spŽ - međunarodna trgovinska arbitraža

MrKatarinaJovii, Primljeno 20.08.2008Institut za uporedno pravo, Beograd udk: 341.6

MEUNARODNATRGOVINSKAARBITRAA

Meunarodna trgovinska arbitraa privlai sve veu panju zbog

svoje aktuelnosti i narastajue popularnosti. Stranke se ee odluuju

da spor povere na reavanje arbitrai gde se predmet raspravlja pred

nezavisnim arbitrima koje same imenuju, u postupku i po pravilima koje

slobodno odreuju.

Ugovaranjem meunarodne trgovinske arbirae i odreivanjem

jednog posebnog i celovitog mehanizma za reavanje spora, izbegavaju

se nesigurnosti koje se javljaju u meunarodnim sudskim postupcima,

od kojih su posebno nepoeljne dugo trajanje postupka, mogue voenje

paralelnih postupaka u razliitim dravama, rasprava o merodavnom

pravu i dr. Prednost arbitrae u odnosu na suenje pred dravnim

sudom je i u tome to se, zahvaljujui iroko prihvaenim meunarodnim

izvorima prava, odluke meunarodnih arbitraa esto lake prinudno

izvravaju u inostranstvu nego odluke nacioinalnih sudova.

Imajui u vidu da je re o, preteno, meunarodnim institucijama

koje primenom meunarodnih pravila sa zapaenim uspehom obezbeuju

poteno, neutralno, struno, postojano i efikasno sredstvo za reavanje

tekih meunarodnih sporova, bavljenje njima je od velikog znaaja za

pravnu teoriju i praksu.

Kljune rei: meunarodna trgovinska arbitraa; mehanizam za

reavanje sporova; meunarodna pravila

U V O D

Naglo poveanje meunarodne ekonomske razmene u periodu posle Drugog svetskog rata, zajedno sa ubrzanim razvojem razliitih oblika meudravne ekonomske saradnje i sve brojnijim i tenjim povezivanjem preduzea iz razliitih drava radi organizovanog i zajednikog nastupa na svetskom tritu, neminovno je dovelo i do poveanja broja sporova koji su u vezi sa meunarodnom trgovinom. Kada ovi sporovi ne bi bili reavani na efikasan nain usporio bi se razvoj meunarodnih trgovinskih odnosa, to bi rezultiralo slabijim poslovanjem svih subjekata koji svoju robu i usluge prodaju na svetskom tritu. Reavanje meunarodnih trgovinskih sporova pred nacionalnim sudovima se u nije pokazalo racionalnim iz vie razloga: opravdane primedbe upuuju se na raun komplikovanog sudskog postupka, pristrasnog odnosa sudija prema strankama, dugog trajanja postupka zbog njegove formalnosti i viestepenosti, i dr. To ne odgovara potrebama poslovnih ljudi, iji je interes da probleme reavaju na jednostavan, ali efikasan nain, sa to manje negativnih posledica po njihovo budue poslovanje. Ovaj interes oni tee mogu da zatite u postupku pred dravnim sudom, koji je duan da utvrdi koja od strana u sporu ima vee pravo, ili kojoj od njih neto pripada. Sud primenjuje nacionalno pravo koje utvrdi da je merodavno u konkretnom sluaju i na osnovu njega usvaja ili odbija zahtev stranke. On ne moe zasnovati odluku na principima pravinosti, niti primenom pravila autonomnog prava meunarodne trgovine, to je uobiajeno u postupku pred arbitraom. Arbitraa reava spor u skladu sa pravilima koje same stranke odrede. Ukazujui joj poverenje, one su unapred izrazile i spremnost da prihvate njenu odluku. Ta odluka, ponekad, ne predstavlja maksimalno ostvarenje njihovih zahteva, ali zato ni ne rui temelje njihovog budueg poslovanja. Stranke oseaju da bolje tite svoje interese u arbitranom postupku, gde samostalno imenuju arbitre - strunjake za pitanja koja su meu njima sporna i gde slobodno odluuju o materijalnom i procesnom pravu koje e se primeniti na reavanje spora.1 Zbog toga je meunarodna trgovinska arbitraa sve popularnija i u znaajnoj meri je potisnula dravne

1 Stranke slobodno odluuju da li e sud primeniti kao materijalno pravo neko Stranke slobodno odluuju da li e sud primeniti kao materijalno pravo neko nacionalno pravo, autonomno pravo meunarodne trgovine ili e spor reiti bez striktnog oslanjanja na zakone, meunarodne propise i autonomne norme, ve primenom principa pravinosti.

100 Strani pravni ivot 3/2008

sudove u reavanju meunarodnih trgovinskih sporova.2 Da bi se razumela sutina arbitrae, najbolje je poeti od

sagledavanja konteksta njenog istorijskog razvoja. Potrebno je, potom, predoiti razliite naine njenog definisanja u domaoj i uporednopravnoj teoriji, kao i postojee teorije o njenoj pravnoj prirodi. Izlaganjem o podelama arbitraa na vrste i izvorima prava koji je ureuju zaokruuju se osnovna pitanja koja se u vezi sa ovim institutom postavljaju.

A. ISTORIJAT ARBITRAE I UZROCI NASTANKA

Reavanje sporova putem arbitrae je poznato jo od davnina. Njeni koreni mogu se pronai u najstarijim drutvima sa rodovskim ureenjem, u kojima je voa plemena odreivao delegate koji e u njegovo ime reavati sporove izmeu pojedinih lanova drutva.3 Smatra se da je najstariji poznati ugovor o arbitrai sporazum zakljuen izmeu sumerskih gradova Lagoa i Ume, u IV milenijumu p.n.e, na osnovu kojeg je Mesilim, kralj Kia, povukao granicu izmeu njih.4

Arbitrae su esto bile u upotrebi u prvim dravama, gde su privatna lica ugovarala njeno angaovanje u reavanju sporova radi izbegavanja strogih formalnosti tadanjih sudskih (sakralnih) postupaka, ali i radi reavanja sporova za koje nisu bile predviene odgovarajue tube.5 Jo tada su uoene prednosti arbitrae, zbog kojih se ona koristila ne samo za reavanje sporova izmeu domaih, ve i izmeu graana razliitih drava.

Arbitrane sudove sreemo ve u antiko doba kod Grka, kada se po prvi put angauju privatne sudije da reavaju sporove izmeu zavaenih graana.6 Iako su ovi sudovi najee odluivali primenom postupka mirenja

2 M.Vasiljevi: Preko 80% meunarodnih trgovinskih sporova reavaju meunarodne M. Vasiljevi: Preko 80% meunarodnih trgovinskih sporova reavaju meunarodne trgovinske arbitrae - izloeno na simpozijumu 50 godina spoljnotrgovinske arbitrae odranom u Beogradu 30. i 31. oktobra 1997. godine, navedeno prema R. Kasagi, Osnovi prava i poslovno pravo, Banja Luka, Brko, 2003. godine, str. 543.3 V. Shotiielius J., Die internationale Schiedsgerichtsbarkeit, Berlin-Koeln, 1957, V. Shotiielius J., Die internationale Schiedsgerichtsbarkeit, Berlin-Koeln, 1957, s. 17. Schoenke von Staff, Das, Schiedsgerichtsverfahren nach den heutigen deutschen Recht, 1954, s. 9. i dalje, navedeno prema M. Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd 1986, s. 381.4 B. Krivokapi, Leksikon Meunarodnog prava, Beograd, 1998, str. 25. B. Krivokapi, Leksikon Meunarodnog prava, Beograd, 1998, str. 25.5 Philipslon C, The International Law and Custom of ancient Greece and Rome, London, 1911, Band II, s. 127, navedeno prema M. Pak, op. cit, str. 381.6 U najranije vreme se uloga arbitra u reavanju sporova poveravala vladarima ili U najranije vreme se uloga arbitra u reavanju sporova poveravala vladarima ili

Mr Katarina Jovii: Meunarodna trgovinska arbitraa 101

i posredovanja, oni se smatraju preteom i praoblikom arbitrae poto su bili prvi privatni sudovi, odvojeni od dravnog sudstva. Reavanje sporova van dravnih sudova bilo je poznato i u starom Rimu, u kome su graani mogli zakljuivati ugovor o arbitrai, ali su takoe mogli i da odustanu od arbitrane odluke i povedu postupak sa istim zahtevom pred redovnim sudom.7 Stranke, meutim, nisu imale to pravo ako su zakljuile arbirani sporazum u pismenoj formi. Odluke donete u arbitranom postupku su se u rimskom pravu mogle prinudno izvravati po zahtevu zainteresovane strane, a izvrenje je sprovodio upravnik provincije.8

