sandra brown - rečita tišina

8/9/2019 Sandra Brown - Rečita Tišina

1/167

Sandra Braun

Rečita tišina


2/167

22

1.

- Da li misliš da tvoj muž zna za nas dvoje, draga? - Muškarac je usnamaokrznuo ženino čelo dok ju je grčevito grlio.

- Ne zanima me da li zna - odgovorila je. -Umorna sam od skrivanja.

Želim da našu ljubav oglasim svima. - Ljubavi moja, ljubavi moja. - Muškarac je nagnuo glavu. Sudarili su se

nosevima trapavo i nimalo romantično. -Rez!Lori Periš se trgla na zvuk te besne komande koja se prolomila iz

zvučnika, odjekujući kao glas božji sa Gore Sinajske. - Šta se to danas do đavola dešava? Zar vas dvoje ne možete ništa da

uradite kako treba? Snimamo ovu istu prokletu scenu već sat i po vremena- Nastupio je trenutak tišine dok su se glumci i članovi ekipe premeštali uzvidljivu nelagodu. - Silazim.

Lori je fascinirano posmatrala glumicu koja se okrenula ka svom partnerui zajedljivo mu dobacila: - Ja se naginjem ka kameri broj jedan, ne ti Drejk.

- Onda bi trebalo da naučiš da brojiš Lois. Ono je bija kamera broj tri.Uostalom, zar se ne plašiš da će kamera broj jedan uhvatiti tvoje ožiljke ofejsliftinga?

- Đubre jedno- prosiktala je glumica, odgurnula kamermana koga je sveto veoma zaba vljalo i odmarširala preko betonskog poda filmskog studija upravcu garderoba.

Čitava scena je zaintrigirala Lori Periš, koja se na sopstveno iznenađennašla na snimajućem setuOdgovora srca, popularne televizijske sapunice.Ona preko dana nikada nije gledala televiziju, jer je u to vreme uvek bila naposlu, ali čitava Amerika je znala za ovu seriju. Zaposlene žene su svo


3/167

33

pauze za ručak planirale prema terminu u kome se serija prikazivala kako bi pomno pratile zavodničke pohode i lične krize dr Glena Hembrika.

Nekoliko dana ranije, dr Marta Norvud, osnivačica Instituta za gluveNorvud, gde je Lori bila zaposlena kao nastavnica, ponudila joj je noviposao.

- Otac naše učenice Dženifer Rivington razmišlja da je ispiše iz škole. - Poznajem Dženifer- rekla je Lori. - Njeno čulo sluha je samo delimično

oštećeno, ali ona ni sa kim ne komunicira. - Otac je upravo zbog toga veoma zabrinut.- Otac? Nema majku?Dr Norvud je oklevala jedan trenutak pre nego što je odgovorila:- Ne,

majka joj je pre minula, a otac se bavi neobičnim poslom. Zbog toga je biopr imoran da Dženifer još kao bebu ostavi u školskom internatu. I nikada snije prilagodila. Sada bi želeo da angažuje privatnog tutora koji bi sa njomradio u njihovom domu. Pomislila sam da bi ti mogla biti zairitere-sovana.

Lori je svoje kestenjaste obrve splela u blago negodujuću grimasu.- Neznam. Da li biste mi mogli dati još informacija?

Sedokosa dama je inteligentnim plavim očima analizirala svoju najboljunastavnicu. - Za sada ne. Ali ti mogu reći da g. Rivington želi da tutor kogaangažuje za svoju kćer sa njom živi u Nju Meksiku. Tamo ima kuću u jednom gra diću u planinama. - Dr Norvud se nežno nasmešila.- Znam da bi ti želela da pobegneš iz Njujorka. I svakako si više nego kvalifikovana ovaj posao.

Lori se tiho nasmejala. - Dolazim iz Nebraske i Njujork je za mene maloprebučan i prenaseljen. Ovde sam već osam godina, ali mi još uvenedostaju otvoren prostor i priroda. - Sa čela je sklonila nemirnukestenjastu loknu. - Iz gleda mi kao da g. Rivington pokušava da seoslobodi obaveze vasp itanja sopstvene kćeri. Je li i on jedan od onihroditelja koji krive dete za to što je gluvo?

Dr Norvud je spustila pogled na svoje negovane ruke koje su sklopljenepočivale na površini radnog stola. - Nemoj tako brzopleto donositizaključke, Lori- nežno ju je prekorila. Ponekad je njena štićenicadozvoljavala svojoj prekoj naravi da je prevlada. Verovatno je ishitrenodo nošenje zaključaka bila jedina mana Lori Periš, pomislila je.


4/167

44

Žustro je ustala, jasno joj stavljajući do znanja da je razgovor zavr šen.- Nemoraš danas doneti odluku, Lori. Molila bih te da obratiš pažnju naDženifer u narednih nekoliko dana. Provedi malo vremena sa njom. I ondkada ti bude bilo zgodno, mislim da bi trebalo da se upoznaš iporazgovaraš sa g. Rivingtonom.

- Uradiću sve što je u mojoj moći, dr Norvud. Kada je već bila prevratima od matiranog

stakla, dr Norvud ju je još jednom zaustavila.-Lori, u slučaju da te tozanima, novac neće biti problem.

Lori joj je potpuno iskreno odgovorila. - Dr Norvud, ukoliko prihvatim bilo kakav posao privatnog tutora , biće to zbog toga što sam uverena da jeto ono što je detetu potrebno.

- Tako sam i mislila - odgovorila je dr Nor vud uz zadovoljan smešak. Jutros joj je dr Norvud u ruku tutnula parče hartije na kome je bil

napisana adresa. - Treba da odeš na ovu adresu u tri posle podne. Traži g.D. L. Rivingtona. On te očekuje.

Lori se zaprepastila kada se taksista zaustavio na zadatoj adresi i kada jeshvatila da se u zgradi u koju ulazi nalazi veći broj studija jedne televizijskemreže. Njena radoznalost u vezi sa misterioznim g. Rivingtonom rasla je časa u čas. Kada je za njega pitala na prijavnici, lepa mladarecepcionistkinja se najpre zbunila, po tom zakikotala i konačno rekla:-Idite na treći sprat.

Lori je već krenula kaliftu kada se devojka ponovo oglasila. - Samotrenutak. Kako se zovete? - Lori je odgovorila. Recepcionistkinja je prstomprešla preko spiska imena otkucanog na jednom listu hartije i rekla:- Tuste. Gospođica L. Periš. Možete se popeti pravo gore, ali budite veoma tihi. Još uvek snimaju. Iskoračivši iz lifta, Lori se našla u pećinskom mraku televizijskog studijSa strahopoštovanjem je posmatrala opremu i događanja oko sebe.

Studio je bio nalik velikom ambaru, i po- deljen u više setova za snimanjesap unice. Na jednom setu nalazio se bolnički krevet i maketa bolničkiaparata. Na drugom je bila dnevna soba. Minijaturna kuhinja zauzimala je


5/167

55

jedva dva- tri kvadratna metra. Šunjala se po studiju radoznalo zavirujući urazličite setove i trudeći se da sene saplete preko metara i metara kablovakoji su se pružali po podu i uvijali oko kamera i monitora.

- Hej, lepotice, šta ti treba?- pomalo drsko upitao je kamerman obučen udžins od glave do pete.

Lori se trgla i promrmljala - Ja... uh, da. Da li je g. Rivington ovde?Trebalo bi da se sretnem sa njim.

- G. Rivington? - kamerman je zakreštao kao da je rekla nešto veomasmešno.- To baš ozbiljno zvuči. Jesi li se prijavila u prizemlju?-Potvrdno jeklimnula glavom. - Onda ćeš moći da se vidiš sa njim. Možeš li da sačekašdok ko načno ne spakujemo ovu rolnu?

- Ja... da - odgovorila je Lori, pristajući na šta god da je rekao na tomčudnom filmadžijskom žargonu.

- Stani tamo i budi tiha i ne diraj ništa-upozorio ju je tehničar. Lori je otišla i stala iza kamera usmerenih na set koji je ličio na doktorsk

sobu za odmor.Tokom te neplanirane pauze imala je vremena da posmatra Drejka

Slouna, glumca za kim su uzdisali milioni američkih žena. Opušteno jsedeo na jednom od stolova na rasklapanje i jeo jabuku k oju je krišom uzeoiz korpe sa vo ćem. Lori se pitala da li bi mu se obožavateljke i dalje tolikdivile da su ga videle kako grubo odgovara svojoj partnerki. Sa drugestrane, ta drskost je bila deo njegove privlačnosti, zar ne? Glumio je malekara koji je bezobzirno gazio preko svih u toj zamišljenoj bolnici, i topisrca svih žena svojim arogantnim stavom i zavodljivim izgledom.

Pa, pomislila je Lori, trudeći se da bude objektivna, nemoguće je dasve težene nisu u pravu. Posedovao je neku vrstu životinjske privlačnosti koja jemogla da se dopadne. Ljudima bi obično njegove boje prvo privuklpažnju. Kosa mu je bila neobične pepeljastobraon bo je, ali je pod svetlimastudija izgledala gotovo srebrna. Tamne guste obrve i brkovi bili su uoštrom kontrastu sa tom srebrnom kosom. Brkovi su dodavali drskojsenzualnosti donje usne koja je beskrajno uzbuđivala i domaćice i žene okarijere i bake. Najinteresantnije su bile nje gove oči. Blistavo zelene i puneživota. Na fotografijama na kojima mu je lice bilo u gropla-nu gorele suvatrom koja je zasigurno mogla da otopi led oko srca i najhladnije žene.


6/167

66

Lori je sa svog osmatračkog mesta izvan kruga svetlosti studijskihreflektora posmatrala Drejka Slouna dok je ustajao, istegao se kao lenjimačor i ubacio ogrizak od jabuke u korpu za otpatke veštim horogom*.

U sebi se nasmejala njegovom kostimu. Sumnjala je da bilo koji lekarmože pomoći bolesnicima nosećitako tesne pantalone. Zelena hi rurškauniforma bila je skrojena prema Drejko-vom vitkom i visokom telu ipripijala se uz njega kao druga koža. Gornji deo uniforme imao je duboizrez u obliku slova V, koji je otkrivao maljave grudi. B aš bi ga tako pustiliu operacionu salu, pomislila je Lori.

Okrenula se na zvuk umirujućeg glasa koji je čula iza sebe. Čovek za koga je pretpostavila da je isti onaj koji je vikao iz kontrolne kabine prilazio jesetu predusretljivo držeći pod ruku uvređenu glumicu.

- Znam, sve znam, Lois. Mogu li da te za molim da budeš moja dragapouzdana devojčica i istrpiš ga zbog mene?- pitao je režiser saose-ćajno.-Hajde da završimo snimanje prema rasporedu i onda ćemo o tomepopričati uz piće. Razgovaraću sa Drejkom. Važi? Hajde, daj da vidim tzaslepljujući osmeh.

Kakva glupost, progunđala je Lori u sebi. Umetnički temperament.Znala je sve o tome. Kaži im ono što žele da čuju i smiri paranoju do sledeprilike.

Režiser i glumica su prišli Drejku, koji se već nalazio na setu i njih trojerazmenili par re čenica. Članovi ekipe, koji su do tada uživali u predahu uzcigaretu, čitajući novine ili ćaskajući, sada su se vratili na svoje položaje ikamera i ponovo stavili slušalice na uši. Kroz njih su primali režiserovuputstya iz kontrolne kabine.

Tonac je brižljivo postavljao osetljivi širokopojasni mikrofon, koji je zbogizlomljenih po kreta višezglobnog stalka izgledao kao kostur nekepraistorijske životinje.

Direktor je poljubio Lois u obraz i izašao sa seta.- Pre nego što se ponovopopnem gore, haj de da još jednom prodemo celu scenu. Poljubi je kao da t je stvarno stalo, Drejk. Ona ti je ljubavnica, imaj to na umu.

- Da li je tvoja ljubavnica ikada jela picu sa sardinama za ručak, Mari? ________________

* Horog: vrsta bacanja lopte u košarci, (prim. prev.)


7/167

77

Lois je ogorčeno vrisnula. - Da li je tvoja ljubavnica ikada jela picu sa sardinama za ručak, Mari? Lois je ogorčeno vrisnula. Ekipa joj se glasno smejala. Mari je još jednom uspeo da je smiri. Potom je

rekao: - Snimamo. Jedna od kamera je postavljena na novu po ziciju i Lori više nije videla set.

