porodice? U traženju odgovora na ovo pitanje, prepoznata su četiri osnovna argumenta:

• Učešće žena je od suštinskog značaja za ostvarenje razvoja za sve: Ono što brine same žene nisu samo ženska pitanja već i pitanja razvoja u celini. Ženska pitanja su osnovne ljudske potrebe kao što i pitanja muškaraca jesu ljudski problemi. Potrebno je da se angažuju i žene i muškaraca da se problemi sa kojima se suočavaju podignu i rešavaju sa nivoa porodice na nivo nacije. Ako se ne bi uzeli u obzir prioriteti i iskustva muškaraca i žena, kao i razlike među njima, razvoj i sprovođenje politika i programa ne samo što ne bi mogli da pokriju sve dimenzije problema koje nastoje da reše, već ne bi ni uspeli, kao rezultat samouslovljenog slepila.

• Pravda: Žene čine polovinu stanovništva svoje zemlje. Nije pravedno da se njihov glas ne čuje, niti da budu isključene iz procesa donošenja odluka. Organizacije i institucije koje tvrde da predstavljaju ili zastupaju celokupno stanovništvo ili zajednice legitimne su samo ako obuhvataju i žene, i ako ih uključuju u procese donošenja odluka.

17

Tabela 1: Rodna neravnopravnost u političkoj vlasti na Kosovu Statistički podaci pokazuju da politička vlast na Kosovu uglavnom ostaje u rukama muškaraca. Od 1999. godine, Kosovo je imalo pet (5) predsednika muškaraca i samo jednu predsednicu, i šest (6) predsednika vlade ali nijednu predsednicu vlade. U 2014. godini, Kosovo je imalo jednu potpredsednicu i četiri (4) potpredsednika vlade, sedamnaest (17) ministara i dve ministarke, trideset četiri (34) zamenika ministra i jednu zamenicu ministra, šesnaest (16) ambasadora i šest (6) ambasadorki. U 2014. godini, u Skupštini Kosova bilo je osamdeset (80) poslanika i četrdeset (40) poslanica, osam (8) skupštinskih odbora je za predsednike imalo poslanike a samo jednim skupštinskim odborom je predsedavala poslanica, dok je predsednik Skupštine uvek bio muškarac. Ove godine, Kosovo ima trideset dvojicu (32) predsednika opština i samo jednu predsednicu opštine. 94,6% pozicija u opštinskim direkcijama zauzimali su muškarci, a na svega 4,4% tih pozicija bile su žene. 66% odbornika u opštinskim skupštinama bili su muškarci a 34% e njih bile su žene. U državnoj službi Kosova, te iste godine 38% državnih službenika bile su žene a 60% bili su muškarci. (Rodni profil Kosova, april 2014)

• Ravnopravnost: Kad se vlast ne deli ravnopravno, i usluge imaju tendenciju da se distribuiraju odnosno pružaju na nejednak način, čime se stvaraju neželjena ili, što je još gore, diskriminatorna atmosfera ili situacija. Posledice takve loše podele posebno su primetne kod nepismenih žena i onih koje žive u krajnjem siromaštvu. Žene i muškarci treba da imaju jednaka prava, glas i odgovornosti, kao i jednake prilike u društvu, na radu, u porodici – onda će razumeti ono što se zove rodna ravnopravnost. Na primer, jedno od dostignuća Kosova jeste činjenica da je potpisan niz međunarodnih konvencija, i ne samo to, da su deo njegovog Ustava postale konvencije koje konkretno promovišu i podržavaju prava žena.

• Menjanje političke agende: Žene, kao društvena grupa, traže i žele da učestvuju u procesima donošenja odluka koje utiču ili imaju implikacije po njih, po porodice, zajednicu i njihovu zemlju. Mnoge žene su čak aktivne u formalnim ili neformalnim grupama ili organizacijama žena i pružaju podršku jedna drugoj u cilju zadovoljenja zahteva i potreba grupe kojoj pripadaju, a naročito potreba populaciji žena u celini, time što pomažu jedna drugoj u ostvarenju boljeg društva i dobrog upravljanja.

18

Tabela 2: Primer kako žene menjaju političke agende

• U nekim zemljama žene mogu da ostvare uspeh, da menjaju političku agendu tako što u nju unose probleme žena kao što su socijalne usluge, staranje o deci, reproduktivna prava, pravo na zemljište i pristup svojoj imovini, nasilje nad ženama, itd. One su uspele da obezbede ili da rezervišu sredstva iz državnog budžeta za razne projekte za žene, pomoću rodnog budžetiranja.

• Zahvaljujući uključenosti žena, sada se rodna terminologija uveliko koristi u politici i javnim politikama, zakonima, medijima, itd. Isto tako, promenilo se shvatanje javnosti o tome šta je javni a šta privatni domen. Danas se nasilje u porodici više ne smatra privatnom stvari, silovanje više nije samo problem žena već se smatra rodnim problemom.

• Žene koje učestvuju u politici i javnom životu, u mnogim zemljama, mogle su da ostvare uticaj u onim sektorima i oblastima o kojima su nekad mogle samo da sanjaju. To im je omogućeno zato što su bile uključene i učestvovale u procesima u tim oblastima i sektorima, ili su preuzimale odgovornosti i uloge koje su nekada tradicionalno bile monopol muškaraca (politika, vojska i odbrana, finansije i privreda, spoljna politika), a u međuvremenu su nastavile da menjaju ili da ponovo definišu sektorske prioritete ili materiju koja je ostala izvan dnevnog reda ili pažnje, kao što su: blagostanje, porodiljsko odsustvo i staranje o majkama, reproduktivno zdravlje, obrazovanje, itd.

• Istraživanja i studije o korupciji pokazuju da je manje verovatno da će žene delovati ili ispoljiti oportuno ponašanje, te da će postojanje i dovođenje većeg broja žena na vlast na svim nivoima biti od velike koristi po društvo (Dollar, 1999)4

• Jedno istraživanje koje je sprovela Interparlamentarna unija pokazalo je da je politika odgovornija prema potrebama ljudi uopšte i posebno potrebama žena i da je na pravom putu ka rodnoj ravnopravnosti. Takođe, njihovo učešće dovelo je do unapređenja demokratije, veće transparentnosti u radu i boljeg upravljanja. Uz humaniji pristup i veći rodni senzibilitet, građani su povratili poverenje u politiku. Naročito žene ističu da je došlo do pozitivne promene u korišćenju političkog i parlamentarnog govora, a s tim i u društvenim normama na ovim prostorima i institucijama (IPU, 2000)5.

4 Dollar, David, Raymond Fisman & Roberta Gatti. 1997. Da li su žene zaista lepši pol? Korupcija i žene u vladi (Are women really the ‘fairer’sex? Corruption and women in government). Izveštaj o istraživanju u politici o rodnim pitanjima i razvoju, serija radnih dokumenata, br. 4. Svetska banka. http://www.worldbank.org/gender.prr/workingp.html 5 Interparlamentarna unija. 2000. Politika. Ženski pogled. Izveštaji i dokumenti IPU, br. 36. Ženeva

19

Beleške

Posle uvida u podatke iz prve tabele i uzimajući ih kao referentne tačke, preduzeti sledeće radnje:

a) Pogledajte podsetnike, beleške i članke ili programe koje ste napravili i nabrojte koliko ste se puta pozvali na statističke podatke o učešću žena u upravljanju. Nabrojte razloge ili činioce koji su uticali da se na njih ne pozivate uopšte, malo ili dovoljno.

b) Kad se pozivate na zvanične izvore, uporedite podatke iz tabele 1 sa dobijenim podacima i sami izvucite zaključak da li se stanje poboljšano ili ne posle izbora iz juna 2014. godine.

Unesite svoje beleške na desnom delu stranice pod naslovom “beleške”.

Trenutak razmišljanja

20

3.2 Zašto rodno osetljivo dobro upravljanje?

Ono što na početku treba istaći je da se dobro upravljanje uz rodnu osetljivost (rodno osetljivo dobro upravljanje) ostvaruje u zavisnosti od institucija uključenih u upravljanje, njihovog stepena razumevanja i njihovih institucionalnih kapaciteta i sposobnosti ljudskih resursa za njegovu realizaciju. Rodno osetljivo dobro upravljanje počinje stavljanjem rodne ravnopravnosti i socijalne pravde u centar takvog upravljanja. Iznad svega, treba da prepoznamo i da prihvatimo postojanje razlika između potreba, interesa, prioriteta i odgovornosti žena i muškaraca, i da se suprotstavimo uvreženoj rodnoj nejednakosti. A da bismo uspeli u tome, institucije i procesi moraju nužno biti izgrađeni tako da imaju sposobnosti za prepoznavanje i integrisanje tih problema i razlika u sve aspekte donošenja odluka, tako da praktične politike, planovi i programi pruže jednake prilike za njihovo ostvarenje i ženama i muškarcima. Pre svega, jednaka uključenost žena i muškaraca u proces planiranja i sprovođenja tih politika u svim njihovim pojavnim oblicima, na svim nivoima javnog domena, svakako je suštinski i osnovni preduslov da se obezbedi dobro upravljanje za sve. Tabela 3: Karakteristike rodno osetljivog dobrog upravljanja Dole nabrojane karakteristike međusobno su povezane i uzajamno se jačaju, tako da ne mogu stajati niti se uzimati samostalno, jedne bez drugih. Te karakteristike jesu i predstavljaju ciljeve svih onih društava koje dobro upravljanje smatraju jednom od osnovnih karakteristika svog postojanja i željenim ciljem svog javnog života. Te karakteristike su:

Inkluzivnost, tako da svi muškarci i žene imaju jedan glas u odlučivanju. Prošireno učešće gradi se na osnovama slobode govora i udruživanja, i na konstruktivno i uspešno izgrađenim sposobnostima učesnika.

Legitimnost i prihvatljivost za sve žene i muškarce. Promovisanje ravnopravnosti; sve žene i muškarci imaju priliku da poboljšaju

svoje blagostanje. Promovisanje rodne ravnoteže. Tolerisanje i prihvatanje raznovrsnih perspektiva. Sposobnost da razvija resurse i metode upravljanja. Sposobnost da mobiliše resurse za socijalne svrhe. Delotvorno i efikasno korišćenje resursa tako da institucije i institucionalni

procesi daju rezultate koji zadovoljavaju potrebe građana. Sposobnost da utvrdi i da ovlada nacionalnim rešenjima. Jačanje nacionalnih mehanizama. Održivost. Stvara i zadobija poštovanje i poverenje. Obezbeđuje odgovornost za rad onih koji donose odluke u vlasti, građansko

društvo i organizacije su odgovorni javnosti. Transparentnost se gradi na osnovu otvorenih informacija. Obezbeđuje poštenje i integritet.

21

Podsticajno, umereno i odgovorno na način da ti procesi i institucije služe svim društvenim grupama.

Regulatorno ali ne kontrolišuće. Sposobno da reši probleme i da se suoči sa stvarnošću. Orijentisano na usluge. Orijentisano na konsenzus. Sposobno da se bavi i da upravlja etičkim i moralnim pitanjima. Eliminiše sve strukturne prepreke u cilju obezbeđenja učešća svih.

