Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi za nastavnike

GRAANSKO VASPITANJE

za 2. razred srednje kole

Beograd, 2002.

2

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program graansko vaspitanje: Pei, prof. dr Mirjana

Dejanovi Vesna

Popadi, prof. dr Dragan

Kijevanin Slavica

Radulovi, mr Lidija

Mre, mr Snjeana

Petrovi, mr Danijela Vukovi ahovi, dr Nevena

Sadraj UVODNI DEO

Uputstvo za primenu Vodia za nastavnike

7

O graanskom vaspitanju 9 Nastavni program za prvi i drugi razred

12

LJudska prava i prava deteta

19

Radioniarski pristup

26

Evaluacija 30 RADIONICE

OSNOVNI POJMOVI Potrebe i prava 39

Prava i pravila u uionici I

43

Prava i zakoni 45 Meunarodni dokumenti o zatiti prava

50

Prava i vrednosti 51

VRSTE PRAVA I ODNOSI MEU PRAVIMA Vrste prava 55 Odnosi meu pravima 65 Sukob prava 69 Deja i ljudska prava 74

PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II 79

Odgovornosti dece i mladih

83

KRENJE I ZATITA PRAVA

Krenje prava deteta 89 Zatita prava deteta 92

PLANIRANJE I IZVOENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

Sagledavanje promena 99

Participacija u koli I i II 101

Izbor problema I 104

Izbor problema II 105

4

Kako reiti problem I i II 108

Izrada plana akcije I i II 111

Analiza moguih efekata akcije 115 Prikaz i analiza planova akcija 117 Analiza i evaluacija 119

5

UVODNI DEO

6

7

UPUTSTVO ZA PRIMENU VODIA ZA NASTAVNIKE

Struktura Vodia za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. Uvodni deo ukratko obrauje etiri teme od znaaja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica, ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. Prvo poglavlje, "O graanskom vaspitanju", daje osnovne informacije o sadraju i moguim pristupima obrazovanju za demokratiju i graansko drutvo i nastavnom predmetu graansko vaspitanje. Potom su navedeni zvanini program i plan za oba predmeta: graansko vaspitanje 1, za prvi razred i graansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta", dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na prava deteta. Poglavlje ''Radioniarski pristup'' na saet nain objed-injava najvanije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. U poglavlju ''Evaluacija'' govori se, ne samo o znaaju praenja, opisa i primene evaluacije ve se izlau i konkretna, praktina uputstva za njihovu realizaciju. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' prua neophodne informa-cije i teorijsku podlogu za izvoenje dela programa kojim se obrauju sadraji vezani za oblast prava deteta. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice, tj. asa. Sve ra-dionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu to olakava planiranje i izvoenje nastave, a nju ine:

- naziv radionice;

- cilj i zadaci;

- spisak materijala za rad na asu (to mogu biti, npr. papiri, flomasteri, hameri i sl., ali i materijali koji su neposredno vezani za odreenu radionicu i koji su dodatno priloeni i posebno obeleeni);

- spisak priloga koje uenici dobijaju na kraju asa kao rezime, kljune poruke ili, ponekad, dodatne informacije vezane za temu. U nekim radionicama predvieni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odreenom, za radionicu vezanom, sadraju;

- opis aktivnosti - detaljan opis postupaka (koraka) povremeno praenih napomenama i/ili

8

komentarima kojima se nastavniku posebno skree panja na vanost nekih nekih faza, odluka, zakljuaka i slino.

Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na asu i priloga. Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice, predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vebanje i prikaz samostalnog rada uenika. Praktina uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. Koliina i vrsta materijala zavisi od same ra-dionice, broja uenika, odnosno broja malih grupa, i zato je vano voditi rauna o tome da se ne bi remetila di-namika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim reenjima. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada, neophodno je da u uionici/prostoriji u kojoj se odvija as, postoji mogu-nost pomeranja klupa i stolica. Takoe, mora se pred-videti i slobodna povrina na zidu/kolskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) kaiti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. Sve nastavne jedinice prilagoene su trajanju jednog kolskog asa. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvoasa, to je generalno, a kod pojed-inih tematskih celina naroito, preporuljivo (naroito u poslednjem bloku ''kola kao zajednica''). Izvoenje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. Veina instrukcija za nastavnika dana je opisno, dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. To je uin-jeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno vano ne dozvoliti mogunost nehotinog is-putanja znaajnih momenata u pojedinim uputstvima, uvod-nim instrukcijama ili zakljucima.

9

Pojedine radionice zavravaju se preporukama za dalji rad. One imaju funkciju podsticanja uenika na dalje i produbljenije bavljenje odreenim temama, to predstavlja i neku vrstu evaluacije. Nastavnik ima slobodu da sam od-lui (u zavisnosti od zainteresovanosti uenika, ali i raspoloivog vremena) da li e inicirati njihovu reali-zaciju. Prilagoavanje/skraivanje programa Prilikom izvoenja pojedinanih radionica ne preporuuje se izostavljanje predvienih koraka jer se time moe bitno naruiti uspenost ostvarivanja cilja ne samo po-jedine radionice, ve i programske (pod)celine. U situa-cijama kada nastavnik proceni da nee biti dovoljno vre-mena za finalizaciju svih predvienih koraka, mogue je pojedine, najee zavrne, zahteve (naroito one koji se tiu rada u malim grupama) preformulisati u (zajedniki) domai zadatak. U takvim sluajevima je neophodno na po-etku sledeeg asa obezbediti vreme za izvetaje grupa da bi se na odgovarajui nain 'zaokruila' celina. Ukoliko se nastavnik nae u situaciji da je prinuen na skraivanja ili prilagoavanja programa, najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa.

10

O GRAANSKOM VASPITANJU Francuski knjievnik i sociolog arl Monteskje je jo poetkom 18. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. Ali postoji neto jo bolje i znaajnije: odgojiti narod za demokratiju." I zaista, ivot u demokratskom graanskom drutvu prua ljudima niz prednosti, prava i sloboda koje im ivot u autoritarnim, nedemokratskim reimima i diktaturama uskrauje. Ali, nema velike koristi od tih mogunosti ako graani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav drutveni poredak nudi, ili ako nisu spremni da zatite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroeni. Kada govorimo o graanima, graanskom drutvu i graanskom vaspitanju, pod reju "graanin" mislimo na status koji ima svako ko ivi u demokratskoj dravi. Svi mi koji ivimo u Republici Srbiji smo graani Srbije. I u Ustavu Srbije, ve u prvom lanu, kae se da je Republika Srbija "demokratska drava svih graana koji u njoj ive", i da je naa drava "zasnovana na slobodama i pravima oveka i graanina". Na status graanina se posebno naglaava lanom 13: "Graani su jednaki u pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lino svojstvo". Dakle, kada kaemo da smo mi graani, to znai da ivimo u dravi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost, pol ili bilo koje druge razlike, a takvo drutvo zove se graansko drutvo. Graansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. Najvanije promene do kojih je dolo u Evropi od poetka poslednje decenije 20. veka dovele su do novih i sloenih izazova, kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. Dok se zemlje Zapadne Evrope suoavaju sa ubrzanim ekonomskim, drutvenim i politikim promenama, zemlje Centralne i Istone Evrope ele da konsoliduju svoje novouspostavljene politike i ekonomske poretke, da prevaziu naslee prolosti, da razviju novu politiku kulturu i da u svoje graane usade ideje demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona. Graansko vaspitanje, iji je cilj da stvara odgovorne i informisane graane, u dananje vreme se iroko sprovodi

11

u celoj Evropi. Pored toga to prua graanima znanje i strunost potrebne za aktivno uee u demokratskom graanskom drutvu, graansko obrazovanje razvija svest o vanosti aktivnog uea graana u procesima donoenja odluka i njihove odgovornosti za budunost graanskog drutva. Principi efikasnosti graanskog obrazovanja obuhvataju:

- Objanjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija;

- Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odraavaju u meunarodnim konvencijama i drugim sporazumima;

- Jaanje participatornih sposobnosti koje daju mogunost uenicima da se bave problemima u drutvu;

- iroko korienje interaktivnih metoda nastave i uenja usredsreenog na uenike; i

- Jaanje kulture demokratije i mira u koli i u svim aspektima drutva.

