10

FAKULTET ZA EVROPSKE PRAVNOPOLITIKE STUDIJE, UNIVERZITETA SINGIDUNUM

SEMINARSKI RADISTORIJA DRAVE I PRAVA SA ISTORIJOM EVROPSKIH INTEGRACIJAHIMLEROV VELIKI PLAN

Prof. Student:Prof.dr Darko Gavrilovi Plavi Vladimir 09/20

Sremska Kamenica, Novi Sad, 2009

Sadraj rada:

1. Uvod..3.2. Kraj drugog svetskog rata..3.3. Vojni sud u Nirmbergu..4.4. Medicinski proces i otkrivanje tajnih nacistikih spisa..4,5.5. Naunici povezani sa organizacijom Anenerbe.............................................6.5.1. Herman Virt6.5.2.Irjo von Gronhagen 6,7.5.3.Franc Althajm..7.5.4. Asjen Bomers..7.8.5.5.Ernst afer...8.5.6.Edmund Kis.8.5.7.Herber Jankun..9.5.8.Valter Vust...9.5.9.Bruno Beger9,10. 6. Zakljuak. 10.

1.UvodAnenerbe je je bila nacistika organizacija koja se predstavljala kao Drutvo za istraivanje drevne germanske istorije i naslea predaka koja je osnovana 1.07.1935 od strane Hajnriha Himlera,Riharda Valter Dar-a,kao i Hermana Virta.Bavila se raznoraznim eksperimentima kao i arheologijom,misticizmom,izuavanjem praistorije,sve to u cilju potretkivanja teorije o Arijevskoj rasi.Od 1938 pa sve do kraja Drugog svetskog rata organizacija obavlja arheoloska istraivanja.Organizovaju ekspedcije na Tibet,Bliski istok kao I brojna druga mesta sirom sveta.Kao neke od znaajnih rezultata ove organizacije moemo da navedemo:iskopavanja vikinkog utvrenja iz 9.veka,zatita praistorijskih lokacija u jumoj Rusiji za vreme nemake okupacije...Za vreme poinju i sa drugim pojektima kao kao sto su antropoloki(u kojima su merene lobanje logoraa iz koncentracionog logora Auvicili poginulih ruskih vojnika i oficira radi uporeivanja sa lobanjama pripadnika arijevske rase).

2.Kraj drugog svetskog rata

Aprila 1945,istaknuta amerika novinarka pie priu za magazin Kolijer i prenosi niz razgovora sa obinim Nemcima na kraju nacistike vladavine.Marta Gelhorn joj je ime.Veteran je meu ratnim izvetaima i provela je est godina piui izvetaje sa prvih borbenih linija.U prolee 1945. putuje sa amerikim snagama koje se probijaju u nemaku Rursku dolinu.Biva zapanjena to kod naroda vlada kolektivna amnezija to se tie ratnih zloina koje su nemci poinili.U razgovoru sa narodom uoava da niko ne priznaje da je bio nacista,kao i da niko nije hteo potvrdi da je nekada poznavao ili poznaje nekoga nacistu.to se tie jevreja biva duboko zbunjena,iznova i iznova uje iste lai (Krio sam Jevrejina est nedelja,ja sam krio Jevrejina osam meseci.(ja sam krio Jevrejina,on je krio Jevrejina,svi boji ljudi su krili po nekog Jevrejina.)Nemamo nista protiv Jevreja,uvek smo se sa njima dobro slagali. [footnoteRef:1] Neskriveni napori da sakriju prolost predstavalju ozbiljan problem saveznikim snagama u pokuaju da isteraju zloince pred lice pravde kao i da izgrade demokratske institucije u zemlji.u Postdamu jula 1945 savezniki lideri slau se sa time da okupacione snage moraju javno obznaniti greke i zloine prethodnog reima da bi ubedili nemaki narod u to da ne mogu da izbegnu odgovornosti za ono to su sami sebi priredili.Da bi u tome uspeli saveznici moraju da denacifikuju Nemaku,to znai da moraju da unite Nacistiku partiju kao i da iskorene nacizam iz nemakih sudoa,tampe i kola.Ali prvo moraju da izvedu sve krivce za ratne zloine na sud,poevi od onih najveih [1: Knjiga Himlerov veliki planHeder Pringl 257 str.]

