1. SpavanjeSpavanje je prirodno, periodino i fizioloki reverzibilno stanjeumanjene budnosti, koje karakteriu smanjena percepcija ireagovanje na spoljanje drai. Ono je praeno kompleksnimbihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.)i biolokim procesima (izmena srane frekvencije, disanja,sekrecije hormona itd.). Moe se definisati i kao nesvesno stanje izkoga se osoba moe probuditi senzornim ili drugim stimulansima.Spavanje je univerzalni oblik ponaanja koji se javlja kodsvih ivotinjskih vrsta, od insekata do sisara.Spavanje je neophodnoorganizmu. ovek spavajui provede priblino treinu ivota.Nespavnje dovodi do fizike iscrpljenosti i do poremeaja psihikeaktivnosti:halucinacije,smanjuje se kontola tela,gubi se sposobnostrazlikovanja realnosti. Spavanje se koristi kao sredstvo muenja.

2. Bioloke funkcije spavanja nisu potpuno razjanjene.Zna se da ono nastaje u mozgu i da postoji zbog mozga, jer jeto jedini organ za koji je utvreno da ima koristi od spavanja.Smatra se da je njegova najbitnija uloga restorativna, toobuhvata oporavak integriteta neurona, ime se omoguavakonsolidacija pamenja i olakava uenje. Ciklus spavanja i budnostijedna je od funkcija ljudskog organizma koje se smenjuju u skladusa cirkadijalnom periodinou, odnosno vezana je za spoljnepromene ciklusa svetla i mraka. Normalna periodinost ciklusa iznosineto preko 24 sata, ali se moe poremetiti ako se osoba izoluje oduticaja smenjivanja svetlosti i mraka ili promeni vremensku zonu.Cirkadijalni ritam spavanja oveka sastoji se od oko 8 sati spavanja i16 sati budnosti. Nedostatak zdravog sna ima posledice u budnomivotu, od nervoze i rastresenosti, preko slabljenja imuniteta dopotpune nemogunosti funkcionisanja. 3. REM i NREM SPAVANJE Podaci o spavanju dobijeni su otkad se u ispitivanjima prateelektrini talasi u modanoj kori,pokreti oiju pri spavanju i drugefizioloke potrebe. Postoje dve vrste spavanja, razlikovano na osnovutoga da li se moe videti pomeranje oiju iza zatvorenih kapaka, a tosu REM (rapid eye movement) i NREM (nonrapid eye movement);spavanje bez brzih pokreta oiju.U toku REM faze fizioloske promene organizma suneravnomerne- as su intenizivne, as su slabije. 4. REM spavanje, jo se naziva i paradoksalno jer se osoba teebudi. Osoba koja se probudi za vreme REM spavanja najee se seada je sanjala, to vai i za ljude koji se obino ne seaju snova kada seujutro spontano probude. REM spavanje je mnogo manjeokrepljujue nego NREM. Za REM spavanje je karakteristian poveanprotok krvi u mozgu, kao i pojaana aktivnost nekih delova mozga uodnosu na budno stanje. Kod mladih osoba na NREM spavanjeotpada 75 do 80 posto spavanja, dok ostatak pripada REMspavanju. Prag za buenje kod REM spavanja je nizak. Osoba koja seprobudi za vreme NREM spavanja retko se sea da je sanjala, ali jedokazano da se i tokom NREM spavanja sanja. Dok su snovi u REMspavanju nadrealni i apstraktni, snovi koji se javljaju u NREM spavanjusu jasni i svrsishodni. Generalno, NREM spavanje se karakteriesmanjenom metabolikom aktivnou mozga, a i protok krvi unjemu je takoe manji. 5. Uzrast Prosena dnevna koliinaspavanjaNovoroenad do 18 satiBebe od 1 do 12 meseci 14 do 18 satiDeca od 1 do 3 godine12 do 15 satiDeca od 3 do 5 godina11 do 13 satiDeca od 5 do 12 godina 9 do 11 satiAdolescenti9 do 10 satiOdrasli ljudi srednje dobi 7 do 8 satiStari ljudi4 do 6 satiTrudnice 8(+) sati 6. SNOVI Pojava snova je odavno uzbudjivala i zbunjivala ljude. U njima suvideli javljanje duhova, poruke bogova, predskazivanje budunosti... San je mentalna aktivnost koja se javlja za vreme spavanja. Snovisu rezultat aktivnosti mozga, modane kore. Onaj koji sanja u njemu seobino pojavljuje kao aktivni uesnik, a ne kao posmatra. Snovi sevezuju za REM spavanje, ali se mogu javiti i tokom sporotalasnogspavanja, no, oni se uglavnom zaboravljaju, odnosno ne dolazi donjihove konsolidacije u pamenju. Snovi nisu crno-beli, ve sanjamo u boji. Tokom njih semogu angaovati svih pet glavnih ula, od kojih je najdominantnijeulo vida, a za njim sledi ulo sluha. ula dodira, mirisa i ukusamnogo su manje zastupljena. Snovi mogu biti prijatni ili neprijatni,sreni ili tuni..., a esto obuhvataju elje, strahove i druge deloveiz ivota sanjaa. Smisao snova je retko racionalan, ve se oniodvijaju u maniru haotinog smenjivanja likova, dogaaja i mesta,sa esto bizarnim i nadrealnim meanjem ovih elemenata. Smatrase da svi ljudi sanjaju svake noi. 7. TUMAENJE SNOVASadraj snova esto je suprotan naem iskustvu o realnosti ineloginosti- umrle osobe pojavljuju se kao ive a ive kao mrtve,meaju se i spajaju dve osobe u jednu... Tumaenje snova jeobjanjenje znaenja i traenje loginog smisla u snovima. Ovapraksa je veoma stara. Prema Frojdu snovi predstavljaju prvenstvenoispunjavanje elja i to onih ije se zadovoljenje spreava vladajuimdrutvenim normama- odredjenih seksualnih i agresivnih elja.Obradom- preruavanjem osoba i zbivanja, njihovim saimanjem ipretvaranjem u metafore, korienjem simbola i pred samim sobomse skriva pravi smisao snova. Analizirajui manifestni sadraj,koristei postupak slobodnih asocijacija(navodjenjem prave mislikoja nam u vezi s manifesnim sadrajem padne na um) otkirvaju senesvesne tenje i elje koje su izvor snova.To mogu biti i neostvareneelje, kao i doivljaji izazvani raznim za nas vanihdodgaaja,doivljaja iz detinjstva,strahovanja za sebe i za druge. 