[Type the document title]

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUVISOKOKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran Raenovi (br. indexa 2-1903/11)

Tema:Drava

Subotica, 2013.

PREDGOVOR

Ovaj rad je napisan kao maturski rad iz predmeta filozofije u Medresi Gazi Isa Beg Novi Pazar, kolske godine 2014/2015. pod mentorstvom .

SADRAJUVOD...............................................................................................21. TEORIJE O NASTANKU DRAVE................................61.1. Patrijarhalna teorija.......................................................... 61.2. Teoloka teorija................................................................ 71.3. Idealistike teorije............................................................71.4. Biologisitko organicistike..........................................81.5. Teorije drutvenog ugovora..............................................81.6. Teorije sile........................................................................91.7. Funkcionalistike teorije.................................................101.8. Psiholoka teorija............................................................101.9. Marksistika teorija....................................................... 102. TEORIJSKO DEFINISANJE I TIPOVI DRAVNO POLITIKIH ORGANIZACIJA..........................................112.1. Robovlasnitvo................................................................ 122.2. Feudalizam...................................................................... 122.3. Kapitalizam..................................................................... 132.4. Socijalizam......................................................................133. POLITIKA UREENJA I OBELEJA DRAVA.........144. TIPOVI I OBLICI DRAVNE VLASTI...........................154.1. Monarhija......................................................................... 154.2. Republika......................................................................... 154.3. Diktatura ili tiranija......................................................... 154.4. Autokratija.......................................................................164.5. Oligarhija.........................................................................164.6. Demokratija.................................................................... 16ZAKLJUAK............................................................................18LITERATURA..........................................................................20

UVOD

Drava je osnovni i najvaniji oblik politikog organizovanja svakog klasnog drutva. Kroz istoriju injeni su mnogi pokuaji da se shvati i objasni poreklo i priroda drave.Drava je istorijska drutvena tvorevina. Nastala je u drutvu na odreenom stepenu razvoja proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. Razvojem proizvodnje i drutvenom podelom rada, a posebno razmenom dolazi do uspostavljanja teritorijalnih veza kao baze za organizaciju drutva. Razvoj proizvodnih snaga u prvobitnoj zajednici je izazvao promenu produkcionih odnosa i sa tim i svih drugih drutvenih odnosa i institucija. Zajednika rodovska svojina nad sredstvima za proizvodnju zamenjena je privatnom svojinom, jednakost pripadnika rodovskih zajednica nejednakou bogatih i siromanih, solidarnost ljudi iz istog plemena suprotnou interesa gospodara i robova. To je onaj trenutak u razvoju drutva kad se na istorijskoj pozornici pojavljuje drava.Teorije drave:Patrijarhalne teorije predstavnik AristotelTeoloka teorija predstavnik Augustin AurelijeIdealistike teorije predstavnik HegelBiologistiko organicistike teorije predstavnik Tomas HobsTeorija drutvenog ugovora Tomas Hobs, an ak Ruso i Don Lok.Teorije sile susreemo kod sofista ( Oppenheimer, Duhring, Gumplowicz i dr.)Funkcionalistike teorijeMarksistika teorija koja smatra da je drava istorijski proizvod.U XVI veku termin drava je prvi put upotrebio Makijaveli. Marksisti misle da je drava istorijska kategorija, to znai da je jednom nastala i da e ieznuti. U prvobitnoj zajednici, drutvu sa gentilnim ureenjem, nije postojala jo nikakva organizovana vlast. Razvojem materijalnih proizvodnih snaga, podelom rada, proirenjem razmene i formiranjem trita u okviru gensa i izvan njega, pojavom privatnog vlasnitva i cepanjem plemenskih organizacija na vlasnike (bogate) i nevlasnike (siromane), propada gentilno ureenje. Na ruevinama starih plemenskih zajednica izrasta nova drutvena organizacija sa postojanjem antagonistikih klasa. Kao rezultat nepomirljivosti klasa nastaje drava.U svakom klasnom drutvu postoji drava. Njen nastanak je u mnogome specifian kod razliitih etnikih zajednica. Engels je u Poreklu porodice, privatnog vlasnitva i drave analizirao tri razliita puta u nastanku drave, na koje se u osnovi moe svesti nastanak svake pojedine drave. Klasini oblik nastanka drave je u atinskom gensu.U njemu su gotovo iskljuivo unutranji faktori uslovili nastanak drave. Druga dva naina nastanka drave, u starom Rimu i kod starih Germana, razlikuju se po uticaju spoljnih faktora koji ponekad imaju i odluujue znaenje. Za razliku od gentilnog ureenja, drava ima sledee bitne karakteristike: Prvo, stanovnici se ne dele prema krvnom srodstvu, ve prema teritoriji; Drugo, mo drutva u nastanku drave otuuje se od njega u javnoj ustanovi javne vlasti koja se oslanja na monopol fizike prinude i; Tree, poinje oporezivanje graana i stvaranje fondova radi izdravanja dravnih organa.U uem smislu, mogli bismo rei da se pod dravom podrazumeva hijerarhijska organizacija sastavljena od nosilaca dravne vlasti, tj. inovnika i slubenika koji ulaze u sastav njenih razliitih organa.