Prilagođeno iz: UNIFEM, 2000. Priručnik za žene i političko osnaživanje. UNIFEM Pacific, www.unifempacific.com/resources/publications/pol_empower/good_gov2.htm Uz osvrt na gore navedena načela, može se lako uočiti fokus rada na rodnim pitanjima i upravljanju ima za cilj da uspostavi i u isto vreme poveća zastupljenost žena u vladi pomoću rodno osetljivog upravljanja. Na primer, Kosovo poseduje praksu i iskustvo za ocenu u tom pravcu. U poslednjih petnaest godina uloženi su napori da se stvori „kritična masa“ žena koje ulaze u političku vlast u zemlji, putem uspostavljanja sistema kvota na opštim i lokalnim izborima, pružanje mogućnosti ženama da glasaju kao ravnopravni građani i učestvuju u organima koji donose odluke. Sve to predstavlja pozitivan razvoj jer, ako ništa drugo, dovelo je do toga da je sada nemoguće ignorisati u apsolutnom smislu potrebe i kolektivne zahteve žena, niti rodna pitanja i probleme određene grupe. Nezavisno od toga što su ovi procesi doprineli uspešnom promovisanju odgovornih procesa i postavljanju problema žena u središte politika u toku njihove izrade, mora se priznati da ova strategija neće moći automatski i odmah da se prevede u proces rodno osetljivog dobrog upravljanja. Kako su ti procesi, strategije, radnje i ponašanje duboko ukorenjeni tako da su postali način života i rada (modus vivendi et operandi), neophodno je da, ruku pod ruku, budu deo društvene i institucionalne kulture. Da bi se postigla dobra uprava uz rodnu osetljivost, institucije u prvom redu treba da pođu od koncepata – odnosno, kako da definišu rodno osetljivo dobro upravljanje i kako da izgrađuju ciljeve ili namere da ostvare takvu dobru upravu. Zatim treba da analiziraju mehanizme pomoću kojih se ostvaruje dobra uprava, odnosno institucije, procesi dobrog upravljanja i ljudski odnosi unutar i između institucija. U isto vreme, moraju da razmotre kvalitet upravljanja i sa njim povezana načela. Dakle, drugim rečima, kako rodnu osetljivost odražavaju pokazatelji koji služe da se izmeri dobro upravljanje prema tim načelima. Na kraju, moraju da razmotre praktične pristupe koje treba da primene da bi doveli do rodne ravnopravnosti i da bi je integrisali u institucije i njihovu svakodnevnu praksu.

22

Tabela 4. Test znanja Testirajte svoje znanje uz pomoć sledećih pitanja, koja se odnose na pravni okvir na Kosovu u pogledu rodne osetljivosti i ravnopravnosti: 1) U Ustavu Kosova rodna ravnopravnost obezbeđena je i zaštićena zakonom. T/N

2) Ustav Kosova garantuje da Evropska konvencija o ljudskim pravima i Konvencija o

eliminaciji nasilja i diskriminacije prema ženama imaju prednost nad nacionalnim zakonima. T/N

3) Zakon o rodnoj ravnopravnosti zabranjuje sve oblike neposredne i posredne

diskriminacije žena. T/N

4) Izborni zakon zahteva da 30% kandidata na parlamentarnim i lokalnim izborima budu žene. T/N

5) Zakon zahteva da 40% državnih službenika na Kosovu budu žene. T/N

6) Zakon predviđa osnivanje relevantnih institucija i institucionalnih mehanizama za

obezbeđenje rodne ravnopravnosti. T/N

7) Zakon predviđa usvajanje kosovskog Programa rodne ravnopravnosti u Skupštini Kosova putem posebne rezolucije. T/N

8) Zakon predviđa postojanje službenika za rodnu ravnopravnost u svakoj državnoj

instituciji. T/N (Napomena. T– tačno, N – netačno) U članku „Građansko društvo osuđuje opštinu zbog rodne diskriminacije“, objavljenom u dnevnim novinama Koha Ditore 4. februara 2014. godine na strani 17, novinar nastoji da na uravnotežen način prikaže pitanje rodne ravnopravnosti tako što prati situaciju preko mišljenja onih koji osuđuju postojeće stanje, uz osvrt na zakon kojim se garantuje kvota od 40% za učešće žena u lokalnoj vlasti na svim nivoima. Obavljeni su razgovori sa institucionalnom predstavnicom i sa predstavnikom građanskog društva, ali je autor vodio računa i o rodnoj ravnoteži sagovornika, kao na primer kad kaže da su četiri žene i jedan muškarac osudili rodnu diskriminaciju. Članak bi bio još korisniji da su novinar ili novinarka mogli da pribave i odraz mišljenja političkih partija i funkcionera u Opštini Klina, koji su i prepreka odnosno barijera za ostvarenje učešća žena i poštovanje zakonske odredbe o kvotama. Njih je predstavnik građanskog društva prepoznao kao prepreke u sprovođenju i primeni zakona i lepo obrazložio, što su novinar odnosno novinarka odlučili da prenesu doslovce, in verbatim, bez parafraziranja, i to daje dodatnu vrednost članku jer prenosi, bez menjanja, glas aktera i građana zabrinutih zbog ove društvene pojave.

23

Članak 1. Građansko društvo osuđuje opštinu zbog rodne diskriminacije, Koha Ditore

Svega devet meseci kasnije, u novinama Koha Ditore objavljen je članak „Predsednica Skupštine optužuje PDK za rodnu diskriminaciju“, od 11. decembra 2014. godine, u kojem je ovog puta fenomen nepostojanja rodne zastupljenosti u skladu sa zakonom pronađen u Opštini Lipljan. Predsednica Opštinske skupštine ove opštine direktno kritikuje Demokratsku partiju Kosova (PDK) zbog nepoštovanja kvota za rodnu zastupljenost na opštinskom nivou, jer je, u tri predloga za svog predstavnika u radnim telima, ova stranka predložila samo muškog predstavnika! Zasluge ovog članka nisu samo u tome što prepoznaje i prikazuje ovu pojavu i piše o njoj na stranicama štampanih medija, već ujedno prikazuje problem na izbalansiran način tako što pominje stranu koja je optužena kao prepreka i njen propust da poštuje zakon o rodnoj zastupljenosti. Jedna od glavnih zasluga članka je činjenica da je kroz intervju i izbor odgovora strana uključenih u ovaj problem, skrenuta pažnja na svest o problemu i zahtev da se utvrdi odgovornost za delovanje koji je podnela upravo predsednica Opštine Lipljan protiv predstavnika političkih partija koji ne poštuju zakon. I ne samo da ne poštuju zakon, već arogantno tvrde da je to stvar političkog subjekta kojem predsednica ne pripada, te da zato „ne treba da se meša u (njihov) posao“.

24

Članak 2. „Predsednica Skupštine optužuje PDK za rodnu diskriminaciju“, Koha Ditore

Ovde se radi o klasičnom primeru snishodljivog odnosa prema datom pitanju i sprovođenju zakona u skladu sa partijskim interesima, zaboravljajući da je sprovođenje zakona iznad partijskih interesa i da se vladavina prava ne može ostvariti putem nesprovođenja ili parcijalnog sprovođenja zakona i to u skladu sa dnevnopolitičkim interesima. Stavljeno u kontekst dobrog upravljanja, jasno je da ova dva članka, uprkos tome što ne koriste direktno pojmove niti načela dobrog upravljanja, u svojoj suštini pišu o pojavama

koje su povezane sa njima. Slično tome, time što su izrazili zabrinutost zbog toga što se zakon ne sprovodi i zahtevali da se sprovodi, u ovom slučaju zakon o poštovanju rodnih kvota, u smislu zastupljenosti žena u organima lokalne samouprave, traženje odgovornosti za rad od opštinskih funkcionera, službenica za rodnu ravnopravnost i predstavnik građanskog društva oslonili su se upravo na načela rodno osetljivog dobrog upravljanja. Ovde dajemo sažeti pregled nekoliko

„Sad, kao predsednica, imam određene rezerve u pogledu predloga …. Na osnovu LVL (zakona), sastav KPF (Komisije za finansijsku politiku) treba da odražava sastav Opštinske skupštine... A to ne podrazumeva samo politički sastav već i rodnu strukturu.“

KOHA DITORE, 11/12/ 2014

25

načela kojima su se bavila obaa članka i, u isto vreme, pokazujemo šta ona znače i kako se mogu tumačiti koncepti i načela rodno osetljivog dobrog upravljanja. Učešće i zastupljenost u kontekstu dobrog upravljanja uz rodnu osetljivost znači sledeće: Žene članice ili zaposlene u nekoj instituciji, političkoj partiji, izabranim političkim

snagama, imaju kao i muškarci jednak pristup informacijama, sastancima, konsultacijama, radnim telima, mehanizmima odlučivanja, savetodavnim grupama i izradi politike,

Žene imaju jednaka prava u učešću i odlučivanju u procesu donošenja odluka, Žene imaju jednaka prava kao i muškarci da predstavljaju i da govore u ime

različitih grupa ili pojedinaca. Transparentnost u kontekstu dobrog upravljanja uz rodnu osetljivost znači sledeće: Razmena i nuđenje informacija kroz jednak pristup za žene, kao i za muškarce, o

odlukama koje mogu da utiču na jedne ili druge, i načinima izvršenja odluka i njihovim implikacijama po svaku od ovih grupa,

Procesi upravljanja moraju da budu transparentni za sve građane, što znači da ono što transparentnost znači za žene treba da znači i za muškarce u određenom društvenom i kulturnom kontekstu, kakve prepreke i ograničenja postoje za uvođenje transparentnosti i rešavanje tih prepreka i ograničenja,

Pronalaženje i stavljanje u funkciju adekvatnih i odgovarajućih sredstava za razmenu informacija,

Davanje informacija o procesu dobrog upravljanja do najnižeg nivoa institucija, bilo centralnih ili lokalnih, političkih partija, pravosudnih organa i organa za sprovođenje zakona.

Ravnopravnost i inkluzivnosti u kontekstu dobrog upravljanja uz rodnu osetljivost znači sledeće: (Ravnopravnost i inkluzivnost su dva načela između kojih, pošto su oba načela dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti, postoji neposrednija veza, a za razliku od drugih načela u kojima je potrebno tumačenje, ova veza je ponekad više kontekstualna, i vrlo često je bez mostova koji bi omogućili njihovo lakše razumevanje.) Ravnopravnost i inkluzivnost treba da budu trajni cilj za vladine institucije na

svim nivoima – znači za podelu vlasti i institucionalne mogućnosti za muškarce i žene,

Ravnopravnost u odnosu na resurse, mogućnosti i koristi – zdravstvena zaštita, obrazovanje, zapošljavanje, umetnost i sport, učešće u politici, informativna tehnologija, jednake plate, usavršavanje na radnom mestu, plan pomoći za razvoj, smanjenje siromaštva, itd.,

Obezbeđenje i davanje prostora ženama da izraze svoje misli i da se čuje njihov glas u pogledu njihovih želja, potreba i problema koji ih muče.

Poštovanje prava i vladavine prava u kontekstu dobrog upravljanja uz rodnu osetljivost znači sledeće:

26

Prava žena konkretno se odnose na prava i slobode žena i devojčica svih starosnih doba, posebno na one slobode i prava koja im se uskraćuju ili zanemaruju po osnovu uvrežene rodne neravnopravnosti,

Pisanje i stvaranje pravnog okvira i regulatornih propisa nije diskriminatorno i zasniva se na načelima pravne jednakosti i ljudskih prava, uključujući prava žena,

Institucije kojima je povereno čuvanje, primena i sprovođenje zakona moraju da odraze rodnu ravnotežu, naročito na nivou donošenja odluka.