Iako joj nije bilo drago da to prizna, snimanje ju je zaintereso-valo.Pomerila se na mesto sa koga je imala do bar pogled i sa koga je jasno čuladijalog. Ovog puta, pošto se banalna razmena reči završila, Drejk Sloun uzeo Lois u naručje i vatreno je poljubio.

Lori je osetila da joj je srce poskočilo dok je posmatrala kako se njegovusne spajaju sa usnama glumice. Mogla je gotovo da oseti taj poljubac, dazamisli... Nadnela se nad sto na rasklapanje da bi bolje videla. Zvuklomljenja sta kla učinio je da se oči svihprisutnih odvoje od glumaca nasetu. Svi su zurili u nju!

Odskočila je u šoku, užasnuta što je privukla pažnju na sebe. Nije videvisoku vazu na stolu. Sada je ležala na podu studija razbijena uparamparčad.

- Do đavola!- povikao je Drejk Sloun. - Šta je sad bilo? - Odgurnuo je Loisod sebe i prešao preko celog studija u tri dugačka koraka. Mari ga je slediobeshrabren i uznemiren, ali pribran. Glumac se nagnuo nad Lori i ona seskupila pred njegovim besom.

- Šta do vraga... - Ona je došla da se vidi sa g. Rivingtonom - uključio se drski kamerman

sa kojim je Lori ranije razgovarala.Drejk Sloun je zurio u nju onim zelenim očima koje su blistale ispod

tamnih obrva. Malo su se proširile od radoznalosti.- Sa g. Rivingtonom, jeli? - Neki članovi ekipe su se zakikotali.

- Mari, nisam znao da si dozvolio devojčicama izviđačicama da u svojizlete uključuju i posete studiju.- Ovoga puta ekipa se otvoreno smejala.Lori nije bila impresionirana komičarskim sposobnostima Drejka Slouna

bila je besna što se pretvorila u metu njegove poruge. Njen temperament je bio u skladu sa crvenim prameno vima u kosi, a kestenjaste oči su joj seskupile dok se kostrešila.


8/167

88

- Izvinjavam se što sam prekinula vašu... stvar- rekla je nadmeno. Nijeznala kako tačno da nazove snimanje i nije je bilo briga. Okrenula je leđaciničnom pogledu Drejka Slouna i obratila se Mariju koji je odavao utisakpristojnog čo-veka. - Ja sam Lori Periš i rečeno mi je da treba ovde da sesretnem sa g. Rivingtonom u tri sata. Izvinjavam se zbog nezgode koju samizazvala!

- To je samo jedna u nizu danas, nažalost- prokomentarisao je teškouzdišući. Krišom je pogledao u Drejka i dodao:- Gospodin Rivington jezauzet. Da li možete da ga sačekate u mojoj kancelariji? Trebalo bi uskoda vam se pri druži.

- Da, hvala vam - odgovorila je. - Platiću polomljenu vazu. - Zaboravite na to. Idite uz stepenice i kroz kontrolnu kabinu. Moja

kancelarija je preko puta.- Hvala vam - ponovila je Lori pre nego što se okrenula i, svesna da su sve

oči u studiju uprte u nju, popela se uz spiralne stepenice. I pre nego što jstigla do vrha, Mari je već sve ponovo vratio na radne pozicije.

Volela bi da je mogla da zastane i prou či kontrolnu tablu, zastrašujući,komplikovan kompjuter. Brojni monitori koji su visili iznad njegaomogućavali su reditelju da vidi šta su kamere snimale, a trenutno sufokusirale lice Drej ka Slouna. Bila je u iskušenju da mu se isplazi.

Srušila se na jedinu slobodnu stolicu, osim one plastične naprsle, koja snalazila iza zatrpanog radn og stola. Posmatrala je prašnjave fotografije nazidu na kojima je taj kako-se- zove Mari bio u društvu glumaca, režisera idrugih slavnih ličnosti.

Ko je uopšte bio taj g. Rivington? Je li možda bio jedan od direktora Tmreže? Ili tehničar? Ne. Morao je biti bogat, jer je školovanje u instituNorvud bilo skupo. A Dženifer je ži-vela u školskom internatu, što jeutrostručavalo troškove. Deset minuta se odužilo, i Lori je već postajalanestrpljiva kada je začula kako se iza nje otvaraju vrata.

Drejk Sloun je ušetao u kancelariju i tiho zatvorio vrata.Lori je ustala i zauzela odbrambeni stav - Ja sam ovde da se...- Ja sam g. Rivington, Dženiferin otac. Lori je osetila kako joj us

formiraju malo okruglo O. Zurila je u njega dok se naslanjao na vrata.


9/167

99

Presvukao se. Nosio je farmerke i pulo ver. Komotne rukave džempera jenonšalantno podigao do laktova.

- Izgledate iznenađeno. Potvrdno je klimnula glavom. - Dr Norvud vam nije otkrila moje umet- ničko ime?- To nije bilo pitanje.

Odsutno se po češao po uhu. - Ne, pretpostavljam da nije. Sigurno je brinula da me pogrešno ne procenite. Znate, glumci su na lošem glasu.-Uglovi usana su se izvili u nešto nalik osmehu, koji je nestao isto tako brzkao što se i pojavio.- Naročito ako je sve što čitate u žutoj štampi tačno. Dali ste znali da sam prošle nedelje naterao sadašnju devojku da abortira? Bsam tako ja pročitao- dodao je zajedljivo.

Lori je i dalje bila previše zaprepašćena da bi odgovorila. Ironično pomislila šta bi ostale nastavnice iz škole rekle kada bi znale da se nalazi uistoj prostoriji sa dr Glenom Hembrikom, alijas Drejkom Slounom.

Lori je uvek bila hladne glave i dorasla situaciji - sem kada bi njentemperament prevladao. Zašto je onda sada stajala pred njim bez reči vlažnih dlanova čvrsto stisnutih u pesnice? Nije se pomerila od kada joj jerazotkrio svoj identitet. Jezik joj se zalepio za gornje nepce.

- Ako vam je to za utehu gospođice Periš, ni vi niste ono što sam jočekivao.- Odgurnuo se od vrata, a Lori je instiktivno ustuknula jedankorak unazad.

Nasmešio se onim osmehom koji je produ bio jamicu na njegovomdesnom obrazu. Znao je da joj je neprijatno što je sa njim sama u toj makancelariji. To ju je baš naljutilo! Šta misli, ko je on! Neće ona pred njstajati kao neka ba lava obožavateljka u prisutvu neke rok zvezde i mucatikao budala. Drejk Sloun je takođe od krvi i mesa, kao i svako drugi.

- Nisam gospođica Periš,nastavnica Periš. Podsmešljivo je podigao jednu obrvu i promrmljao: - Trebalo je da znam.

- Njegovo supe riorno držanje ju je iritiralo. Odgovorila mu je svojim najslužbenijim tonom - Doktorka Norvud me je

poslala da raz govaramo o Dženifer, g. Rivingtone. - Drejk. Da li ste za šolju kafe? - Pokazao je ka aparatu za kafu na kome se

grejao bokal sa te čnošću crnom i gustom kao mrak. Lori nije želela kafu, ali je zaključila da bi time dobila nešto što bi stezala u ruci umesto druge ruk

- Da, molim vas.


10/167

11 00

Prišao je stočiću i nepoverljivo proučio solju veoma sumnjive čistoćSipao je kafu i upitno podigao obrvu. - Mleko? Šećer?

- Mleko.Dodao je mleko u prahu u kafu i promešao musavom plastičnom

kašičicom koja je očigledno već bila upotrebljena u istu svrhu. Pružio joj ješolju. Obuhvatila ju je čitavom šakom. U prvi mah nije pustio soljunastavio je da je drži dok nije podigla glavu da ga pogleda. Ostala je bezdaha kada je prvi put direktno pogledala u te smaragdne oči u kojima jesada videla odraz svog lika.

- Nikada nisam sreo nekoga ko ima istu bo ju očiju i kose- rekao je.Lori je znala da ima divnu kosu. Bila je tam noriđa i postajala bi svetlija na

suncu. Ono što ju je činilo izuzetnom u odnosu na ostale riđokose, bila boja njenih očiju. Bile su svetlokestenjaste i činile su se gotovo žutimpoput topaza dok se ne bi uporedile sa njenom kosom, kada bi poprimiletu neobičnu kestenjastoriđu nijansu. Žuti laneni komplet naglašavao jlepotu njene kose i očiju i dopunjavao blistavi sjaj njenog tena u tonovimkajsije i meda.

Hvala vam ne bi bio adekvatan odgovor na njegovu tvrdnju, jer se zapravonije radilo o komplimentu. Lori mu je samo uputila treperav osmeh isnažnije pokušala da solju kafe izvuče iz njegove ruke. Predao se i okrenukako bi i sebi sipao jednu solju.

- Pričajte mi o mojoj ćerki,nastavnice Periš -rekao je, naglašavajući titulukojom ju je oslovio sa puno sarkazma. Prošao je iza radnog stola i smestse u škripavu stolicu podigavši noge na sto.

Lori je sedela nasuprot njega napeta i uspravna. Pijuckala je kafu. Bila jegrozna, baš kao što je i mislila. Zakikotao se u odgovoru na njen izraz lica. -Izvinjavam se zbog lošeg kvaliteta.

- U redu je, g. SI... Rivington.

Zurila je u svoju šolju kafe i, kako ništa nije odgovorio, podigla je glavupogledala ga. Na njeno iznenađenje, rukama je ispisao svoje ime alfabetogluvonemih. D-R-E-J- K. Tamne veđe nadnele su mu se na oči koje kao dasu joj nare đivale da ga oslovljava imenom.


11/167

11 11

Nervozno je ovlažila usne, blago se nasmeši-la i potom rukama ispisalaLori. Spustio je noge, nagnuo se u stolici, naslonio laktove na radni sto ioslonio bradu na pesnice.

Lori je zaključila da je sada dobar trenutak da proveri njegovo znanjznakovnog jezika. Dr Norvud je sa razlogom prećutala detalje o DrejkRivingtonu. Lori je shvatila da je njena mentorka želela da joj omogući na osnovu sopstvenog iskustva formira mi šljenje o njemu. Koristeći spore iprecizne pokrete Lori ga je na znakovnom jeziku upitala Da li koristiteznakovni jezik sa Dženifer?

- Razumeo sam samo Dženifer- odgovorio je kada je završila. Ponovo je pokušala i rukama pitalaKoliko godina ima vaša kći? Nije bilo

reakcije. Samo je sedeo i gledao je tim zelenim očima koje su od jednompostale bezizražajne. Lori je pokazala*Koje je boje njena kosa?Ništa.Da livolite Dženifer?

- Dženifer opet. Žao mi je, ali ne razumem ostalo. Mislim da ovo značljubav. - Prekrstio je ruke preko grudi na način na koji je ona to učinila.

- Tako je Drejk. Od sada će to biti tvoje ime pa nećeš morati više da gpokazuješ rukama zbog mene.

Napravila je znak za slovo D i prislonila ga na sredinu čela.- To značiotac- rekla je, dodi rujući čelo palcem dok su joj ostali prsti bili ispruženi.- Sadaćemo spojiti dva znaka. Vidiš?

Klimnuo je potvrdno glavom. - Ovo značiLori. - Pokazala je slovo L iprešla preko čitavog obraza od jagodice do brade. - Ovo je znak za devojčicu

- rekla je prelazeći palcem preko obraza prstiju nežno savijenih u pesnicu- Vidiš kako kombinujemo znakove da pokažemo ime osobe?

- Da - odgovorio je sa prizvukom uzbuđenja u glasu. - Za Dženifer,napravimo slovo Dž malim prstom i potom uvijen znak da pokažemonjenu kovrdžavu kosu.

- Upravo tako! - Uputili su osmehe jedno drugom preko stola i natrenutak su im se po gledi sreli. Osetila je neobično, ali prijatno uzbuđenjeduboko u sebi. Spoznala je u magnovenju kako se druge žene osećaju dok

______________________ * Znakovni jezik se zove i pokazni jezik, a korišćenje znakovnog jezika „pokazivanje",(prim. prev.)


12/167

11 22

gledaju njego vo privlačno lice na ekranima televizora svakogposlepodneva. Zaista je bio harizmatičan i bio je svestan toga.Ukoliko ne bude oprezna, mo gao bi je omesti u pokušaju da kaže ono zbog čega jedošla.