O dravi moemo govoriti i u irem znaenju. U tom sluaju, drava predstavlja drutvo obuhvaeno jednom dravnom organizacijom, dakle ne samo dravni aparat nego i teritoriju i stanovnitvo, koji su pod istom dravnom vlau.

Po genezi svog nastanka drava predstavlja otelovljenje jedne protivrenosti, ona je organizacija koja vri funkcije neophodne za ivot drutva. Ona je i organizacija koja vri funkcije sredstvima prinude i drugim instrumentima. Drava je predstavnik i zastupnik interesa jednog dela drutva protiv drugog dela. Ona je instrument vladajue strukture kojim se ona slui da bi zatitila svoje interese. Ove dve protivrene strane u prirodi svake drave uslovljavaju jedna drugu i nalaze se u dijalektikom jedinstvu. Bez obzira na sve protivrenosti vezane za dravu, njen nastanak i razvoj, ona je jedino mogui oblik drutvenosti u uslovima klasnog drutva; nuno zlo bez koga bi bilo nezamislivo funkcionisanje i opstanak drutva pocepanog na razliite interesne grupe. Sluenje drave interesima naroda je bar po formi, indirektno, a ne direktno. Da bi mogla uspeno da titi postojei poredak drava mora biti u poziciji da odluuje o tome ta je u interesu toga poretka, a ta nije.

Da bi se jedna drutvena pojava i organizacija mogla smatrati dravom neophodno je da poseduje tri elementa: postojano stanovnitvo, utvrenu teritoriju; i suverenu vlastDrava je ustanova javne vlasti. Znai ona se ne moe poistovetiti sa drutvom. Drutvene klase se u sferi politike bore za afirmaciju svojih interesa i za njihovo pretvaranje uz pomo drave u opte drutvene interese to znai da se klasni interesi pojavljuju u odei optedrutvenog interesa. Drava je najvii oblik zajednikog ivota ljudi u uslovima klasnog drutva. Individua nije nita bez drave, a svrha drave je slobodna i umna individua.

1. TEORIJE O NASTANKU DRAVE

Patrijarhalna teorija jedna od najranijih teorija o postanku drave kao svog zaetnika navodi Aristotela.

On istie kako sve sloene pojave u drutvu valja ralaniti i od manjih spoznaja stii do veih. On je, dakle, pristalica analitike i induktivne metode, to je u ono vreme predstavljalo novo spoznajno sredstvo, razliito od onih religiozne, mistine ili deduktivne prirode. Kroz celokupno delo Aristotela provlai se izrazita socioloka metoda, ije naelo glasi:

Objasnimo ljudsko drutvo drutvenim, ovozemaljskim uzrocima, a ne voljom bogova[footnoteRef:1]. [1: Internet]

No, Aristotel je bio i pristalica evolucionistike metode, koja stvari gleda na dinamiki nain, u njihovom razvoju i promenama koje u tom razvoju slede. To potvruje da je Aristotel ve tada dijalektiki mislio.

Aristotel polazi od tri osnovna drutvena odnosa:

a) odnos mukarca i eneb) roditelja i decec) gospodara i roba

Od tih osnovnih odnosa nastalo je domainstvo i porodica, ali drutveni razvoj nije stao na tome. Prva zajednica nastala od vie domainstava jeste naselje, kojeg po stepenu razvoja sledi drava kao najvii stepen samodovoljnosti. Iz ovog je jasno da drava nastaje po prirodi i da je ovek po prirodi dravotvorno bie, zoon politikon. Aristotel uz postanak drave vee i ekonomske initelje: razvoj porodice doveo je do porasta potreba koje su se mogle zadovoljiti jedino poveanjem razmene meu porodicama. Tako su meu njima ojaale veze koje su iziskivale sve veu lokalnu koncentraciju, te je tako dolo do naselja. Razvitkom tog procesa, poveanjem komunikacije i razmene meu naseljima, stvoreni su preduslovi za nastanak drave.

