Istorija proteza

Uvod u amptacijuOsnovno:AMPUTACIJA I NJENE POSLEDICE Amputacija je onesposobljenje, koje moe pogoditi dete, odraslu osobu i starije ljude, u bilo koje vreme tokom itavog ivota. Najraniji sluajevi su kada se dete rodi sa ne potpunim ekstremitetom ili ekstremitetima. Mnogo ea pojava je kada se starijoj osobi amputira ekstremitet da bi ivot produio za nekoliko meseci ili godina. Oigledno je da su tretman i briga o detetu koje je roeno bez ekstremiteta potpuno razliiti od rada sa odraslom osobom koja je imala traumatsku amputaciju ili rada sa starijom osobom koja je imala amputaciju zbog oteenja krvotoka. Jasno je da su problemi sa amputacijom vezani za starosno doba pojedinca i da su posebno odreeni psiholokim i fizikim karakteristikama svake grupe.

Od svih fizikih faktora koji utiu na tretman i funkcionalni potencijal svih amputiraca nivo amputacije je najbitniji. Ovaj nivo se odnosi na odreenu visinu amputacije koja odreuje efektivnu duinu, snagu i pokretljivost preostalog dela ekstremiteta odnosno amputacionog patrljka. Dakle, amputacije su sistematski kategorizovane u odnosu na fiziki gubitak koji je pretrpljen. Koliina fizikih funkcija koje se potencijalno mogu povratiti amputircima donjih ekstremiteta, zavisi prvenstveno od (1) broja anatomskih zglobova koji su izgubljeni i (2) opteg fizikog stanja osobe (koje je, naravno, povezano i sa starosnom dobi). Sa poveanjem broja zglobova koji su izgubljeni (skoni zglob, koleno, kuk) mogunost povratka funkcija se drastino smanjuje. Takoe sa poveanjem broja amputiranih ekstremiteta (bilateralna, multipla), funkcionalni potencijal se jo vie smanjuje.

Potrebno je dublje shvatanje problema realnosti sa kojima se suoavaju amputirci kako bi se mogle razumeti njihve reakcije. Moramo se suoiti sa brojnim jedinstvenim fizikim, psiholokim, ekonomskim i socijalnim problemima zbog nepovratnosti i permanentnosti gubitka koji je prouzrokovan amputacijom

Fiziki problemi Funkcionalna ogranienja Mada ne postoje precizni merni instrumenti kojima bismo izmerili psihiko zadovoljstvo prouzrokovano fizikom aktivnou, sasvim je jasno da postoji uroena potreba za korienjem fizikih resursa. To se ogleda u potrebi deteta da puzi, hoda i koristi razne predmete. Spontano uee dece i odraslih u raznim fizikim aktivnostima je takoe primer ove potrebe. Mada se nemoe precizno definisati izvor elje za fizikom aktivnou, evidentno je da postoje psiholoke potrebe i zadovoljstva koja su povezana sa njom. Sa amputacijom, ova zadovoljstva su ograniena Uz zadovoljstva koja su direktan rezultat upotrebe ekstremiteta, kao to su etnja, plivanje, ili igranje, postoje i druga zadovoljstva za koja je potrebna fizika pokretljivost da bi se postigao eljeni cilj. U ovom drugom sluaju zadovoljstvo ne proizilazi iz fizike aktivnosti same po sebi, ve iz njenih posledica

Pritom ne treba izgubiti iz vida i bazinu fiziku aktivnost koja omoguava realizaciju aktivnosti svakodnevnog ivota (ADL) i pritom doivljena kao stereotip ne priinjava zadovoljstvo ali je zato u sluaju redukcvije, itekako znaajan izvor nezadovoljstva i generator poremeaja na psiholokom planu. Kada su suoeni sa fizikim aktivnostima, koje direktno ili indirektno prouzrokuju zadovoljstvo, za amputirce postoje etiri alternative: a) upotreba proteze, b) upotreba pomonih mobilnih sredstava kao to su take ili invalidska kolica, c) obratiti se nekome za pomo, ili d) u potpunosti izbei pomenutu aktivnost. U zavisnosti od situacije amputirci e verovatno iskusiti sva etiri reenja u razliito vreme. Ali kojagod alternativa da se odabere, potreba za obavljanjem fizikih aktivnosti bez ogranienja, restrikcija ili posebne panje moe biti samo delimino zadovoljena.

Vano je napomenuti da proteze za donje ekstremitete, u globalu, daleko adekvatnije zamenjuju izgubljene funkcije od proteza gornjih ekstremiteta. Ovo proizilazi iz injenice da je ambulacija u sutini, kruna aktivnost u sagitalnoj ravni, koja se ponavlja te se moe dosta efektivno kopirati vetakom nogom. Funkcije gornjih ekstremiteta su znatno raznovrsnije i kompleksnije, skoro uvek ukljuuju pokrete u vie ravni, to stvara probleme i ini kopiranje protezom daleko komplikovanijeFunkcionalni neuspjeh

Funkcionalni neuspeh Socijalno okruenje obino ima negativan stav prema ljudima koji nemaju uspeha u raznim aktivnostima na poslu, u koli, sportu ili drutvenim aktivnostima. Neuspeh na fakultetu, greka na utakmici, ili nenapredovanje na poslu su izloeni kritikama. Osobi sa amputacijom koja koristi protezu poveava se ansa za neuspehom u nekoj fizikoj funkciji, to proistie iz injenice da je proteza u osnovi mnogo jednostavnija od ljudskog ekstremiteta. Imajui ovo u vidu, amputirac mora biti spreman da u odreenim sluajevima moe doi do gubljenja balansa i pada. Ovakvi neuspesi elementarnih funkcija su, zbog fizikih i socijalnih posledica, izvor brige i sramote za pojedinca. ak i kada se pojedinac prilagodi upotrebi proteze, i dalje postoji ansa za poneki neuspeh.Problem sa zvukom

Zvuna Mada je problem izgleda daleko bitniji, kod amputiraca postoje i problemi povezani za specifinan zvuk karakteristian za neke vrste ortopedskih pomagala. Proteze su mehaniki ureaji koji esto proizvode razne zvuke tokom upotrebe. Nekim amputircima smeta zvuk koji stvara vazduh koji se isputa oko ruba leita ili kripa pri artikulaciji protetikog kolena ili skonog zgloba. Drugima ne prija tipian zvuk koji se stvara pri kontaktu protetikog stopala i poda. Mada su ovi zvuci najee vrlo tihog intenziteta i veina ljudi ih ne bi ni primetila, znatan procenat amputiraca je svestan ovih zvukova to im stvara neprijatnost tako da esto i drugim osobama koji ih ne uju, skreu panju na njih. Savremeni materjali i dizajn protetikih komponenti su u velikoj meri eliminisali ili minimizirali ove zvuke tako da njihova pojava, danas, ukazuje na dotrajalost ili neispravnost proteze. Vea mogunost restitucije telesnog izgleda, kod amputirca stvara dodatne zahteve za viim nivoom kozmetike vrednosti proteze, kako vizuelne tako i zvune. Ovome se mora posvetiti velika panja.