VIA KOLA ZA POSLOVNE SEKRETARE I MENADMENT Novi Sad, Vase Stajia 6

Seminarski rad iz Industrijske sociologije

trajk

Profesor: Nada Arsenin Novi Sad, Januar 2005. godine

Student: Zoran Laarac Broj indexa: 90/04

SADRAJ

1. Uvod ............................................................................................. str. 3 2. Istorija i evolucija trajka ............................................................. str. 4 3. Broj i irina trajkova ................................................................... str. 7 4. trajk i kapitalizam ....................................................................... str. 9

5. Mirno regulisanje sukoba rada ..................................................... str. 10 6. trajk i javnost .............................................................................. str. 11 7. Zakljuak ...................................................................................... str. 12

8. Literatura ...................................................................................... str. 14

2

UVOD

trajk ne znai nasilje, ali on uvek zavisi od snage. Ta re se najpre upotrebljavala samo za industriju, ali danas oznaava naruavanje obreda, obiaja, navika, to nema nita zajedniko sa radom: trajk zbog stanarina, poreza, trajk sakramenata, trajk glau itd. trajk se ne sastoji, tada, u tome da se izaziva poslodavac, ve kuevlasnik, poreznik, tamniar, vladar, on se pojavljuje i da izneveri oekivanja, poremeti navike, unese zbrku meu figure na drutvenoj ahovskoj ploi. trajk je odsustvo, praznina, neka vrsta razbijanja drutvene solidarnosti i na taj nain neto tragino i versko. Ovde emo obraivati samo profesionalni trajk i ostale oblike borbe koji su mu srodni: bojkotiranje, sabotaa, "sitna" sabotaa, trajk revnosti, "lagan" rad, koji su, ponekad, efikasniji zbog manjeg rizika. Sama re trajk podrazumeva kolektivno odbijanje rada, od strane grupe zaposlenih, po uslovima koje je postavio poslodavac. On je glavno oruje organizovanih radnika i uglavnom je rezultat konflikta interesa izmeu poslodavca, koji pokuava da smanji trokove proizvodnje, i zaposlenih, koji zahtevaju vee plate (ili u vremenima depresije pokuavaju da zaustave dalje opadanje zarada) , krau satnicu, bolje uslove za rad, priznavanje njihovog sindikata, ili vee radne beneficije. Poslodavac bi mogao da pokua da nastavi proizvodnju bez radnika koji su u trajku i u tim sluajevima moe doi do izbijanja nasilja. Nasilja koje je u dugoj istoriji trajkova nastajalo zbog prisustva naoruanih uvara (angaovanih od strane poslodavca), policije ili dravne milicije, prisutne zbog tzv. "piketa" (pojedinci zadueni za uterivanje trajkake discipline) ili zbog bezbednosti "trajk-brejkera"- "utih". trajk u istom znaenju te rei ostaje najbolja meta za socioloku analizu konflikata rada: on je izazvao vie nada, strasti, besa, inspirisao vie pobornika i teoretiara nego svi ostali oblici radnike aktivnosti.