1.1. Teoloka teorija nju razrauje Augustin On je bio Platonovac i u svom delu O dravi Boijoj smatra da postoje dva tipa drave: Boja (koja je izraz ljubavi prema Bogu) i svetovna drava ( koja je izraz ljubavi prema materijalnim stvarima i ova svetovna drava je rezultat greha).U delu O dravi Boijoj (de civitate Dei) Augustin je prvi postavio i problem filozofije istorije: pitao se o smislu istorijskog dogaanja. Istorija je neprestana borba dobra i zla, svetla i tame, vrline i greha, nebeskog i zemaljskog kraljevstva. Augustin je trajno ostao vezan za uenja Manija; samo to im daje hrianski smisao. Ja sam podelio oveanstvo u dve vrste, na ljude koji ive po Bogu i na one koji ive po ljudima, to smo u tajanstvenom, u prenetom smislu nazvali dve drave, dve zajednice ljudi, od kojih je jedna predodreena da veno vlada u zajednici sa Bogom, a druga da s avolom trpi venu kaznu. Ljubav prema sebi dovedena do prezira Boga raa zemaljsku dravu; ljubav prema Bogu dovedena do prezira sebe raa nebesku dravu. Ljubav prema sebi dovedena do prezira Boga raa zemaljsku dravu; ljubav prema Bogu dovedena do prezira sebe samog raa nebesku dravu. Ona tei slavi ljudi, koja postavlja iznad svega slavu Boga posvedoenog u spoznaji... Graani zemaljske drave zaokupljeni su glupom lakomou za prevlau, to ih navodi da podjarmljuju druge ; graani nebeske drave pomau jedan drugome u duhu ljubavi, pomau jedan drugome i spremno potuju obaveze drutvene disciplineToma Akvinski kae da je priroda opredelila oveka da ivi u velikoj zajednici i zato je neophodno da meu ljudima postoji neto to e upravljati zajednicom.

1.1. Idealistike teorije Idealistiki pogled na dravu nalazimo kod Platona i Aristotela. Za Platona drava je izraz vladavine, zakona, kao osnovne jednakosti i slobode graana. Drava treba da ima apsolutnu vlast nad pojedincima, da graane dovede milom ili silom u harmoniju, jer pojedinci su samo delovi drave, a stalei su njeni organi. Privilegija koju imaju svi graani je totalna pravinost za sve, tj. da svaki pojedinac bez obzira kojem staleu pripada , apsolutno svoje line interese, potrebe i elje podreuje dravi. Dravom trebaju da upravljaju najmudriji, najbolji, odnosno najsposobniji filozofi.Predstavnici ove teorije vide u dravi realizovanje apsolutne ideje, svetskog i narodnog duha, najvie moralne vrednosti i slino . Po Hegelu drava je udoredni duh, koji se razvio od organske zbiljosti.

1.2. Biologistiko organicistike teorije objanjavaju dravu kao jedan organizam, iji organi imaju svoje zadatke. Kritika ovih stajalita mora poeti sa stavom da ovek jeste prirodno bie, ali ljudsko prirodno bie, ija priroda ima svoj akt nastajanja. ovek nije zato kao ivotinja nego uprkos tome; ovek nije dato, nego zadato bie.

1.3. Teorije drutvenog ugovora iji su zaetnici sofisti ( Tomas Hobs, an ak Ruso i Don Lok).

Tomas Hobs u svom je dugom ivotnom veku Hobs bio svedoko svih onih burnih istorijskih dogaaja koji su potresali Englesku sredinom 17.veka. Upravo zato u sreditu njegovog interesa i jesu problemi oveka i drutva. Nasuprot srednjevekovnim teolokim shvaanjima Hobs daje objanjenje koje polazi od ovekove nagonske, ali i razumne prirode.

Drava nije boanska tvorevina, nego rezultat drutvenoga ugovora. Tezom o nepovredivosti apsolutne vlasti suverena Hobs izraava interese i potrebe onog dela engleske buroazije koji u tom razdoblju istorije treba jaku dravnu vlast.Svojim telesnim i duhovnim sposobnostima ljudi su priblino jednaki, te niko ne moe raunati na bilo kakvu trajnu prednost. Zato ako u prirodnom stanju dva oveka ele istu stvar, oni se u svom nagonu za samoodranjem nuno sukobljavaju. Iz straha svako onda nastoji preduhitriti druge i ima prirodno pravo na to. Dok nema zajednike vlasti i zakona, ljudi se nalaze u ratu svaki protiv svakoga; ovek je oveku vuk ;posledica toga jeste nedostatak svake poduzetnosti i radinosti, te je ivot bedan, surov i kratak. Strah od smrti ini ljude sklonima miru i spremnim da se odreknu svog prirodnog prava na sve, uz uslov da to isto uine i drugi, i da svoju vlast prenesu na pojedinca ili na grupu ljudi. Drutvenim ugovorom svladavaju tako ljudi nedostatke prirodnog stanja. Mnotvo razumom ujedinjeno u jednu linost zove se drava. Suveren nosilac te linosti ima apsolutnu vlast,a podanici ne mogu menjati oblik vladavine jer je ugovor neopoziv.

