Srednjoroĉni Okvir Rashoda

2016-2018

April, 2015

Republika e Kosovës

Republika Kosova- Republic of Kosovo

Qeveria- Vlada- Government

Ministria e Financave

Ministarstvo za Finansije

Ministry of Finance

Spisak skraćenica

KAP

KAS

PAK

BRNP

MBOR

BI

DBP

CBK

OIE

DEJP

EU

EULEX

OSK

FIFA

MMF

SSK

ICP

MFI

DSU

IPA

IT

SOR

KEK

OKD

ZFLS

ZUJFO

MONT

MF

MPMS

SSP

MSP

OUN

RTK

SDR

SAD

BKSUK

PDV

UEFA

USAID

WEO

Kosovska Agencija za Privatizaciju

Kosovska Agencija za Statistiku

Poreska Administracija Kosova

Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi

MeĊunarodna Banka za Obnovu i Razvoj

Bilans isplata

Domaći Bruto Proizvod

Centralna Banka Kosova

Obnovljivi Izvori Energije

Departman Ekonomskih i Javnih Politika

Evropska Unija

Misija Evropske Unije za Vladavinu Zakona

Oružane Snage Kosova

MeĊunarodna Federacija Fudbalske Asocijacije

MeĊunarodni Monetarni Fond

Snage Sigurnosti Kosova

Indeks Cena Potrošnje

MeĊunarodne Finansijske Institucije

Direktna Strana Ulaganja

Koordinacija Programa Pomoći

Informativna Tehnologija

Srednjoroĉni Okvir Rashoda

Energetska Korporacija Kosova

Ostale Korporacije Deponiranja

Zakon o Finansijama Lokalne Samouprave

Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti

Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije

Ministarstvo Finansija

Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite

Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju

Mala i Srednja Preduzeća

Organizacija Ujedinjenih Nacija

Radio Televizija Kosova

Special Drawing Rights

Sjedinjene Ameriĉke Države

Bolniĉka i Kliniĉka Služba Univerziteta Kosova

Porez na Dodatu Vrednost

Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija

United States Agency for International Development

World Economic Outlook

2

Sadržaj

PRVI DEO ...................................................................................................................................... 2

1. IZJAVA SREDNJOROĈNIH PRIORITETA VLADE 2016 – 2018 ...................................... 2 DRUGI DEO ................................................................................................................................. 10 2. MAKRO-FISKALNI OKVIR 2016-2018 ............................................................................. 10 2.1. Spoljno ekonomiko okruženje ........................................................................................... 10 2.2. Zadnji razvoji i srednjoroĉni makro-ekonomski scenario ................................................ 12

2.2.1. Realni sektor ................................................................................................................... 12 2.2.1.1. Kretanje cena i predviĊanja za period 2016-2018 ...................................................... 14

2.2.2. Razvoji i predviĊanja u spoljnom sektoru ...................................................................... 15 2.2.3. Finansijski sektor............................................................................................................ 16 2.2.4. Fiskalni sektor ................................................................................................................ 18 2.2.4.1. PredviĊanje budžetskih prihoda 2016-2018 ............................................................... 21

2.2.4.1.1. Prihodi prema izvoru inkasiranja ............................................................................ 22 2.2.4.2. Okvir i struktura budžetskih troškova 2016-2018 ...................................................... 23 2.2.4.3. Budžetski deficit i njegovo finansiranje ..................................................................... 26

2.2.4.3.1. Zajmovi tokom perioda 2016-2018 ........................................................................ 26 2.3. Razvojni potencijali i fiskalni Rizici za period 2016-2018 ............................................... 28

2.3.1. Razvojni potencijali........................................................................................................ 28 2.3.2. Fiskalni rizici .................................................................................................................. 29

TREĆI DEO .................................................................................................................................. 31 3. OKVIR BUDZETSKIH TROSKOVA 2016-2018 ............................................................... 31

3.1. Okvir i struktura budzetskih troskova 2016-2018 – Centralna Vlada ............................... 31 3.1.1. Budžetski troškovi za godine 2016-2018 za Centralni nivo .......................................... 32 3.2 SREDNJOROĈNI OKVIR OPŠTINSKIH TROŠKOVA 2016-2018 .............................. 37

3.2.1 Predlog opštinskog budžeta za godine 2016-2018 ......................................................... 38 3.2.1.1 Opšti Grant za 2016 godinu ........................................................................................ 39

3.2.1.2 Specifiĉni grant za pred-univerzitetsko obrazovanje za 2016 godinu ........................ 42 3.2.1.3 Specifiĉni grant za primarno zdravstvo za 2016 godinu ............................................ 45 3.2.1.4 Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2016 godinu .............................................. 47 3.2.1.5 Finansiranje za rezidentne usluge ............................................................................... 47

3.2.1.6 Sopstveni prihodi opština za 2016 godinu i predviĊanja 2017-2018 ......................... 47 Aneks ............................................................................................................................................ 49

1

Unos

Srednjoroćni Okvir Rashoda 2016-2018 godine (SOR - KASH 2016-2018) predstavlja glavni

dokument na osnovu kojeg se osnuje nacrt godišnjeg budžeta. Osnovna svrha SORa je da pruži

analizu na osnovu makroekonomskog okrzženja u zemlji, da uspostavi osnove za planiranje budžeta

za naredne godine u saglasnosti sa strateškim prioritetima Vlade.

Primarni cilj Vlade Kosova je održiv ekonomski razvoj, koja će omoguĉiti stvaranje novih radnih

mesta i da ĉe poveĉati blagostanje stanovništva. Uprkos prednosti koje Kosovo ima, u pogledu

mladog stanovništva i ogromnim prirodnim resursima, ekonomski razvoj i smanjenje stope

nezaposlenosti i dalje predstavlja izazov kojom ĉe se suoĉavati Vlada Kosova.

Poĉetkom 2015 godine, Vlada Republike Kosova je odobrila Program Vlade 2016-2018 gde sz

predstavljeni prioriteti politike za rednjoroĉni period. Glavni stub programa Vlade je ekonomski

razvoj, zapošljavanje i poveĉanje blagostanja stanovništva, prosleĊeno sa ostalim proritetima koje

nisu od ništa manje važnosti, kao što su vladavina prava, obrazovanje i zdravstvo, i evrposke

integracije. Na osnovu toga, SOR 2016-2018 predstavlja vazan alat za Vladu da postavi prve korake

ka ostvarivanju tih ciljeva.

SOR 2016-2018 je podeljen u tri glavna dela. Prvi deo pruža širok pogled prioriteta Vlade u skladu

sa vladajuĉim programom. Makro-fiskalne projekcije zasnovane na opštim parametrima ekonomskog

razvoja se razmatraju u drugom delu dokumenta. Fiskalne prognoze – projekcije postignute u ovom

delu definišu široke granice rashoda na osnovu kojih se kasnije priprema Centralni i Opšstinski

Budžet.

PRVI DEO

1. IZJAVA SREDNJOROĈNIH PRIORITETA VLADE 2016 – 2018

Opšti okvir Srednjoroĉni okvir rashoda (SOR) predstavlja prioritete Vlade sa jednim koherentnim pristupom,

koji je koordiniran i funkcionalno povezan sa strateškim i programskim dokumentima vlade. SOR

omogućuje budžetiranje ovih prioriteta za srednjoroĉni period.

Vlade Republike Kosovo je predvidela kao glavni cilj uspostavljanje efektivnog, kompetentnog i

odgovornog vladanja, održivim i sveobuhvatnim ekonomskim rastom i jaĉanjem socijalne zaštite.

Ovi srednjoroĉni prioriteti za period od 2016-2018. se zasnivaju na Program Vlade 2015-2018,

Nacionalni Program Reformi u Ekonomiji 2015, i na zahteve u okviru procesa Evropske integracije,

odnosno Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju. Deklaracija srednjoroĉnih prioriteta je usmerena

ka ekonomskom, socijalnom i institucionalnom razvoju zemlje.

Shodno tome, kroz ovu Deklaraciju, Vlada Kosova upravlja procesom budžetskog razvijanja za

period 2016-2018. U tom kontekstu, SOR je izraĊen u skladu sa vladinim obavezama u odnosu na

meĊunarodne institucije, unutar parametara koji su dozvoljeni Zakonom o upravljanju javnim

finansijama i odgovornostima (ZUJFO).

U okviru prioriteta Vlade za obezbeĊivanje ekonomskog rasta i stvaranja radnih mesta, u

srednjoroĉnom periodu 2016-2018, Vlada će nastaviti da sprovodi fiskalne reforme, borbu protiv

neformalne ekonomije stvaranjem povoljnog biznisnog ambijenta. Sa druge strane, Vlada namerava

da nastavi sa sprovoĊenjem kolektivnog ugovora – plaćanjem radnog iskustva za službenike koji

primaju plate iz budžeta Kosova, plaćanje zdravstvenog osiguranja, jaĉanje reda i bezbednosti,

podržavanje poljoprivrednog sektora, nastavak finansiranja socijalnih i penzijskih šema, ukljuĉujući

programe o bivšim progonjenim i politiĉkim zatvorenicima, ratne veterane.Vlada će nastaviti sa

ulaganjima u putnoj infrastrukturi, ukljuĉujući i izgradnju Puta 6 (put Priština- Elez Han). TakoĊe će

se produbljivati reforme u odreĊenim sektorima, kao što je strukturna reforma u obrazovanju, kao i

modernizacija i reformisanje javne uprave.

U tom kontekstu, na osnovu Programa Vlade, prioriteti Vlade za srednjoroĉni period su sažeti u

sledećih pet stubova:

Ekonomski razvoj, Zaposlenje i Socijalna zaštita

Vladavina prava i pravna država;

3

Obrazovanje, nauka, kultura i razvoj omladine;

Evropska agenda i spoljna politika;

Moderno zdravstvo.

Svi gore pomenuti prioriteti biće finansirani uz održavanje makro-fiskalne stabilnosti. Vlada će

nastaviti da razvija jednostavan poreski i moderni sistem sa fokusom u proširenju poreske osnovice.

U funkciji realizovanja ovog cilja, Vlada Kosova ostaje posvećena daljem unapreĊenju borbe protiv

neformalne ekonomije i pranja novca, kroz sprovoĊenje Akcionog Plana Strategije za spreĉavanje i

borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala

2014-2018. Spreĉavanje i uspešna borba protiv neformalne ekonomije istovremeno će obezbediti

saĉuvanje fiskalne ravnoteže izmeĊu potreba finansiranja javnog sektora i potrebe razvoja privatnog

sektora, stvaranjem jednakih uslova za razvoj privatnog sektora.