Sa razvojem zanatstva i trgovine u srednjem veku, arbitraa je ponovo ula u upotrebu za reavanje trgovinskih sporova izmeu trgovaca iz razliitih gradova. Poslovna praksa srednjevekovnih trgovaca bila je veoma razvijena i napredna i jo tada su poela da se formiraju pravna pravila trgovakog prava, po kojima su se raspravljali trgovinski sporovi. Ta pravila su unoena u statute srednjevekovnih trgovakih gradova irom Evrope (Venecija, enova, Firenca, Barcelona, Marsej, Dubrovnik, Kotor i dr.), to je dovelo do formiranja jednog opteg, trgovakog prava neomeanog dravnim granicama, koje je postalo univerzalno za regulisanje meunarodne razmene u tadanjim svetskim razmerama. Trgovci i zanatlije su u to vreme formirali svoja prva udruenja, koja su se, izmeu ostalog, bavila i reavanjem sporova nastalih u meusobnom poslovanju njihovih lanova. Upravo ta udruenja, koja su u reavanju sporova primenjivala ne samo nacionalna prava ve i napred navedena pravna pravila trgovakog prava, predstavljala su jezgra prvih, stalnih trgovakih arbitraa koje su bile specijalizovane za reavanje trgovinskih sporova nastalih povodom trgovine odreenom robom.

Arbitrae ponovo sreemo krajem XVI veka kada je, nakon perioda stagnacije, trgovina ponovo poela da se razvija. U Evropi, najstariji tragovi arbitranog prava nalaze se u Francuskoj, koja je poznavala trgovinsku arbitrau (unutranju i meunarodnu) dugo vremena pre Francuske revolucije. Tako je jo 1560. godine francuski kralj Fransoa II izdao Edikt kojim je dozvoljavao da se trgovinski sporovi povere na reavanje arbitrima.

verskim poglavarima, a u antikim gradovima tu ulogu po prvi put dobijaju i privatna lica.7 U Novella Justiniani, 82,11,1 (539 god) i Code Justiniani 2,55,5 (530 god), predvia se da Stranke mogu odustati od arbitrane odluke i povesti postupak pred redovnim sudom ako plate poenecompromissi, navedeno prema M. Trajkovi, op. cit, str. 20. 8 Ibidem. Ibidem.


Arbitrano reavanje sporova je afirmisao i Ustav Francuske revolucije iz 1791. godine, koji je svim graanima priznavao pravo da putem arbitrae reavaju meusobne sporove.9

Razvoj meunarodnih odnosa, a posebno irenje meunarodne robne razmene, doveo je do dalje afirmacije arbitrae: ona se predvia ne samo za reavanje trgovinskih, ve i meudravnih sporova.10 Na planu meunarodne trgovine, prve stalne arbitrae nastaju i vezuju se za udruenja trgovaca i zanatlija, a najstarijom stalnom, meunarodnom trgovinskom arbitraom se smatra arbitraa koju je obrazovalo Liverpulsko udruenje trgovaca za vreme graanskog rata u Americi, radi reavanja sporova koji bi nastali u vezi sa vunom koju su engleski trgovci slali u june amerike drave.11

Do pune afirmacije meunarodne trgovinske arbitrae dolazi u XIX-om veku, kada sve vei broj udruenja trgovaca osniva stalne institucije radi reavanja sporova iz meunarodnog prometa. Ove arbitrae karakteristine su po tome to su najvei broj sporova reavale primenom autonomnog prava meunarodne trgovine, tj. pravila koja su same donosile.12 To je sasvim razumljivo kada se ima u vidu da su snane korporacije, osnivai ili lanice ovih udruenja, nametale primenu pravila koja njima odgovaraju svojim partnerima, ekonomski slabijim uesnicima na svetskom tritu.

Tridesetih godina XX-og veka jaa pokret koji trai da se autonomna pravila meunarodne trgovine ubudue donose od strane odreenih

9 O istoriji francuskog arbitranog prava videti: D. Mitrovi, O istoriji francuskog arbitranog prava videti: D. Mitrovi, Meunarodna trgovinska arbitraa u francuskom pravu, Zbornik Meunarodna trgovinska arbitraa, strana prava i zakoni, Beograd, 1996.10 Prvi meunarodni, bilateralni ugovor koji predvia arbitrano reavanje sporova Prvi meunarodni, bilateralni ugovor koji predvia arbitrano reavanje sporova zakljuile su SAD i Velika Britanija 19.11.1794. godine. Naime, lanom V Ugovora o prijateljstvu, trgovini i plovidbi predvia se formiranje posebne Komisije, ije lanove imenuju obe strane ugovornice, radi reavanja meusobnih graninih sporova, sporova o britanskim pomorskim pravima i o amerikoj neutralnosti.11 M. Jezdi, Meunarodno privatno pravo II, Beograd, 1972. godina, str. 131.12 Krajem XIX i poetkom XX veka dolazi do razvoja meunarodnih poslovnih odnosa Krajem XIX i poetkom XX veka dolazi do razvoja meunarodnih poslovnih odnosa i potrebe da se ti odnosi reguliu detaljnije nego u graanskim i trgovakim zakonicima donetim poetkom XX veka. Poslovni ljudi, a posebno velike trgovake kue i njihova udruenja nastojali su da ove poslove urede popunjavanjem pravnih praznina na nain koji njima najvie odgovara. Tako su u svoju poslovnu praksu uveli tipske ugovore, standardne ugovore, opte uslove poslovanja, posebne uslove poslovanja i slino. Zahvaljujui ekonomskoj moi njihovih tvoraca, nova pravila ponaanja na svetskom tritu postepeno su postala vladajua.


meunarodnih tela, koja bi titila interese obe ugovorne strane. U stvaranju ovih pravila posebnu ulogu su odigrale Evropska ekonomska komisija UN, Meunarodna trgovinska komora u Parizu, Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo i Komisija UN za kodifikaciju meunarodnog privatnog prava. Delovanjem pomenutih, ali i drugih meunarodnih organizacija, tokom XX veka oformljeno je vie meunarodnih arbitranih sistema pojedinih profesionalnih udruenja. Istovremeno sa ovim aktivnostima postojala je i tendencija da se neka osnovna pravila spoljnotrgovinske arbitrae unificiraju u viestranim meunarodnim ugovorima.13

Do procvata arbitrae dolo je u XX veku, posle Drugog svetskog rata, kada se belei ekspanzija meunarodne trgovine kao direktna posledica raspada kolonijalnog sistema i proirenja kruga zemalja koje se ukljuuju u meunarodno trite. Tome je doprinela i tenja povezanost uesnika na meunarodnom tritu, kao i usvajanje meunarodnih dokumenata koji su olakali funkcionisanja meunarodnih trgovinskih arbitraa i osigurali bre i jednostavnije izvrenje stranih arbitranih odluka. Sve to, zajedno sa mogunou slobodnog izbora arbitara - strunjaka za pitanja koja su predmet raspravljanja, mogunou izbora materijalnog prava koje e se primeniti na reavanje spora, manje formalnosti te vee efikasnosti postupka, jednostepenosti u odluivanju, i dr, uslovilo je intenzivni razvoj arbitrae u pomenutom periodu.

B. POJAM MEUNARODNE TRGOVINSKE ARBITRAE

U teoriji arbitranog prava zabeleeni su razliiti pristupi definisanju meunarodne trgovinske arbitrae (i opteg pojma arbitrae); pojedini autori su se opredelili za ukazivanje na njene funkcije, uzimajui u obzir da se arbitraa moe posmatrati kao institucija i kao sredstvo za reavanje sporova, dok su drugi miljenja da se u odreenju pojma arbitrae moraju obuhvatiti sve njene bitne odlike.