3.Vojni sud u Nirmbergu

Radi suenja optuenima,bive sile saveznice osnovale su vojni sud u Nirmbergu,gradu obeleenim snanim simbolizmom.Pre rata Hitler je predsedavao godinjim skupovima Nacistike partije i masovnim vojnim paradama na Cepelinkom polju u Nirmbergu.Na jednom od tih skupova bili su obznanjeni zloglasni rasni zakoni,Nirmberki zakoni.Novembra 14. 1945. straa izvodi pred lice pravde dvadeset dvojicu nacistikih stareina od Hermana Geringa i Joakima von Ribertopa do Julijusa Strajhera i Ersta Kaltenbrunera.Tokom narednih 11 meseci reporter iz citavog sveta opsedaju sudnicu.Ameriki istraitelji su pripremali dvanaest novih suenja nacistikim ratnim zloincima.Najvaniji od njih je bio Medicinski proces.4.Medicinski proces i otkrivanje tajnih nacistikih spisaAmerike vlasti otkrivaju Anenerbeov dosije u mranoj peini pored malog bavarskog sela Potentajn.U poslednim nedeljama rata Volfram Sivers odluuje da sauva dokumentaciju povezanu sa nekim Anenerbeovim zloinima,nadajuci se da e jednoga dana istraivai nastaviti tamo gde su oni stali.On po savetima speleologa odluuje da spise sakrije pokraj tog sela u peinu zvanu Kleines Teufelsloch ili mala avolja rupa.Sanduke je ponela grupa zatvorenika iz koncentracionog logora i Volfram se postarao da dokumenta budu zakopana duboko ispod debelog sloja uta.etrnaestog aprila 1945. prvi ameriki tenkovi pojavljaju se u Veenfeldu.Dobijaju dojavu o tajnim nacistikim spisima sakrivenim u peini i pronalaze ih.U njemu pronalaze na hiljade Anenerbeovih dokumenata,pisama linih dosijea,naredbi,mapa.Neki od njih sun a sebi nosili oznaku geheim ili tajni.Oni su sadrali ratne zloine Anenerbea objanjene do najsitnijih detalja od pohlepno pljakanih muzeja i umetnikih zbirki u Poljskoj i na Kavkazu do brutalnih eksperimenata poinjenih nad ljudima u Nacvajleru I Dahauu kao i zaveru za ubijanje jevrejskih zatvorenika zarad njihovih skeleta.Tokom narednih osamnaest meseci,ameriki obavetajni oficiri su listali naene dokumente,prouavali njihov sadraj i selektirali one koje bi mogle da poslue kao dokaz.Tim prevodilaca bi zatim prevodio na engleski te nemilosrdne izvetaje o eksperimentima sa smrzavanjem,testovima sa iperitetom i kolekciji skeleta.Snadbeveni gomilom ubedljivih dokaza tuioci su pratili lanac komandovanja do najviih mesta u Anenerbeu odgovornih za zloine u Nacvajleru i Dahauu.Bili su zainteresovani za etiri lana Anenerbea:Valtera Vusta,direktora,Siversa,direktora za Instituta za vojna nauna istraivanja,zvaninika koji je direktno nadgledao eksperimente i dva via iztraivaa na institutu dr Augusta Hirta i dr Sigmunda Raera.Devetog decembra 1946. Dvadeset tri oveka u civilnim odelima i vojnim uniformama lienim inova ula su u nirnberkju sudnicu.Dvadesetorica njih su doktori medicine optueni za ratne zloine.od planiranja masovnih ubistava mentalno hendikepiranih i ostalih smatranih nepogodnih za ivot do nasilno izvedenih medicinskih eksperimenata na zatvorenicima iz koncentracionih logora.Ostala trojic su bili funkcioneri Nacistike partije.Sivers je bio meu njima.Terete ga etri take optube,kao i za nezakonito,svojevoljno i svesno poinjene ratne zloine i zloine protiv oveanstva.Predsedavajuci sudskog saveza,brigadni general Telford Tejlor,objasnio je kljuni znaaj suenja u uvodnjoj rei: Optueni se tereti za ubistvo,ali ovo nije obino suenje zbog ubistva.Ne moemo se zadovoliti dokazivanjem da su odreeni zloini poinjeni i da su ih poinili