Prodor jezuitizma u savremeni protestantizam i popularnu psihologiju

Od Ignacija Lojole do Jana Dibdala

Beograd, 2017.

Autor: MilošBogdanović,mishabogdanovic@gmail.com +381-(0)64-15-15-092

Lektor: MarijaBogdanović

Miloš Bogdanović

PRODOR JEZUITIZMA U SAVREMENI

PROTESTANTIZAM I POPULARNU PSIHOLOGIJU

Od Ignacija Lojole do Jana Dibdala

Beograd, 2017

4 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

5

6 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

“BojteseBoga,ipodajteMuslavu,jerdođečassudaNjego-vog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene. I drugi anđeo za njim ide govoreći: Pade,pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.” (Otkrivenje 14,7-8)

“Aliseionizanoseodvina,iposrćuodsilovitogpića:sve-štenikiprorokzanoseseodsilovitogpića,osvojiloihjevino,posrćuodsilovitogpića,zanoseseuprorokovanju,spotičuseusuđenju.”(Isaija28,7)

“Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oborićesvenazemljurukom.Nogamaćeseizgazitigizdavivenac, pijanice Jefremove.” (Isaija 28,2-3)

7Uvodna reč

UVODNA REČ

Tokom XX veka, dekadencija zapadnog sveta u hedonizam, prožela je i savremeni protestantizam. Protestantsko načelo -“Samo pismo”,zamenjenojesanačelom-“Samo moja osećanja! Samo moj Ego!” IndividualizamprosvećeneličnostizamenjenjeindividualizmomvelikogEga.Opterećenasavest,zbogneizmi-renog odnosa sa Bogom, rezultovala je ponovnim vaskrsom svih onih samozavarajućih tehnika, protiv kojih je protestantizamustao u XVI veku. Stari mehanizmi ugušivanja savesti, ponovo su postali aktuelni, bilo pod formom savremene religije, bilo pod formom savremene psihologije. Rezultat prihvatanja jezuitskih zabluda jeste da ni mnogi protestanti ne vide više nikakav ra-zlog za svoj protest. Oni koji pak i dalje kritikuju jezuitizam, to najčešćečinekrajnjepovršno,bavećisenjegovimnamerama,alinesposobni da ukore njegove zablude, jer ih sami zastupaju.

Najtragičnijaposledicajezuitskihzabludajeugušenasvestosopstvenoj duhovnoj potrebi, odsustvo zdrave samokritičnosti,kao i prebacivanje odgovornosti za loše rodove svog duha na stresne situacije i traume iz detinjstva.

Ova knjiga je odgovor na potrebu da se raskrinkaju jezuitske zabludeinjihovesamozavarajućetehnike.Knjigamožebitizani-mljiva i ateistima koji kroz popularnu psihološku literaturu dola-zeususretsaistimtehnikamaalilišenimformepobožnosti.Toje dokaz da se principi jezuitske prevare, koji se danas nazivaju pojmom Duhovne formacije, mogu sprovoditi bez realne zajed-nicečovekazaBogom,pukomsamokontrolom.

8 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

POJAM I SADRŽAJ DUHOVNE FORMACIJE

Pojam “duhovne formacije” je pojam koji predstavlja čove-kovoduhovnoformiranjeipreobraženje.Aliizmeđuduhovnogformiranja ipreobraženjakakogapoduticajem jezuitizmaza-stupa pokret Duhovne formacije i kako ga zastupa Sveto pismo, postoje suštinske razlike.

Kaoštoćuunastavkuobjasniti,Duhovnaformacijausmera-va čovekov um na egocentrično bavljenje sobom i sopstvenimosećanjima,inatajnačinnabuđenjesopstvenihsamopravednihmotiva,umestodausmeravaumkabavljenjuBogomiNjegovimuzvišenimkarakterom,štobiprirodnorezultovalopreobražajemsuštinskih motiva pale ljudske prirode. Zbog zanemarene pred-staveozahtevimaBožjegzakona,zastupnikDuhovneformacijesekajesamozaneprijatneposledicegrehaumislima,osećanjimai postupcima, ali ne i za same grešne motive sopstvenog srca. To je razlog zašto posle pokajanja, ponovo greši. Zbog zanemarene fokusiranostikaHristuizanemarenepredstaveoBožjoj ljuba-vi,snaganjegovogpokajanjanijeutemeljenanaBožjoj ljubavi,većnamotivimaiemocijamasopstvenenepreporođeneprirode(strahunečistesavesti,gordostiisebičnomsentimentu).Umestoda ostvari reformu motiva srca, sebe zavarava iskustvom reforme sopstvenihosećanja.KakonemamirodBoga,onpokušavadagasampostignepsihološkimefektomsvojihvežbiiobreda.

Najčešći načini satisfakcije nečiste savesti kod zastupnikaDuhovne formacije jesu ispovedanje greha drugoj osobi, okriv-ljavanje roditelja i drugih ljudi za sopstvene grehe i opijanje emo-cijom voljenosti.

9Pojam i sadržaj Duhovne formacije

10 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

POREKLO DUHOVNE FORMACIJE - KATOLIČKA KONTRAREFORMACIJA

Kadasepojavilaprotestantskareformacija,onajedonelaveli-kenovineuživotuljudi,iprotestantskenarodeučinilavidnobla-goslovenimauodnosunakatolike.Katoličkakontrareformacijaje pokušala da iste plodove duha izazove kod svojih vernika, ali umesto duhovnim preporodom, ona je pokušavala da ih ostvari represijomimanipulacijom(buđenjemfanatizma).

Videći da su protestanti spremni da žrtvuju svoje živote zasvogaGospoda,vođakontrareformacije, IgnacijeLojola,osno-vao je pokret Isusovaca (Jezuita) spremnih na isto takvu revnost za svojukatoličkuveru.Međutim,njihova revnost nije uteme-ljenanauzdanjuuBogaiprihvatanjuNjegovepravednosti,većnapobuđivanjufanatičnihmotivasopstveneljudskeprirode.TopobuđivanjefanatičnihmotivasepostižetehnikamakojejeIgna-cijeLojolaobjaviousvomdelu“Duhovnevežbe”.

Iako jeLojolasvojeduhovnevežbepodeliouviše različitihfaza,možemozapazitidvefazevežbirazličitihposvojojfunkci-ji.Prvafazavežbi(prvasedmica)imazasvrhudapobudifana-tičnemotiveljudskeprirode-strahnečistesavesti,gordostisen-timentkaopokretačenaverskurevnost.Druga faza (preostaletrisedmice)vežbiimasvrhudačulnimiemotivnimdoživljajima(imaginacijomimističnimiskustvom)ugušineprijatnesimpto-mepobuđenihfanatičnihmotivaljudskeprirodeizprvefaze.

Obe faze podrazumevaju ispovedanje greha, ali u različitojfunkciji;uprvojradiopterećivanjakrivicom,audrugojradipsi-hološke satisfakcije. Obe faze se nalaze utkane i u 12 koraka pro-gramaAnonimnihalkoholičara(“Restart”program)iraznedru-gesavremeneprogrameradanasebi.TefazesusuprotneučenjuSvetogpismagdeBogprvootkrivasvojuljubavpremačoveku,atekondagaukoravazagrehe,dabitakočovekovopokajanjeirevnostbiliutemeljeninaBožjojljubavipremačoveku,anenapovređenojličnojsamopravednosti(krivici,sramotiituzisebič-nog sentimenta).

11Pobuđivanje fanatičnih motiva ljudske prirode

PRVA FAZA - POBUĐIVANJE FANATIČNIH MOTIVA LJUDSKE PRIRODE KAO MOTIVA VERSKE REVNOSTI

POBUĐIVANJE STRAHA NEČISTE SAVESTI: Duhovnomvežbomkojasesastojiodzamišljanjakakosesop-

stveno telomuči u paklu zbog sopstvene krivice, pobuđuje sestrahnečistesavestikaopokretačnapokajanjeinaverskurev-nost. “Druga je predvežba da tražim ono što želim, a to će ovde biti da se molim za unutrašnji osećaj muke koju trpe osuđenici ... Prva tačka će biti da okom mašte gledam one silne vatre i duše kao da su u ognjenim telesima. Druga: da slušam plač, jauk, viku, psovke protiv Hrista, našeg Gospoda, i protiv svih njegovih svetaca. Treća: da udišem dim, sumpor, nečist i trulež. Četvrta: da okusom kušam gorke stvari, kao što su suze, žalost i crv sa-vesti. ...” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 67-69) Od osobe se traži da sebe opterećuje krivicom i da gleda na “sebe kao kakvu ranu i otvoreni čir, iz kojega se iscedilo toliko greha i toliko zlo-će i najgnusnijeg otrova.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 58)

POBUĐIVANJE SRAMOTE POVREĐENE GORDOSTI: Sledećomduhovnomvežbomsepobuđujesramotapovređene

gordosti kao pokretač na pokajanje i na versku revnost:“Čim se probudim, ne dajući mesta nikakvoj drugoj misli, odmah ću dozvati u pamet šta treba da razmišljam u prvoj vežbi o ponoći, pobuđujući sebe na stid zbog tolikih svojih greha i daću sebi primere: kao kad bi neki vitez morao da izađe pred svog kralja i pred celi njegov dvor, sav smeten i postiđen što ga je teško uvredio, a pre je primio od njega brojne darove i veliku milost.” (Ignacije L. Duhovne vežbe, 74)

POBUĐIVANJE ŽALOSTI SEBIČNOG SENTIMENTA: Sledećom duhovnom vežbom se pobuđuje žalost sebičnog

sentimenta,kaopokretačnapokajanje inaverskurevnost:“U četvrtoj tački treba da posmatramo šta Hristos, naš Gospod, trpi u svom čoveštvu, ili šta želi da trpi, već prema odseku muke koji neko upravo razmatra; i tu ću početi s velikim nastojanjem da

12 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsebe teram na saosećanje, na žalost i na plač. Tako ću nastojati i u drugim, sledećim tačkama. U petoj tački posmatraću kako se Božanstvo krije, tj. kako bi moglo satrti svoje neprijatelje, a to ne čini, već pušta da presveto čoveštvo trpi tako grozne muke. U šestoj tački razmotriću kako sve to trpi zbog mojih greha itd, i šta moram ja da činim i trpim za njega.” (I.L. D. vežbe, 196)

DRUGA FAZA - UGUŠIVANJE NEŽELJENIH SIMPTOMA POBUĐENIH FANATIČNIH MOTIVA LJUDSKE PRIRODE

Kadauprvojfaziduhovnihvežbiljudipobudestrahnečistesavesti,gordostisebičnisentimentkaosvojepokretačkemotive,tada ti motivi rezultuju neprijatnim nuspojavama.

Strahnečistesavestiosobučinisumnjičavom(strašljivomodzavere), sklonomosuđivanju drugih i nesposobnomda prihva-ti druge ljude kakvi jesu.Gordost osobu čini preosetljivomnauvrede,gnevljivom i sklonomnasilju.Sebični sentimentosobučiniemotivnopreosetljivom,ranjivomidepresivnom.

Datakvaosobanebi,naosnovuprirodnihsimptomanečistesavesti, gorde uvredljivosti i emotivne ranjivosti, postala svesna praveprirodesvojihpokretačkihmotiva,njojIgnacijeLojolau

13Ugušivanje neželjenih simptoma pobuđenih motiva

svojim “Duhovnim vežbama” pruža vežbe imaginacije kojimapostižedaonasasvihsvojih“petčula”doživi takvesenzacijekojećeugušitinjenusvestopravojprirodimotivakojisupobu-đenivežbamaizprethodnefaze:

“Posle pripremne molitve i triju predvežbi dobro je da svih pet čula duhovnim načinom vežbamo na prvom i na drugom razmatranju, i to ovako: Prva je tačka da okom svoje nutri-ne: razmišljam i posmatram u pojedinostima njihove prilike i koristim se tim gledanjem. Druga je: slušam sluhom što one govore ili što bi mogle govoriti, ... Treća je da osetim miomiris i kušam neizmernu ljupkost i slast Božanstva, duše i njenih kreposti, ... Četvrta je da opipom dodirujem, da, na primer, grlim i ljubim mesta ge su se nalazile takve osobe, nastojeći uvek da uberem odatle koji plod. ...” (Ignacije Lojola, Duhov-ne vežbe, 121-125)Akobiprvafazavežbibilaanalognauzimanjuparazitauor-

ganizam,drugafazavežbibibilaanalognauzimanjuanestetikadačoveknebibiosvestandajepunparazita.

Dok u srcu zadržava krivicu, gordost, sebičnost, amožda imržnjukaosvojepokretačenaverskurevnost,osobaputemod-govarajućihduhovnihvežbiugušujesimptomesvojihlošihmo-tivananivouosećanja-ugušujeosećanjekrivice,osećanjemr-žnje,itd.

Poredmetodečulnihdoživljaja,vežbeIgnacijaLojolepružajuosobipsihološkusatisfakcijukojomseonaoslobađaodosećanjakrivicekrozispovedanjegrehadrugomčovekuikrozpsihološkiefekatponavljanjamolitvi,itd.Ispovedanjesadržičetirielemen-ta satisfakcije, A) kroz prebacivanje krivice na drugoga - spoljne faktore (roditelje, traume) koji su navodno odgovorni za sopstve-nigreh,kaokadaAdamzasvojgrehoptužujeEvu,aEvazmiju,zatim, B) kroz psihičko pražnjenje koje osoba doživljava krozsamo ispovedanje greha, C) kroz navikavanje na svoj greh i otu-pljivanjesavesti,D)kroztraženjeizgovorazasopstvenegreheutuđimispovedanimgresima.