Jednu od najpotpunijih i najvie citiranih definicija u domaem pravu dao je M. Jezdi, koji smatra da pod spoljnotrgovinskim arbitraama treba razumeti one ustanove koje su osnovane od privatnih profesionalnih organizacija ili lica ili od organizacija polujavnog karaktera

13 Najpoznatije meunarodne konvencije u oblasti arbitranog prava su: enevska i Najpoznatije meunarodne konvencije u oblasti arbitranog prava su: enevska i Njujorka konvencija o priznanju i izvrennju stranih arbitranih odluka. Meunarodni dokument - UNCITRAL Model zakon o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1985. godine, posluio je kao model za izradu velikog broja nacionalnih zakona o arbitrai.


u cilju raspravljanja onih sporova iz spoljnotrgovinskog prometa za koje je ugovorena njihova nadlenost.14 Na slian nain - ukazivanjem na organizaciono-institucionalni i funkcionalni aspekt arbitrae, razmilja i D. Mitrovi koji arbitrau odreuje kao reavanje sporova od strane lica koje ugovorne strane odrede sporazumom o arbitrai i, s druge strane, organ (telo) nedravnog karaktera koje reava spor.15 T. Varadi, takoe, tvrdi da su u odreenju pojma arbitrae bitne obe njene funkcije i arbitrau odreuje kao nedravnu instituciju za reavanje sporova koje su im poverile stranke.16 Ovoj grupi pripada i M. Trajkovi, po kome je arbitra izbrani sud, koji stranke ugovorno formiraju, prihvatajui da njegova presuda bude za njih konana i obavezujua, odnosno dobrovoljno ili sudski izvrena.17 Samostalnst arbitrae u odnosu na sudove i druge dravne organe, ali i vezanost za nacionalne zakone i meunarodne konvencije, ne moe se, smatra on, razumeti bez naglaavanja njenih navedenih, osnovnih karakteristika. S druge strane, pojedini autori, na primer M. Pak i G. Kneevi, nisu se opredelili za davanje jedne saete definicije arbitrae, smatrajui da se njena sutina ne moe razumeti bez navoenja svih njenih bitnih komponenti. Pak smatra da sloenost arbitrae zadaje velike tekoe prilikom uoptavanja, te da se u kratkoj definiciji ne mogu obuhvatiti svi njeni sastavni elementi. On tvrdi da postoji niz komponenti koje su sastavni deo arbitrae: nezavisnost od odreene drave; nezavisnost od odreenog pravnog sistema; nezavisnost od nekog unapred odreenog mesta, odn. sedita postupanja i odluivanja arbitara; primena posebnih principa i pravila u reavanju i odluivanju; specijalizovani predmet sporova o kojima odluuje; arbitrani postupak spreava pokretanje sudskog postupka; pravni osnov za reavanje i odluivanje arbitrae nalazi se u unutranjim i meunarodnim izvorima prava i u autonomiji volje stranaka; okviri u kojima deluje i odluuje arbitraa utvreni su naelima javnog poretka svake zemlje i posebnim imperativnim propisima koji prate opte prihvaena naela dobrih poslovnih obiaja; potovanje tih okvira obezbeuje se kroz sudsku kontrolu arbitrae u nekim zemljama u toku njenog rada, a u drugim posle donoenja odluke u postupku za ponitaj te

14 M. Jezdi, op. cit, str. 132. M. Jezdi, op. cit, str. 132.15 D. Mitrovi, Arbitraa, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, I, D. Mitrovi, Arbitraa, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, I, Beograd, 1978, str. 13 .16 T. Varadi, Meunarodno privatno pravo, N. Sad, 1987, str. 332. T. Varadi, Meunarodno privatno pravo, N. Sad, 1987, str. 332.17 M. Trajkovi, op. cit, str. 38. M. Trajkovi, op. cit, str. 38.


odluke ili u postupku priznanja i izvrenja u drugoj zemlji.18

G. Kneevi navodi da je njegovom shvatanju najblia definicija arbitrae kao servisa za pruanje pravnih usluga, s tim to odreivanje na ovaj nain, kako sam tvrdi, ne bi bilo dozvoljeno niti iz naunih, niti iz pedagokih razloga. S obzirom na navedeno on se, slino M. Paku, opredeljuje za definiciju arbitrae navoenjem njenih bitnih elemenata i daje sledeu definiciju: 1. Arbitraa je metod, nain (organizaciono - servis) reavanja sporova. 2. Spor mora postojati izmeu najmanje dve stranke (moe i vie). 3. Spor reava trea, ili tree osobe. 4. Te osobe mandat dobijaju od stranaka i (ide i bez rei) moraju se kretati u okviru mandata datog im sporazumom stranaka (acontrario - te osobe mandat ne dobijaju od drave - iz ega proizlazi da je servis nedravni). 5. Odluka arbitara je za stranke obavezujua jer su one preutno na to pristale. 6. Drava, pristajui na postojanje paralelnog sudstva, dozvoljava da dejstva (pravosnanost, izvrnost itd.) ovih odluka budu izjednaena sa dejstvima odluka dravnih sudova. 7. Svojim prinudnim aparatom drava obezbeuje izvrenje arbitrane odluke, ukoliko je stranke dobrovoljno ne izvre.19

U stranoj literaturi takoe nailazimo na razliite definicije arbitrae, u zavisnosti od toga kojoj se njenoj funkciji da presudni znaaj. Tako su, na primer, Sajko i Dika pristalice odreenja arbitrae putem njenog funkcionalnog aspekta kada navode da je arbitraa rjeavanje sporova izmeu dviju ili vie stranaka od strane tree osobe (ili treih osoba) arbitra (arbitara), koja svoja ovlaenja izvode iz sporazuma stranaka i ija je odluka obavezna za njih i ima, u veini pravnih poredaka, uinke koji korespondiraju uincima sudskih odluka.20 Na istom je stanovitu i G. Born, koji meunarodnu arbitrau definie kao nain za konano reavanje meunarodnih sporova, u skladu sa sporazumom stranaka, od strane nezavisnih, nevladinih sudija.21 Pristalice isticanja funkcionalnog karaktera arbitrae su i R. David, po kome je arbitraa tehnika koju koriste arbitar ili arbitri ovlaeni privatnim sporazumom radi reavanja nekog pitanja iz odnosa izmeu dva

18 M. Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd, 1986, str. 383. M. Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd, 1986, str. 383.19 G. Kneevi, Meunarodna trgovaka arbitraa, Beograd, 1999, str. 20. G. Kneevi, Meunarodna trgovaka arbitraa, Beograd, 1999, str. 20.20 Sajko, Dika, Arbitrano reavanje meunarodnih trgovakih sporova, Ljubljana Sajko, Dika, Arbitrano reavanje meunarodnih trgovakih sporova, Ljubljana 1989, str. 1.21 Gary B. Born, International Commercial Arbitration, Ardsley, NY, second edition 2001, str. 1.


ili vie lica22, kao i M. Domke, koji smatra da je arbitraa metoda po kojoj stranke dobrovoljno predaju svoje sporove na reavanje nepristrasnoj treoj osobi.23 Jarrosson, nasuprot, u prvi plan istie organizaciono-institucionalni karakter arbitrae, odreujui je kao instituciju na osnovu koje tree lice reava spor izmeu dve ili vie stranaka vrei jurisdikcionu misiju koju su mu one poverile.24 I drugi autori u doktrini uporednog prava definiu arbitrau na slian nain, navodei da su to privatni sudovi kojima se voljom stranaka poverava reenje spora umesto dravnom sudu,25 odnosno da je re o privatnim sudovima uspostavljenim na temelju zakonskog ovlaenja.26

Zakonski tekstovi i meunarodne konvencije ponekad daju definiciju arbitrae, ali to nije pravilo. Od znaajnijih meunarodnih konvencija, definiciju arbitrae nalazimo u Evropskoj konvenciji o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1961. godine, u kojoj se navodi da je arbitraa reavanje sporova ne samo od strane arbitara imenovanih za odreene sluajeve (povremena arbitraa - arbitraa adhoc) ve i od strane stalnih arbitraa.27

Sve napred navedene definicije arbitrae razlikuju se meu sobom po razliitom opredeljenju za odreeni aspekt ili karakteristiku arbitrae, koji se odredi kao njeno bitno obeleje. Videli smo da se znaajan broj autora opredeljuje izmeu definisanja arbitrae kao institucije koja reava spor i kao naina za reavanje sporova. Odreeni broj autora, pak, sa podjednakom vanou tretira oba njena navedena aspekta i daje definiciju koja je, sa te strane, potpunija. Ima i autora koji smatraju da je arbitraa u tolikoj meri specifina da ne mogu da se opredele za jednu optu definiciju tog instituta, ve se odluuju za opisno definisanje arbitrae navoenjem

22 R. David, L arbitrage dans le commerce international, str. 9, navedeno prema J. Perovi, Ugovor o meunarodnoj trgovniskoj arbitrai, Beograd, 1998, str. 17.23 M. Domke, The Law and Practice of Commercial Arbitration, Mundelein, 1968, str. 1, navedeno prema J. Perovi, ibidem.24 Ch. Jarrosson, La notion darbitrage, Paris, 1987, navedeno prema J. Perovi, ibidem.25 K. H. Schwab, Schiedsgerichtsbarkeit, Muenchen, 1979, navedeno prema A. Goldtajn, S. Triva, Meunarodna trgovaka arbitraa, Zagreb, 1987, str. 12.26 H. U. Walder-Bohner, Zivilprozessrecht, Zuerich, 1983, str. 501, naveeno prema A. Goldtajn, S. Triva, op. cit.27 lan 1. taka 2 b) Evropske konvencije o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 21. aprila 1961. godine, Sl. list FNRJ - Dodatak, br. 12/1963.


svih njenih bitnih elemenata. Ovakve su definicije iscrpne, ali su ponekad i suvie obimne. Odreivanje pojma arbitrae na razliite naine, meutim, ne znai da meu autorima koji prihvataju razliite koncepcije u definisanju ovog instituta postoje sutinske razlike u njenom shvatanju. Naprotiv, ni jedna od ovih definicija nije suprotstavljena jedna drugoj, ve se pre moe rei da se one meusobno dopunjuju.