- Drejk - sada je sve pokazivala dok je govorila, kao nastavnica koja radisa gluvima. - Dok torka Norvud me je zamolila da procenim kako Dženifernapreduje u školi. Posmatrala sam je nekoliko dana. Mislim da samkompetentna da obavim procenu, ali naglašavam, iznosim samo mojemišljenje. Biću potuno iskrena sa tobom.

-I želeo bih da budeš iskrena. Siguran sam da misliš da sam najgori otazato što sam svoju kćer smestio u taj internat praktično od rođenja, ali ja volim. Zabrinut sam zbog nje. I želim da učinim ono što je za nju najbolje. -Ustao je i od šetao do prozora. Okrenuo je leđa Lori i zurio kroz musavookno.

- Molim te, posmatraj me dok pokazujem, Drejk. To će ti pomoći dnaučiš znakovni jezik.

- Ponovo ju je pogledao kao da želi da protestu je, ali je samo slegnuoramenima, vratio se i seo.

Tiho je nastavila. - Srećna okolnost je što Dženifer nije potpuno gluva.Sigurna sam da već znaš daje njena gluvoća senzorno-neurolo ške prirode ida se njeno stanje neće popraviti. Može da čuje neke glasne i prodornzvuke. Na primer, može da razlikuje zvuk helikoptera od zvižduka.-Zastala je da vidi da li će on nešto reći. Nije rekao ništa, te je ona nastavil-Na žalost, ona ne može da imenuje ni helikopter ni zviždaljku. Ili moždmože, ali ne želi da to znanje podeli sa nama. Ne reguje ni na kakapodsticaj na komunikaciju.

Linije sa obe strane njegovih usana su se produbile. - Hoćeš li da mi kažešda ima problema u razvoju?

- Ne, naprotiv - Lori je odlučno odgovorila. - Ona je izuzetno inteligentna. Moje mišljenje je da joj nešto nedostaje

nekoj deci je potrebno da se sa njima radi individualno. Smatram da je zaDženifer veoma štetno to što je u internatu. Potrebno joj je okruženje kome će neprestano biti u društvu osobe koja... koja...- nije dovršilarečenicu ne želeći da kaže nešto što ga može uvrediti.


13/167

11 33

- Osobe koja je voli? To je ono što pokušavaš da mi kažeš? Rekao sam ti da je volim. Nisam je zatvorio u tu školu zato što je se stidim.

- Nisam želela da... - Naravno da nisi! - grubo ju je prekinuo. - Pošto si tako pametna, reci mi

šta treba da radi udovac sa bebom. Naročito ako je beba gluva. Dakle? Tvaša luksuzna škola je skupa, znaš? Moram mnogo da radim da bih mogada je platim. A da ne govorim o medicinskim troškovima za milion testovakoji ti ne razjasne ni jed nu prokletu nedoumicu, sem što ti potvrde da jetvoja devojčica gluva, što već znaš, jer je inače ne bi mučio tim proklettestovima sa nadom da će joj pomoći.

Zastao je na trenutak da dođe do daha, a zelene oči su mu ljutito sevale. - Pretpostavljam da u jednom možemo da se složimo. Dženifer je potrebnoda radi sa privatnim tutorom. - Naglo je ustao, a stolica iza njega poletela jeuz škripu.- Ali to nećeš biti ti.- Obišao je sto i snažnim rukama se osloniona naslon njene stolice zarobivši je.

- Rekao sam doktorki Norvud da želim odgovornu osobu. Tražimnastavnicu koja će ličiti na baku u širokom džemperu sa velikim džepov-ma - ne lepoticu u skupoj garderobi. - Očima je uvredljivo preleteo prekonjenog tela. - Tražim nekoga sede kose očešljane u urednu punđu, nezavodljivu riđokosu sa frizurom iz najskupljeg njuroškog salona. Ozbiljnženu, malo puniju, majčinske figure, a ne devojku koja se razmeće svojimčvrstim grudima i nategnutom zadnjicom. - Lori je duboko pocrvenela od besa i sti da. Kako se usuđuje!

- Dženiferina nastavnica mora imati debele članke na nogama i nositiravne cipele, a ne... - glavom je pokazao na njene vitke listove u providnimhulahopkama i sandale sa visokim potpeticama koje su se vezivale okočlanaka.- Ne izgledaš kao nastavnica gluvog deteta. Mogla bi bitineka odonih devojaka koje nude uzorke parfema kod Bergdorfa*.

Još se malo nagnuo ka Lori tako da su im se glave gotovo dodirivale. I pno što je mogla da odreaguje, zaronio je lice u njenu svilenkastu kosu. -Imirišeš kao one- dodao je hrapa vim šapatom.

_____________________-* Bergdorf je luksuzna robna kuća na Petoj aveniji u Nju -jorku. (prim. prev.)


14/167

11 44

Lori za trenutak nije mogla da dođe do daha. Kada je konačno ponovudahnula, bila je opčinjena njegovim mirisom. Mirisao je na čisto, namošus, na muškarca. Šta joj se to događa? Trgla se i pomerila glavuunazad.

- Ti - pusti me da ustanem ovog sekunda! - zahtevala je, odupirući se onjegove grudi. Na njeno iznenađenje, Drejk se uspravio i pomerio ostolice sa koje je ona skočila. Pre nego Što je ponovo progovorila, udahnula je duboko nekoliko puta kako bi se pribrala. - Možda ja nisam zadovoljilavaša iščekivanja, ali vi ste svakako potvrdili moja, g. Sloun.- Izgovorila jenjegovo prezime kao uvredu.

- Ti ne zaslužuješ kćer koju imaš. Ona je prelepa, inteligentna i ljupka. Aliona umire. Da li me čuješ? Ona umire emotivno jer jedini roditelj koga imane želi da se potrudi da nauči jezik koji ona razume, a još manje da nju to jeziku podučava. Zahvaljujući roditeljima kao što si ti, obrazovanje gluvihponekad liči na ono iz vremena Helen Keler*. Ja sam nastavnica...

- Ti si devojka.- Ja sam žena... - Aha, došli smo i do te teme - rekao je optu žujuće upirući prstom u nju.-

Nemoj mi reći da ti se nije dopalo kada sam te dodirivao. Znam da jestKako mogu da budem siguran da ukoliko te odvedem u Nju Meksiko,nećeš pobeći sa prvim slobodnim muškarcem koga sretneš? Zar to nije onšto vi slobodne devojke od karijere zaista želite? Muža?

Lori je mogla da oseti kako joj oganj besa tinja u korenu kose. - Imala sammuža. Nije to bio baš srećan brak.

- Jesi li razvedena?- Umro je.- Baš zgodno. Naglo se okrenula od njega da ne bi izgovo rila nešto zbog čega će kasnijezažaliti. Naposletku, dr Norvud ju je poslala sa određenim zadatkom i

očekivaće da je obavesti o ishodu ovog razgovora. Na vratima je zastala i__________________________* Helen Keler je američka književnica koja je u ranom de tinjstvu oslepela i ogluvela od

encefalitisa. Samo ogromnim ličnim naporom uspela je da pronađe način da komunicira saokolinom i da završi školu. (prim. prev.) 28 SandraBraun


15/167

11 55

pogledala ga. Stajao je naslonjen na radni sto prekrštenih nogu. Ipodrugljivog pogleda, drskog stava i iskrivljenog krajička usne mogla j jasno da za ključi da je zadovoljan sobom.

Polako i veoma razložno Lori je izgovorila:- Ti si najarogantniji,najnevaspitaniji, nepodno šljiv...- poslednju reč je samo pokazala.

- Sta to znači?- odbrusio je, u trenutku kada se odgurnuo od stola.- Potražite značenje sami, g.Sloun. Zalupila je vrata za sobom.


16/167

11 66

2.

- Lori, nikad nećeš pogoditi... - Bridžit, na času sam. O čemu se radi? Nastavnica koja je upravo ulete

u učionicu u kojoj je Lori radila sa sedmogodišnjacima bila je potpuno usplahirenai

mucajući je nastavila: - Nikada nećeš pogoditi ko te traži. Mislim, videlasam ga milion puta. Prepoznala bih ga bilo gde. Ali sada je tu, u našemhodniku i tra ži tebe... - Polako, Bridžit, uznemirila si decu. Misle da se desilo nešto loše.- Lori jerazumela o ko me njena prijateljica govori, ali nije želela da bilo ko zna kak joj je srce ustreptalo na samu pomisao da se ponovo sretne sa DrejkomRivingto nom. Čak i najpronicljivijem posmatraču učinila bi se potpunomirnom i nezainteresovanom.

Prošlo je više od nedelju dana od njihovog susreta u televizijskom studijKada se vratila sa tog neprijatnog razgovora, dr Norvud ju je pitala kako je

bilo.- Mislim da g. Rivington nije očekivao nekoga kao što sam ja, iako smo

složili da je Dženifer potrebna posebna nega i individualizovana nastava.- Baš mi je ţao, Lori- odgovorila je direktorka. - Bila sam uverena da biste

se vas dvoje odlično sloţili kada bi ti odvela Dţenifer u Nju Meksiko.Naravno, teško mi je da pomislim koliko bi nam nedostajala.

Lori se nasmešila.- Pa, ipak vam neću nedostajati bar još neko vreme.Mislim da bi tre balo da razmislite koga drugog da preporučite. Sigurnasam da će vam se g. Rivington javiti.

Lori nije više ništa rekla, a dr Norvud nije insistirala. Ta ţena je imalaneverovatnu moć opaţanja. Da li je pretpostavila da je sastanak lošeprošao?

Ĉitave te nedelje Lori je pokušavala da iz glave izbaci Drejka RivingtonaProvela je puno vremena sa Dţenifer i sada joj je bilo teško da prestane da


17/167

11 77

je viđa. Ona je bila mlada od učenika kojima je Lori predavala, pa su seviđale posle redovne nastave.

Dţenifer je bila prelepa devojčica. Bila je veoma lepo vaspitana - čak ipreviše lepo vaspita-na, smatrala je Lori. Imala je svetloplavu kosu čije jeobilje lokni uokvirivalo nj eno malo lice. Oči su joj- baš kao i oči njenog oca- bile tam-nozelene, a tamne duge trepavice dodavale su utisku dubine iboje. Bila je krhka i osetljiva, uvek uredna i čiste garderobe, i nikada nije ra-dila ništa što bi moglo izazvati nezadovoljstvo ili gnev drugih.

Lori je smatrala da je kao nastavnica veoma objektivna i da se ne vezujeemotivno za svoje učenike, ali sada joj se ta devojčica krupnih tuţnih očijupodvukla pod koţu. Bilo je dovoljno samo nekoliko dana da shvati da ţelida bude Dţeniferina privatna nast avnica. Ţelela je da izvede to dete izuredne, lepo opremljene spavaonice i smesti je u jednu veselu, igračkamazatrpanu sobu.

Kada bi o tome razmišljala, bez izuzetka bi vratila na razgovor sa njenimocem i idilična uli ka bi nestala. Nikada ne bi mogla da ţivi u Istoj kući satakv im muškarcem. Pa makar bio i dve hiljade milja daleko. Povredio je injen ţenik i i njen profesionalni ponos. I konačno, on nije fceleo da onabude tutor njegovoj kćeri.

Nikome ne bi priznala da je počela da gleda Odgovor srca. U poslednjihnekoliko dana, svaki put kada bi ta blesava serija bila na programu, I ,ori bibila pored tel evizora, u nastavničkoj sobi za odmor. I svaki put kada biugledala Drejkovo lice na minijaturnom televizoru, osetila biuzne miravajuće stvari. Srce bi joj ubrzano kucalo, a dlanovi se znojili; toplateţina bi se iz centra njenog bića razlila po udovima i ne bi mogla da sepokrene. Jasno se sećala kako se nagnuo ka njoj i onjušio joj kosu. Dok ga jgledala na ekranu prepoznavala je neke diskretne pokrete koje je uočiladok je bila sa njim licem u lice i za koje je bila sigurna da ih ni kod kogadrugog ne bi primetila. Sve to je suludo! Nije provela više od petnaestminuta sa njim. Ipak, osećala je kako intimno poznaje sve nijanse njegove

ličnosti. Sada je Bridţit uletela u njenu učionicu, oduševljena glumčevim izgledomi šarmom. Ono sto Bridţit nije mogla da zna je da je taj čovek neoprostivouobraţen, nevaspitan i drzak.