1.1. Ekonomski razvoj, zaposlenje i socijalna zaštita

Vlada Republike Kosovo tokom narednog srednjoroĉnog perioda će biti posebno fokusirana na

ekonomski razvoj, zaposlenje i socijalnu zaštitu. Realizacija ovih prioriteta će ĉiniti najveći deo

budžetskog okvira koji će vlada preduzeti u cilju obezbeĊivanja ekonomskog rasta i stvaranja novih

radnih mesta. Da bi se to postiglo, vlada će se usredsrediti na stvaranju što povoljnijeg fiskalnog

okruženja, poboljšanju trgovinskih politika i integracije u globalnu ekonomiju, ukljuĉujući

poboljšanje poslovnog okruženja, nastavak postojećih projekata za modernizaciju infrastrukture, kao

i vladine politike u sektoru energetike i neprekidnu podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Odgovarajući poreski sistem i povoljno poslovno okruženje su najvažniji stubovi za održivi razvoj

privatnog sektora u zemlji. Stoga, neprekidno poboljšanje poreskog sistema i poreske usklaĊenosti su

osnovni prioriteti Vlade Kosova. Kroz to Vlada namerava da ostvaruje proširenje osnove resursa za

finansiranje ekonomskog razvoja Kosova i agendu socijalne kohezije, kao i istovremeno održavanje

konkurentne prednosti poslovnog okruženja zemlje. U tom smislu, reforme fiskalnih politika

ukljuĉuju eskalaciju PDV-a, smanjenje praga PDV-a, oslobaĊanje od PDV-a proizvodnih linija i

mašinerije, oslobaĊanje od PDV-a i carinsko obavezivanje osnovnih inputa sektora sa konkurentnim

prednostima i funkcionalizacija industrijskih i tehnoloških parkova u ĉijem okviru se predviĊa

pružanje razliĉitih poreskih stimulansa.

Otvaranje tržišta i integracija u globalnom i regionalnom tržištu predstavlja drugi prioritet Vlade

Kosova da bi se rešavalo u toku ovog srednjoroĉnog perioda. Pored stalnog cilja za ĉlanstvo Kosova

u institucijama i u regionalnim i svetskim mehanizmima, Vlada će biti fokusirana na ostvarivanju

strateških sporazuma o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji sa zemljama regiona i šire. U tom

kontekstu neotuĊivi aspekt, koji se tiĉe trgovinskih politika Republike Kosovo, je sprovoĊenje

Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju, koji će imati uticaj na veliki deo vladinih politika. Shodno

tome, u okviru konkurentnih trgovinskih politika i poboljšanja poslovnog okruženja, Vlada će raditi

na postizanju sporazuma sa raznim zemljama za eliminaciju dvostrukog oporezivanja, na promociji

izvoza, modernizaciju carinskih službi, razvoju katastarskog sistema i daljem unapreĊenju sistema

javne nabavke.

4

U cilju podrške malih i srednjih preduzeća i privlaĉenje investicija Vlada će raditi na eliminaciji

pravnih barijera i smanjivanju birokratije, stimulisanju preduzeća koje imaju potencijal izvoza,

funkcionalizaciji zona slobodne trgovine, kao i borbe protiv neformalne ekonomije. Cilj je da se

razviju politike koje omogućavaju povećanje poslovnih investicija, posebno u proizvodnji i uslugama

koje imaju dodatnu vrednost. Sa ciljem jaĉanja malih i srednjih preduzeća, Vlada će pored aktuelnih

šema, kao što je program grantova i Voucher šema, uz podršku razvojnih partnera, postaviti

Mehanizam za garantovanje kredita. Stvaranje Fonda za zaposlenje i razvoj je prioritet Vlade

Kosova, koji kao i druge politike namerava da doprinosi ekonomskom rastu, stvaranju novih radnih

mesta,poboljšanju pristupa finansijama povoljnim uslovima za mlade preduzetnike i žene

preduzetnice, mala i srednja preduzeća, kao i korporacije.

Vlada će raditi na razvoju energetskog sektora i rudarstva, primenjujući meĊunarodne standarde za

zaštitu životnog okruženja, kao osnovu za održivi ekonomski razvoj zemlje i stranih investicija.

Kvalitetno snabdevanje elektriĉnom energijom, je jedan od prioriteta Vlade. Razvoj i eksploatacija

postojećih rudnika kao i otvaranje novih rudnika treba da bude u skladu sa razvojnim ciljevima

zemlje, gde tokom narednog srednjoroĉnog perioda, vlada će uspostaviti strateški pristup za

eksploataciju mineralnih sirovina Kosova,koja će odražavati ekonomske i državne interese Kosova,

ĉiji rezultat će biti povećanje investicija i stvaranje novih radnih mesta.

Razvoj energetske infrastrukture za osiguranje stabilnog snabdevanja elektriĉnom energijom biće

razmatrano visokim prioritetom u okviru Vladinih politika za ovaj sektor. U posebnosti vladine

politike će se usredsrediti na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju energije.TakoĊe, u okviru

ciljeva stvaranja funkcionalnog tržišta energije u Jugoistoĉnoj Evropi biće preduzete regulatorne i

administrativne mere, kao i da će se raditi na okonĉanju postojećih projekata za jaĉanje infrastrukture

mreže transmisije. Izgradnjom linije visoke povezanosti izmeĊu Kosova i Albanije može poĉeti

razvoj zajedniĉkog tržišta energije izmeĊu dve zemlje koje predstavljaju komplementarnost u smislu

energetskih resursa. Druga opcija za osiguranje dovoljnih kapaciteta generisanja elektriĉne energije

je povećanje korišćenja obnovljenih izvora energije, solarne energije, vetra, hidro i biomase. U tom

okviru pripremljen je pravni okvir u vezi sa ciljevima BRE-a do 2020. godine, koji su u skladu sa

zahtevima Energetske zajednice. SprovoĊenje mera i postizanje ciljeva za energetsku efikasnost

takoĊe predstavlja važnu politiku vlade, koja nastavlja da pridobije podršku razvojnih partnera.

U cilju nastavka reformi i podrške poljoprivrednog sektora, Vlada Kosova u saradnji sa razliĉitim

razvojnim partnerima biće u potpunosti posvećena promovisanju lanca proizvodnje, od primarne

poljoprivredne proizvodnje, prerade, skladištenja i plasmana poljoprivrednih proizvoda, kao i

podsticajnu kreditnih i subvencijskih mera i unapreĊenja javne infrastrukture. Vlada će nastaviti da

podržava poljoprivrednog sektora i stoĉarstva prioritetom u onim proizvodima sa konkurentnim

uporedivim prednostima. MeĊu ostale politike radiće se na implementaciji Plana za poljoprivredu i

ruralni razvoj 2014-20, gde se predviĊa postepeno povećanje u fond za subvencije i grantove;

saradnja sa razvojnim partnerima za razvoj poljoprivrednog sektora (profit kroz IPA II 2014-2- gde

se predviĊa 79.7 miliona/Evra finansijske pomoći za ovaj sektor; kao i sprovoĊenje AGRO – projekta

koji je finansiran od USAID 12 miliona/Dollara).

5

Vlada Kosova će nastaviti modernizaciju putne i železniĉke infrastrukture kako bi se olakšala

trgovina u regionu i privlaĉile strane direktne investicije. Posebno ćemo raditi na završetku autoputa

Priština – Elez Han (Put 6) i politikama za unapreĊenje železniĉke mreže Kosova. Pored toga, radiće

se na okonĉanju postojećih projekata modernizacije putnog prevoza ukljuĉujući: Proširenje puta M2

Priština – Mitrovica; proširenje puta M9 Priština – Peć, i drugih nacionalnih puteva.

Vlada će promovisati turizam kao sektor sa velikim potencijalom za razvoj. Razvoj turizma će imati

direktan uticaj na nekoliko oblasti kao: u proizvodnji, povećanju prihoda, razvoju ekonomskih

aktivnosti,hotelijerstva, transporta, trgovine, kulture institucije itd., u povećanju zaposlenosti,

podizanju nivoa životnog standarda, povećanju investicija, u poboljšanju platnog bilansa, razvoju

nedovoljno razvijenih podruĉja itd. U tom kontekstu će se raditi na realizovanju Projekta za razvoj

turistiĉkog centra Brezovica, koji je već poĉeo, koji je klasifikovan kao projekt od nacionalnog

znaĉaja.

Što se tiĉe politika okruženja i upravljanja vodama, u saradnji i sa donatorima koji podržavaju ovaj

sektor, Vlada će nastaviti u izgradnju kapaciteta za rehabilitaciju i proširenje kapaciteta vode za piće

i vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemlišta sakupljanje i tretiranje otpadnih voda, poboljšanje

upravljanja otpadom, itd. Ovim, Vlada namerava da kapitalizuje resurse koje ima Kosovo u sektoru

voda. Imajući u obzir da postoji potencijal za razvoj sektora voda, Vlada će poboljšati planiranje i

korišćenje vode kao ekonomski i socijalni resurs.

U okviru socijalnih politika, socijalne zaštite i meĊu-društvene solidarnosti, Vlada je posvećena

jaĉanju tržišne ekonomije i ekonomskom razvoju, kao glavno sredstvo za smanjenje siromaštva i

nezaposlenosti, takoĊe obezbeĊivanjem meĊu-društvene solidarnosti, kroz ekonomske politike

raspodele prihoda. Socijalne politike će obezbediti finansijsku stabilnost i održivost šeme obaveznih

penzijskih doprinosa i da će se promovisati šeme dobrovoljnih štednji. U prilog politikama

zapošljavanja nastaviće se sa reformisanjem i modernizacijom javnih službi zapošljavanja,

fokusirajući se na izgradnji kapaciteta državnih mehanizama, povećanje aktivnih mera tržišta rada,

podsticanje zapošljavanja mladih, osoba sa posebnim potrebama, žena, dugoroĉnim nezaposlenima i

zajednicama. Vlada će se takoĊe angažovati na decentralizaciji socijalnih usluga, kao i stvaranju

mogućnosti za razvoj koncepta socijalnog preduzetništva.

1.2. Vladavina zakona i pravne države

Jaĉanje reda, bezbednosti i funkcionisanje pravne države su od vitalnog znaĉaja za Kosovo. Dobro

upravljanje i vladavina zakona će biti glavni stubovi ekonomskog rasta. Da bi se ovaj potrebu da se

osigura efikasan sistem pravde, unapreĊenu javnu administraciju, sprovoĊenje politika protiv-

korupcije; borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i drugih aktivnosti povezanih sa

fenomenom terorizma, privrednog kriminala, trgovine ljudskim bićima i drugim oblicima

kriminaliteta. Vlada Kosova će se angažovati na podržavanju nezavisnih sudskih institucija na

rešavanju velikog broja sakupljenih sluĉajeva i poboljšanju i obradi podataka i upravljanju

sluĉajevima. TakoĊe, posebna pažnja će biti posvećena vladavini zakona, koje se odnosi na

6

implementaciju ugovora, uglavnom zbog toga jer je proces rešavanja komercijalnih pitanja u

sudovima veoma težak.

