Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka

Terorizam

- Pojam i terorizam kao pretnja globalnoj bezbednosti -

Predmet : Nauka o bezbednosti Student: Stefan MarkovićProfesor : Miroslav Hadžić Broj indeksa: 500/07

Datum : 13. 09. 2011 Broj reči : 1921

Izjava o validnosti rada :Svojeručno potvruđujem da nisam pokušao da tuđi rad predstavim kao svoj, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata snositi zakono predviđene posledice. Ideje i nalazi drugih autora koji su korišćeni u radu izričito su naznačeni u tekstu u skladu sa akademskim uzusima

U ovom radu baviću se pitanjem terorizma, i utvrditi , da li i na koji način terorizam predstavlja pretnju globalnoj bezbednosti. Terorizam je lako osuditi ili odbaciti, ali ga je mnogo teže objasniti , otkriti njegove korene i uzroke, otkloniti predrasude i emocije koje neminovno otežavaju razumevanje fenomena. 1 Postoje različite definicije terorizma, čak ima teoretičara i istoričara koji tvrde da ne postoji definicija koja bi mogla da obuhvati sve ranolike oblike kategorija terorizma koji se javljaju kroz istoriju. Terorizam kroz istoriju menja svoju suštinu tako da prema njihovom mišljenju ne podleže nikakvoj striktnoj definiciji.Sa druge strane postoje i oni koji ukazuju na političku obojenost termina terorizam, pa sam tim isključuju i svako njegovo objektivno značenje , jer ono što su za jednu naciju teroristi, za drugu su oslobodioci. U svetu postoji zloupotreba korišćenja ovog termina. Naime, vlasti nacinalnih država ga često primenjuju za svaki oblik pružanja otpora ili za razne oblike organizovanih pokreta, jer na taj način ih diskretituju, definišu kao aktere koji deluju van zakona, što im omogućava da se lakše obračunaju sa njima. Dobar primer za to su rasistički režimi u Južnoj Africi i Rodeziji, koji svaki organizovani otpor beloj dominaciji prikazuju kao terorizam, dok Izrael čitav palestinski narod predstavi kao teroriste, pripisujući im odgovornost za svaku treorističku akciju pojedinih grupa , koje najčešće i ne pripadaju Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji .

Talas nasilja i terora širi se svuda po svetu. On predstavlja jedan aspekt fenomena koji je rasprostranjen u međunarodnoj zajednici. Povećano je pribegavanje političkom nasilju od strane pojedinaca i političkih institucija, koje nastoje da ostvare svoje ciljeve putem terora. Međutim ciljevi međunarodnog terorizma kao metoda i sredstva borbe su apsolutno neprihvatljivi. Cilj terorizma je sastavni deo organizovane političke borbe, odnosno sredstva te borbe. Međunarodnom terorizmu pristupaju pripadnici oslobodilačkih pokreta koji se bore za nacionalno oslobođenje, ili oslobođenje od kolonijalnih ugnjetavanja i dominacije strane države. Mete su obično unapred odabrane, zboh položaja koji uživaju u međunarodnoj zajednici, ili zbog specifičnog posebnog politiškog cilja. Oni imaju često racionalan politički cilj, a to je da privuku pažnju celog sveta na njihove probleme, i na taj način uzrokuju određene političke, psihološke i materijalne posledice. Postoje okolnosti u kojima je sila legitimno upotrebljana i moralno opravdana , ali pravila ratnog prava jasno ukazuju na zabranjena sredsta koja se u sukobima ne smeju koristiti. Bez obzira na okolnosti, i ciljeva za koje se bori ne može postojati opravdanje za upotrebu određenih oblika nasilja, pogotovu ako se ono odnosi na nevine ljude.

