svetska trgovinska organizacija

UNIVERZITET U BANJOJ LUCIEKONOMSKI FAKULTET BANJA LUKA

SVJETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

SEMINARSKI RAD

Banja Luka, februar 2008. god.

Visoka železnička škola strukovnih studija

Međunarodno privredno pravo

Seminarski rad SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Student: Anita Torbica 05-228/09Profesor: Dr Radosav Momčilović

Beograd, mart 2011.


S A D R Ž A J:

1.UVOD................................................................................................................3

2. HRONOLOGIJA NASTANKA STO...............................................................4

2.1.Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT.......................................4

2.2.Runde pregovora.....................................................................................6

2.2.1. Kenedijeva runda pregovora.......................................................6

2.2.2. Tokijska runda pregovora...........................................................6

2.2.3. Urugvajska runda pergovora.......................................................6

3.FUNKCIONISANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE...............7

3.1. Osnovne funkcije...................................................................................8

3.2. Principi..................................................................................................8

3.3. Organizaciona struktura.........................................................................9

3.4.Sticanje članstva u STO........................................................................11

3.5.Sporazumi u okviru STO.......................................................................12

3.6.Rešavanje sporova u okviru STO..........................................................12

4.STO I ZAŠTITA OKOLINE............................................................................13

5.ZAKLJUČAK..................................................................................................14

6.L I T E R A T U R A........................................................................................15

Visoka železnička škola strukovnih studija Strana~ 2 ~


1.UVOD

Savremeni svet i međunarodni odnosi ne mogu se zamisliti bez postojanja međunarodnih organizacija. Činjenica je da se njihov broj povećavao iz perioda u period, a u težnji da reše mnoga pitanja međunarodnih odnosa, širile su se oblasti njihovog obuhvatanja.

Za oblast trgovine odgovornost je preuzela Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization), sa ciljem da uredi tokove međunarodne trgovine između zemalja članica organizacije. Do pojave ove organizacije tu funkciju je obavljao GATT (General Agreement on Tarifs and Trade), koji je bio samo sporazum, bez institucionalne osnove.

U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike.

Temu rada obrazložiću u tri dela, počevši od ideje o potrebi formiranja međunarodne oragizacije koja će se baviti pitanjem trgovine. “Faze” koje prethode Svetskoj Trgovinskoj organizaciji su mnogobrojne, pri čemu pod fazama mislim na pregovore, teškoće i probleme koji su pratili celokupan proces dok nije nastala Svetska trgovinska organizacija kakva postoji danas. Drugi deo obuhvata funkcionisanje organizacije, principe i sporazume na kojima se zasniva i kojih se članice moraju pridržavati. Organizaciona struktura Svetske trgovinske organizacije je vrlo složena kao i sam proces sticanja članstva, pa ću u ovom delu odgvoriti i na pitanja: Ko su glavni organi Svetske trgovinske organizacije? Ko može postati članica ove organizacije i kako se to članstvo stiče? Treći deo je kratak pregled odnosa Svetske trgovinske organizacije prema zaštiti okoline, jer smatram da je vrlo značajno što se organizacija bavi i ovim pitanjem.



2. HRONOLOGIJA NASTANKA STO

Prvi korak ka ostvarenju ideje o formiranju neke svetske institucije, koja bi regulisala oblast međunarodne trgovine, ostvaren je sazivanjem Konferencije o trgovini i zaposlenosti koja je održana u Havani. Konferencija je sazvana pod okriljem Ekonomsko socijalnog saveta Ujedinjenih nacija (ECOSOC) i zasedala je od 21. novembra 1947. godine do 24. marta 1948. godine. Tom prilikom doneta je Havanska povelja o stvaranju Međunardne trgovinske organizacije (ITO).

U isto vreme jedna grupa zemalja je vodila pregovore o sniženju carinskih stopa u međusobnoj trgovini. Ovi pregovori su rezultirali miltilateralnim sporazumom koji je nazvan Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tarifs and Trade – GATT) i on je predstavljao samo privremeno i prelazno rešenje regulisanja međunarodne trgovine na multilateralnom nivou, do stupanja na snagu pravila neformirane Međunarodne trgovinske organizacije. Stvaranjem Međunarodne trgovinske organizacije bio bi zaokružen proces institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa započet u Bretton Woodsu 1994. godine, osnivanjem Međunarodnog monetarnog fonda (IMF) i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD).

Prvi pokušaj osnivanja Međunarodne trgovinske organizacije je propao, jer Sjedinjene Američke Države nisu ratifikovale Havansku povelju, a samim tim propao je i pokušaj kontrole tokova međunarodne razmene.

GATT je pomoću pravila propisanih u okviru njega, punih 45 godina obavljao svoju funkciju (i pored niza nedostataka1), pa ću u narednom tekstu posebnu pažnju posvetiti upravo ovom sporazumu.

2.1.Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT

Opšti sporazum o carinama i trgovini zaključen je 1948. godine. Osnovan je kao privremeno rešenje za usaglašavanje pravila spoljne trgovine na multilateralnom nivou do konačnog osnivanja Međunarodne trgovinske organizacije. Koncepcija GATT-a je zasnovana na liberalizmu u međunarodnoj razmeni i njegov osnovni cilj je otklanjanje prepreka u međunarodnoj trgovini i liberalizacija trgovine radi ekspanzije međunarodne razmene putem obezbeđenja jednakih uslova i potencijalne koristi za sve učesnike u razmeni.