U cilju poboljšanja situacije u opštem sistemu pravosuđa, Vlada će se angažovati u sprovoĊenju

neophodnih reformi za razvoj pravosudnog sistema koji će biti transparentan, pružajući punu

funkcionalnost reformi u pravosuĊu u skladu sa važećim zakonima, stvaranju i poboljšanju fiziĉke

infrastrukture sudova, u cilju zadovoljenja potreba koja proizilaze iz reforme. Vlada Kosova će se

angažovati na podržavanju nezavisnih pravosudnih institucija u rešavanju velikog broja prikupljenih

sluĉajeva i poboljšanju i obradi podataka i upravljanju sluĉajevima. Vlada će saraĊivati se

meĊunarodnim institucijama, naroĉito sa misijom vladavine prava Evropske Unije, EULEX, i pored

toga će raditi na usvajanju zakona naspram meĊunarodnih obaveza za osnivanje Specijalnog Suda. U

kontekstu pune funkcionalizacije pravosudnog sistema na celoj teritoriji Republike Kosovo,važan

prioritet ostaje implementacija sporazuma o Pravdi sa ciljem pune integracije severnih opština u

pravosudni sistem i funkcionalizaciji pravosudnih institucija na severu.

Borba protiv korupcije predstavlja oblast od strateškog znaĉaja za Vladu Kosova, stoga će fokus biti

usmeren ka poboljšanju i jaĉanju pravnog i institucionalnog okvira u borbi protiv korupcije. U cilju

rešavanja izazova u tom pogledu, Vlada će pojaĉati napore na istraživanju, gonjenju i kažnjavanju

sluĉajeva koji su povezani sa korupcijom, sa naglaskom i na jaĉanju meĊu-institucionalne saradnje.

Što se tiče odbrane i bezbednosti, Vlada će sprovesti preporuke strateškog pregleda Sektora

Bezbednosti u cilju osnivanja Oružanih Snaga Kosova (OSK) i podršci u izgradnji kapaciteta

bezbednosnih institucija. U vezi toga će se raditi u razvoju i kompletiranju pravne osnove, okvira

politika i strategije za Oružane Snage Kosova, kao i organizovanja novih programa obuke za dalji

razvoj ove institucije. Tokom srednjoroĉnog perioda u ovu oblast će se i dalje uložiti napori za

regrutaciju ĉlanova i uspostavljanju jedinica KOS-a u cilju postizanja poĉetnih operativnih

kapaciteta, kao i rešavanju infrastrukturnih potreba.

U okviru fiskalnog okvira, Vlada će se baviti potrebama za izgradnju kapaciteta institucija reda i

bezbednosti ukljuĉujući poboljšanje uslova Kosovske Policije, i drugih agencija za sprovoĊenje

zakona. Vlada će raditi na izgradnji njegovih kapaciteta za spreĉavanje radikalizma, ukljuĉujući

razvoj odgovarajućih mera za rešavanje fenomena stranih boraca. U tom kontekstu Vlada će nastaviti

svoje zalaganje u borbi protiv terorizma kroz saradnju sa strateškim partnerima i poboljšanje politika

i domaćeg zakonodavstva. TakoĊe će se raditi u pravcu podizanja nivoa bilateralnog sporazuma i

integracije u relevantnim regionalnim i meĊunarodnim organizacijama u oblasti graniĉnih pitanja i

Integrisanom upravljanju granica, u oblasti migracije, zaštite liĉnih podataka, borbe protiv

organizovanog kriminala itd. TakoĊe, u okviru Dijaloga u Briselu, Vlada će se zalagati na

implementaciji sporazuma o Integrisanom Upravljanju Granica i o slobodnom kretanju.

Modernizacija i reformisanje jave uprave, koja je izgraĊena prema Evropskim naĉelima, kao kljuĉni

faktor pružanja usluga graĊanima i povećanje efikasnosti, je glavni cilj Vlade. U tom kontekstu

Vlada će pripremiti strateški okvir za rešavanje izazova u oblasti razvoja i koordinacije politika,

upravljanja javnim finansijama, kao i upravljanje razvojem ljudskih resursa civilne službe,

7

administrativnih procedura za pružanje administrativnih usluga kao i sistema odgovornosti u civilnoj

službi. U cilju rešavanja izazova u tom smislu radiće se na sprovoĊenju zakonodavstva za

obezbeĊivanje struktuirane javne službe i bazirane na standarde, nepolitiĉku službu, zasnovane na

ispravnu i transparentnu regrutaciju, promovisanje na osnovu zasluga i profesionalno usavršavanje.

TakoĊe, namerava se postići uspostavljanje jedinstvenog sistema plata u Javnoj administraciji, kao i

digitalizacija procesa upravljanja ljudskim resursima. Vlada će se zalagati na povećanju

transparentnosti i uĉešću graĊana u donošenju odluka i jaĉanju saradnje sa privatnim sektorom i

organizacijama civilnog društva.

U cilju kontinuiranog unapređenja lokalnog upravljanja, kao i pružanja kvalitetnih usluga, vlada će

nastaviti sa sprovoĊenjem zakonodavnog i strateškog okvira u oblasti lokalnog upravljanja.

Srednjoroĉni period će ukljuĉiti dodatno zalaganje vlade u vezi sa ujedinjavanjem sistema lokalne

samouprave u zemlji, odnosno stvaranje politiĉkih, administrativnih i institucionalnih uslova za

integraciju severnih opština države u sistemu lokalne samouprave Republike Kosovo.

1.3. Evropska agenda i Spoljna politika

Realizacija evropske agende Kosova je primarni prioritet institucija Kosova. U tom pogledu, kao

poseban prioritet tokom srednjoroĉnog perioda će biti implementacija SSP kroz koordinaciju dijaloga

sa svim ukljuĉenim stranama. Posebno će se povećati napori u okviru procesa liberalizacije viza.

Vlada takoĊe prepoznaje potrebu da je za postizanje ovih prioriteta potreban integrisan pristup u

realizaciji evropske agende, posebno podizanjem administrativnih kapaciteta kako bi se prevazišle

obaveze koje proizilaze od sporazuma o SSP-u, odnosno u usklaĊivanju i harmonizaciji pravnog

okvira saonim iz EU-a, kao i u podizanju kapaciteta u sprovoĊenju pravnog okvira. Zbog ograniĉenih

finansijskih kapaciteta, Vlada ima za cilj postavljanje prioriteta i ciljeva za jedan srednjoroĉni period

usklaĊivajući njene ciljeve sa potrebama koje proizilaze iz evropske agende i istovremeno

osigurajući pristup integrisanog planiranja koji obezbeĊuje da se finansijski i ljudski izvori Vlade

orijentišu naspram postizanja obaveza proisteklih od sporazuma i reforme koje su izjavljene od strane

programa Vlade i u skladu sa planovima za razvoj strateškog okvira za nacionalni razvoj. Takvim

pristupom, Vlada će obezbediti kontinuiranu realizaciju reformi u raznim oblastima koje će

omogućiti pravilnu primenu SSP-a, ĉija će realizacija biti snažno podržana od strane Vlade. U

funkciji realizacije evropske agende, Vlada će povećati do maksimuma korišćenje fondova datih od

strane EU-a kao deo Pretpristupnog Instrumenta i Investicionog okvira zapadnog Balkana, kao i od

strane drugih donatora. Vlada Kosova će sprovesti neophodne reforme kako bi obezbedila

omogućavanje pristupa Kosova u fondovima EU-a u vidu direktnog budžetskog podržavanja.

Što se tiče spoljne politike, Vlada Republike Kosovo će u ovom periodu povećati napore za ĉlanstvo

Kosova u meĊunarodnim organizacijama, ciljajući specijalizovane agencije u okviru OUN-a. Pored

toga, u cilju uspostavljanja kontakata sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, Vlada Republike

Kosovo će nastaviti jaĉanje i proširenje njenog prisustva u multilateralnom sistemu. TakoĊe, gledaće

se mogućnosti jaĉanja prisustva u razliĉitim regionima sveta da bi bili blizu zemljama koje nisu

priznale Kosovo. Da bi se to postiglo, potrebno je brzo razvijanje kapaciteta u diplomatskoj i

konzularnoj službi,i u diplomatskim predstavništvima Republike Kosovo.

8

1.4. Obrazovanje, nauka, kultura, omladina i sport Obrazovanje se smatra jednim od glavnih pokazatelja dugoroĉnog, stabilnog ekonomskog i

socijalnog razvoja na Kosovu. U tom pogledu, u narednom periodu će se raditi na razvoju nove vizije

za obrazovanje, gde će 2016. godine biti pripremljena Strategija obrazovanja za naredni period. U

isto vreme će se raditi na unapreĊenju kvaliteta obrazovanja, kao što je nastavak poboljšanja

infrastrukture, posebnim naglaskom u zonama sa preopterećenim školama, pojaĉanje aktivnosti za

dalje usavršavanje nastavnika, takoĊe će se funkcionalizovati sistem e-Obrazovanja koji će u velikoj

meri uticati na efikasno upravljanje ovim sektorom, u cilju povećanja kvaliteta.

Vlada Kosova je posvećena podsticanju povećanja i proširenja nauĉnih i istraživaĉkih aktivnosti. U

tom pogledu, u toku srednjoroĉnog perioda će raditi na poboljšanju finansiranja za ovaj pod- sektor i

istovremeno radiće se i na konsolidaciji mehanizama za efikasno upravljanje sektorom.

Tokom srednjoroĉnog perioda radiće se na dopuni pravne infrastrukture u oblasti kulture, gde će kao

prioritet biti nacrt Strategije za Kulturu i Zakon za sponzorisanje i donacije. TakoĊe biće izvršen

pregled postojećih zakona kao i izrada Zakona o kinematografiji da bi bili što primenjiviji i u korist

razvoja kulturnog života u zemlji. Pažnja će biti posvećena pronalaženju mogućnosti za proširenje

finansiranja za prisustvo Republike Kosovo u znaĉajnim kulturnim dogaĊajima sveta. TakoĊe, važno

je raditi na sprovoĊenju Zajedniĉkog kalendara kulturnih aktivnosti sa Republikom Albanije.

Oĉuvanje kulture baštine će imati posebnu pažnju kroz podršku specijalizovanih institucija u ovoj

oblasti.

Što se tiĉe omladine, biće nastavljene aktivnosti za jaĉanje i povećanje njegovog uĉešća u donošenju

odluka. Podržavanje omladinskih organizacija i stvaranje posebnog fonda o preduzetništvu meĊu

mladima će biti glasni prioritet. TakoĊe će se raditi na stvaranju odgovarajuće infrastrukture za

kulture aktivnosti.

TakoĊe, biće nastavljen intenzivni rad na podržavanju sporta na Kosovu u cilju njegovog razvoja,

poĉevši od mlaĊih godišta kroz promovisanje sporta u školama i obrazovnim institucijama i njegovog

proširenja. Istovremeno će se raditi na izradi i usvajanju novih zakona o sportu, i Zakona protiv

huliganizma, povezanim sa sportskim dogaĊajima. U pogledu internacionalizacije sporta, prijem u

MeĊunarodnom Olimpijskom Komitetu je bio od suštinskog znaĉaja za otvaranje puta ka ĉlanstvu u

razliĉitim federacijama, meĊu kojima najsloženije je ĉlanstvo u Federaciji UEFA i FIFA gde bi bio

završen duži proces internacionalizacije. Istovremeno, nastaviće se sa poboljšanjem sportske

infrastrukture na Kosovu, i dovoĊenje stanja sportskih hala u skladu sa zahtevima za održavanje

meĊunarodnih utakmica.