odreeni ljudi.Ubistva,sakaenja ili muenja jesu dela kanjiva po svim savremenim pravnim sistemima.Okrivljeni nisu ubili u nastupu besa,niti da bi se obogotali.Neki od njih su moda sadisti koji su ubijali i muili iz zabave,ali nisus vi perverznjaci.Nisu neznalice.Veinu ine obrazovani lekari a neki od njih su ugledni naunici.Ipak,ovi optueni,koji su sposobni da u potpunosti shvate prirodu svojih dela,jer je veina izuzetno kvalifikovana za to da formira moralno i profesionalno miljenje o ovim sluajevima,jesu odgovorni za masovna ubistva i neopisivo okrutna muenja.Naa je velika obaveza da narodima sveta pokaemo zato i kako su se ove stvari dogodile.Duni smo da sa nedvosmislenom janou izloimo ideje koje su pokretale optuene da druge ljude tretiraju gore od ivoinjaOvi i drugi sluajevi kojima e biti sueno u ovoj zgradi nude jedinstvenu priliku da se nemakom narodu predoi istinski uzrok bede u koju su zapali.Zidovi,kule i crkve Nirmberga sravnjeni su sa zemljom saveznikim bombama,ali Nirmberg je u dubljem smislu bio uniten deceniju ranije kada je postao sedite godinjih mitinga Nacistike partije,ia moralne dezintegracije Nemake i lino podruje rada Julijusa Strajhera.Poremeene i zle doctrine koje je rasejao Nirmberg posejale su seme zloina ovih ljudi na optuenikoj klupi I uasne sudbine Nemaca pod Treim rajhom[footnoteRef:2]Tokom sledeih devet meseci,sud je ispitao gotovo hiljadu i po dokumenata i sasluao uasna svedoenja esdeset dva svedoka,od kojih su mnogi do najsitnijih detalja opisivali eksperimente izvedene nad zatvorenicima.Sivers je insistirao na svojoj nevinosti i tvrdio je da je uvek pokuavao da sprei Anenerbe u zapoivanju medicinskih instrumenata.On je tvrdio bio da je pruavao pomo tajnoj organizaciji koja se suprotstavljala nacizmu.Iako je imao prijatelja koji je svedoio u njegovu korist postal je jasno da je prijatelj jako preuveliavao istinu bio.Dok je Sivers s vremena na vreme pomagao minornoj grupi pokreta otpora inei sitne usluge starom prijatelju,planirao je i organizovao neke od najodvratnijih zloina.Dvadeset prvog avgusta 1947,sudije suda saoptavaju presudu.Kriv je i optuen po svim takama optunice.Devet meseci kasnije.penje se stepenicama na veala u dvoritu zatvora lansberg,samo nekoliko koraka od mesta gde je Hitler napisao prvi tom Majn Kampfa.Nirmberka suenja sa jezivim svedoenjima radnika robova,pokretnim gasnim komorama i nasilnim deportacijama na istoku potresaju svet.Zavrila su se osudom nekoliko stotina nacistikih glaveina.Ipak ma koliko dramatina bila,nisu uspela da uvere veinu Nemaca u velike greke koje je poinio nacizam.Godine 1951,nekih 40 posto ljudi jos uvek je sa naklonou gledao na Hitlerov period nemake istorije.irom Nemake saveznici su posle rata organizovali lokalne denacifikacijke sudove sa zadatkom da proeljaju ogroman broj osumnjienih za zloine.Samo u Bavarskoj,amerike vlasti su uhapsile ili otpustile preko sto hiljada ljudi.kole su ostale bez uitelja,pote bez operatera.ivot je nakratko bio stao.Ipak veliki broj nacista izbegao je kaznu za vreme denacifikacije,zbog toga to su saveznici polako gubili elju da pronau i osude zloince zbog nadolazee komunistike opasnosti.Ponovu su se vratili prethodnom ivotu I poeli da obavljaju preanje poslove kao da se nita nije ni dogodilo.Upravo je to bila elja veini viih istraivaa Anenerbea. [2: Knjiga Himlerov veliki planHeder Pringl. Telford Tejlor,predsedavajui sudskog saveza 261 str.]