Odgovornost za rad i odgovornost u kontekstu dobrog upravljanja uz rodnu osetljivost znači sledeće: Odgovornost za rad i prema ženama, u smislu njihovog informisanja, odgovora

na njihove potrebe i probleme jednako kao i prema muškarcima, Preduzimanje koordiniranih napora da se ženska pitanja i njihovi koreni učine

vidljivima i stave u središte javnih agendi, i samo tu da se utvrđuju i donose politike, programi i mehanizmi koji će biti u stanju da prate i donesu jednake koristi kako za muškarce tako i za žene,

Primeri načina za povećanje i promovisanje odgovornosti i odgovornosti za rad su učešće i zastupljenosti žena u radnim telima, izvršnim organima, upravnim odborima, pružanje rodno svesnih usluga na opštinskom i nacionalnom nivou, i etički kodeks i rodno svesno ponašanje.

Obratite pažnju! Kad izveštavamo ili analiziramo određene pojave, u nameri da upoznamo, promovišemo i edukujemo javnost o rodnoj senzitivnosti, treba da vodimo računa da medijski proizvodi budu: Uravnoteženi i temeljito istraženi, Odražavaju glas i perspektive žena i devojaka kao i

muškaraca i dečaka, Sadrže rodno razvrstane podatke shodno datim

okolnostima, Nisu pisani rodno steriotipnim jezikom, Ne postavljaju hipoteze ili pretpostavke o ulogama,

delatnostima i profesijama žena i devojaka odnosno muškaraca i dečaka, i da ih predstavljaju zdravo za gotovo,

Isključuju diskriminaciju, ispituju nejednakost, promovišu ravnopravnost i pravičnost.

27

Beleške

Imajući u vidu članke u prethodnom delu, članke u drugim delovima priručnika i one u dodatku priručnika, pokušajte da analizirate koja se načela dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti istovremeno pojavljuju u člancima.

Pronađite i podvucite stavove kao ilustraciju.

Pronađite slabe i jake strane svakog članka.

Pronađite jedan ili više najslabijih pasusa i ponovo ih napišite u skladu sa načelima i konceptima iz drugog i trećeg poglavlja.

Trenutak razmišljanja

28

Četvrto poglavlje Rodno učešće u politici U prethodnim poglavljima razjašnjeni su rodni koncepti i koncepti dobrog upravljanja, zatim dobro upravljanje iz rodne perspektive i isprepletanost rodnih koncepata, dobrog upravljanja i sa njima povezanih načela i uloge medija u prenošenju tih koncepata i načela. U ovom poglavlju zadržaćemo se konkretno na jednom od načela dobrog upravljanja, na učešću, prevashodno učešću žena u politici, preprekama i prilikama za učešće koje se nude ili moraju da se otvore shodno pravnom okviru, javnom zagovaranju, obuci, podršci i ulozi medija u prikazivanju ovog fenomena na stranicama štampanih medija, ili u elektronskim medijima. Učešće kao načelo, kad se primenjuje pravilno, jeste korak ka postizanju i funkcionisanju dobrog upravljanja. U isto vreme, kao što je istaknuto u prethodnim poglavljima, kad se primene načela dobrog upravljanja, ona pomažu, obezbeđuju i zahtevaju funkcionisanje svih drugih načela. Ona su uzajamno povezana tako da kršenje ili delovanje samo jednog od njih automatski dovodi do nedelovanja ili umanjenog i fragmentiranog dejstva dobrog upravljanja. Prema tome, dobro upravljanje bez učešća žena u svim aspektima života zemlje a posebno u politici, tamo gde se donose odluke, otvaraju perspektive i troše nacionalni resursi, bilo bi jednostrano upravljanje, neuravnoteženo, nepravično, neravnopravno, diskriminatorno, što ne bi doprinelo socijalnoj pravdi i uskratilo bi osnovna ljudska prava odnosno prava polovine stanovništva. U ovom poglavlju zadržaćemo se uglavnom na četiri najvažnija pitanja: odnosi između rodnog aspekta odnosno roda, i politike, rodna dimenzija u rukovođenju, različit pristup rodnoj ravnopravnosti u politici i pomoću politike, i prepreke i prilike za učešće žena u politici.

4.1 Zašto je neophodno rodno učešće u politici? Žene čine jednu polovinu stanovništva na svetu a tako su zastupljene i na Kosovu. Njihov doprinos socijalnom i ekonomskom razvoju društva u kojem žive čini više od jedne polovine ukupnog doprinosa, kad se ima u vidu njihova dvostruka uloga, proizvodna i reproduktivna. Ipak, njihovo učešće u političkim strukturama i procesima, u kojima se donose odluke o korišćenju društvenih dobara koje su proizvele i žene i muškarci, daleko je iza onoga što bi se smatralo kritičnom masom. U ovom trenutku, zastupljenost žena u postojećim zakonodavnim telima, prema podacima Interparlamentarne unije, iznosi 22%.6

6 http://www.ipu.org/Wmn-e/world.htm

29

Na Kosovu, posle poslednjih parlamentarnih izbora održanih 2014. godine, žene čine 32,5% poslanica u Skupštini, u odnosu na 33,33% koliko ih je bilo 2010. godine. Na izborima 2010. godine, 15 poslanica od ukupno 40 žena (37,3%) osvojilo je mandate svojim glasovima, dok je na izborima iz 2014. godine - 21 poslanica (51%) pobedila na izborima svojim glasovima. (Napomena. Podaci su preuzeti iz Nacionalnog instituta za demokratiju (NDI) na osnovu rezultata koje je objavila Centralna izborna komisija). Ravnopravno učešće žena u političkom životu neophodno je da nađu svoju poziciju u društvu. Žene iz celog sveta borile su se, trude se i žrtvovale su se da ostvare svoja politička prava. Uprkos njihovim naporima u dužem periodu, one još uvek ne mogu da se pozicioniraju u političkoj areni onako kako zaslužuju. U smislu potrebnog brojčanog stanja, one su nedovoljno zastupljene, što se odnosi i na rukovodeće položaje koje drže na svim nivoima donošenja odluka (u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, na centralnom i lokalnom nivou, u političkim strukturama stranaka) što je rezultat kulturnih i društvenih prepreka. Razlog zbog kojeg se učešću žena u politici daje veliki značaj i zbog kojeg se to smatra kamenom temeljcem za rodnu ravnopravnost povezan je sa politikom kao konceptom i vlašću koje prate ili potiču iz političkog položaja. Trebalo bi da nam je jasno da politika, kao instrument formiranja, podele i vršenja vlasti, onima koji su u nju uključeni pruža mogućnosti da vrše uticaj preko političkih kanala i elita tako da zaštite interese i prava i daju legitimitet političkim elitama i odlukama koje one donose. Zato je učešće u politici više od fizičkog učešća u formalnim institucijama i strukturama, iako je i to, naravno, važno ako želimo da izvršimo svoj uticaj u razvojnoj politici i u politici uopšte. Ali pre svega, učešće u politici je efektivno vršenje vlasti u vidu davanja doprinosa i vršenja uticaja u procesu donošenja odluka da bi se obezbedile neophodne društvene promene i promovisao bolji, pravičniji i ravnopravniji društveni poredak, koji će se graditi na temeljima različitosti i poštovanja prava. Na kraju, s obzirom na to da pojam dolaska na vlast u politici uvek prati vlast, ta uloga se a priori uvek daje muškarcima! Pošto je patrijarhalni sistem ona snaga koja vlada u našem društvu, koji ženu ne vidi u drugoj ulozi osim u ulozi domaćice i majke, posledica toga je da je politička arena mesto na kojem se ideje i ideologije o polovima i mestu i ulozi žena manifestuju još strožije i konzervativnije, i ujedno mesto gde se, na žalost, još i stalno ohrabruju. Kao što je već objašnjeno u

Od kraja rata 1999. godine, Kosovo je imalo trojicu predsednika i jednu predsednicu. Od

skupštinskih odbora u sazivu iz 2010. godine, predsedavajuće u dva odbora bile su žene: u

Odboru za budžet i finansije i Odboru za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestala lica i

peticije. U skupštinskom sazivu iz 2010. godine, predsednik i potpredsednik Skupštine bili su

muškarci. Žene su bile dva od 6 zamenika predsednika vlade, posle izbora 2010. godine.

Pored toga, žena je bila na čelu Ministarstva za evropske integracije. Na izborima 2014. godine, žene su vodile četiri skupštinska

odbora: Odbor za evropske integracije, Odbor za zdravstvo, Odbor za zakonodavstvo i Odbor

za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestala lica i peticije. U izvršnoj vlasti, posle

izbora 2014. godine, bile su samo dve ministarke.

30

prethodnom delu, rodna ravnopravnost u političkom učešću postaje preduslov i neophodnost da se ostvari dobro upravljanje. 4.2 Zašto treba da bude više žena u politici - da li to nešto menja? da li to znači da će veći broj žena u politici uspeti da nešto promeni u političkoj areni i odlučivanju? Da li su žene političari motivisanije nego muškarci političari da se bave politikom i programima koji su u celosti orijentisani na žene ili na rodno integrisanje? li su žene političari različite u načinu rukovođenja i kao model liderstva? Ako pođemo od ovog poslednjeg pitanja, treba istaći da je politika vekovima smatrana arenom koja pripada muškarcima i u kojoj oni treba da dominiraju. Zbog toga, poželjne osobine kandidata koji stupaju ili su već stupili u političku arenu jesu karakteristike autoritarnih, dominantnih, racionalnih lidera, lišenih emocija, ambicioznih, samopouzdanih, koji se oslanjaju na sopstvenu snagu, sigurnih i kategorično odlučnih. Te karakteristike ne samo što su u potpunosti muške a nameću se i ženama političarkama, već uopšte nisu karakteristike koje bi mogle biti u funkciji demokratskog i transformišućeg liderstva odnosno vladavine. Danas se mnogo priča o transformišućem liderstvu7 i to je jedan od programa koji se najviše sledi i primenjuje za angažovanje žena u politici i njihovo pripremanje da budu političarke, odnosno angažovane u drugim sektorima života jedne zemlje. Važno je istaći da transformišuće liderstvo, zbog same prirode žena, ostvaruje sa njima prirodnu harmoniju i prihvatanje. Pošto su inače osetljivije prirode, učene da se staraju o drugima, požrtvovanije u tome, kao i usled osobina ili karakteristika koje im je nametnulo društvo, žene ispunjavaju preduslove za ovu vrstu liderstva, koje se ne zasniva na premisi „uzmi i daj“ kao tradicionalno liderstvo, već na sopstvenoj ličnosti, karakteristikama i liderskim sposobnostima za uvođenje promena ličnim primerom, za oblikovanje pokretačke vizije i izazovnih ciljeva, i za postavljanje pred sobom zadatka da izmenimo svet u kojem živimo. Napišite tri lista papira: Na prvi papir stavite kvalitete koje treba da ima lider, bez obzira na svoj pol, Na drugom papiru nabrojite kvalitete koje treba da ima lider muškarac, Na trećem papiru nabrojite kvalitete koje treba da ima lider žena, Uporedite ta tri lista papira. Da li među njima ima razlike? U čemu su razlike? Pokušajte

da ih ubuduće unesete u svoje izveštaje, analize i mišljenja.

Da biste odgovorili na pitanja kao što su: da li veći broj žena u politici znači da će one dovesti do promena u političkoj areni i odlučivanju, i da li su žene političarke motivisanije nego političari muškarci da se bave politikama i programima koji su u celosti orijentisani

7 Burns, J.M. (1978) Leadership. New York. Harper & Row.

Transformišuće liderstvo nastaje kad se „lideri i njihove pristalice uzajamno potpomažu da se kreću napred na viši moralni i motivacioni nivo“ (Burns 1978).