V. PRAVNA PRIRODA ARBITRAE

Da bi se razumela sutina meunarodne trgovinske arbitrae neophodno je sagledati znaajne razlike koje postoje u shvatanjima o njenoj pravnoj prirodi. O ovom pitanju se vodila duga rasprava, koja nije rezultirala formiranjem jedinstvenog stava, ali su se izdvojila dva dominantna shvatanja, sutinski razliita, poznata kao jurisdikciona i ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitrae. Jurisdikciona teorija je starija i dugo vremena je bila dominantna u uporednom pravu. U znaajnoj meri zastupaju je i domai autori. NJene pristalice smatraju da arbitraa ima pravosudnu, odnosno sudsku prirodu, te da je njen smisao u arbitriranju - suenju. Arbitraa je sud kao i svaki drugi, koji mora biti neutralan u odnosu na stranke i mora se drati odreenih pravila postupka. Arbitar se u procesu arbitriranja ponaa kao sudija dravnog suda, a krajnji ishod arbitranog postupka je donoenje arbitrane odluke, koja je po dejstvu izjednaena sa sudskom odlukom. Ona to dejstvo ima zbog toga to je tako predvieno zakonom, a ne zato to to ele stranke koje su zakljuile arbitrani sporazum.28 Arbitraa se, dakle, shvata kao pravosudni organ, s tim to to nije dravni, ve privatni sud. Iako arbitri crpu svoja ovlaenja da reavaju spor iz sporazuma ugovornih strana, oni to nikada ne bi mogli, niti bi stranke ikada mogle da im daju takva ovlaenja, da zakon to ne dozvoljava. Iz ovakvog shvatanja logino sledi da je arbitrani sporazum procesne prirode, za razliku od 28 Tako, npr, panski profesor Moreno Faustino Cordon, u svom radu pod nazivom El Arbitraje en el Derecho Espaol, Interno e Internacional, Aranzadi, 1995, tvrdi da izvor autoriteta arbitrae i arbitara nije volja stranaka ve zakon koji omoguava takvu autonomiju volje (str. 30). Jo jedan panski autor, Fenech Navaro, je zastupnik jurisdikcione teorije i smatra da trea lica - aribtri, ne mogu da ostvaruju vlast koju nemaju, ve je mogu dobiti samo od drave. O ovome videti opirnije u Arbitraje en el Derecho Espaol, Estudios de Derecho Procesual, Bosh, Barcelona, 1962, str. 417 i dalje, navedeno prema M. Trajkovi, op. cit, str. 36-37.


osnovnog ugovora koji je materijalne prirode. Arbitrani sporazum ima nezavisnu pravnu sudbinu od osnovnog ugogvora i pravo merodavno za arbitrani sporazum moe biti razliito od prava merodavnog za osnovni ugovor.29 S druge strane, pojedini autori smatraju da arbitraa ima ugovornu, a ne pravosudnu prirodu30 i njihova su miljenja grupisana u teoriju poznatu pod nazivom ugovorna teorija. Arbitraa je, po njima, ugovorni odnos izmeu stranaka, koji je rezultat njihovih autonomija volja i svi elementi arbitre i arbitranog postupka (arbitri, merodavno pravo, pravila postupanja i dr.), kreiraju se voljom ugovornih strana; da nema arbitranog sporazuma, ne bi bilo ni arbitrae. Arbitrani sporazum se, bez obzira da li je sainjen za vreme ili nakon zakljuenja osnovnog ugovora, odnosno pre ili posle izbijanja spora, tretira kao sastavni deo osnovnog ugovora i za njega je merodavno pravo koje je merodavno za ugovor o osnovnom poslu. Arbitrana odluka, koja se shvata kao ugovor izmeu stranaka, nema dejstvo sudske odluke i ne moe se prinudno izvriti zato to ona nije rezultat delovanja pravosudnog organa ve arbitrae, koja je zasnovala nadlenost na osnovu ugovora stranaka, u postupku koji se vodio po odredbama tog ugovora. Stranke treba dobrovoljno da izvre arbitranu odluku, koja ih obavezuje kao bilo koja obaveza na koju su pristale nekim ugovorom. Ovo shvatanje ima praktinu posledicu da stranka, koja je dobila spor, u sluaju kada druga strana dobrovoljno ne izvri arbitranu odluku, moe pred dravnim sudom tuiti ovu za neizvrenje ugovora a ne za prinudno izvrenje arbitrane odluke. Druga mogunost je da, ako je tako zakonom predvieno, od strane dravnog suda zatrai priznanje arbitrane odluke po postupku kao da je re o stranoj sudskoj odluci, kako bi ona bila upodobljena sa domaom sudskm odlukom i samim tim stekla svojstvo izvrnosti.31

Ugovorna teorija ima manje pristalica i, generalno gledano, za stranke je nepovoljnija u najveoj meri zbog toga to oteava postupak prinudnog izvrenja arbitrane odluke. Danas je, ipak, favorizovan pravosudni karakter arbitrae, a naroito njen krajnji efekat - donoenje

29 Jurisdikciona (ili procesualna ili javnopravna) teorija o pravnoj prirodi arbitrae prihvaena je npr. u Austriji, SAD, vajcarskoj itd.30 Pristalice ovakvog shvatanja su Merlin, Foeli, Bernard, Klein, i dr. V. Lew, Applicable, str. 63 u nap. 1, navedeno prema G. Kneevi, op. cit. str. 26.31 Ugovorna teorija (ili civilistika ili kontraktualna) prihvaena je u Engleskoj, i Ugovorna teorija (ili civilistika ili kontraktualna) prihvaena je u Engleskoj, i donekle u Francuskoj.


konane, pravnoobavezujue i izvrne odluke. Ovo shvatanje je nalo mesta i u mnogim vaeim zakonskim tekstovima, kao npr. u Francuskom graanskom zakoniku, koji u lanu 1476. predvia da arbitrana presuda im se donese ima snagu pravosnane presude u odnosu na spor koji je presudila. I na Zakon o arbitrai prihvata ovu koncepciju odreujui da domaa arbitrana odluka ima snagu domae pravosnane sudske odluke i izvrava nje u skladu sa odredbama zakona koji ureuje izvrni postupak.32

Pored ovih teorija, u literaturi se sve ee sree shvatanje koje pokuava da pomiri navedene, razliite koncepcije, prihvatajui argumente obe teorije i stvarajui zasebni, meoviti koncept o pravnoj prirodi trgovinske arbitrae.33 Po ovom miljenju arbitraa je ugovorne prirode po nainu na koji nastaje, jer je njen osnov u materijalnom sporazumu stranaka (re je o ugovoru obligacionog prava). S druge strane, imajui u vidu dejstva koja zakon priznaje arbitranoj odluci, moe se rei da je ona po dejstvima koje proizvodi pravosudna. Razliiti koncepti o pravnoj prirodi arbitrae nam pomau da bolje razumemo sutinu ovog instituta. Meutim, znaaj njihovog sagledavanja prevazilazi okvire teorijskih razmatranja ako se ima u vidu da svaki koncept podrazumeva razliite posledice u praksi. To je naroito vano za same stranke, uesnice u arbitranim postupcima, jer e u zavisnosti od toga odluku arbitrae biti lake ili tee prinudno izvriti.