1.5. Moderno zdravstvo

Reforma zdravstvenog sistema predstavlja znaĉajan izazov za Kosovo. Pored stvaranja uslova za

implementaciju zakona o zdravstvu, i funkcionalizaciju fonda zdravstvenog osiguranja, cilj ove

reforme je osiguranje univerzalnog pristupa kvalitetnim zdravstvenim uslugama za sve graĊane i

stanovnike Kosova. Povećanje kvaliteta usluga je postala nužnost, stoga reformisanje ovog sistema

će imati kao primarni cilj povećanje uĉinka sektora u pružanju usluga. Ovo se namerava postići i

9

kroz izgradnju održivog sistema finansiranja zdravstvenog sektora koji će rezultirati jednim Javnim

fondom zdravstvenog osiguranja. Naj-hitniji prioritet predstavlja snabdevanje lekovima, o ĉemu će se

raditi na pripremanju liste koja je u skladu sa relevantnim meĊunarodnim standardima i na osnovu

realnih potreba Kosova, i u okviru dostupnih resursa. MeĊu konkretnim prioritetima će biti i

izgradnja kapaciteta kroz programe za specijalizaciju, i podizanja svesti graĊana u cilju spreĉavanja

raznih bolesti.

MeĊutim, da bi se postigao moderan sistem zdravstva, potrebne su snažne institucije koje su u stanju

da se suoĉavaju sa izazovima, i rešavanja pitanja koje mogu da se jave, stoga reformisanje

Ministarstva zdravlja, u pogledu jaĉanja uloge stvaranja politike, regulatora, procene i nadgledanja,

kao i postavljanja celokupnog sektorskog pristupa u stvaranju politika ukljuĉivanjem drugih

institucija,kao što su Komore profesionalaca, Fond Zdravstvenog Osiguranja i BKUSK, biće pitanja

kojima će se posvetiti posebna pažnja tokom narednog perioda.

10

DRUGI DEO

2. MAKRO-FISKALNI OKVIR 2016-2018

2.1. Spoljno ekonomiko okruženje

Svetska privreda tokom 2014 godine se karakterisala laganom obnovom, posebno kod razvijenih

privreda koje nastavljaju da pate od visokog nivoa javnog i privatnog duga. Iako finansijska tržišta su

optimistiĉna, investicije nisu dostigli oĉekivane nivoe, posebno u razvijenim ekonomijama. Ocene i

ekonomska oĉekivanja su zasnovane na pretpostavci da će globalni rast biti voĊen razvijenim

ekonomijama kao rezultat preduzetih mera za fiskalnu konsolidaciju i odgovarajuće monetarne

politike. Uprkos slabljenju aktivnosti, tokovi kapitala u tržištima u razvoju i dalje nastavljaju da budu

stabilni, gde stope razmene su odigrale ulogu stabilizacije u nekim sluĉajevima. MeĊu razvijenim

ekonomijama, u EU i Japanu oĉekuje se usporavanje rasta u poreĊenju sa SAD. U meĊuvremenu

meĊu ekonomijama u razvoju se oĉekuje sporiji rast u Kini i Brazilu. Štaviše, oĉekivalo se da

geopolitiĉka napetost (rusko-ukrajinska situacija i sukobi na Bliskom istoku), mada i dalje aktivni u

okviru svojih regiona, da se smire u ovom periodu. MeĊutim, oni i dalje nastavljaju da sve više

ugrožavaju ukupnu bezbednost i posebno za povećanje ekonomske neizvesnosti.

Privredna kretanja na završetku 2014 godine i prvom delu 2015 godine su uticala da ekonomski

agenti promene oĉekivanja o globalnoj ekonomiji, razvoji koji su uticali na razmatranje njihovih

službenih predviĊanja o nivoima privrednog rasta. Pad cene nafte (podsticana od ponude) oĉekuje se

da podstakne globalan rast tokom dve naredne godine povećavajući kupovnu moć i privatnu

potražnju kod zemalja uvoznica nafte. To se oĉekuje da se manifestuje jaĉe kod razvijenih privreda

zbog bržeg prenosa uticaja smanjenja ovih cena kod završnog potrošaĉa/korisnika, dok kod privreda

u razvoju pozitivni uticaji se oĉekuje da se više manifestuju kroz javne investicije1. Sa druge strane,

suoĉavanje sa nižim stopama privrednog rasta u poreĊenju sa oĉekivanjima u mnogim državama

(osim SAD) misli se da će se ĉekati sa usklaĊivanjem ponašanja od ekonomskih agenata, što će se

manifestirati padom investicija. Takvo ponašanje bi imalo reagiranje od pada cene naftinih derivata.

To bi uticalo da pad cene nafte se ne koristi u potpunom potencijalu kojeg predstavlja, iz tog razloga

privredni rast u mnogim državama za naredne godine je smanjen razmatranjem u Januaru 2015, osim

u sluĉaju SAD.

U donjoj tabeli su prikazane razmatrane stope privrednog rasta prema MeĊunarodnom Monetraskom

Fondu. Znaĉi, od tabele se vidi sa pregled globalne stope privrednog rasta na 3.5% (sa 3.8%) za

godine 2015 odnosno u 3,8% u 2016 godini.

1 Misli se da potrošnja i proizvodnja kod zemalja u razvoju su zavisnija od korišćenja energije. MMF primećuje da

kod zemalja u razvoju pad cene nafte rezultira dodatnim neoĉekivanim prihodima po vlade (na primer: manje

subvencija za energiju) stvarajući na taj naĉin mogućnost za podršku javnih finansija. Znaĉi, uticaj dostiže završne

korisnike na indirektan naĉin.

11

Tabela 2.1. Procene o privrednom rastu (u %) Opis PredviĊanje Oktobar 2014 Razmatranje 2015

2013 2014 2015 2016 2014 2015 2016

Svetski DBP 3.3 3.3 3.8 4.0 3.4 3.5 3.8

Razvijene privrede 1.4 1.8 2.3 2.4 1.8 2.4 2.4

Evrozona -0.4 0.8 1.3 1.7 0.9 1.5 1.7

Nemaĉka 0.5 1.4 1.5 1.8 1.6 1.6 1.7

Privrede u razvoju 4.7 4.4 5.0 5.2 4.6 4.3 4.7

Evropske privrede u razvoju 2.8 2.7 2.9 3.3 2.8 2.9 3.2

Region Balkana

Albanija 0.4 2.1 3.3 4.2 2.1 3.0 4.0

Makedonija 2.9 3.4 3.6 3.9 3.8 3.8 3.9

Crna Gora 3.5 2.3 3.4 3.3 1.1 4.7 3.5

Srbija 2.5 -0.5 1.0 1.5 -1.8 -0.5 1.5 Izvor: IMF WEO, objavljeno 14 aprila 2015

Što se tiĉe Evrozone2, procene Direkcije o Ekonomskim i Finansijskim pitanjima (DGECFIN)

prikazuju postepeni privredni rast u Evropi, ali sa potencijalom rasta u naredne dve godine kao

posledica zadnjih svetskih dešavanja. Pad cene nafte i ostalih proizvoda predstavlja dobru mogućnost

za obnovu privrednog rasta u zemljama koje su uvoznici derivata, kao što su države EU.

Prema procenama Evropske Komisije, rast u EU je pretežno zbog privatne potrošnje, u

meĊuvremenu ulaganja ostaju na niskim nivoima tokom 2014-te godine. Osim pada cene nafte,

valuta Evro je obezvreĊena i Centralna Evropska Banka planira da proširi kupovinu imovine. DBP

EU se procenjuje da poraste sa 1.7% tokom ove godine i 2.1% tokom naredne godine. U Evrozoni,

rast DBP je procenjena (za razliku od MMF) u stopi od 1.3% u 2015 i 1.9% u 2016 godini. Inflacija u

Evrozoni se procenjuje da bude -0.1% ove godine, dok 1.3% u narednoj godini. Generalno, države

kao što su Nemaĉka, ĉiji izvoz je više orijentiran ka zemljama izvoznika robe (u poreĊenju sa

izvozom usluga), suoĉiće se padom spoljne potražnje (u sluĉaju Nemaĉke, neto izvoz će dostići

negativne vrednosti u 2016 godini).

Region Balkana se karakteriše manje više usporenom obnovom, gde Albanija daje utisak kao država

sa najviše potencijala za rast tokom dve naredne godine dok Srbija ima mnogo posla pred sobom

kako bi povratila pozitivan rast.

Privreda u Albaniji se karakteriše manjom inflacijom od oĉekivane, što je povećalo privatno

potrošnju kao rezultat pada cene na meĊunarodnom tržištu nafte. Generalno, ima znakova obnove

koje se prati poboljšanim fiskalnim bilansom.

Najviše doprinosa u rastu DBP u Makedoniji su bile investicije, kao rezultat velikih investicija u

projekte infrastrukture tokom 2014 godine. Dok, oĉekuje se da rast za godine 2015 i 2016 da dolazi

do rasta pretežno od rasta DSU koja se odražava kroz rast unutrašnjeg zahteva. Spoljni bilans

2 Tabela 1 sadrži podatke zadnje databaze MMF-a za sve države (za doslednost). Dok, rasprava o ekonomskim predviĊanjima za

Evropu i region Balkana je zasnovana na‘European Economic Forecast 2015’, publikacija Evropske Komisije, pošto ovo

objavljivanje pruža detaljniju informaciju u vezi sa tokovima u Evropi.

12

nastavlja da negativno utiĉe na rast u Makedoniji pošto nezavisno od vidnog poboljšanja izvoza robe,

postepeni pad izvoza ostaje izazov.

Crna Gora je beležila usporeni rast tokom 2014 godine kao posledica pada industrijske proizvodnje

i izvoza. Godina 2015 se oĉekuje da beleži poĉetak izgradnje velikog autoputa, koja se oĉekuje da

utiĉe na privredni rast tokom narednih godina. Ova inicijativa dolazi nakon višegodišnjeg perioda

skraćivanja kapitalnih investicija.

Srbija je imala tešku godinu, gde kao posledica velikih poplava tokom 2014 godine i slabog

spoljnog okruženja, privredni rast je beležio pad na oko -2% u 2014 godini. Obnova se oĉekuje da

bude usporena, gde posebno investicije su slabo radile, oĉekuje se u 2015 godini dostižu svoju

najnižu taĉku.

2.2. Zadnji razvoji i srednjoroĉni makro-ekonomski scenario

2014 godina je bila posebno izazovna godina za Kosovo jer je karakterizovana oĉiglednim

nedostatkom aktivnosti kao rezultat ne- uspostavljanja državnih institucija posle izbora iz juna 2014

godine. Razumljivo je da bi takva situacija uticala na ponašanje ekonomskih subjekata, koji izgleda

da su ĉekale formiranje državnih institucija, kako bi se izbegla nejasnoća.

Održavanje makro - fiskalne stabilnosti je izazov za period hitnih potreba za ekonomski razvoj.