Nauka može odrediti sredstva , ali ne i ciljeve. 2 Ciljevi terorista ne moraju biti isključivo politički, Kriminalni teroristi mogu koristiti ucenu i razne oblike zastrašivanja isključivo radi lične koristi i bogaćenja. Sa druge strane politički terorista pravi kombinaciju psihičkog terora, ucene pretnje nasiljem . Tako da se može zaključiti da tvrdnja da terorizam može da bude racionalno političko oružje je besmislena. Isto tako je je neprihvatljivo da se tvrdi izvršioci terorističkih akcija upotrebljavaju ekstremne oblike nasilja na proračunat i racionalan način. To se pogotovu vidi kada kad imamo neretke

1 Mirko Klarin, Terorizam, Savremena publicistika Beograd, 1978. str. 26.2 Kelzen, Whait is Justice, Berklez 1957., str. 642.

slučajeve da u napadima stradaju nevine žrtve3 koje nemaju aktivno učestvovanje u političkom sukobu niti mogu na bilokoji način da učestvuju na ishod istog. Neretko , cilj terorista je sama demonstracija svoje snage i moći, kako i pokazivanje slabosti vlasti nacionalnih država. Teroristi učestalo sprovode akcije, sve dok ne budu u mogućnosti da svoje probleme reše nenasilni putem. Kao najbolji primer za to može poslužiti Palestinski oslobodilački pokret, PLO, koji je svojom borbom , čiji je jedan od oblika bio međunarodni terorizam, uspeo da izbori priznanje od strane velikog broja država i OUN. Davanjem mogućnosti da svoja prava ostvari kroz Ujedinjene nacije, PlO se odrekao međunarodnog terorizma kao sredstva svoje borbe. Posebnu opasnost po svetsku bezbednost mogućnost širenja nuklearnog naoružanja ivan vladinih kanala , što bi omogućilo grupama ili pojedincima da ih iskoriste u razlišite ciljeve. Motiv koji ih navode da učine je upravo taj da mogu da kontrolišu situaciju, da pomoću pretnji i ucena ostvare svoj politički cilj, ili cilj sticanja ličnog bogatsva. Može se reći da pribavljanje nuklearnog eksploziva od strane terorističkih grupa može imati više ciljeva . Prvo , to je sticanje materijalne koristi, drugo pojačavanje udarne moći grupe kao i sticanj efikasnog sredstva . Takođe opasnost po svetski mir i bezbednost kada terorističke akcije izvode države radi pribavljanja uranijuma i drugih supstanci koje mogu da posluže za izradu atomskog oružja. Prema tome ne mogu se olako odbaciti mogućnosti da će se teroristi opremiti nuklearninm naoružanjem . Ovakva grupa grupa ne mora da preti da će izvršiti nuklearnu eksploziju, već da će razaranjem reaktora ili skladišta dovesti do opasnosti od radiološkog zagađenja . Takođe , pored primene nuklearnog , teroristi mogu kao sredstvo da upotrebe hemijsko, biološko ili radiološko oružje. Za razliku od nukleranih postrojenja, ova sredstva mogu pasti u ruku ovih grupa. Takve sled događaja bi imao za posledicu jačanje pozicije terorističkih grupacija , kao i doprinošenje ugrožavanju bezbednosti njihovi ciljnih grupa, kao i globalne sredine. Sredstva kojima se teroristi služe značajno su proširena sa razvojem nauke i tehnologije, kao i razvojem naoružanja. Dva svetska rata dala su doprinos u ovom veku u racionalizaciji i usavršavanju mina bombi. Međutim teroristička bomba današnjice je improvizovana i mmože da poprimi različite forme: Teroristiška bomba može stati u pismo ili u paket. Ona se može aktivirati u bilo kom trenutku, tako može imati fatalne posledice.

Mere za suzbijanje akata međunarodnog terorizma predstavljaju izraz praktičnih potreba društva i međunarodne zajednice u širem smislu, da se zaštite od tako složenog fenomena kao što je međunarodni terorizam. Mere se razlikuju , mogu se kretati u dva osnovna pravca. Prvo , u cilju samog otklanjanja uzroka međunarodnog terorizma , a samim tim i eliminacije ovog sredstva i metoda političke iz međunarodne zajednice. I drugo putem normativno pravnog regulisanja ovog problema, odnosno proglašavanjem akata mešunarodnog terorizma za međunarodna krivična dela. Međunarodne konvencije uglavnom posvećuju pažnju pitanju zaštite . Isto tako , države mogu dati značajan doprinos u suzbijanju akata međunarodnog terorizma , bilo kroz sklapanje bilateralnih ugovora o ekstradiciji, gde bi se za terorističke akte predvidela obavezna ekstradicija, ili kroz uvođenje u svoja nacionalna krivična zakonodavstva posebnih odredbi na osnovu kojih bi se akti terorizma proglasili krivičnim delima, pa bi adekvatno tome mogle