31

na žene ili na rodno integrisanje, ovde ćemo da razlikujemo i da podvučemo razlike između dva oblika političke zastupljenosti – opisne i nezavisne8 – što su razlike koje su ujedno i uzajamno povezane. Opisna zastupljenost odnosi se na izveštaje o broju žena u odnosu na broj muškaraca u datoj formalnoj političkoj strukturi. Zagovornici rodne ravnopravnost u izbornoj politici daju argumente u prilog ovog pojma, pri čemu polaze od argumenta da žene čine 50% i više procenata stanovništva, te zbog toga i vladine treba da odražavaju baš takav odnos. Izbor većeg broja žena kandidatkinja vidi se kao važna komponenta dobrog upravljanja i ljudskih prava. Međutim, kako nam pokazuje praksa, opisna zastupljenost ne mora nužno da obezbeđuje ravnopravan pristup za sve žene, već samo za one koje uživaju privilegije određenih društveno ekonomskih prednosti, obrazovanja i drugih povoljnih činilaca. Nezavisna zastupljenost odnosi se na sklonost izabranih kandidata da zastupaju interese određenih grupa nezavisno od svoje političke pripadnosti ili agendi njihovih političkih partija. U toku izbornih kampanja čine se napori da se kombinuju ove dve vrste zastupljenosti, sa argumentom da se žene predstavnice češće bave ženskim pitanjima. Ipak, kako nam pokazuje prethodna istorija, ne postoje nikakve garancije da će žene kao kandidatkinje ili predstavnice da slede ili da se zalažu za programe i politike koji su rodno osetljivi ili imaju integrisanu rodnu perspektivu, samo i isključivo zato što su žene! Ono što se često događa, a i sami smo svedoci takvih fenomena, jeste da mnoge žene, kandidatkinje koje budu izabrane u političke forume ili da vrše političku vlast, završe tako što igraju ili imitiraju tradicionalne uloge i pristup radu muških kandidata i političara. S drug strane, žene nisu neka homogena grupa, već se razlikuju prema svom etničkom poreklu, rasama, kulturama, klasnoj pripadnosti, seksualnosti, sposobnostima, veri, geografskom okruženju, i brojnim drugim razlikama. Sve te razlike mogu da stvore konflikte među njima ili da dovedu do rezultata od kojih neće imati koristi sve žene ili, u najgorem slučaju, od kojih će koristi imati vrlo malo žena. Ako bismo ženska pitanja videli kao probleme koje bi trebalo da rešavaju samo predstavnice žene u politici, i da je to jedini razlog zašto su se one i našle u politici, onda ne bismo radili ništa drugo osim rizikovali da dalje reprodukujemo, i time da zapadnemo u začaran krug, ideja i prakse koje čine prepreke za učešće žena u politici i životu zemlje. U isto vreme, takav pristup doprinosi jačanju mizoginih dela i ponašanja. Osim toga, to doprinosi učvršćivanju prakse takvog upravljanja koje povećava opasnost od napuštanja odgovornosti za sprovođenje, poštovanje i ostvarenje rodne ravnopravnosti od strane svih segmenata, nivoa i predstavnika u vladinim institucijama, nezavisno od njihovog pola. Nezavisno od toga, mora se priznati da povećanje brojčanog učešća žena (odnosno zapostavljenih grupa) u politici, u političkim strukturama i prostoru, taj prostor transformiše pozitivno i progresivno, uz širenje svog političkog i socijalnog konteksta.

8 Pitkin, Hannah. (1967) Koncept zastupanja („The Concept of Representation“). Univerzitet Kalifornije Press

32

Pokazalo se da praksa izbornih kvota promoviše i povećava broj žena u politici. Da bi ovaj instrument bio uspešan i da bi obezbedio odgovornost javnog sektora za potrebe žena, treba preduzeti niz koraka: Izbor kandidatkinja koje su posvećene rodno

orijentisanoj transformaciji, Zalaganje za dvostruki pristup, koji ne daje

podršku samo za izbor kandidatkinja, već nudi trajnu podršku za rešavanje rodne neravnopravnosti i obezbeđuje pisanje i efektivno sprovođenje rodno specifičnih odnosno rodno osetljivih politika.

Neposredno učešće žena u donošenju odluka da bi se obezbedilo upravljanje uz delotvornu odgovornost za rad i prema ženama.

Sprovođenje reformi za rodno osetljivo dobro upravljanje, koje se shvata i smatra vođenjem javnih poslova na inkluzivan, odgovoran način i uz odgovornost za rad, i koje povećava sposobnost države da sprovodi rodno opredeljene politike.9

U nastavku, primeri u daljem tekstu odabrani su kao ilustracija dnevne štampe na Kosovu, koji upravo ukazuju na fenomene nimalo ohrabrujuće za uključenost žena u politiku, što je odraženo na poslednjim opštim izborima na Kosovu 2014. godine. Članak 3. Tači traži demokratske izbore, Epoka e Re

U člancima „Odloženo pojačanje PDK i LDK“ u listu Epoka e Re, i „Tači traži demokratske izbore“ u listu Lajm, od 14. maja 2014. godine, piše o novim pridošlicama u dve glavne političke partije, PDK i LDK, na pragu parlamentarnih izbora u 2014-oj godini. I pored truda novinara i novina u kojima su objavljeni ovi članci da imaju izbalansirani rodni pristup u izveštavanju, ili čak grafički i vizuelni prikaz – u čemu im ne

9Tara Brace-John, (2008). “Just Politics: Transforming political spaces”, published by OneWorld Action 2008, retrieved from http://www.oneworldaction.org/papers_documents_archives/reports/on February 15, 2015.

Kritična rodna masa

To je procenat žena predstavnica u datom zakonodavnom telu koji je potreban za preobražaj zakonodavnog konteksta, i to sa konteksta u kojem su rodno osetljive politike nemoguće, na kontekst u kojem progresivno rastu mogućnosti za rodno osetljive politike.

33

nedostaju lica predsednička stranaka, kao ni lica političkih kandidata, žena i muškaraca, ukočenih u ozbiljnim pozama i daleko od uobičajenih rodnih stereotipa – da li kandidati, da li članci, predstavljaju ozbiljnu slabost rodne ravnopravnost i osetljivosti. Na početku treba reći da ta dva članka nisu analitička, da su čisto informativna i da prenose doslovce ono šta se desilo određenog dana uoči izbora. Ta dva članka prikazuju radnje koje su preduzele političke partije na pragu izbora za dovođenje novih ljudi u stranku, pre izborne kampanje, uz određen napor da relevantni politički subjekti odraze rodnu ravnopravnost na tim izborima. Primetno je da se oni trude da dovedu žene kandidate sa odgovarajućim obrazovanjem i profesionalnom karijerom. Bez obzira na to, u slučaju kandidata PDK, M. Kadriu, lako se može primetiti da je u govoru kandidatkinje kojoj je bila data mogućnost da predstavi sebe i svoj program i viziju kao političkog kandidata, prema citatima iz njenog govora koje su prenela oba članka, bilo primetno odsustvo rodne osetljivosti kod ove kandidatkinje. U svojoj prezentaciji, ona nije ni u jednom trenutku pomenula žene kao specifičnu grupu. Čak ni kad je govorila uopšteno, kandidatkinja nije uspela da u glavni fokus svoje prezentacije stavi potrebe i probleme žena, ni u jednoj rečenici nije pomenula uključenost žena u donošenje odluka, bilo unutar političke partije ili u vlasti. Sama to što je neko žena nije preduslov za rodno opredeljeno angažovanje, tako da ni biračko telo ne treba da uzme zdravo za gotovo da će kandidatkinje, zato što su žene, da utiču na buduće agende u politici i donošenju odluka. Ne znamo kako će se realizovati „suštinske“ promene koje obećava kandidatkinja, jer ne postoji neki plan A, B, ili C. Ona usput pominje „fokus na ekonomski razvoj“ - bez definisanja fokusa – koji će to biti. Na osnovu njene izjave teško je razumeti šta će biti prioriteti za koje će se ona zalagati u skupštinskoj sali i izvan nje. Što se tiče kandidatkinje LDK, D. Kongjeli, njena prezentacija bila je još problematičnija. Kandidatkinju je predstavio predsednik stranke zajedno sa dvojicom muških kandidata ali od nje nismo dobili nikakvu izjavu o tome šta će ona lično kao poslanica konkretno da radi, a kamoli šta će kao poslanica da uradi za ženska pitanja. Samo jedan od predstavljenih kandidata je dao izjavu, ali je i ta njegova izjava bila uopštena. Saznali smo da je kandidatkinja LDK profesorka, sa akademskim zaleđem, i da će „doprineti sprovođenju programa LDK za ekonomski razvoj“ prema rečima predsednika LDK! Svako ima pravo da se zapita: da li su dosadašnji profesionalni uspesi i karijere ovih dveju kandidatkinja dovoljni da one budu poslanice? Šta je to što ih razlikuje od njihovih muških kolega, imajući u vidu da su one, isto kao i oni, ostvarile akademski uspeh, odgovarajuće obrazovanje i dugogodišnju karijeru van politike, i da su profesionalno ostvarene? Da li ti momenti predstavljaju propuštene prilike da od samog početka izgrade svoj politički profil? Kakve odnose kandidatkinje ostvaruju ili nameravaju da uspostave sa ženama glasačima? Da li su to pravi izbori da kandidatkinje učine da se poboljša rodna ravnopravnost, bilo kvantitativno ili kvalitativno, na sedištima Skupštine Kosova i procesima donošenja odluka?

34

Prilično je jasno da politička karijera, čak i od samog početka, zahteva dobru pripremu i da se po tome ne razlikuje od drugih profesionalnih karijera, ako želimo da izbegnemo amaterizam i stvorimo sebi pouzdan profil pred biračkim telom. Bez obzira na uspešnost koju su ostvarile u svojim profesionalnim karijerama pre ulaska u politiku, prezentacija pomenutih kandidatkinja i ono što jesu ili nisu izjavile, njihovi planovi, pitanja čijem će se rešavanju one posvetiti, sve to čini da izgledaju nesigurno, bez neke dobro promišljene platforme, bez poželjne pripreme za njihovu političku karijeru. Članak 4. Kosovu je potreban „zaokret za razvoj“, Tribuna

Jer, odsustvo rodne osetljivosti uočljivo je i u izjavama za štampu, bilo u vidu kratke izjave, ili u obliku intervjua, koje daju žene političarke sa prilično dugom karijerom. U intervjuu datom 28. maja 2014. godine objavljenom u novinama Tribuna, podnaslovom „Kosovu je potreban „zaokret za razvoj“, kandidatkinja LDK V. Osmani, koja je relativno dugo angažovana kao političarka, vrlo aktivna u parlamentarnom radu svoje stranke, angažovana u nastavi u visokom obrazovanju, ima iskustvo u pitanjima iz pravne i posebno u ustavne materije, i ujedno dala znatan publicistički doprinos poslednjih godina, takođe je, dok je govorila o budućoj platformi LDK za izbore 2014. godine, propustila da pomene rodna pitanja. Naravno, bilo bi neprirodno i veštački, i čak bi izgledalo neiskreno ako bi kandidatkinja pokušala da obuhvati rodna pitanja kad to ne bi bilo shodno i ako ne bi bilo povoda za tim u njenom intervjuu odnosno pitanjima koje je pomenula. Međutim, kad kandidatkinja obećava da će novi politički pristup stranke koju ona predstavlja da prekine negativne pojave kao što su korupcija i samovolja institucija, nedostatak ekonomskog razvoja, isključenost građana iz razvojnih procesa zemlje, automatski se nameće pitanje: zar nisu to pitanja koja pogađaju i žene isto kao i muškarce, pa čak i sa težim i većim posledicama? Zar ne bi bilo razumnije da se, umesto navođenja opštih mesta i slanja propagandnih poruka, poslužila rodno relevantnim statističkim podacima, rodnim poređenjima i vizijama sa konkretnim radnjama i planovima, kako za celokupnu populaciju tako i za socijalno ugrožene grupe? Opet se srećemo sa propuštenom mogućnošću, iako je kandidatkinja o kojoj je reč karijerna političarka sa dugim iskustvom parlamentarnom životu.