Don Lok je napravio jasnu razliku izmeu drave i vladara: ukoliko vlast vladara prekri ugovor, ona se moe raspustiti bez posledica za opstanak drave. Lok ne smatra oveka loim, zlim biem.Smatra da je ljudska priroda definisana umnim ponaanjem.Po njemu drava ne smie nametati dravno ubeenje. Njegovo stajalite je da svako veruje u ono u ta eli. an ak Ruso tvrdi da suverenitet ima izvor u narodu i ne moe se prenositi na vlast ili vladara. Bez obzira na modalitete konstruisanja vlasti i principe vladanja suverenitet je u narodu.

1.4. Teorije sile ove teorije nastanak i prirodu drave objanjavaju aktima organizovanog nasilja, osvajanja i tlaenja. Po ovim teorijama, drutvene grupe koje su bolje osposobljene za borbu pobeuju slabije grupe i organizuju vladavinu nad njima stvarajui tako dravu. Nju su u novije doba zastupali Gumplowicz, Oppenheimer i dr. Sutina ove teorije je u tome to dri da je drava nametnuta drutvu silom. Nastala je podjarmljivanjem jednog plemena drugim plemenom.Ludwig Gumplowicz je, u vezi navedenog, objavio dve knjige: Socioloki pojam drave i O borbi rasa. Smatra da u ljudskom drutvu vlada zakonitost darazliitost uslova ivota uzrokuje odluujui uticaj i to formirajui se i transformirajui se na obiaje, nonju i karaktere ljudi[footnoteRef:2]. [2: Internet]

Istie da se klice razvitka u svakoj pojedinoj grupi sastoje u nagonu koji proizlazi iz potreba, u prirodnim uslovima da bi se one zadovoljile, u susretu sa stranim hordama i na kraju u socijalnoj reakciji od njih izazvanoj. Gumplowicz zastupa gledite o istovetnom razvoju jedinstvenog oveanstva kroz oblike: pastirstva, lovstva, zemljoradnje pa sve do industrije. Prvi korak stvaranja drave jeste podvrgavanje jedne drutvene grupe, obino veine, superiornijoj i vojniki discipliniranoj manjini. Zarobljenicima se namee ropski poloaj i ekonomsko porobljavanje. Kad se jednom uspostavi takav poredak, sledi postupni proces ukidanja razlika, amalgamacija. Dolazi do ukrtavanja rasa i slojeva, jaa srednji sloj drutva, te se nastavlja diferencijacija profesija. Tek kad ieznu sve unutarnje suprotnosti, kad se rase stope u naciju, a drava na vrhuncu svoje savrenosti postaje nacionalna drava, tada je reen njen istorijski zadatak.

F. Oppenheimer je u svom delu O dravi posebno obradio proces nastanka drave, istiui pritom odluujuu i primarnu ulogu sile i prisile. On istie veliku pokretaku snagu osnovnog ljudskog nagona za samoodranjem, ralanjenog u glad i ljubav.

1.5. Funkcionalistike teorije posmatraju dravu kao organizaciju vrenja jedne odreene funkcije u okviru socijalnog sistema koji sam predstavlja jedan sistem komplementarnih funkcija. Ova funkcija bila bi po jednima autoritativna alokacija vrednosti , a po drugima uoptena sposobnost socijalnog sistema da se stvari urade. 1.6. Psiholoka teorija - pristalice ove teorije polaze od neoborive i lako uoljive injenice da je priroda ljude stvorila razliitima prema psihikim i fizikim osobinama, kojih razlike mogu biti vrlo velike. No, sledbenici ove teorije ili su i dalje, tvrdei da je to prirodno razlikovanje dobro i korisno za ljudski rod. Psiholoka teorija ne razmatra samo pojedince, ve i njihove grupe, koje se meusobno razlikuju kao i pojedinci koji ih ine.

Ova teorija uslovljava postanak drave odreenim psihofizikim osobinama pojedinaca i grupa, istiui injenicu da su neki jai, a neki slabiji, koji u svojoj lenosti, inerciji, strahu, pristanu na vladavinu jaih. Dakle, drava je nastala akcijom psihofiziki jaih, prirodnom injenicom, i zato nijedna istorijska sila ne moe na tom promeniti nita.1.7. Marksistika teorija osnovno polazite marksizma sastoji se u tome to utvruje da drava nastaje i razvija se kao proizvod antagonistikih klasnih protivrenosti koje se ne mogu reavati u okviru datog klasnog poretka bez posebne organizacije za prinudu, bez drave. Marx istie ni pravni odnosi, ni oblici drave se ne mogu razumeti ni iz sebe samih, ni iz tzv. opteg razvitka ljudskog duha, nego da im je koren u materijalnim ivotnim odnosima. [footnoteRef:3] [3: Karl Marx, Prilog kritici politike ekonomije, Kultura, 1956., str. 8]

Takoe, analizirajui pitanje postanka drave, Lenjin kae: Istorija pokazuje da je drava kao poseban aparat prinude nad ljudima nastala tamo i onda gde se i kad se pojavljivala podela drutva na klase tj. podela na takve grupe ljudi od kojih jedni mogu da stalno prisvajaju rad drugih, gde jedan eksploatie drugog.[footnoteRef:4] [4: Lenjin, O dravi, Kultura, 1948., str. 9]

Dirkem nastanak i razvoj drave vidi u imanentnoj tradiciji volje i svesti , iz koje oblikuje suverenost i prenosi na institucionalni oblik drutva, tj. dravu. Marksisti su razvili teoriju o odumiranju drave i njenih funkcija.