5.Naunici povezani sa organizacijom AnenerbeHerman Virt,Irjo von Gronhagen,Franc Althajm,Asjen Bomers,Ernst afer,Edmund Kis,Herbert Jankun,Valter Vust,Bruno Beger...

5.1.Herman VirtSredinom tridesetih pomae Himleru u stvaranju Anenerbea i javno je tvrdio da je otkrio kolevku arijevske civilizacije na Arktiku.irom severne evrope odravao je predavanja o arijevskoj rasi.Virta hapse ameriki obavetajci,1947 ga i oslobaaju i klasifikuju kao politiku rtvu Treeg rajha na osnovu njegove majstorske odbrane i odricanja od nacistike prolosti.Kasnije se seli u Holandiju,zatim u vedsku i menja ime u Felix Bo a kasnije u Hajnrih Bo.Iako je promenio ime,adresu i zaposlenje on je ipak ostao Herman Virt.eljan kontakata 1950.god seli se sa enom u Nemaku i nastavlja da prouava i pravi odlivke umetnosti na stenama Bohuslana.Godine 1964,optuuju njega i njegove pomonike za oteenje dva najznaajnija nalazita petroglifa.Konano dobija zvaninu zabranu da isti,crta i uzima odlivke na stenama Bohuslana ili bilo kog nalazita u vedskoj.Nastavlja sa prireivanjem izlobi i predavanja,privlaei velike grupe sledbenika koji su gutali njegove teorije o drevnoj civilizaciji u vreme ledenog doba na dalekom severu.Godine 1980.u dobi od osamdeset pet godina,nalazi se na pragu udesnog uskrnua,ali ba u tom trenutku se stvorio radoznali reporte pigela.Jedan lanak koji je objavio otkio je njegovu nacistiku prolost i ismejao njegove neozbiljne ideje upropaujui mu sve anse za uspeh.Godinu dana kasnije umire bez naunog ugleda.