- Da li moţeš da poveruješ da je Drejk Slo-un otac male DţeniferRivington? Baš sam se pitala kako to da nikada nismo upoznali njeneroditelje. Uvek je dolazio noću i ulazio kroz stan dr Norvud. Verovatno se


18/167

11 88

plaši da bi ga napalo jato oboţavateljki poput mene.- Bridţit se za-kikotala.- A traţio je da se vidi sa tobom kao da te poznaje.

- Pa poznaje me.Bridţit je ostala bez teksta i buljila je u Lori kao da su mladoj ţeni upravo

izrasla krila. - Po znaješ ga i nikada ništa nisi rekla... - Bridţit, kako mogu da ti pomognem? - Kako moţeš da mi pomogneš?- ponovila je kao papagaj. - Već sam ti

rekla, doktor Glen Hembrik, ili g. Rivington, ili kako god ga ti zo veš, čekada se vidi sa tobom.

- Reci mu da sam zauzeta.- Šta!- Bridţit je vrisnula za trenutak i Lori je poţelela da ima problem sa

sluhom kao i njeni daći. Gluvoća ponekad moţe biti i pravi blagoslov.-Kako moţeš to da kaţeš, Lori! Jesi li poludela? Najzgodniji muškarac nasvetu je...

- Mislim d a malo preteruješ, Bridţit- suvo je odgovorila Lori. - Zauzetasam. Ukoliko g. Rivington ţeli da me vidi, moraće da sačeka da se završičas.

- Rado ću sačekati. Dubok, tih glas u moduliranim nijansama profesionalnog glumca se

proneo učionicom. Stajao je na vratima i netremice posmatrao Lori. Srce joj je poskočilo, a potom nastavilo da ubrzano kuca.

Bridţit kao da je izgubila svoju veoma razvijenu sposobnost govora isamo je stajala otvo renih usta blenući u Drejka. Kako nije ţelela daproizvede scenu koju bi, Lori je bila sigurna, Bridţit do detalja prepričalasvim zaposlenima u školi, tiho je rekla:- Hoćeš li, molim te, da nas ostavišsame, Bridţit? Pošto je g. Rivington već prekinuo čas, pretpostavljam dabih mogla da porazgovaram sa njim. - Samo joj se sarkastično nacerio.

Bridţit se kao u transu kretala ka vratima i stajala ispred Drejka kaokakva skulptura, sve dok se on nije pomerio u stranu i propustio je uhodnik. Osmeh mu je bio razoruţavajući, a brk mu se trzao u smešak dok

je posmatrao njeno hipnotisano stanje.Savršeno odvratno, pomislila je Lori. Šta taj čovek poseduje kada je ustanju da inteligentnu ţenu pretvori u mesečareću budalu? I on je samoobičan čovek. Pa, moţda malo privlačniji nego ostali, priznala je Lori sebdok je čekala da se ponovo okrene prema njoj.

- Zdravo, nastavnice Periš. Nadam se da vas ne uznemiravam. - Uznemiravate me i uopšte vam nije ţao zbog toga.


19/167

11 99

Osmeh je postao širi, a jamica na obrazu dublja. - U pravu ste, nije mi ţao.Ali dr Norvud mi je dozvolila da dođem u učionicu. Mislila je da bi trebaloda vidim vaše nastavne tehnike.

Usne je skupila u grimasu neodobravanja. Zati m je uzdahnula. Predaće se

ovoga puta, ali nije nameravala da to učini bez borbe. - Deco - rekla je i pokazivala u isto vreme - ovo je g. Rivington. Svipoznajete Dţenifer Rivington? Ovo je njen otac.

Deca su ga pozdravila osmehom, a neka su pokazala znak za zdravo. Onameđu njima koja su pomalo čula, čak su i izgovorila pozdrav.

- Sedite, g. Rivington. - Pokazala je na stoli čicu za učenike. Namršteno jegledao dok je sa teškoćom svoje visoko telo spuštao u smešno malu stolicuNeka deca su počela da se smeju, a i Lori je bilo teško da im se ne pridruţi.Kada se konačno smestio, kolenima je maltene dodirivao bradu.

Bio je besprekorno obučen u braon sportske pantalone i kašmirski blejzer.Nosio je belu ko šulju na pruge različitih nijansi braon boje. Oko vrata jevezao tamnobraon kravatu.

- Radimo predloge, g. Rivington. Dođi, Dţe-fe, i pokaţi Dţeniferinom tatišta si naučio.

Lori je na tablu zalepila nekoliko velikih, sjajnih slika jabuka. Drečavoţutcrvići veselog osmeha i krupnih očiju nalazili su se ispod, iza, ispred jabukaili na njima. Deca su usvajala po jam predloga, štampanu reč i znak tako štosu pokazivala crve na jabukama.

- A sada ti - rekla je Lori, okrećući se ka Drejku kada su svi učenici završiliveţbu.

- Šta?- uzviknuo je.Deca su počela da se smeju kada je Lori uhvatila Drejka za lakat i podigla

ga na noge, a potom ga postavila ispred table. Pokazivač je usmerila na jednu jabuku i pitala znakovnim jezikom: - Gde je crvić?

Zelenim očima je prodorno gledao kao da će je zadaviti, ali ona se samoljupko nasmešila. -Svakako ovo ne moţe biti preteško za vas-

prokomentarisala je preterano ljubazno.Pokazao je znak za odgovarajući predlog. - Celu rečenicu, molim vas. Dugim osunčanim prstima pokazao je čitavu rečenicu u trenutku kada se

oglasilo zvono za kraj časa. Neki od učenika su mogli da čuju taj prodoranzvuk i počeli su da se komešaju u stolicama.


20/167

22 00

- U redu, deco, idite! - rekla je i pokazala Lori. Nije im trebalo dodatnoohrabrenje da pojure ka vratima. Ona je ostala sama sa Drejkom.

- Od lična zamka. Da li svim roditeljima koji te posete pruţaš ovu vrstupersonalizovane pa ţnje? - zareţao je.

- Većina roditelja koji nam dolaze u posetu su dovoljno lepo vaspitani dane upadaju usred časa i traţe personalizovanu paţnju. - Touche - odgovorio je uz minimalnu dozu kajanja u glasu. - Pošto sam

već na tvojoj crnoj listi, obezbediću svoj ostanak na njoj tako što ću tobavestiti da ćeš izaći na večeru sa mnom.

Gledala ga je sa nevericom. - Vi ne samo da ste nevaspitani, g. Rivington,već ste i sišli s uma. Ne idem ja nikuda s vama.

- Ideš, ideš. Doktorka Norvud je rekla da ćeš večerati sa mnom. - Nisam znala da doktorka Norvud ima agenciju za romantično

posredovanje.- Rekao sam joj da bih ţeleo da sa tobom po-razgovaram uz večeru.

Odgovorila je da misli da bi to bila odlična ideja. - To je daleko od naredbe. Ona je moja di-rektorka, ne majka.- Hoćeš li?- Šta?- Da izađeš na večeru sa mnom? Tokom razgovora, Lori je sređivala učionicu". On ju je pratio u stopu.

Svaki put kada bi se okrenula zatek la bi ga tik uz sebe. Pruţila je ruku dadohvati tašnu iz najniţe fijoke stola i glasno je zalupila dok se uspravljala.

Naginjao se nad njom dok je ona uzmica la kako bi povećala prostor međunjima. - Ne čuješ baš dobro, je li tako? Rekla sam ti da ne idem na večeru satobom, i gotovo. Što se mene tiče, nemamo o čemu da razgovaramo. Svešto si imao rekao si mi prošli put, a i ja sam bila potpuno iskrena.

Odlučno joj je stisnuo zglob ruke dok je pokušavala da prođe pored njega.Dodir njegovih prstiju bio j e topao i čvrst i još je malo ubrzao ritam njenogbila koje je pulsiralo pod njima.

-

Izvinjavam se zbog svih grubosti koje sam izgovorio.On je glumac, rekla je Lori sebi. Moţe da prikaţe bilo koje osećanje ili stavkoji poţeli. Sumnjala je u njegovu iskrenost i to je iskazala skep tičnimizrazom lica. - Iskreno to mislim - rekao je malo čvršće stegavši njen zglob.- Tada nisam imao uvida u tvoje profesionalne kompetencije. Nisam znaokoliko iskustva imaš u radu sa gluvom decom. Nisam znao da imaš gluvusestru.


21/167

22 11

Naglo je istrgla ruku iz njegove. - Nemoj te me nikada ţaliti, ni mene nimoju porodicu, g. Rivington.

- Ja...- Moja sestra je sjajna ţena. Računovođa. - Ja...- Udata je i sa svoja dva divna sina i uspe- šnim muţem ţivi u Linkolnu u

Nebraski. Veruj te mi, ona zna šta su prave vrednosti u ţivotu mnogo boljenego što ćete vi ikada naučiti.

Lice joj je bilo zaţareno od besa dok su joj se grudi uznemireno dizale ispuštale. Kestenjaste oči buktale su crvenim odsjajem dok je pogledomšamarala muškarcakoji je stajao toliko blizu nje da je mogao da osetivrelinu ljutnje koju je odavalo čitavo njeno telo.

- Jesi li završila?- grubo je upitao. Udahnula je duboko nekoliko puta ispustila

pogled. Njegove oči su smekšale i sada su zapravo bile mnogo opasnijenego dok su besno sijale.

- Nisam ţeleo da pomisliš da te ţalim- rekao je. - Osećam divljenje ipoštovanje prema tebi. U redu?- Osetila je knedlu u grlu kada joj je prstomdotakao bradu i podigao glavu. - Pro- menio sam mišljenje. Mislim da si tiono što je Dţenifer potrebno. Ono što je meni potrebno.

Poslednje reči izgovorio je najtišim šapatom. U hodniku više nije bilo ndece ni nastavnika i kao da ih je obavijala aura intimnosti. RečenicaOno što je meni potrebno bi mogla imati sasvim drugačije značenje u nekom drugomkontekstu. Njeno srce je odgovorilo na taj slučajan izbor reči i udaralo jetako snaţno kao da ţeli da izleti iz grudi.

Bio je preblizu; učionica je bivala sve mračnija; zgrada sve tiša; dah mu jbio previše opojan; a prsti kojima ju je i dalje drţao za bradu čvrsti isigurni. Lori se gušila u sopstvenim emocijama. Postalo joj je preteško dadiše. Pokušala je da bradu izvuče iz njegovog stiska, ali nije joj dozvolio.- Ti ţeliš taj posao.

To nije bilo pitanje. Bio je siguran da je ţude -la da se suoči sa izazovimavaspitanja i oseća-njem zadovoljstva ukoliko bi uspela da Dţenifer izvučeiz njenog sveta tišine i uvede je u novi.

- Zar ne ţeliš?- insistirao je.- Da - prošaptala je. Na šta je to pristajala? Da li se on to naginjao kanjoj,

ili je to samo za mišljala? Verovatno je u pitanju bilo ovo drugo, jer ju je


22/167

22 22

trenutak kasnije pustio i dohvatio svoj blejzer prebačen preko naslonastolice. - Hajde da nešto pojedemo.

Dok se skrušeno uvlačila u jaknu koju joj je pridrţao, upitao ju je: - Jesi lise ti to smanjila? Bila si viša pre neki dan.

Blago je pocrvenela kada je shvatila da je primetio i zapamtio njenuvisinu. Nasmešila mu se i pogledala ga izazivački.- Počela sam da nosimravne cipele. - Očima je prešao preko njene bele lanene haljine, sadapokrivene plavim blej-zerom, do plavih sandala sa ravnom petom, zarazliku od onih sa visokim štiklama koje je nosila u televizijskom studiju.

- Ha, vidi stvarno! Obula si ravne cipele. - Postiđeno je rukom prošao krozsvoju kestenjastosreb rnu kosu i glasno se nasmejao dok su išli kroz hodnik.

Nije mu bilo teško da zaustavi taksi i da vozaču kaţe da vozi do Ruskečajdţinice. - Je li to u redu? - upitao ju je dok su se smeštali na zadnjesedište automobila.

- Da, volim taj restoran - odgovorila je iskreno.Kada su ušli, šef sale ih je sproveo do jedne malo intimnije prostorije na

spratu i pridrţao Lori stolicu uz učtivo laskanje. Bila je u društvu DrejkaSlouna, i očigledno je to nešto značilo.

Dok su prolazili restoranom primetila je da su se glave okretale za njimaprepoznajući glumca, i iznenada je postala svesna činjenice da je u istojodeći koju je čitavog dana nosila u školi. Nije ovo smatrala izlaskom i stognije predloţila da prvo svrati do kuće i presvuče se.

- Izvinjavam se što nisam prikladnije obučena. Nisam planirala da izađemvečeras.