2. TEORIJSKO DEFINISANJE I TIPOVI DRAVNO POLITIKIH ORGANIZACIJATermin drava se upotrebljava u vie znaenja. U uem smislu drava je hijerarhijska organizacija sastavljena od nosilaca dravne vlasti. U tom smislu drava je suprostavljena drutvu na koje se njena vlast odnosi, ali drava je i osnovni subjekt meunarodnih odnosa iako istupa kao sila koja spolja obuhvata drutvo i stoji iznad njega, ona je ipak samo oblik konstituisanja jednog odreenog klasnog drutva. U irem smislu, drava je celokupno drutvo ne samo dravni aparat nego i teritorija i stanovnitvo koji su pod istom dravnom vlau.Drava je istorijska tvorevina. Nastaje kad razvoj proizvodnih snaga drutva razbije homogenu drutvenu strukturu prvobitnih zajednica. Napredak proizvodnih snaga zasnivao se na sve razvijenijoj drutvenoj podeli rada, koja je opet imala ogroman znaaj za dalji napredak proizvodnih snaga. Od sporadine razmene postaje stalni oblik veze najpre izmeu razliitih rodova i plemena, a zatim sve vie i izmeu pojedinih porodica u rodovskim zajednicama. Polazna taka svake razmene bio je takav stepen proizvodnosti rada koji je omoguavao da pojedini proizvoai proizvode svojim radom vie nego to je potrebno za njihovo sopstveno izdravanje. im su viak proizvoda i razmena postali stalna pojava bilo je gotovo sa starim rodovskim ureenjem koje jo nije znalo za dravu.Sa vikom proizvoda i razmenom nastaju i odnosi nespojivi s prirodom prvobitne rodovske zajednice to su nejednakost u posedovanju materijalnih dobara i eksploatacija tue radne snage. Drutvo se pocepalo na neprijateljske, antagonistike klase eksploatatora i eksploatisanih. To je onaj trenutak u razvoju drutva kad se pojavljuje drava. Svakoj dravi je svojstvena tenja da se od instrumenta stvorenog radi zadovoljavanja odreenih drutvenih potreba, dakle od sluge drutva, pretvori u gospodara nad drutvom pa i nad samom vladajuom klasom. Koliko e se ova tendencija ostvarivati u drutveno istorijskoj praksi zavisi od odnosa snaga u drutvu i stepena u kome se odreeni klasni poredak mora u vitalnim pitanjima svoje egzistencije neposredno oslanjati na snagu i autoritet dravne prinude.Sluenje drave interesima naroda je bar po formi indirektno, a ne direktno. Da bi mogla uspeno da titi i uvruje postojei poredak, drava mora biti u poziciji da odluuje o tome ta je u interesu toga poretka, a ta nije. Time je ve stvorena mogunost da se pojavi nepodudarnost pa i protivrenost izmeu dravnog tumaenja optih drutvenih potreba i uih neposrednih interesa i zahteva vladajue klase.Najzad, itava dravna aktivnost i sama dravna organizacija imaju pravni oblik i okvir. Pravo je neophodan i stalan instrument dravne politike. Pravnim normiranjem drutvenih odnosa i svoje sopstvene aktivnosti drava postavlja granice samovoljnom koritenju i zloupotrebljavanju drutvene moi.Tip dravno politike organizacije u kranjoj liniji je uvek odreen klasnim tipom drutva. Razlikujemo sledee klasne tipove drave: robovlasniki, feudalni, kapitalistiki i socijalistiki tip dravne organizacije.2.1. Robovlasnitvo - prva klasna formacija u kojoj je drutvo bilo podeljeno na dve osnovne klase: robove i robovlasnike. Robovi nisu imali nikakva prava i po svom drutvenom poloaju bili su izjednaeni sa oruima za proizvodnju. Poslove su obavljali veoma primitivnim alatom i pod veoma nepovoljnim uslovima. Regrutovani su od zarobljenih neprijatelja i zaduenih seljaka. Robovski rad bio je veoma jeftin, a zbog niske produktivnosti mogao se upotrebljavati samo u velikim masama. Zbog toga su robovlasnike drave neprestano ratovale kako bi dole do nove radne snage. Prema svojim osnovnim karakteristikama razlikuju se dva osnovna tipa robovlasnitva: istonjako i antiko.2.2. Feudalizam - klasno drutveno ureenje, karakteristino za srednji vek. Osnovne klase tog drutva su feudalci, koji poseduju sredstva za proizvodnju, i kmetovi, eksploatisana klasa. Feudalna klasa razvila se iz nekoliko elemenata od kojih je najznaajniji izvor bilo vojniko plemstvo. Ono je od vrhovnog vladara dobivalo zemljini posed ili neki drugi feudalnu privilegiju. Potlaena klasa kmetovi nastala je uglavnom od slobodnih seljaka. Proces pretvaranja slobodnih seljaka u zavisne kmetove zove se rani feudalizam, od V do XI veka. Period od XI do XV veka kada je feudalizam na svom vrhuncu, zove se doba razvijenog feudalizma. Od XV veka nastaje doba slabljenja feudalizma.2.3. Kapitalizam - klasno drutveno ureenje u kojem dve osnovne i suprotne klase sainjavaju: kapitalisti i proleteri. Da bi mogli iveti prisiljeni su da kapitalistima prodaju svoju radnu snagu. Sutina suprotnosti kapitalizma sastoji se u tome da je proizvodnja drutvena, a prisvajanje proizvoda drutvenog rada individualno i privatno. Poetak kapitalizma pada u XVI vek, iako su ve od XIV veka postojali oblici kapitalistike proizvodnje. Prvi znaajan oblik kapitalistike proizvodnje predstavljaju manufakture koje u XVI veku u ekonomski naprednijim zemljama Evrope potiskuju srednjevekovnu cehovsku proizvodnju. Preduslov raanja kapitalizma je proces prvobitne akumulacije kapitala kojom se proizvoai nasilno odvajaju od sredstva za proizvodnju i tako postaju proleteri, prisiljeni prodavati svoju radnu snagu. U razvoju kapitalizma razlikujemo nekoliko perioda: manufakturni period od XVI do kraja XVIII veka; sa industrijskom revolucijom razvija se mainska industrija koja uslovljava koncentraciju sredstava za proizvodnju u rukama malog broja kapitalista, pa doba slobodne konkurencije prelazi poslednjih decenija XIX veka u imperijalizam.2.4. Socijalizam - drutveno ureenje koje predstavlja prelazni period od klasnog u besklasno drutvo. Svi pripadnici drutva upravljaju svojim zajednikim poslovima. To se postie drutvenim upravljanjem u proizvodnji koje moe biti indirektno ili direktno, tj. uestvovanjem pripadnika neke komune u reavanju svih drugih poslova od opteg i zajednikog interesa. Kako u socijalizmu proizvodne snage jo nisu dostigle visok stepen razvijenosti, raspodela se obavlja po naelu da se svakome daje po vrsti i koliini rada to ga obavlja za zajednicu. U socijalizmu se ovek oslobaa od zavisnosti prirodnih snaga kojima se slui i ukidaju se sva ogranienja koja mu je nametalo privatno vlasnitvo i klasna podela.Svaki od njih omoguuje odgovarajuoj klasi udio u voenju optih drutvenih poslova i svesnom usmjeravanju drutvenog kretanja. Jedna klasa je vladajua ne samo ekonomski nego i politiki.