Da bi to postigao, proces graanskog obrazovanja ima tri dimenzije:

- Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja, koncepcija, sistema)

- Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama ivota - u detinjstvu, mladosti i u zrelo doba, u koli, na strunoj obuci, na visokim studijama, na radnom mestu i u dobrovoljnim udruenjima)

- Afektivnu dimenziju - prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti.

Vaan element graanskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. Cilj obrazovanja za ljudska prava je jaanje individualne i grupne svesti o univerzalnosti, nedeljivosti i neotuivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje graanima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu, etnikom poreklu, jeziku, veri, drutvenom statusu, ili na drugim diskriminatornim osobinama. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima ukljuujui tu i poznavanje meunarodnih i regionalnih instrumenata, nego i poznavanje postupaka i znanja za unapreenje i zatitu ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i meuanrodnom nivou. Ukratko, moemo govoriti o tri dimenzije nastave i uenja o ljudskim pravima:

12

- sticanje znanja o ljudskim pravima;

- sticanje stavova i znanja za unapreenje i zatitu ljudskih prava;

- razvoj sredine koja e jaati uenje i nastavu u oblasti ljudskih prava.

Graansko vaspitanje se u dananje vreme iroko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban kolski predmet ili predmet koji proima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. Postoji iroka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za graansko vaspitanje u Evropi. Preovlauju sledei modeli:

- Graansko vaspitanje se ui u okviru posebnog predmeta (Albanija, Hrvatska, Letonija, Rumunija, Slovaka)

- Graansko vaspitanje se ui kroz integrisane programe ili teme zastupljene u vie nastavnih planova i programa (Finska, Maarska, Irska, portugalija, vedska, vajcarska)

- Formalni nastavni plan i program za graansko vaspitanje ukljuuje kombinaciju dva modela, kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadraj koji je zastupljen u vie nastavnih planova i programa (Austrija, Bugarska, Francuska, Nemaka, Grka, Italija, panija, Ukrajina)

Tamo gde se radi o posebnom predmetu, taj predmet se sree pod razliitim imenima, da spomenemo samo neka:

graansko vaspitanje (eng. civic education), graanska problematika, drutvene vetine, ljudska prava i graansko obrazovanje, drutvene studije, ovek i drutvo, itd. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija takoe variraju: negde se nastava graanskog vaspitanja odvija tokom srednjokolskog kolovanja, a negde obuhvata i neke razrede osnovne kole. Nastavni program graansko vaspitanje za I razred srednje kole, koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. godine, proistekao je najveim delom iz programa ''Uionica dobre volje'' (Grupa MOST, Beograd) i ''Kako moemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd). Pored toga, u njegovom stvaranju koriena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadanjoj primeni. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe naeg socio-kulturalnog,

13

drutvenog i istorijskog konteksta. Primenjivani su u kolama, ustanovama, ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija, klubova, dejih i omladinskih kampova. Rezultati evaluacije ovih programa, ukljuujui ne samo sadraj i metod, ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli, opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta, treba da na najbolji mogui nain iskoristimo ba ta ve postojea ''domaa' iskustva. kolske 2002/3. godine, predmet graansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje kole, a sam program razraen u dva nastavna predmeta: graansko vaspitanje 1, za prvi razred srednje kole i graansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole. Program graanskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i naina regulisanja odnosa u grupi/zajednici, stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama, nainima izraavanja sopstvenog miljenja i optenja sa drugim ljudima i posebno obuava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog reavanja sukoba. Program graanskog vaspitanja 2 upoznaje uenike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podstie na potovanje i zatitu kako svojih tako i prava drugih.

14

NASTAVNI PROGRAM

GRAANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje kole (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

Cilj i zadaci: Opti cilj predmeta je da uenici srednjih kola steknu saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj linosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci nastave predmeta su:

- da se kod uenika razvija samopotovanje, oseanje linog i grupnog identiteta;

- da kod uenika razvija sposobnost razumevanja razlika meu ljudima i spremnost da se razlike potuju i uvaavaju

- da kod uenika razvija komunikacijske vetine koje su neophodne za saradniko ponaanje i konstruktivno reavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog miljenja, aktivno sluanje, pregovaranje;

- da kod uenika razvija sposobnost kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja;

- da uenici razumeju prirodu i mogue uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo reavanje sukoba

- uenici razumeju prirodu i nain uspostavljanja drutvenih, etikih i pravnih normi i pravila i njihovu vanost za zajedniki ivot;

- da se uenici obue tehnikama grupnog rada i grupnog odluivanja;

- da se izborom sadraja i ukupnim nainom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

15

SADRAJI PROGRAMA Uvod: Meusobno upoznavanje, upoznavanje uenika sa programom i nainom rada.

1. Ja, mi i drugi (6)

Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, linog i grupnih identiteta, razvijanja samopotovanja i razumevanja i uvaavanja drugih.

- Lini identitet. Izraujui "lini grb" ili meusobnim poreenjem, uenici jaaju samopotovanje, bolje se upoznaju i i podstiu da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.

- Otkrivanje i uvaavanje razlika. Kroz aktivnosti poreenja po razliitim kriterijuma uenicima se omoguava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojee slinosti i razlike, kao i da sagledaju sloenost i meusobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta.

- Grupna pripadnost. Kroz izradu i poreenje "porodinih stabala" ili porodinih albuma i diskusiju o razliitim grupama/udruenjima kojima uenici pripadaju uenici se uvode u problematiku linog i grupnog identiteta i njihovih meusobnih odnosa.

- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tue grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproenog opaanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opaanja tuih grupa.

- Tolerancija i diskriminacija. Pomou igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponaanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.

16

Zadaci za vebanje: Uenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponaanja u koli, uxbenikoj i drugoj literaturi, tampi, na TV i radiju i prikazuju ih na asu. 2. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se nainima izraavanja i saoptavanja miljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i vetinama nenasilne komunikacije.

- Samopouzdano reagovanje. Uenicima se predoava vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan nain. U malim grupama uenici isprobavaju ovakav samopouzdan nain reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. - Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lanano prenosi od jednog do drugog uenika, demonstriraju se naini iskrivljavanja poruka, tj. umovi u komunikaciji i ukazuje na vanost dobre komunikacije za meusobno razumevanje. - Nesluanje. Radei u parovima uenici prolaze kroz iskustvo loe komunikacije izazvane nesluanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi nesluanja, a zatim govore o primerima dobrog i loeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. - Aktivno sluanje. Uenici se upoznaju sa razliitim tehnikama aktivnog sluanja kao nainima na koji se moe poboljati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraim simulacijama. - Neoptuujue poruke. Uenicima se demonstriraju efekti optuujuih i neoptuujuih poruka i vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan nain a zatim se model neoptuujuih poruka uvebava kroz primenu na situacije iz vlastitog ivota. - Izraavanje miljenja. Nastavljajui zapoet dijalog suprot-stavljenih miljenja na primerima situacija iz porodinog i kolskog ivota, uenici stiu znanja o pravu na slobodno izraavanje miljenja i vebaju da svoje miljenje obrazloe. - Voenje debate i dijaloga (2 asa). Poto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razliitih komunikacijskih obrazaca, uenici se upoznaju sa uobiajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.

17

3. Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, vetina i izgraivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajednita, razumevanja, saradnje i mira meu pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, s jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom reavanju sukoba i nesporazuma meu ljudima, s druge strane. Saradnja i zajednitvo (5)

- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog to vole da rade, uenici uviaju line i drutvene razloge za saradnju i zajednitvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. - Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima, uenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. - Grupno odluivanje. Uenici se upoznaju sa razliitim nainima donoenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke - Uee mladih: "Lestvica participacije". Uenici se upoznaju sa razliitim moguim stepenima uea dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziuea" do dejeg samostalnog izbora i izvoenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogui stepen aktivne participacije i znaaj koji ona ima za razvoj linosti i ostvarivanje prava. - Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne kolske situacije uenici se vebaju u saradnikom ponaanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti.

Reavanje sukoba (8)

- Dinamika i ishodi sukoba. Veba u kojoj uenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da poslui kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i oekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim moguim ishodima. - Stilovi postupanja u konfliktima. Poto dobiju krai opis uzrasno prilagoene situacije konflikta, uenici u malim grupama razmatraju

18

mogue postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. - Sagledavanje problema iz razliitih uglova. Uenicima se predoavaju primeri razliitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamiljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razliitih perspektiva. - Nalaenje reenja. Analizirajui konflikte predoene u priama uenici se vebaju u nalaenju integrativnih reenja, u kojima nema pobednika i poraenih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. - Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta izmeu dve grupe od uenika se trai da putem pregovaranja postignu dogovor koristei prethodno steena znanja i vetine. - Izvini. Kroz itanje pria i igranje uloga uenici se ue da se pruanjem i prihvatanjem izvinjenja moe izbei da nesporazumi prerastu u sukobe. - Posredovanje. Uenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju steena znanja u jednoj situaciji simulirane svae meu drugovima.