Potpisnice GATT-a su u početku bile 23 razvijene kapitalističke zemlje. Vremenom, broj članica se povećavao, tako da je 1995. godine bilo 104 članice koje učestvuju sa 90 procenata u ukupnoj razmeni, dok 30 zemalja ima status posmatrača i pridržavaju se uslova GATT-a.

1 Jedan od njih je što je GATT bio samo sporazum, a ne i institucija.



Organizacija delatnosti GATT-a je zasnovana na konferencijama koje organizuju zemlje članice, zatim na radu stalnih organa i tela, Saveta GATT-a, Komiteta za trgovinu i razvoj i Komiteta za različite vrste trgovinskih ograničenja.

U okviru GATT-a prisutna su četiri poglavlja2, koja definišu različite oblasti, principe i pravila kojih se zemlje članice moraju pridržavati.

Prvo poglavlje reguliše klauzulu najpovlašćenije nacije, sa ciljem osiguranja liberalizma u spoljnoj trgovini. Ovo poglavlje predviđa listu carinskih koncesija. Zemlje koje daju koncesije su obavezne da ih prijave GATT-u, da bi one putem GATT-a postale stabilan instrument međunarodne razmene. GATT predviđa da će zemlje putem međusobnog dogovaranja konsolidovati sistem carina, sto je postignuto u slučaju industrijskih proizvoda (konsolidovani sistem carina nije postignut za poljoprivredne proizvode).

Drugo poglavlje definiše princip nacionalnog tretmana i necarinske prepreke trgovini. U katalogu GATT-a navedeno je preko pedeset različitih oblika necarinskih barijera, koje često imaju restriktivnije dejstvo od dejstva carina. Odredbama GATT-a su bile zabranjene kvantitativne prepreke uvozu i izvozu (kontigenti, kvote, zabrana uvoza, dozvole uvoza i dr.). Međutim napravljen je veliki broj izuzetaka od zabrane korišćenja kvantitativnih ograničenja. To se prvo desilo kod pojedinih poljoprivrednih proizvoda, a zatim su dozvoljeni i izuzeci i u slučaju zaštite domaće proizvodnje od suviše velikog uvoza ili u slučaju platnobilansnih teškoća zemalja članica. Drugo poglavlje reguliše mogućnosti odobravanja subvencija, državnu trgovinu3 i tehnička pitanja u procesu međunarodne trgovine.

Treće poglavlje definiše oblik organizacije GATT-a, uključivanje, istupanje iz članstva i način upravljanja. Ovo poglavlje reguliše izuzetke u odnosu na klauzulu najpovlašćenije nacije, kao i prekršaje i kaznene mere u slučaju dampinga. Ovim izuzecima GATT je praktično obezvredio klauzulu najpovlašćenije nacije. GATT je ostvario značajne pretpostvake za povećanje obima razmene u periodu posle Drugog svjetskog rata, ali je uglavnom delovao u skladu sa potrebama industrijski razvijenih zemalja.

Četvrto poglavlje, “Trgovina i razvoj”, GATT je dobio 1965. godine. Na osnovu ovog poglavlja zemljama u razvoju je obezbeđen sistem preferencijala za trgovinu na tržištu razvijenih zemalja (koji se sastoji u smanjenu carina i drugih ograničenja za proizvode zemalja u razvoju).

Na osnovu prethodnog, može se zaključiti da pravila GATT-a počivaju na tri principa: 1. princip reciprociteta – koji podrazumeva da kada neka zemlja smanji carine na robu

druge zemlje, ona može očekivati da će i druga zemlja to uzvratno uraditi,2. princip nediskriminacije – koji podrazumeva da zemlja ne može dati drugoj zemlji ili

grupi zemalja perferencijalni trgovinski tretman na račun trećih zemalja (standard najpovlačćenije nacije),

3. princip transparetnosti – GATT je podsticao zemlje da zemene necarinske barijere i da se obavežu da ih neće ponovo povećavati.

2 Čenić Jotanović G. Međunarodni ekonomski odnosi, Banja Luka, 2006.3 Subvencije su prihvatljive samo ako se odobravaju kod zaštite poljoprivrednih proizvoda, a državna trgovina ukoliko nije bazirana na diskriminaciji i ako poštuje princip slobodne trgovine.



2.2.Runde pregovora

U okviru GATT-a bilo je osam multilateralnih pregovora ili “rundi”, počevši od 1947. godine pa do kraja 1993. godine4. Iako su runde često bile duge, nudile su sveobuhvatni pristup trgovinskim pregovorima, što pruža prednost u odnosu na pregovore po pojedinim pitanjima. Na ovaj način zemlje u razvoju i druge manje uticajne članice imaju veću mogućnost uticaja u multilateralnim odnosima sa vodećim trgovinskim nacijama. Runde koje su najviše doprinele poboljšanju međunarodnih tokova su Kenedijeva runda pregovora, Tokijska runda i poslednja Urugvajska runda.

2.2.1. Kenedijeva runda pregovora

Kenedijeva runda pregovora bazirala se na regulisanju trgovinskih odnosa između SAD-a, Evropske unije i Japana. Progovori u okviru ove runde su trajali od 1963. do 1967. godine. Rezultat pregovora je bilo značajno smanjenje carinske osnovice, ali nije postignut sporazum o smanjenju carina u poljoprivrednom, tekstilnom i sektoru usluga. Takodje, nedostatak je predstvljalo i neregulisanje necarinskih barijera.