3. POLITIKA UREENJA I OBELEJA DRAVAPolitiko ureenje svake drave ima tri osnovna vida. Prvi se tie naina na koji je samom organizacijom dravnog mehanizma odreen odnos javne vlasti i drutva. Drugi se tie naina na koji je sama dravna vlast institucionalno organizovana i rasporeena meu dravnim organima. Demokratskim se moe smatrati ono dravno ureenje u kome osnovne prerogative dravne vlasti imaju organi koji po svom sastavu i nainu formiranja izraavaju stalnu vezu drutva i organe javne vlasti. Takvi su razni predstavniki organi u sastavu dravne organizacije, a pre svega parlamenti. Time to svi organi, bar formalno, stavljeni iznad drugih organa i institucija dravnog aparata, izraeno je shvatanje da je drava u sutini samo instrument za ostvarivanje odreenih drutvenih interesa i da zato treba da bude pod stalnom demokratskom kontrolom drutva. Nasuprot ovome, u autokratskom dravnom ureenju organi ne zasnivaju svoju vlast na mandate dobijene od drutva. Oni nisu birani niti su podreeni drutvenoj kontroli.Znai, drava je drutveni fenomen, i kao takva u istoriji je imala ogromnu ulogu. Svoju ulogu je realizovala tako to je uticala na drutveni razvoj. Zbog sloenosti svog nastanka, razvoja i funkcija koje ima u drutvu postala je predmet mnogobrojnih izuavanja.Drava ima klasno obeleje. Predstavlja aparat jedne klase usmeren protiv druge klase. Takoe, drava obavlja i vane funkcije kao to su proizvodnja i razmena, osiguranje egzistencije drutva.U svakom sistemu dravne organizacije postoji razlika izmeu politikih i struno tehnikih organa. Politiki organi odluuju tj. odreuju pravac i sadraj dravne politike. Struno tehniki dravni organi vre dravnu vlast samo na osnovu ovlaenja koja na njih prenesu politiki organi.Drava ima svoje sastavne delove. To su: vojska, andarmerija, sudski organi, porezni uredi itd. Znai, moemo zakljuiti da drava ima klasno poreklo, ciljeve i klasnu funkciju. Ona je aparat politike koji slui eksploataciju jedne klase od strane druge klase. Ba zato to drutvene klase imaju antagonistiki poloaj u procesu proizvodnje i raspodele u drutvu se neizbeno formira prinudna organizacija, drava. Osnovni cilj drave je da odri dati nain proizvodnje, titei odreeni sistem proizvodnje i prisvajanja drave ipso facto, samim tim titi i interese drutvene klase koja u tom sistemu ima dominantnu ulogu. Ekonomski dominantna klasa nastoji da uz pomo politike sfere osigura i stavi van spora svoju socijalnu dominaciju. Drutvene klase se u sferi politike bore za afirmaciju svojih interesa i za njihovo pretvaranje uz pomo drave u opte drutvene interese. Drava koja je bila politika nunost postala je ekonomska.4. TIPOVI I OBLICI DRAVNE VLASTIDrave moemo razvrstati prema raznim osobinama i kriterijumima. Danas je najea klasifikacija drava i vlasti na:4.1. MONARHIJA - vlast je nasledna, bez vremenskog ogranienja i bez odgovornosti prema narodu. Ustavna monarhija je poseban oblik vlasti, gde je vlast monarha ograniena ustavom, a monarh je prilikom donoenja zakona obavezan da sarauje sa parlamentom.4.2. REPUBLIKA je demokratski tip vlasti u kojoj vladar dolazi na funkciju izborom od strane graana ili parlamenta. Mandat mu je vremenski ogranien, a postupci podloni odgovornosti i parlamentu i graanima. Razlikujemo: Demokratsku republiku suverenost pripada cielom narodu. Aristokratsku republiku suverenost pripada samo delu naroda.S obzirom na uspostavljeni odnos izvrne i zakonodavne vlasti, razlikujemo: Predsednike i Parlamentarne forme republika4.3. DIKTATURA ILI TIRANIJA je vladavina koja nije utemeljena na pravu, ve na nasilju. To je vlast koncentrisana u rukama jedne osobe ili skupine koja je dola na vlast nelegalno npr. dravnim udarom.Drave prema drutvenom ureenju prema broju dravnih organizacija u jednoj dravi tj.prema unutranjoj strukturi drave delimo na: Jednostavne ili unitarne drave imaju jednu organizaciju vlasti, jedan pravni sistem i jedan princip vladanja. Sloene drave u sebi sadre vie drava lanica sa razliitim ovlastima na odreenim teritorijama u okviru jedne drave.U sloenoj dravi postoji savezna drava i bar dve drave lanice koje deluju na delovima teritorije savezne drave.U istoriji je bilo razliitih oblika sloenih drava , kao npr.:I. Personalna unijaII. Realna unijaIII. KonfederacijaIV. FederacijaDrave prema tipu politikog sistema prema poziciji stanovnitva prema dravnoj vlasti, tj. prema nainu raspolaganja suverenitetom, razlikujemo:4.4. Autokratiju sistem vlasti koju ostvaruje vladar na osnovu tradicionalnih i religijskih normi, uz pomo sile koju obrazuje i kojom upravlja pojedinac ili jedan broj vernih podanika.4.5. Oligarhiju sistem vlasti u kojem manjina vlada veinom, razlikujemo:I. Aristokratsku oligarhiju vladavina plemstvaII. Plutokratska oligarhija vladavina bogatih4.6. Demokratiju tip vlasti u kojem veina ima slobode i prava politikog odluivanja.Prava izbora i opoziva predstavnika i nosioca vlasti. Temelj vlasti jeste ideja neotuive suverenosti kojom raspolae narod i iz koje se legitimie poredak i tip vlasti. Razlikujemo dva tipa:I. Antiku demokratijuII. Modernu graansku demokratijuDemokratiju u novije vreme moemo dalje razvrstati na: neposrednu i posrednu, na formalnu i stvarnu, na socijalnu i politiku demokratiju.Drave prema stepenu centralizacije prema odnosu izmeu centralnih i lokalnih organa, tj. prema nainu organizovanja vlasti , u jednom poretku delimo na:I. Centralizovana drava - lokalni organi imaju malu samostalnost. U principu oni samo provode akte , volju i naredbe viih organa.II. Decentralizirana drava lokalni organi imaju veu ili potpunu samostalnost u nekim oblastima.U okviru datih ovlatenja oni odluuju autonomno , na osnovu zakona i drugih vaeih normi.Ostale klasifikacije: Prema klasnom tipu drave: robovlasnike, feudalne, kapitalistike, drave u prelaznom periodu i socijalistike. Prema tipu vlasti: predsednike i parlamentarne. Prema geografsko teritorijalnim kriterijima: male, srednje i velike, zatim pomorske i kontinentalne.Tipovi drutvenog poretka nisu statiki. Oni su podloni evoluciji , promenama, preokretima, transformacijama, nastajanjima i nestajanjima.U najsnanije promene tipa vlasti ubrajamo: revolucije, dravne udare i prevrate, narodnooslobodilake pokrete, mirne i politike transformacije, ustavne reforme, disolucije i osamostaljivanje drava.