3

ISTORIJA I EVOLUCIJA OBLIKA TRAJKA

Istoriarima nije teko da pronau primere trajka ak i u starom Egiptu. U Francuskoj, eru velikih drutvenih sukoba otvara kraj stalekog sistema, nastanak slobodne inicijative, koji koincidira sa razvojem industrije. Od tada, kad javna vlast prestaje da regulie plate i radne uslove, poslodavci i zaposleni poinju da se o njima pogaaju licem u lice. Kad se dijalog izrodi u otvorem sukob, ovaj dugo vremena zadrava aspekt ogranienog i lokalizovanog pritiska. trajk sa poetka XIX veka (podsetimo da je on bio protivzakonit sve do 1864. godine) teio je, obino, za pojedinanim koristima vie plate, manje rigorozne satnice, itd... ije polje primene uopte ne prevazilazi preduzee, grad ili zanatsko udruenje. Tek u drugoj polovini XIX veka, osnivai Prve internacionale, borci amerikog IWW, teoretiari revolucionarnog sindikalizma, proiruju doktrinu i strategiju radnike borbe. trajk, a posebno generalni, zauzima onda izuzetno mesto u debatama sindikalnih kongresa i prvih radnikih partija. Paralelno s'tim, njegova primena prelazi lokalni plan i strukovno udruenje, radnika solidarnost ga proiruje na prostranije sektore proizvodnje i industrijske i nacionalne. Neuspeh velikih drutvenih pokreta koji su nastali po prvom svetskom ratu naneo je odluujui udarac mitu o generalnom trajku. Uzmak britanskih sindikata 1926. g. obeleava zaokret. Tokom sredine i kraja 1930 g. u industrijama masovne proizvodnje (posebno u automobilskoj industriji), u Americi, radnici su usavrili tehniku "sit- down" trajka (trajk sedenja), kasnije proglaenom ilegalnom, koja je bila dizajnirana da sprei prekidanje trajka, radnici su ostajali na svojim radnim mestima, a istovremeno odbijali da rade. Dolazilo je i do trajkova i zbog sukoba u nadlenosti, odnosno da se utvrdi koji e sindikat predstavljati radnike i njihove interese. Posle razdvajanja Kongresa Industrijskih Organizacija, Amerike Federacije Rada 1935. god., takvi trajkovi bili su nebrojeni sve dok nisu bili zabranjeni Taft-Harley radnom konvencijom 1947. godine. Njegova efikasnost poiva na solidarnosti svih: nema "utih", "saracena", "trajk-brejkera", zbog kojih slabi materijalni i moralni pritisak na poslodavca. Bezbrojne su prie o "karantinima", "ponaanjima", kinjenjima onih koji prekinu tu disciplinu, o takvim stavovima prema njihovoj porodici, njihovim dobrima. Nuna disciplina podstie nasilje.

4

Broj trajkaa koje zamene "trajk-brejkeri" relativno je nizak. Knowles oznaava 2% za Veliku Britaniju od 1911. do 1939. godine. Lako je shvatiti da ta operacija pokazuje znatne potekoe, naroito kad je re o kvalifikovanoj radnoj snazi. Sama po sebi izaziva uznemirenost, pritie kao podmukla pretnja. Sloboda rada, tj. sloboda nesolidarisanja, nepomirljiva je sa efikasnou jednog kolektivnog pokreta. Zakon nastoji, meutim, da je zatiti. "Akt zavere i zatite privatne imovine" koji je engleski Parlament izglasao 1875.g., definisao je kao kanjive prestupe: "upotrebiti silu ili zastraivanje prema nekom drugom radniku, njegovoj eni, deci ili otetiti njihovo vlasnitvo. Slediti nekog uporno od mesta do mesta. Sakrivati alat, odelo ili svako drugo dobro koje pripada drugom, ili mu ih uskratiti ili ga spreiti da se njime slui. Nadgledati ili uvati kuu ili mesto gde neko boravi, radi, bavi se svojom trgovinom ili se, jednostavno, tu nalazi, ili, pak, okolinu tog mesta. Pratiti nekog sa dve osobe ili vie njih, razuzdano , na ulici ili drumu..." (citira Waline). Tu nalazimo pravi katalog tehnika zastraivanja koje primenjuju radnici. Kako su godine prolazile, zakon je postajao tolerantniji, trajk je, najzad, doputen pod uslovom da ostane "miroljubiv". Meutim, lako je prei granicu izmeu "miroljubivog" pritiska i pretnje nasiljem. Sama injenica okupljanja u gomili oko kue jednog "utog", da bi ga ubedili da prestane sa radom, predstavlja, u stvari pretnju nasiljem. Sudovi treba da presude, a njihova sudska praksa nije uvek naklonjena sindikatima. Mogu se izneti dve hipoteze; prva, da su prisilni postupci u obrnutoj zavisnosti od kontrole koju sindikati vre nad trajkovima; i druga, da nasilje tei da oslabi u zemljama u kojima jaa sindikalni pokret. Sindikati nita ne dobijaju nasiljem. Takav trajk poveava strasti, izmie kontroli sindikalnog vostva i prua policiji, "graanskim savezima", svim protivradnikim grupama i grupicama hiljadu izgovora da ga slome. Globe koje prazne trajkake kase, zatvoreni radniki rukovodioci ostavljaju trajk na milost i nemilost provokatora i zanesenjaka. Veliku tekovinu sindikalnog pokreta, krajem XIX veka, predstavljalo je postizanje ne samo sve ue definicije protivzakonitog nasilja, ve i efikasnija zatita od indirektnih posledica prenagljenosti individualnih prekraja i, ak, provokacija. Detaljno posmatranje sudskih odluka omoguilo bi da se pokae kako se nasilje (ili bar njegova sudska kazna) smanjivalo ukoliko je sindikalni pokret postajao vri. "Tendencija sindikata da sprovode trajk obrnuto je proporcionalna njihovoj moi" (W. Allan). "Sindikati ne samo da stvaraju trajkove, oni ih i reguliu, disciplinuju...U tom se sastoji drutveni progres koji je rezultat zakonskih propisa od 1884. godine" (Waldeck-Rousseaua). Razumniji stav javnih vlasti i poslodavaca, elja da se nita ne preokrene nagore, vrlo pravilna misao da trajk slomljen silom ostavlja trag gorine koji kasnije