2.2.2. Tokijska runda pregovora

Tokijska runda počela je 1973. godine i zbog velikih teškoća usaglašavanja trajala je sve do 1979. godine. I u okviru ove runde postignuto je sniženje carina, ali i niz drugih sporazuma o ukidanju ili bar ublažavanju necarinskih barijera u međunarodnoj razmeni. Problemi koji pogađaju trgovinu poljoprivrednih proizvoda i dalje nisu bili rešeni, što je navelo ugovornice GATT-a da pokušaju da ojačaju i prošire multilateralni sistem, Rezultat tih napora predstavlja Urugvajska runda pregovora.

2.2.3. Urugvajska runda pergovora

Ideja o Urugvajskoj rundi pergovora je prvi put izneta 1982. godine na ministarskom sastanku ugovornica GATT-a u Ženevi. Međutim ovaj sastanak je propao zbog pitanja poljoprivrede. Trebalo je četiri godine istraživanja i razjašnjavanja problema pre nego što su se ministri sastali 1986. godine u Puenta del Este (Urugvaj) da bi lansirali Urugvajsku rundu. Potreba održavanja ove runde pregovora proistekla je iz činjenice da se sve manje poštuju pravila GATT-a. Urugvajskom rundom je regulisana trgovina u sektoru

4 Prekajac Z. , “Globalizacija, svetska trgovinska organizacija i nove oblasti”, Subotica 1997



tekstila i poljoprivrednih proizvoda, prihvaćeni su dogovori o trgovini uslugama, investicijama i zaštita prava na osnovu trgovine intelektualne svojine.

U pregovorima je učestvovalo 125 zemalja5. Pregovori su posebno bili teški u sektoru poljoprivrede i usluga, jer su SAD i Evropska unija nastojali da zaštite sopstvene interese. Do 15. decembra 1993. godine sva pitanja su bila konačno raspravljanjana. U Makarešu, Maroko, ministri 125 zemalja su potpisali Finalni akt kojim je završena Urugvajska runda 15. aprila 1994. godine.6

Tokom ove runde jasno je izražena potreba za formiranjem jedne institucije koja bi obezbedila globalni pristup regulisanja tokova međunarodne trgovine.

Na predlog Kanade i zemalja Evropske unije, osnovana je Svetska trgovinska organizacija.

3.FUNKCIONISANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Sporazum o osnivanju STO stupio je na snagu 1. januara 1995.godine, što je čini najmlađom međunardnom univerzalnom organizacijom iz oblasti trgovine, privrede i carina. U pitanju je zaštita trgovine kroz carine i druge mere zaštite odnosno liberalizacija carinske i necarinske zaštite. Na ovaj način STO uz Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku predstavlja jedinstveno, institucionalno rešenje za tokove novca, investicija i tokove roba. Sedište organizacije nalazi se u Ženevi (Švajcarska).

Ciljevi osnivanja STO su mnogobrojni i mogu se svesti na sledeće: povećanje ekonomskog blagostanja stnovništva i to povećanjem dohotka, veće zaposlenosti, povećanjem proizvodnje i trgovine, obezbeđenjem optimalnog korištenja proizvodnih resursa. Posebna pažnja se poklanja ideji o održivom razvoju, koji se zasniva na optimalnom korištenju svetskih resursa i zaštiti okoline.

Za Svetsku trgovinsku oraganizaciju se ne može reći da je prosto proširenje GATT-a, već oragnizacija koja u potpunosti zamenjuje GATT i ima različit karakter7. Neke od razlika GATT-a i STO su:

- GATT je predstavljao niz pravila, multilateralni sporazum bez institucionalne osnove sa malim pridruženim sekreterijatom, a STO je organizacija sa svojim sekreterijatom.

- GATT se primenjivao na privremenoj osnovi (iako više od četrdeset godina), a obaveze STO su stalne i potpune.

- Pravila GATT-a su se primenjivale samo na trgovinu robom, a STO i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine.

5 Vukmirica, V. Svetska trgovinska politika i tržista, Beograd, 2000. 6 Za vreme pregovora Urugvajske runde, veliki broj zemalja, uključujući i glavne nosioce trgovinske razmene, ratifikovao je Sporazum iz Marakeša i sporazum je 1. januara 1995.g. stupio na snagu. STO trenutno čine 149 zemlje članice (prema podacima iz decembra 2005.g.), dok je 30 zemalja je u proceduri pristupanja najvećoj

trgovinskoj organizaciji na svetu. Bjelić P. „Svetska trgovinska organizacija“, Beograd, 20027 Popović T. , Zubić S. , Todorović B. , „ WTO – svetska trgovinska organizacija- pravila za budućnost“, Beograd 1996



- Dok je GATT bio multilateralni instrument, od 1980-ih godina dodati su mnogi sporazumi plulateralnog karaktera, a sporazumi koji čine STO su skoro svi multilateralnog karaktera i stoga predstavljaju obaveze za sve članice.

- Sistem rešavanja sporova u okviru STO je mnogo brži i manje podoban za blokiranje od starog sistema GATT-a.

3.1. Osnovne funkcije

Osnovne funkcije STO su8:1. nadzor i sprovođenje multilateralnih trgovinskih sporazuma koji zajedno

perdstavljaju STO,2. forum za multilateralne pregovore3. rešavanja trgovinskih sporova4. nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama i5. saradnja sa ostalim međunarodnim institucijamaVeoma važan aspekt mandata STO je saradnja sa Međunarodnim monetarnim

fondom, Svetskom bankom i ostalim institucijama u cilju postizanja veće koherentnosti u globalnom kreiranju ekonomskih politika.

Nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama predstavlja veoma značajnu aktivnost STO, pa je u tom smislu formiran mehanizam ispitivanja trgovinskih politika.

3.2. Principi

Osnovni principi Svetske trgovinske oraganizacije, od kojih su neki postavljeni ranije GATT-om su9:

1. opšti tretman najpovlašćenije nacije (Most-Favored-Nation / MFN) - Princip najpovlašćenije nacije kaže da zemlja ne sme ni jednu drugu zemlju diskriminirati ili je tretirati nepovoljnije od neke druge u svim pitanjima vezanim za spoljnu trgovinu. Ako zemlja da određenu povlasticu drugoj zemlji tada je, po ovom principu, mora dati i svima drugima.

2. princip nediskriminacije odnosno nacionalni tretman (National Treatment / NT)10 - Princip nediskriminacije kaže da se uvozni proizvodi koji su prošli granicu ne smeju tretirati nepovoljnije od istog takvog domaćeg proizvoda. Ovo se načelo primenjuje u mnogim područjima, od poljoprivrede i tekstilne industrije do intelektualne svojine.

8 Bjelić P. „Svetska trgovinska organizacija“, Beograd, 2002 9 Prekajac Z. ,”Svetska trgovinska organizacija I kulturne (ne)jednakosti, Subotica 2004 10 Trgovina bez diskriminacije, garantuje se primenom različitih odredaba iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i drugih multilateralnih sporazuma o trgovini robama, Opšteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS) i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs), Pušara K. “Medjunarodne finansije”, Beograd 2003



3. sloboda tranzita – Ovaj princip podrazumeva pravo tranzita preko teritorije drugih članica, bez diskriminacije.

4. princip univerzalnosti – Prncip najšireg obuhvata svih članica međunarodne zajednice, koji još nije postignut, s obzirom da se više od 40 država članica UN nalazi izvan članstva STO.

5. princip transparentnosti – Princip koji podrazumeva javno publikovanje svih mera organizacije.

3.3. Organizaciona struktura

Glavni organ STO je Ministarska konferencija (Ministerial Conference) , koju čine predstavnici svih članica STO. Konferencija se sastaje najmanje jednom u dve godine i donosi odluke po svim pitanjima iz multilatelarnih trgovinskih sporazuma. Sastavljena je od visokih predstavnika država članica, ministara, carinskih unija i nezavisnih carinskih teritorija. Odluke se ne donose glasanjem, već putem konsenzusa. Ovakva procedura omogućuje članicama obezbeđenje svojih interesa, a po potrebi mogu se odlučiti da pristupe u opštem cilju multilateralnog trgovinskog sistema. Kada nije moguće postići konsenzus, Sporazum o osnivanju STO predviđa glasanje i tada se odluke donose većinom glasova, po principu “jedna zemlja jedan glas”11.

Od 1996. do 2005. godine održano je šest Ministarskih konferncija sledećim redosledom:

I Ministarska konferencija u Singapuru 1996. godine. Konferencija potvrđuje opredeljenje članica za daljom liberalizacijom trgovine uslugama, s posebnim naglaskom na potrebe okončanja pregovora o trgovini telekomunikacijskim, finansijskim i uslugama u pomorskom transportu.

II Ministarska konferencija u Ženevi 1998. godine. Ministarska konferencija u Ženevi obeležila je 50-godišnjicu postojanja multilateralnog trgovinskog sistema. U tadašnjim uslovima svetske ekonomske recesije, Ministarska konferencija revidira doprinos STO svetskoj ekonomskoj stabilnosti, rastu i zapošljavanju, pokreće posebnim Planom aktivnosti za nerazvijene i male zemlje njihovo snažnije uključivanje u jedinstveni multilateralni trgovinski sistem i usvaja Deklaraciju o globalnoj elektronskoj trgovini (e-commerce).

III Ministarska konferencija u Sijetlu 1999. godine. Ministarska konferencija u Sijetlu trebala je pokrenuti novu rundu multilateralnih trgovinskih pregovora, ali je doživela neuspeh, iz razloga što u pripremnim i pregovorima na samoj Konferenciji nije postignuta saglasnost članica o agendi, odnosno područjima nove runde pregovora. Konferenciju je propratila atmosfera demonstracija raznih interesnih skupina, što je rezultiralo stvaranjem antiglobalizacijskog pokreta, ili anti-STO pokreta na svetskom novou. Izostala je očekivana odluka o pokretanju nove runde pregovora i po prvi put nakon konferencija u Singapuru i Ženevi nije donesena ministarska deklaracija.

11 Razvijene zemlje nisu zadovoljne ovim principom glasanja, jer ne uvažava ekonomsku snagu zemalja članica i daje mogućnost preglasavanja pri donošenju odluka. Ne treba zanemariti činjenicu da razvijene zemlje mogu, na određen način, prisiliti manje razvijene zemlje, ili zavisne zemlje, da glasaju saglasno potrebama razvijenih.



IV Ministarska konferencija u Dohi 2001. godine. Ministarska konferencija u Dohi usvojila je nekoliko značajnih odluka. Pokrenuta je nova runda multilateralnih trgovinskih pregovora, u članstvo su primljene Kina i nezavisna carinska teritorija Tajvan, a područja nove runde pregovora proširena su na područja odnosa trgovine i investicija, konkurencije i zaštite okoline.

V Ministarska konferencija, Kankun, 2003. godine. Glavna zadatak konferencije bila je procena stanja, odnosno napretka u pregovorima nove runde multilateralnih pregovora i radu koji se odvija u okviru Razvojnog programa iz Dohe, te određivanje smernica za dalje pregovore.