ZAKLJUAKPo nainu svog nastanka i karakteru svojih osnovnih funkcija drava predstavlja otelovljenje protivrenosti. Ona predstavlja, s jedne strane, formalnog predstavnika drutvenog jedinstva, organizacija koja obavlja niz funkcija vanih za opstanak ili egzistenciju drutva kao jedne organizirane celine. S druge strane, moemo rei da je drava organizacija koja sredstvima prinude obezbeuje uslove za opstanak i funkcionisanje odreenog poretka. Tako ona predstavlja i zastupa interese jednog dela drutva protiv drugog dela. Drava je instrument vladajue strukture kojim se ona slui da bi zatitila svoje osnovne interese. Ove dve protivrene strane u prirodi svake drave uslovljavaju jedna drugu i nalaze se u neraskidivom dijalektikom jedinstvu. Stvaranje drave bilo je neophodno zbog toga to je zbog klasne podeljenosti postalo nemogue da vitalne funkcije u drutvu obavljaju organi samog drutva. Uz to je i obim opih drutvenih potreba i zajednikih poslova postajao sve iri, njihova priroda sve sloenija, to je zahtevalo od upravnih organa sve vie znanja i vremena. Razvijena drutvena podela rada u oblasti materijalne proizvodnje raala je i raa potrebu da i upravljanje optim poslovima drutva postane jedna posebna grana u toj podeli. Otuda tendencija da vrenje tih poslova postane stalno zanimanje jedne posebne grupe ljudi dravnih inovnika.Odreeni tipovi drava omoguuju odreenim klasama dominantan udeo u voenju optih drutvenih poslova i svesno usmeravanje drutvenog kretanja. Jedna klasa je vladajua ne samo ekonomski nego i politiki. To znai da postoje vidljivi ili nevidljivi kanali uticaja drutvenih snaga na dravu i dravnu politiku i ti su kanali pod stalnom kontrolom vladajue klase tako da su ostali klasni interesi ili iskljueni ili bar potisnuti i ogranieni u svom dejstvu.Drava predstavlja politiko pravnu grupu. Ono to oteava istraivanje karakteristika drave jeste to to u ivotu nijedna osoba nije pripadnik samo jedne drutvene grupe. Ista je osoba lan porodine grupe, nacije, klase, religije, drave i slino. Procesi koji se odvijaju u jednoj grupi su u interakciji sa drugom grupom. Povezanost funkcionisanja svih drutvenih grupa prikazuje nam stvarnu sliku drutva.Moemo zakljuiti na kraju da je svaka zajednica koja je organizovana kao drava sposobna da donosi odluke.