5

kodi radnim odnosima mogu objasniti relativno mirnu formu u kojoj se sada javljaju trajkovi, a sa strane sindikata, poveano iskustvo i lucidnost. Danas je trajk samo ograniena, relativno miroljubiva tehnika radnikog postavljanja zahteva.

6

BROJ I IRINA TRAJKOVA

Veina zemalja obraunava gubitke ne samo od sukoba, ve i od radnika umeanih u spor i od izgubljenih radnih dana. Njihove definicije o svakoj od tih varijabli i metodu koji primenjuje za njihova merenja pokazuju, na alost, takve razlike da je time veoma ogranien domet meunarodnih poreenja. Ta poreenja bi, u ostalom, imala smisla samo za zemlje i nidustrije ija bi ekonomska struktura pokazivala minimum zajednikih taaka. Statistika koju svake godine donosi OIR o stopama dana izgubljenih zbog sukoba na radu u rudnicima, tvornikoj industriji, gradnji i transportu objanjava se injenicom da su te industrije one u kojima su najei sukobi rada. Metod raunanja mora omoguiti poreenje tih stopa sukoba sa stopama "za 1000 osoba" radnih dana izgubljenih zbog odsutnosti, rotacije, nesrea na radu itd...

Broj radnih dana izgubljenih na 1.000 radnika (Francuska) 1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 162 986 427 1114 159 365 206 228 1947. 1948. 1949. 1950. 1951. 1952. 1953. 1954. 3350 1890 890 1530 500 250 1370 210

Izvor: Annuaires du Travail, koje svake godine objavljuje Meunarodna organizacija rada. Na osnovu ovoga moemo izvui sledee zakljuke: 1. trajkovi su sve krai. Podaci koje daje Knowles o Velikoj Britaniji jasno pokazuju relativno smanjenje dugih trajkova u odnosu na kratke. 2. Oni variraju u svojoj irini prema oblastima i industrijama Kerr i Siegel porede dve industrijske zemlje i dolaze do klasifikacije industrija u 5 stepena sklonosti prema trajku. Na vrhu se nalaze rudnici, sa lukim delatnostima, umski radovi i tekstilna industrija, a na dnu lestvice