Slegnuo je ramenima, odgovorivši:- Sasvim dobro izgledaš- i nabio nos u jelovnik.

Baš ti hvala, pomislila je Lori dok je otvarala jelovnik. Nekoliko sekundikasnije čula ga je kako se kikoće. Podigla je pogled i shvatila da jeposmatra. Zelene oči su se smešile na nju.

- Šta je tako smešno?

-

Ti. Kada ti kaţem da si lepa, ti se naljutiš. Kada ti ne kaţem da si lepa, tise opet naljutiš. Morali biste da pripazite na to izraţajno lice nastavnicePeriš. - Nagnuo se preko stola i tišim glasom dodao:- Odaje svaku tvojumisao, a trenutno svi prisutni bulje u tebe, veruj mi.

Shvatila je to kao kompliment i nazdravila mu čašom perije vode koju joj je naručio. Pijuckali su svoja pića - on je pio martini - i komentarisaliatmosferu i enterijer restorana. Zidovi tamnozelene boje, drvenarija od


23/167

22 33

ruţinog drveta i mesingani detalji odraţavali su nepretencio-znueleganciju.

Odabrali su kijevsku piletinu sa pirinčem. Posle samo par kratkihtrenutaka konobar je stigao sa predjelom koje su činili dimljeni losos,

kavijar, kuvana jaja i više vrsta rotkvica. Ne razmišljajući, Drejk je počeo d jede sa uţivanjem. - Sačekaj- prekinula ga je Lori. - Prvo mo ram da ti odrţim čas.- Uprkos

činjenici da ga je očigledno nervirala, naterala ga je da nauči znake za svena svom tanjim i za sve delove pri bora za ručavanje na stolu, pre nego štomu je dozvolila da nastavi da jede. U jednom trenutku se nasmejala. - Ako ipostoji znak za kavijar, ja ga ne znam. Za sada ćemoga samo ispisati zna-kovnim pismom - rekla mu je.

Razgovor je tekao lako i spontano tokom čitavog obroka. Kada su sa stolarasklonjeni i poslednji ostaci hrane, i dok su pijuckali kafu, Drejk je ponovootvorio temu o Dţenifer.

- Prihvatićeš da joj budešprivatna nastavnica, zar ne?Spustila je pogled na sto i kašičicom iscrta-vala apstraktne slike po

čaršavu.- Još uvek nisam odlučila, Drejk. - Kako da ti pomognem da doneseš odluku? - Izgovorio je to sa šaljivim

prizvukom u glasu, ali mu je izraz lica bio potpuno ozbiljan.- Moţeš da mi obećaš da ćeš se upisati na tečaj znakovnog jezika i da ćeš

početi da ga koristiš. Pokušaj da misliš na znakovnom jeziku čak i kadagovoriš na engleskom. Ako prihvatim ovaj posao, za Dţenifer ćupredstavljati neku vrst u druge majke. Za sve što joj treba moraće da seosloni na mene. Jednog dana ti ćeš morati da preuzmeš tu odgovornost. Dali ćeš ikada biti spreman na to?

- Pokušaću da se spremim. Obećavam da ću dati sve od sebe- svečano jeizjavio. Nagnuo se preko stola, a briga mu je izbrazdala duboku linijuizmeđu obrva.- Lori, šta mogu očekivati od Dţenifer? Kakva će biti kadaporaste? - Preko puta nje je sada sedeo zabrinut i ranjiv otac.

U njegovim očima videla je onaj poznati bol, tu čeţnju da sazna ono što ninajveći eskperti nisu mogli ni da nagađaju. Svaki roditelj gluvog detetapitao se to isto.

Lori je paţljivo birala reči.- Ona je veoma bistra, Drejk. Zna mnogo višenego što pokazuje. Mislim da je njen problem emotivne, ne kognitivneprirode. U rad sa n jom uključiću sve metode koje poznajem. Naučićeznakovni jezik kako bi mogla da ostvari osnovnu komunikaciju, ali u isto


24/167

22 44

vreme mora da nauči i alfabet kao i svako drugo dete. I moraće da naučizvuke koje označavaju slova alfabeta. To će joj pomoći da nauči da govori. -Kada je videla kako su mu oči zablistale u nadi, pojasnila je poslednji deosvoje izjave. - Drejk, moraš da razumeš da će ona uvek biti gluva. Nikada

neće čuti kao mi. Njen slušni aparat nije korektivne prirode, on samopojačava intenzitetzvuka.- To su mi već rekli, ali mi nije jasno Šta to znači- priznao je.- U redu - rekla je Lori. - Pokušaću da ti objasnim. Naočare sluţe za

korekciju vida. Kad nosiš naočare sa dioptrijom bolje vidiš. Slušni aparatpojačava zvukove koje Dţenifer ionako čuje. Zamisli da slušaš radio i danema ni čeg sem šuma. Ukoliko bi pojačao ton, i dalje bi čuo samo šum.Samo bi bio glasniji. Da li to pomaţe? - Kaţiprstom je tapkao po svojim le-pim belim zubima ispod brkova. - Da. Jasno mi je šta hoćeš da kaţeš.

- Ţelim da Dţenifer nauči mnogo toga. Ako je odvedem u park i pokaţem joj znak za trčatinaučiće da ga razume i koristi, ali to će biti sve što će ta rečnjoj značiti. A ja ţelim da zna i šta značitrčati za momkom,i trčati pred rudu,ili trčati počasni kru g. Razumeš?

- I ona će biti u stanju da sve to nauči? - Samo ako je mi podučavamo, Drejk. Moramo neprestano sa njom

razgovarati na znakov nom jeziku, kao što bismo sa bilo kojim drugimdetetom neprestano koristili govor. Elen, moja sestra, naučila je da čita sausana i da govori to liko dobro da više gotovo i ne koristi znakovni jezik.

- Dţenifer će takođe naučiti da dobro govori?- Nikada kao mi - naglasila je. - Nikada ne će čuti sve što mi čujemo, i zbog

toga nikada ne će govoriti kao mi. Kao glumac, verovatno si bio u situacijida znaš reči dijaloga, ali da ne moţeš da ih izgovoriš.

-Aha.- Tako se gluvi stalno osećaju. Svaka reč je borba. Ali uz adekvatnu obuku

i strpljenje, mo gu postati potpuno fluentni. Ne očekuj previše i nećeš serazočarati.

Buljio je u svoje šake, koje su sada stajale prekrštene na stolu. Lori josetila takvo saţaljenje prema njemu da je poţelela da pokrije njegove rukesvojima i da izgovori reči utehe. Nekako je morala da mu povrati nadu.

- Dţenifer već zna da kaţe mojeime.


25/167

22 55

Pogledao je i ponosno se nasmešio.- Doktorka Norvud mi je rekla da stese vas dve baš zbliţile.

Lori je bilo teško da ignoriše da joj se srce čepa svaki put kada bi ušla usobu, a Dţenifer bi joj uputila jedan od svojih retkih osmeha. Tako se

osećala i sada dok je zurila u Drejkove oči koje su sijale kao tečni smaragdBilo joj je sve teţe da ostane objektivna. A to je, znala je, već bila opasnsituacija.


26/167

22 66

3.

Od momenta kada su ustali od stola do ulaska u taksi koji je za njihpozvao šef restorana, tri ţene su zaustavile Drejka i traţile mu autogram.

Lori je bila impresionirana njegovom spo sobnošću brze i kompletne

promene raspoloţenja. U jednom trenutku bio je zbunjeni i zabrinuti otac.U sledećem je već bio samouverena arogantna televizijska zvezda koja upotpunosti vlada situacijom i oseća se sasvim u svom elementu dok timsvojim čuvenim osmehom zadivljuje očaranu publiku. Svakoj od ţenaobratio se sa nijansom neţnosti i intimnosti u glasu.

Privatnost koju je unosio u svaki razgovor verovatno je činila da sve teţene misle da mu je zaista stalo do njih. Da li je to sve bilo iskreno, ili samodeo uloge koju je igrao? Bila je to uznemiravajuća misao i Lori nije ţelela d je dalje razvija.

- Da li ti ikada dosadi? - upitala ga je, po kazujući na hipnotisane ţene natrotoaru. Jed na vatrena oboţavatejlka je i dalje na grudima stiskala salvetuna kojoj se sada nalazilo ime Drejka Slouna.

Rečita tišina - Da, naporno je. Pokušavam da se ne ponašam kao umišljena zvezda i da

svim dama ma ukazem duţno poštovanje i paţnju. Uvek se zapitam: 'Gdebih ja bio bez njih?' To mi obično pomogne da stvari sagledam saumirujuće distance.

Lori ga je zamolila da je otprati do škole jer je morala da pokupi nekepapire pre nego što se uputiu svoj stan koji se nalazio nekoliko stambenihblokova dalje.

- Odlično- odgovorio je Drejk. - Ionako sam ţeleo da na trenutak vidimDţenifer.

Lori je bacila pogled na zlatni sat na svom ručnom zglobu.- Ali već jeprošlo devet sati. Već je zaspala.


27/167

22 77

- Onda ćemo morati da je probudimo- odgovorio je bezbriţno. - Zar se nijedno pravilo ne odnosi na vas,g. Rivington?Nasmejao se. - Veoma malo njih. Doktor-ka Norvud zna da ponekad

radim u studiju do osam ili devet uveče, u zavisnosti od toga kakav jepaka o te nedelje dr Hembrik sebi napravio od ţivota. Dozvoljava mi da separ puta nedeljno ušunjam i provedem malo vremena sa Dţenifer.

Lori je svojim ključem otvorila privatan ulaz koji se automatski zatvaraopo završetku nastave. Na prstima su prošli senovitim hodnikom deozgrade u kome su se nalazile spavaonice, do sobe koju je Dţenifer delila satrima devoj- čicama istog uzrasta.

Drejk dozvoli Lori da prva uđe u sobu, ali se ona povuče u stranu kada jeon seo na krevet pored usnulog deteta. Upalio je malu lampu na noćnomstočiću i neţno dotakao njeno rame. Devojčica se promeškoljila, otvorila oči ugle-" dala Drejka kako se naginje nad njom. Veselo je zagrgoljila,uspravila se istog trenutka i snaţno ga obgrlila oko vrata.

Lori nije bila sigurna šta je mislila da će se desiti, ali svakako nije bilaspremna na ovu spontanu reakciju deteta koje je obično bilo tako povučenoi kruto.

- Kako je tatina devojčica? Jesi li srećna što me vidiš? Pitanja su bila retorička. Dţenifer je bila pripijena uz njegove snaţne

grudi dok joj je on milovao plave lokne.Ovo je bio još jedan Drejk Rivington. Crte lica su mu smekšale i nije bil

ni traga cinizma u uglovima usana, niti u njegovom pogledu. Oči su mublistale iskrenom i dubokom ljubavlju dok je drţao svoju kćer u naručju.

Posle poljubaca i grljenja, Dţenifer je počela da svojim ljupkim prstićimapretura po njego vim dţepovima, kikoćući se radosno dok se on pretvaraoda se brani. Konačno je pobedono-sno izvukla paklicu ţvaka i počela da jeotvara.

- Izvini, mlada da mo, ali ne moţeš sada ţvakati ţvaku- rekao je Drejk. Ali

potom je slegnuo ramenima i dodao: - Moţda i moţeš - pošto je ona većuspešno skinula omot sa jedne pločice. - Ne, ne moţe- tiho, ali odlučno se umešala Lori. Drejk ju je pogledao, ali,

Dţenifer,narav no, nije čula njenu izjavu. Upravo je krenula da ubaci ţvakuu usta kada je Lori kucnula po ivici kreveta kako bi joj privukla paţnju.Dţenifer je podigla pogled i nasmešila joj se. Lori joj je uzvratila osmeh ipokazala Zdravo Dženifer. Kako se ja zovem?


28/167

22 88

Dţenifer je pokazala imeLori i izgovorila ga tiho i stidljivo. Drejk je zinuood iznenađenja.

- Mila moja, pa to je divno - uzviknuo je, još čvršće grleći svoju devojčicu.Dţenifer je očigledno uţivala u pohvalama i odobravanju tog visokogdivnog čoveka koji je s vremena na vre-me dolazio u njenu sobu i samo njojposvećivao paţnju. Nikada nije razgovarao sa druge dve devojčice. Samosa njom.