Drava nije organ, ona je organizacija zajednice i na taj nain ona je zaista aparat prinude u odnosu na individue i na svaku grupu ukoliko oni odbijaju da joj se potine. Drava je postala, ona nije nainjena. Sve u dravi je stvoreno i svaka moderna drava ima svoje poreklo u delovanju odreenih ljudi. Odluke zajednice u dravi imaju za cilj opstanak pojedinane zajednice. Drava je racionalna i umna organizacija zajednice. Zadatak drave je da titi zajednicu od opasnosti koje joj prete bilo iznutra bilo spolja. Prvi zloin u modernoj dravi predstavlja upotreba sile od neke individue. Samo u dobroj dravi u zaista modernoj dravi zakon je stvarno suveren.U dravi svaka zajednica gradi svoju istoriju i doprinosi univerzalnoj istoriji. Naime, u istoriji svake moderne zajednice moemo pronai taan moment kada su grupe iz sebinosti , strasti, eljom za moi, otvorile sebi put ka modernoj dravi. Drava drutvene konflikte ne reava ona ih dri u granicama normativnog poretka. Drava je nuno zlo, ona mora delovati u formulisanom poretku, gde nanosi najmanje tete kako kae Karl Poper. Kontrola unutar institucija drave je uslov svih uslova za njenu racionalnost i opravdanost.

LITERATURA

1. Karl Marx, Prilog kritici politike ekonomije, Kultura, 1956.2. Lenjin, O dravi, Kultura, 1948.3. Ante Fiamengo, Osnovi ope sociologije, Narodne novine, Zagreb, 1982.4. F.Engels, Porijeklo porodice,privatne svojine i drave, Zagreb, 1924.5. Internet

[Type text]Page 7