5.2. Irjo von GronhagenNaunik koji je zabeleio za Himlera magine bajalice finskih vraeva i teio zbliavanju Finske i nacistike Nemake tokom rata,nije priznavao krivicu ni za jedan zloin.Poetkom rata stupa u finsku armiju spreman da porazi napadake sovjetske snage.Meutim kada je njegova domovina 1940.god zatraila mir vraa se u Berlin.Napisao je niz knjiga o Finskoj za nemake itaoce.Producirao je nemaki radio program o Viipuri,starom glavnom gradu Karelije i zavrio nemaki propagandni filmSloboda za FinskuU svim delovima je isticao snane kulturne veze izmeu ove dve zemlje.Po zavretku rata,finsko ministarstvo inostranih poslova ga premeta u Oslo,gde poinje rad na povratku ratnih zarobljenika u domovinu.Usred ovog posla,finska sluba sigurnosti poinje istragu njegovih politikih aktivnosti.Na njihov zahtav,on biva uhapen i prebaen u zatvor Akerus,u kojem je britanska sluba sigurnosti drala osumnjiene za saradnju sa nacistima.Britanci ipak nisu mogli da nau nita to bi nakodilo Gronhagenu,nikakvu vezu izmeu njega i nemakog ili finskog SS-a.Sud ga je poetkom 1947.god oslobodio.Gronhagen se nadao da e posle rata moi da se vrati prouavanju Karelije i njenog bogatog folklornog naslea,ali na njegovo razoarenje vodei finski folkloristi su ga izbegavali.Brzo su se otresli oveka koji je prihvatio nacistike rassenkunde teorije tvrdei da su Finci arijevci.Neko vreme radi kao tuma za ruski zatim kupuje hotel u Laplandu.U narednih 30 godina leta provodi na Laplandu a zime u Grkoj.Konano se vraa u Helsinki 2000 god.Tamo ivi u miru do 2003.god kada umire u svojoj devedeset i treoj godini.5.3.Franc AlthajmDoekuje ulazak sovjetske armije u Hale na tamonjem univerzitetu.Poto su trupe preuzele kontrolu.oficiri su poveli univerzitetske predavae u podrum na ispitivanje.Tokom ispitivanja neko je pomenuo Althajmovu blisku povezanost sa Anenerbeom i da neke od njegovih knjiga imaju predgovor koji je napisao lino Himler.Althajm se vrsto drao prie da je on samo naunik,nije nita rekao o svom obavetajnom radu pre i tokom rata.Godine 1938. on i njegova ljubavnica Erika Trautman su skupljali obavetajne podatke za Himlera po Iraku i Rumuniji,dve zemlje sa ozbiljnim naftnim rezervama koje su mogle biti od kritine vanosti tokom rata.Pre invazije na Sovjetski Savez 1941.god predali su detaljan izvetaj u kojem su opisali tri pravca za krijumarenje oruja pronacistikim snagama u Iraku.Pored toga analizirali su i politike,ekonomske i drutvene uslove u Iranu,dostavljajui podatke upotrebljive u sluaju eventualne nemake invazije.Althajm pred Sovjetima nije spomenuo ove aktivnosti.Priznao je bio kako je u dve vane prilike zalutao u politiku oblast meajui malo istine sa puno lai.Izjavio je da se jednom posluio sa vezama iz Anenerbea kako bi pokuao da oslobodi predsednika univerziteta u Oslu iz nemakog koncentracionog logora.Drugi put je pokuao da izdejstvuje oslobaanje zatvorenice meovitog jevrejskog porekla,keri jednog od njegovih najboljih pijatelja.Obe tvrdnje su bile tane to je prevagnulo na njegovu stranu.Althajm je ostvario brilijantnu karijeru na slobodnom univerzitetu i jednako uspene penzionerske dane u Minsteru.Pojavio se kao autor ili koautor u 250 publikacija na raznovrsne teme:azijski feudalizam,arapski svet pre Muhameda i istorija Huna.Oaravao je studente otroumnou,smislom za humor i ogromnim znanjem.Trautmana umire 1968.god,a on umire osam godina kasnije od raka.Ni njegovi prijatelji ni bivi studenti nisu znali nita o njegovoj obavetajnoj prolosti.Iako je Althajm uivao u privlaenju panje,nikada nije prozborio ni re o tajnim aktivnostima.Zidovi radne