7

poljoprivreda i trgovina. Oni stavljaju akcenat na prijatan ili neprijatan karakter izvravanih poslova, ali, pre svega, na ulogu integracije ili segregacije radnikih masa u globalno drutva (mornari, dokeri, rudari...) 3. Poreklo i bilans trajkova Veina statistika klasira trajkove prema njihovim motivima i rezultatima. Prve je teko raspoznati. Proporcija trajkova zbog pitanja plata uopteno je veoma velika (58.1% u Velikoj Britaniji od 1911. do 1939. g.), ali se ona smanjuje na raun "sekundarnih" uzroka koji podstiu ljudske odnose, radniku solidarnost, okolnosti rada itd. Takoe se mogu klasirati na trajkove za poveanje plata i trajkove protiv njihovog smanjivanja, kao i na uspene i neuspene trajkove. Uinak jednog, ak, i izgubljenog trajka ne moe se nikad potpuno zanemariti, bar u onoj meri u kojoj poslodavcu dokazuje izvesnu radniku efikasnost. trajk je samo jedan od mnogobrojnih naina kojima radnici izraavaju svoje nezadovoljstvo. Uskraivanje proizvodnje, beg prema drugim preduzeima ili drugim industrijama predstavljaju, isto tako, neke kanale.

8

TRAJK I KAPITALIZAM

Razliiti razlozi doveli bi do toga da se trajk posmatra kao neki zastareo obiaj. I automatizacijom jednostavnije, sve veim porastom investicija u postojani kapital moderna industrija sve vie nastoji da osigura kontinuitet svoje proizvodnje. Atomske centrale u svom poetku pruale su izvesnu ilustraciju tehnikih zahteva koji su prosto gonili na iskljuenje trajka, kao i na brodovima koji su na puini. Kod nas u Srbiji zabranjen je trajk radnicima obezbeenja. U svakidanjim sektorima industrijske i9 trgovinske aktivnosti, razvoj "javnih odnosa", reklamne kompanije zasnovane na ideologiji "usluge" deluju u istom pravcu. Znaajna je ona anegdota o usisivaima i friiderima jednog amerikog drutva koje je pretekla rivalska marka samo zbog toga to je ova mogla svojoj klijenteli garantovati apsolutno sigurnu isporuku jer je od sindikata dobila obavezu o odustajanju od trajka. Sami Amerikanci ne izgledaju tako sigurni u opadanje trajka kao to kao to bi eleli da to budu. Svakako da su oni poveali broj ugovornih klauzula koje trajkako pravo menjaju za plate vezane za tehniki progres. Ali etiri meseca sukoba u industriji elika, krajem 1959. g. , naglo su doveli u pitanje to pribliavanje poslodavakih i radnikih pozicija kojima se ilo dvadeset pet godina, uprkos prolaznim sukobima. Princip koji upravlja pluralistikim drutvima je princip koegzistencije klasa, slojeva raznih grupa koje u drutvenoj organizaciji nalaze mogunost da konfrontiraju, suprotstave svoje interese, da se koriste najrazliitijim sredstvima za njihovu odbranu. Nema merodavne arbitrae: vlast se povukla van veoma iroko ocrtanog opsega u kome funkcioniu spontana regulisanja. Kolektivno pregovaranje (Collective bargaining) prua, nesumnjivo, najpotpuniji primer te dinamine ravnotee, te elje za koegzistencijom poslodavca i sindikalnog pokreta. trajk nije bolest: on je normalan, funkcionalan u onoj meri u kojoj radnicima prua najsigurniju garanciju njihove ekonomske pozicije. to je opte prihvaeno od strane ekonomista i sociologa. Odnosi izmeu poslodavaca i radnika predstavljaju borbu snaga i protivsnaga kojima je vano omoguiti da slobodno funkcioniu. Trajni sukob i Kerr dobro precizira da misli ne samo na miroljubivi, diplomatski sukob, onaj koji se ograniava na verbalan plan u pregovaranju i na svakodnevnu primenu kolektivnog ugovora, ve na estoki sukob, trajk hronini sukob lei u prirodi kapitalizma, dublje: u prirodi industrijskih drutava.