VI Ministarska konferencija održana je u Hong Kongu 2005. godine.Pored Ministarske konferencije, svakodnevni rad STO se odvija u brojnim telima.

Osnovno je Generalni savet ( General Council) koji čine sve članice STO i koji izveštava Ministarsku konferenciju12. Zaseda u obliku Tela za rešavanje sporova i Tela za pregled trgovinskih politika. Generalni savet rukovodi radom Saveta za trgovinu (Goods Council), Saveta za trgovinu uslugama (Services Council) i Saveta za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine (TRIPS Council). Savet za trgovinu robom prati primenu i funkcionisanje svih sporazuma koji obuhvataju trgovinu robom. Druga dva navedena Saveta su odgovorna za odgovarajuće sporazume i mogu po potrebi osnivati pomoćna tela.

Ministarska konferencija je osnovala još tri tela koja odgovaraju Generalnom savetu, a to su: Komitet za trgovinu i razvoj (nadležan za zemlje u razvoju i najmanje razvijene zemlje), Komitet za platno-bilansna ograničenja (nadležan za konsultacije između članica STO, kako bi prevazišli platno-bilansne probleme) i Komitet za budžet, finansije i administraciju.

Ministarska konferencija bira Generalnog direktora koji imenuje članove Sekreterijata. Generalni direktor ima isključivo odgovornost međunarodnog karaktera i ne sme imati instrukcije od bilo koje vlade ili vlasti izvan domena STO. Generalni direktor ove organizacije od 2005. godine je Pascal Lamy.

Sekretarijat STO u Ženevi ima oko 500 zaposlenih i obavlja administrativne funkcije. Sekretarijat ne može da donosi odluke. Njegov osnovni zadatak je da raznim komitetima i savetima pruža tehničku pomoć, zatim da pruža pomoć zemljama u razvoju, vrši analizu kretanja međunarodne trgovine i ostvaruje kontakte sa medijima.

Većina zemalja ima diplomatske misije u Ženevi, na čijem se čelu najčešće nalazi ambasador akreditovan pri STO. Predstavnici misija učestvuju u radu administartivnih i pregovaračkih tela STO, a ponekad Vlade šalju eksperte iz zemlje koji prenose stavove po pojedinim specifičnim pitanjima.

STO ima svojstvo pravnog lica i shodno tome uživa sve privilegije i imunitete, slične onima koje imaju specijalizovane agencije unutar UN.

12 Generalni savet takođe zaseda u svojstvu Organa za rešavanje sporova (DSB), kada preuzima nadležnosti DSB i obavlja funkcije za koje je inače, u skladu sa Dogovorom o rešavanju sporova, nadležno to telo. Generalni savet takođe može preuzeti nadležnosti Organa nadležnog za ispitivanje trgovinskih politika i u tom svojstvu ispitivati trgovinske mere i ponašanje članica, u skladu sa Mehanizmom ispitivanja trgovinskih politika.



3.4.Sticanje članstva u STO

Bilo koja država ili teritorija koja ima potpunu autonomiju u vođenju svoje trgovinske politike može pristupiti STO pod uslovima koji se dogovore sa članicama STO13. Međutim, postoje proceduralne i suštinske razlike u načinu pristupa u STO, zavisno od toga da li je reč o razvijenoj, zemlji u razvoju ili nerazvijenoj zemlji.

U prvoj fazi postupka pristupanja, vlada koja podnese zahtev za pristupanje, mora dostaviti STO memorandum koji obuhvata sve aspekte nacionalne trgovinske i ekonomske politike, a koja se odnosi na STO sporazum. Ovaj memorandum postaje baza za detaljno ispitivanje zahteva u okviru posebne radne grupe. Vlada podnosilac zahteva za pristupanje, ulazi u bilateralne pregovore sa zainteresovanim članicama u cilju davanja koncesija u oblasti robe i usluga. Kada se okonča ispitivanje trgovinskog režima i pregovori o pristupu tržištima, radna grupa utvrđuje osnovne uslove za pristupanje. Nakon toga, izveštaj radne grupe, nacrt protokola o pristupanju i dogovorene liste koncesije se prezentuju Generalnom savetu ili Ministarskoj konferenciji na usvajanje. Ako dvotrećinska većina članica glasa za prijem, podnosilac zahteva može potpisati protokol i pristupiti STO. Od izuzetne važnosti su i bilateralni pregovori sa najznačajnijim članicama STO kao što su SAD, EU i Japan, koje de facto mogu svojim vetom sprečiti ili usporiti prijem određene pristupnice u STO.14

Članice STO su države ili carinske teritorije (Tajvan) i prema podacima, do jula 2007. godine ona je obuhvatala 151 članicu, a 31 država i 7 međunorodnih organizacija imaju status posmatrača. Međunarodne organizacije i institucije posmatrači su: UN – međunarodna organizacija za održavanje mira i sigurnosti u svetu, razvijanje dobrosusedskih odnosa, ekonomsku saradnju, širenje tolerancije i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda čoveka; UNCTAD- kao pomoćno telo Generalne skupštine UN koje nastoji usmeriti međunarodnu pažnju na ubrzani razvoj Trećeg sveta; WB – Svjetka banka; IMF – Međunarodni monetarni fond; FAO - Organizacija za hranu i poljoprivredu; WIPO – Svetska organizacija za intelektualno vlasništvo i OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.