G. PODELE ARBITRAA

Da bi se odredio pojam meunarodne trgovinske arbitrae, neophodno je upoznati se sa razliitim podelama arbitraa u zavisnosti od primenjenog kriterijuma. 1) Tradicionalna je podela arbitraa na trgovinske i civilne, do koje se dolazi kada se primeni kriterijum karaktera predmeta sporova koji se pred njima reavaju. Tako bi trgovinske bile arbitrae koje reavaju sporove iz

32 lan 64. stav 1. Zakona o arbitrai. Stavom 2. istog lana predvieno je da strana arbitrana odluka ima snagu domae pravosnane sudske odluke poto je prizna nadleni sud Republike. 483. Zakona o parninom postupku, Sl. list SFRJ, br. 4/77, 36/77, 6/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i Sl. list SRJ, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98, 3/2002 i Sl.glasnik RS, br. 125/2004.33 Meu pristalicama meovite teorije mogu se navesti Carabiber, Merger, Marmo, navedeno prema G. Kneevi, op. cit, str. 26.


trgovinskih odnosa, za razliku od ostalih, koje bi u toj podeli bile civilne. Ova podela je, meutim, danas, kada u nacionalnim i meunarodnim izvorima prava dominira koncepcija o irokom tumaenju pojma trgovine,

izgubila znaaj koji je nekada imala. To je, izmeu ostalog, posledica i uticaja UNCITRAL Model zakona o arbitrai iz 1985. godine34, ija je ideja da se svaka razmena imovine, usluga ili robe tretira kao trgovinska, te da se razlika izmeu trgovinskih i civilnih arbitraa svede na minimalnu, gotovo beznaajnu meru, ime se nadlenost arbitraa proiruje na veliki broj sporova. Savremeni trendovi u uporednom pravu potvruju da se koncepcija irokog tumaenja pojma trgovinski sve vie prihvata, ak i u zemljama koje su se do skora drale krute podele pravnih poslova na trgovinske i civilne. iroko odreenje trgovinskog karaktera arbitrae sree se, na primer, u vajcarskom Saveznom zakonu o meunarodnom privatnom pravu, prema kome svaki spor imovinskog karaktera moe da bude predmet arbitrae.35 I nae pravo, opredeljujui se za koncepciju jedinstvenog ureenja obligacionih odnosa,36 minimizira razliku izmeu trgovinskih i civilnih sporova.

Meunarodni izvori arbitranog prava, takoe, prihvataju iroko odreenje pojma trgovinski. Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1961. godine u lanu 1. predvia svoju primenu na arbitrane ugovore zakljuene u cilju reavanja sporova koji su nastali ili e nastati iz meunarodne trgovine... NJujorka konvencija o priznanju

34 Model zakon pod pojmom trgovinski podrazumeva (ali se ne ograniava samo na to) sve trgovinske transakcije o prodaji ili razmeni robe i usluga; ugovore o distribuciji; trgovinsko zastupanje ili trgovinska predstavnitva; faktoring; lizing; ugovore o graenju; konsalting; inenjering; ugovore o licenci; investicije; finansiranje; bankarske poslove; osiguranje, ugovore o koncesiji; joint venture ugovore i druge oblici industrijske ili poslovne saradnje; prevoz robe ili putnika u vazdunom, morskom, eleznikom ili drumskom saobraaju (fusnota uz lan 1. UNCITRAL Model zakona o arbitrai).35 lan 177. stav 1. Zakona o meunarodnom privatnom pravu vajcarske. lan 177. stav 1. Zakona o meunarodnom privatnom pravu vajcarske.36 Zakonom o obligacionim odnosima ureeni su ugovorni odnosi izmeu privatnih Zakonom o obligacionim odnosima ureeni su ugovorni odnosi izmeu privatnih lica kao i trgovinski ugovori. Jednaki propisi primenjuju se u oba sluaj, s tim to Zakon predvia odreene izuzetke od opteg pravila kada je re o ugovorima u privredi, odn. ugovorima koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmet njihovog poslovanja, ili su u vezi sa tim delatnostima. (lan 25. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i Sl. list SRJ, br. 31/93).


i izvrenju arbitranih odluka iz 1958. godine, pak, predvia svoju primenu na sve arbitrane odluke, bez razlike da li su one plod delovanja trgovinskih ili netrgovinskih arbitraa, to se, takoe, moe tumaiti kao znak minimiziranja znaaja podele na trgovinske i civilne arbitrae.37

2) Trgovinske arbitrae dalje se dele na meunarodne i nacionalne. Do ove podele moe doi primenom dva kriterijuma: organizacionog i sutinskog, zbog ega nije neobino to ponekad dolazi do dileme u opredeljenju pojedine arbitrae kao meunarodne ili nacionalne. Tako bi, kada se primeni organizacioni kriterijum, meunarodne bile sve arbitrae koje su osnovane od strane meunarodnih udruenja ili meunarodnih asocijacija privrednika38, dok bi nacionalne bile arbitrae osnovane od strane nacionalnih trgovakih ili privrednih komora.39 Meutim, primenom drugog kriterijuma podele, prema postojanju elementa inostranosti u sporu koji se reava pred arbitraom, meunarodnim bi se smatrale samo one arbitrae koje raspravljaju predmete kod kojih je prisutan element inostranosti. Ostale arbitrae smatraju se unutranjim.

Nain na koji je izraen strani element u sporu koji se reava pred arbitraom moe biti razliit u zavisnosti od toga da li je veza sa stranom zemljom ostvarena preko ugovornih strana, preko predmeta ugovora iz kojeg je nastao spor ili preko mesta zakljuenja ili izvrenja pravnog posla. Razliiti autori ne vrednuju jednako navedene elemente; pojedini smatraju da je dovoljno ispunjenje jednog, dok drugi zahtevaju ispunjenje vie elemenata istovremeno kao uslov da bi se odreeni pravni odnos smatrao

37 lan I Konvencije o priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka od 10. lan I Konvencije o priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka od 10. juna 1958. goidne, Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 11/1981. Meutim, radi obezbeenja svoje ire primene, Konvencija u lanu I/3 ipak predvia mogunost za strane potpisnice da mogu da izjave rezervu na lan I/1, te da ogranie primenu Konvencije samo na sporove iz odnosa koji se po nacionalnom pravu smatraju trgovinskim. Gotovo treina drava potpisnica pomenute konvencije, meu kojima je i naa, je stavila rezervu koju omoguava citirani lan, to govori o tome da jo uvek postoje nacionalna prava (u veini sluajeva je re o pravnim sistemima kontinentalnog prava) koja prave razliku izmeu trgovinskih i civilnih arbitraa.38 Meu najpoznatijim meunarodnim arbitraama su Arbitrani sud meunarodne Meu najpoznatijim meunarodnim arbitraama su Arbitrani sud meunarodne trgovinske komore u Parizu, Arbitrani sud Meunarodnog udruenja za trgovinsku itom u Londonu, Trgovaka arabitraa Amerikog udruenja za arbitrau.39 Nacionalne arbitrae se izmeu sebe razlikuju i po tome to neke predviaju da Nacionalne arbitrae se izmeu sebe razlikuju i po tome to neke predviaju da arbitri mogu biti samo domai dravljani, za razliku od drugih koje dozvoljavaju da se kao arbitri imenuju i strani dravljani. Pravilo je da u jednoj dravi postoji jedna nacionalna arbitraa opteg tipa.


meunarodnim.40 UNCITRAL Model zakon arbitrau odreuje kao meunarodnu u sledeim sluajevima: ako su stranke u vreme zakljuenja arbitranog sporazuma imale svoja poslovna sedita u raznim dravama; ako se izvan drave u kojoj stranke imaju svoja poslovna sedita nalazi arbitraa (ugovorena ili naknadno dogovorena) ili se nalazi mesto gde najvei deo obaveza iz trgovinskih odnosa stranaka treba da se izvri ili mesto za koje je najvie vezana sutina spora; ako su stranke izriito ugovorile da se predmet spora iz arbitranog sporazuma odnosi na vie od jedne zemlje.41 Nae pravo, kao i veliki broj drugih, sledi primer Model zakona i ovaj pojam odreuju primenom pravnih kriterijuma.42 Meutim, u uporednom pravu nailazimo i na drugaija, elastina reenja, kao na primer u francuskom pravu, gde se arbitraa smatra meunarodnom uvek kada je predmet raspravljanja transakcija koja ukljuuje interese bar dve nacionalne ekonomije, to se procenjuje u svakom konkretnom sluaju.43