35

Na osnovu navedenih ilustracija, možemo da zaključimo da uspeh žene u političkoj areni ne može da se garantuje jednostavnim stranačkim predlogom, ličnim željama, povoljnim faktorima kao što je obrazovanost, uspešno profesionalno iskustvo u drugim oblastima, itd. Ostvarenje uspeha na ovom planu, njegova trajnost i održivost, povezani su sa uklanjanjem postojećih prepreka i izazova, nagomilanih u ljudskom društvu; bez njihovog uklanjanja, postizanje rodne ravnopravnosti u politici ostaje samo privid. 4.3 Ostvarenje rodne ravnopravnosti u politici: Izazovi i prilike Izazovi Žene i muškarci suočeni su sa brojnim izazovima prilikom donošenja odluke da li da uđu u politiku i posvete se politici. Prepreke sa kojima su suočene žene i koje ih sprečavaju da razmišljaju o političkoj karijeri su praktične, psihološke, društvene i institucionalne prirode. Tradicija i kultura – Politika se tradicionalno smatra isključivom arenom i profesijom muškaraca. Nemoć žena ukorenjena je upravo u tradicionalno diskriminatornim zakonima i praksi. Različiti položaj i uloge, nametnuti društvenim normama predstavljaju snažne prepreke za učešće i napredovanje žena u politici. Žene koje stignu do nivoa donošenja odluka suočene su sa negativnim stavovima, koji se kreću od opiranja, nesaradnje, sve do otvorenog neprijateljstva. Reproduktivna uloga i briga o porodici – Ženama pripada prvenstvena odgovornost za brigu o porodici i kućne poslove. Pored toga, od njih se tradicionalno očekuje da u mladim godinama postanu majke, da se staraju o deci, vode računa o porodici, obezbede prihode, i sve to čini da žene ostaju izvan uključenost u političke aktivnosti. Odsustvo pristupa ekonomskim resursima – Nedostatak finansijskih resursa je osnovna smetnja koja sprečava žene da naprave uspešnu kampanju i budu izabrane. Žene koje ne potiču iz porodica sa velikim finansijskim sredstvima, odnosno koje nemaju pristup finansijskim resursima koje su same stvorile, kao ni one koje nemaju pristup odnosno nisu uključene u uticajne društvene mreže, nemaju mogućnosti da finansiraju svoju predizbornu kampanju. I stranački fondovi se često ne dele pravično i srazmerno unutar stranke za podršku ženama kandidatkinjama. Korupcija i nasilje – koruptivna praksa koja preovlađuje u svim javnim aktivnostima poslužila je kao sredstvo za sprečavanje uključivanja žena u politiku. Istovremeno, i kultura nasilja koja neretko odlikuje predizborne kampanje i politički život, ostavlja žene izvan učešća u politici. Odsustvo solidarnosti i društvenih mreža – Slabi društveni krugovi ili mreže ženskih grupa uvek se prevode u odsustvo solidarnosti među samim ženama. Pre svega, veliko rivalstvo među ženama koje stupaju u partijskim redovima postaje destruktivna sila po same grupe žena, koja ih oslabljuje i ne dozvoljava im da postanu stupajuća, snažna, progresivna i efikasna sila.

36

Samopouzdanje – mnogim ženama nedostaje samopouzdanje i hrabrost da započnu političku karijeru. Duboki jaz koji postoji između privatne sfere, koja se smatra sferom žena, i one javne, koja se smatra isključivom sferom muškaraca, doprinosi odsustvu njihovog samopouzdanja i poverenja u sopstvene vrednosti, što je neophodno da se unese u karijeru koja će biti isto onoliko izložena javnosti i pun nadmetanja kao i za muškarce, kojima ne nedostaju navedeni kvaliteti. Nedostatak dovoljnih informacija i adekvatnog obrazovanja – Nedostatak znanja o političkom, parlamentarnom i državnom sistemu, nedostatak potrebne literature, adekvatnog nivoa obrazovanja – sve su to činioci zbog kojih žene ostaju izvan učešća u politici. Marginalizacija unutar političkih partija i nedostatak političke volje da se prevaziđu prepreke – Političke partije u zemljama sa nedovoljno razvijenom demokratijom generalno nemaju strategiju za ravnopravnu zastupljenost na izvršnim i rukovodećim pozicijama. Čak i kad žene dospeju na te položaje, one ih u stvari naslede ili iskoriste kao politički kapital svojih porodica. To je, na primer, slučaj sa Benazir Buto u Pakistanu, Indirom Gandi u Indiji, Megavati Sukarnoputri u Indoneziji, Marin Le Pen u Francuskoj, koje su nasledile te pozicije ili ih ostvarile u vidu političkog kapitala, odnosno društvenog kapitala koji su stekli njihovi očevi. Naravno, ove političarke čak i nekolicina liderki, tokom dužeg perioda, u svojim zemljama su stvorile sebi moćne profile ostvarile svoj politički istorijat. Ali na početku svoje karijere, one se nisu susretale sa istim preprekama sa kojima, na žalost, mora da se suoči svaka žena koja želi da uđe u politiku. U članku „Teuta donosi LDK glasove i vrednost“ objavljenom i novinama Bota Sot od 13. maja 2014. godine, imamo upravo takav ulazak u politiku kandidatkinje koja je ćerka bivšeg predsednika LDK, Ibrahima Rugove. Puna analiza ovog članka data je u poglavlju sa dodacima. Katapultiranje žena političarki na izvršne pozicije, njihovo kandidovanje u predizbornom periodu, zasnovano na porodičnim vezama i određenim društvenim krugovima a ne prevashodno i u celosti na zaslugama, nesumnjivo ima značajne posledice. Kao prvo, razbija pravičnu konkurenciju i meritokratiju unutar političke organizacije. Kao drugo, devalvira rad i rezultate, ne samo pojedinaca već i njenih pristalica, a u ovom slučaju pristalica iz redova žena; razume se da je ovo dvostruka rodna diskriminacija, na individualnoj i na grupnoj osnovi. Kao treće, ovaj pristup devalvira načela odgovornosti za rad, ravnopravnosti, delotvornosti, transparentnosti u procesu donošenja odluka, krši ljudska prava i ne poštuje stranačke opšte akte. Uobičajeno bi bilo da takve postupke preispita javnost, naročito mediji, u smislu spremnosti tih partija da poštuju zakone kad i ako bi došli na vlast. Na kraju, ovakva vrsta ulaska u politiku uništava konsenzus unutar stranke i promoviše autoritarni model vladavine. Negativna slika o ženama političarkama – U patrijarhalnoj i konzervativnoj kulturi i društvu, u kojima se učešće žena u politici vidi kao neuobičajena pojava koja je izvan

37

tradicionalnih normi, žene političarke su predmet napada, kritika, klevetanja, svih onih pojava i prakse zbog kojih žene i ostaju izvan političke scene i zbog kojih nisu spremne da plate tako visoku cenu. Pronalaženje načina da se prevaziđu prepreke Zalaganje i obuke – Ako zaista želimo da povećamo učešće žena u politici, neophodne su političke obuke i zalaganje, i za žene i za muškarce. Aktivnosti ove vrste treba da preduzmu same političke stranke kao deo svojih programa i strategija za razvoj ljudskih resursa i obnavljanje stranke novih licima, što treba da se osmisli tako da promoviše i doprinosi progresivnom jačanju i razvoju znanja i veština. Reforma izbornog sistema – Da biste bili sigurni da zakonodavci i donosioci odluka u upravljanju zastupaju ceo mogući spektar zemlje i da su žene jednako zastupljene u upravljanju, prvi korak koji treba preduzeti je stvaranje i delovanje izbornog sistema koji promoviše demokratske vrednosti i unapređenje težnje žena da im se obezbedi uspeh u politici i uklone prepreke koje su stvorili relevantni sistemi. Tu spadaju: pravni okvir za izbore, rodna zastupljenost u centralnoj izbornoj komisiji i zonskim odborima za izbornu administraciju, analiza izbornih procesa kroz rodni aspekt, redovno preispitivanje regulatornih okvira za izbore i kroz otvorenu javnu raspravu.

„Procenat pozicija na terenu, u opštinskim izbornim komisijama, biračkim odborima, vođenju biračkih centara, koje su zauzimale žene na lokalnim izborima 2013. godine, smatra se… niskim, sa 17 procenata. Ismet Krueziu iz „Demokratije na delu“ rekao je ….. „CIK nije učinila ništa kao državna institucija za osnaživanje i uključivanje žena, i u tome je CIK bila obavezna da poštuje Zakon o rodnoj zastupljenosti, koji garantuje 40% rodne zastupljenosti u javnim i državnim institucijama, tako da je u ovom slučaju CIK učinila povredu zakona.“ „Upravljanje izborima, muški posao“, Kosova Sot, 24. april 2014. godine

38

Primena konvencija i instrumenata, kao i nacionalnih politika, programa i mehanizama

Međunarodni instrumenti • Konvencija o eliminaciji diskriminacije

prema ženama (1979) • Pekinška platforma za akciju (1995) • Milenijumski razvojni ciljevi • Konvencija Međunarodne organizacije

rada 111: Diskriminacija (1958) • Konvencija o političkim pravima žena

(1952) • Konvencija Međunarodne organizacije

rada 100: jednake plate (1951) • Deklaracija o zaštiti žena i dece u

vanrednim situacijama i oružanim sukobima (1974)

• Ženevska konvencija (1949) i Dopunski protokoli (1977)

• Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima i eksploataciji prostitucije (1951)

• Konvencija o pravima deteta (1989) • Rezolucija Saveta bezbednosti 1325

(2000) • Bečka deklaracija (1993) • Deklaracija o eliminaciji nasilja nad

ženama (1993) • Pekinška platforma za akciju (1995) i

Dokument Peking + 5 (2000) • Evropska konvencija o ljudskim

pravima (1950) i njeni Protokoli (2010) • Okvirna konvencija za zaštitu

nacionalnih manjina (1995)

Nacionalni instrumenti

• Ustav Republike Kosovo (2008) • Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2004) • Zakon o opštim izborima (2008) • Zakon o lokalnim izborima (2008) • Zakon o finansiranju političkih

subjekata (2010) • Pravilnik o finansiranju političkih

subjekata i sankcijama (2013) • Pravilnik o registraciji i delovanju

političkih partija na Kosovu (2004) • Poslovnik o radu Skupštine Republike

Kosovo (2010) • Zakon o borbi protiv diskriminacije

(2004) • Zakon o državnoj službi (2010) • Zakon o policiji (2008) • Zakon o kosovskim snagama

bezbednosti • Kosovski Programi za rodnu

ravnopravnost (2008 – 2013) • Akcioni plan Kosova o ekonomskom

razvoju žena ( 2010-2013) • Akcioni plan za sprovođenje Rezolucije

1325 (2013-2015) • Strategija i Akcioni plan za borbu protiv

nasilja u porodici (2011-2014)