Razvijene zemlje, Kina i Rusija i oko 40 država članica UN nisu još primljene u ovu organizaciju, iako je većina podnela zahteve u tom smislu.

13S obzirom da se članstvo pregovara po uslovima koji su definisani okvirom prava i obaveza Sporazuma o STO i sporazuma u okviru STO, članstvo u STO znači delovanje i ponašanje u međunarodnim trgovinskim odnosima u skladu sa obavezujućim pravima i obavezama. Članice STO uživaju stoga sva prava i privilegije koje su im odobrile ostale članice ove organizacije kao i korist sigurnosti i predvidljivosti u međunarodnim trgovinskim odnosima što je jedan od primarnih stubova STO. Takođe, obaveza svake članice je da otvore svoje tržište za druge članice ove organizacije i da u nacionalno zakonodavstvo ugrade pravila ove organizacije – ceo

ovaj korpus je integralni deo sporazuma o pregovaranju za članstvo u STO. Pušara K. “Medjunarodne finansije”, Beograd 200314 Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od brzine sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U načelu, proces pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj proces je trajao više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija, Moldavija,

Makedonija), ali su efektivni pregovori mnogo kraći i traju oko tri godine. Prekajac Z. , “Globalizacija, svetska trgovinska organizacija i nove oblasti”, Subotica 1997


http://hr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacija

http://hr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacija


3.5.Sporazumi u okviru STO

Srce sistema STO čine njeni sporazumi koji regulišu pojedine oblasti međunarodne trgovine.15 Mogu se podeliti u tri grupe (sporazumi koji regulišu međunarodnu trgovinu):

Prva grupa sporazuma se odnosi na snižavanje carinskih i necarinskih barijera u međunarodnoj trgovini određenih roba. Tu spadaju: GATT iz 1994. godine16, Sporazum o poljoprivrednim proizvodima i sporazum o tekstilnim proizvodima.

GATT iz 1994. godine daje liste proizvoda kod kojih je izvršeno sniženje carina pri uvozu u zemlje članice. Zahvaljujući ovako sniženim carinama obezbeđen je lakši pristup inostranim tržištima. Osnovni instrument politike poljoprivrednih proizvoda postale su carine, dok su subvencije, koje su obično bile korišćene zabranjene. Kad je reč o tekstilnim proizvodima, visokorazvijene zemlje diktirale su uslove trgovine tekstilnim proizvodima, da bi STO, postepeno, do 2005. godine u potpunosti preuzela nadležnost nad ovim sektorom.

Drugu grupu sporazuma sačinjavaju sporazumi koji utiču na unifikaciju pravnih normi u zemljama članicama. U ovu grupu spadaju: Sporazum o investicionim merama koje utiču na trgovinu, Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektualnom svojinom.

U treću grupu sporazuma spadaju sledeći sporazumi: Sporazum o antidampingu, Sporazum o tehničkim preprekama trgovini, Sporazum o carinskoj vrednosti, Sporazum o kontroli pre isporuke, Sporazum o pravilima o poreklu robe, Sporazum o zaštitnom sistemu, Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama i drugi.

Pored ovih sporazuma postoje i Sporazum o proceduri i pravilima koja rukovode rešavanjem sporova i Sporazum o saradnji, zaključen između Svetske trgovinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, radi međusobne saradnje i usklađivanja aktivnosti. Ovaj sporazum predviđa podnošenje zajedničkog izveštaja direktora tri međunarodne oranizacije Generanom savetu STO.

3.6.Rešavanje sporova u okviru STO

Kroz sistem rešavanje sporova, osniva se poseban Odbor za rešavanje sporova. Zemlja koja trpi štetu obraća se ovom Odboru koji, u prvoj fazi, upućuje tužioca i tuženu stranu na 15 Integralni deo sporazuma STO čini Opšti sporazum o carinama i trgovini na način kako je originalni tekst ovog Sporazuma iz 1947. godine izmenjen i dopunjen nakon Urugvasjke runde – tzv. Opšti sporazum o carinama i trgovini iz 1994 – GATT 1994 zajedno sa svim dogovorima i sporazumima kojima se bliže i detaljnije definišu odredbe GATT-a 1994 kao i liste obaveza u vezi sa konsolidacijom svojih carina i u vezi sa uklanjanjem necarinskih prepreka koje su članice prihvatile u ovim pregovorima. Ovakav pregled je jedan od najznačajinijih elemenata uvida u uslove pod kojima se može realizovati izvoz na dato tržište date zemlje

članice. Popović T. , Zubić S. , Todorović B. , „ WTO – svetska trgovinska organizacija- pravila za budućnost“, Beograd 1996 16 GATT je osnovan 1948, kada su 23 zemlje potpisale sporazum o smanjivanju carina. Pušara K. “Medjunarodne finansije”, Beograd 2003.



bileteralne konsultacije radi mirnog rešavnja spora. Ukoliko konsultacije ne uspeju, a obe strane se usaglase, slučaj se može izneti pred Generalnog direktora STO, koji će delujući po službenoj dužnosti ponuditi svoje dobre usluge, izmirenje ili posredovanje kako bi se spor rešio.

Ukoliko se putem konsultacija ne nađe rešenje u roku od 60 dana, žalilac može da zahteva od Nadležnog organa za rešavanje sporova da se formira panel koji će ispitati slučaj. Formiranje panela je gotovo automatsko. On se mora formirati u roku od 30 dana od odluke o njegovom formiranju. Sekretarijat STO će stranama u sporu predložiti imena tri potencijalna panelista. Ako se pojavi teškoća prilikom izbora, Generalni direktor može da imenuje paneliste. Panelisti rade u ličnom svojstvu i ne primaju instrukcije vlade.