Lori je iskoristila situaciju i pošto je ponovo privukla paţnju devojčicerekla je: - Ovo je Drejk - i pok azala Dţenifer znak za njegovo ime. - Nisamsigurna da li razume porodične odnose. Uskoro ćemo naučiti šta značeotaci kćer.Za sada, bićeš jednostavno Drejk- objasnila je Lori.

Dţenifer je pokazala znak za Drejkovo ime i pokazala na njega.- Tako je -rekla je Lori i po tvrdno klimnula glavom. Dţenifer je ponosno ponavljalaiste pokrete sve dok se to nije pretvorilo u igru i sve troje su se zajednosmejali. Kada je ponovo pokušala da privremeno zaboravljenu ţvaku staviu usta, Lori ju je zaustavila, neţno je uhvativši za ruku. Koristeći svasredstva za komunikaciju koja su joj bila na raspolaganju i za koja je mislilada će ih Dţenifer razumeti, objasnila joj je da će ţvake ostaviti na noćnomstočiću i da će ih tu naći kada se ujutro probudi.

Dţenifer je sa nadom pogledala u Drejka, ali i on je odrično odmahnuoglavom, spustio ţvake na stočić i pokazao znak zaspavanje onako kako jevideo da ga Lori pokazuje par trenutaka ranije.

Dţenifer je zevnula i spustila glavu na jastuk. Izgledala je kao plavokosianđeo u ljupkoj roze spavaćici. Grčevito je stezala Drejka oko vrata dok jon pokušavao da ustane. Brzo ju je poljubio u čelo i podigao se. I tik prenego što je ugasio lampu, Dţenifer je pogledala ka dnu kreveta i pruţilasvoje punačke ručice ka Lori.

Lori je pogledala u Drejka koji se neţno smešio.- Mislim da je to dovoljnorečito - rekao je. Prišla je devojčici i sagla se da bi joj Dţenifer poklonilaprisan i pomalo balav poljubac.

Ušuškali su je, ugasili lampu i izašli iz sobe. Lori je napravila par koraka izastala. Mozak joj je bio toliko preopterećen da joj se činilo da ne moţe dahoda i da misli u isto vreme. Mirno je stajala nasred hodnika.

- Mislim da ste me vas dvoje upravo izlo ţili emocionalnoj učeni- glasno jerazmišljala.

- To nam je i bila namera. - Drejkov glas bio je kao i njen, tih i ozbiljan.


29/167

22 99

Lori ga je pogledala. Naglas je izgovorila ono o čemu je razmišljala.- Onate oboţava. Razdvojićete se ako je pošalješ na drugi kraj zemlje. Još je takmala. Trenutno si ti najvaţnija osoba u njenom ţivotu. Drejk, da li shvatašda ću uskoro ta osoba biti ja, a ne ti?

Bezizraţajno je pogledao niz prazan hodnik i zavukao ruke u dţepovepantalona. - Shvatam - odgovorio je dok mu se vilica stezala. -I očajan samzbog toga. Da postoji neki drugi na čin... ali, ne ţelim da odrasta u velikomgradu. Trenutno ti za nju moţeš da uradiš mnogo više nego ja. - Zatim ju jepogledao. - Svestan sam i toga da na tebe prebacujem teret ogromneodgovornosti. Ali mislim da je to prava odluka u ovom trenutku.Posećivaću je kad god budem mogao.- Ironično se nasmešio.- Ne ţivim jatim dekadentnim ţivotom kako časopisi tvrde.

Poslovno mu je pruţila ruku.- Prihvatam posao koji si mi ponudio.- Rukovali su se.

Insistirao je da je otprati do vrata stana kada su došli do prijatne, alinikako luksuzne zgrade u kojoj je ţivela. Platio je taksisti i objasnio da ćenaći drugi pošto je bezbedno smesti unutra.

Dok su se vozili liftom do njenog sprata, rekao je: - Mislim da mogu sveda organizujem u naredne dve nedelje. Da li ti to daje dovoljno vremena dase spakuješ?- Pošto je potvrdno klimnula glavom, nastavio je.- Kuća jeprijat na, ništa specijalno. Kupicu ti auto i dovešće ti ga na aerodrom kadadoputujete u Albukerki. Angaţovaću nekoga da detaljno očisti kuću.Sve bitrebalo da bude spremno, tako da ti i Dţenifer moţete da se uselite čimstignete u Šapat.

- Šapat. Dopada mi se to ime. - Rukom joj je pridrţavao lakat dok joj jepomagao da iza đe iz lifta. Nije ga povukao ni kada su krenuli hodnikom.

- Prijatan j e to gradić. Dosta penzionera, nekoliko rudara i njihovihporodica. Tiho je i mirno tamo. Pejzaţ je fantastičan u svako doba godine.

Sada su stajali ispred njenih ulaznih vrata. Drejk je rekao: - Dobijaćeš istuplatu kao i u školi. Naravno, kuća i kola će ti biti na raspolaganju. I slaću

vam novac za hranu, odeću za Dţenifer i što god vam još bude potrebno. - Ne brinem zbog novca - odgovorila je dok je uvlačila ključ u bravu. Okrenula se sa namerom da mu pristojno poţeli laku noć, ali nije uspela

da izgovori bilo šta. Pribliţavao joj se dok je nije potpuno priterao uza zid.Potom se dlanovima oslonio o zid iznad njene glave i nagnuo se ka njoj.Razdaljina među njima nije bila veća od par centimetara, ali je nijedodirivao.


30/167

33 00

- Dopadaš mi se ovako- prošaputao je. Šta se to desilo sa njenim glasom? Nije mogla da izgovori ni jednu jedinu

reč, iako su joj se misli rojile. Konačno je uspela da promuca:- Kako?- Smirena, šarmantna, spremna na dogovor. Ali...- na to se prigušeno

nasmejao - dopadala si mi se i onako, kada si bljuvala vatru i kada ti je kosakao baklja buktala od besa. - Još joj se malo pribliţio.- Zapravo, nastavnicePeriš, ne mogu da pronađem ništa na vama što mi se ne dopada.

Znala je da će je poljubiti. Takođe je znala da to ne srne da mu dopusti, aliosećala se potpuno bespomoćnom dok se njegovo lice pribliţavalo njenom.U onom otkucaju srca pre nego što su im se usne srele, zatvorila je oči. Iako je znala šta će se desiti, nije bila spremna za vulkanski nalet emocija koji jenjegov dodir izazvao.

Neţno joj je prelazio preko usana brkovima, blago je golicajući.Neprimetno se još malo pribliţio, a lukovi i obline njihovih tela savršeno suse dopunjavali.

Uklapali su se kao delovi slagalice. Iako jedva da je vrhom glave dosezalado sredine nje govih grudi, činilo se kao da su dve polovine jedne celine.Snaţna muška pleća kao da su napravila udubljenje u koje su se smestilenjene ne- ţne ţenske grudi. Stopalima je opkoračio njena, i kada su njegovivitki čvrsti kukovi uplovili u ţenstvenu mekotu njenih, duboko iz grla muse ote uzdah oduševljenja i slatke agonije.

Usnama je pio sa njenih, polako i naizgled neodlučno, dok nije osetilaiskušenje da mu snaţno stisne glavu i pritisne je uz svoju. Ipak je samosmogla hrabrosti da stidljivo podigne ruke do visine njegovih rebara ineţno mu pomiluje mišiće grudi, stegnute od napora da teţinu čitavog telapodrţi rukama oslonjenim o zid.

Dugo je i sporo izdahnuo vazduh osetivši njene delikatne ruke na sebi.Prestao je da je zadirkuje neţnim poljupcima i sa uznemirujućompreciznošću je svojim usnama snaţno pritisnuo njene.

Lori u prvi mah nije učestvovala. Posle uţasnog braka, oprez i strah su

bile njena automat ska reakcija na muškarce. Ali Drejka nije obeshrabrio tajneo dlučan otpor. Vatreno ju je ljubio dok se njene usne nisu razdvojileotvorivši njegovom jeziku prolaz za kojim je ţudeo. Pokušala je da povratiravnoteţu, da vrati planetu u orbitu, da stvari sagleda iz objektivneperspek tive, ali to nije bilo moguće pod pritiskom tih neumoljivihprobojnih usana.


31/167

33 11

Ĉak i kada su se načas razdvojili da dođu do daha, on nije mirovao.Usnama joj je sisao uho i zubima neţno grickao resicu. Ruke su mu skliznule sa zida i sada su milovale njena ramena, ruke i vrat. Prstima kaoda joj je merio puls pre nego što joj je šakama obuhvatio lice. Palčevima joj je milovao obraze.

- Da li sve svoje partnerke ovako ljubiš?-upitala je Lori malaksalo.Očekivala je da se nasmeši i odgovori nešto duhovito. Umesto toga, sa

zaprepašćenjem jeposmatrala kako boja nestaje sa njegovog lica. Zeleneoči, koje su samo časak ranije blistale unutrašnjom vatrom koja kao da je nju pekla vrelim jezičcima, postale su ledene, neprobojne, kao da je prekonjih navučena zavesa.

Napravio je značajan razmak između sebe i nje. Prvo je spustio ruke sanjenog lica. Zatim je njene grudi oslobodio pritiska svojih prsa. Kada se

pomerio unazad, lišena njegovog dodira, napravila je pokret kao da ţeli daga ponovo vrati sebi. Ali uplašio ju je i zaprepastio izraz njegovog lica, ibrzo je prekrstila ruke sa šakama u pesnicama preko grudi. Bio je potpunobled i buljio je u nju kao da je video duha.

- Drejk, šta... Nekoliko puta je otvorio usta pokušavajući nešto da kaţe.- S... Suzan je to

govorila. - Napravio je pauzu i rukama prekrio lice, pritiska jući očneduplje, terajući od sebe ruţnu uspomenu. - Stalno je to govorila.

- Suzan? - upitala je Lori tiho. Pretpostavljala je ko je Suzan, i zapravo nijeţelela potvrdu te pretpostavke.

- Suzan, moja ţena. Preminula je. Ipak je potvrdio njenu pretpostavku, i to sa toliko jasno vidljivog bola da

je Lori pripala muka. On je još uvek zaljubljen u svoju pokojnu ţenu! Nije joj rekao kako je umrla, to nije ni bi lo vaţno. Njena smrt, ne način na koji jeotišla, lišila ga je ljubavi njegovog ţivota.

- Da, ţao mi je- prošaptala je. Bila je to glupa, besmislena rečenica, ali nijemogla da se se- ti ničega drugog, a očajnički je pokušavala da ispuni tešku

tišinu koja ih je gušila. Uspravio se i kao da se oporavio od kratkotrajnog stupora koji su izazvalenjene nesrećno izabrane reči. Prošao je rukom kroz srebrnoke-stenjastokosu i zatim grubo rekao: - Nije vaţno.

Ali bilo je vaţno! Samo nekoliko sekundi ranije bila je omamljena unjegovom zagrljaju, sla đem i toplijem nego u bilo kom koji je do tada


32/167

33 22

osetila. Sada je muškarac koji je učinio da njeno telo zapeva od osećanja zkoja je mislila da su davno umrla stajao pred njom kao potpuni stranac.

Ruke je zario duboko u dţepove pantalona okrenuvši joj leđa. Kada seponovo na petama okrenuo ka njoj, usta su mu iscrtavala namr gođenu

liniju, a guste veđe su mu skrivale oči. - Mislim da je pošteno da ti na vreme kaţem da ne dozvoljavam sebi dase upuštam u bilo kakve emotivne veze. Uprkos onome što čitaš u štampi,nikada nisam dozvolio da me neka ţena zavede. Bio sam oţenjen i voleosam svoju ţenu. Moje potrebe su čisto fizičke prirode. Mislim da je dobroda to znaš od samog početka.

Osećala se kao da joj se na glavu umesto reči obrušila gomila kamenja smrskala joj čitavo telo. Istovremeno, ljutnja i poniţenje ključali su jovenama da se narogušila kao besna mačka.

Pokušavala je da iskontroliše svoj glas, da obuzda uvrede koje su jojrazdirale utrobu i vrištale da budu izgovorene. - Ne sećam se da sam traţila 'emotivnu vezu', g. Rivington. - Drhtala je od

potisnutog besa. - Međutim, pošto si otvorio tu temu i pogrešnoprotumačio moje motive, odmah ću sve razjasniti. Nemam nikakvunameru da se 've zujem' za tebe. Osim što bi to uticalo na objektivnost kojami je neophodn a, smatram da si uţasno uobraţen. Bila sam udata zaumetnika... za muzičara... i on je, kao i ti, sebe veoma cenio i očekivao da gsvi ostali oboţavaju. Uveravam te da sa tobom ţelim isključivoprofesionalan odnos. Hvala ti za večeru.