Nasilje i mir (6)

- Nasilje u naoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz tampe, TV emisija, filmova) uenici uoavaju razliite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiu svest da nasilje postoji u svim sferama drutva i da u svesti veine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. - Vrnjako nasilje. Kroz analizu razliitih situacija uenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja meu vrnjacima, oseanje line odgovornosti i spremnost na pruanje pomoi rtvi nasilja. - Nasilje u koli. Kroz analizu tipinih sluajeva iz svakodnevnog ivota u koli (verbalna agresija uenika, omalovaavanje uenika...) uenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i rtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u koli. - Postizanje mira. Na osnovu analize miljenja naunika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "), misli o miru mislilaca iz razliitih

19

kultura i prikaza likova nekih od dosadanjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, uenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za ouvanje i postizanje mira.

Zavrni as: ta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: uenici sami procenjuju koja do sada steena znanja i vetine smatraju korisnim i upotrebljivim van uionice.

20

GRAANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje kole (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

Cilj i zadaci: Opti cilj predmeta je da uenici srednjih kola steknu saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj linosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci nastave predmeta su:

- da uenici razumeju prirodu i nain uspostavljanja drutvenih, etikih i pravnih normi i pravila i njihovu vanost za zajedni-ki ivot;

- da se uenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim meunarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima

- da uenici naue vrste prava i razumeju odnose meu pravima i uzajamnost prava i odgovornosti;

- da se kod uenika razvije osetljivost za krenje prava, spremnost za zatitu sopstvenih i prava drugih i naue tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta;

- da se uenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u ivotu kole;

- da se uenici obue tehnikama grupnog rada i grupnog odlui-vanja;

- da kod uenika razvija sposobnost kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja;

- da se uenici obue efikasnom planiranju zajednikih akcija i projekata

- da se izborom sadraja i ukupnim nainom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

SADRAJI PROGRAMA

21

Uvodni as. Upoznavanje sa sadrajem predmeta i nainom rada.

Prava i odgovornosti (16)

Ova tematska celina uvodi uenike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode zatiti i ostvarivanju prava. 1. Osnovni pojmovi (5)

- Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazinih ljudskih potreba od elja i prohteva uenici se uvode u pojam prava. - Prava i pravila u uionici Kroz definisanje prava, duno-sti i pravila za rad u uionici, uenici dolaze do uvida u njihovu meusobnu povezanost i razvijaju oseaj "vlasnitva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. - Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima, uenici se upoznaju sa sutinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. - Meunarodni dokumenti o zatiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta... Uenici se upoznaju sa istorijatom nastanka, prirodom i sadrajem meunarodnih dokumenata koji se tiu ljudskih i prava deteta. - Prava i vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora, hijerarhije i poreenja ponuenih vrednosti, uenici stiu uvid u vezu izmeu prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihvaenim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava.

2. Vrste prava i odnosi meu pravima (5)

- Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije, uenici se upoznaju sa sadrajem Konvencije i vrstama prava. - Odnosi meu pravima. Uenici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja meusobne povezanosti i nedeljivosti prava. - Sukob prava. Na primeru dovravanja zapoetih stripova uenici stiu uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za

22

ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no pronai konstruktivna reenja. - Deja i ljudska prava . Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i poreenje sa pravima deteta.

Zadaci za vebanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava tampi. Uenici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (roake, prijatelje, druge uenike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istrauju da li je i na koji nain tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj tampi i prikazuju svoje nalaze na asu. 3. Prava i odgovornosti (4)

- Odgovornosti odraslih 1. i 2. Razmatrajui uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava uenici stiu uvid u odnos izmeu prava i odgovornosti. U nastavku rada na ovoj temi, uenici se upoznaju sa dravnim i munarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zatite prava deteta. - Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta uenici razvijaju svest o linoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i potovanja tuih prava.

Zadaci za vebanje: Prava i pravila u uionici 2. Na osnovu steenih znanja i uvida uenici ponovo razmatraju, dopunjuju i prerauju "pravila u uionici", koja su izradili na prvom asu sa tom temom. 4. Krenje i zatita prava (2)

- Krenje prava deteta. Analizom zadatih pria uenici se pod-stiu da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije krenja prava deteta. - Zatita prava deteta. Polazei od zadatih konkretnih situa-cija krenja pojedinih prava, uenici iznalaze i razmatraju naine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa slubama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zati-ti/odbrani svojih prava.

Planiranje i izvoenje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podstie uenike na aktivno uee u ivotu kole i zajednice i omoguava sistematizaciju i praktinu primenu nauenog u ovom predmetu. Uenici identifikuju probleme vezane za deja prava u koli i sredini, izrauju plan akcije kojom bi te

23

probleme mogli da reavaju i izvode akciju u koli ili lokalnoj sredini:

- Sagledavanje promena. Razmatrajui razliite mogue tokove budunosti, uenici analiziraju od ega sve zavise budui dogaaji, kakva je uloga svakog pojedinca u sledu drutvenih dogaaja, osveuju linu odgovornost i preispituju spremnost da se angauju u reavanju problema dece i mladih. - Participacija u koli 1. i 2. Uenici razmatraju i diskutuju razliite sfere kolskog ivota i rada u kojima smatraju da bi trebalo da uestvuju u odluivanju i one u kojima su spremni da aktivno uestvuju i dele odgovornost. - Izbor problema 1. i 2. Radei u manjim grupama, uenici prvo identifikuju probleme mladih/uenika u svojoj sredini (koli ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovita prava koja su prekrena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vri se izbor onih problema za dalji rad, na ijem reavanju uenici realno mogu neto da urade. - Kako reiti problem 1. i 2. Uenici se upoznaju sa razliitim vrstama akcija u prilog zatite i ostvarivanja prava, razmatraju i vre izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi reenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. - Izrada plana akcije 1. i 2. Uz pomo pisane instrukcije o tome ta sve dobar plan akcije treba da sadri, uenici izrauju grupne planove za svoje akcije. - Analiza moguih efekata akcije. Uenici razmatraju mogue efekte planiranih akcija na razliite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. - Prikaz i analiza grupnih radova. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedniki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Takoe osveuju kakva je njihova uloga u akciji i, analizirajui planove akcija, ponavljaju saznanja problematike predmeta graansko vaspitanje I i II. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvoenju akcije. - Planiranje i izvoenje akcije akcija po izboru uenika. Ovaj deo programa uenici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlazei iz uionice. Polazei od analiza akcija, uenici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u

24

korist dejih prava u koli ili sredini ili planiraju nove akcije. Nastavnik je uesnik kao deo tima i-ili konsultant.

Analiza i evaluacija. Zavrni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

25

LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su, pre svega, prava prirodnog, moralnog porekla, to znai da su da postoje nezavisno od toga da li ih je drava u kojoj ovek ivi priznala i propisala. Ona se jednako priznaju svim ljudskim biima, bez obzira na njihovo poreklo, pol, veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. U idealnoj situaciji, ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima drave. Ako bi samo od drave, odnosno njenih organa, zavisilo koja e ljudska prava biti priznata, onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Zato obaveznost potovanja ljudskih prava proizilazi za svaku dravu iz unutranjeg prava, ali i iz meunarodnog prava koje je iznad drava . Danas vie ni jedna drava ne moe da tvrdi da su ljudska prava u njenoj iskljuivoj nadlenosti, te da moe da iz prizna, ne prizna ili kri. Neka ljudska prava koja su priznata meunarodnim ugovorima, kao, na primer, pravo na ivot, pravo na slobodno izraavanje, pravo na pravino suenje, obavezuju ak i drave koje nisu ratifikovale te ugovore. Najvei broj ljudskih prava usmeren je prema dravi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. Drava ima obavezu da se uzdrava od krenja ljudskih prava, da sprei i kanjava krenje prava a takoe i da stvori uslove za njihovo uivanje. Dakle, da bi se bolje razumelo ta su ljudska prava, trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno, najvanije ljudsko pravo. Pre svega, postoje objektivna i subjektivna prava. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac, na nacionalnom ili meunarodnom nivou i to su razni zakoni, uredbe, odluke ili neke meunarodne konvencije. Subjektivna prava imaju subjekti prava, odnosno fizika i pravna lica. Na jezik ne razlikuje ove pojmove ali, na primer, objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights.