4.STO I ZAŠTITA OKOLINE

Pitanje zaštite okoline je jedno od najspornijih i najtežih u okviru pregovora koji su vođeni, jer se radi o izuzetno složenoj problematici. Za razliku od razvijenih zemalja, zemlje u razvoju ne samo što ne mogu preventivno delovati na zaštitu okoline, nego ne mogu čak ni sanirati postojeće probleme. Za to im je potrebna značajna međunarodna pomoć i globalni dogovor.

U preambuli Sporazuma o osnivanju STO, ističe se potreba za zaštitom okoline i promovisanjem principa održivog razvoja. Aspekti zaštite okoline prisutni su u još nekoliko sporazuma pod okriljem STO, uključujući Sporazum o tehničkim preprekama trgovini, o poljoprivredi, subvencijama, pravu intelektualne svojine i uslugama.

Shvatanje važnosti odnosa između funkcionisanja multilateralnog trgovinskog sistema i bolje zaštite okoline među vladama je brzo napredovalo. Od kraja 1991. godine GATT-ova grupa za mere i zaštitu okoline i međunarodne trgovine, učinila je značajan napredak u ispitivanju odnosa trgovina – okolina u kontekstu GATT-a.

Ministarska odluka iz Urugvajske runde o trgovini i okolini obezbeđuje da se povezivanje trgovinskih politika, politika zaštite okoline i održivog razvoja shvati kao prioritet u STO. Generalni savet STO je formalno osnovao, početkom 1995. godine Komitet za trgovinu i okolinu.



5.ZAKLJUČAK

Klasična ekonomska teorija tvrdi da je međundarodna trgovina korisna za sve zemlje i njihove građane. Takvo uverenje se zasniva na ideji “komparativnih prednosti” – svaka zemlja treba da se opredeli za proizvodnju onoga što joj najbolje uspeva, i razmenjuje te proizvode za druge, kako bi se u globalnoj ekonomiji postigla najefikasnija raspodela resursa i najviši nivo proizvodnje i rasta u svim zemljama. Polazi se od pretpostavke da trgovina vodi ka rastu, čime se, opet, unapređuje razvoj na nacionalnom nivou i smanjuje siromaštvo. Iako se priznaje da trgovina u svakoj ekonomiji proizvodi i “dobitnike” i “gubitnike, teorija glasi da “gubitnici” mogu da nadoknade gubitak iz neto dobiti. Međutim, ti argumenti ne podupiru takve pojednostavljene postavke. Osim toga, “komparativne prednosti” nekih zemalja su niske nadnice, manjkava zakonska regulativa u oblasti zaštite životne sredine i labavi standardi u oblasti rada i radne snage. Komparativne prednosti zasnovane na eksploataciji žena i životne sredine nespojivi su sa pristupom sa stanovišta ljudskih prava i ljudskog razvoja, bez obzira što dotična zemlja od toga naizgled ima ekonomske koristi ili porast efikasnosti.

Deklarativni cilj STO je “da potpomogne da se trgovina odvija neometano, slobodno, pravično i predvidivo.” Prvobitni GATT je bio ograničen na olakšavanje prometa robom eliminisanjem tzv. “trgovniskih barijera” (npr. kvote i carine) i artikulaciju osnovnih načela slobodne trgovine (t.j. nedisckriminacija, fiskalna i regulativna nezavisnost država)”. Međutim, obim i moć te organizacije se umnogome uvećala. Danas, domen STO obuhvata pitanja u vezi sa uslužnim delatnostima, intelektualnom svojinom, zdravstvenim i bezbednosnim standardima, i ogromnim asortimanom proizvoda. Ona je danas primarni akter u međunarodnoj trgovini, upravlja međunarodnim sporazumima, organizuje pregovore, učestvuje u rešavanju sporova, nadzire nacionalne trgovinske politike, i pruža tehničku pomoć i obuku kadrova u zemljama u razvoju.

Iz mnogo razloga se STO opisuje kao “institucionalno lice globalizacije”, i poslednjih nekoliko godina predstavlja metu mnogih tzv “anti-globalizacijskih” protesta. Struktura organizacije je netransparentna, van kontrole, neparticipativna, nedemokratska i imperijalistička, a liberalizacija trgovine je postala sama sebi cilj koji se neprestano uvećava. Osim toga, sporan je doprinos STO zaštiti ljudskih prava i održivom razvoju.

Stvaranjem Svetske trgovinske organizacije završen je proces institucionalizacije, čime je rešen problem međunarodne ekonomske saradnje između zemalja. Sa potpuno novim karakterom u odnosu na GATT, STO se pored regulisanja međunarodne trgovine roba, posvetio i regulisanju trgovine uslugama kao i inelektualne svojine, što je bilo neophodno budući da one sve više uzimaju učešće u međunarodnoj razmeni.

Svetska trgovinska organizacija ja veoma značajna kao subjekt međunarodnih odnosa. Ona pruža mogućnost zemljama da nesmetano trguju jedna sa drugom, pružajući im mnoge olakšice i povlastice u odnosu na treće zemlje, koje nisu članice ove organizacije. Opstanak i razvoj jedne male nerazvijene zemlje zavisi od njene povezanosti sa svetskim tržištem, pa je članstvo u STO postao prioritet mnogih država.



6.L I T E R A T U R A

DIPLOMATIJA: DELATNOST, ORGANIZACIJA, VEŠTINA, PROFESIJA Mitić, Miodrag, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1999.