Okrenula se od njega , ušla u stan i zalupila vrata za sobom. Naslonila sena vrata teško dišući i pokušavajući da zaustavi suze besa koje su joj pekleoči.

Ĉula je njegove korake dok se udaljavao ka liftu, potom zvono kada su sevrata lifta otvorila i ponovo zatvorila.

- Budalo! - vrisnula je na samu sebe i lupila nogom o pod kao da ponovoima deset godina. Besno je bacila tašnu na najbliţu stolicu i zbacila jaknu sa

leđa. - Taj oholi, nevaspitani...Lori nije bila sigurna da li treba da bude be-sna na sebe ili na Drejka.

Odmarširala je u spavaću sobu, upalila lampu, bacila se na krevet i savilada raspetlja kaiševe na sandalama.

- Ti stvarno nikada ništa nećeš naučiti, zar ne, Lori? Uvek ţeljna kazne, jeli tako?


33/167

33 33

Dok se svlačila, nastavila je da prekorava sebe što je Drejku uopštedozvolila da je poljubi. Bio je njen poslodavac. Ona je bila odgovorna zanjegovo dete. Nije smela da dozvoli da joj bilo kakvo emotivno vezivanjezamagli razum i umanji sposobnost objektivnog razmišljanja. Romantična

maštarenja o Dţeniferinom ocu samo su mogla da ugroze detetov razvoj. Ito što se toliko vezala za devojčicu moţe prouzrokovati probleme u radu sanjom. A da još gaji seksualne fantazije o njenom ocu, to je vodilo u potpunludilo!

Lori nije toliko uznemirilo to što ju je Drejk poljubio, već osećanja koja snjegovi poljupci probudili u njoj. Ĉak ni kada je mislila da je najzaljubljenijau Pola nije osetila to osećanje bespomoćnosti ipropadanja u ambis koje jedoţivela dok ju je Drejk ljubio.

Tonula je, a onda je podrška koju je očekivala grubo i sebično izostala.Ida povrh svega još superiorno tvrdi da jeona inicirala njihov zagrljaj!

Umetnici! Svi su oni isti! Zadovolje svoju po ţudu i, kada nahrane svojpovređeni ego, izgaze bezobzirno duše svojih iscelitelja.

Lori se uputi ka kupatilu. Dok je nanosila kremu na lice, počela je da sepriseća svog braka sa Polom Dţeksonom. Upoznali su se na jednoj ţurki.Bilo je to u vreme kada se tek doselila u Njujork i dobila ţeljeni posao kaonastavnica u Institutu za gluve Norvud.

Bila je sama, nedostajala joj je porodica ko ja je bila, činilo joj se, beskrajnodaleko u Ne braski. Kada ju je jedna od mlađih, ljubaznih nastavnicapozvala na neformalnu ţurku, pristala je samo zato što je bila usamljena.

Bilo je tu i samaca i parova... uglavnom po slovnih ljudi i ţena... uznekoliko plesača, muzičara i pisaca. Pol Dţekson je na klaviru pratio jednudugonogu plavušu čije su glasovne mogućnosti bile očigledno inferiorne uodnosu na njegovo izvođenje.

Primetio je riđokosu mlađu ţenu koja je sta jala iza velikog koncertnogklavira i sa ţivim interesovanjem slušala njegovu muziku. Na pauzi joj jeprišao, predstavio se i upustili su se u prijatan razgovor. Lori je hvalila

njegov način sviranja, posebno nakon što joj je rekao da su to sve bilenjegove autorske kompozicije.Tek nekoliko meseci kasnije, Lori je počela da zaista analizira njihov

odnos. I tada je shva tila da čak ni te prve večeri nisu pričali o njenimsnovima ili planovima. Uvek su pričali samo o Polu, o njegovoj ambiciji duspe u muzi čkoj industriji. Taj prvi razgovor trebalo je da joj signalizira da je sebičan i nesiguran u sebe.


34/167

33 44

Bio je privlačan, na jedan ozbiljan, naučnički način. Kestenjasta kosa mu jeuvek bila pre duga i ne bi se setio da se ošiša dok ga Lori ne bi neţno na topodsetila. Uvek je morala da mu se obraća sa puno neţnosti iz straha da ćega povrediti ili ozlediti njegov predimenzionirani ego.

Moţda je Lori prema njemu osećala saţaljenje, ali je, posle više meseczabavljanja, ubedila sebe da je zaljubljena u njega. Bila mu je potrebna. Bilomu je potrebno samopouzdanje. Bilo je mu je potrebno da ima nekoga koće slušati njegovu muziku i hvaliti je. Ohrabrivati ga. Te šiti. Maziti.

- Hoćeš li da ţivimo zajedno, Lori? Potrebno mi je da budeš kraj meneneprestano. - Bili su u njegovom stanu pošto su se vratili iz bioskopa.Leţali su na kauču čvrsto zagrljeni.

- Da li me ti to prosiš Pole?- upitala ga je Lori smešeći se. Bila jeoduševljena. On je voli. Moći će da mu pomaţe, da mu pruţi podršku, dabude njegov stub oslonac.

- Ne. - Pustio ju je iz zagrljaja, ustao i otišao do drugog dela sobe u komese nalazila zaliha ţestokih pića.- Pitao sam te da ţivimo zajedno.- Bezrazmišljanje je sipao viski u čašu.

Lori je sela i poravnala odeću. On ju je više puta pitao da spava sa njim.Svaki put je odbi jala, a odbijanje je obično predstavljalo početak svađe,posle koje bi se on podrugljivo izvinja- vao što je od nje zahtevao da sekompromituje.

- Pole, znaš da to ne mogu da uradim. Objasnila sam ti zašto. - Zato što ti je otac sveštenik?- Postajao je sve ratoborniji. Oči su mu bile

prazne i staklaste.- Nije samo u tome stvar, mada bi moji ro ditelji bili veoma razočarani... - Ma hajde, molim te - progunđao je. - Znaš da ţelim da spavam sa tobom!- uzviknula je. - Više odsvega. Ali

ţelim da ti budem ţena, ne samo ljubavnica. Opsovao je upola glasa i sručio ostatak viskija. Spustio je čašu na sto

zureći u nju par trenutaka pre nego što je prešao preko sobe i kleknuo

ispred nje.- Ti riđokosa veštice- prošaputao je,pomi lovavši je po kosi.- Znaš da višene mogu da ţivim bez ovoga. - Spustio je dlan na njen stomak iprovokativno ga masirao. Zatim se nagnuo i poljubio joj obe dojke kroztkaninu bluze. - Iz gleda da ću morati da se oţenim sa tobom da bih dobioono štomi treba.

- Oh, Pole! - uzviknula je, grleći ga oduševljeno.


35/167

33 55

Na veliko razočaranje njene porodice, nekoliko dana kasnije sklopili sugrađanski brak uz prisustvo svega dva Polova prijatelja muzičara, koji suim bili svedoci. Sledećeg dana je svoje stvariprenela u njegov stan.

Prvih mesec ili dva, sve je bilo kako treba. Pol je svega u par navrata

izgubio ţivce i isto toliko puta zapao u poniţavajuću depresiju. Radio je nanekoliko kompozicija i nadao se uspehu. Svako poslepodne, po povratku sposla, Lori ga je zaticala za klavirom. Spremala je večere koje je on jeopotpuno odsutan duhom i odmah se vraćao svojim notama.

Kada bi kretali u krevet, pridruţio bi joj se samo koliko bi bilo potrebnoda zadovolji svoje seksualne potrebe, a zatim bi se ponovo bacao na posaodok bi ona leţala u tami i čekala da je san savlada. Svakog jutra iskrala bi seiz kreveta da ga ne probudi i odlazila na posao.

Kada je muzička izdavačka kuća odbila njegove kompozicije, Pol je upaou zastrašujuću depresiju. Naizmenično jepio, psovao i plakao iz dana udan.

Kada bi Lori pokušala da ga uteši i ohrabri, vrištao je:- Šta ti do đavolauopšte znaš o svemu ovome? Provodiš dane sa gomilom tupave dece kojačak i ne mogu da čuju muziku. Ni dobru, ni lošu. Kako si onda ti postalaekspert? Za ime boga, ućuti!

Posle nekog vremena uspeo je da se izvuče iz ambisa i usledio je periodpokajanja, koji je bio još neprijatniji od njegovog prethodnog ponašanjaProlio je reke suza dok ga je ona drţala u zagrljaju i tešila ga kao malo deteMolio je za oproštaj i obećavao da nikada više neće tako razgovarati sanjom. Milovala ga je po kosi, ne-govala i uspela da ga povrati u stanje ukome je ličio na normalno ljudsko biće.

Ali ni to nije potrajalo.U narednih osam meseci, napadi besa su se pon avljali sve češće i češće.

Pio je jer nije mogao da komponuje dobru muziku. I nije mogao dakomponuje jer je pio. I Lori je trpela zbog toga.

Kada je i bio u stanju da vode ljubav, ona je trpela tokom tog čina,

ogoljenog od topline i ne- ţnosti, čina provociranog besom koji je osećaoprema samome sebi. Koristio ju je kao ventil za oslobađanje od frustracija. Konačno je shvatila da mora da ga napusti ako ţeli da sačuva sopstveni

razum i ne sklizne u stanje svesti blisko Polovom ludilu. Više nije mogla dapodnese njegove nagle promene ra spoloţenja, njegove napade besa, taj egokoji je zahtevao neprestanu negu i tu paranoju koju je trebalo smirivati.


36/167

33 66

Iselila se i iznajmila drugi stan. Nikada nije podnela zahtev za razvod unadi da će Pol nekako prevladati svoje slabosti i da će moći da se voleonako kako bi trebalo.

Umro je tri meseca kasnije. Devojka sa kojom je tada ţiveo pozvala je Lorikada ga je pro našla sa glavom na dirkama klavira. Autopsija je potvrdilavisoku koncentraciju alkohola i bar- biturata; izveštaj je glasio: slučajnasmrt. Lori je prihvatila ovo zvanično obrazloţenje.

Tuţno je odmahnula glavom dok je provlačila četku kroz svoju ridu kosu.Sahrani je pri sustvovala šačica ljudi. Njeni roditelji nisu imali prilike daupozna ju Pola. Nisu mogli da dođu u Njujork, a on je odbio da putuje u„tu nedođiju od Nebraske". Lori je telefonom pozvala Polovu majku, koja jeţivela u Viskonsinu, ali koju ona takođe nikada nije videla. Ţena je u tišinisaslušala dok joj je Lori objašnjavala pojedinosti smrti njenoga sina i zatimspustila slušalicu ne progovorivši ni reč. U početku je Lori krivila sebe zbog Polove smrti. Da je imala višerazumevanja, da mu je pruţila više podrške, da ga nije napustila... moţdabi se izvukao iz tog ponora u koji se bacio.

Tek posle dugog razgovora sa svojim ocem i zahvaljujući lekovitomprotoku vremena, Lori je prestala da muči sebe i prihvatila neminovnostkoja je dovela do smrti njenog muţa.

Ipak, brak je na njoj ostavio duboke tragove. Bila je veoma oprezna uodabiru muškaraca sa kojima je izlazila. Mladi direktori, koje je višezanimala njihova karijera od ljubavnog ţivota i porodice bili su prihvatljivizbor. Sve njene ve ze bile su bezlične, i čim bi osetila da muškarac pokazujemakar i najmanji nagoveštaj iskrenog interesovanja za nju, odlučno bi se povlačila.

Ugasila je svetio u kupatilu, skinula sa sebe donji veš i naga se uvukla učaršave.

- Baš imaš sreće sa muškarcima, Lori Periš- prekorevala je sebe.Bila je tako paţljiva tokom ovih pet godina odPolove smrti. Hladna i

rezervisana, nikada do te večeri nije dozvolila nijednom muškarcu da utičena njen ţivot. Ovo nije bio neki sitan propust, ovo je bio skok na glavu upogrešnom pravcu.

Drejk Rivington nije bio samo njen posloda vac i otac njene učenice, već iglumac! Šta moţe biti gore od kompozitora sem glumca? Zar nije upravodobila potvrdu o tom, tako dobro poznatom temperamentu? U jednomtrenutku ju je ljubio sa toliko strasti da je srušio sve njene barijere i


37/167

33 77

uzburkao joj krv. U sledećem je bio hladan i dalek zbog jedne beznačajnerečenice koju je izgovorila i koja ga je podsetila na njegovu pokojnu ţenu.