14 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamDa sam pojam molitve ne predstavlja realan razgovor sa Bo-

gom, već samoobred u kome se traži satisfakcija, otkriva du-hovnavežbakojapredstavljakombinacijumolitvesa tehnikomdisanja:

“Treći način molitve sastoji se u tome da se sa svakim da-hom ili disanjem misleno moli i pri tom izgovara po jedna reč molitve “Oče naš” ili koje druge molitve” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 258)KadaljudinetražespasenjeuBogu,nezadovoljenažeđduše

ostajeiopterećujeihneutoljivompotrebomzasatisfakcijomkojuonitraževanBoga:

“Hvaliti više svega relikvije, poštovanje svetaca i molitvu njima, takođe samostane i pobožna hodočašća, oproštajnice, svete praznike, sveće koje se pale u crkvama, i drugo, poma-že ovoj vrsti naše pobožnosti i posvećenja.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 358)Kakoosobakoja jeuvredljiva,emotivno ranjiva i sumnjiča-

va,nijesposobnazasocijalniživot,onaimapotrebuzaosamomkojujojpružamonaškiživot.Susretsaiskušenjimasvakodnev-nogživotabilakopokazaodazidasvojuduhovnugrađevinunapesku,anenaSteni,jerbisvakodnevnaiskušenjatukućusru-šila. Ignacije Lojola zastupa da osamljenost od prijatelja, drugih ljudiiodposlovadonosimnogekoristi,objašnjavajućidasenatajnačinpostiženesmetanaslužbaBogu,jerjeneometajudrugiljudi (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 20).

Da ne bi osoba postala svesna svoje samoobmane, njoj se za-branjuje duh kritike, rasprave i preispitivanja. O svim svojim du-hovnim autoritetima, ona mora da misli i govori samo pozitivno. Prema samoj zajedniciona formirakultniodnos, te akoće jojduhovni autoritet “bilo šta opisati kao crno, što našim očima izgleda kao belo, mi bi trebalo na isti način da tvrdimo da je crno.” (Ignacije Lojola, Duhovne Vežbe, II)

Kao kriterijum na osnovu kojeg se razlikuje dobro od zla,uzimasekvalitetosećanja,pasesmatradasuprijatnaosećanjadokazBožjegDuha,aneprijatnaosećanjadokazđavoljegduha:

15Rezime analize duhovnih vežbi Ignacija Lojole

“Prvo pravilo. Svojstveno je Bogu i njegovim anđelima da svojim delovanjem donose pravo veselje i duševnu radost, a uklanjaju svaku žalost i zabunu koju izaziva neprijatelj. Ovo-me je opet svojstveno da se bori protiv takve radosti i duhovne utjehe, služeći se prividnim razlozima, cepidlačarenjem i ne-prestanim varkama.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 329)Kako jeprva fazaduhovnihvežbi tokomprvesedmiceute-

meljenanaizazivanjuneprijatnihosećanja,pravilazaraspozna-vanjeduhovanaosnovuprijatnostiosećanjaseučetekudrugojsedmici, i zato se naglašava:

“Korisno je za onoga ko obavlja vežbe prve sedmice da ne zna ništa o tome što bi trebalo da učini u drugoj, nego neka se tako trudi u prvoj sedmici da postigne što želi kao da u drugoj neće ništa dobro naći.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 11)

REZIME ANALIZE DUHOVNIH VEŽBI IGNACIJA LOJOLE

Umestoreformemotivasrca,Lojolazastupareformuosećanjatj.misticizam, što predstavlja pobuđivanje osećanja, kojima seupravo ugušuje svest o potrebi za reformom motiva srca. Bu-dući da osećanja zavise od okolnosti,mir koji je utemeljen naosećanjimasenemožeodržatibezosamljivanjaoddrugihljudii izbegavanja susreta sa ljudskim zlom. Za razliku od iskustva duhovnog novorođenja, koje nas osposobljava da volimo ljudekakvi zaista jesu,Lojola u svojimduhovnimvežbama zastupaasketizam, što predstavlja izdvajanje iz sveta i tako izbegavanje stresnih situacija koje bi pokazale da ni do kakve unutrašnje re-forme našihmotiva srca nije došlo.Umesto poslušnostiBogu,Lojolazahtevaposlušnostcrkvi,aumestoličneodgovornostiurazumevanjuistine,onuzdižeautoritetsveštenstvaisopstvenihosećanjaiznadličnesavestiirazuma.Natajnačinonoslobađaljudeododgovornostidasamimisleiodlučuju,itakoihones-posobljava da postanu svesni prethodno opisane prevare. Svoju filozofijuitehnikekojimapobuđujesnageljudskeprirodenaver-sku revnost, Ignacije Lojola je objavio u svom delu “Duhovne vežbe”.

16 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamTreba imati na umu da je Jezuitski red sklon nasilju po svojoj

prirodi.Sklonostnasiljunadsavešćuproizilaziizsamihpobuđe-nihmotivaljudskepravednosti:krivicačiniljudesumnjičavimisklonimdastrahomodzaveregenerišuneprijatelje.Gordostčiniljudeuvredljiviminasilnim,asebičnisentimentemotivnoranji-vim i zato sklonim da represivnim putem obuzdaju svaku kritiku iraspravljanjekojibipokvarilinjihovlažnimir.

Francuski pisac i advokat Etjen Paskvit (1529 –1615), je zapa-zio i zapisao o jezuitima:

“Uvedite ovaj Red u našu sredinu i, istovremeno, uvešćeterazdor, haos i pometnju.” (H. Fulop-Miller: “Les Jesuites et le secret de leur puissance”, Plon, Paris 1933, p.57)

Nemalibrojputa,Jezuitisuzbogsvogduhaizazivanjasuko-ba, bili proterivani iz zemalja gde su ranije imali slobodno de-lovanje.No,njihovemetodenisusamoagresivne,većsučestoivrlosuptilne.Njihovprincipje:

“Među reformatorima da budeš reformator, među hugenoti-ma hugenot, među kalvinistima kalvinist, među protestanti-ma da budeš protestant i stekneš njihovo poverenje. Traži da propovedaš sa njihovih propovedaonica...;” (Charles Didier, Subterranean Rome, New York, 1843)

17Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

PRODOR DUHOVNIH VEŽBI IGNACIJA LOJOLE U PROTESTANTIZAM I POPULARNU PSIHOLOGIJU

Delom“Duhovnevežbe” IgnacijaLojole seoduševioprote-stantRičardFosterinapisaosopstvenodelo“Proslavadiscipli-ne” (Celebration of Discipline) kojim je on Duhovnu formaciju, kojajeranijepredstavljalačistokatoličkinazivzapomenutedu-hovnevežbe,uneouprotestantizam.

UčenjeRičardaFosterajegoreodučenjaIgnacijaLojole,jerzastupada jeBožji zakonukinutnakrstuGolgote.Za razlikuodtežištanapobuđivanjustrahanečistesavesti,kojejetipičnozatradicionalnokatoličanstvo,RičardFostertežištepremeštanapobuđivanjesebičnogsentimenta,kojejeodlikasavremenoghe-donističkogZapadaisamimtimotpalogprotestantizma.

RičardFostercitiraruskogpravoslavnogmistikaTeofanaZa-tvornikakadaonkaže:“Moliti se, znači spustiti um u srce i tamo stati pred licem Gospoda, sveprisutnog, svevidećeg unutar tebe.” (Richard Foster, Celebration of Discipline, 19) Teofan Zatvornik zastupadaIsusovamolitvanijenajboljinačinmolitve,jer“ose-ćanje prema Bogu”, “toplota srca” suvažnijiodimenaIsusovog

18 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“na jeziku”. Po njemu, “molitva — delo je srca”, a “razmišljanje o Bogu — delo je uma”. Takvo shvatanje, koje promoviše Duhov-naformacija,formiraizopačenusavest,paumestodačovekdo-nosi odluku za Boga nasuprot svojoj grešnosti, on smatra da nije iskrenumolitvizatoštonjegovagrešnaprirodaneželiBoga.IdabipostigaodanjegovogrešnosrcekonačnozaželiBoga,oniskrivljuje predstavu o Bogu sve dok ona ne postane toliko uni-žena,dazapalifanatizamičežnjenjegoveljudskegrešneprirodekao snagu verske revnosti.

Krozknjigu“Glad”,JanDibdalunosiDuhovnuformacijuuadventistizamizastupajekaodekan“ValaVala”Univerziteta,ajednovremejeipredajenaAndrewsUniverzitetu.

TojezaistazačuđujućekadaseimanaumudajeElenVajt,kaoznačajnaličnostsameadventističkecrkve,veomapedantnoraskrinkala u svomobimnomknjiževnomdelu svaki elemenatzablude Duhovne formacije, kada je pisala o iskušenju bavljenja sobom i svojimosećanjima, kada je govorila omanipulativnojmoćikatoličkemise,ikadajeobjašnjavalaprincipelažnihpro-buđenjaposlednjegvremena.NjenakritikaDuhovne formacijebi se najednostavnije mogla izraziti njenom opomenom koja za-stupa Hristocentrizam i odbacivanje bilo kakvih dodatnih tehni-ka u izgradnji zajednice sa Bogom:

“Nemojteusvojepropovediunositibiloštačimebistezame-nili Hrista, mudrost i silu od Boga.” (EGW, CET 247) “NadamsedanikonećeidaljemislitidaseBožjeodobrava-njemožezadobitiispovedanjemgrehaljudskimbićimailidautomeimanekenaročitevrline....Svojetajnegreheispovedi-te samo pred Bogom.” (EGW T5 645, 1889) “Nemislitedajesentimentalizamreligija.OtresitesasebesvaljudskapomagalaioslonitesečvrstonaHrista.”{HS137.5}“LjubavisaosećanjekojubiIsushteodamipružamodrugi-ma, nema ukus sentimentalizma, koji je zamka za dušu; to je ljubav nebeskog porekla.” (Sons and Daughters of God, 147)

19Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

Uknjizi “Glad”, JanaDibdala, pored navođenja vernika datraži spasenje u ispovedanju, nalazimo i ritmičko ponavljanjemolitve i poseban značaj ambijenta i mirisa radi “dubljeg do-življajaBoga”, kaoda zajednica saBogomzavisi odosećanja,aneodnašeguzdanjauBoga iodricanjaodgreha.Kao iRi-čardFoster,takoiJanDibdalnaglašavabitnostpoložajatelazavrememolitve. U delu JanaDibdalamožemo naći tehnike is-povesti (“priznanja”), meditacije (“promišljanja”), oslanjanje na duhovnike(“mentore”),ritmičkoponavljanjemolitvekaokakvemantre, bavljenje sobom i svojim telom (svojevrsna joga), auten-tičnost(iskrenosleđenjeporivasvogaEga)iraznedrugezabludekoje su odlika savremenog otpalog protestantizma.

Slična shvatanja promoviše i psiholog JulijanMelgoza, kojijeistokaoiJanDibdalbiodekan“ValaVala”Univerziteta.Onhrani sujetu ljudskog Ega pozivima na bavljenje sobom i sop-stvenomvrednošćukadaupućujepoziv:“Hajde da pogledamo nekoliko činilaca koji mogu da vam pomognu da povećate svoje samopouzdanje. Broj jedan - otkrijte svoju vrednost. Broj dva - budite svesni svoje vrednosti. Nosite to u sebi.” (Dr Julian Mel-goza, psiholog) Hranjenjem sopstvenog Ega predstavom o sop-stvenojvrednostiiveličinirazvijajusegordostisujeta,paosobaprirodno postaje uvredljiva i preosetljiva.

Ona postaje nesigurna u sebe upravo zato što je navedena da seoslanjanasebe,umestonaBoga.Onapostajesklonarazoča-renjuusebe,jerjenavedenadatražiutehu,neuBoguiNjegovojnesebičnojljubavi,većusebiisopstvenojvrednosti.

Predstava o Božjoj ljubavi se tada prirodno obezvređuje iBožjikarakteriskrivljenointerpretirakaodanasBogvolizatošto u nama vidi neku posebnu vrednost, a ne zato što je sam Bog ljubav.Iztogaproizilazidasvačastnanašemspasenjupripadanama, jer smo spasenje zavredili, a ne na Bogu koji nas spasava naosnovuNjegovesopstveneljubavi,vrednostiizasluge.

Kao autor biblijske pouke za prvo tromesečje 2011. JulijanMelgoza, kroz pouku promoviše istu zabludu kao Jan Dibdal, da je prava ljubav koju nam Bog daruje - emocija (a ne motiv pona-

20 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamšanja.princip,ilizakonupisanusrce),kaoidanašsmisaoživotatreba da bude - uživanje u emociji ljubavi (umesto nesebičnogživljenjazadrugoga).

Začuđujućejekadahrišćanskipsiholozinemoguilineželedashvaterazlikuizmeđuosećanjaljubavikojajeodlikaljudskepri-rodeimotivapraveljubavikojajeisključivopokretačonihljudikojisuuzajednicisaBogom.Istinajedasamoosećanjeljubavinikadanemožedazadovoljižeđdušejerjesamoosećanje.

Osećanja,makakodasuuzvišenaisnažna,nisuustanjudazameneličnuzajednicučovekasaBogominjihovazloupotrebaradi satisfakcije, predstavlja kršenje Prve zapovesti, jer ih tada čovekstavljanamestoBoga.