Prostori smanjenja troškova su oskudni, dok za državu u tranziciji kao što je Kosovo, potreba za

investicije ostaje znaĉajna.

Kosovska ekonomija nastavlja da pokazuje otpornost na smetnje u privredi evropskih zemalja,

meĊutim, kretanja u regionu treba pažljivo pratiti. Ova održivost je uglavnom zbog niske stope

integracije Kosova u globalnim tržištima kapitala; na finansijsko tržište na Kosovu odražavaju se vrlo

malo finansijska kretanja (fluktuacija) svetu ili Evropi. Ostali razlozi su visoki nivoi kapitalnih

troškova, jedna karakteristika zemalja u tranziciji koje obiĉno imaju nedostatke infrastrukture. Uticaj

ulaganja u infrastrukturu na ekonomski rast tokom vremena cilja se da bude zamenjena porastom

privatnog ulaganja i rastom izvoza. U tom kontekstu, konkurentnost (naroĉito regionalni) nastavlja

da bude razvojni prioritet za Kosovo, izražena kroz stalne napore vlade za kontinuiranu investiciju

kapitala, poboljšanje poslovne klime i podrška lokalnoj proizvodnji u razliĉitim oblicima.

2.2.1. Realni sektor

U srednjoroĉnom periodu 2016 - 2018, kategorija od kojih se oĉekuje da progura ekonomski rast na

Kosovu su potrošnja i privatne investicije i izvoz u manjoj meri. Prema Programu Vlade (nedavno

usvojenog), u poreskom sistemu Kosova su izvršene promene3 za koje se oĉekuje da stimulišu veće

investicije (posebno u proizvodnji) i privatnu potrošnju. Iako u kratkom roku, ove mere ne mogu

3 Pogledajte Kutiju 1 za više detalja u vezi sa zadnjim izmenama u poreskom sistemu

13

imati veliki uticaj, na duži rok vremena oni se oĉekuje da doprinesu zameni uvoza robe sa lokalnim

proizvodima i povećanje izvoza i njegove diversifikacije. Stoga, ove poreske izmene (koje se oĉekuje

da stupe na snagu u julu 2015) predstavljaju priliku da se poboljša bilans spoljne trgovine, koja

nastavlja da bude izazov za kosovsku ekonomiju. To je iz razloga što kosovski izvoz se dominira od

izvoza usluga dok u pogledu robe, ima dominantnu ulogu izvoz metala. Tako da postoji znaĉajan

prostor za poboljšanja u tom smislu; u dalju diversifikaciju izvoza. Potreba potonjih je podstakla

Vladu Kosova da preduzmu mere u cilju podrške lokalnim proizvoĊaĉima, tako da kosovski

proizvodi zamene znaĉajan deo uvoza, da bi ubuduće imali pristupa regionalnim i globalnim

tržištima.

Procenjeni ekonomski rast za 2014 godinu je 3,3 %, dok je s obzirom na globalna ekonomska

kretanja, posebno one iz evrozone, rast za 2015 je projektovan da bude 3,8%, da bi bila stabilizirana

na 4,4% u proseku tokom srednjoroĉnog perioda 2016- 2018 (Grafikon 2.1).

Sa grafikona se vidi da tokom 2014

godine najveći doprinos za provredni

rast daje potrošnja. Iako najveći uticaj

povećanja plata na javnom sektoru i

penzija će se manifestirati nakon

proleća 2015 godine (jer je rast poĉeo

da se primeni od meseca april 2014),

ova promena se procenjuje da

povećava raspoložive realne prihode

jednog znaĉajnog dela graĊana,

doprinoseći na povećanje privatne

potrošnje. Treba istaknuti da veliki

deo potrošnje dolazi sa uvoza, što

objašnjava i znaĉajno uĉešće ove

kategorije u privredni rast u 2014-toj godini.

U poreĊenju sa 2012 i 2013 godinom, u 2014 godini je beleženo povećanje doprinosa izvoza u

privrednom rastu. Ovo se uglavnom pripisuje ĉinjenici da kosovski izvozi su poĉeli da signaliziraju

za diversifikaciju. Takva pojava uoĉena je tokom poslednjih godina, gde, uprkos povećanju vrednosti

izvoza robe, izvoz metala je smanjilo uĉešće zamenjivanjem proizvoda od drveta, plastike i

prehrambenih proizvoda. MeĊutim, doprinos izvoza u privrednom rastu je manje zanemarljiv zbog i

dalje niske osnove ukupnog izvoza. Kao rezultat politiĉke situacije u zemlji u 2014 godini, bilo je

usporavanja u privredi i mnoga oĉekivanja nisu materijalizovana, što u velikoj meri objašnjava opšti

nedostatak investicija tokom većeg dela 2014 godine.

Scenario predviĊanja za period 2016-2018 procenjuje da privreda će poĉeti da se obnovi od izazova

koji su bili karakteristiĉni za 2014 godinu. Godina 2015 će biti period stabilizacije, da bi bila

predvodnik srednjoroĉnog perioda sa održivom makro-ekonomskom klimom pravljenja biznisa,

kojoj se oĉekuje da doprinosi i stupanje na snazi poreskih izmena. Program Vlade se zasniva na

2.8% 3.4% 3.3% 3.8% 4.1% 4.5% 4.5%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Grafikon 2.1. Realni rast BDP i njegove komponente

Konsum Investicije Izvoz Uvoz Realne DBP

Izvor: SKA i makroekonomska divizija

14

izazove iz prošlosti i sadašnje izazove i stavila je poseban naglasak na privredni razvoj kroz

podsticanje domaće proizvodnje. Ove fiskalne izmene posebno podržavaju proizvodnu liniju na

raznim sektorima, ukljuĉujući sektor poljoprivrednih proizvoda, sektor koji već neko vreme se

podržava kroz državne subvencije.

Uprkos ĉinjenici da potrošnja se oĉekuje da smanji u odnosu na DBP, sa grafikona 1 vidimo da i u

srednjem roku od 2016 do 2018 godine, povećanje potrošnje će i dalje pružiti najveći doprinos rasta

DBP-a Kosova, podržana izmeĊu ostalog i od doznaka. Štaviše, vidimo da se za ovaj period oĉekuje

da bude karakteristiĉno vidnim poboljšanjem investicija. Iako je oporavak Evrope i dalje spor

(nesigurnost u Evrozoni je opao manja nego što se oĉekivalo), ukupna perspektiva je pozitivna, stoga

ne oĉekuje se drastiĉan pad transfera emigranata iz evrozone, bilo u vidu doznaka ili investicija u

nekretnine.

Iako postoje znaci poboljšanja uoĉena u kategoriji izvoza, nivo izvoza Kosova i dalje je nizak. Iz tog

razloga, Vlada Kosova je videla izvoz kao kategoriju sa potencijalom da doprinese rastu DBP. Dakle,

uzimajući u obzir izazove sa kojima se suoĉavaju proizvoĊaĉi, Vlada Kosova je preduzela poreske

promene koje olakšavaju postojeću teret kosovskih preduzeća u proizvodnji. Na ovaj naĉin, kosovski

proizvodi će poĉeti da postepeno zamene uvozne i da će imati lakši pristup meĊunarodnim tržištima.

Primena ovih promena od jula ove godine će omogućiti da se uticaji ovih promena manifestuju već u

poĉetku srednjoroĉnog perioda 2016-2018, koja se ogleda u povećanom uĉešću izvoza u kategoriji

DBP-a tokom ovog perioda (vidi grafikon 2.1). Štaviše, Program Vlade se fokusira na razliĉitim

sektorima, ciljajući podršku diversifikacije izvoza Kosova, karakteristika koja povećava održivost

doprinosa ove kategorije u porastu DBP.

Generalno, period 2016-2018 neće doneti drastiĉne promene u strukturi doprinosa za povećanje DBP

Kosova; Oĉekivanja više teže ka postepenom poboljšanju svake kategorije. Treba imati na umu da će

poĉetak perioda biti " otrežnjivanje " i opšte ekonomske stabilizacije posle koĉenja koja je obeležila

2014 godinu.

2.2.1.1. Kretanje cena i predviĊanja za period 2016-2018

Trend usporenog rasta u nivou cena,

mereno godišnjim promenama indeksa

cena potrošnje (ICP), se nastavio i u

2014 godini. Sliĉno sa prethodnom

godinom, cene hrane i transporta su

neznatno opale, što odražava pad

svetskih cena hrane i nafte, dok ostale

komponente, kao što su duvan i

alkohol i usluge su povećane. Kao što

je predviĊeno rast plata u javnom

sektoru ne izgleda da su uticali na

povećanje cena.

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

2013 2014 2015 2016 2017 2018

ICK Deflator Svetske cene hrane

Grafikon 2.2: Prognoza rasta cena

15

Cene potrošnje se oĉekuje da ostaju niske za srednjoroĉni period, 0.2% u 2015 godini i proseĉno

0.5% za period 2016-2017. Niske stope inflacije se predviĊaju kao rezultat stabilizacije/sniženju

cena dve važnih komponenti sa najvećom težinom na ICP, hrane i prevoza, kao rezultat trenda

daljnjeg sniženja cena prehrambenih proizvoda i nafte na svetskom tržištu, dok ostale grupe

proizvoda i usluga se predviĊa da nastavljaju da nadoknaĊuju jedan deo ovog pada.

Deflator DBP –a kao opšta mera cena proizvoda i novih usluga u domaćoj privredi, u 2014 godini se

procenjuje da bude 1,4 i a predviĊa se da ostane iznad nivoa ICP-a; u proseku za 0,9% u narednim

godinama.

2.2.2. Razvoji i predviĊanja u spoljnom sektoru

Spoljna pozicija privrede Kosova nastavlja da bude odreĊen sa razvoja u svetskoj privredi, a posebno

razvoja Evropske Unije. To iz ĉinjenice da najveći deo izvoza Kosova je orijentisana ka zemljama

Evropske Unije, dok Nemaĉka i Švajcarska predstavljaju glavni izvor doznaka kosovske dijaspore i

direktnih stranih ulaganja na Kosovo. Oĉekivanja za pad cena na meĊunarodnom tržištu

prehrambenih proizvoda i nafte oĉekuje se da se odraze na pad vrednosti uvoza dok predviĊeni rast

cena metala na meĊunarodnom tržištu, praćena novim merama od Vlade Kosova za podsticanje

proizvodnje oĉekuje se da podstiĉu izvoz robe. Deficit žiro-raĉuna se oĉekuje da se lagano poboljša

tokom perioda predviĊanja dostizanjem na 7.4% DBP-a na kraju perioda, sa 7.9% koliko je

procenjeno u 2014 godini.

Trgovinski bilans tokom 2014

godine, u poreĊenju sa 2013 godinom

rezultira povećanjem (poboljšanjem)

od 0,7 procentnih poena u poreĊenju

sa DBP stigavši na -36.8%. Ovo

poboljšanje je uglavnom oslanjan na

brz tempo rasta izvoza robe i

usporavanje rasta uvoza izazvanih

pritiskom pada meĊunarodnih cena.