1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi, Vojin; Paunovi, Milan; eri, Vladimir: LJudska prava, Beogradski Centar za ljudska prava, Beograd, 1997. Ovaj uxbenik je posluio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta.

26

Subjektivna prava poivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razliita od drave do drave ( na primer, razna prava koja proizilaze iz braka, iz posedovanja imovine, iz statusa itd.). Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. Potiu od zakonodavca jedne drave i zavise od njegove volje. U civilizovanoj dravi nije doz-voljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima, to znai, potuje se naelo pravne sigurnosti. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bie ne duguje dravi i njenoj volji, ve ih ima samim tim to je ljudsko bie. LJudska prava imaju moralno poreklo, dakle jaa su od volje drave, posebno u situacijama kada se postojei zakoni kre, ne primenjuju ili ne postoje. Danas, zahvaljujui razvoju meunarodnog i nacionalnih prava, postoji katalog ljudskih prava, to se takoe odnosi i na prava deteta. Znai, znamo da su pravo na ivot ili pravo na udruivanje ili izraavanje miljenja ljudska prava; ak i kada (ako) tako nije utvreno domaim zakonom, ljudsko pravo postoji a drava koja ga ne priznaje svom graaninu moe da snosi posledice. Najzad, nije sve to je lepo, poeljno, ispravno i pravino samo po sebi pravo. Jedno je neto priznavati kao vrednost kojoj treba teiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Postoje poeljna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi tee ali se ne sme pasti u zamku nemogunosti razlikovanja elja od prava, te teiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam, pravo na odlazak kod frizera, itd). Na ovaj nain se doprinosi obezvreivanju postojeeg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. Razvoj ljudskih prava

LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doivela procvat i potpuno meunarodno priznanje. Naalost, u mnogim dravama jo uvek se sistematski kre i ljudska i prava deteta. Obino se kao prvi znaajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. godine. Ovaj dokument je znaajan jer njime jedan srednjevekovni monarh, kralj Don, priznaje izvesne privilegije niima od sebe. Znaajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovnitva. Meutim, ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima, bez razlike. Slino je sa Duanovim zakonikom od 1349. godine, u kome se

27

ograniava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. Takva ogranienja ne ukljuuju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. Kasnije, engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. godine, predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. Ipak, ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su amerika Deklaracija nezavisnosti od 1776. i francuska Deklaracija prava oveka i graanina od 1789. godine. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne drave 1791. godine, kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. U decenijama koje su sledile, mnoge drave su prolazile slian proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. Poelo je i zakljuivanje meunarodnih ugovora kojima su se titila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici, pre svega) a i osnivanje meunarodnih organizacija koje su usvajale meunarodne dokumente o ljudskim pravima. Tek nakon Drugog svetskog rata, posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacistikim i faistikim dravama, voene razlozima humanosti, drave proklamuju kao svoj osnovni cilj (lan 1. Povelje Ujedinjenih nacija) unapreivanje i podsticanje ljudskih prava. Prvi poseban meunarodni dokument o ljudskim pravima Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojila je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija 1948. godine.

- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj meunarodni dokument proglaava kao svoj cilj: Opti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije. Iako, formalno gledano, pravno neobavezujueg karaktera, ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ureuju pitanja zatite ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je, kako je neki autori nazivaju, prvi opti katalog ljudskih prava u istoriji, u kome su proklamovani i definisani sadraji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu, bez diskriminacije.

28

- Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih meunarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. godine usvojeni su Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, prva dva meunarodna ugovora koji obavezuju drave koje ih ratifikuju i sadre opiran spisak ljudskih prava. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. LJudska prava definisana u paktovima posluila su kao osnova za razradu drugim meunarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti, irom sveta.

- Drugi meunarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su znaajne konvencije Meunarodne organizacije rada, koje se bave pravima koja su vezana za rad, zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama, Konvencija protiv muenja i svih drugih okrutnih, neovenih i poniavajuih postupaka ili kanjavanja, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju, Konvencija o pravima deteta i mnoge druge.

I pored brojnih postojeih meunarodnih ugovora i nacion-alnih zakona, razvoj ljudskih prava nije okonan. Ust-vari, re je o dinaminoj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Zato se pojavljuju i pojavljivae se (doda-vati uz postojei katalog) nova ljudska prava. Vano je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. S tim u vezi, vano je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se raz-vijaju na raun drugih niti da se stavljaju u hijerarhi-jski odnos. LJudska prava su nedeljiva.

29

Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima, normativno su uobliena prava deteta i univerzalno prihvaena. Prava deteta su priznata i u dravama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutranjem pravu drava. I pored toga, u teoriji ali i praksi, teza da deca imaju prava i dalje nailazi na oprene rekcije. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi poriu prava deteta. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa, pre svega u okviru porodice. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta, moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. Sa promenom poimanja detinjstva, menja se i odnos prema detetu, odnosno uvodi se pojam prava deteta. Sve do skoro, ak i kada se govorilo o detetu, tema je uvek bila smetana u kontekst porodice, a sa zatitnikih pozicija. Dete je, sa stanovita ljudskih prava, bilo zatieno u okviru postojeih sistema prava i prakse, kako na unutranjem, tako i na meunarodnom planu. Iako je jo pre stotinak godina uoena i iskazana potreba da se dete zatiti putem posebnih propisa, ukljuujui i meunarodne konvencije, duh usvojenih normi je odraavo shvatanje o detetu kao slabom, nejakom i nezrelom ljudskom biu, kome su potrebni posebna zatita i nega, to samo odrasli mogu da obezbede, na nain koji oni procene kao najbolji. Tek posle drugog svetskog rata poinje da se uobliava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. godine, ustanovljen je katalog prava a njen sadraj odraava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega tiu i u njima uestvuje aktivno, izraavajui svoje miljenje. Pravo deteta da izrazi miljenje se ustanovljava kao jedan od najvanijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraeno miljenje saslua i uvai, uzdie se sa nivoa dobre volje do norme meunarodnog prava.

2 O pravima deteta najbolje je itati u: Vukovi ahovi, Nevena: Prava deteta i meunarodno pravo, Jugoslovenski centar za prava de-teta, Beograd 2000. i u: Vukovi ahovi, Nevena (ur.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd, 2001. Navedene knjige posluile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta.

30

Ve smo videli da su prava deteta jo relativno skoro, uglavnom postojala u sferi morala, na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav, panja, briga i usmeravanje deteta. Meutim, osim u tragovima, teko da bi se, do pre dvadesetak godina, moglo nai neko teorijsko uporite za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. Priznati detetu pravo da tui sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja, pravo da se udrui radi ostvarivanja nekog cilja, pravo da javno izraava svoje miljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji, bilo je ravno besmislici. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da uestvuje u utvrivanju svog najboljeg interesa. Dobrobit i zatita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Ipak, do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija, stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivistike faze u oblasti prava deteta, oliene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava, nali su uporite u liberalno orijentisanim teorijama, iji su predstavnici bili, pre svega, psiholozi. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava, zasnovali su na istraivanju razvojnih mogunosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu, odnosno odrasloj osobi. Rezultati tih razmiljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bie koje ima pravo na jednakost, pre svega, a da to pravo moe da ostvari aktivnim ueem u ivotu. Znai, dete se vie ne posmatra kao pasivno bie, kao objekat zatite ve kao lice koje moe da ima autonomiju, u zavisnosti od razvojnih mogunosti. Otar odgovor na ovakva shvatanja doao je, pre svega, kao posledica straha od mogue ugroenosti u porodinoj sferi. Svako osnaivanje deteta budi strah od naruavanja autoriteta odrasle osobe, a pre svega roditelja. Meutim, nije li tako poeo i proces priznavanja prava ena? Strah pater familias-a i strah drutva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava enama na jednakost. Ekonomska emancipacija ena, koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. Postojeim normama o pravima deteta se drave obavezuju da sprovode odredbe ovog meunarodnnog ugovora esto mimo obiaja i morala drutva. Konvencija ima za cilj da, pre svega, menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bia. Tim pre, za uenje je injenica da je 191(od 193) drava ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Da li su stvarno spremne da