Psihijatar Torben Bergland, predsednik odeljenja za zdravstvo (TED Health Ministries director), promoviše Duhovnu formaciju krozklubovezdravlja,zastupajućidajelekzaoboleleodbolestizavisnostidaimsepružiosećanjeljubavi.Timenavodizavisni-kedajednuzavisnostsamozamenesedrugomzavisnošću.

Zloupotrebaosećanjabliskostiradisatisfakcijepredstavljapo-buđivanje sebičnihmotiva grešne ljudske prirode i samim timspadauprvufazuvežbiIgnacijeLojole.Alikakoosobakojaseopijaosećanjimapostajepreosetljivanauvredeiranjiva,onaimapotrebuzadrugomfazomvežbiIgnacijeLojolekojipredstavlja-

21Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

jusistemtehnikakojiuklanjajuneprijatnesimptomepobuđenihlošihmotivaizprvefazevežbi.Potrebazadrugomfazom,dabise izbeglaranjivost iuvredljivostvelikogEga,osobućeučinitiprijemčivomzabludamaknjige“Granice”.

Knjigu“Granice”,napisalasudvapsihologa,drHenriKlaudidrDžonTaunsend,čijaimenasenalazenaspiskuakreditovanihpripadnika Duhovne formacije. Pored naglašenog egocentrizma, umesto Hristocentrizma, autori “Granica” naglašavaju zabludu kojommnogipsiholozioslobađajusvojepacijentesopstveneod-govornosti, a to je zabluda da su za njihove današnje greške i grehe krivi roditelji koji su im izazvali traume još u ranom de-tinjstvu.

Suštinska zabluda knjige “Granice” - da se granicama reša-vajuproblemiučovekovomodnosusadrugimljudima,nastalajezapravoizshvatanjaRičardaFostera,danetrebadabudemorobovizakonaniunašemodnosupremadrugima,većda,uskla-dusagranicamanašihmoći(umestouskladusaBožjomvoljomuzkojuideiobećanasila),možemodaodustanemoodnameredatrpimodrugeljudetakvikakvijesu.KnjiganigdenegovorioumiranjusvomevelikomJakojenemožedatrpiispadedrugihljudi,većzastupadaakodrugipovređujunašeJa,damiimamopravadaimkažemo“Ne”idasesklonimo.

Knjiga“Toksičnavera”DžekaFeltonanabrajaskupsimptomalažne vere, koji su zapravo plod zidanja na “pesku” sopstvenepravednosti, umesto zidanja na Steni - uzdanja u Boga, i onda tvrdidatesimptomeimasvakivernik.Kaorešenjeautorknji-genevidipreispitivanjenačelaverovanja,većzaneuspehvereokrivljujesvojeroditelje,nezadovoljenjeličnesujeteisebičnosti,kaoidrugefaktorekojinemogubitinikakavizgovor,većsamotest da li osoba zaista veruje u Boga ili se svo vreme oslanja na sebe i svoju grešnu prirodu.

PrevaraDuhovne formacije ulazi u hrišćanske crkve i krozpopularne psihologe. Cilj zdravstvenih i psiholoških seminara bi trebalo da bude oporavak razuma i volje, da bi ljudi stekli sloboduličnostidaizaberuBogaisamimtimpobedunadsvo-

22 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamjim porocima i drugim iskušenjima. Ako su njihovi programi i seminarinadahnuti,onćepolaznikeučinitisvesnimpotrebezareformom motiva srca, kao jedinim ispravnim putem rešenja pro-blemadepresijeinezrelereakcijenastres.Tasvestćeihučinitisvesnim potrebe za zajednicom sa Bogom. Ali ako je program kojizastupajuneispravan,onćeproizvestisuprotanefekat-gu-šenje potrebe zaBogomkroz raznorazne tehnike koje pružajupsihološku satisfakciju.

Tako je Generalna konferencija SDA okupila grupu psihologa koji su napravili njihovu verziju 12 koraka odvikavanja od ra-znoraznih poroka. Ali, umesto da 12 koraka postanu prilika za otkrivenje Hrista kao Spasitelja, pozivanje na Hrista je postalo pokrićeiizgovorzapromovisanjezablude12koraka.Inajmanjiuviduanalizuprograma12korakaGK,otkrivadaunjemunijedošlonidokakveizmeneduhaisadržajasvetovnogprograma12korakaAnonimnihalkoholičara,većjesamouobličenuformuduhovnosti.Iakojetajprogram12korakaprožetcitatimaSvetogpisma,timcitatimasepridajesmisaoisadržajDuhovneforma-cije.

Naprimer,dabiseopravdaopojammeditacijecitirasebiblij-skistihizknjigeIsusaNavina,kojipozivanameditaciju(razmi-šljanje):“Nekasenerastavljaodustatvojihknjigaovogzakona,negorazmišljajonjemudaninoć,dadržišitvorišsvekakojeunjemunapisano;”(Navin1,8)alisepotomtompojmumeditacijepridajefunkcijaklasičnemeditacijekaotehnikekojadonosičo-veku mir umesto da mu Gospod donese mir:

“Početničke tehnike meditacije su mi pomogle da se opustim, usporim, smirim misli i emocije ... predam se i odvojim od svog starog načina života i svog starog ja.” (Radna sveska za 11. korak, Program 12 koraka GK, 47)Nijednogtrenutkasezavisnikodopijataneosvedočavadaje

samaželjazaopijanjemgreh.Ontupotrebuzadržavaiusmeravakaelementima12koraka,štojesuprotnovećcitiranomupozore-njuElenVajt:“Nemojteusvojepropovediunositibiloštačimebiste zamenili Hrista, mudrost i silu od Boga.” (EGW, EP 117.3)

23Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

Nijednomrečjusepolaznikneupozoravanaiskušenjazabludasvetovnogprograma12koraka,većsečakveličajunjegovatra-dicija i rezultati.Kaoobjekat uzdanja, polaznikuprogramaneotkrivasebiblijska,većpaganskapredstavaobožanstvu.Ume-stodaodBogatražioslobođenjeodpotrebezaopijanjem,čoveksenavodidatražizadovoljenjetepotrebeuzpomoć“svojeVišesile”,na“zdravnačin”.Kriviredosledsamih12korakajezadr-žan,paumestodauskladusaknjigom“PutHristu”prvikorakbudepoznanjeBoga,nazvaničnomsajtuadventističkogprogra-ma 12 koraka se navodi da je poznanje Boga odlika tek koraka 11.

Polaznik programa se navodi na odricanje od sopstvene odgo-vornostizasvojestanje(priznanjemnemoći),zatimnatraženjepsihološke utehe u drugim ljudima, traženje psihološke satis-fakcijeuispovedanjesvihgrehasvogživotadrugojosobi,tenaprebacivanje krivice za sopstveno stanje na svoje roditelje i dru-geokolnosti, itd.Programpreporučujevežbanje sa sponzorom(mentorom)traženjaoproštajaoddrugeosobe,kaoupozorišnojpredstavigdesepodeleuloge(Korak9,str.60),papolaznikgo-vori sponzoru ono sto bi rekao osobi od koje traži oproštaj, asponzor glumi razne reakcije na to: ljutnju, ravnodušnost, itd. To predstavljakušanjeBogakojijeobećaosiluidovodiupitanjedali se osoba zaista pokajala za svoje greh ili zaista odrekla svoje gordosti, ako nema hrabrosti da svoj greh prizna onome kome je sagrešila.

Od čoveka se traži da prizna svoju nemoć, a da prethodnouopštenijeshvatiozahtevezakonaipojamgreha.Upozoravasedanemasammoćdasebespase,aliseneupozoravadanigrupazapodršku,nitisamProgram12korakaGKnemogudagaspa-su,većjedinoGospod.Odnjegasetražidaprizna“Višusilu”,iakoprethodnouopštenijeupoznaoBožjikarakter,takodaonneznakomesemoli.Tražiseodnjegadapriznasvojeslabostidru-gim ljudima, iako se prethodno nije za njih pokajao pred Bogom. Zatim se navodi da od drugih ljudi dobije mir, koji prethodno nijedobioodBoga.Navodisedasvojuvoljuisvojuodgovornost

24 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamizbora preda Bogu, umesto da svojom voljom sebe preda Bogu i daodgovornostražinadsobomupokoravanjusebeBogu.

Uprvomkorakuprograma12korakaGKseodosobetražidapriznasvojunemoćdasamapobedisvojporok,dabisezatimudrugomkorakuusmeriladasnaguzapobedutražiuVišojsili.Ali,VišasilakakojepredstavljaadventističkiProgram12kora-kaGK,nemabiblijskidefinisankarakter,osim jednog jedinogatributa,atojemoć.Takvapredstavavišeodgovarapaganskimbožanstvimakojaslužečovekuikojamudajumoć,negobiblij-skomBogu,komeječovekpozvandasluži.

SilakojaseodBogatražijeste,istokaoiukatoličanstvuiliislamu,silalicemernesamokontrole.OdBogasetražidapomo-gnečovekuunjegovimnaporimadasvojgrehsputausvomispo-ljavanju i da pomogne u njegovom “zdravom” preusmeravanju. UProgramu12korakaGKnalazimodefinisanjegrehauskladusa ljudskim zapovestima, koje ne smatraju da je greh loš sam po sebi,većdajegrehzaistagrehsamoakoseizražavaizadovolja-vanapogrešannačin.

Naprimer,akosepožudakojasevanbrakasmatragrešnom,

unese u brak, ona tada navodno prestaje da bude grešna. Ljudi seučedagrešneželjenisusameposebigrešne,većsamouza-visnostiodnačinaispoljavanjaizadovoljavanja.Utakvomslu-čaju,potrebazaduhovnimnovorođenjemnepostoji.Nepostojipotreba za biblijskim Bogom koji menja motive ljudskog srca i tako čoveka zaista oslobađa od greha.Umesto umiranja sebi i

25Tragične posledice Duhovne formacije

reformesuštinskihmotivasrca,uProgramu12korakaGK,na28. stranici Radne sveske za 4. korak, nalazimo “rešenje” pro-blemagrešnihželjaunjihovompreusmeravanjuna“zdrav”načinispoljavanja. Pored pojma “zdrava požuda” nalazimo pojmove kao što su “zdrava arogancija”, “zdrava sebičnost”, “zdrava le-njost”, “zdravo samosažaljenje”, “zdrava gramzivost”, “zdravo nestrpljenje” itd.

Psihijatar Torben Bergland, predsednik odeljenja za zdravstvo Trans-evropske Divizije, u svojoj propovedi zastupa da čovekmožedasekajesamozasvojelošepostupke,alineizaonoštoon sam jeste (stanje duha, loše motive srca):

“Možeš da se pokaješ zato što si učinio nešto loše, ali ne mo-žeš da se pokaješ zato što imaš mane, zato što jesi ono što jesi.” (Torben Bergland, Propoved, Niš, 16.09.2017. god.)TakvoshvatanjenalazimoiuProgramu12korakaGK:“Mi nismo naš problem. Mi smo stvoreni sa nadom i obećanjem, i nismo ograničeni na obilaznice i prepreke sa kojima se susrećemo. Ovo shvatanje će nam pomoći da drži-mo svoje probleme na odstojanju, da odvojimo svoj identitet od svog ponašanja. Naš problem nije ko smo mi, već koje me-tode smo koristili da se izborimo sa životnim stresom ili da se zaštitimo od fizičkog i emotivnog bola. Koje misaone obrasce ili obrasce ponašanja mogu da označim kao problem u svom životu? Koliko često i koliko dugo sam bio u stanju da zausta-vim ili kontrolišem svoje misaone obrasce ili obrasce ponaša-nja?” (Radna sveska za 3. korak, Program 12 koraka GK, 22)Naravnodautakvompoimanjuspasenjanepostojirealnapo-

trebačovekazaBogomkojipreobražavaljudskosrce,većsamopotreba za potporom u sopstvenoj samokontroli.