SVETSKA TRGOVINSKA POLITIKA I TRŽIŠTA Vukmirica, Vujo., Beograd, 2000.

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE Kozomara, Jelena., Beograd, 2001.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA Bjelić P., Beograd, 2002

WTO – SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA- PRAVILA ZA BUDUĆNOST Popović T. , Zubić S. , Todorović B. , Beograd 1996

GLOBALIZACIJA, SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA I NOVE OBLASTI Prekajac Z. ,Subotica 1997

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA I KULTURNE (NE)JEDNAKOSTI Prekajac Z. ,Subotica 2004

MEDJUNARODNE FINANSIJE Pušara K., Beograd 2003.

Jedan od njih je što je GATT bio samo sporazum, a ne i institucija.2 Čenić Jotanović G. Međunarodni ekonomski odnosi, Banja Luka, 2006.3 Subvencije su prihvatljive samo ako se odobravaju kod zaštite poljoprivrednih proizvoda, a državna trgovina ukoliko nije bazirana na diskriminaciji i ako poštuje princip slobodne trgovine.4 Prekajac Z. , “Globalizacija, svetska trgovinska organizacija i nove oblasti”, Subotica 1997 5 Vukmirica, V. Svetska trgovinska politika i tržista, Beograd, 2000. 6 Za vreme pregovora Urugvajske runde, veliki broj zemalja, uključujući i glavne nosioce trgovinske razmene, ratifikovao je Sporazum iz Marakeša i sporazum je 1. januara 1995.g. stupio na snagu. STO trenutno čine 149 zemlje članice (prema podacima iz decembra 2005.g.), dok je 30 zemalja je u proceduri pristupanja najvećoj trgovinskoj organizaciji na svetu. Bjelić P. „Svetska trgovinska organizacija“, Beograd, 2002



7 Popović T. , Zubić S. , Todorović B. , „ WTO – svetska trgovinska organizacija- pravila za budućnost“, Beograd 1996 8 Bjelić P. „Svetska trgovinska organizacija“, Beograd, 2002 9 Prekajac Z. ,”Svetska trgovinska organizacija I kulturne (ne)jednakosti, Subotica 2004 10 Trgovina bez diskriminacije, garantuje se primenom različitih odredaba iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i drugih multilateralnih sporazuma o trgovini robama, Opšteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS) i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs), Pušara K. “Medjunarodne finansije”, Beograd 200311Razvijene zemlje nisu zadovoljne ovim principom glasanja, jer ne uvažava ekonomsku snagu zemalja članica i daje mogućnost preglasavanja pri donošenju odluka. Ne treba zanemariti činjenicu da razvijene zemlje mogu, na određen način, prisiliti manje razvijene zemlje, ili zavisne zemlje, da glasaju saglasno potrebama razvijenih.12Generalni savet takođe zaseda u svojstvu Organa za rešavanje sporova (DSB), kada preuzima nadležnosti DSB i obavlja funkcije za koje je inače, u skladu sa Dogovorom o rešavanju sporova, nadležno to telo. Generalni savet takođe može preuzeti nadležnosti Organa nadležnog za ispitivanje trgovinskih politika i u tom svojstvu ispitivati trgovinske mere i ponašanje članica, u skladu sa Mehanizmom ispitivanja trgovinskih politika.

13S obzirom da se članstvo pregovara po uslovima koji su definisani okvirom prava i obaveza Sporazuma o STO i sporazuma u okviru STO, članstvo u STO znači delovanje i ponašanje u međunarodnim trgovinskim odnosima u skladu sa obavezujućim pravima i obavezama. Članice STO uživaju stoga sva prava i privilegije koje su im odobrile ostale članice ove organizacije kao i korist sigurnosti i predvidljivosti u međunarodnim trgovinskim odnosima što je jedan od primarnih stubova STO. Takođe, obaveza svake članice je da otvore svoje tržište za druge članice ove organizacije i da u nacionalno zakonodavstvo ugrade pravila ove organizacije – ceo ovaj korpus je integralni deo sporazuma o pregovaranju za članstvo u STO. Pušara K. “Medjunarodne finansije”, Beograd 200314 Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od brzine sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U načelu, proces pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj proces je trajao više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija), ali su efektivni pregovori mnogo kraći i traju oko tri godine. Prekajac Z. , “Globalizacija, svetska trgovinska organizacija i nove oblasti”, Subotica 1997 15 Integralni deo sporazuma STO čini Opšti sporazum o carinama i trgovini na način kako je originalni tekst ovog Sporazuma iz 1947. godine izmenjen i dopunjen nakon Urugvasjke runde – tzv. Opšti sporazum o carinama i trgovini iz 1994 – GATT 1994 zajedno sa svim dogovorima i sporazumima kojima se bliže i detaljnije definišu odredbe GATT-a 1994 kao i liste obaveza u vezi sa konsolidacijom svojih carina i u vezi sa uklanjanjem necarinskih prepreka koje su članice prihvatile u ovim pregovorima. Ovakav pregled je jedan od najznačajinijih elemenata uvida u uslove pod kojima se može realizovati izvoz na dato tržište date zemlje članice. Popović T. , Zubić S. , Todorović B. , „ WTO – svetska trgovinska organizacija- pravila za budućnost“, Beograd 1996 16GATT je osnovan 1948, kada su 23 zemlje potpisale sporazum o smanjivanju carina. Pušara K. “Medjunarodne finansije”, Beograd 2003.


svetska trgovinska organizacija

Documents