sobe bili su puni fotografija slavnih ljudi koje je upoznao tokom karijere.Ali na njima nije bilo ni Himlera ni Geringa niti nekog kolege iz Anenerbea. To je proiena kancelarija zapazio je jedan od studenata. Rekao bih da je hteo da zbrie prolost.5.4.Asjen BomersNaunik koji je tragao za poreklom Kromanjonske rase u Nemakoj i promovisao nacizam na severoistonoj holandskoj obali u nadi da e jednog dana postati Gaulajternacistikog Frizlanda,i posle rata je znao da se doeka na obe noge.Ubedio je saveznike tamniare dag a puste iz zatvora posle samo devet meseci pritvora na osnovu bestidne tvrdnje da je pripadao istoj grupi otpora kao Sivers.Uspeo je da dobije posao istraivakog radnika na Groningenkom univerzitetu u Holandiji,gde je radio kao predava tokom rata.Ostaje zagonetka kako se Bomers izborio za poloaj predavaa u zemlji poznatoj po mrnji prema nacizmu.Bomers je bio veoma enigmatian ovek.Tokom Hladnog rata bio je opsednut idejom da e Sovjetski savez napasti Holandiju.Naroito se bojao da ne bude uhvaen.Prodao je kuu i kupio veliku jahtu pogodnu za okeansku plovidbu kojom je mogao da odjedri u Skandinaviju u sluaju Sovjetskog napada.Godine 1972. Dri predavanje grupi na Frizijskom univerzitetu o godinama provedenim u Anenerbeu.Dotada je ve bio prefarbikovao itavu istoriju organizacije.Tokom prezentacije je sa divljenjem spominjao izvesnogHajnija.Isprva publika nije znala o kome govoru,ali kasnije su shvatili da je mislio na Himlera.Nezadovljan ivotom u Holandiji preselio se u vedsku i umro u Getenborgu 1988.Odonda njegova profesionalna reputacija mnogo je izgubila u oima holandskih arheologa.5.5.Ernst aferVerno je sluio Himleru,tragajui za Arijevcima u tibetanskim planinama i kruei okupiranom Evropom kao ivi propagandni pano nacistike nauke.Zaposlio je zatvorenike iz koncentracionog logora u Miterstilu i prihvatio komandu nad kavkaskom misijom koja je delom imala zadatak da postavi rasnu dijagnozu planinskih Jevreja pre njihove likvidacije.U poslednjim danima rata,afer unitava najtemeljnije mogue sva zvanina dokumenta o svojim delima.Paljivo je spalio I unitio druge kljune dokaze ukljuujui i Gebelsove gipsane odlivke zatvorenika iz Auvica koji su mogli pomoi u identifikaciji rtava.Na denacifikacijskim sasluanjima njegov advokat prezentuje izjave vie od etrdeset svedoka koji potvruju da je afer saraivao sa grupama pokreta otpora i pomagao jevrejskim i poljskim naunicima koje su nacisti progonili.Suoen sa snanim argumentima,lokalni denacifikacijski sud ga oslobaa juna 1949 god.Odlazi u Venecuelu gde se bavi prirodnjakim poslovima.afer je upoznao i belgiskog kralja Leopolda sa kojim se zbliio i njegovu porodicu okruio luksuzom.Bio je veliki ljubitelj ptica i prirodnjak.Umro je dvadeset prvog jula 1992 u osamdeset drugoj godini.5.6.Edmund KisEdmund Kis nikada nije poveo veliku naunu ekspediciju na bolivisjke Ande.On je bio arhitekta koji je tragao za dokazom postojanja drevne visoko razvijene arijevske civilizacije u Tiuanaku.U ratu je obavljao aktivnu vojnu slubu,prvo kao oficir a kasnije kao zapovednik protivtenkovske divizije u Norvekoj,istonoj Pruskoj i Poljskoj.Pred kraj rata oboleva od tekog oblika dijabetisa,pa ga amerike vlasti putaju iz logora Darmtad juna 1947.god.Zbog prisustva u Himlerovom najuem krugu i vlasnitva nad poasnim SS bodeom,denacifikacijski sud ga je proglasio velikim prekriocem.Na denacifikacijskom sasluanju 1948.Kis je pokuao da se predstavi kao reformisana osoba.Njegova odbrana zasnivala se na tome da on nikada nije bio lan Nacistike partije.Klasifikovan je kao sauesnik i kanjen novanom kaznom.