TRAGIČNE POSLEDICE DUHOVNE FORMACIJE

Posledice skupa zabluda koje zastupa Duhovna formacija su katastrofalne po duše onih koji ih usvajaju, jer formiraju od njih nerazumneinezreleličnosti.Nerazumne,jernerazlikujumotivpraveljubaviodmotivasebičnogsentimenta,gordosti inečiste

26 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsavesti. Emotivno preosetljive i sujetno uvredljive jer im je ve-liki Ego lažnom naukom nahranjen, a ne ukoren. Nezrele, jersunesposobnedaimajuosećanjaadekvatnastvarnosti,adananjih ne odgovore destruktivnim motivima svog nereformisanog srca.Utakvomstanjuduhaoninesamoštopostajunesposobnidaizdržeprogonstvoposlednjegvremena,većnevidenirazlogzaštobizastupaliupozoravajućuvestopaduVavilonaipozivzanjegovonapuštanje,kadasamizastupajuučenjaitehnikeVavi-lona. Onda kada se institucije ispovesti, mentora ili grupe kao posrednika,mističnespoznajeBogaisuptilnogopravdanjadeli-ma unesu u crkvu koja po svojoj doktrini zaista jeste stub i tvr-đavaistine,tadasvakakritikaopojnogvinaVavilonapostajeli-šenasmisla.Naprimer,ako“prisustvodrugogčovekačiniBožjeprisustvo realnijim” kako zastupaju nosioci duhovne formacije, onda islike,kipovi iposredništvosvetaca isveštenika, takođeimajusvojeopravdanjeakooslanjanjenanjih“činiBožjeprisu-stvorealnijim”.Neprijateljstvosasuštinskimzabludamakatolič-ke doktrine i savremenog otpalog protestantizma prestaje kada senjihovazabludanađeiuCrkviostatka.PredsednikGeneralnekonferencije SDA Ted Vilson je svojoj izjavi od jula 2010. upo-zorio:

“Držitesepodaljeodnebiblijskihduhovnihdisciplinailime-toda Duhovne formacije koji su ukorenjeni u misticizmu, kao štojekontemplativnamolitva,usredsređenamolitvaipokret“emerging church”u kome se oni promovišu.Umesto toga,vernici bi trebalo da gledaju unutar SDA, na ponizne pastore, evanđeliste,biblijsketeologe,vođeiupravnikeodeljenjakojimogudaobezbedeevanđeoskemetodeiprogramekojiseza-snivajunačvrstimbiblijskimprincipimaitemamaVelikebor-be.”“ImajteHristocentričnabogosluženjaimuzičkupraksuucrkvenimslužbama,zasnovanenaBibliji”,“Dokshvatamodabogosluženjaikulturevarirajuširomsveta,neiditenazaduzbunjujućepaganskepostavkegdesemuzikaibogosluženjatako fokusiraju na emocije i iskustva, da se gubi centralni fo-kussaBožjeReči.SvaBogosluženja,makolikojednostavna

27Analiza tri popularne prevare Duhovne formacije

ilisloženabila,trebadaučinesamojednoijedino:dapodignuHrista i spuste naše “Ja”.” (Ted Vilson)

ANALIZA TRI POPULARNE PREVARE DUHOVNE FORMACIJE

Duhovnu formaciju karakterišu tri prevare koji su veoma po-pularneusavremenojpsihologiji,kojapružasimptomatskareše-njazaljudekojiželesamodaukloneneprijatneposledicegreha(napetost, nervozu, osećanje krivice, sukob sa drugim ljudimaitd. ), ali ne i da odbace sam greh koji je suštinski izvor njihovih problema. Te tri prevare su: opijanje emocijom ljubavi, ispoveda-nje svih greha drugoj osobi radi psihološke satisfakcije, i izgova-ranje loših rodova duha besmislenim izgovorima, radi ugušenja svestiosopstvenojduhovnojpraznini.Krenućemoodnajpopu-larnijeprevare,opijanjaosećanjima,štojeposledicapogrešnogshvatanjakarakteraistinskeljubaviizanemarenogznačajaBož-jeg zakona.

OPIJANJE EMOCIJOM LJUBAVI

Teologipisacknjige“Glad”JanDibdal,navodiljudedatražeBogakakobizadovoljiliželjuzaužitkom:

“Naš verski pogled ne mora da izgubi na racionalnosti, ali mora da se usmeri tako da zaista oseti Božje prisustvo. Taj osećaj je nešto što se ne može kupiti novcem. ... veličanstvena stvar se dogodila u molitvama koje upućujem izjutra. Osetio sam mir Božji. Ne znam kako tačno to da opišem; rekao bih da je to osećanje potpunog odricanja, opuštanja (ali ne od pos-panosti), radosti i ljubavi – sve to od Boga i sve to odjednom. ... Sada je molitva postala neophodna u mom životu. ... Na-pravite ambijent. ... Poznajem jednu ženu koja stvara poseban ambijent tako što prvo otvori vrata da bi pustila da Bog uđe u prostoriju pre nego što počne da se moli. Neki vole da upale sveću ili priguše svetla. Možda će vam neka uspomena na po-sebno iskustvo sa Bogom pomoći da stvorite ambijent prisno-sti. Čak i određeni mirisi mogu da pomognu. ... Moramo pro-naći sve moguće načine da u našim životima stvorimo mesto

28 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“mirisa ugodnog” koje će u nama stvoriti osećaj božanskog prisustva. Kada stupimo na takvo mesto, mi smo već počeli da se molimo, jer smo posegnuli ka Bogu.” (Jan Dibdal, Glad)Dalijemoguće,izazivajućiosećanja,prisilitiBogadauđeu

ljudsko srce?Da li je emocija ljubavi uopšte lek za isprazno ljudsko srce?KadasmoodvojeniodBoga,unamasejavljadubokounutraš-

njenezadovoljstvokojeizbijausferuosećanjaičininassvesnimnašeg unutrašnjeg duhovnog problema. Osećamo anksioznost,psihičkunapetost,nervozu,osećanjekrivice,depresivnaoseća-nja, pa se u nama formira psihološka potreba za prijatnim ose-ćanjimaidoživljajima,kojimanameravamodaugušimosvestosvomunutrašnjemduhovnomnezadovoljenju.No,kaoštotabletaprotiv bola ne otklanja uzrokbolesti, već samo svest o bolestina nivou njenih simptoma, tako i psihološka uteha ili emotivno opijanjeneuklanjajuuzroknašegproblema,već jedinosvestosamom problemu. To unutrašnje nezadovoljstvo mi pokušavamo da ugušimo zloupotrebom osećanja, čulnih doživljaja i umnepredstaveosopstvenojvrednostiiveličini.

29Opijanje emocijom ljubavi

Međutim, bezobzira koliko čulni doživljaji bili jaki, kolikoemocije kojima se opijamo bile uzvišene, a predstave o sopstve-nojvrednostiiveličinikojima“gradimosvojesamopouzdanje”bileuobražene,oninikadanemogudanaszadovolje.Nijeistoosećatisrećuibitizadovoljen.

Bezobziradaliseradioosećanjuvoljenosti,radosti,ilibilokojemdrugomprijatnomosećanju,osećanjasusamoosećanja,anebit,ionazatonikadanemogudazadovolježeđduše.Onanikada ne mogu da zamene Boga.

Makakodasunašidoživljajiuzvišeni,dugotrajniilisnažni,oni samo mogu da uguše našu svest o našoj unutrašnjoj duhovnoj ispraznosti,iništaviše.Jedinosuočavanjesastvarnimuzrokomnašeg problema, koji je u našoj odvojenosti od Boga, jeste jedini putnašegstvarnogizlečenja.

Osećanja koja osećamo su uvek adekvatna nekoj realnosti,bilo spoljašnjoj, bilo unutrašnjoj, i zato bavljenjem njima ne re-šavamoproblem,većsamouklanjamodoživljajproblema.Akoosećanjekrivice,anksioznosti,psihičkenapetostiinervoze,ot-kriva naše unutrašnje duhovno stanje, nije rešenje da okretanjem kaspoljnimizvorimaprijatnihosećanjaugušujemosvestosvomunutrašnjem problemu. Isus je blagoslovio sve koji su svesni svo-je potrebe za Bogom, a ne one koji su uspeli da svoju potrebu uguše:

“Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko; Blagoonimakojiplaču,jerćeseutešiti;...Blagogladnimaižednimapravde,jerćesenasititi;”(Matej5,3-6)Samopravednomisebičnomsrcunijeprijatnodabudesvesno

svog duhovnog siromaštva i svoje zavisnosti od Boga, jer svest o duhovnojispraznostiosujećujenašusamopravednostisebičnostu pokušaju svog zadovoljenja.

Izazivanjemosećanjaseugušujučovekovasvestoduhovnomsiromaštvu i samim tim svest o potrebi za Bogom. Svest o greš-nosti srca i potreba za njegovom reformom nestaje pod emoci-onalnimuzbuđenjem, i čovek postaje zadovoljan, ne sa karak-teromBogakoji ga je uslišio, već sa sopstvenimkarakterom i

30 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsopstvenimosećanjimapomoćukojihjeugušiopotrebuzaBo-gom.Zato,kaorezultattakvoglažnogiskustva,onnehvaliBožjikarakter,većsvojaosećanja.Profesorjednogteološkogseminarazastupa:

“Bog očekuje od svog naroda emocije. ... Bog želi da naše emocije nabubre, da sazru, da se prošire, da polete zajedno sa Njegovim.” (M. Lukić, “Bog vrelog srca”, 22.07.2017)Program12korakaGKzastupau11.korakuabavljenjeso-

bom i svojim osećanjima, a umesto samog Boga, kao objekatnjihovoguzdanjaprezentovanimjesamčinmolitveimeditacije:

“Meditacija prirodno okuplja i centrira interakciju ovih ra-zličitih tela sa našim duhovnim telom. Fizički, meditacija nas pogađa na mnogo divnih načina. Povećava proizvodnju i pro-tok endorfina koji prirodno smiruju i umiruju naše telo. Sma-njuje naš krvni pritisak, pomaže u ponovnom usklađivanju naših moždanih obrazaca i misaonih procesa, i omogućava našem telu da počne sebe da isceljuje. ... Prvi korak u počet-ku učenja kako da meditiramo jeste učenje da opustimo sop-stvena tela, kako da ne slušamo “glasove” svog uma i kako da praktikujemo povezivanje sa svojom Višom Silom i drugim ljudskim bićima.” (Radna sveska za 11. korak, Program 12 koraka Generalne konferencije, 44)

SKOK ENDORFINA I DOPAMINA U FUNKCIJI BORBE PROTIV RAZUMA I SAVESTI

Program12korakaGKhvali skokendorfina tokommedita-cije,apoznato jeda jeendorfinneurotransmiterkojisenaziva“prirodnomdrogom”.Osećanjepijanstvaizazvanoalkoholomjedirektna posledica skoka endorfina pod uticajem alkohola. Po-znato je da svakoponašanje koje izaziva skok endorfinapred-stavljaiskušenjezazavisničkoponašanje.

Endorfinjeprirodniopijatkojiblokiraosećajbola,ali tako-đe, isto kao i dopamin, blokira orbitofrontalni korteks umoz-gu zadužen za odgovorno razmišljanje i odlučivanje. Endorfini dopamin imaju bitnu funkciju u aktiviranju drugih psihičkih

31Borba protiv razuma i savesti

sposobnosti, koje svakako nisu adekvatne onoj odgovornosti i trezvenostikojesuneophodnezaličnisusretsaBogom.

Grešan čovek se bori protiv zdravog razuma jer ga razum

osvedočava o besmisao grešnog življenja i uznemirava njego-vusavest,pozivajućiganareformu.Zatočovekkoristirazličitemetodekojimapodižeskokdopaminaiendorfinakojiblokirajuorbitofrontalnikortekskojijezaduženzasamoprocenu,rasuđi-vanjeikontrolu.Skokdopaminaiendorfinasepostižeduvanom,narkoticima, zabavnom muzikom, video igricama, meditacijom, jogom, vežbama disanja i Jakobsonovommetodom relaksacije.Razumisavestsuisključeniičovekgubisvestoproblemu.

Šećerukrvitakođepodižedopaminiendorfin,dokjednod-nevni sedmični post, kada se ne jedenikakvahrana, rezultujesmanjenjemšećeraukrvi, izatopadomdopaminaiendorfina,teskokomprolaktina-hormonatugeibrižnosti.Zatopostmožemnogodadoprinesenašemotrežnjenjuiosvedočenjuogreheko-jihinačenismosvesni.Tokompravogbiblijskogpostakojipred-stavlja potpuno odricanje od hrane, mnogi postaju uznemireni, jer postaju svesni svog stvarnog duhovnog stanja.

32 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamZapazimo biblijske primere gde Bog poziva ljude da uzmu

post i da krenu u borbu protiv svojih greha, a oni, umesto toga, prave gozbu i stvaraju atmosferu euforije sa istim efektima sa-vremene meditacije:

“IzvavasGospodnadvojskamauonajdandaplačete i ri-date... A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer ćemo sutraumreti.” (Isaija 22,12-13)“Očistiteruke,grešnici,popravitesrcasvoja,nepostojani.Bu-dite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se pretvori uplač,iradostužalost.PonizitesepredGospodom,ipodignu-ćevas.”(Jakov4,8-10)“Boljaježalostnegosmeh,jerkadjeliceneveselo,srceposta-je bolje.” (Propovednik 7,3)Svrha posta je suprotna svrsi meditacije ili svrsi bilo kog dru-

goglažnogduhovnogiskustvakojeizazvanimosećanjima,gušisvesnostčovekaopotrebizaunutrašnjomreformom.Zatobi,uzdravomduhovnomiskustvu,koncepcijahrišćanskemeditacije(razmišljanjaiduhovneborbe)najprikladnijebiladefinisanabi-blijskim pojmom “borbe s Bogom”:

“Uutrobiuhvatizapetubratasvojega,iusilisvojojborisesBogom;Borisesanđelom,inadjača;plaka,imolimuse;nađegauVetilju,iondegovorisnama.”(Osija12,4-5)U knjizi “Granice”, imamo objašnjenje Jakovljeve borbe sa

Bogom,nekaopojmapokoravanjavoljeBogu,većkaopojamborbekoji je izraznepreporođeneJakovljeveprirode, jer jeJa-kov navodno imao “agresivan” karakter (Granice, 63). Vidimo očigledan pokušaj da se čovek odvrati od stvarnog susreta saBogomidaonnaprestosvogasrcastavidrugeljude.No,pogle-dajmo objašnjenje pojma borbe sa Bogom kod Elen Vajt:

“Onaj koji nije voljan da se odrekne samoga sebe, da se ponizi predBogomidasedugoiozbiljnomolizaNjegovblagoslov,neće ga primiti. Boriti se sa Bogom; kakomalo njih znajušta je to!Kako jemalo duša stajalo predBogom sa silnom

33Borba protiv razuma i savesti

čežnjomulažućidokrajnostisvesnagesvogabića!Kakosemalonjih sanepokolebljivomveromdržaloBožjihobećanjakadsuvaloviočajanja,kojenijedanjeziknemožedaopiše,navaljivali na onoga koji se molio!” (EGV, VB 503)

