- Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.

- Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju

(Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije, član 2, 2005)

Pod pojmom savremena zdravstvena zaštita podrazumeva se celokupnost mera političkog, ekonomskog, pravnog, sociokulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko protivepidemijskog karaktera usmerenih na očuvanje i unapređenje fizičkog, psihičkog i socijalnog zdravlja svakog čoveka pojedinca i društva, radi postizanja dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske pomoći za slučaj potrebe.

Izraz "mere savremene zdravstvene zaštite" se

upotrebljava u opisu javnih, organizovanih

programa zaštite širih zajednica i ugroženih

grupa stanovništva, i ima prizvuk smišljenog,

planiranog i dugoročnog delovanja .

(npr. mere u okviru programa zaštite

okoline, zaštite radnika, programa

mentalnog zdravlja i sl.)

Prema cilju se mere savremene

zdravstvene zaštite u praksi često dele na:

-preventivne (kojima je cilj sprečavanje

nepovoljnog zdravstvenog stanja) i

-kurativne (kojima je svrha lečenje i nega).

Nekada se u istom smislu govori o tzv.

Aktivnim merama (koje na svoju inicijativu

preduzimaju stručnjaci i koje su mahom

preventivne) i pasivnim (koje se

preduzimaju na zahtev pacijenata i

bolesnika i koje su mahom terapijske,

kurativne).

Razlozi takvih podela su u tradiciji i načinu

organizacije zdravstvene zaštite.

Savremena koncepcija jedinstva medicine i zdravstvene zaštite podele ne prihvata, kao bitne. Veliki broj kurativnih mera sprečava pogoršanje toka bolesti, pa ima preventivni karakter.

Lečenje streptokokne angine antibiotikom sprečava pojavu reumatske groznice ili drugih posledica te upale. reumatske groznice ili drugih posledica te upale.

Deo preventivnih mera (npr. dijetetskih, imunoloških, socio-psiholoških) ne razlikuje se od postupaka lečenja.

Po savremenim gledanjima sve mere zaštite moraju imati »aktivni« karakter i kod stručnjaka i kod dobro informisanih laika (pojedinca, pacijenta ili zajednice).

Zbog toga se danas govori o jedinstvenom spektru mera zdravstvene zatite. Pojedinim fazama u razvoju bolesti odgovaraju određeni tipovi mera zdravstvene zaštite, od

unapređenja zdravlja do rehabilitacije.

Zdravstvena zaštita, je organizovana i sveobuhvatnadelatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.

Obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju

SVAKO ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sazakonom,i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih građana, kao i uslove životne i radne sredine.

U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite učestvuju građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije,udruženja, zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i opštine i Republika.

PREVENCIJA ILI PREVENTIVA JE U

IZVORNOM ZNAĈENJU –

SPREĈAVANJE NEKE BOLESTI ILI

POREMEĆENOG PONAŠANJA ILI

POJAVE KOJA OSTAVLJA POSLEDICE

PO NEKE OSOBE ILI GRUPE. OBIĈNO SE

GOVORI O PRIMARNOJ,

SEKUNDARNOJ I TERCIJARNOJ

PREVENCIJI.

Mere i aktivnosti primarne prevencije:

- Opšta i lična higijena,

- Pravilna ishrana i ispravna voda za piće,

- Fizička aktivnost,

- Zaštita okoline,

- Lični i društveni standard,

- Izbegavanje rizičnog ponašanja,

- Obrazovanje,

- Zdravstveno vaspitanje,

- Stil života.

Sekundarna prevencija obuhvata

otkrivanje oboljenja pre nego što

osoba spontano potraži pomoć

zdravstvene službe.Otkrivanje

poremećaja zdravlja na čiji se tok i ili

ishod može delovati

Zbog toga se veoma često naziva i

druga “linija odbrane” od bolesti.

Obuhvata blagovremeno lečenje

oboljenja irehabilitaciju jer

blagovremento lečenje sprečava

dalju progresiju bolesti, smanjuje

posledice i komplikacije i

verovatnoću invaliditeta i umiranja.

Tercijarna prevencija se cesto naziva i

fenomen “kompresije morbiditeta”.