Da bi se prevazile dileme do kojih eventualno moe doi pri odreenju pojma meunarodna trgovinska arbitraa, ini se opravdanim praviti razliku izmeu meunarodnih trgovinskih arbitraa u uem od meunarodnih trgovinskih arbitraa u irem smislu, pri emu pod meunarodnim u uem smislu treba podrazumevati one koje su meunarodne u organizacionom pogledu, a meunarodnim u irem smislu treba smatrati one koje reavaju sporove sa stranim elementom.44 Tako bi, na primer, Spoljnotrgovinska arbitraa u Beogradu, koja je osnovana od strane nacionalne privredne komore i reava sporove iz meunarodne trgovine, bila unutranja u uem, a meunarodna u irem smislu. 3) Podela meunarodnih trgovinskih arbitraa prema nainu 40 O ovome videti opirnije M. Draki, Meunarodno privredno ugovorno pravo, O ovome videti opirnije M. Draki, Meunarodno privredno ugovorno pravo, Beograd, 1990, str. 144-147; R. urovi, Meunarodno privredno pravo, Beograd, 2000, str. 247-249; G. Kneevi, op. cit, str. 21-23.41 lan 1. stav 3. UNCITRAL Model zakona, donetog od strane Komisije UN lan 1. stav 3. UNCITRAL Model zakona, donetog od strane Komisije UN za meunarodno trgovinsko pravo 1985. godine. Ovo je iroka formulacija pojma meunarodni kojom je omoguena primena Model zakona i na arbitrae kod kojih su stranke lica iz iste zemlje.42 U Italiji na primer, smatra da je arbitraa meunarodna onda kada je u momentu zakljuivanja ugovora o arbitrai bar jedna od stranaka imala prebivalite ili sedite u inostranstvu, ili ona kod koje se znaajan deo obaveze jedne od stranaka ima izvriti u inostranstvu. lan 832. Zakona o graanskom postupku Italije, Zakon od 5.1.1994. lan 832. Zakona o graanskom postupku Italije, Zakon od 5.1.1994. godine kojim je izmenjen Kraljevski dekret od 28.10.1940. godine43 lan 1492. novog francuskog Zakonika o graanskom postupku. lan 1492. novog francuskog Zakonika o graanskom postupku. 44 O ovome videti opirnije kod D. Mitrovi, op. cit, str. 14. O ovome videti opirnije kod D. Mitrovi, op. cit, str. 14.


njihovog organizovanja je, takoe, veoma znaajna. Arbitrae koje se formiraju za reenje odreenog spora i koje, posle donoenje odluke u tom sporu prestaju da postoje su adhoc arbitrae, dok su institucionalne arbitrae one koje su organizovane kao stalna tela i imaju ustaljena pravila postupka i uspostavljeni administrativni aparat. 4) U odnosu na to da li meunarodne trgovinske institucionalne arbitrae reavaju sve vrste trgovinskih sporova ili samo one koji su u vezi sa trgovinom odreenih proizvoda odn. sporove na posebnim tritima, pravi se razlika izmeu optih i specijalizovanihmeunarodnih trgovinskiharbitraa. Obe rade po optim principima arbitranog reavanja sporova, s tim to se specijalizovane arbitrae posebno bave i utvrivanjem nekih injenica, svojstvenim samo udruenjima koja su ih osnovala45. Takvo njihovo poslovanje ukazuje na potrebu specijalne strunosti arbitara, koji u postupcima pred ovim arbitraama vie deluju kao vetaci, primenjujui svoja posebna znanja i iskustva, a manje kao klasini arbitri, to je sluaj sa optim arbitraama. 5) Stalne meunarodne trgovinske arbitrae mogu se podeliti na arbitrae zatvorenog i arbitrae otvorenog tipa. Zatvorenog su tipa one kod kojih je nuno da jedna od strana u sporu bude lanica organizacije pri kojoj je arbitraa osnovana, dok su otvorenog tipa one kod kojih se taj uslov ne trai.46 Postoje i druge podele meunarodnih trgovinskih arbitraa, kao na primer podela na pravne i faktike arbitrae, koja se vri prema nainu reavanja sporova47; zatim podela na ritualneiiritualne arbitae u zavisnosti od dejstva arbitrane odluke48 itd. 45 Meu poznatijim specijalizovanim trgovinskim arbitraama u svetu danas su Londonska pomorska arbitraa, koja se bavi reavanjem sporova iz ugovornih odnosa u vezi sa korienjem brodova; Arbitraa Udruenja za promet itaricama i stonom hranom sa seditem u Londonu, Arbitraa za kafu pri Federaciji za trgovinu kafom sa seditem u Londonu, itd.46 Meu najpoznatijim arbitraama otvorenog tipa je Arbitraa koju je osnovala Meunarodna trgovinska komora u Parizu, dok su, na primer, stalne arbitrae pri Udruenju za promet itaricama i stonom hranom (GAFTA - Grain and feed Trade Association), Arbitrana Komora za pamuk (ChambrearbitraledecotonsdeHavre), i dr.47 Pravne arbitrae donose odluke primenom prava (nacionalnog ili autonomnog prava meunarodne trgovine), a faktike primenom optih principa poslovanja, pravinosti i sl..48 Ritualne su one arbitrae ija odluka ima efekat sudske presude, to znai i dejstvo pravosnano presuene stvari, a iritualne ili slobodne su one kod kojih arbitrana odluka deluje kao ugovor prema strankama i neophodna je posebna odluka suda da bi se arbitrana


D. IZVORI PRAVA MEUNARODNE TRGOVINSKE ARBITRAE

Izvori prava koji reguliu meunarodnu trgovinsku arbitrau su razliiti: jedni su meunarodni a drugi unutranji; neki su obavezni a ostali fakultativni; ima ih koje je stvorila drava ili neka druga organizacija, dok opstoje i oni koje stvaraju same stranke. Ako bismo sve izvore meunarodne trgovinske arbitrae pobrojali po uobiajenoj hijerarhiji izvora prava, lista bi izgledala ovako: a) meunarodni ugovori (multilateralni i bilateralni); b) nacionalni zakoni; v) pravilnici stalnih arbitraa; g) autonomno pravo meunarodne trgovine; d) arbitrani sporazum; ) arbitrana praksa i e) doktrina arbitranog prava. Meutim, u oblasti trgovinskih odnosa autonomija volje ugovornih strana je vladajui princip koji je gotovo univerzalno prihvaen, zbog ega su imperativne norme u ovoj oblasti svedene na minimum. Stranke slobodno odreuju ne samo da li e stupiti u odreeni ugovorni odnos, ve i materijalno pravo koje e se primeniti na taj odnos, organ pred kojim e se raspraviti spor koji iz njega eventualno proistekne, kao i pravila procedure koja e primeniti organ u postupku reavanja tog spora. Izbor stranaka ima samo jedno ogranienje - javni poredak zemlje po ijem pravu se to pitanje postavi.

Dominacija autonomije volje ugovornih strana je vladajui princip i kod meunarodnih trgovinskih arbitraa, zbog ega je i hijerarhija izvora arbitranog prava u skladu sa njim ureena. Tako se na najviem mestu u poretku nalazi ugovor stranaka kojim se reavanje spora poverava arbitrai (arbitrani sporazum), na sledeoj lestvici u hijerarhiji su pravila stalnih trgovinskih arbitraa i autonomno pravo meunarodne trgovine, potom su to meunarodni ugovori i nacionalni propisi, zatim sudska praksa i, na kraju, arbitrana praksa i doktrina arbitranog prava.49

1) Arbitrani sporazum: re je o ugovoru kojim su se ugovorne strane saglasile da reavanje sporova iz njihovog odreenog ugovornog odnosa povere arbitrai. On moe biti zakljuen u obliku arbitrane klauzule - ako predvia reavanje eventualnih buduih sporova iz odreenog ugovornog odnosa od strane arbitrae,50 ili u obliku arbitranog kompromisa - ako

odluka mogla prinudno izvriti. 49 Hijerarhija je navedena prema A. Goldtajn, Meunarodna trgovaka arbitraa, trei Hijerarhija je navedena prema A. Goldtajn, Meunarodna trgovaka arbitraa, trei deo, str. 9.50 Arbitrana klauzula je, po pravilu, sastavni deo osnovnog ugovora iz koga e Arbitrana klauzula je, po pravilu, sastavni deo osnovnog ugovora iz koga e eventualno proistei sporovi koji e se reavati pred arbitraom. Meutim, moe se


se zakljuuje kada je ve nastao spor iz odreenog ugovornog odnosa. U meunarodnom trgovinskom prometu, gde se najvei broj sporova reava pred stalnim meunarodnim trgovinskim arbitraama, ovi sporazumi se u najveem broju zakljuuju prihvatanjem tipskih ugovora koje su stvorile te arbitrae, odn. nadleni organi institucije koja ih je osnovala.51