“Odricanjeodsamogasebe,potčinjavanjeBožjojvoljiceloku-pnogsvogbića,iziskujeteškenapore;čoveksemoraponizitipred Bogom da bi se nanovo rodio u svetosti.” (EGV, P. H. 30)Naravno, najvažnije je znati kome semolimo, da ne bismo

uslediskrivljenepredstaveoBožjemkarakterutražiliodBogadazadovoljionenašegrešneželjezakojenamtrebaoslobođenje,anezadovoljenje.No,spoznajaBogauProgramu12korakaGKnijednomrečjunepodrazumevaspoznajuBožjegzakonakojibiukorio grešne motive ljudskog srca i tako rasteretio osobu od potrebezaužitkom,većsepodražavadasvakoidaljeverujeusvojuličnuinterpretacijuBogakakvuonželidaima.Posledicaje da polaznici Programa 12 korakaGK imaju onu iskrivljenupredstavu o Bogu i duhovnim pojmovima koju Elen Vajt kritiku-jekadagovorioprevariotpaloghrišćanstva:

34 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Biblijasetumačinatakavnačinkojisesviđanepreporođe-nomsrcu,anjenesvečaneivažneistinesesmatrajubezvred-nim. Ljubav se ističe kao glavna Božja osobina, ali ona seprikazujekaorazneženasentimentalnost,kojanepravirazli-ku izmeđudobra i zla.Božjapravednost,Njegovognušanjenagreh, zahteviNjegovogsvetogzakona - sve se to smatranevažnim.Narod se uči daDeset zapovesti smatramrtvimslovom.Ugodnepriče ičarobnelegendezauzimajuosećanjai navode ljude da odbace Bibliju kao osnov svoje vere. Hrista se i sada odriču kao i nekada.Ali sotona je toliko ljudimazaslepio oči da ne primećuju prevaru.” (EGVVelika borba,376-278, 452)

ZA SEBIČNO SRCE, EMOCIJE NISU LEK VEĆ OTROV

Upravo takvupredstavuoBogu zastupa i psihijatarTorbenBergland,predsednikodeljenjazazdravstvonanivouDivizije.Uokviru promovisanja programa 12 koraka on zastupa da je lek za oboleleodbolestizavisnostidaimsepružiosećanjeljubavi.Nje-govo geslo je da suprotna kategorija od zavisnosti nije trezvenost većpovezanost.Timenavodizavisnikedazavisnostodopijatasamozamene sa zavisnošćuod emocije ljubavi.Takvo shvata-nje podilazi iskušenju savremenog zapadnog hedonizma, koje je utemeljenoupravonaemotivnojnezrelostiizloupotrebiosećanjaradiužitka.GospodnjedelomeđubelačkompopulacijomZapa-dajeugroženoupravozbogtakvezabludeštosenjihovihgresineukoravaju,većseželepridobitizazajednicuudovoljavanjemnjihovim neukorenim gresima, koji se proglašavaju prirodnim ljudskim potrebama.Osoba koja hrani emocijama svoj sebičniljudski Ego, postaje vremenom emotivno preosetljiva i ranjiva, a kako apetiti njenog Ega rastu, oni postaju do te mene neutoljivi daosobudržeustalnomstanjudepresije,prikovanuzagrupuzapodrškukojapokušavadazadovoljinjenupotrebuzaosećanjemvoljenosti.

Zabluda da je osećanje voljenosti lek za dušu zavisnika oopijatima, predstavlja jednu od ključnih postavki programa 12

35Za sebično srce, emocije nisu lek već otrov

koraka.MoždatonajjasnijeotkrivajustavovipsihijatraTorbenaBerglanda.Kadazastupadajekorensvakezavisnostipraznina,onnevidiispunjenjetepraznineuizgradnjizajednicečovekasaBogom,većubliskostičovekasadrugimčovekomiuosećanjuizazvanomvoljenošću:

“Priznavanje praznine ili bola kojim pokušavate da uprav-ljate kroz zavisnost može biti pola rešenja. Druga polovina je povezivanje sa drugima, pokrivanje vaših potreba stvarima koje se zaista mogu ispuniti i opažanje vaših pobeda, a ne propusta. ... Pomozite sebi pomažući drugima.” (Torben Ber-gland, tedNEWS)On zastupa da je kvalitetan emotivan odnos temelj mentalnog

zdravlja,azapravojeobrnuto.Dabičovekimaokvalitetanemo-tivan odnos, on prethodno treba da bude mentalno zdrav tj. treba dabudeemotivnozrelaličnost.Zrelostpodefinicijipredstavljastavljanje svojih sposobnosti u pravilnu funkciju da bi se njima odgovorilonarealnepotrebeživota,zarazlikuodnezrelosti,gdesusposobnostioruđesatisfakcijevelikogEga.Upravojebitemo-tivnenezrelostiuzloupotrebiosećanjaradisatisfakcije.

Emotivnonezrelaosobajesebičnaosobajerviševoliosećanjakojajojdrugaosobaizaziva,negoštovolinjenuličnost.Onaneshvatadadrugiljudineslužezatodabi ispunilinašeispraznosrceilidabismonjimaodagnaliodsebeosećanjeusamljenosti.Drugiljudipostojedabiimseslužilo,anezanašuličnusatis-fakciju.Zbognerazumevanjatečinjeniceiiskrivljenepredstaveofunkcijiosećanja,polaznici12korakavremenompostajuemo-tivnoisocijalnonezreleličnosti,preosetljive,emotivnoranjiveiuvredljive,savrloegocentričnimmotivimadruženjasadrugimljudima.

UslovzabilokakvuvrstuzrelostijestezadovoljenažeđdušeuBogu.BezličnezajednicesaBogom,mićemoostatinezado-voljenežeđidušeitakolakopostatizavisnici,biloodnarkotika,biloodgrupezapodršku,biloodnečegtrećegčimenadomešću-jemo odsustvo stvarne zajednice sa Bogom.

36 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamHrišćanskipisacElenVajtotkrivatakveizrazenezrelostilič-

nostikadagovorioljudimakojisuuropstvupotrebezadruže-njem, ropstvu emotivnih propovedi kao i drugih izvora prijatnih osećanja:

“Oni koji vole da provode vreme u društvu najzad postaju ro-bovitenavike.Njihovživotsastojiseodoblačenja,posećiva-nja, zabava, smejanja i zbijanja šala. ... Nesrećni su ako ne doživljavaju nova uzbuđenja.Nemaju usebimoćidabudusrećnivećočekujusvojusrećuoddrugih...”(EGW, Poruka mladima 430)“Nekinisuzadovoljnisastancimadoknedoživeupečatljiveisrećnetrenutke.Oniradenatomeiuzdižuuzbudljivostose-ćanja.Aliuticajtakvihskupovanijekoristan.”(EGV,1T412,1864)“Moždaćepropovednikmislitidajesvojommaštovitomslat-korečivošćuobilnonahranioBožjestado;moždaćeslušaocirećidanisunikadaraniječulitakoneštolepo,danikadanisuvideliistinuodenututakodivnimjezikom.KadimjeBogbiopredstavljenusvojsvojojveličini,onisuosetiližaruzbuđe-nja.Ali, proučitepodrobno sveove zanoseosećanjanastaletakvimmaštovitimpričanjem.Tumožebitiistine,alionače-stonijehranakojaceihučvrstitizasvakodnevnebitkeživo-ta.” (EGV, Manuskript 59, 1900)Izazvanim osećanjima utehe i pažnje, čovek ispraznog srca

i nečiste savesti samougušuje svest o svom stvarnom stanju isamim tim stvarnu potrebu svoje duše za Bogom. Takvoj osobi kojajerobopijanjaosećanjima,možedapomognesamoreformaunutrašnjihmotivasrca,rasterećenjeodnjenepotrebezaopija-njem osećanjem voljenosti, a ne zadovoljenje njene potrebe zaosećanjimakakvojojpružajutakozvanegrupezapodršku.Ta-kvareformasuštinskihmotivasrcamožebitiplodsamosusretačovekasaBogom,anespoljaizazvaneemocijeljubavi.

37Nepoštenje popularnih psihologa

NEPOŠTENJE POPULARNIH PSIHOLOGA

Mnogipopularnipsiholoziveomanepošteno izostavljaju či-njenicudaćeosećanjeljubavi,akojeprevišepružanodetetuto-kom njenog detinjstva, proizvesti iste posljedice kao i potpuno odsustvoljubavi.Fiksacijatj.vezivanjezaosećanjakojedovodido formiranja neugasive potrebe za opijanjem (sklonosti ka nar-koticima i drugim bolestima zavisnosti) nije plod samo odsustva ljubaviudetinjstvuvećipreteranogpokazivanjaljubaviipažnje:

“Preterana zadovoljavanja i preterana osujećenja olakšavajuučvršćivanje (fiksaciju) jer dete, zahvaljujući preteranoj po-pustljivosti,nijeosposobljenodaizdržičakniblagaosujeće-nja.”(NevenkaTadić,Psihijatrijadetinjstvaimladosti,str.70)“Nedovoljnoilipreteranouživanjeubilokojojfazimožedo-vestidofiksacijeutojfaziidorazvojakarakterističnihoso-bina te faze.” (Spencer A. Rathus, Psychology: Concepts and Connections, pg 427) “Osimtoga,preteranouživanjeilifrustracijaubilokojojfazimožedovesti do regresije, što je tendencija da se vratite naprethodni psihoseksualni nivo u susretu sa sukobom ili stre-som.” (Irving B. Weiner, W. Edward Craighead, The Corsini Encyclopedia of Psychology, Volume 2, pg 529)“Ipreteranouživanjeipreteranafrustracijamoguoblikovatiprirodu punoletnih karakternim osobinama, kao i neurotič-nimprilagođavanjima.”(E.JerryPhares,Introductiontoper-sonality, pg 96) “Psihopatologijailiproblemisamentalnimzdravljemtakođemogudabuduizazvanifiksacijomnabilokojojodovihfazarazvoja.Fiksacijasemožerazvitikaoposledicaprekomernefrustracije ili preteranog zadovoljenja.” (Poul Rohleder, Criti-cal Issues in Clinical and Health Psychology, pg 24)Zaštosetaistina-dapreteranougađanjemožedaproizvede

istuneugasivupotrebuzaopijanjemosećanjimakaoiosujećenjepotrebe deteta za ljubavlju - sakriva od ljudi?

38 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamZato što bi to saznanje dovelo do apsurda svu besmislenost

savetapseudohrišćanskihpsihologa.Akojepreteranopružanjeosećanjaljubaviipažnjenekuoso-

bu pokvarilo u vreme njenog detinjstva, kako bi onda moglo to istoosećanjeljubaviipažnjesadadajeisceli?

Sledeći njihovu logiku, osobi koja je bila previše voljena usvojoj mladosti, i koja zato sada ima jaku potrebu za emocijom ljubavi izaraznimopijatima,možedasepomognetakoštobijojsesadapružiloonoistojakoosećanjeljubavikojejujeupro-pastilouvremenjenemladosti.Onisuprinuđenidaprećutkujudaiprijatnaosećanjaizazivajufiksacijuzatoštobipostaloisu-višejasnodaistoosećanjeljubavikojejeosobuuvremenjenemladostipokvarilonemožesadadajojpomognedasepopravi.Takvojosobitrebapružitipravuljubav,alinajmanjekrozoseća-nja,jerćeihonazloupotrebitiradiopijanjakaoštoihodmalenazloupotrebljava.

Da li imamo biblijsku potvrdu da osoba koja je u mladosti bila uskraćivanauzadovoljenjusvojihpotreba,nemožekasnijedaseisceliakosenjenisnovikonačnoostvare?

Svetopismootkrivasvutragedijuosobakojesubileuskraći-vaneuzadovoljenjusvojihželja,aondajednogadana,kaoodra-sleličnosti,konačnouspeledasvoježeljeostvare:

“Odtrogasepotresazemlja,ičetvrtognemožepodneti:Odsluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hleba. Odpuštenice,kadseuda,odsluškinjekadnasledigospođusvoju.”(Priče30,21-23)Osoba koja je na nemaštinu reagovala nezrelo, postaje nezasi-

topohlepnakadajojsekaorešenjeponudiosećajnozadovoljenjenjene potrebe. Isto tako i osoba koja nije bila voljena, reaguje grešnomprirodomna takavnačindanjomovladavaneutoljivapotreba da se opija osećanjem voljenosti. Iako je ona postalaemotivno nezrela i zavisnik zato što jemožda umladosti bilaosujećenaurealnojpotrebizaljubavlju,njojsesadanemožepo-moćipružanjemosećanjaljubavi,jergaonazloupotrebljavaradiopijanja i ugušenja svesti o svojoj duhovnoj ispraznosti.

39Emocije i motivi ponašanja nisu isto

Osobakoja jezavisnik,prirodnoćedazloupotrebiosećanjebliskosti i voljenosti da bi se njime opijala isto onako kako se ina-čeopijaalkoholom,narkoticima,maštanjem,muzikomidrugimopijatima.

Istinsko rešenje za osobu koja je zavisnik nije u reformi njenih osećanja,većureforminjesame.Njojjeneophodnareformamo-tivasrca,kadakrozzajednicusaBogomonabivaoslobođenaodsebičnihmotivakojijepokrećunaopijanjeosećanjima.

To iskustvo se zove iskustvo duhovnog nanovorođenja.Da-kle,njojsemožepomoćisamopokajanjemzaneugasivusebičnupotrebuzaopijanjemosećanjima,uzdanjemuBogakojimenjamotivesrca,aneosećanjakojatrebadaostanuadekvatnareal-nostiživota.