Ovaj trend se oĉekuje da se nastavi u

toku perioda predviĊanja, gde uvoz se

oĉekuje da nastavi da polako raste

(proseĉno 4,7% nominalno), uticano

delimiĉno padom cena i većim

stepenom zamene uvoza robe sa domaćim proizvodima. Dok glavni doprinos poboljšanju

trgovinskog bilansa se oĉekuje da pruža izvoz robe (predviĊa se rast u proseku za 9,6% godišnje)

uglavnom podstaknut merama koje je Vlada Kosova preduzela da stimuliše proizvodnju i investicije

u privatnom sektoru. Shodno tome, uz podršku uglavnom od strane vladinih inicijativa u smislu

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Trgovinski bilans Balans usluge

Neto prihodi Neto transferi

Grafikon 2.3: Struktura tekućeg raĉuna, u % BDP-a

16

promovisanja proizvodnje, na kraju predviĊenog perioda se oĉekuje da poboljša trgovinski bilans za

oko 2 procentna poena stigavši na -34.6% DBP-a.

Raĉun usluga je zakljuĉen pozitivnim bilansom od oko 6% DBP-a tokom 2014 godine. Na osnovu

istorijata rasta ove stavke, troškovi usluga se oĉekuje da nastavljaju da pružaju pozitivan doprinos

tekućem raĉunu. Shodno tome, udeo bilansa usluga oĉekuje se da raste za 0,3 procentna poena u

predviĊenom periodu, dostižući 6,3% DBP-a (vidi grafikon 3). Ovaj rast se oĉekuje da nastavi da se

podržava turistiĉkim uslugama, iako se oĉekuje ubrzani rast za transport i usluge komunikacije i

informacione tehnologije.

Raĉun neto prihoda predviĊa se da se pogoršava sa 1,9 % DBP-a u 2004 godini na 2,4% DBP-a u

2018 godini. Uprkos oĉekivanjima za znatno povećanje sa prihoda od radniĉkih kompenzacija, rast

odliva u obliku dividendi i povratak profita od strane stranih investitora na Kosovu oĉekuje se da

uspori rast prihoda raĉuna. Ovde znaĉajan udeo se oĉekuje da imaju projektovani pad prihoda od

kamata od ulaganja u inostranstvu lokalnih finansijskih institucija, kao rezultat niskih stopa koja su

blizu nule kamate i smanjenje ovih investicija.

Uprkos oĉekivanjima za rast doznaka emigranata, raĉun transfera se oĉekuje da se pogoršava za 2,3

procentna poena u periodu od 2016 do 2018 godine da bi dostigla 18,6% DBP-a. Ovaj pad se oĉekuje

da bude utican projektovanim padom službenih transfera.

Na kraju predviĊenog perioda, raĉun kapitala i finansija se oĉekuje da predstavlja oko 6,4 % od

DBP-a. Ovaj rast se oĉekuje da se osigura sa rasta priliva direktnih stranih investicija, koji se oĉekuje

da ĉine oko 3,1 % od DBP-a sa 2,8% u 2014 godini. Izlivi u obliku portfolio investicija oĉekuje se da

se smanji tokom godina 2016-2018, pod pretpostavkom smanjenih investicija lokalnih finansijskih

institucija i kanalisanje ovih investicija u ekonomiju zemlje kroz kreditiranje i ulaganje u hartije od

vrednosti Vlade Kosova.

Greške i propusti oĉekuje da se smanje u odnosu na DBP iako njihova vrednost je i dalje visoka i

pozitivna. Pretpostavlja se da ova stavka platnog bilansa (PB) sastoji se od prihoda zabeleženih u

vidu doznaka, stranih direktnih investicija ili neregistrovanog izvoza roba i usluga. U 2014 godini,

ova kategorija PB predstavlja 5% od DBP-a (što odgovara 274.8 miliona evra) od 3% V-a koliko je

bilo u 2013 godini. Centralna Banka Republike Kosovo kao dizajner takve statistike dosledno pravi

promene u izveštavanju prihoda i rashoda kako bi se utvrdile neregistrovani prihod. Promene se

ogledaju u godišnjem pregledu svih stavki iz oblasti platnog bilansa koji se onda odražava i na

nacionalnim raĉunima i nominalne vrednosti DBP-a.

2.2.3. Finansijski sektor

Finansijski sektor Kosova nastavlja da bude dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan i karakteriše

se pozitivnim trendovima depozita i kreditiranja.

17

Bankarski sektor nastavlja da

odigrava dominantnu ulogu u

finansijskom sistemu kako sa

gledišta pozajmljivanja tako i sa

gledišta platnog sistema. Bankarski

sektor je nastavio da bude stabilan i

profitabilan uprkos neodrživosti koje

opisuju meĊunarodna finansijska

tržišta tokom zadnjih godina, gde

jedna od ĉinjenica koji su doprineli

bankarskoj stabilizaciji je bilo

ograniĉeno integrisanje sa

meĊunarodnim finansijskim

tržištima.

Struktura bankarskog tržišta je nastavila da ostaje ista što se tiĉe uĉešća, gde meĊunarodne banke

nastavljaju da igraju dominantnu ulogu. MeĊutim, u poslednje dve godine je primećeno povećanje

konkurentnih meĊu-bankarskih aktivnosti, uglavnom u poboljšanju i unapreĊenju usluga za klijente,

kao i pružanje razliĉitih proizvoda u skladu sa zahtevima tržišta.

Tokom 2014 godine, kreditiranje kosovske privrede je nastavila da ima pozitivan trend rasta, gde

krediti dostižu vrednost od 1,882.3 miliona evra uz rast od 4.2% u poreĊenju sa 2013 godinom. Na

sliĉan naĉin depoziti su beležili rast od 3.6% da bi dostigla vrednost od 2,538 miliona evra.

Tokom perioda 2010-2014 krediti su

beležili proseĉan rast od 8% dok depoziti

su beležili proseĉan rast od 7.8%, rast

koji se slaže sa trendom rasta nominalnog

DBP-a. Grafikon 4 ilustrira trend stopa

rasta nominalnog DBP-a, kredita i

depozita. Procena ilustriranih parametara

na tabeli je uraĊeno na osnovu 2010

godine. Sa grafikona se vidi ad tri

indikatora imaju pozitivnu korelaciju

izmeĊu njih i tokom perioda 2015-2018.

Krediti su predviĊeni da se povećaju

srednjom stopom od 4.3% tokom perioda

2015-2018, dok depoziti sa srednjom stopom od 3.3%, što se oĉekuje da podrže srednjoroĉni

ekonomski rast predviĊen nominalnom vrednošću od 5.2%.

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Kamatne stope na depozite Kamatne stope na kredite

Grafikon 2.5: Efektivne kamatne stope na depozite i kredite,

kao procenat

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Depoziti

Grafikon 2.4: Rast kredita, depozita i nominalno BDP, u%

18

Iz perspektive troškova kredita, efektivne kamatne stope na kredite su beležila stalan pad u protekle

ĉetiri godine4. Tokom 2014 godine,proseĉna efektivna kamatna stopa na kredite je 9,2%, beležeći

pad od1,8 procentnih poena od nivoa 2013 godine. S druge strane, proseĉna kamatna stopa na

depozite je bila 1,1 % u 2014 godini, beležeći pad od 1,3 poena procenta u odnosu na 2013 godini.

Kao što je prikazano u grafikonu 5, tokom 2015 godine proseĉna kamatna stopa za kredite se

predviĊa da beleži lagani pad dok u narednim godinama se oĉekuje da ona pada proseĉno na 8.5%.

Ovaj pad kamatnih stopa se oĉekuje da materijalizuje kao rezultat pada kamatnih stopa na

meĊunarodnim finansijskim tržištima kao i kontinuirano poboljšanje sigurnosti zemlje. TakoĊe,

posebnu ulogu na ovaj padajući trend se oĉekuje da dolazi od meĊunarodnih organizacija na Kosovu

za poĉetak procesa osnivanja fonda za garantiranje kredita. Poĉetno, ovaj fond se oĉekuje da podrži

sektor MSP-a i poljoprivredu sa mogućnošću proširenja i na ostalim sektorima sa sposobnošću

konkurencije na Kosovu. Cilj ove mere je proširenje kreditiranja na sektorima kod kojih sadašnje

finansiranje nastavlja se da bude prepreka poslovanju i kroz garantiranje kredita, da utiĉe na

smanjenje kamatnih stopa. Na osnovu istorijskog trenda i uticaja gore pomenutih mera, kamatne

stope u kreditiranju se predviĊa da padaju tokom pomenutog perioda.

2.2.4. Fiskalni sektor

U nedostatku instrumenata monetarne politike, fiskalna politika ostaje jedino sredstvo na

raspolaganje Vladi Republike Kosova za podsticanje ulaganja na privatnom sektoru. Zato, zdrava i

umerena fiskalna politika ima kljuĉnu ulogu za održavanje makro-fiskalne stabilnosti, posebno kada

se uzme u obzir da na Kosovu fiskalna politika je glavni instrument ekonomskih politika.

Poreski sistem na Kosovu se prepoznaje kao relativno prost sistem i sa niskim poreskim stopama. Sa

tog gledišta, Vlada Republike Kosova će nastaviti sa primenom i oĉuvanjem tog prostog poreskog

sistema, sa fokusom na dizajniranje fiskalnih politika orijentisana ka podsticanju ulaganja i

unutrašnje proizvodnje i takoĊe stvaranju jednog atraktivnog okruženja za strana ulaganja (pogledaj

kutiju 1 za zadnje izmene u poreskoj politici). U isto vreme, Vlada je orijentisana na oĉuvanju

makro-fiskalne održivosti i na povećanju efikasnosti javnih troškova, bivajući umeren kod planiranja

socijalnih zahteva, plata javnog sektora kao i troškova za robu i usluge.

Kutija 1. Glavne promene u poreskim politikama

U nedostatku monetarnih politika kao rezultat korišćenja evra kao službene valute, fiskalne

politike ostaju jedino sredstvo na raspolaganje za pravljenje politika za stvaranje podsticaja

ulaganja na privatnom sektoru. Sa tog gledišta, u procesu poreskih izmena u skladu sa programom

vlade, Vlada Republike Kosova će nastaviti sa primenom i oĉuvanjem ovog prostog poreskog

sistema, uz fokus na dizajniranje fiskalnih politika koje su orijentisane ka podsticaju ulaganja i

unutrašnje proizvodnje i takoĊe ka stvaranju jednog atraktivnog okruženja za strana ulaganja.

4 Vremenske serije ‘Efektivne kamatne stope KTD-a, CBK

19

Prvenstveni cilj izmena u fiskalnim politikama je da garantira makro-fiskalnu stabilnost i

istovremeno unutar tog prostora da stvara podršku i olakšice za aktivnosti privatnog sektora.