2) Autonomni izvori arbitranog prava: u ovoj grupi izvora prava nalaze se pravilnici stalnih meunarodnih trgovakih arbitraa i autonomno pravo meunarodne trgovine. Re je o izvorima prava za koje karakteristino da su stvarani bez uticaja drave i da svoju obaveznu snagu crpu iz volje stranaka koje su predvidele njihovu primenu, a ne iz zakona. Primena ovih izvora prava je prioritetna u odnosu na meunarodne konvencije i nacionalne zakone, to je pravilo koje je izriito potvreno i u pojedinim meunarodnim konvencijama.52

a) Pravilnici koje donose stalne meunarodne trgovinske arbitrae, po pravilu, detaljno reguliu sva pitanja od znaaja za jedan arbitrani postupak, poev od organizacije i nadlenosti arbitrae, preko konstituisanja arbitranog tribunala i pravila postupka, sve do arbitrane odluke i trokova arbitrae. Ovi pravilnici su prihvatljivi za stranke u najveoj meri zbog toga to pravila koja su u njima sadrana poivaju na obiajima i opteprihvaenim principima arbitranog prava, pravnim standardima, uslovima poslovanja i drugim ustaljenim i racionalnim postupcima poslovnih ljudi u meunarodnom trgovinskom prometu. b) Pored pravilnika, meunarodne trgovinske arbitrae u svom radu u znaajnoj meri primenjuju autonomno pravo meunarodne trgovine - pravo koje je stvarano vekovima kroz praksu uesnika u privrednom prometu i koje je zadobilo oblik tipskih ugovora i optih uslova poslovanja, ugovor o arbitrai zakljuiti i u posebnom pismenu, kao aneks osnovnom ugovoru, ak i posle zakljuenja osnovnog ugovora ali pre nastanka spora. 51 Takve su, na primer, tipske arbitrane klauzule Meunarodne trgovinske komore u Parizu; Amerikog udruenja za arbitrau, Meunarodnog arbitranog suda u Londonu, Spoljnotrgovinske arbitrae u Beogradu, itd. 52 Pomenuti prioritet izriito predvia Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka iz 1958. godine, koja u lanu V/1d predvia da e se odbiti priznanje i izvrenje arbitrane odluke kada obrazovanje arbiranog suda ili arbitrani postupak nije bio u skladu sa ugovorom stranaka ili, ako ne postoji ugovor, da nije bio saglasan zakonu zemlje u kojoj je obavljena arbitraa. Pored toga, i Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai u lanu IV/1 navodi da Stranke u jednom sporazumu o arbitrai mogu po svom nahoenju da predvide: a) da e svoje sporove podvrtnuti jednoj stalnoj arbitranoj instituciji; u tom sluaju arbitrani postupak se vodie se u skladu sa statutom te institucije;


donetih od strane udruenja privrednika i njihovih drugih asocijacija. U poetku, pomenuta udruenja i asocijacije su nudili navedene formulare samo svojim lanovima, ali su vremenom oni postajali dostupni i drugim zainteresovanim licima, zbog ega su se nali u masovnoj upotrebi. Uviajui njihov znaaj razliita, meunarodna tela i forumi poela su da rade na njihovoj kodifikaciji pa su tako nastale neke od kodifikacija koje su u najiroj primeni ve desetinama godina.53

3) Meunarodni sporazumi i konvencije: iako u hijerarhiji izvora arbitranog prava zauzimaju tek etvrto mesto, meunarodni sporazumi i konvencije su imali gotovo presudnu ulogu u uspostavljanju i razvoju arbitranog prava. Prve znaajnijne multilateralne meunarodne konvencije u ovoj oblasti su Protokol o arbitranim klauzulama od 24. septembra 1923. godine i Konvencija o izvrenju inostranih arbitranih odluka od 26. septembra 1927. godine, koje su donete posle Prvog svetskog rata na inicijativu Drutva naroda. Protokol o arbitranim klauzulama je znaajan ne samo kao prva meunarodna konvencija u ovoj oblsti, ve posebno zbog toga to je ovim aktom po prvi put arbitrana klauzula, pored arbitranog kompromisa, prizanta kao pravni osnov za zasnivanje arbitrae.54 Navedenim protokolom, meutim, nije bilo regulisano i pitanje izvrenja stranih arbitranih odluka jer jo uvek nisu bili sazreli uslovi za to. Tek etiri godine kasnije, kada je praksa ukazala na neophodnost meunarodnog regulisanja i ovog pitanja, doneta je nova Konvencija koja je za predmet imala upravo regulisanje pitanja izvrenja stranih arbitranih odluka, poznata pod nazivom enevska konvencija o izvrenju inostranih arbitranih odluka.55 53 Tako je Ekonomska komisija UN za Evropu donela niz tipskih ugovora, meu Tako je Ekonomska komisija UN za Evropu donela niz tipskih ugovora, meu kojima su najpoznatiji enevski tipski ugovori za prodaju razne robe. Pored toga, na meunarodnom planu je naroito znaajnu ulogu odigrala Meunarodna trgovinska komora u Parizu, koja je donela INKOTERMS pravila za ureenje osnovnih obaveza kupca i prodavca u razliitim tipovima ugovora o meunarodnoj prodaji robe. 54 Do donoenja enevskog protokola o arbitranim klauzulama iz 1923. godine mnoge Do donoenja enevskog protokola o arbitranim klauzulama iz 1923. godine mnoge zemlje su strankama dozvoljavale da zakljuuju samo arbitrani kompromis, kao ugovor o poveravanju ve nastalog spora na reavanje arbitrai, a ne i arbitranu klauzulu.55 Najvei kvalitet enevska konvencije o izvrenju inostranih arbitranih odluka iz Najvei kvalitet enevska konvencije o izvrenju inostranih arbitranih odluka iz 1927. godine je taj to ona po prvi put utvruje jedinstvene uslove za izvrenje stranih arbiranih odluka u zemljama potpisnica. Naime, ova konvencija odreuje uslove za priznanje i izvrenje stranih arbiranih odluka (lan 1.); predvia ogranienja kod priznanja i izvrenja sranih arbitranih odluka (lan 2.); dozvoljava odbijanje ili odlaganje priznanja ili izvrenja strane odluke (lan 3.), a ureuje i sam postupak po kome se strane arbitrane odluke priznaju i izvravaju. U svakom sluaju, ono to je naroito bitno kada


Kako se meunarodna trgovinska arbitraa vremenom razvijala, postepeno su zastarevala i bivala nedovoljna reenja koja su predviale navedene konvencije, a to je naroito bilo izraeno u materiji priznanja i izvrenja stranih arbitranih odluka. enevska konvencija o izvrenju stranih arbitranih odluka nije obezbeivala sigurno i brzo izvrenje odluka stranih arbitraa, to je bio osnovni razlog za usvajanje nove konvencije u ovoj oblasti - NJujorke konvencije o izvrenju stranih arbitranih odluka iz 1958. godine.56 Ovom konvencijom je uinjen jo jedan, znaajan korak u razvoju meunarodnog arbitranog prava, pre svega zbog toga to je njome po prvi put uvedeno pravilo da strana koja osporava izvrenje strane arbitrane odluke mora da dokae postojanje odreenih nedostataka u vezi sa odlukom ije se priznanje i izvrenje trai, odnosno da dokae da postoje povrede materijalnog ili procesnog prava u vezi sa njom. Na ovaj nain je konano utemeljeno pravilo da se odluka strane arbitrae izvrava u drugoj zemlji potpisnici konvencije.