ElenVajtobjašnjavadajesusretčovekasaBogomsasvimdo-voljanidaodvojenostoddrugihljudinemožebitinikakavizgo-vor za nezadovoljene potrebe sopstvene duše:

“Osećanja nemira i čežnje za domom ili usamljenostmogubitizavašedobro.VašnebeskiOtacnameravadavasnaučidanađeteuNjemuprijateljstvo,ljubaviutehukojićezadovoljitivašenajozbiljnijenadeiželje....VašajedinasigurnostisrećajeudržanjuHristazasvogstalnogsavetnika.VimožetebitisrećniuNjemučakiakonematenijednogprijateljauovomesvetu.” (Lt 2b, 1874. HC 259)

EMOCIJE I MOTIVI PONAŠANJA NISU ISTO

Dalijesuštinanašeličnostiuemocijamakadaonenamavla-daju ili u volji kojom vladamo mi vladamo sobom i svetom oko nas?

Obratimopažnjunaovuzabludukojasečestopromovišeiupopularnoj psihološkoj i u savremenoj duhovnoj literaturi:

“Emocije su vitalni deo naše ljudske ličnosti. One mogu biti moćni pokretači, i za dobro i za zlo.” (Sabbath school lesson, December 25–31, 2011)SličnoipsihologJulijanMelgozatvrdi:

40 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Čovek može opravdano da tvrdi da emocije vladaju našim životima u mnogo većoj meri nego što to razum radi ili može da uradi. Emocije su dobre, bez njih mi bismo jedva bili ljudi. Roboti bi mogli funkcionisati bez emocija, mi nikada.” (Dr. Julian Melgoza, “Isus je plakao”: Biblija i ljudska emocija)Nizastupnik12korakanerazlikujeemocijeodpokretačkih

motiva:“Emocije uzrokuju promene, ustvari emocije jesu promena, emocije, moćni pokretač u nama, koji nas tera na akciju da nešto uradimo.” (M. Lukić, “Bog vrelog srca”, 22.07.2017)Zastupnici Duhovne formacije, makar bili i psiholozi, poka-

zuju elementarni nepoznavanje ljudske psihe, jer ne razlikuju po-jamosećanjaodpojmapokretačkihmotiva.

Samolabilnimličnostimavladajuosećanja.Pravaljubavnijeosećanje,većmotivponašanja.

Osećanjaslužedasenjimaoseća,anedasenjimarazlikujedobroodzla(štojeulogarazuma),nitidasenjimaodlučuje(štojeulogavolje),nitidabudunašpokretač(štojesvrhaunutrašnjihmotiva).

Suština naše ličnosti jeste naša volja, koja uz pomoć razu-maisavestiizabirasmisaoživotakrozdobreililošepokretačkemotiveitakoodređujenašuličnost,anenašaosećanja,podlož-napromenamapodrazličitimspoljnimiunutrašnjimuticajima.Kadabisuštinanašeličnostibilaunašimosećanjima,ondaminebismoimalisvojuličnost,jerosećanjazaviseodokolnosti.

Upravobeznaševolje,razumakojidonosislobodunašojvoljiisavestikojanaspozivadabudemorazumniuodlučivanju,mibismobilikaorobotiilikaoživotinje.

Sposobnostdase ljubavdožividirektno je srazmernanivouženskihhormona.Osobeobapola,akojeimajuvisoknivožen-skihhormona,otkrivajuveomaizraženusposobnostsaosećanja.Aliuzavisnostiodmotivakojiihpokreću,funkcijatihosećanjamože biti zrela ili nezrela, dobra ili grešna. Emotivno nezreleosobeviševoleosećanjakojaimizazivavoljenaosoba,negonje-nuličnost.

41Emocije i motivi ponašanja nisu isto

Dakle,izaizraženesposobnostiempatijesemogukritisebič-nimotivikojiformirajusentimentalnoslabuilabilnuličnost,amožesenalaziti imotivnesebične ljubavi, sveuzavisnostiodčovekovezajednicesaBogom.

Osobe oba pola, a sa veoma visokim nivoom testosterona, po-kazujugotovopotpunoodsustvoemotivnosti,alitoneznačidanisu pokrenute motivom prave ljubavi, jer ljubav zavisi od zajed-nicesaBogom,aneodsposobnostidaseonadoživi.Motivi isposobnosti nisu isto.

Da bismo osetili ljubav, dovoljan nam je iskren osmeh druge osobe,adabismoimaliljubavkaopokretačkimotivusvomsrcui životu,potrebno jeda svakodnevnoumiremoSebi, želji tela,željiočijuiponosuživota.

Kada zastupnici Duhovne formacije tvrde da bi čovek bezosećanja bio robot, time nesvesno otkrivaju da se iza njihovihosećanja krije kameno srce, bez istinske prave ljubavi.Danji-manevladazanososećanja,onibiostaliravnodušninapotrebeživota,štootkrivadasubezljubavi.IkadazastupniciDuhovneformacije tvrdeda čovekbezosećanjanema svoju ličnost, oniotkrivaju da svoju slobodnu ličnost zaista nemaju, jer slobodaličnostiseogledauodlučivanjukojejenezavisnoodosećanjaiželjavelikogEga.Osobakojanemavoljudasobomvlada,većnjomvladaju osećanja, nema slobodnu ličnost i ona se ponašadeterminisano kao robot. Zastupnici Duhovne formacije samo osećanjeljubaviproglašavajupojmomljubavi.Akakoosećanjazavise od okolnosti, sasvim nam je jasno zašto zastupnici Du-hovne formacije reaguju toliko nezrelo na nevolje i zašto se njima tolikobave.Kadaneprijatneokolnostiistresnesituacijepokvarenjihovaosećanja,onigubesvojulažnuljubavutemeljenunare-formiosećanja,umestonareformimotivasrca.KaoštozapažaElen Vajt,

“Njihovoiskustvonijedubljeodnjihovihosećanja.Onigradenapesku:kaddunevetar,njihovaćesekućasrušiti.”(EGW,PM 37)

42 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamZbog svega navedenog, jasno nam je zašto, po Svetom pismu,

kriterijumpraveljubavinisunašaosećanjavećusklađenostna-šeg života sa Božjim zakonom. “Ljubav je ispunjenje zakona”(Rimljanima 13,10) a “Greh je bezakonje” (1.Jovanova 3,4)

To je razlog zašto biblijska tradicija, koja je uticala i na for-miranje duhovnih pojmova zapadne civilizacije, emocije vezuje sa “bubrege” koji “igraju od radosti”, u skladu sa doživljajimakoja si adekvatna stvarnosti, dok se pojam “srca” primenjuje na suštinunašeličnosti,kojučinenašrazum,savest,voljaiizabranipokretačkimotiviličnosti.

PremaWebsterovomrečniku,jednoodengleskihznačenjâri-ječi“bubreg”je:središteosećanjaistrasti.TakvaupotrebaoverečiuengleskomjezikuproizlaziiznjezineisteupotrebeuBi-bliji.

Hebrejskariječ“kelayot”(bubreg)je,kakonavodiFaussetovbiblijskirečnik,središtečežnjeiosećanja(Jov16,13;Ps7,10;Ps26, 2; Ps 73, 21; Jer 11, 20; Jer 17, 10; Otk 2, 23).

PoEastonovombiblijskomkomentarusrceimaznačenjesre-dišta ličnog života, karaktera i razuma. Dakle, postoji razlikaizmeđububregaisrcaadekvatnarazliciizmeđusajednestranenašihosećanjakojazaviseodokolnostiisadrugestranepokre-tačkihmotivakojizaviseodnaševoljeinašegodnosasaBogom.

Uplanuspasenja,Bogmenjanašesuštinskemotivesrca,anenašaosećanja:

“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.”(1.Sam.10,6) “Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnihbogovavaših.Idaćuvamnovosrce,inovćuduhmetnutiuvas, i izvadićukamenosrce iz telavašega, idaćuvamsrcemesno.Iduhsvojmetnućuuvas,iučinićudahoditepomojimuredbamaizakonemojedadržiteiizvršujete.”(Jez.36,25-27)“NegoovojezavetštoćuučinitisdomomIzrailjevimposleovih dana, govoriGospod:metnuću zakon svoj u njih, i na

43Novorođenje je promena motiva srca, a ne osećanja

srcunjihovomnapisaćuga,ibićuimBogionićemibitina-rod.” (Jer.31,33) “Akogresivašibudukaoskerlet,postaćebelikaosneg;akobuducrvenikaocrvac,postaćekaovuna.”(Isaija1,18)“JerjeBogštočiniuvamadahoćeteiučinitekaoštomujeugodno.” (Filibljanima 2,13)

NOVOROĐENJE JE PROMENA MOTIVA SRCA, A NE OSEĆANJA

PogledajmokakopisacElenVajtzapažapomenutoiskušenjeiobjašnjavaštastvarnopodrazumevapojamobraćenjasrca:

“Mnogo ima onih koji govore o potrebi promene srca, a da ne znajuštaznačeovereči.Naročitosemladispotičuna izraz“novo srce”. Oni očekuju da se dogodi naročita promena unjihovimosećajima.Tooninazivajuobraćenjem.Hiljadenjihsuupropašteniovomzabludom, jernisushvatili reči:“Valjavam se nanovo roditi.” Sotona navodi ljude da misle da su obraćenizatoštodoživenekizanosiliushićenje,alinjihovseživotnemenja.Njihovadelasukaoiranije...Takvisečestoi

44 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamdugomole,spominjućistalnoosećanjakojasuimaliutojitojprilici.Međutim,onineživenovimživotom.Onisamisebeobmanjuju.Njihovoiskustvonijedubljeodnjihovihosećanja.Onigradenapesku:kaddunevetar,njihovaćesekućasrušiti....Počemusemožeprepoznatinovosrce?Popromenjenomživotu.Obraćenčovekumiresvakičas,svakidansebičnostiioholosti.”(EGW,PM37)“KadsesopstvenojapotčiniHristu,istinska ljubav spontano izvire. Ona nije emocija ili podsticaj većodlukaposvećenevolje.Onasenesastojiuosećanjuveću preobraćenju čitavog srca, duše i karaktera, koji sumrtvisebiaživeBogu.NašGospodiSpasiteljtražidamupredamosebe. Pokoravanje svoga ja Bogu je sve što On zahteva, preda-vanje sebe na uposlenost koju On smatra prikladnom. Sve dok nedođemodoove tačkepotčinjavanja, nigdenećemo raditisrećno,korisno,iliuspešno.”(6BC1100)

BAVLJENJE OSEĆANJIMA NIJE BAVLJENJE BOGOM, VEĆ SOBOM

Sasvim suprotno upozorenjima Elen Vajt, Program 12 koraka GK zastupa oslanjanje na osećanja kao kriterijum pobede nadgrehom:

“Jedan od načina praktikovanja ove svesti, jeste da zatvorimo oči usred poznate borbe - bilo da je to u vezi sa poslom, od-nosima, finansijama, seksualnim ponašanjem, jedenjem i hra-nom itd - a zatim da ispitamo osećanja koja imamo. Upore-dite ta osećanja sa osećanjima koja smo imali u vezi sa istom borbom pre oporavka. Koje razlike vidimo? Umesto straha, možemo primetiti novi unutrašnji mir. Umesto panike, mo-žemo videti rastuću spremnost da odmah konsultujemo svog sponzora. ... Sve ove promene su znaci da smo sve spremniji da prihvatimo promene u našim mislima i ponašanju. Još je uzbudljivije shvatiti da ova osećanja takođe pokazuju gde je Bog već napravio promene i da uklanja stare zamke i brige koje su izbacile iz koloseka naše putovanje.” (Radna sveska za 5. korak, Program 12 koraka GK)

45Bavljenje osećanjima nije bavljenje Bogom, već sobom

UmestobavljenjaBožjimkarakterom,Program12korakaGKnasnavodidasebavimosopstvenimkarakterom,datražimousvomsrcudobrotuumestouBogu,čimenasnavodinaiskušenjedaneživimoveromuBoga,većoslanjanjemnasopstvenuljud-sku pravednost:

“Šesto, moramo ‘tražiti dobro’. Izbalansirano razmatranje naše prošlosti i nas samih mora uključiti naše snage i pozitiv-ne elemente našeg karaktera. Poznavanje naših jakih strana pomoći će nam da shvatimo koje resurse nosimo da bismo pu-tovali na zdravom putovanju. Mi nismo ni potpuno dobri niti potpuno loši. Stvarnost leži između ovih ekstrema.” (Radna sveska za 4. korak, Program 12 koraka GK, 20)Bavljenjem sobom mi dolazimo u iskušenje da se oslonimo na

sebe,idamotivenečistesavesti,ponositostiisebičnogsentimen-taproglasimopojmomBožjepravednostiunašemsopstvenomsrcu.Našisopstvenidoživljajinemogubitivalidankriterijumuprosuđivanjukvalitetanašihpokretačkihmotiva:

“Srcejeprevarnovišesvegaiopako:koćegapoznati?”“Koseuzdausvojesrce,bezumanje;akohodimudro,izbavićese.” “Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njego-vo.”(Priče17,9;28,26;18,2)Oslanjanjenaosećanjaumestonaglasrazumaseraširiločita-

vimprotestantskimsvetom,odvremenapočetkanjegovedeka-dencije (sredina XIX veka), da bi danas, u otpalom protestantiz-mu, autoritet Svetog pisma postao zamenjen autoritetom velikog ljudskogEga.Željagrešnogsrcapostajevrhovnizakon.