31

obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bia i kao pripadnika grupe nedovrenih ljudi. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca, ono moe da trpi ogranienja. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom znaila njihovu pravnu i faktiku negaciju. Kako ljudska prava, tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odreenim uslovima mogu biti ograniena ili ukinuta. Na primer, pravo deteta na mirno okupljanje i udruivanje moe biti ogranieno potrebom drave da odrava javni red i mir. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je, kao to je ranije napomenuto, usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. godine. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa, koji je poeo pola stolea pre nego ro je predlog za sastavljanje ovog meunarodnog instumenta o pravima deteta zvanino podnet 1979. godine. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji meunarodnog prava ljudskih prava. Konvencija predstavlja znaajno dostugnue u pogledu razvoja i jaanja meunarodnog prava u oblasti prava deteta. U ovom dokumentu su, na jednom mestu, obuhvaena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi, to je novina u meunarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Zahvaljujui tome, Konvencija je postala najvaniji meunarodni ugovor o pravima deteta, a svi drugi meunarodni ugovori o ljudskim pravima, ije pojedine odredbe su posveene pravima deteta, su subsidijarni oslonac. ak i kada se, zahvaljujui boljim nadzornim mehanizmima, zatita trai preko ugovora kao to su Pakt o graanskim i politikim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima, na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili, pak, Komitet za ljudska prava. Jednom reju, Konvencija je postala najvii autoritet u oblasti meunarodnog prava deteta. U mnogo emu, Konvencija je meunarodni ugovor koji ima drukiji ivot od drugih meunarodnih konvencija o ljudskim pravima:

32

- U tom dokumentu se, pre svega, po prvi put utvruje iniverzalno prihvaena definicija raznih osnovnih prava deteta.

- Zatim, Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najvie ratifikacija. Do 1. januara 1999. godine, 191 vlada je ratifikovala Konvenciju, jedna (SAD) je samo potpisala, a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala.3

- Konvencija je prvi meunarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politika i graanska.

- Konvencija je, dalje, inventivan dokument zato to priznaje nova i izazovna ljudska prava, kao to su, na primer, pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja po svim pitanjima koja se tiu deteta, ili, pravo deteta rtve bilo kog oblika zlostavljanja, zloupotrebe ili eksploatacije na fiziki i psihiki oporavak i reintegraciju.

- Konvencija je prvi meunarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta.

- Najzad, Konvencija je moan instrument za delovanje u oblasti prava deteta. I na meunarodnim i na nacionalnom planu, ovaj ugovor prestavlja okvir za unapreenje i ostvarivanje prava deteta.

Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. Preambula podsea na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odreenih, relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. Ona potvruje da je deci, usled njihove osetljivosti, potrebna posebna zatita i briga a u tome istie primarnu ulogu porodice. U preambuli se reafirmiu neophodnost pravne i druge zatite deteta, pre i posle roenja, vanost potovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete potie i vitalna uloga meunarodne saradnje u zatiti prava deteta. Prvi deo Konvencije sadri katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zakljuno s 1996. godinom) sledei: Pakt o graanskim i politikim pravima 134 ratifikacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima - 134, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskrimi-nacije 147, Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih i poniavajuih kazni i postupaka 98, Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema enama 153.

33

ugovornicama nalae preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i potovanje najviih standarda u ovoj oblasti, kako na meunarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadri odredbe kojim se dalje razrauju obaveze strana ugovornica i ureuju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela Komiteta za prava deteta. Odredbe iz treeg dela Konvencije reguliu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog meunarodnog ugovora. Obaveze drava Prava u Konvenciji predstavljaju vie od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su drave spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifi-kaciijom, (skoro) sve drave sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odred-bom Konvencije (lan 4) kojom se nalae da drave pre-duzmu sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovom meunarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifik-ovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj meu-narodni ugovor postao sastavni deo naeg pravnog poretka. Time se naa drava obavezala da e ugraditi u zakono-davstvo i potovati sva prava deteta sadrana u Konven-ciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj dravi (pa i naoj) imaju:

- nadlena ministarstva sa svojim slubama i pravosudni prgani

- posebna ministarstva ili dravne agencije za decu (jo nema kod nas)

- ombudsman za ljudska prava /prava deteta (jo nema kod nas)

- kole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice)

- nevladine organizacije

- verske zajednice

- sredstva javnog informisanja

- komercijalni sektor

34

- pojedinci Drava i njeni organi imaju obavezu da omogue ost-varivanje Konvencije ali isto tako i svi mi moemo da do-prinesemo da se prava deteta uivaju na najboljem moguem nivou.

35

RADIONIARSKI PRISTUP Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, meutim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crtei, sheme, liste, zakljuci), ali koji su samo u slubi samog procesa i naina rada i predstavljaju kljunu dobit za same uesnike. Radionice se meusobno razlikuju po svom sadraju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Najee i najjasnije grupisanje radionica vri se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odraava sutinu i na najbolji mogui nain nas uvodi u predmet naeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica:

1. Kreativne radionice iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog miljenja i izraavanja (podsticanje viestrukog, slobodnog i lino obojenog traganja za reenjem). To su, na primer, dramske, pesnike, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice iji je osnovni cilj sticanje saznanja u irokom smislu rei. U okviru ove grupe razlikujemo:

- Preventivne radionice koje su ''psiholoke'' u pravom smislu rei, usmerene na razvoj linosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato to im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.);

- Kognitivne radionice kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i vetina, a takoe i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije uenja, rasuivanja i sl.).

Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih vetina (razreavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

36

Bez obzira na to koliko i kako se radionice meusobno razlikuju, one ipak imaju i neke svoje zajednike karakteristike (principe, strukturu, oblik rada). Preporuljiv broj uesnika jedne radionice kree se izmeu 15 i 25. Radionica kao oblik uenja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja, jasno je da se tu radi zapravo o uenju. U zavisnosti od konkretnog cilja, odnosno scenarija, u radionicama mogu da se kombinuju razliiti oblici uenja. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motoriku aktivnost uesnika tokom rada), u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog uenja. Kada govorimo o toj vrsti uenja, ne mislimo samo na uspostavljanje veza izmeu uzroka i posledica, ve i na uobliavanje linog doivljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadraja. To uobliavanje linog iskustva se vri kroz razmenu s drugim uesnicima i voditeljem grupe, tako da govorimo i o kooperativnom uenju. U radionicama se susreemo i sa uenjem po modelu, jer su uesnici u prilici da posmatraju ostale uesnike (ali i voditelja) u razliitim situacijama i ulogama, i na takav nain se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponaanja. Radioniarske aktivnosti najee predstavljaju i reavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni, emocionalni ili socijalni), pri emu se kombinuje konvergentno (uenje eljenog reenja) i divergentnog uenja (podsticanje na traganje za razliitim nainima - putevima dolaska do reenja). Jedna radionica, koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna, centralna i zavrna), obino traje jedan i po do dva sata. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog kolskog asa. Osnovni principi radioniarskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan scenario, od ijeg kvaliteta, u velikoj meri, zavisi njen uspeh. Sutinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko jedne teme. Jednu strukturiranu aktivnost, najee oblikuje vie konkretnih zahteva koji se meusobno objedinjuju.

37

Na primer, nakon kraeg uvodnog izlaganja koje otvara temu, uesnicima se upuuje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. Kada su se uesnici podelili u grupe, voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upuuje zahtev: ''proitajte paljivo tekst, razmislite i prodiskutujte to vie reenja kojima biste mogli reiti tu situaciju''. Uesnicima se saoptava vreme koje je predvieno za to, a po isteku vremena, sledi novi zahtev: ''izaberite jedno reenje koje je, po vaem miljenju, najbolje i predstavnik grupe koga izaberete, predstavie ga ostalim uesnicima''. Nakon predvienog vremena, sledi razmena i diskusija. Manje ili vie tako (ili slino) strukturiranih aktivnosti ine scenario jedne radionice. Dobar scenario podstie kooperaciju, a ne takmienje i diskriminaciju. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza:

a) Izazivanje i uobliavanje linog doivljaja to u kontekstu kogni-tivnih radionica znai proivljavanje novog sadraja kroz vlastito iskustvo.