9

MIRNO REGULISANJE SUKOBA RADA

Glavna primedba toj koncepciji sastojala bi se u tome da bi jedan sistem dobro okruen mirenjem, posredstvom, arbitraom trebalo da onemogui otvoreni sukob. Svaki put kad pokazuju svoje profesionalno iskustvo, arbitri i posrednici svom silom nastoje da razore iluziju da se sutina "Collective bargaininga" sastoji u tome da trajk zameni neim miroljubivim. Mnogi posrednici su uvereni da je posredstvo efikasno samo ako se opasnost od trajka nasluuje. Mnogi izposreduju sporazume doslovno u poslednjem minutu kad trajk upravo treba da izbije. Realnost trajka gubitak plate za radnike i proizvodnje za preduzee ta realnost se konkretizuje tek u poslednji as. S'toga se mnoga posredstva javljaju tek kasno nou, kad pritisak sve vie raste i kad se vre poslednje pripreme, kad se obezbedi sigurnost industrijskih maina, kad se izvedu trajkaki odredi itd... Sve se svodi na ideju da se, za posrednika, jedino sredstvo akcije sastoji da u tome da upravi, kanalie pritiske (one koje on veto izaziva ili koje mu pruaju sluajne okolnosti), as na jednu, as na drugu stranu, kao bi dve suprotne strane doveo do pribliavanja njihovih stanovita. Posrednika skala je raznolika alarmni povici iz tampe, potajno ohrabreno nestrpljenje javnosti, psiholoko "teledirigovanje" poslodavakih ili sindikalnih predstavnika itd... ipak najefikasniji pritisak je ekonomski pritisak, prinudno biranje izmeu dva troka: trajka ili ustupaka. Obavezna arbitraa. esto je preterano hvale kao lek za sve, i treba priznati da je ona i sindikatima i poslodavcima, iako oni gledaju na nju isto tako nepoverljivo, ipak esto omoguila da prikriju svoju strategijsku slabost: bilo da im u formi arbitrane odredbe pribavi ekvivalent kolektivnog ugovora uprkos slabe volje poslodavaca, bilo da im omogui da konsoliduju prednosti steene nakon naglog skoka unapred. Obavezna arbitraa moe olakati reenje pravnih sukoba, ali je relativno nemona da trajno prekine sukobe interesa. Ona upotpunjuje, ona zamenjuje kolektivno pregovaranje, drukije reeno: suoenje snaga. Nju ne zamiljamo, poto se ve naviklo na postojanje obavezne arbitrane procedure u mrei takvih kolektivnih ugovora. Ti ugovori su prva osnova pravnog okvira u koji, osim toga, eventualno moe da ue arbitrana sudska nadlenost. Ako su generalizovane, one, u stvari, izraavaju uobiajenu primenu mirnih metoda da bi radnika klasa postigla svoje ciljeve, a i uspeh takvih metoda i poverenje steeno u pogledu pregovaranja moe onda da se produi u poverenje u arbitra.

10

TRAJK I JAVNOST

Bilo da je uspean ili ne, trajk je samo jedan trenutak dijaloga, jedna etapa globalnog pregovaranja. Sindikati moraju delovati u racionalnoj perspektivi jer se i poslodavci postavljaju u racionalnu perspektivu i, u krajnjoj liniji, poputaju pred radnikim zahtevima samo ako ih trajk suvie kota. Dovesti poslodavca u takav ekonomski kripac, to je stvar pomno proraunate strategije, ali i taktike voene vrstom rukom. Izbei nasilje: konstantna je preokupacija sindikata. trajkovi, koje on inspirie i koje kontrolie, manje su surovi od divljih trajkova, koji se javljaju nezavisno i esto uprkos radnikoj hijerarhiji. Svaka sila zaotrava klimu odnosa izmeu dva tabora, kompromituje ili usporava konano izmirenje. Poslodavaka preokupacija je ista: radi se na tome da se ouva drutvena veza izmeu preduzea i radnika, ali da se sprei da surovost sukoba ne stvori ili ojaa oseaj temeljne protivrenosti. Nijedan od dva tabora ne gubi iz vida treu linost javnost. Mnjenje ima sve veu ulogu u odvijanju trajka. Dugo vremena su se poslodavci sluili kao orujem "graanskim odborima", "trgovinskim komorama", "ligama graana", itd... ukratko: mnogim drutvima koja predstavljaju srednje klase i koja prisvajaju pravo da govore u ime javnosti, da izraavaju negodovanje lokalnog stanovnitva protiv podstrekaa nemira. Ta mitologija trajka kao poetka revolucije nije potpuno rasprena, ali u zadnje vreme javno mnjenje se, u neku ruku, okrenulo u korist radnikog pokreta. Zapadna drutva su se najzad uverila, pisao je Kornhauser 1954. godine, da plate radnika snano uslovljavaju podizanje opteg nivoa ivota. Mnogobrojni su oni koji poziciju radnika, koji nastoje da poboljaju svoju sudbinu, posmatraju kao moralnu poziciju, kao borbu protiv nepravde i nejednakosti.