OnajkozaistaživiveromuBoga,uzdanjemuBogaizadovo-ljanNjegovimkarakteromljubavi,nećeimatipotrebedasebavisobom,nitićebitisvestansopstvenedobroteipobožnosti,akojeona zaista poreklom od Boga:

“Zdraviuspešančovek,kojiizdanaudanpolazinaposaora-dosnaduhadokzdravakrvkolanjegovimvenama,neprivlačisvojimzdravljempažnjuonihkojesusreće....Istislučajjeisaistinskipravednimčovekom.Onnijesvestansvojedobrotei

46 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizampobožnosti.Zanjegajetakoprirodnodadonosiplodoveduha,kaoštosmokvarađasmokve,a ružinodrvocveta ružama.”(EGW,Biblijskoposvećenje11)ČakikadabismoBožjepravednostibilisvesni,izatoseoslo-

nili se na njene plodove u našem srcu, a ne na Boga, mi bismo je izgubili. Bavljenje sobom, bilo našim manama, bilo našim vr-linama, nas prirodnoodvraća od bavljenjaBogom i uzdanja uNjega.

USvetlostiBožjeglicaminismosvesnisopstvenepravedno-sti,većBožje.SvestouzvišenostiBožjegkarakteranasčinisve-snimsopstvenegrešnostiitakočuvaodoslanjanjanasebesame.

NAŠA OSEĆANJA TREBA DA BUDU ADEKVATNA STVARNOSTI

Za razlikuodnašihpokretačkihmotivakoji zaviseodnašezajednicesaBogom,našaosećanjazaviseodokolnosti,izatonemogu biti kriterijum našeg duha. Ona treba da ostanu adekvatna životnojrealnosti.

Normalnojedačovekimarazličitaosećanjauzavisnostiodrazličitihdoživljajastvarnosti.Normalno jedačovekosećara-dost kada je svedok nečeg lepog, dobrog, pravednog, kada seosećavoljenim,uspešnim, itd.Normalno jedaosećazadovolj-stvokadajedeukusnuhranu,itd.Nemaničeglošegusamimpri-jatnimosećanjimaiosećajima.Istotakonemaničeglošegutomedačovekosećastrahuopasnosti,daosećagnevunepravdi,ilituguunevoljiigubitku.Osećanjatrebadabuduadekvatnastvar-nostidabiskrenulapažnjunašegumainaševoljeidabipobudi-laonuhormonalnuaktivnostkojaćenamaktiviratisposobnostikojenamtrebajuradiodgovoranarealnepotrebeživota.Pitanjegrehanijepitanjenašihosećanja,većmotivakojimapokoravamosvoju volju u vreme iskušenja.

Normalnojedaosećamoradostkadanasrazuminašačulaobaveštavaju o objektivnim razlozima za radost, ali je greh ako prema prijatnim osećanjima i osećajima reagujemo sebičnimmotivima,umestozahvalnošću.Normalnojedaosećamostrahuopasnosti,ali jegrehkadauopasnosti reagujemokukavičlu-

47Nije bitno kako se osećamo

komumestohrabrošću.Normalnojedananepravdureagujemoadekvatnimosećanjemgneva,alijegrehkadananepravdurea-gujemognevljivošćuimržnjom,umestokrotošću.Normalnojedaosećamotugukadasmosvedocinevoljeigubitka,alijegrehukoliko tada reagujemo brigom i depresijom, umesto smirenim i razumnim starateljstvom. Dakle, pitanje dobra i zla nije pitanje našihosećanjaiosećaja,većmotivakojinaspokreću,aodnašeslobodnevoljezavisikojimmotivimahoćemodasepokorimo.

AKO JE ŽEĐ NAŠE DUŠE ZADOVOLJENA U BOGU, NAMA VIŠE NIJE VAŽNO KAKO SE OSEĆAMO

Odzajednice saBogomzavise naši pokretačkimotivi i oniodređuju pravilnu ili nepravilnu funkciju naših osećanja. AkožeđdušenijezadovoljenauBogu,čovekćeprirodnokrenutidazloupotrebljavaosećanjatakoštoćenjimadaseopija.AliakojeduhovnozadovoljenuBogu,bićerasterećenodtogakakoseose-ća.KakojedeloElenVajtnastaloudrugojpoloviniXIXveka,kadajezapadnisvetdoživljavajudekadencijuuromantizamihe-donizam,unjenimspisimaćemonaćiiodgovornanovonastaloiskušenjezloupotrebeosećanja:

“Ne uzdižite svoja osećanja i ne povodite se za njima, bezobziradalisudobra,loša,tužnailiradosna…Hristovareli-gijaučionogakojijeimanepoverenjuusebe,aliuistovremegaosposobljavadačvrstouhvatiHristovuruku,isvečvršće,kakoiskušenjenavaljujenadušu....Netrebadaučinimosvojaosećanjakriterijumompomoćukogarasuđujemodalijesmoili nismoumiru saBogom,bezobzira da li su ta osećanjaohrabrujuća ili ne. Čim čovek počne da razmišlja o svojimosećanjima,nalazisenaopasnomterenu.Akoseosećarado-sno,ubeđenjedajeudobromstanju;alikadadođepromena,kaoštosigurnodolazi,onćeprirodnobitinavedendasum-njadaga jeBogprihvatio.Nijemudrogledatinaemocije, ipokušavatidameritesvojuduhovnostsvojimemocijama.Nebavitesesobom;odvratitepogledodsebekaIsusu…Sotonaćebitibrzdaukažepokajničkojdušinateškoćeistvarikoje

48 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamćeoslabitiveruiuništitihrabrost.Onimamnogostrukaisku-šenjakojamožeposlatidaopsedajuum,jednozadrugim;alihrišćanin ne sme proučavati svoje emocije, i davati oduškasvojimosećanjima,ilićeseuskorosrestisanezvanimgostom–sumnjom– ibitiuhvaćenuzbunjenosti iočajanju.Otara-sitesesugestijaneprijateljarazmišljajućioneopisivojdubiniljubavi vašeg Spasitelja.“ (Znaci vremena, 3. decembar 1894.)“Međuonimakoji iskreno tražesvetost srca ičistotuživotaima mnogo takvih koji izgledaju zbunjeni i obeshrabreni. Oni bez prestanka gledaju na sebe i tuže se na svoj nedostatakvere.Onimisledanemogutražitiblagoslovzatoštoimne-dostaje vera.Ovakvi zamenjuju osećanja verom.Budući dasenezadovoljavajujednostavnomverom,onitonuusvevećuduševnu tamu. Takvi bi trebalo da odvrate svoje misli od sebe idarazmišljajuomilostiidobrotiBožjoj,sećajućiseNjego-vihobećanjaiverujućijednostavnodaćeOnučinitionoštojeobećao.MinetrebadaseoslanjamonasvojuveruvećnaBožjaobećanja....Minesmemopokušavatidausebiprobu-dimonekajakaosećanja.”(EGWPM110)“Mnogisuposrnuliipalizbogpogrešnihučenja,kojasuza-stupalipropovednici,govorećiopromeniprilikomobraćenja.NekisugodinamažalosnijeročekujunekiuverljivdokazdaihjeBogprimio.Uvelikojmeriodvojilisuseodsvetaina-laze zadovoljstvo u druženju saBožjimnarodom, a ipak seneusuđujudakažudasuHristovi,jersebojedaseizjavadasuBožjadecanenazovedrskošću.Onisvevremečekajunatučudnovatupromenukoja,navodno,dolazisobraćenjem....Ne uspevši da shvate jednostavnost plana spasenja, izgubilisumnogeprednostiiblagoslovekojesumoglidaočekujudasu samo, u trenutku kad su se prvi put obratili Bogu, pove-rovali da ih On prima. ...Dokazi pravog delovanja milosti na srcenisuuosećanjima,većuživotu.“Porodovimanjihovim”rekao je Isus “poznaćete ih”. (Matej 7,16). ... Srećna oseća-nja ili nedostatak radosti se ne mogu smatrati dokazom da je nekoposvećenilineposvećen.”“Mnogičineozbiljnugrešku

49Traženje satisfakcije u ispovedanju greha drugoj osobi

usvomverskomiskustvu, jerobraćajupažnjunasvojaose-ćanjaiponjimaocenjujusvojenapredovanjeilinazadovanje.Osećanjanisusigurnomerilo.Nesmemodagledamousebeda bismo imali siguran dokaz da nas Bog prima.” (EGV Ma-nuscript 55, 1910, SL 105T 199)“Sebičnostjenajjačiinajosnovnijiljudskiimpuls,borbadušeizmeđu saosećanja i žudnje je neravnopravna utakmica; jerdokjesebičnostnajjačastrast,ljubavičovekoljubljejepreče-sto najslabija, i kao po pravilu zlo odnosi pobedu nad dobrim. ZatounašimnaporimaidarovimazaBožjedelo,nijebezbed-nodaseupravljamoosećanjimailiimpulsima.Davatiiliula-gati napor kada su pokrenute naše simpatije, ili uskratiti naše daroveilislužbukadaosećanjenisupobuđena,tojenemudari opasan put. Ako se upravljamo nagonom ili samo ljudskom naklonošću,tadaćebitidovoljnodauparslučajevanašina-porizadrugebuduuzvraćeninezahvalnošću,ilinašidarovibuduzloupotrebljeniiliprotraćeni,padapresahnuizvorina-šegdobročinstva.”(RH7.decembar1886)

TRAŽENJE SATISFAKCIJE U ISPOVEDANJU GREHA DRUGOJ OSOBI

Umestodačovekpriznasvojgrehosobikojujepovrediodabi tako ispravio odnose sa njom, Duhovna formacija zastupa da ontrebadajednojizabranojosobiispovedisvegreheučinjeneuživotu,dabitakodoživeopsihološkorasterećenjekojebionvećprimioodBoga,da se iskrenopokajaoza svojegreheu ličnojmolitvi Bogu u svojoj osami (Matej 6,6).

Nazvaničnomsajtu12korakaAAiznosisetvrdnjadaVišasilapredstavljačovekovuličnuinterpretacijubožanstva,alitako-đeidataVišasilamožedabudeisamoudruženjeAnonimnihalkoholičara:“Možete, ako želite svoju “Višu silu”, stvoriti od samog A.A.-a.” (General Service Office, Alcoholics Anonymous)

Jedan jezuitski sveštenik objašnjava: “»Sila veća od nas samih« se poistovećuje s Programom, gru-pom, podrškom ostalih članova. Svi oni postaju ta Sila veća

50 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamod njih samih koja ukazuje ovisniku koliko je daleko od real-nosti te ga vodi i usmerava ka treznosti i oporavku.” (Antun Volenik, Program 12 koraka kao odgovor na moderna ovi-snička ponašanja, 504)Program12korakaGKnavodiljudedaseoslonenasameko-

rakekaokakvetehnikeinavođstvodrugihljudi:“Mi smo bespomoćni pred toliko mnogo stvari, ali nismo bez pomoći. Svuda oko nas su naši saputnici... “ (Radna sveska za 1. korak, Program 12 koraka Generalne konferencije, 16)Jedan propovednik, doktor teologije, koji zastupa 12 koraka, u

toku objašnjenja koraka br. 5 postavlja pitanje i odgovara: “Zašto nije dovoljno da priznamo pred sobom i da priznamo pred Bogom? Odgovor na to pitanje je zato što bez ispovesti drugom čoveku neće doći do isceljenja. ... I ništa neće da se dogodi, kada je u pitanju oporavak, kada je u pitanju iscelje-nje onoga dubokog u nama, dokle god ne ispovedimo drugoj osobi o tome ko smo tačno, sve do kraja. ... Lična molitva ne ide dalje od plafona.” (M.L. Objašnjenje koraka br. 5)Autori knjige “Granice” zastupaju istu zabludu:“Ovo je ključna misao. Bog i jedan dobar prijatelj nisu nam dovoljni. Nama je potreban odnos sa čitavom grupom ljudi koji nam daju podršku. ... Kada preuzmemo na sebe da na ovaj biblijski način razvijemo nekoliko odnosa podrške, tada možemo da podnesemo da nam neko kaže ne. Zašto? Zato što imamo i drugo mesto na koje možemo da odemo.Oslonite se na svoju grupu za podršku. Kao što je detetu koje se uči granicama potrebno da se osvrne i vrati majci da bi se ponovo “napunilo gorivom”, tako je to potrebno i odraslima. Potrebna vam je grupa za podršku da bi vam pružila utehu dok prolazite kroz promene. Oslonite se na njih, crpite snagu od njih.” (Henri Klaud, Granice, 118-119. 267)Takvonebiblijskoispovedanjegrehasadržičetirielementasa-

tisfakcijezasopstvenunečistusavest:

51Ispovedanje sopstvenih greha radi okrivljavanja drugih

A) kroz prebacivanje krivice na drugoga - spoljne faktore (ro-ditelje, traume) koji su navodno odgovorni za sopstveni greh, kao kadaAdamzasvojgrehoptužujeEvu,aEvazmiju,B)krozpsi-hičko pražnjenje koje osoba doživljava kroz samo ispovedanjegreha, C) kroz navikavanje na svoj greh i otupljivanje savesti, D) kroztraženjeizgovorazasopstvenegreheutuđimispovedanimgresima.