(Napomena. Za opširnije informacije o pravnom okviru na Kosovu pogledajte poglavlje o Dodacima na ovaj priručnik) Korišćenje javnih fondova – Korišćenje javnih fondova za političke partije mora da se distribuira prema rodnom kriterijumu. U isto vreme, politika koja stvara podsticaj za učešće žena u politici uz pomoć korišćenja tih fondova, stvara mogućnost ne samo za promovisanje i povećanje učešća već i za povećanje zastupljenosti onih slojeva i grupa žena koje nisu zastupljene u politici. To ne samo što promoviše i povećava raznovrsnost i zaobilazi diskriminaciju, namernu ili nenamernu, nego još doprinosi većoj

39

ravnopravnosti unutar grupa i slojeva žena, doprinosi poštovanju prava i zakona, i u isto vreme poboljšava transparentnost i odgovornost za rad. Žene treba da se organizuju unutar i izvan partijskih tokova – Inicijative i pokreti za rodnu ravnopravnost nesumnjivo moraju da preduzmu konkretne radnje da bi pružile odgovarajuću podršku i da stvaraju i podržavaju mentorski istaknute političke profile žena kandidatkinja. Kao što je ovde već rečeno, politički profili i karijere ne mogu da se naprave preko noći. Projekti i programi koji pomažu osnaživanju mogućih kandidatkinja u vidu javnog predstavljanja, organizovanja kampanje, angažovanja i vođenja medija, upoznavanja sa pravnim okvirom i parlamentarnim procedurama, pravima i odgovornostima, javnim politikama i rodnim pitanjima, ne samo što doprinose osnaživanju pojedinaca, već ujedno stvaraju snažnu platformu solidarnosti, što je neophodno za podršku učešću žena u politici. Žene političarke moraju da prevaziđu ideološke i partijske razlike i da stvaraju održive i dugoročne koalicije i takve organizacije kao što su grupe žena parlamentaraca, a u isto vreme mogu da stvaraju saveze u pitanjima koja brinu ne samo žene već i celo društvo ili određene društvene grupe, čime sebi otvaraju mogućnost da se profilišu u skladu sa svojim interesovanjima i interesima biračkog tela, preobražavajući svoju poziciju sa mesta u senci i „poslušnog vojnika“ u istaknuti glas i rukovodeću poziciju.

40

Peto poglavlje Izveštavanje o rodno osetljivom dobrom upravljanju U ovom poglavlju priručnika dati su praktični saveti o načinima na koje mediji mogu da daju prostor za praćenje materije rodno svesnog dobrog upravljanja, sa kvalitativnog i kvantitativnog aspekta.

5.1 Uloga medija i izveštavanje o rodno osetljivom dobrom upravljanju

Mediji postoje da bi informisali javnost. Šira javnost, muškarci i žene, nezavisno od svoje društvene pripadnosti, nivoa obrazovanja i drugih faktora, čitaju, slušaju i gledaju svakodnevne informacije u formatu koji se zove vesti. Te vesti pravi jedan broj medijskih radnika, i to novinara, urednika, fotoreportera, analitičara, itd. koji nastoje da ispune tri funkcije medija:

• Da informišu • Da edukuju • Da zabave.

Novinari izvršavaju te funkcije putem prikupljanja, uređivanja i provere činjenica, pri čemu se zasnivaju na tri bitna načela: tačnost, nepristrasnost i uravnoteženost.

Nezavisno od toga, mediji na Kosovu, ali i u drugim zemljama, u prikazivanje vesti ne unose rodnu perspektivu. Informisanje o problemima koji su specifični za žena ostaje neistraženo ili samo delimično istraženo, vesti o ženskim pitanjima nisu u središtu vesti, i vrlo često njihovi problemi i ne dospevaju u vesti. Ako mediji žele da budu četvrti stub društva, ne mogu sebi da priušte da ne pokrivaju vesti koje pravi jedna polovina njihove publike, ne mogu sebi da dopuste da u primeni svojih načela publici daju samo polovinu istorijata vesti. Mediji deluju kao katalizator društvenih promena time što izveštavaju o nepravdi i zanemarivanju, odnosno slanju polovine stanovništva u zaborav, u društvu koje ima vrlo malo ili nimalo pristupa slobodi govora u javnoj sferi.

Mediji su jedan od najvažnijih uticaja na život ljudi. Danas vlada mit da su mediji neutralni i objektivni. Ali to nije uvek tako… Mediji nisu pasivni prenos koji jednostavno prenosi informacije društvu bez davanja ikakvog vrednosnog suda. U stvarnosti, mediji informišu naše razumevanje stvari, te zbog toga imaju kritičku ulogu u procesima transformacije.

Zastupljenost rodno zasnovanog nasilja u medijima: Studija slučaja dva kejptaunska dnevna lista” Barbara

Bozvel, (2003)

41

Kao što se može videti iz istraživanja „Prezentacija žena u pisanim medijima u periodu 2010-2011“, žene su minimalno predstavljene na stranicama štampe. Ipak, kako pokazuje navedeno istraživanje, kao i istraživanje Medija centra za žene „Prezentacija rodnih pokazatelja u medijima“, 2014) odsustvo žena iz većeg broja članaka i izveštavanje pisanih medija nije jedini problem. Mnogi izveštaji su propustili mogućnost da istraže na koji način razmatrani problemi i fenomeni različito deluju i vrše uticaj na muškarce i žene, a takvo pokrivanje ne samo što ne dovodi u pitanje rodne stereotipe već ih i dodatno jača.

Na taj način, mediji ne ispunjavaju upravo svoju najosnovniju ulogu, kao četvrti stub države:

Formiranje javnog mnjenja i stavova Definisanje javnog diskursa a time i

oblikovanje političkih, kulturnih i ekonomskih prioriteta

Jačanje ili osporavanje rasnih, rodnih i drugih normi i stereotipa

Vršenje funkcije kanala kojim javnost komunicira sa nosiocima politike i pomoću kojeg nosioci politike komuniciraju sa javnošću.

U stvari, mediji u navedenim slučajevima nisu uspeli da predstave jednu polovinu populacije, ali ono što još više zabrinjava je to što su polovično ispunili ulogu u svom doprinosu kao čuvara procesa demokratizacije i dobrog upravljanja. Polovično ispunjenje uloga glavnih aktera društva nije bez efekta po jačanje dobrog upravljanja. Nefunkcionisanje i neispunjenje uloga i zadataka medija u kraćem vremenskom periodu dovodi do slabljenja dobrog upravljanja i svodi na minimum šanse za uvođenje održive prakse

Podaci o rodnom izveštavanju na stranicama kosovskih novina

• Žene čine samo 10% članaka ili pokrivenosti na stranicama novina

• Muškarci zauzimaju 63% prostora u novinama

• 25% prostora ostavlja se podjednako za oba pola

• Članci o ženama u politici čine samo 5,4% članaka, a muškarci u politici dosežu do 73%

• Društvena pokrivenost o ženama čini samo 13% članaka, dok muškarci čine 49% članaka

• Citiranje mišljenja muškaraca dostiže 70%, dok su žene citirane samo u 10% članaka, a svega u 19% članaka žene i muškarci su citirani u isto vreme

• Na 30% naslovnih strana u novinama predstavljene su političarke na pozicijama donošenja odluka.

(„Prezentacija žena u pisanim medijima u periodu 2010-2011“, Agencija za rodnu ravnopravnost)

42

dobrog upravljanja državnih i društvenih institucija. Ipak, nefunkcionisanje i neispunjenje uloga u dužem vremenskom periodu direktno doprinosi lošem upravljanju i autoritarnosti, umesto dobrom upravljanju i demokratizaciji.

5.2 Uloga medija kao čuvara i posmatrača procesa upravljanja

Izveštavanje o demokratiji i dobrom upravljanju iz rodne perspektive može da posluži kao prvi korak u otkrivanju niza činjenica i istorije lošeg upravljanja. Kroz uravnoteženo postavljanje perspektiva svih činilaca, promoviše se odgovornost za rad i daje prostor za izražavanje onima koji su za sada ostali izvan razvojnih procesa.

Da li ste ikad postavili pitanje nekoj državnoj instituciji koliki procenat se izdvaja iz godišnjeg budžeta Kosova za specijalne projekte namenjene osnaživanju, zaštiti i

razvoju žena? A koliko kroz politike na nacionalnom nivou?

Da li ste ikad postavili pitanje koliki procenat finansijskih sredstava godišnje odlazi na finansiranje kosovskog Programa za rodnu ravnopravnost?

Mediji treba da igraju ulogu čuvara, a u isto vreme moraju da ispune sopstvenu dužnost primene načela dobrog upravljanja. Rodna ravnopravnost je funkcija povezana sa načelima dobrog upravljanja, kao što su odgovornost za rad, vladavina prava, učešće i zastupljenost, poštovanje ljudskih prava i prava žena.

Žene čine 43,8% medijskih radnika, ali je samo 39,6% njih na rukovodećim položajima.

80% žena novinarki žele i imaju za cilj da napreduju na rukovodeće položaje i dobiju najodgovornije uloge.

77,4% žena novinarki primaju istu platu kao i njihove kolege muškarci za obavljanje jednakih poslova

Davanje jednakog prostora na stranicama novina i u elektronskim medijima ženama i različitim grupama žena, pri tome ne smatrajući ih sve homogenom masom, bez sumnje je usluga i obaveza koju mediji ispunjavaju u pogledu poštovanja prava na slobodu govora. Trenutak razmišljanja. Kad pročitate članke u poglavlju sa dodacima, utvrdite u kojoj

meri i na koji način je data rodna perspektiva u tim člancima, koliko je prostora posvećeno ženama, i da li su žene adekvatno prikazane i dobro predstavljene u tim člancima. Nakon što ste pročitali ovaj Priručnik, da li mislite da bi problemi o kojima

piše u člancima mogli da se predstave iz rodne i perspektive dobrog upravljanja.

Mediji ne treba da samo prenose vesti, već i da ih stvaraju i da vode ka njima. Mediji ne treba samo da izveštavaju o nekoj određenoj stvarnosti, već da istražuju mogućnosti da je promene. Mediji ne treba da samo saopšte glas onih koji donose odluke, već onih koji

43

trpe posledice tih odluka, i da posvete prostor za ono šta žene iz različitih društvenih slojeva misle o mogućnostima za zadovoljenje njihovih potreba, stremljenja i planova. Socijalna neravnopravnost i siromaštvo nesumnjivo su ružne društvene pojave i rezultat nepravde. Ne poričući da postoji kršenje ljudskih prava i, u našem slučaju, prava žena, čiji je rezultat neravnopravnost, poruke medija treba da se uobliče tako da ne izazovu snažno protivljenje određenih segmenata društva. Ipak, da bi se našlo optimalno rešenje, treba postići društveni konsenzus tako da se sa tog konsenzusa krene napred u konkretne akcije za eliminisanje takvih društvenih pojava. 5.3 Praktični saveti za rodno osetljivu prezentaciju i izveštavanje

Mediji moraju da pruže javnosti mogućnost da razumeju i razmisle o ulogama koje imaju žene u društvu – proizvodnu i reproduktivnu, i o višestrukim odgovornostima koje su povezane sa tim osnovnim. Novinari moraju da urade sledeće: Kad god je moguće, da opišu višestruke uloge koje imaju žene Prepoznaju neravnopravnost između žena i muškaraca Stave naglasak na opterećenost i odgovornosti žena i njihovo

balansiranje između porodice i posla, porodičnih obaveza i ličnih stremljenja Promenu uloga za muškarce i žene u društvu Podjednake plate za jednaki rad Da prenose glas i profile žena koje su dovele u pitanje svoj

položaj i uslove koje su im drugi nametnuli Žene u liderskim i pomoćnim ulogama i određene socijalno

ugrožene grupe Žene koje se bave za njih netradicionalnim zanimanjima i krše

društvene tabue, Da vode računa o publici – komunikacija sa širom publikom i

upotreba jezika koji je razumljiv za njih, pre svega za one koji nisu stručnjaci Izbegavanje neuobičajenog ili akademskog žargona i

terminologije Humanizacija vesti kroz prikazivanje profila, ili u vidu anonimne

fotografije ili preko prepoznatih pojedinaca, jednog ili više, ili pričanjem jedne ili više sličnih priča kao što je pojava ili problem koji se obrađuje u tekstu

Upotreba statističkih podataka na razumljiv način, samo kad su relevantni i dobro objašnjeni, uz pozivanje na izvore iz kojih su uzeti.