TakoĊe, tokom ovog procesa izrade izmena u poreskom sistemu je obezbeĊen da poreski sistem

Kosova bude konkurentan sa poreskim sistemima zemalja regiona i ostalih država. Zadnja, ali ne

po važnosti, uzimajući u obzir postojeće socijalno stanje u zemlji, promena poreskih stopa je

izvršeno posebnom pažnjom kako bi se ove izmene odrazile na rast raspoloživih prihoda, i

proizvoljno i na rast socijalne dobrobiti.

MeĊu glavnim fiskalnim reformama je povećanje formalizacije domaćih biznisa. Ovom merom se

cilja da se zakljuĉi proces fiskalizacije svih biznisa, što će omogućiti stvaranje jednakog okruženja

za sve biznise koji deluju u Republici Kosovo:

Odstranjivanje prepreka za fiskalizaciju svih biznisa kroz promenu administrativnog

uputstva Br.15/2010 o fiskalnoj opremi sa ciljem liberalizacije tržišta ove opreme. Ova

mera će stvarati preduslove za stupanje većeg broja ponuĊaĉa ove opreme na tržištu, što će

uticati smanjenju troškova opreme kao i održavanja ove opreme za biznise.

Zajedno sa procesom liberalizacije tržišta za fiskalnu opremu, Ministarstvo Finansija je

dizajnirala dodatnu meru za podsticanje potrošaĉa za prikupljanje fiskalnih kupona i

povećanja svesti o važnosti formalizacije biznisa. Ova mera ima za cilj smanjenje fiskalne

evazije i spreĉavanje nejednake konkurencije i u isto vreme zaštićuje potrošaĉa.

Specifiĉnije, podsticanje mere u prikupljanju fiskalnih kupona predviĊaju da potrošaĉi koji

prikupljaju:

Koverat sa više od 30 kupona i sa vrednošću od 250€ do 500€ će se isplatiti u

vrednosti od 10 €;

Koverat sa više od 40 kupona i sa vrednošću od 501€ do 800€ će se isplatiti u

vrednosti od 15€;

Koverat sa više od 50 kupona i sa vrednošću iznad 800 € će se isplatiti u vrednosti

od 20€.

Kljuĉni stub programa vlade je promovisanje održivog privrednog razvoja kroz koji se omogućava

stvaranje novih radnih mesta i njena materijalizacija u povećanju socijalne dobrobiti. Ministarstvo

Finansija je izvršila promene u poreskom zakonodavstvu, odnosno Zakona o PDV, Zakona o

Prihodima Korporacija i Zakona o Liĉnim Dohocima.

Specifiĉnije, izmene o zakonu o Porezu na Dodatu Vrednost kao zakonodavni deo odražava

najveću fiskalnu reformu u odnosu na staro regulativno zakonodavstvu o porezu, sadrži:

Smanjenje praga za registriranje na PDV sa 50.000 evra na 30.000 evra. Ova mera se

oĉekuje da direktno utiĉe na ukljuĉivanje znaĉajnog broja biznisa koji deluju prometom

tokom ovog intervala. Ukljuĉujući veći broj kao lica koja izjavljuju PDV ovom merom se

cilja stvaranje konkurentnijeg tržišta u zemlji, proširenje lanca PDV-a i pružanje

mogućnosti da ovi biznisi refundiraju PDV na njihova ulaganja. TakoĊe, ova mera će

pomoći na približavanje sistema PDV-a na Kosovu sa zemljama regiona, i u zadnje vreme,

smanjenje praga će pružiti podsticaj za poboljšanje standarda raĉunovodstva, koje je ne

samo korisno za poresku administraciju, nego i za opšte upravljanje korporacija i lakši

20

pristup finansijama.

Fiskalna reforma sadrži i normiranje PDV-a. Normiranje stope PDV-a uspostavljanjem

smanjene stope za baziĉne proizvode u meri od 8%, je izvršeno sa ciljem ujednaĉene

raspodele prihoda. Uzimajući u obzir veliki stepen nezaposlenosti i ĉinjenicu da većina

stanovništva troši oko 45% njihovih prihoda na prehrambene proizvode, onda smanjenje

stope PDV-a na osnovne proizvode će povećati dobrobit u zemlji, posebno graĊana sa

najnižim prihodima. Spisak proizvoda sa umanjenom stopom PDV-a ukljuĉuje hleb i

hlebne proizvode, žitarice i njene proizvode, mleko, ulje, jaja, snabdevanje pijaćom

vodom, energijom i ostalim komunalijama, itd. U isto vreme, održana je stopa od 0%

PDV-a na poljoprivredne proizvode sa ciljem jaĉanja ovog sektora i većeg ispunjenja

unutrašnjeg tržišta domaćim poljoprivrednim proizvodima.

Sa ciljem smanjenja administrativnih prepreka i kao rezultat opreme sa istim fiskalnim

brojem za sve biznise, skraćivane su administrativne procedure tamo gde je procenjeno

potrebnim i mogućim. Mera za eliminisanje odreĊenih administrativnih procedura je

preduzeta sa ciljem smanjenja troškova i skraćivanja vremena za delovanje biznisa u

zemlji.

MeĊu znaĉajnijim koracima koji se odražavaju u zakonu o PDV-u u fiskalnoj reformi, osim

normiranja PDV-a, je i oslobaĊanje od PDV-a proizvodnih linija i mašinerije koja se povezuje sa

proizvodnjom. Ova mera se oĉekuje da poboljša likvidnost domaćih proizvodnih biznisa, što je od

posebne važnosti uzimajući u obzir poteškoće i visoke troškove preduzeća za pristup finansijama.

TakoĊe, oĉekujemo da ove mere u srednjoroĉnom periodu će služiti kao dodatni podsticaj za rast

privatnih ulaganja i istovremeno domaće proizvodnje i stvaranja novih radnih mesta. Štaviše, ove

mere u srednjoroĉnom roku se oĉekuje da omoguće postepen rast konkurentne sposobnosti biznisa

na Kosovu i meĊunarodnim tržištima.

Sektor informativne tehnologije se smatra sektor sa visokim razvojnim potencijalom na Kosovu,

izmene fiskalnih politika su predvidela i oslobaĊanje od carinske obaveze za informativnu

tehnologiju sa ciljem podsticanja ovog sektora i ostalih sektora korisnika ove opreme.

Zajedno sa izmenama u zakonu o PDV-u koja omogućavaju oslobaĊanje od PDV za linije

proizvodnje i mašineriju koja se povezuje sa tom proizvodnjom, druga faza podsticaja za domaće

proizvoĊaĉe se sastoji od oslobaĊanja od carinskih obaveza za proizvodne aktivnosti koja će biti u

funkciji podsticaja domaće proizvodnje i zamene uvoza. Uprkos budžetskih ograniĉenja (uticaj

ovih mera na smanjenje budžetskih prihoda) i kao rezultat orijentisanja programa vlade u funkciji

privrednog razvoja, preduzimanje ovih mera se smatra vitalnim za deblokadu privrednog

potencijala privatnog sektora.

21

2.2.4.1. PredviĊanje budžetskih prihoda 2016-2018

PredviĊanje prihoda za period 2016-2018 je napravljen na osnovu makro-ekonomskog scenarija na

osnovu oĉekivanja za oporavak i ekonomski rast. Ovo predviĊanje takoĊe uzima u obzir

pretpostavku o stalnom unapreĊenju efikasnosti nadležnih organa za prikupljanje prihoda,

sprovoĊenje novih poreskih politika i realizaciju kapitalnih projekata, ukljuĉujući projekat autoputa

Priština - Skoplje. Pored toga, u toku perioda, znaĉajan doprinos stopi rasta naplate prihoda biće

implementacija aktivnosti predviĊenih strategijom za spreĉavanje i suzbijanje sive ekonomije u cilju

smanjivanja poreske praznine za direktnu i indirektnu poresku osnovicu. S druge strane, predviĊanje

je uzelo u obzir negativan uticaj na budžetske prihode od stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj

trgovini sa EU5 i Turskom, predviĊen od 1 januara 2016.

Kao rezultat navedenih kretanja, ukupni prihodi u periodu 2016-2018 oĉekuje se da rastu po

proseĉnoj godišnjoj stopi od oko 1%. PredviĊanje sa najnižim poreskim prihodima tokom perioda

2016-2018 u poreĊenju sa 2015 godinom je rezultat precenjivanja ovih prihoda u 2015 godini.

Najveći doprinos rastu prihoda se oĉekuje od poreskih prihoda, odnosno od prikupljenih prihoda u

zemlji, dok povećanje ukupnih prihoda se oĉekuje da ima zastoj od jednokratnih prihoda koji se

oĉekuje da će se postepeno smanjivati tokom perioda SOR-a 2016-2018 kao i uticaja sprovoĊenja

sporazuma o slobodnoj trgovini.

Tabela 2.2: Budžetski prihodi i njihovo uĉešće na DBP, u milionima evra

Opis 2013 2014 2015

Budžet

2016

Proj.

2017

Proj.

2018

Proj.

Ukupni prihodi 1,329 1,345 1,587 1,588 1,607 1,625

kao % DBP-a 24.9 24.1 27.1 25.9 24.9 23.8

Poreski prihodi 1,105 1,141 1,397 1,263 1,289 1,318

kao % DBP-a 20.7 20.5 23.8 20.6 20.0 19.4

Ne-poreski prihodi i sopstveni prihodi 168.4 176.7 195.0 206.8 209.8 213.2

kao % DBP-a 3.2 3.2 3.3 3.4 3.3 3.1

Jednokratni prihodi i podrška donatora 43.0 15.0 30.6 105.8 95.6 80.6

kao % DBP-a 0.8 0.3 0.5 1.7 1.5 1.2

Izvor: Trezor i predviđanja DEJP

Tokom perioda 2016-2018, kumulativna naplata prihoda se oĉekuje da dostigne 4,8 milijardi evra ili

u proseku 1,6 milijardi evra godišnje. U odnosu na DBP, prihod se oĉekuje da dostigne oko 25%, od

toga poreski prihodi se oĉekuje da predstavljaju oko 20 % od DBP-a. PredviĊanje za postepen pad

poreskih prihoda kao procenat DBP-a dolazi kao rezultat poĉetka primene sporazuma o slobodnoj

trgovini sa Turskom i zemljama EU.

5 Sporazum o Stabilizaciji-Pridruživanju (SSP)

22

2.2.4.1.1. Prihodi prema izvoru inkasiranja

Srednjoroĉni makro - fiskalni okvir za period 2016-2018 predviĊa blagu promenu u strukturi prihoda,

iako prihodi prikupljeni na granici i dalje zauzimaju najveći udeo. Prihodi prikupljeni u ime PDV-a

oĉekuje se da predstavljaju većinu poreskih prihoda, dok prihodi od poreza na dobit preduzeća i

poreza po odbitku, oĉekuje se da će rasti sa uvećanom stopom. Nedavne promene u poreskim

stopama akcize treba da donese veće prihode od ovog poreza dok se prihodi od carina oĉekuje da će

se postepeno smanjivati. Shodno tome, na kraju predviĊenog perioda, prihodi prikupljeni na granici

oĉekuje se da se smanje 2 procentna poena u poreĊenju sa DBP na 14,4% DBP-a, dok prihodi

ostvareni u zemlji se oĉekuje da dostigne 5,7% DBP-a do kraja 2018 godine.