11

ZAKLJUAK

I tako, sada smo u situaciji, kako u javnom tako i u privatnom sektoru, manje slinoj onoj koju su imali nai roditelji 30 ili 40 godina ranije, a vie slinoj onoj sa kojom su suoeni radnici irom sveta. Jednostavno suzdravanje od rada vie nije dovoljno, posebno kada je u pitanju kompanija sa okom za dugoronu strategiju ukalkulisala u svoje mogunosti sposobnost da izdri trajk godinu dana, pa i vie, a u cilju razbijanja sindikata i osnivanja novog po povoljnijim uslovima i manjim trokovima. Posebno, nije dovoljno, kada poslodavac ima nameru da prestane sa ulaganjima u podrujima sa skupom i preseli poslove u podruja sa jeftinijom radnom snagom. Da li to znai da vie ne treba da trajkujemo? Ne! Ali znai da treba da trajkujemo pametno. Da prouimo svoju situaciju kada izgubimo, kao i kada pobedimo i da dobro nauimo lekcije pobede i gubitka. Najvanija lekcija je da se otvara cela nova lepeza mogunosti kada prestanemo da vidimo trajk kao "prekida za gaenje", ve kao "prekida za paljenje". Na kraju krajeva u situaciji trajka sindikat odjednom ima desetine, stotine ili ak hiljade radnika na svom platnom spisku. Kakve efektivne i organizacione taktike moemo izmisliti sa toliko zaposlenih na platnom spisku? Odgovor je: mnoge. Koje su slabe take naeg protivnika? Ko su nam potencijalni saveznici i koji su njihovi problemi, i kako moemo iskoristiti zajedniku podrku i zajednike brige da ih dovedemo u bitku na naoj strani? Kako da iskoristimo ovu, iznenada ogromnu udarnu snagu da proirimo i poveamo trajk tako da organizujemo neorganizovane ili da postignemo druge ciljeve u okviru nae drutvene zajednice ili na politikoj sceni ili negde drugde u naoj industriji tako da izaemo jai nego pre? Ukoliko se ne otresemo naeg, zravo za gotovo steenog miljenja o trajku kao o prekidu rada, navike iz prolosti e nas zadrati od uenja novih lekcija i tako minioivljavanje trajka preokrenuti u pojaavanje straha od kolektivnog delovanja, umesto naoruavanja i revitaliziranja novog radnikog pokreta. A postoji jo vea prepreka koja moe spreiti oslobaanje velike potencijalne snage novog trajka: nai sindikati su naviknuti da ih vodi nekoliko odabranih. lanstvo je naviknuto na to, a samo nekolicina uzima aktivnu ulogu u sindikalnoj borbi. Problem nastaje kada odjednom stvorimo sindikalnu upravljaku snagu koja broji na desetine ili ak stotine aktivnih i motivisanih aktivista. Ne znamo kako da se otvorimo prema okolini, ali kada nam to poe za rukom uspeh je ogroman: ne samo u organizacionom kapacitetu i u udarnoj snazi, ve i u novim izdancima radnikih voa koji ojaavaju sindikalni ivot iznutra.

12

Kada se otvorimo prema novom trajku i kada okrenemo nae sindikate prema novonastaloj situaciji, moda emo onda nauiti da (citirau Pitera Selersa) "prestanemo brinuti i ponovo zavolimo trajk".

13

LITERATURA

1. "Sociologija rada" G. Friedmann, P. Naville

2. "A New Strike for a New Labor Movement" Paul Johnston

3. Columbia Encyclopedia, esto izdanje 4. Radnike beleke http://www.labornotes.org/archives/2003/05/g.html

14