44

Etičke smernice za rodno osetljivo izveštavanje o političkim pitanjima i predstavljanje

žena političarki, i za donošenja odluka u medijima Nastojite da ne ističete posebne aspekte kao na primer „prva žena koja je došla... ili ušla u politiku“ pasi jer se time stvara utisak da je reč o retkoj i nemogućoj pojavi.

Uključite žene u vesti i izveštavanje u kontekstu donošenja političkih odluka Nažalost, trend kod većine profesionalnih novinara je da traže informacije ili da se obrate kao stručnjaku samo muškarcima, isključujući žene iz debata o javnoj politici i iz politike uopšte. Iako su političari javni predstavnici, ipak imaju pravo na poštovanje njihovog privatnog života. Detalji iz ličnog života, kad nisu relevantni za pitanja koja su predmet rasprave, ne treba da se koriste prilikom pokrivanja vesti, profila ili intervjua. Profili žena političarki i njihove fotografije ne treba stavljati na naslovne strane u novinama ili internet stranicama, ako je vest data samo radi senzacije. Izbegavajte senzacionalizam i fokus na „bitke“ između žena političarki i njihovih muških kolega ili „bitke“ koje vode jedne protiv drugih jer ne mora sve uvek da ide pod objektiv štampe. Žene političarke treba od medija da dobiju isti tretman kao njihove kolege muškarci prilikom pokrivanja njihovih aktivnosti. Ne treba da se koriste pominjanje fizičkog izgleda, seksistički jezik, uvredljivi stereotipi i pogrdni. Izbegavajte upotrebu stereotipa, banalne fraze i opšta mesta. Žene imaju pravo da izaberu titulu kojom žele da im se obraćaju i da ih predstave, na primer gospođa ili gospođica, i treba ih nazvati ženama a ne devojkama. U izveštavanju o nekoj vesti ili medijskom pokrivanju, treba koristiti rodno neutralne izraze. Profilisanje žena treba da promoviše pozitivnu i produktivnu sliku o ženama političarkama, a ne da ih pominje kao žene ili ćerke političara muškarca, što se, na žalost, često radi. Kontroverzna dešavanja ne treba nadograđivati ni preuveličavati samo zato što su neki od protagonista događaja žene. Mediji treba da podjednako pokrivaju i prikazuju uspehe političara muškaraca kao i njihovih koleginica žena, koje obično dobijaju manje pažnje i zauzimaju manje mesta u medijima za svoje uspehe. (Prilagođeno iz „Postfeminističkih vesti: političarke u medijskoj kulturi“ (“Postfeminist News: Political Women in Media Culture”) (2002) M.D. Vavrus)

45

DODACI

46

DODATAK I

Pravni okvir Republike Kosovo koji promoviše rodnu ravnopravnost

Važeći zakonski propisi u Republici Kosovo daju dobru osnovu za ostvarenje rodne ravnopravnosti i adekvatne zastupljenosti žena i devojaka u političkom i javnom životu. Ovi zakoni snažno promovišu načelo rodne ravnopravnosti i održavaju proces integracija u EU.

Ustav Republike Kosovo (2008)10 je najviši pravni i politički akt zemlje, u čijem članu 7.2 piše: „Republika Kosova garantuje rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake prilike za učešće žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i u drugim oblastima društva“. Pored toga, Ustav zabranjuje svaki vid diskriminacije uključujući rodno zasnovanu diskriminaciju. Ustav RK obuhvata Evropsku konvenciju o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda i njene Protokole, kao i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena – (CEDAW). Član 22. – neposredna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata (tačka 6), što znači da, u slučaju sukoba, imaju prioritet nad odredbama drugih pravnih akata državnih institucija.

Ustav obavezuje da se sastav Skupštine Kosova, državne službe, sudstva, tužilaštva, Ustavnog suda zasniva na poštovanju načela rodne ravnopravnosti koja su priznata u skladu sa međunarodnim načelima (član 71. tačka 2); član 101, tačka 1 (državna služba); član 108. ( Sudski savet Kosova), tačka 2; član 109. tačka 4 (državni tužilac); član 114. tačka 1 (sastav i mandat Ustavnog suda). Ustav zabranjuje sve oblike diskriminacije uključujući i rodno zasnovanu diskriminaciju.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2004)11 štiti, tretira i uvodi ravnopravnost između polova kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj kosovskog društva, sa jednakim prilikama za učešće žena i muškaraca i njihov doprinos političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju i u drugim oblastima društvenog života (član 1.1). Član 1.512 propisuje opšte i specifične mere za garanciju jednakih prava i daje mogućnost za preduzimanje konkretnih koraka ka poboljšanju situacije u pogledu učešća i zastupljenosti.

Zakon definiše skup zakonskih mera za ostvarenje pune ravnopravnosti žena i muškaraca u društvu, kojima se daju specifične prednosti kako bi se pripadnicima određenog roda omogućio ravnopravan pristup u svim oblastima društvenog života, izbegla postojeća rodna neravnopravnost, odnosno da bi im se obezbedila prava koja ranije nisu vršili (član 2.9).

Zakon o rodnoj ravnopravnosti jasno definiše obaveze i odgovornosti državnih institucija za garantovanje rodne ravnopravnosti. Zakon zahteva od državnih institucija da

10Ustav e Republike Kosovo, http://assembly-kosova.org/common/docs/Kushtetuta_sh.pdf 11 Zakon o rodnoj ravnopravnosti, br. 2004/2, http://assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2004_2_al.pdf 12 Ovaj zakon propisuje opšte i specijalne mere za garantovanje jednakih prava, i propisuje odgovorne subjekte i njihovu nadležnost.

47

preduzmu afirmativne zakonske mere za ostvarenje rodne ravnopravnost na svim nivoima. Član 3.1 ZRR propisuje: primenom afirmativnih zakonskih mera uspostavlja se ravnopravno učešće žena i muškaraca u organima na svim nivoima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti i državnih institucija, tako da učešće u tim institucijama dostigne nivo njihovog učešća u opštoj populaciji Kosova.

Član 3.2 precizira da je ravnopravno učešće žena i muškaraca ostvareno u slučajevima kad učešće jednog roda u institucijama, organima ili na nivoima vlasti, bude 40%.

Ovaj zakon, pored toga što propisuje odgovornosti državnih institucija u pogledu njegove primene, podstiče i druge institucije kao što su političke partije (član 9) „Političke partije registrovane u registru političkih partija, dužne su da utvrde metode i mere za uključenost i zastupljenost žena i muškaraca u skladu sa članom 3.2 – tj. 40%), nevladine organizacije (član 10). mediji (član 1413): Putem programskih politika svih štampanih medija, audio-vizuelnih medija, elektronskih medija) treba da se utiče na negovanje opšte svesti o ravnopravnosti žena i muškaraca.

Drugi vrlo važan elemenat koji je uređen ovim zakonom jeste jednak pristup muškaraca i žena u ekonomskoj i finansijskoj sferi i privatizaciji, uključujući i pravo na nasleđivanje i vlasništvo nad imovinom, na kredit i na prirodne resurse (član 11), podsticaj za poslovanje i samozapošljavanje. Zakon obavezuje javni i privatni sektor, kao i zakonodavne i izvršne institucije u domenu radnih odnosa i zapošljavanja, da obezbede jednaka prava i mogućnosti za žene i muškarce (član 12). Pored toga, Zakon još obavezuje poslodavce da omoguće ravnopravan pristup aktivnostima koje utiču na izgradnju kapaciteta, obrazovanje i napredovanje u karijeri (članovi 12.6, 12.7 i 13).

Isto tako, ovaj Zakon u svom članu 4.14 obavezuje i Skupštinu Kosova da poštuje načela ravnopravne rodne zastupljenosti prilikom formiranja organa. Pravna praznina u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ogleda se u tome da ne propisuje kaznene odredbe za slučaj nepoštovanja kvote od 40%, u tome što ne propisuje ko će biti kažnjen zbog toga i kolika je kazna za slučaj neispunjenja te kvote. Takođe, ovaj zakon nije dobro precizirao nadležnost sudija, odnosno, ko je nadležan za izricanje kazne. Zakon o opštim izborima (2008) – Zakon o opštim izborima, poštujući Ustav Kosova, propisuje odredbe kojima obezbeđuje zastupljenost žena u Skupštini Kosova. Zakon obavezuje sve političke subjekte da „na listi kandidata svakog političkog subjekta ima najmanje trideset (30 %) procenata muškaraca i da bude najmanje trideset (30 %) procenata žena; da bude po jedan kandidat iz oba roda uvršten najmanje jednom u svakoj grupi od tri kandidata, brojeći od prvog kandidata sa liste“. Pored toga, u delu sa

13 a) organizujući edukativno-obrazovne emisije b) obezbeđujući mogućnosti za jednako predstavljanje i učešće žena i muškaraca c) promovišući jednake uloge žena i muškaraca u društvu d) obezbeđujući tačne informacije o rodnoj ravnopravnosti Član 14.2 Zabranjeno je emitovanje programa, štampanje publikacija, materijala i informacija, kao i distribuciju informacija u elektronskom formatu zasnovanih na rodnoj diskriminaciji Član 14.3 Zabranjeno je javno izvođenje i prikazivanje svakog pojedinca na uvredljiv način, uz potcenjivanje ili ponižavanje, u pogledu rodne pripadnosti ili seksualne oprijentacije. 14 Tačka 4.1 Skupština Kosova poštuje načela jednake rodne zastupljenosti prilikom formiranja radnih tela i delegacija u skladu sa svojim Poslovnikom o radu)

48

osnovnim načelima, Zakon propisuje da su „svi politički subjekti i izborni organi obavezni da poštuju zahtev u pogledu rodne kvote onako kako to propisuje ovaj zakon“.

Ovaj zakon treba da se usaglasi sa ZRR, u kojem je propisano da zastupljenost žena kandidatkinja bude na kvoti od 40%.

Zakon o lokalnim izborima (2008) - I Zakon o lokalnim izborima, polazeći od odredbi Ustava i Zakona o opštim izborima, održava rodnu kvotu od 30% za političku zastupljenost u opštinskim skupštinama, tako da ni ovaj zakon nije usaglašen sa ZRR koji propisuje rodnu kvotu od 40%.