Na primer, ''pokuajte da se setite to vie situacija kada je vama lino bilo vano da vae miljenje bude sasluano''. Dakle, zahtevom neposredno izazivamo doivljaj koji uobliavamo kroz rei, pri emu moemo koristiti i neke druge simbolike forme (crte, pokret);

b) Razmena sledi nakon uobliavanja i ima funkciju obogaivanja vlastitog iskustva, a moe da se odvija u paru, u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi).

Na primer, ''iznesite to meusobno lanovima svoje grupe'';

v) Obrada je poslednja faza u kojoj se razmenjen i obogaen doivljaj pretvara u saznanje. Uloga voditelja je ovde naroito znaajna jer on smisleno povezuje sve to se dogodilo tokom rada, saima, uoptava i ''vraa'' to uesnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar).

Radioniarske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno naznaiti koji su oblici grupnog rada, tj. tehnika predvieni. Najee primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim poinje i zavrava svaka radionica. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje, po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor.

38

Najee se primenjuju sledei oblici:

- Razgovor u krug strukturirana razmena u kojoj uesnici govore po redu sedenja;

- Grupna diskusija manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo vano obezbediti da to vei broj uesnika bude ukljuen, da se meusobno sluaju i da se ne skree sa osnovne teme;

- Mozgalica je najkreativniji oblik razmene u kojoj uesnici slobodno asociraju na zadatu temu. Voditelj podstie na iznoenje to vie deja koje belei na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinamina i esto buna tehnika koja po pravilu, kako predvieno vreme odmie, rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadrajima. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga to je produkovano.

1. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zato?) koja razvijaju komunikaciju; 2. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na miljenja uesnika i obezbediti da sva razliita iskustva budu jednako prihvaena (''U redu'', ''Dobro''); 3. Potrebno je podsticati nove ideje i drugaija miljenja (''Ima li neko drugaije miljenje?'', ''Da li neko eli jo neto da doda?''). Simultana individualna aktivnost nakon konkretnog zahteva, koji moe biti usmeren na unutranje angaovanje (priseanje, razmiljanje o neemu i sl.), ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta, npr. crte), svi uesnici su angaovani, ali svako za sebe. Savet

- Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove!

- Istai da u radionici nema vrednovanja tanih i pogrenih reenja!

Rad u parovima ili malim grupama najei je nain kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je poeljno, a nekada nije, da se lanovi male grupe meusobno dobro poznaju, to e zavisiti od sadraja same aktivnosti. Savet

- Voditi rauna da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu!

- Najoptimalniji rad se obezbeuje kada mala grupa ima tri-pet lanova!

39

Igranje uloga tehnika koja omoguava sagledavanje situacije iz druge perspektive, Uesnici ''odigravaju'' razliite uloge i situacije i na takav nain usvajaju nove vetine. Savet

- Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za uesnike, jer je njihov efekat tada bolji!

Uvodne i zavrne igre mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica, to se naroito odnosi na zavrne igre. NJima se zaokruuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. Uvodne igre ''otvaraju'' sadraj, odnosno uvode u doivljaj koji je predmet radionice. Savet

- Prilikom izbora igara voditi rauna o uzrastu uesnika!

- Iako to nije predvieno scenarijem, neku od igara moemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost uesnika. U takvim situacijama, igre ''bude'' i podiu raspolo-enje.

Radioniarska pravila U svakom grupnom radu nuna su pravila jer obezbeuju stabilnost. Karakteristika radioniarskih pravila je da ona nisu nepromenljiva, ali isto tako i, kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu, moraju biti potovana. Pravila se uvode na poetku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. Voditelj i uesnici se pozivaju na njih uvek kada se prekre. Osim osnovnih pravila, s kojima voditelj upoznaje uesnike, mogu se uvesti i dodatna pravila, u zavisnosti od ciljeva i sadraja svake konkretne radionice.

1. Svi uestvuju, nema posmatraa, mada svako ima pravo da zadri za sebe neki svoj doivljaj (pravilo ''dalje''); 2. Svi uesnici imaju jednaku ansu da budu sasluani, a dok jedan od uesnika govori, ostali ga ne ometaju; 3. Svako miljenje je dragoceno, bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. Vano je samo da bude izreeno na nain koji ne vrea druge; 4. Na poetku radionice uesnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama, to je preduslov njihove

40

ravnopravnosti. Svi se obraaju svima i svi se vide.

41

EVALUACIJA Uvoenje jednog novog programa/nastavnog predmeta, metoda ili naina rada u postojei sistem obrazovanja (kolu), uvek pokree niz pitanja na koja tek briljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraivanja mogu da daju pouzdane odgovore. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvoenje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje eljenog cilja (na primer, jaanje vaspitne funkcije kole, zadovoljavanje potreba uenika i sl. ) - evaluacija strategije; zatim, da li je sam ponueni program "dobar": dovoljno razraen, primenljiv u praksi...- evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postiu eljeni ciljevi - evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav, novi predmet, nije da odgovore na sva ova pitanja, iako ih i oni sami sebi postavljaju. Za to je potrebno, planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraivanje. Uloga onih koji neposredno uestvuju u praksi, pre svega nastavnika ali i uenika, u takvoj sistematskoj evaluaciji je nuna i dragocena. Praenje, opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki, ma kako razraen program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilagoavanja), ne moemo da znamo ta je proizvelo utvrene efekte. Nastavnici, takoe imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na uenike ali i na njih same, i to kako one koji su planirani ciljevima programa, tako i one neplanirane pa ak i neeljene efekte. Pored toga to prua neophodan materijal za evaluaciju celog programa graanskog vaspitanja, evaluacija primene programa moe da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvoenju nastave ali i da im prui mogunost za sopstveni struni razvoj i usavravanje. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvoenju te evaluacije. Evaluacija radionica i njihovih efekata

42

Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica, na primer, biemo u mogunosti da ustanovimo:

- u kojoj meri su se radionice odvijale na oekivani nain - EVALUACIJA PROCESA, i

- kakvi su njihovi efekti u poreenju s postavljenjim ciljevima - EVALUACIJA EFEKATA.

Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i voenju radionica, evaluacija je neophodna. Ona je naroito korisna za one voditelje koji su na poetku svoje "radioniarske karijere", bez obzira da li govorimo o praenju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. Kao to je u prethodnom tekstu reeno, svaka radionica ima unapred osmiljen i definisan scenario. To, meutim, ne znai da on nije podloan izmenama, ukoliko se pokae kao nedovoljno dobar. S druge strane, i neka provereno dobra radionica, ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razliitih uesnika. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opie sam proces izvoenja aktivnosti, kao i da ga uporedi sa predvienim planom. Voditelj radionice, dakle, posmatra ta se zaista deavalo, odnosno ta je dovelo do efekata, bilo da su oni dobri ili loi. Osim to sami prikupljaju podatke o procesu izvoenja aktivnosti, jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih uesnika. Najbolji nain prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice piu beleke (vidi prilog - dnevnik rada voditelja). To moe izgledati kao dodatno i nepotrebno optereenje, ali kada se beleenje ustanovi kao stalna navika, bie koristan izvor informacija. ak i one podatke (kao npr. broj uesnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim, ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeleiti, ne treba ispustiti. Na ta treba obratiti panju:

- Evidencija o uesnicima. Osim toga to beleimo broj uesnika i njihovu aktivnost, treba da obratimo panju i na to ko odustaje. Na takav nain emo saznati ko je vie ili manje zainteresovan za ovakav nain rada, odnosno, za sadraje kojima se bavimo.

43

- Odstupanja od predvienog programa, odnosno scenarija radionice - ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar (ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav), na praktinom nivou moe se desiti da doe do potekoa. Na primer, predvieno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno, zahtevi postavljeni pred uenike su bili preobimni i sl. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u na rad.

- Reakcije uesnika na pojedine aktivnosti - relativno su lako vidljiva ponaanja koja odraavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Ukoliko ustanovimo na primer, da je aktivnost uesnika opala, da se vrpolje i da nisu koncentrisani, treba to da zabeleimo. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom, to moe biti i posledica sadraja koji dovoljno ne motivie uesnike.

- Atmosfera u grupi - esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspenosti neke radionice.