8. Hipnoza predstavlja ekstremni vid sugestije. Pod sugestijomse podrazumeva menjanje ocena i miljenja bez procenjivanjanjihove opravdanosti a pod dejstvom tueg verbalnog saoptenja.Hipnoza je namensko izazivanje prirodnog stanja totalnemiine i mentalne oputenosti gde se svesni deo uma pomera ustranu tako da doputa direktnu komunikaciju sa podsveu.Doivljava ono to joj druga osoba sugerie i ponaa se premaverbalno saoptenim sugestijama. Ona se nalazi u stanju slinom snu,to je hipnotiki san ili trans. U ovom prijatnom stanju osoba jepotpuno svesna svega to se deava oko nje, sve uje i imasposobnost i mogunost da prekine hipnozu ali i dalje svesno ostaje uto stanje iz razloga to se osea izuzetno prijatno i zato joj ao kada seseansa zavrava. Telo i um su do te mere oputeni da jednostavno neoseaju vie potrebu da prue otpor, i pruanje otpora postajenemogue. 9. Hipnozom se mogu izazvati razliite hipnotike pojave,pozitivne i negativne halucinacije.Kod pozitivnih se doivljavajusugerisane situacije- da pada sneg,duva vetar(pa se stiti od toga).Kod negativnih halucinacija ne opaa se ono to je prisutno. Poddejstvom hipnotikesugestijemenjajuse fizolokiprocesi(puls,disanje,temperatura) a mogu se izazvati i analgetikiefekti smanjenje ili eliminisanje bola. Veina ljudi podlona jehipnozi. Alfa stanjem poinje stanje transa, od tog trenutka sve to sedeava sa tom osobom, sve to uje postaje nevano, sama sekoncentracija okree prema unutranjim zbivanjima, a to mogu bitirazliite misli u obliku slika, emocija, oseaja. Od tog trenutkapodsvest primi i registruje sve sugestije upuene od stranehipnotizera. Alfa stanje - stanje gde poinje hipnoza - osobe doivenesvesno i po nekoliko puta na dan, a to je ujutro kada se probuditea jo niste ustali ili uvee kada legnete pre nego to zaspite ili tokomdana kada vam misli jednostavno same odlutaju. 10. LEENJE HIPNOZOMKao terapeutsko sredstvo hipnoza je poznata ve nekolikohiljada godina. Koristili su je Sumeri, Egipani i Vavilonci, a i antikiGrci su je praktikovali u svojim leilitima.Postoje dve vrste hipnozetradicionalna i regresivna hipnoza. Tradicionalna Hipnoza ili hipnozadirektne sugestije je najee zastupljena tehnika hipnoze. Ona jenajvie poznata po odlinim rezultatima koje daje u ostavljanjupuenja, grickanju noktiju i slinim problemima koji su samo navika.Hipnoza direktne sugestije se odvija tako to hipnotizer vodi klijentakroz proces mentalnog i fizikog oputanja do stanja maksimalnerelaksacije sa ciljem zaobilaska Kritike osobine svesti. Kad se topostigne, hipnotizer tad izgovara precizno formulisane sugestije saciljem da ostvari neophodne promene koje osoba eli. Iako jetradicionalna hipnoza vrlo efikasna, ponekad su uzroci problemasmeteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskojpodsvesti. U tim i takvim sluajevima uzroci moraju prvo biti otkriveni,definisani i emotivno ispranjeni pa se tek onda moe ostvaritipozitivna promena. 11. Regresivna hipnoza podrazumeva dublju formu hipnoze, jervraa seanja hipnotisane osobe u nazad, dokle god hipnozer to eli.Tako moe da oslobodi svoja potisnuta, nagomilana oseanja(koja su uvek pravi uzrok problema), tamo gde su ona i nastala(situacije iz prolosti) i na taj nain vrati svoju unutranjuharmoniju. Uz pomo regresivne hipnoze moe se otkriti ta sedesilo pre dugo, dugo vremena i to je jo vanije promenitiuticaj tih dogaaja na sadanji ivot. Naime, do otkria i praksevraanja u nazad regresijom dolo je sasvim spontano, tako to suse neki psiholozi i psihijatri setili da bi vraanjem seanja pacijenatapomou hipnoze moda vie saznali o poreklu njihovih problema.Hipnotizeri koriste razne tehnike hipnoze, uglavnom pacijentje u polu leeem poloaju, u prostoriji sa priguenim svetlom.Pacijent gleda u neku taku na zidu ili u hipnotizerovu ruku ili prst,moe da koristi klatno ili neki drugi nain da bi pacijent pao u trans.Hipnotizer pria umirujuim i tihim glasom, sugeriui pacijenta da bidoao do problema. 12. Milan Zekovi Nikoleta StevanoviAleksandra Zlatanovi II2