3 Vojin Dimitrijević, Terorizam kao sredstvo borbe antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta, Međunarodni radnički pokret, br. 4, 1973. str. 45

preduzeti odgovarajuće sankcije. Takođe , međunarodne Konvencije, koje su po svom karakteru univerzalne, otvorenog tipa, kao što su Haška i Mintrealska konvencija, trebalo bi da budu ratifikovane od strane svih država.

Postoje različite strategije za suzbijanje terorizma. Prva se oslanja policijsko-obaveštajnu represiju. Ovim pristupom se korišćenje represivne sile predstavlja kao legitimno sredstvo za suzbijanje terorizma, međtim navodi se kao mana, nepostojanje odgovarajućih instrumenata za sprečavanje terorističkih akcija u udaljenim sredinama npr. . Drugi način borbe protiv terorizma je pomoću upotrebljavanja vojnih sredstava. U ovom slučaju terorizam se razmatra u okviru vojnog sektora bezbednosti. Primer su Sjedinjene Ameičke države, koje su objavile rat protiv terorizma nakon njihovog napada 2001. godine . Vojna sredstva u ovom slučaju imaju centralnu ulogu. Prednost u odnosu na prethodnu strategiju je ta da postoje instrumenti za izvršavanje oružane represije u geografski udaljenim mestima, mežutim sa druge strane, takav način represije može da izazove eskalaciju sukoba, oružanih pobuna i sličnih neželjenih reakcija od strane terorista. Treći pristup je socio- ekonomski. U ovom slučaju, ne postoje represivna sredstva, već se radi na iskorenjivanju uzroka terorizma. Uticaj na društveni i ekonomski razvoj se vidi kao najbolje sredstvo za prevenciju nasilja . Četvrti način borbe je tolerisanje. Prema ovom pristupu, šteta koju terorizam uzrokuje je veoma mala, gotovo zanemarljiva , tako da je u teoriji terorizam moguće ignorisati. Jedino ova strategija nije u sukobu sa principima liberalno-demokratskog društva. Naime problem je što se određene strategije mogu zloupotrebiti, pogotovu kada se radi o situacijama , da nije moguće utvrditi da je reč o mešunarodnu terorizmu. Država može koristiti ove instrumente isključivo iz subjektivne procene situacije, i zarad ostvarivanja svojih ciljeva, što je u sukobu sa određenim principima demokratskog društva.

Postoje tvrdnje da terorizam još uvek ne predstavlja globalnu opasnost, iako se pretpostavi da je to tačno , on bi svakako , po nekoim predviđanjima mogao da postane , kao rezultat tehnološkog razvitka4. Sa svakim tehnološkim napretkom i usavršavanjem sredstava za masovno uništenje, javljala se sumnja da ćenova oružja omogućiti teroristima da ovladaju, ili čak razore svet. Nijedan od dosadašnjih napada nije imao za posledicu , a verovatno ni za cilj da se poveća radioaktivnost u ugroženom području. Međutim strah od nuklearnog terorizma u bližoj budućnosti je realnost. Popularne priče o atomskim bombama, koje se prave u kkuhinji podrumu, garaži, a zatim se u automobilskom prtljažniku prenose do mesta atentata, ipak spadaju u nerealan domen. Za proizvodnju jedne primitivne atomske bombe , čak i u slučaju da raspolažu fusionim materijalom , teroristima danas nedostaju odgovarajući objekti, komplikovana oprema, ogromna sredstva, kvalifikovani naučni kadrovi i niz ostalih elemenata neophodnih za takav poduhvat. Ako se tome pridoda procena da krađa nuklearnog materijala nosi sa sobom 50 procenata životnog rizika, a proizvodnja bombe još 30 posto, teško je pretpostaviti da bi se strahovanja od nuklearnog terorizma mogla ostvariti u doglednoj budućnosti. Pored toga , korišćenje nuklearnog oružja teško bi se moglo uklopiti u logiku terorizma, zbog nemogućnosti da se takve akcije uspostave kao kontinuirani metod borbe. Ono što terorizam razlikuje od slučajnih i izolovanih akata političkog nasilja, od usamljničkih činova koji sami u sebi iscrpljuju, jeste upravo njegov kontinuitet.