Pored posmatranja, evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih uesnika. Osim najjednostavnije mogunosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno, kroz razgovor ili pismeno, odgovarajui na upitnik) preporuuju se i neke druge forme koje sarde i karakteristike igre. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne, i osim to nam daju korisne podatke, pozitivno utiu i na raspoloenje uesnika i optu atmosferu u grupi. Na primer, od uesnika se moe traiti da odreenim simbolima (crteom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazloe; na velikom listu papira moe se nacrtati linija na kojoj uesnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnou i slino. Evaluacija efekata Svrha svake radionice, dela programa ili celog programa predmeta graansko vaspitanje je, u krajnjoj liniji, da se kod uenika postignu postavljeni ciljevi. Da li su ti ciljevi ostvareni, moemo da znamo tek posle izvoenja radionica ("delovanja" programa), na osnovu ispitivanja promena kod uenika i njihovim poreenjem sa ciljevima. Utvrivanje promena (u znanju, sposobnostima, stavovima uenika) nije ni malo jednostavan zadatak. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno poetno stanje (pre

44

primene programa, izvoenja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvoenja radionice), da bi mogli da "izmerimo" promenu. Sledei zahtev je da imamo neki pouzdan nain za ispitivanje uenika i utvrivanje promene. ak i kad su u pitanju znanja, takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teko, ako ne i nemogue, napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. Konano, poseban problem je pripisivanje utvrenih promena ili pak njihovog odsustva, delovanju programa. Utvreni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao to odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da znai da se oni kasnije nee javiti. Sve ove tekoe, meutim, ne znae da od evaluacije efekata pojedinih radionica, odnosno od praenja, opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta, treba odustati. Objektivno utvrivanje (merenje) efekata moe da bude predmet spoljanje, strune evaluacije programa, koja se izvodi u vidu posebnog istraivanja, ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami uenici, i pored toga to su verovatno manje pouzdani i objektivni, veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. Nastavnikove procene efekata bie utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno, sa konkretnim primerima, a ne kao globalne ocene (na primer, "uenici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo, za razliku od opisa promenna ponaanja uenika u konkretnim situacijama: "uenici tokom asova sada ree prekidaju jedni druge, spremni su da sasluaju do kraja onoga koji govori"...). Jedan nain procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava uesnika o tome kakve efekte oni sami primeuju, odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno, da li su neto novo saznali, kako je to uticalo na njih itd. Ovakve izjave su pokazatelj promena, koje poredimo sa kriterijumima, koje izvodimo iz ciljeva radionice. Osim grupnog razgovora na kraju, koji sam po sebi moe predstavljati samostalnu zavrnu radionicu, moemo koristiti i upitnike (vidi prilog - primeri evaluacionih tehnika). Upitnik moe predstavljati i uvod u razgovor. Na takav nain voditelj dobija niz relevantnih podataka, a sami uesnici imaju mogunost da izraze svoje miljenje i da tako zaokrue svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatraa.

45

Prilog: DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Naziv radionice Prisutnost uenika Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvienog scenarija: skraivanja/produenja aktiv-nosti; izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.)

Karakteristine reakcije uenika (ne/zainteresovanost, umor, komentari u odnosu na specifinu aktivnost i sl.) Opta atmosfera (raspoloenje, komunikacija uenik-uenik i nastavnik-uenik)

46

Ostalo (zapaanja, komentari)

47

Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA

Prvi primer

1 2 3 4 5

Atmosfera je bila

Teme su bile

Nain rada je bio

Drugi primer Najvie mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Jo bih eleo/la da nauim:

Trei primer PROCEDURA:

1. traiti od uenika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela;

2. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna oseanja

vezana za radionicu/blok/program, a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna oseanja;

3. pojedinano objanjavanje crtea (u krug); 4. simbolina eliminacija negativnih oseanja traiti

od uenika da etvrti deo papira iscepaju i bace na

48

zajedniku hrpu u sredini kruga.

49

RADIONICE

50

51

OSNOVNI POJMOVI

52

53

Radionica: POTREBE I PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne uenicima da razlikuju potrebe od elja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI:

- uoavanje razlike izmeu potreba, elja i prava;

- sticanje uvida da su prava vezana za bazine potrebe;

- sticanje znanja o tome da su prava ono to svako ima pravo da ima ili da radi;

- razvijanje osetljivosti za potrebe i elje drugih lanova grupe.

Materijal za rad:

- komplet kartica Zahtevi i makaze za svaku grupu.

Prilog: - ta su to prava, za svakog uenika.

OPIS AKTIVNOSTI:

Prvi korak:

Uenici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postojee programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Doli su do zakljuka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odluili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi rauna o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da struno miljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objanjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za poetak treba paljivo da proitaju materijal.

Drugi korak:

Kada su uenici proitali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi rauna o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista

54

koju su sainili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi pod-jednako opravdani. Zato je potrebno da eliminiete 6 stavki koje po vaem miljenju nije neophodno uzeti u ob-zir.'' Eliminisane stavke uenici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica.

Trei korak:

Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vae miljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, saetu listu koju predlaete. Namera vlade je da trai od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode rauna o tim zahtevima. Meutim, realno je za oekivati da nee svi biti u mogunosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatraila od ekspertske grupe da ponude jo jednu krau listu.'' Uenici imaju zadatak da izdvoje jo 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav nain se formira konana lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu.

etvrti korak:

Predstavnici grupa saoptavaju ta su eliminisali u prvom, a ta u drugom krugu. Voditelj belei odgovore grupa.

Peti korak:

Diskusija:

- Koja stvari (kartice) ste lake eliminisali? Zato?

- Koji krug eliminacije je bio tei? Zato?

- Kako bi nazvali stvari koje ste lake odbacili? A kako one koje ste tee odbacili? (Napomena za nastavnika ako uenici imaju tekoa u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i elja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.)

- Kakva je razlika izmeu potreba i elja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje elje?

- Da li se elje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zato?

- Da li postoji razlika izmeu potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava?

Napomena: Pomoi uenicima da dou do zakljuka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

55

ono to je pravedno i ispravno da svako ima ili da moe da radi. Neka prava odnose se na slobodu da neto inimo, a neka na slobodu od nekog ugroavanja''. Na kraju radionice svaki uenik dobija primerak priloga ''ta su to prava''.

56

Materijal za rad:

Kartice: ZAHTEVI bombone

pijaa voda

televizor

roleri

besplatna zdravstvena nega

mogunost da se izrazi sopstveno miljenje

zdrava hrana

deja soba

obrazovanje

kompjuter

ist vazduh

letovanje na moru

zatita od diskriminacije

siguran krov nad glavom

odea po poslednjoj modi

zatita od nasilja i zlostavljanja

zatita od droga

sopstveni deparac

vokmen

igralita

57

Prilog:

TA SU TO PRAVA?

LJudi mogu eleti razliite stvari. Ostvarenje njihovih elja moe biti korisno za njihov razvoj, moe im doneti zadovoljstvo.. Ali, isto tako, ono ne mora uopte da utie na njihov razvoj, ne mora ga pomagati, ili mu ak moe koditi. Za razliku od toga, ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba, ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da ive i da se razvijaju.

Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. To je ono to je potrebno da svako moe da ima ili da ini da bi mogao da ivi i da se razvija kao ovek.

Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne moe se iveti bez hrane, npr.), ili pak duhovne prirode (ne moe se razvijati kao ovek bez sigurnosti, igre, obrazovanja...). Onemoguavanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i znailo bi ugroavanje prava. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zatititi oveka od neega to ga ugroava. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan, muen, eksploatisan...Takoe je pravedno da bude zatien od gladi, siromatva, bolesti, zagaenja sredine...Ova vrsta prava je zasnovana na zatiti, na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije, nasilja, ugnjetavanja i iskoriavanja.

Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omoguiti da neto ini, da obavlja one aktivnosti koje mu omoguavaju da ivi i da se razvija kao ljudsko bie. Zato je oveku neophodno obrazovanje, pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju, razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu, da misli i izraava svoje miljenje, informie se... Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela.

58

Radionica: PRAVA I PRAVILA U UIONICI4 - I CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici upoznaju sa nainom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. ZADACI:

- uvoenje uenika u grupni rad;

- uvianje meusobne povezanosti prava, obaveza i pravila;

- upoznavanje sa elementima demokratskog odluivanja (glasanjem).

Materijal:

- po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu;

- 1 poster papir ili papir A3 formata.