ISPOVEDANJE SOPSTVENIH GREHA RADI OKRIVLJAVANJA DRUGIH

Ljudi koji odbijaju da istinski odbace svoje grehe, ne mogu da imaju čistu savest predBogom, i zato se protiv svoje neči-stesavestiborenadvasasvimsuprotnanačina.Dokjednisvojgrehpotiskujudabisebezavaraliformalnomispravnošćusvojihosećanjaipostupaka,drugisvojgrehotvorenoičestoispoljava-judabi takosvoju savestugušili.Tehnikeučestalog ispoveda-njaipsihičkogpraženjakrozdavanjeoduškasvomgrehutako-đe predstavljaju način otupljivanja sopstvene savesti koja grehukorava.Tačno jedaSvetopismobez tabua i otvorenogovoriogresimasvojihjunakavere.Aliotvorenogovoriiotragičnimposledicama njihovih greha, tako da ta biblijska otvorenost ni-kakonemožeimatiulogulegalizovanjaljudskoggrešenja.IakosusebiblijskijunaciiskrenokajalizasvojegreheibiliprivaćeniodBoga,posledicenjihovihgrehasuihčestosnalazilečitavogživota.Konastavljadagrešiuprkossvetlosti,kamenisrce,uni-štava savest, gubi zdrav razum i slabimoćvolje, da je gotovonemogućedasepotomizbavi.Zatosmoopomenuti:“Jerkadmigrešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtvezagrehe;Negostrašnočekanjesuda,irevnostognjakojićeda pojede one koji se suprote.” (Jevrejima 10,26-27) Zato se gresi trebajupriznavatisadubokomsvešćuosopstvenojodgovornostizanjih,sasvešćudasutigresiprouzrokovalismrtneraneBožjegSina, a svakako ne uz izgovore ili sa grohotnim smehom, kako to savetujevećvoditelj“Restart”programa:

52 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Imajte na umu svoje blamove, često ih se sećajte, i nemojte da propustite priliku da im se grohotom nasmejete. Ako je moguće, u što većem društvu.” (M.L. Propoved od 20.5.2017: Zasede uma)Iakopojedineosobemogubitizbunjenepačakidirnuteve-

oma otvorenim ispovedanjem greha, treba da imaju na umu da takva priznanja greha nemaju nikakvu vrednost pred Bogom, ukolikosuprožetaprebacivanjemkrivicesasebenadrugeosobeizokruženja,najčešćenasopstveneroditeljekojiseoptužujuzalošuticajitraumekojesuteosobedoživeleuranomdetinjstvu.Usvesnomilipodsvesnomokrivljavanjusvojihroditeljailidru-gihosobaizsvogokruženja,mnoginalazepsihološkusatisfakci-juzanečistusavestkojaihpritiskazbognepobeđenihiskušenjasadašnjeg trenutka:

“Sloboda je kod pronađemo razloge zbog kojih se osećamo na određen način. ... Moramo dozvoliti Bogu da osvetli sva loša i bolna mesta u našoj prošlosti i da nas isceli.” (M.L. Restart program)Iako bavljenje ranama iz prošlosti i izgovaranje greha poziva-

njem na loše postupke roditelja jeste odlika savremenih psihološ-kihtehnika,njihovoporeklojedostastarije.UDuhovnimvež-bama IgnacijaLojolenalazimousmeravanječovekada sebaviprisećanjemdogađajaizcelokupnogsopstvenogživota,atakođei praroditeljskim grehom:

“Prva točka. Prva točka jest smotra grijeha, tj. dozvat ću sebi u pamet sve grijehe svoga života, promatrajući život od godi-ne do godine ili po pojedinim razdobljima. U tu svrhu dobro će mi poslužiti ovo troje: prvo, da svratim pogled na mjesto i na kuću gdje sam boravio; drugo, na razgovore koje sam vodio s drugima; i treće, na službu koju sam vršio.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 56) “Druga točka. To isto treba učiniti, to jest svratiti sve tri moći duše i na grijeh Adama i Eve, dozivajući sebi u pamet koliko su vremena zbog toga činili pokoru, a kolika je pokvarenost

53Ispovedanje sopstvenih greha radi okrivljavanja drugih

ušla po njemu u ljudski rod pa su toliki ljudi otišli u pakao.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 51)Prebacivanje odgovornosti za sopstvene slabosti na okolno-

stijepostalatehnikapopularnepsihologije,zbogkojesečovekpredstavljakaodanemasvojuličnost(razum,savestivolju)spo-sobnudase iskušenjimaodupre,većsepredstavljadajeprekosvojihosećanjažrtvadogađajaizvremenasvogdetinjstva,kadanijeimaoslobodnuvoljudaseiskušenjimaodupre.Usavreme-nojpsihologijisejavljajuteorijekojepokušavajudazačovekoveslabosti okrive i prenatalne uticaje dok su bili u utrobi majke, pačakitraumekojejedoživljavaonjihovspermatozoidnaputudojajnećelije.No,odpubertetaosobastičenesamoautonomi-juodlučivanja,većiprirodanbuntkoji jenavodidapreispitaiodbaci sve uticaje pod kojim je ona do puberteta odgajana. Zato čoveknemaizgovorazasvojegreheuokolnostimaitraumamaiz prošlosti.

“Možešdazahtevašdadrugiimajupunorazumevanjaprematebi zbog tvoje ljudske prirode, tvojih iskušenja i proba, i da tražišizgovorzasebezbognasleđenihsklonosti,aliHristosjedaosvojživotzaradčoveka,inemarazlogazaneuspeh....Onjeomogućiodabudešpobednik.Nemojrećidajenemogućepobediti.Nemojreći:“Tojemojaprirodadaradimnatajna-činitako,inemogudrugačije.Naslediosamslabostikojemečinenemoćnimprediskušenjem.”Znamodanemožešpobe-ditisvojomsnagom;alipomoćdolaziodOnogakojijemoćanda spase.” (Ellen G. White, The Signs of the Times, June 17, 1889, par. 11) “Hristovareligijapreobražavasrce.Onačovekanaklonjenogsamo ovozemaljskim interesima čini pobožnim i duhovnousmerenim. Pod njenim uticajem čovek koji je bio sebičanpostajenesebičan.ZatoštojenesebičnostosobinaHristovogkaraktera.Čoveknepoštenisklonspletkarenjupostaječestit,ispravaniuskladusasvojomnovomprirodomončinidrugi-maonoštobiželeodaoninjemučine.Neobuzdaniodbacujeporok i teži čistoti. On stvara ispravne navike jer Hristovo

54 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamJevanđeljepostaje zanjegamiris života za život.” (EllenG.White, 5T 345, 1889)

ISPOVEDANJE EMOTIVNIH RANA RADI PSIHIČKOG PRAŽNJENJA

Promoteri duhovne formacije se često pozivaju na iskustvoemocionalnerelaksacijekojeosećajukadaispovedajusvojegre-heitraumekojesudoživeliodlošihpostupakadrugihljudi.Tre-nutnorasterećenjenjimajedokazefikasnostiispovedanjapagazatosavetuju.Uknjizi“Granice”čitamokakoseroditeljimadajeizgovordadajusebioduškaakosupovređeniodstranedvogo-dišnjeg ili trogodišnjeg deteta, koje se na njih gnevi što mu nisu kupiliigračku.Roditeljukojijepovređengnevomdeteta,savetu-jese:“Izlijtesvojapovređenaosećanjapredsupružnikom,prija-teljem ili Gospodom.” (Granice, 83) Bez ikakve svesti o grozoti greha,autoriknjige“Granice”dajusledećesavete:

“Međutim, ukoliko ne ispoljimo svoj gnev pred drugom oso-bom, ogorčenost i mržnja počinju da pružaju koren. ... Ljudi koji ne mogu da se razgneve kada su zlostavljani, kada se njima manipuliše, ili su kontrolisani, imaju ozbiljan hendikep. ... Na primer, ako ste gnevni na nekoga zbog nečega što je ta osoba učinila, vaša je odgovornost da odete toj osobi i kažete joj da ste gnevni i zbog čega. ... Takođe, ranjenom srcu je po-trebno vreme da se isceli. ... Bol se mora otkriti i iskazati. Ako patite, treba da dođete u kontakt sa bolom.” (Granice, 102, 279, 160-161, 168)Potreba za psihološkom satisfakcijom kroz ispoljavanje greha

je sasvim logičandokazda samgrehnismopobedili,da jeonjoš uvek duboko u našem srcu. Ako smo se zaista pokajali za svojegreheisahranilisvojesebičnoigordoJa,stareranegubesilu, a nove ne mogu da nastanu, jer nemaju više šta da povrede. NašebavljenjeranamabiotkrilonepoverenjeuBogaiureformumotivasrcakojujeBogobećao.Akojebitnoprisećatiseranaizprošlosti, zašto to nigde u Svetom pismu ne nalazimo kao prepo-

55Ispovedanje emotivnih rana radi psihičkog pražnjenja

ruku?ApostolPavlekaže:“Štajeostragzaboravljam,azaonimštojenapredsežemse.”(Filibljanima3,13)

NašebavljenjeranamabiotkrilonepoverenjeuBogaiurefor-mumotivasrcakojujeBogobećao.Štaviše,ElenVajtupozoravana opasnost bavljenja sobom:

“U sebi ćemo naći samo ono što nas obeshrabruje.Naša jejedinanadada“gledamonaIsusa,osnivačaisvršiteljavere”(Jevr.12,2).SveštojeuNjemunadahnjujenasnadom,veromihrabrošću.Onjenašapravda,našautehairadost.Onikojiusebitražeutehu,umorićeseirazočarati.”(EGW5T199)Pojedinizastupajudaimasmislaprisećatisetraumaizdetinj-

stva, da bismo postali svesni svojih odbrambenih mehanizama kojisuposledicanašenegdašnjeranjenostiiliuvređenosti.

No,kadasečovekzaistapokajezasvojegrehe,timehanizmigubesnagu,jervišečovekusvomsrcunemagrešnihmotivakaosnagetihmehanizama,takodačovekčakvišenemoženidasesetidogađajasaonimistimgrešnimduhomkojigajeranijena-vodio na grešnu reakciju.

Naprimer,akonamjenekakvomrealnomnepravdompovre-đengordiEgo,pasmoseispunilimržnjom,sada,posleobraćenjasrca,mivišenemamonigordiEgo,nitiuvredljivost,nitimržnjuusrcu,dabitajistiilisličandogađajizazivaoistereakcije.Istotako,akosmoosujećenjemrealnepotrebezaljubavlju,biliemo-tivno ranjeni i pali u nezasitu (sebičnu) potrebu za osećanjemvoljenosti,sada,kadasmoispunjeniBožjomljubavlju,nemamoviše niti sebičnost, niti emotivnu ranjivost, da bi nas isti stresmogao raniti i proizvesti depresiju.

Ako smo zaista umrli sebi, i ako je na prestolu našeg srca Hri-stos,ondajeNjegovDuhspontanareakcijanaistustresnusitu-aciju,atojeduhkrotosti,poniznosti,nesebičnostiizahvalnosti.Ista stresna situacija koja je provocirala greh i trovala našu dušu, sada provocira duh ljubavi i našu dušu regeneriše.

Ako pak i dalje imamo nesahranjeno veliko Ja, pa nevolje ne možemodapodnesemo,tadatrebadapriznamoIsususvojveli-kiEgo,anedagaizgovaramopozivanjemnaokolnosti.Krivo

56 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamverskoverovanjeneukoravagrehukorenu,pakakozadržavamogrehinjegovedestruktivnereakcije,miondatražimoizgovorzasvoje reakcije u okolnostima, umesto da korigujemo svoje vero-vanje koje ne donosi dobre plodove.

Akonekovređanašugordost ili ranjavanašu sebičnost,miimamo potrebu za izlivom unutrašnjeg nezadovoljstva kroz uvre-đenostimržnjuiliranjenostidepresiju.Upsihičkompražnjenjunammožepomoćiijednostavnoprepričavanjetogdogađajadru-gima.Kaoštopsihičkinapetaosobaiskrenoosećarasterećenjeposleposmatranjaboksmečailikrozmuzikusanaglašenimri-tmom,takoserasterećenoosećaiosobakojajesvojeunutrašnjeporive otkrila drugome kroz ispovest.

No, samo psihičko pražnjenje, budući da predstavlja svoje-vrsno izražavanje greha, predstavljanje razvijanje tog greha, asamametodapsihičkogpražnjenjapredstavljavrstuzavisnosti.Umestopsihičkogpražnjenja,realnorešenjejepokajanjezaonegrehe našeg velikog Ega zbog kojih smo na duševno ranjavanje reagovali nezrelo.

Ako smo se zaista istinski pokajali za gordost ili sebičnost,imaćemo teškoće i u samom pokušaju da se prisetimo svojeuvređenosti ili ranjenosti, jernećemoimatiusebivišemotiva,kojim bismo tu uvređenost ili ranjenostimogli iskreno da do-živimo.Krotakinesebičanduhnevoljutrpisaljubavlju,bilourealnosti,bilouprisećanju.Rasterećeniodduhovnognezadovo-ljenja,ispunjeniBožjomljubavlju,mivišenismopsihičkinapeti,panemamopotrebudasevišepsihičkipraznimo.Aliakosmološemotivesrcazadržaliusebi,mićemoimatipotrebuzaprise-ćanjemproblema,dabismosekroznjegovoizražavanjepsihičkipraznili.

ElenVajtgovorioprisećanjimanadogađajeizprošlostikojisunamranilidušu,kaovrloštetnomnačinutraženjaolakšanja.OnakritičkipišeoiskušenjunjenogsuprugaDžejmsaVajta,kojisestalnovraćaonanepravdekojesumunanelanjegovabraćauprošlosti:

57Ispovedanje radi otupljivanja sopstvene savesti

“Aliiak