4 Mirko Klarin, Terorizam, Savremena publicistika Beograd, 1978. str. 29.

Terorizam je politički značajan, pre svega zato što predstavlja kontinuiranu praksu. Sve u svemu, terorizam ne treba potcenjivati, ali ni precenjivati. On povlači veliku pažnju i publicitet, ali njegov stvarni politički uticaj i značaj, realna opasnost koju predstavlja za određeni društveni poredak, za sada je u obrnutoj srazmeri sa bukom koju stvara i prašinom koja se oko njega diže. 5

Deset godina nakon 11. septembra konačna pobeda u ratu protiv terorizma“ i dalje se ne može predvideti u bliskoj budućnosti. Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici su izvojevali važne pobede, ali to nikako nije reč o tome da je kraj terorizma blizu , čak naprotiv. Povećanja ulaganja SAD u sektor bezbednosti pokazuje o važnosti ovog problema. Prema nekim procenama, američka vlada je u protekloj deceniji potrošila oko sedam hiljada milijardi dolara na nacionalnu odbranu, nacionalnu sigurnost i obaveštajne službe. Osnivanje Odbora za nacionalnu sigurnost i ureda Direktora nacionalnih tajnih službi nakon 11. septembra predstavlja najveću reorganizaciju federalnog birokratskog sistema nakon Drugog svjetskog rata. Danas Sjedinjene Države finansiraju oko 46 posto ukupnih svetskih vojnih izdataka. Budžet za obavještajne potrebe se udvostručio u proteklih 10 godina. Procenjuje se da 854.000 Amerikanaca ima sigurnosno odobrenje za pristup strogim tajnim informacijama. Osećaj ugroženosti koji se stvara u drštvima pogođenim terorističkim akcijama , omogućava da se lakše osude ne samo nasilna sredstva, nego i politički i društveni ciljvi u ime kojih su primenjena. Ono što se može utvriditi iz do sada navedenog je da terorizam predstavlja globalni problem. Terorističke grupe se organizuju, i nastaju zarad ostvarivanja svojih ciljeva koji često mogu biti racionalni. Osnovni problem je u sredstvima koja biraju, koja su prtiv pravna, nasilna. Neretko je slučaj da u njihovim akcija nastradaju nevine osobe, sto je neprihvatljivo. Ali kada govorimo o terorizmu , kao pretnja globalnoj bezbednosti, moje mišljenje je da on to još uvek ne predstavlja , niti će biti tako u skorijoj budućnosti. Napad na SAD , 11. Septembra 2001. godine uneo je sumnju u mere borbe terorizma, kao i narasla ubeđenja o snazi terorističkih organzacija, kao i osećaja ugroženosti. Međutim nije bilo nijednog sličnog napada. Sjedinjene države su ubile Osamu bin Ladena. Sadam Husein i njegov režim su prošlost.. Zamisao o navodnom svetom ratu protiv Zapada se sve manje čini realna, a sam ti i terorizam , kao pretnja po globalnu bezbednost.

5 Nenad Đorđević , Međunarodni terorizam , Jugoštampa Beograd 1980. str 71.

Literatura

Šikan Mile , Terorizam, Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Beograd, 2009

Mirko Klarin, Terorizam, Savremena publicistika Beograd, 1978

Nenad Đorđević , Međunarodni terorizam , Jugoštampa Beograd , 1980

Dragan Simeunović, Političko nasilje, Radnička štampa, Beograd ,1989