Postoje i meunarodne konvencije o arbitrai koje su zakljuene na nivou regiona, kao i bilateralni meunarodni ugovori koji reguliu arbitrau. Jedna od znaajnijih regionalnih konvencija je Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1961. godine, koju je ratifikovalo 25 evropskih zemalja (meu kojima i naa zemlja) i nekoliko vanevropskih. Ova konvencija regulie razliita pitanja a znaajna je, izmeu ostalog, i zbog toga to po prvi put predvia da i pravna lica javnopravnog karaktera mogu da zakljuuju arbitrane sporazume.57 Pored evropske, postoje i druge meunarodne konvencije zakljuene na nivou regiona i odnose se na arbitrano reavanje sporova kao to su Interamerika konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 30. januara 1975. godine, kojoj je pristupilo 15 drava June Amerike i SAD, i Arapska konvencija o trgovinskoj arbitrai od 14. aprila 1987. godine, koja se primenjuje u osam arapskih drava. Kada je, meutim, re o bilateralnim meunarodnim ugovorima u oblasti arbitranog prava, karakteristino je da su retki takvi ugovori koji

je ova konvencija u pitanju je to to ona predvia obavezu stranke koja podnosi zahtev za priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke da dokae da su ispunjeni uslovi za njeno priznanje i izvrenje (lan 4(2) i (3)).56 Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka je ratifikovana Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka je ratifikovana u 106. drava sveta.57 lan II Evropske konvencije o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 21. aprila lan II Evropske konvencije o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 21. aprila 1961. godine.


za predmet imaju samo arbitrau - najee se odredbe o arbitrai nalaze u sklopu trgovinskih meunarodnih ugovora ili ugovora kojima se ureuje meusobna pravna saradnja izmeu dve drave.

Kod navoenja liste izvora arbitranog prava koji pripadaju grupi meunarodnih izvora prava, ne mogu se zaobii UNCITRAL Model zakon iz 1985. godine i Arbitrana pravila UNCITRAL-a iz 1976. godine.58 Re je, naime, o sasvim specifinim izvorima prava koji su doneti pod okriljem Ujedinjenih nacija i koji nemaju oblik meunarodnog ugovora, ali su izvori prava zato to se u praksi primenjuju. Donela ih je Komisija UN-a za meunarodno trgovinsko pravo i njima su regulisana najznaajnija pitanja postupka pred meunarodnim trgovinskim arbitraama.

Za potrebe adhoc arbitraa, doneta su Arbitrana pravila, kojima je u celosti ureen postupak pred adhoc arbitraama. Re je o fakultativnom izvoru prava koji se primenjuje samo kada se stranke izriito na njega pozovu. S druge strane, Model zakon o arbitrai59 je dokument koji podsea na meunarodnu konvenciju, ali je u sutini re o aktu koji treba da poslui samo kao primer, uzor ili model za izradu nacionalnih zakona o arbitrai. On ureuje pitanja iz oblasti meunarodne trgovinske arbitrae, ali praksa prihvata i ire tumaenje po kome se njegove odredbe mogu primeniti i na domau trgovinsku arbitrau. Ovaj pravni akt se ne primenjuje neposredno kao izvor prava ve su njegova reenja prihvaena i odredbe unete u veliki broj nacionalnih zakona o arbitrai, te govorimo o njegovoj primeni onda kada se primenjuje takav nacionalni propis.60 Praktini znaaj Model zakona o arbitrai ogleda se u njegovom nesumnjivom uticaju na modernizaciju i unifikaciju nacionalnih arbitranih zakonodavstava, tako da je on po svojoj

58 Arbitrana pravila UNCITRALA je usvojila Komisija UN za meunarodno Arbitrana pravila UNCITRALA je usvojila Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo 15. decembra 1976. godine.59 UNCITRAL Model zakon o arbitrai je usvojila Komisija UN za meunarodno UNCITRAL Model zakon o arbitrai je usvojila Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo 21. juna 1985. godine. Osnovni ciljevi koje promovie Model zakon su: jaanje autonomije volje stranaka, minimalni broj imperativnih odredbi i poboljanje mogunosti izvrenja arbitranih odluka u inostranstvu60 Sledee zemlje su zasnovale svoje zakonske propise o arbitrai na UNCITRAL Sledee zemlje su zasnovale svoje zakonske propise o arbitrai na UNCITRAL Model zakonu: Australija, Bahrein, Belorusija, Bermudska ostrva, Bugarska, Egipat, Grka, Gvatemala, Hrvatska, Indija, Iran, Irska, Japan, Kanada, Kenija, Kipar, Republika Koreja; Litvanija, Maarska, Madagaskar; Makao, Malta, Meksiko, Nemaka, Novi Zeland, Nigerija, Oman, Peru, Ruska Federacija, Singapur, Srbija, ri Lanka, Tunis, Ukrajina, Zimbabve, unutar SAD: Kalifornija, Konektikat, Oregon i TEksas, i unutar Velike Britanije: kotska.


irini i fleksibilnosti prevaziao postojee meunarodne konvencije u ovoj oblasti.

4) Nacionalni zakoni o arbitrai: ovi izvori prava se u poslednjih nekoliko decenija, usled sve ireg meunarodnog trgovinskog prometa i poveanja broja sporova u ovoj oblasti, znaajno i brzo razvijaju. Za raniji period, u kome arbitrae nisu bile u tako irokoj primeni kao to je to sluaj danas, bilo je karakteristino da se odredbe o arbitranom postupku nalaze kao posebni delovi ve postojeih zakona, najee zakona kojim se regulie graanski postupak. Razvoj meunarodne trgovine i sve ea upotreba arbitrae u reavanju sporova iz ove oblasti ukazao je na potrebu detaljnijeg regulisanja arbitranog postupka. Drave koje prate navedene promene blagovremeno su pristupile revidiranju svog nacionalnog zakonodavstva bilo donoenjem posebnog zakona o arbitrai, bilo usvajanjem odgovarajuih izmena i dopuna onih zakona u okviru kojih se nalaze odredbe o arbitrai. Posmatrajui strukturu nacionalnih zakona kao izvora prava meunarodne trgovinske arbitrau primeuje se da oni, u sutini, propisuju organizaciju i postupak za adhoc arbitrae, s obzirom da su institucionalne arbitrae organizovane po sopstvenim pravilima. Tek kada se ta pravila u pojedinom sluaju pokau kao nedovoljna, sporno pitanje e se reiti primenom nekog nacionalnog procesnog prava, najee onog koje izaberu arbitri. 5) Sudska praksa: kada je o ovom izvoru arbitranog prava re, za arbitrau je merodavna praksa sudova one zemlje za ije je pravo arbitraa vezana, ali i sudova onih zemalja na ijoj teritoriji se trai priznanje i izvrenje arbitrane odluke strane meunarodne trgovinske arbitrae. Pored toga, sudska praksa je znaajan izvor prava i za popunjavanje pravnih praznina koje se javljaju u toku samog arbitranog postupka.61

6) Arbitrana praksa i doktrina arbitranog prava: mada nisu neposredni izvori prava, arbitrana praksa i doktrina arbitranog prava imaju uoljiv znaaj ne samo kao izvori arbitranog prava, ve i za njegov razvoj. injenica da veliki broj stalnih meunarodnih trgovinskih arbitraa objavljuje zbornike izabranih odluka (uz prethodnu saglasnost stranaka) dovoljno govori o znaaju arbitrane prakse i potrebi njenog stavljanja na uvid strunoj, ali i iroj javnosti. S druge strane, nauka arbitranog prava ne samo da aktivno uestvuje u formiranju i razvoju ove grane prava; ona

61 O ovome videti detaljnije u A. Goldtajn, op. cit, str. 9. O ovome videti detaljnije u A. Goldtajn, op. cit, str. 9.


posebno doprinosi utvrivanju i afirmisanju pravnih principa koje arbitrae primenjuju u donoenju svojih odluka. Pored toga, nije zanemarljiv ni uticaj koji edukativni deo nauke vri na obrazovanje i specijalizaciju pravnih kadrova koji se bave ovom oblau u praksi.

Katarina Jovii;MAInstitut of comparative law, Belgrade

INTERNATIONALCOMMERCIALARBITRATION

International commercialarbitration is evermore in the spotlightdueto its growing popularity. Parties decide more often to entrust their dispute to arbitration comprising of independent arbitrators nominated by the partiesthemselves, within the procedure and by rules freely chosen by them.

By selecting international commercial arbitration, a special and complete mechanism of solving a dispute, one avoids uncertainties that may arise in international court procedures, the most inconvenient of which are the following: long duration of the procedure, possible parallel procedures in different states, conflict of law issues, etc. The most common advantage of arbitration in comparison to court procedure is the fact that, due to wide accepted international sources of law, the international commercial arbitration awards are often more easily enforced abroad then national court verdicts. Having in mind that we are dealing with international institutionsthat apply international rules with great success, which provide fair, neutral, professional and efficient way of solving complicate international cases, scientific focus on arbitrations is of great importance for legal theory and practice. Key words: International commercial arbitration; mechanism for resolvingdisputes;internationalrulesKeywords:Internationalcommercailarbitration;mechanismofsolvingadispute;internationalrules


spŽ - međunarodna trgovinska arbitraža

Documents