Zakon o finansiranju političkih subjekata15 (2010) - Fond za finansiranje političkih subjekata funkcioniše u sklopu Centralne izborne komisije i koristi se za finansiranje redovnih aktivnosti političkih subjekata, parlamentarnih grupa i predizbornih i izbornih aktivnosti. Podela sredstava iz tog fonda zasniva se na broju mandata svakog političkog subjekta zastupljenog u Skupštini. Na predlog Vlade, Skupština iz Fonda izdvaja sredstva za predizborne i izborne kampanje za redovne i vanredne izbore. Izmenjen i dopunjen Zakon o finansiranju političkih subjekata obavezuje da „10% od iznosa dodeljenog iz Fonda Skupštine Republike Kosovo, odlazi na podršku radu svakog poslanika“ i zahteva jednaku podelu sredstava iz tog dela Fonda za muškarce i žene poslanike16. Iako Zakon obavezuje da se 10% od sredstava iz Fonda podeli srazmerno za svakog poslanika, nije preciziran mehanizam za praćenje sprovođenja ove obaveze.

Pravilnik o finansiranju političkih subjekata i sankcijama: Pravilnik br. 14/201317 - Pravilnik Centralne izborne komisije o finansiranju političkih subjekata i sankcijama, razjašnjava da Fond za finansiranje političkih partija koristi sredstva iz Fonda za finansiranje političkih subjekata, i propisuje da, pored ostalog, sredstva treba da se koriste i za „finansiranje relevantnih jedinica ženskih i omladinskih organizacija političkih subjekata (član 4. tačka 4.1). U sklopu finansijskog izveštavanja, Pravilnik ne propisuje nijedan zahtev za podnošenje izveštaja o korišćenju sredstava po rodnoj osnovi.

Pravilnik o registraciji i delovanju političkih partija na Kosovu (Pravilnik br. 2004/11)18 Pravilnik ne propisuje nikakvu obavezu o finansijskom izveštavanju da bi se obezbedilo ravnopravno korišćenje sredstava od strane muškaraca i žena. Iako Pravilnik naglašava da sredstva iz fonda treba da se koriste i za finansiranje relevantnih jedinica ženskih organizacija, nije propisan nijedan mehanizam koji bi to obezbedio.

15 Izveštaj o istraživanju ARR : Učešće, uloga i pozicija žena u centralnim i lokalnim institucijama, i u političkim partijama – oktobar 2014. / autorka Ardiana Gaši 16 Izveštaj o istraživanju ARR : Učešće, uloga i pozicija žena u centralnim i lokalnim institucijama, i u političkim partijama – oktobar 2014/ autorka Ardiana Gaši – U intervjuima obavljenim sa predstavnicama žena iz političkih partija, utvrđeno je da samo partija Alijansa za budućnost Kosova poseduje kvotu za zastupljenost žena u svim stranačkim strukturama (kvota od 30% utvrđena 2004. godine). Samo Pokret Samoopredeljenje i AAK poseduju podatke o zastupljenosti žena u svom članstvu. U Pokretu Samoopredeljenje 21 % partijskog članstva čine žene, dok u AAK njihovo učešće u članstvu iznosi 30% 17 Isto 18 Isto

49

Pravilnik isto tako ne propisuje da sredstva podeljena iz fonda za predizborne i izborne kampanje treba da koriste podjednako oba roda.

Poslovnik o radu Skupštine o Republike Kosovo – član 12. tačka 4. Poslovnika o radu Skupštine Kosova zahteva da se poštuje rodna ravnopravnost u svim skupštinskim telima, i naglašava da „u sastavu Predsedništva i drugim radnim telima Skupštine poštovaće se rodni sastav Skupštine“. Ovaj Pravilnik nije propisao sankcije za slučaj da se ova kvota ne ispoštuje.

Zakon o borbi protiv diskriminacije19 (2004), propisuje načelo anti-diskriminacije i promoviše načelo rodne ravnopravnost i borbe protiv rodno zasnovane diskriminacije (član 2), a propisuje i sankcije za fizička i pravna lica koja prekrše odredbe ovog zakona (član 9.2). Delokrug primene ovog zakona obuhvata ne samo državne već i privatne institucije, uključujući činjenja i nečinjenja fizičkih lica (član 4).

Zakon o državnoj službi Republike Kosovo20 (2010) promoviše načelo rodne ravnopravnosti (član 1.9), i pruža jednake uslove i prilike za učešće pripadnika oba roda u državnoj službi, u centralnim i opštinskim institucijama i administracijama, i zabranjuje svaki oblik diskriminacije (član 4). Osim toga, Zakon o državnoj službi garantuje jednake prilike za razvoj karijere, kao i mnoga druga prava, kao što su: jednake plate, naknade i zakonsku zaštitu, bez obzira na rodnu pripadnost.

Drugi zakoni koji takođe garantuju i promovišu rodnu ravnopravnost su:

• Zakon o policiji21, koji je usvojila Skupština Kosova marta 2008. godine, zasniva se na načelima poštovanja rodne ravnopravnosti i borbe protiv diskriminacije.

• Zakon o kosovskim snagama bezbednosti22 Skupština Kosova usvojila je i druge zakone koji posredno utiču na sferu ravnopravnosti i imaju za cilj da podstaknu žene i devojke da učestvuju u javnom životu, i da daju svoj doprinos društvenom razvoju, a u isto vreme štite njihova osnovna ljudska prava.

• Zakon o nasleđivanju23, • Zakon o reproduktivnom zdravlju24, • Zakon o prekidi trudnoće25.

19Zakon o borbi protiv diskriminacije, br. 2004/3, http://assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2004_3_al.pdf 20 Zakon o državnoj službi Republike Kosovo, br. 03/L-149 http://ks-gov.net/gazetazyrtare/Documents/Zakoni%20per%20sherbimin%20civil%20%28shqip%29.pdf 21 Zakon o policiji, br. 03/L-035, http://assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L035_al.pdf 22 Zakon o kosovskim snagama bezbednosti, br. 03/L-046, http://assembly-kosova.org/common/docs/ ligjet /2008_03-L-108_al.pdf 23 Zakon o nasleđivanju, br. 2004/26, http://assembly-kosova.org/common/docs/ ligjet /2004_26_al.pdf 24 Zakon o reproduktivnom zdravlju, br. 02/L-076 http://msh-ks.org/sq/legjislacioni/shendeti-riprodhues/40-pershendetinriprodhues.html 25 Zakon o prekidu trudnoće, br. 03/L-110, http://ks-gov.net/gazetazyrtare/Documents/shqip-52.pdf

50

Analiza teksta

Tekst se bavi uključivanjem kandidatkinje Teute Rugove u LDK na pragu izbora iz 2014. godine. Pored predstavljanja profila kandidatkinje, autorka teksta obavila je razgovor sa jednim analitičarem u vezi sa uključivanjem T. Rugove u politički život.

Članak počinje neozbiljnim prognozama o broju glasova koji će kandidatkinja doneti svojim ulaskom u stranku. „Smatram da će gospođica Teuta Rugova doneti 20 do 25 hiljada glasova i da će uopšte u velikom procentu uticati na jačanje LDK“ rekao je analitičar.

51

Ovde nema ocene programa ili platforme sa kojima se kandiduje nova kandidatkinja iz partije. Njena glavna zasluga je u tome što je ćerka pokojnog lidera LDK, Ibrahima Rugove.

Ovakav način predstavljanja bi u svakoj naprednoj demokratiji kaznilo predstavljenog kandidata, stvorilo bi atmosferu neozbiljnosti, i ojačalo bi upravo isto shvatanje o ženama političarkama – da u politiku mogu da uđu samo ako su nečije žene ili ćerke. Analitičar ulazak nove kandidatkinje u stranku „smatra kvalitativnom prinovom u partiji“, iako ni u jednom trenutku ne pominje njenu školsku spremu, niti dostignuća ili vrednosti kandidatkinje, bilo intelektualne ili profesionalne, njeno prethodno angažovanje u nekoj određenoj oblasti, tako da se na osnovu ovog članka, osim što znamo da je ćerka bivšeg predsednika, ne može razaznati bilo kakav liderski kvalitet ili politička pripremljenost.

Ne samo to, analitičar dva puta aludira na kandidatkinju nazivajući je „ćerkom predsednika“, gde čitalac može jednostavno da napravi paralelu sa nekom novom osobom, bez bilo kakve prepoznatljive lične karakteristike: „... prvo treba da joj poželimo dobrodošlicu jer je ona mlada devojka i njen ulazak u politiku je svakako pozitivan, još više zato što je ona spremna jer je završila studije“. Iz članka proističe da ceo „politički prtljag“ mlade žene koja se kandiduje za političku funkciju u tome što je predsednikova ćerka, što u stvarnosti šteti kandidatkinji. To je vrlo površan i štetan članak za svakog kandidata kojeg na samom početku porede sa doprinosom jednog bivšeg predsednika, koji je dugo bio prisutan u politici i koji više nije živ, a poređenje takve vrste može se nazvati gubitkom za svakog kandidata.

Nema ni reči o političkom programu ili određenom političkom stavu kandidatkinje, niti analize sadašnjeg trenutka, situacije u društvu, niti mišljenja kakva je platforma političke partije kojoj je kandidatkinja pristupila. Autorka članaka otvara prostor za posrednu rodnu diskriminaciju time što ostavlja prostor analitičaru da pravi ovakva poređenja: „Teuta će biti mnogo bolja od svog brata Uke, koji nije bio aktivan koliko bi trebalo u Skupštini Kosova…. Kandidatkinji se sugeriše da ne sledi model(primer) svog brata Uke, već da treba da bude dinamičnija, živahnija i smirena“! To se fino uklapa u rodne stereotipe prema kojima devojka mora da bude smirena, mudra i poslušna. To je za svakog kandidata stigmatišuća i omalovažavajuća konstatacija, bilo da je muškarac ili žena. Analitičar čak dolazi u protivrečnost sam sa sobom, zahteva od kandidatkinje da bude dinamičnija i živahnija, i u isto vreme smirena! Osim toga, biti smiren u rečniku albanskog jezika znači biti mudar, ali u svakodnevnom kosovskom kontekstu znači biti poslušan, a onda zašto ne i pokoran.

Nametanje stereotipa i uskraćivanje prava da bude predstavljena kao zrela ličnost koja ima sopstvene ideje, nastavlja se izjavama tipa: „..čini se da ima mnogo sličnosti sa predsednikom Rugovom“, i ovakva kategorizacija se može svrstati na nivo proročanstva gatare, a ne na nivo teksta koji piše novinar dnevnih novina sa relativno velikim brojem čitalaca.

52

Kandidatkinji o kojoj je reč data je prilika da se izjasni, na kraju članka, nakon što je čitalac već stvorio sopstveno mišljenje o toj „mladoj devojci“, „nečijoj ćerki“, i „nečijoj sestri“, koja je tek na kraju teksta izjavila nekoliko rečenica o razlozima svog angažovanja u politici, koji nisu predmet analize ovog članka.

53

54

55

56

57

58

PRIRUČNIK O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI, DOBROM UPRAVLJANJU I MEDIJIMA

Prevod - Trankos Cover design TakQrk Print: Aurora – Print Center Katalogimi në botim – (CIP)

Biblioteka Kombëtare e Kosovës “Pjetër Bogdani”

32-055.2(035)

305-055.2(035)

Idrizi, Blerinda

Priručnik o rodnoj ravnopravnosti, dobrum upravljanju i mmedjima / Blerinda Idrizi, Edi Gusia. – Prishtinë : Qendra e Mediave të Grave, 2015. - 59 f. ; 21 cm.

1.Gusia, Edi

ISBN 978-9951-706-01-8

59