5.7 .Herbert JankunTraga za dokazima postojanja gotskog carstva na Krimu provodi poslednje ratne godine kao obavetajni oficir divizije Viking na istonom frontu.Predaje se po zavretku rata amerikim snagama u Bavarskoj.U saveznikim logorima je proveo tri godine.Godine 1956.Gotingeki univerzitet mu nudi predavako mesto koje on sa zahvalnou prihvata.Deset godina nakon imenovanja dobija mesto dekana.Iako je mali broj kolega znao za njegovu esesovsku prolost najvei broj ljudi u Gotingemu nije znao za njegov rad u Anenerbeu i za uticaj koji je imao kao najmoniji arheolog nacistike Evrope.Jankun je umro 1990.god.Sahranjen je uz poasti,potovan i hvaljen kao jedan od velikana nemake arheologije.5.8.Valter VustStrunjak za Arijevske studije koji je osam godina od 1937.do 1945. proveo na elu Anenerbea.etrdeset meseci po okonanju rata provodi u logoru.Tokom njegovog pritvora,ameriki obavetajni oficiri su probali da prikupe dokaze i izvedu ga pred sud u Nirmbergu ali to se pokazalo kao izuzetno teak zadatak.Vust je bio veoma paljiv pri upravljanju institutom za vojna nauna istraivanja,poveravajui Siversu operativnu odgovornost za medicinske eksperimente.Zadatak je bio jos tei zato to istraitelji nisu raspolagali dokumentima iz Anenerbeovog biroa u Minhenu.Pred kraj rata ured je pogoen u naletima bombardera pa su papyri izgoreli ili ostali zauvek ispod ruevina.Vust se na ispitivanjima kleo da nita nije znao o eksperimentima nad ljudima ili kolekciji skeletal,tvrdoglavo insistirajui na tome da je institute za vojan i nauna istraivanja bio potpuno odvojen od Anenerbea,iako je to bila oogledna la.Godine 1950.lokalni denacifikacijski sud klasifikoavao je Vusta kao saputnikapa ga je Minhenski univerzitet primio na poloaj profesora u rezervi.Vust se nije vratio uionicama niti administraciji.Pronaao je posao u dravnoj biblioteci u Minhenu.Postao je povuen.Vust se do kraja ivota drao prie o svojoj nevinosti.Umro je dvadeset prvog marta 1993 u devedeset drugoj godini.5.9.Bruno BegerKrajem aprila 1945.Amerike snage hapse Bruna Begera u Italiji.Antropolog koji je saraivao sa Augustom Hirtom,odabrao je i premerio jevrejske zatvorenike za Anenerbeovu kolekciju skeleta,provodi zadnji deo rata vrei rasna istraivanja u muslimanskoj SS diviziji.Biva zarobljen i interniran 14 meseci u Darmtad.Februara 1948.lokalni denacifikacijski sud ga klasifikuje kao osloboenog ne znajui za njegovu ulogu u zaveri sa skeletima.Vraa se kui kao slobodan ovek gde ga eka ena sa petoro dece.Perpektive za zaposlenje u struci nisu bile dobre poto mu je akademska specijalnost bila rassenkunde i ona je nestala sa univerziteta irom Nemae.Godine 1954.kree na privatnu istraivaku ekspediciju u Alir i Maroko i na drugo putovanje na Srednji Istok 1958. i 1959.Godine 1960.Centralni sud u Ludvisburgu poinje preliminarnu istragu protiv svih umeanih u zaveru sa kolekcijom skeleta.Tridesetog marta 1960 policija privodi Begera i puta ga etiri meseca kasnije.Suenje poinje 1970 god poto je skupljeno dovoljno dokaza protiv Begera.Tokom postupka,Beger insistira na tome da su ga Sivers i Hirt drali u mraku u pogledu konane sudbine odabranih Jevreja sve dok nije napustio Auvic.bilo je to dugo i sloeno suenje.Sudija konano zapae kako je Beger morao da eka deset godina na suenje,to ga je izloilo velikom psiholokom pritisku i da je ve sedeo u logoru posle rata i jo etri meseca u pritvoru 1960.Usimjui u obzir navedene faktore sud ga osuuje na tri godine zatvora kao i da snosi trokove suenja.Godine 1974. Sud smanjuje na tri godine uslovno kaznu.6.ZakljuakGotovo ezdeset godina nakon to su Beger i ostali naunici stojali ispred baraka u logorima i odabirali mukarce,ene i decu za rasna istraivanja,nauka je u potpunosti sruila temelje nacistika rasne doktrine.Na primer 1951. Godine na inicijativu obrazovne,naune i kulturne organizacije Ujedinjenjih nacija,u Parizu se okuplja dvanaest najuglednijih svetskih antropologa i genetiara kako bi pregledali naunu literaturu i izdali zvaninu izjavu o rasama.Dvanaestorica naunika muila su se da precizno definiu rasu,primeujui da veliki broj stanovnitva ne moe tako lako biti uklopljen u bilo koju postojeu rasnu klasifikaciju.Muslimani i Jevreji jesu rase koliko i katolici i protestanti zajedno su zakljuili.Ispitali su bazine postavke rassenkunde-a,naavi da pate od ozbiljnih nedostataka.Nema dokaza za postojanje istih rasa.Pria o nadmonim i inferiornim rasama jeste obina fikcija.Paljivim pregledom naune literature,nauna zajednica je demaskirala nemake rasne eksperte i prikazala ih kao ljude pune predrasuda.Odstranila je njihove naune pretenzije i tatinu,otkrivajui pravu prirodu njihovog rada a to je unapreenje rasizma i sejanje antisemitizma.Danas,nauku jo uvek smatramo nepotkupljivim,zlatnim standardom ljudskog znanja,ali istorija Anenerbea nas ui da i ona moe biti izvrtana i iskrivljena sa katastrofalnim posledicama.LITERATURAHimlerov veliki planHeder Pringl,Beograd 2006

10