A njegovo otvoreno izraţavanje sujete dodatno ju je povredilo. Bio jenaviknut da se ţene bacaju na njega, da uzdišu i nadaju se bar jednom

pogledu, reči, dodiru. Ma do đavola sa svim tim, pomislila je prezrivo dok je pesnicom udarala u jastuk.Započinjala je rad na projektu koji bi mogao potrajati godinama i to je

zahtevalo... i zaslu ţivalo... njenu punu koncentraciju. Nije joj bilopotrebnoništa, a posebno ne muškarac, što bi moglo da joj zamagli sposobnostracionalnog prosuđivanja. Ignorisaće njegovu podrugljivu aroganciju.Zabraniće sebi da razmišlja o njemu. Zaboraviće ga.

Zaboravićekako njegova kosa sija srebrnkastim sjajem pod o dređenimsvetlom. Zaboraviće te oči, najdublje zelene oči, uokvirene tamnim dugimtrepavicama koje su prodornim pogle dom čitale i najdublje mislisagovornika. Zabo raviće njegovo vitko, visoko i snaţno telo i gracioznost iodlučnost sa kojom se kretao.

Lori se uznemireno pomeri ispod pokrivača i pokuša da ne obraća paţnjuna svoje ustrepta lo srce dok se prisećala osećaja koje su Drejkove usne unjoj izazvale. Ruka joj se nevoljno podi ţe ka licu, dodirnu svoja usne kojesu još uvek bridele od njegovog očaravajućeg napada. Prstima je prešlapreko uha i fine linije vrata koji su upoznali neţno milovanje njegovihbrkova.

Zastenjala je glave zarivene u jastuk i okrenula se na stomak. Svi delovinjenog tela ţudeli su da budu dodirivani i milovani, ali je ona odbijala daprepozna svoju ţelju, baš kao što je odbijala da prizna da je, uprkos svimodlu kama koje je donosila, Drejk Rivington snaţno privlači.


38/167

33 88

4.

- Dţenifer, Dţenifer. Plave kovrdţe su odskočile kada je devojčica okrenula glavu upravcu iz

koga je dolazio dalek zvuk u kome je prepoznala svoje ime. Slu šni aparatbio je sakriven ispod tih sjajnih lokni.

- Obrisi se salvetom - pokazala je i rekla Lo ri smešeći se.- Je li ukusno? -upitala je. Zado voljno je posmatrala dok je Dţenifer pokazivala znak za da ipokušavala da izgovori potvrdni odgovor.

Sedeli su u kafeteriji na aerodromu La Gvar dija i čekali da se Lori iDţenifer ukrcaju na let za Albukerki. Dţenifer je halapljivo jela sladoled odvanile pod budnim okom Drejka i Lori.

- Značajno je napredovala u poslednje dve nedelje. Prosto neverovatno,Lori.

Srce joj je ustreptalo kada je izgovorio nje no ime, ali je to uspešno sakrila.- Da, zaista je napredovala - odgovorila je potupno mirnim glasom uprkosemocijama koje su je razdirale. Napuštala ga je. Više neće moći da ga viđa,

čak ni na taj bezlični način koji je upravo ona nametnula od one večeri kadasu se poljubili.Bilo je neophodno da se razgovor ne prekine dok ih ne pozovu da se

ukrcaju. Ne bi mogla da podnese neprij atnu tišinu.- Samo ne zaboravi dane smeš da očekuješ previše- podsetila ga je ponovo.

- Neću- obećao je svečano. - Hoćeš - odgovorila je Lori uz smeh i on joj je uzvratio dubokim

osmehom.Prethodne dve nedelje proletele su u magnovenju. Drejk je sve

organizovao sa savršenom preciznošću. Otkupio je najam njenog stana iako je ostalo svega tri meseca do isteka njenog ugovora. Isplanirao je putovanjei uredno ju je obaveštavao o svim pripremama za njihov dolazak u šapat.

Lori je spakovala svoju i Dţeniferinu zimsku garderobu i poslala jepoštom, te spakovala njihove letnje stvari u kofere koje su nosile sa sobom.Ono malo pokućstva koje je posedovala razdelila je prijateljima ili prodala.


39/167

33 99

Drejk joj je rekao da je kuća u Nju Meksiku potpuno opremljena. Njenelične stvari bile su u kuti jama i utovarene u avion zajedno sa njihovimprtljagom.

Dr Norvud je bilo ţao što ih Lori napušta posle niza godina uspešnog

rada u školi, ali je u isto vreme bila sigurna da je ovo pravi profesionalniizazov za nju i da je Dţenifer Rivington potrebna ta vrstaindividualizovanog rada. Rastala se sa Lori poţelevši joj sreću i uspeh.

Lori se potrudila da svi telefonski razgovori i susreti sa Drejkom budupotpuno poslovni. Razgovarali su samo o Dţenifer, o pripremama za put io njihovom novom ţivotu u Šapatu.

Pri prvom susretu posle one noći kada ju je poljubio, uzeo je njene ruke usvoje i tiho počeo:- Lori, u vezi sa prošlom noći...

- Nema potrebe da bilo šta Objašnjavaš, Drejk.- Izvukla je svoje ruke iznjegovih. - Oboj e nas je poneo taj emotivni doţivljaj u školi. Molim te, hajdeda više ne razgovaramo o tome.

Oči su mu otvrdnule, linije sa obe strane usana se zategle, ali ništa višenije rekao. Od tada je i njegovo ponašanje bilo podjednako hladno idistancirano, baškao i njeno. Jednom prilikom, dok su prelazili prometnuaveniju na Menhetnu, uhvatio ju je za lakat i pustio istog trenutka kada suse našli na drugoj strani ulice. Od tada je nije dotakao.

Očajnički se trudila da utiša divlje pulsiranje u venama koje je osećalasvaki put kada bi ga ugledala. Biće to pravo olakšanje kada se između njihprepreci pola kontinenta. Bila je uve rena da je ona samo još jedna ţrtvanjegovog šarma i privlačnosti kojima je zaveo tolike druge ţene. Odlučila jeda preboli ovu zasleplje- nost kao što je prebolela i sve nesrećne ljubavi umladosti.

- Hoćeš li još jednu koka-kolu? - upitao je trgavši je iz sanjarenja. - Ne, hvala, neću ništa više. - Ja ću još jedno pivo na brzinu- rekao je i preko njenog ramena mahnuo

konobarici. Sirot a devojka je bila toliko uzbuđena što je Drejk poziva, da se

saplela ţureći da mu što pre donese piće. Okrećući se ka Lori, upitao je:- Rekla si da ti je otac sveštenik?- Potvrdno je klimnula glavom. - I zatonikada ne piješ alkohol?

Lori je na trenutak bila zatečena tim pitanjem. Zatim je ravnodušnoodgovorila. - Nije zbog toga. Ranije sam pila pomalo u društvu.


40/167

44 00

- Skrenula je pogled sa njega trudeći se da izgleda zauzeto brišućisladoled sa Dţeniferinog lica.- Videla sam kako alkohol uništava ljude - tiho je nastavila.

- Tvog muţa? - Postavio je pitanje tihim glasom, ali se Lori osetila kao

gromom pogođena. Nisu pominjali njen brak od one večeri ispred njenogstana.- Tako je - odgovorila je i izdrţala njegov uporni pogled. Uzdahnula je.

Bilo je vreme da mu sve ispriča.- Ispričaću ti sve o svom braku. I posle togane ţelim da to ikada više pomenemo. - Kratko i bez suvišnih emocija ilidetalja opisala mu je svoj kratak, ali turbulentan brak sa Polom. - Ponovosam uzela svoje devojačko prezimeposle njegove smrti. Nikada nisamzapravo ni osećala da mu pripadam ili da on meni pripada, pa mi se činilolicemernim da nastavim da koristim njegovo prezime.

Polako je podigla pogled ka Drejku. Paţljivo ju je posmatrao dodirujućipogledom svaku crtu njenog lica. Za trenutak se zaustavi na njenimusnama i Lori je ponovo osetila ukus njegovog poljupca. Zatim je skrenuopogled ka svojoj kćeri.

- Dţenifer. - Lupnuo je neţno po stolu i privukao njenu paţnju. Ispruţio jeruke i ona je skočila sa stolice, obišla oko stola i sela mu u krilo.

Drejk nije obraćao paţnju na pivo koje mu je upravo posluţilausplahirena konobarica. Ĉvrsto je drţao Dţenifer u naručju, zaronivši lice u krunu njenih lokni. Lori je morala da okrene glavu i da trepćući pokušada zausta vi suze koje su joj se skupljale u uglovima očiju. Osećala sekrivom što je ona ta koja ulazi u avion sa njegovom ćerkom i razdvaja ih.

Dok je zurio u detetovo anđeosko lice, Lori predloţi:- Mogao bi da jojpišeš. To će joj pomoći da shvati da si i dalje u njenom ţivotu. A ja ću tapisma iskoristiti kao nastavno sredstvo. S vremena na vreme ćemo odlazitiu poštu i tome slično.

- Vaţi - promrmljao je, podiţući bele dokolenice na bucmastim noţicamasvoje male de- vojčice.

-I naravno, postaćemo velike oboţavateljke

Odgovora srca.- O, ne, poštedi je toga, molim te.- Zvučalo je kao gunđanje, ali se smešiodok je govorio.

Njihov let je najavljen monotonim, zavijaju- ćim glasom prekoaerodromskog razglasa. Jedan beskrajno dug trenutak Lori i Drejk su zurili jedno u drugo preko stola dok je Dţenifer nerazumljivo čavrljala. Lori je


41/167

44 11

prva uspela da skrene pogled i sagne se da podigne veliku ta- šnu koju je sasobom unosila u avion.

U tišini su hodali ka izlazu za putnike. Drejk je u naručju drţao Dţenifer,koja još uvek nije bila svesna činjenice da će se uskoro razdvojiti od tog

čoveka koga je volela uz bezuslovno de-čije, iskreno oboţavanje. Drejk je izvadio njihove kupone za ukrcavanje u avion i okrenuo se kaLori. - Ako ti ikada išta zatreba, zovi me istog trenutka. Ti nisi samozaposlena kod mene. Poveravam ti svoju kćer.

- Svesna sam toga. Učiniću za nju sve što je u mojoj moći. Moţeš bitsiguran u to.

Putnici i aerodromsko osob lje su prepoznali Drejka i počeli su da sedošaptavaju i gurkaju. Nekoliko ţena je izgledalo potpuno poblesavelo,dok su mu druge u prolazu upućivale osme-he i nastavljale svojim putem.Lori je bila bolno svesna svakog pogleda. Sa druge strane, činilo se da ihDrejk uopšte ne primećuje.

Ĉučnuo je i izvadio iz dţepa paklicu guma za ţvakanje. Dţenifer jepokušala da je dohvati, ali joj nije dozvolio da je uzme dok ga nije zamolilapokazujući. Zagrlio ju je na trenutak i zatim pokazaovolim te. Uzvratila mu je istim znakom, ali je zapravo bila više zainteresovana za ţvaku.

- Misliš li da me razume?- upitao je Lori s puno nade.- Ne razume da se rastajete na duţe vreme. Ali razume ljubav kao i svako

drugo dete.Ĉinilo se da je zadovoljan odgovorom i odsutno je klimnuo glavom.

Pogled mu je lutao preko gomile putnika koji su čekali da se ukrca ju uavion. Ali ni on ni Lori, čiji je pogled lutao kao i njegov, nisu primećivalnikoga. Konačno su se njegove oči ponovo okrenule ka njoj.

- Lori - rekao je oklevajući. Dodirnuo je njenu ruku koja je stezalaavionske karte. Ponovo je pogledom potraţio njeno lice. Zelene oči su jopekle koţu. Našla se u vrtlogu njihove nedokučive dubine. Davila se.

Ne gledaj me tako. Još uvek si zaljubljen u svoju pokojnu ženu,poţelela je da

poviče. Kada se nagnuo da je zagrli, uzmakla je korak unazad i uhvatilaDţenifer za ruku.- Treba da poţurimo.-Do viđenja, Drejk.- I pre nego što je mogao da je zaustavi, bila je sa drugestrane terminala pru ţajući karte stjuardesi.

Dţenifer je krenula za njom pošto je još jednom veselo mahnula ocu. Nijeznala da će ga ponovo videti tek za nekoliko meseci. Lori se nije osvrnula.


42/167

4

sandra brown - rečita tišina

Documents