OPIS AKTIVNOSTI:

Prvi korak: Koristei neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3, 6 ili 9 grupa u razredu, tako da svaka grupa (ne vie od 5 lanova) nosi oznaku A, B, ili V. Svaka grupa treba da izabere jednog izvetaa. Diskusija:

- Kako ste izabrali svog izvetaa? (svaka grupa kratko daje opis postupka)

Drugi korak:

Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. Na gornjoj treini lista treba da upiu ono to smatraju da su prava svakog pojedinca (ukljuujui nastavnika) u njihovom razredu. Pojasnite da navode prava (ono to svako treba da ima ili da moe da radi) a ne elje ili prohteve. Treba zabeleiti svaki predlog i oznaiti ga brojem. Diskusija:

- Kako ste obavili zadatak?

4 : Gollob, R., Lehmann, H.,Krapf, P.: Postupci za uenje o de-mokratskom pravu graanstva, Savet Evrope, Projekat za Bosnu i Her-cegovinu, Strazbur, 2000.

59

- Da li ste svi uestvovali?

- Da li ste se dogovarali oko predloga, raspravljali...?

- Da li su svi predlozi zabeleeni?

Trei korak: Uesnici sada svoje liste sa predlozima prava u uionici daju sledeoj grupi: grupa A grupi B, grupa B grupi V a grupa V grupi A. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da nae i zabelei (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "ta moramo da ispunimo, uradimo, kako da se ponaamo da bi ta prava bila potovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude sasluan -duni smo da jedni druge sasluamo")

etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da proue sve predloge koje su dobili. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala, grupe se dogovaraju i treba da formiliu najvie 5 pravila ponaanja u njihovoj uionici, koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napiu velikim slovima na treem delu/listu papira. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju el-jeno ponaanje. Na primer: "pravo da se bude sasluan, obaveza da sasluamo jedni druge - pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE".

Peti korak:

Analiza pravila - Grupe sada zakae svoje liste na zid/tablu i izvetai grupa obrazlau liste pravila koje je njihova grupa sainila. Posle svakog izlaganja nastav-nik podstie diskusiju o predloenim pravilima: da li je dato pravilo ve predloeno ili je formulacija bolja od prethodne, ili se novo pravilo ve sadri u nekom ranije navedenom. Konana lista (koja moe biti posebno zapisana na tabli ili na neki nain oznaena na izloenim listama - na primer, podvlaenjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja meu grupama/uesnicima.

esti korak: Glasanje za pravila - Svaki uenik ima "4 bona" za gla-sanje koje moe da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj uionici. etiri pravila koja dobiju najvei broj glasova postaju PRAVILA U UIONICI.

60

Uenici mogu da ih ispiu krupnim slovima na posebnom posteru i okae na vrata ili neko drugo vidno mesto u uionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. Napomena nastavniku: Cela aktivnost moe biti postavljena tako da se prava, obaveze i pravila odnose samo na asove graanskog vaspitanja. U oba sluaja potrebno je tokom sledeih asova podseati uenike da se pridravaju pra-vila koja su sami usvojili i sauvati sve materijale za vebu: "Prava i pravila u uionici", na kojoj oni ponovo razmatraju,poto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta, dopunjuju i prerauju prava, obaveze i pravila u uionici.

61

Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne uenicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. ZADACI:

- upoznavanje sa sutinom ugovora kao saglasnosti volja;

- sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza;

- sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta.

Materijal za rad:

- papiri i olovke za svakog uenika;

- jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu.

Prilozi: - ''Konvencija o pravima deteta osnovne informacije'' za svakog uenika;

- ''Ugovori i zakoni osnovne informacije'' za nastavnika.

OPIS AKTIVNOSTI:

Prvi korak:

Uenici su podeljeni u manje grupe. Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. Zadatak im je da paljivo proitaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odreena situacija. Ukoliko je pot-rebno, nastavnik moe detaljnije prokomentaristi pojedi-nane elemente ugovora.

Drugi korak:

Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su za-jedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Po potrebi, nastavnik moe usmeravati diskusiju pitanjima kao to su: ''ta ovakav ugovor znai za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?'', ''Kako su se odluivali za odreena reenja?'', i slino.

Napomena:

62

Poto je broj grupa vei od broja zadanih primera, vano je podstai uenike da obrate panju na to da li su za istu situaciju ponuena razliita reenja.

Trei korak:

Po zavretku slobodne diskusije, nastavnik usmerava razgovor sledeim pitanjima:

- ta znai obavezati se?

- ta je UGOVOR? Ko moe da zakljui ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost

volja izmeu strana ugovornica; vai za one koji su usaglasili svoju volju oko odreenih prava i obaveza.)

- Da li drave meusobno mogu da sklapaju ugovore?

(Odgovor za voditelja: da. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. NJima se reguliu pojedini ugovorni odnosi meu dravama potpisnicama. Npr. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko dravnih granica.)

- ta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definiu odreena pravila ponaanja; skup pravnih normi.)

- Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: drava, odnosno parlament na predlog vlade.)

- Koje sve oblasti mogu da se reguliu zakonom?

- Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu?

etvrti korak: Nadovezujui se na zavrnu diskusiju nastavnik upoznaje uenike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. Na poetku je vano istai da je Konvencija o pravima deteta meunarodni ugovor jer se njime takoe reguliu neka prava i obaveze. Kada jedna drava pristupi ovakvom ugovoru (tj. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e potovati obaveze koje iz njega proistiu (da e primenjivati Konvenciju) i na taj nain meunarodni ugovor dobija snagu zakona. Koristei tekst iz uvoda ovog Vodia nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije, masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru; ta ona sadri (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta, odnosno neku vrstu 'uputstva'), i na kraju naglaava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora to znai da ima obavezu primene). U zavisnosti

63

od stepena zainteresovanosti uenika nastavnik procenjuje koliko e detaljno ii u objanjavanje pojedinih oblasti. Na kraju svi uenici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta osnovne informacije''.

Napomena: Zavrnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao meunarodni ugovor i obaveze koje prostiu iz ugovornog odnosa. Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obraena u sledeoj radionici.

Predlog za dalji rad: Uenici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvia kako se treba ponaati prema deci i mladima. Na poetku sledeeg asa posteri se istiu na neko vidljivo mesto u uionici.

64

Materijal za rad:

Lista: ELEMENTI UGOVORA

1. primer

Danijel nema bicikl, a leto je. Marija ima bicikl, ali ga nee koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja ivi na planini. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu, ali eli da zakljue ugovor o zajmu. Ugovor treba da sadri sledee elemente:

- KO ga zakljuuje (imena lica),

- TA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa),

- VREDNOST ugovora (mogunost naknade),

- ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje),

- panja prema predmetu (odnos brige, uvanje predmeta),

- ta u sluaju neispunjenja obaveza (prekid, nadoknada).

2. primer Petoro drugova i drugarica ele novu drutvenu igru (Monopol, Riziko ili neto slino). Meutim, igra je skupa i oni odlue da podele trokove, tj. da zajedniki kupe igru i posle je zajedniki koriste. ele da o tome zakljue ugovor koji treba da sadri sledee elemente:

- KO ga zakljuuje (imena lica),

- TA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa),

- VREDNOST ugovora (iznos, raspodela),

- ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje),

- panja prema predmetu (odnos brige, uvanje predmeta),

- ta u sluaju neispunjenja obaveza (prekid, nadoknada).

65

Prilog:

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA osnovne informacije Da bi regulisali meuljudske odnose, ljudi usvajaju do-kumente ija primena obezbeuje zatitu pojedinaca i grupa i potovanje njihovih prava. Osnovna ljudska prava obuhvaena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pra-vima, koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. Vre-menom je uoeno da potrebe deteta, kao specifinog ljud-kog bia, zahtevaju posebnu panju, da deca imaju pravo na posebna prava. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta:

- 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima,

- 1959. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta,

- 1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta,

- 1990. godine Konvencija stupila na snagu, poto ju je potpisalo 20 zemalja (ukljuujui i SFRJ),

- 1999. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta.

Status SR Jugoslavije

- 1990. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju,

- 1992. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu meunarodnih ugovora,

- 1994. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izvetaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993.,

- 1996. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. godine (i dalje),

- 1998. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izvetaj o primeni Konvencije, ali ga jo nije dostavila Komitetu za prava deteta.

DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude, budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi potuju. Ona, meutim, nema pravno dejstvo, nema snagu zakona. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi.

66

Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. Drave koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju, odnosno u tim dravama ovaj meunarodni pravni akt dobija snagu zakona.

67

Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI osnovne informacije UGOVOR svaka saglasnost volja dvaju ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se moe sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog pos