Na kraju perioda predviĊanja, domaći

prihodi se oĉekuje da dostižu

vrednost od 384.6 miliona evra sa

345.6 miliona evra (sa izuzetkom

predviĊanja za inkasiranje dugova)

koliko je planirano u 2015 godini.

Ovo povećanje se oĉekuje da se

podrži pretežno sa rasta prihoda sa

PDV-a kao rezultat zadnjih izmena u

stopi i pragu PDV-a kao i predviĊanje

rasta potrošnje tokom ovog perioda.

Prihodi sa poreza na korporacije i

zadržani porez na izvor se oĉekuje da

raste ubrzanim ritmom.

U zadnje vreme, Vlada Kosova je predložila fiskalnu reformu, u ĉiji okvir se predviĊaju razliĉita

podsticanja za privatni sektor, posebno u proizvodnom sektoru. Ova reforma, zajedno sa povećanom

kreditnom aktivnošću, oĉekuje se da pozitivno utiĉe na ekonomsku aktivnost i samim tim

manifestuje svoje indirektne uticaje na redovne poreske prihode. Štaviše, prihod prikupljen u zemlji

oĉekuje se da će biti podržan od strane preduzetih mera za smanjenje poreskog jaza kroz

implementaciju aktivnosti predviĊenih strategijom za prevenciju i borbu protiv sive ekonomije. Ovde

se oĉekuje da će važnu uloga da ima promena administrativnog uputstva za fiskalnu elektronsku

opremu koja je namenjena prvenstveno završetak procesa fiskalizacije kroz liberalizaciju tržišta

fiskalnih ureĊaja i raznih podsticaja koje se nude kupcima koji skupljaju poreske kupone.

U predviĊanjima za prikupljanje domaćih prihoda, takoĊe je uzeto u obzir prikupljanje dugova od

2009 do sada, kao rezultat odluke 16/03 koju je nedavno Vlade izdala za odobrenje predloga

Komisije za oproštenje dugova koji pripadaju periodu do 2009 godine. Ova mera se oĉekuje da

poĉne sa realizacijom nakon usvajanja zakona za opraštanje dugova, dok većina tih dugova se

predviĊa da se prikupljaju tokom 2015 i 2016 godine, dok u preostalim godinama oĉekuje se

postepeno smanjenje ovih prihoda.

.

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

8.0%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Domaći prihodi

Linear (Domaći prihodi)

Grafikon 2.6: Domaci prihodi kao % BDP-a

Napomena : Prihodi za 2015. iskljuĉuje prihode od naplate dugova

23

Poreski prihodi se oĉekuje da

dostižu vrednost od 976 miliona evra

na kraju predviĊenog perioda.

Carinski prihodi se predviĊa da se

pretežno oslanjaju sa povećanog

zahteva za uvoz, iako poĉetak

sprovoĊenja sporazuma za slobodnu

trgovinu se oĉekuje da smanjuje

uticaj povećanja uvoza na prikupljene

prihode sa ovog izvora. Negativan

uticaj na prihode se oĉekuje da bude i

zbog oslobaĊanja od PDV-a

proizvodnih linija i mašinerije predviĊena zadnjim izmenama zakona o PDV-u. Ovi direktni

negativni uticaji se oĉekuje da se delimiĉno nadoknade dodatnim neto prihodima sa normiranja PDV-

a. Zato, prihodi sa Carine se oĉekuje da i dalje dominiraju sa prihoda od PDV-a, dok prihodi sa

carinske obaveze se oĉekuje da tokom posmatranog perioda se postepeno smanje. Važan izvor

carinskih prihoda su i prihodi prikupljeni sa takse akcize, koje se predviĊa da nastave sa rastom kao

rezultat rasta uvoza robe koja se podvrgava ovoj taksi kao i povećanih normi u zadnje vreme za

nekoliko proizvoda za koje se primenjuje taksa akcize.

Ne poreski, sopstveni, i ostali prihodi, iako sa širokim potencijalom za rast, posebno na opštinskom

nivou, su projektovani da ostane konstantni u odnosu na DBP. Ovde treba napomenuti da se oĉekuje

povećanje nominalne vrednosti ove kategorije prihoda se podržava od sopstvenih prihoda na

opštinskom nivou, koje se oĉekuje da rastu većom stopom zbog sprovoĊenja poreza na zemlju. Kao

dodatni prihod u ovoj kategoriji prihoda je takoĊe predviĊena i direktna budžetska podrška od

Evropske Komisije, prihodi od donacija i prihodi od programa G2G (Government to Government)

podržana od USAID-a. Prihodi od tantijeme odražavaju predviĊanja za eksploataciju uglja i ostalih

ruda od vlasnika licenci i ne odražavaju promene u stopi tantijeme. TakoĊe, kao dodatni prihod je

predviĊena i dividendu od javnih preduzeća u iznosu od 30 miliona evra.

2.2.4.2. Okvir i struktura budžetskih troškova 2016-2018

Opšti vladini troškovi kao kategorija predstavlja javnu potrošnju na pružanje robe i usluga za

graĊane. Kao prihodi i troškovi su priliĉno osetljivi na opštim ekonomskim kretanjima u zemlji; i kao

takve, služe kao sredstvo fiskalne politike za uticanje na ukupne ekonomske aktivnosti. Istorijski

gledano, fiskalna politika Vlade z Kosova su uglavnom imala karakter povećanja.

Ukupni troškovi kao i Srednjoroĉni okvir troškova su pripremljeni poštujući parametre dozvoljeni

Zakonom o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti za ukupan budžetski deficit. Kao rezultat

poĉetka sprovoĊenja fiskalnog pravila od 2014 godine pa nadalje, ukupna budžetska potrošnja tokom

srednjoroĉnog perioda će obeležiti sporiji rast u poreĊenju sa prethodnim periodama, kao rezultat

opreznog planiranja i poštovanja pravnih odredbi. Zato, na osnovu predviĊanja za trenda ukupnih

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

U m

iliu

na

evra

Carinski prihodi

Uvoz robe

Grafikon 2.7: Prihodi prikupljen na granici i uvoz robe

24

budžetskih prihoda, ukupni troškovi su planirani da rastu po proseĉnoj stopi od oko 1.2% tokom

srednjoroĉnog okvira. MeĊutim, nivo i struktura troškova može da varira u zavisnosti od usvajanja i

sprovoĊenja novih zakonskih inicijativa, kapitalnih projekata i realizacije ukupnih budžetskih

prihoda u srednjoroĉnom periodu.

Tabela 2.3: Struktura troškova kao % DBP-a Opis 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2016-2018

kao % DBP-a Prosečno

Ukupni troškovi 27.8 26.4 29.0 28.2 27.0 25.7 27.0

Tekući 17.8 18.9 20.9 20.4 19.4 18.5 19.4

Plate i dnevnice 7.8 8.7 9.6 9.2 8.8 8,4 8.7

Roba i usluge 4.0 3.7 3.8 3.6 3.4 3.3 3.3

Subvencije i transferi 5.9 6.5 7.6 7.7 7.4 7.0 7.4

Kapitalni troškovi 9.9 7.4 7.8 7.5 7.3 7.0 7.3

Primarni deficit -2.8 -2.3 -1.8 -2.3 -2.1 -1.9 -2.1

Ukupni deficit (prema fiskalnom

pravilu) -3.1 -2.2 -1.9 -2.0 -2.0 -2.0 -2.0

Izvor: MF, Trezor i predviđanjima makro-ekonomske jedinice

Kao što se vidi iz gornje tabele, sve kategorije troškova se povećavaju u nominalnom smislu, ali

padaju kao procenat DBP-a, kao rezultat pristupa koji ima vlast u smanjenju uĉešća javnog sektora u

privredi zemlje i povećanje prisustva privatnog sektora.

Plate i dnevnice - Kao što je prikazano u gornjoj tabeli, kategorija troškova za plate i dnevnice

predstavlja najveći deo tekućih troškova tokom perioda planiranja. MeĊutim, kao što je planirano u

okvir troškova u naredne tri godine, ova kategorija kao procenat DBP-a nema trend padanja, gde

planiranje za budžet 2018 godine ova kategorija je projektovana da padne za oko 1.3 procentnih

poena. Izrazit rast u ovoj kategoriji se desilo u 2014 godini, kao rezultat odluke Vlade da poveća

plate civilnim službenicima na nivou od 25%. Štaviše, raspodela sredstava za realizaciju šeme

zdravstvenog osiguranja, kao i implementacija dela kolektivnog ugovora koji se odnosi na radno

iskustvo je izazvalo da ova kategorija potrošnje se poveća za oko15% u 2015 godini u odnosu na

troškove u ovoj kategoriji tokom 2014 godine. Kao rezultat budžetskih ograniĉenja i održavanje

visokog nivoa potrošnje na ostale ekonomske kategorije i razvojne projekte koje nose u sebi veće

ekonomsko povraćanje, potrošnja na ovoj kategoriji su planirani da imaju godišnji porast od ne više

od 0.4% tokom srednjoroĉnog perioda. Vlada se obavezala da definiše pravni okvir (Zakon o

platama) koji će urediti nivo plata, dnevnica i naknada za sve zaposlene u javnom sektoru. Kao

rezultat toga, budžetski troškovi za ovu kategoriju su planirani da budu oko 562.3 miliona evra u

2016 godini (vidi tabelu 2.4).

Roba i usluge - U cilju sprovoĊenja vladine politike o štednji i potrebi odreĊivanja standarda za

potrošnju robe i usluge, kao i ukljuĉivanje novih inicijativa koje u sebi nose dodatne troškove za

budžet i u cilju orijentacije potrošnje Vlada u proizvodnim projektima, odluka Vlade Kosova da

znaĉajno smanji troškove za kategoriju roba i usluga je planirano da se nastavi u planiranom periodu.

Kao rezultat toga, troškovi za ovu kategoriju će opasti u uĉešću u tekućim troškovima sa 23% u

2013godini na 17% tokom perioda 2016. - 2018. MeĊutim, budžet za ove kategorije će se fokusirati

25

na održavanje i unapreĊenje kvaliteta javne službe, smanjujući budžet za neproduktivne kategorija

troškova.

Subvencije i transferi - zajedno sa odlukom da se povećaju plate u javnom sektoru, tokom 2014

godine Vlada Kosova je takoĊe odluĉila da poveća penzije i ostala davanja i za druge kategorije

socijalne podrške, odluke koja su povećala potrošnju za ovu kategoriju u meri od oko 21.5% u 2015

godini u odnosu na 2014 godinu. Pored toga, ova kategorija troškova takoĊe odražava i prirodni rast

korisnika, u ovoj kategoriji je ukljuĉena i primena Zakona o Ratnim Veteranima kao i Zakona

Politiĉkih Prognanika. Štaviše, ova kategorija troškova obuhvata i subvencije za poljoprivredni

sektor, kao i odražava troškove promene penzionog zakona. Shodno tome, troškovi za ovu kategoriju

su planirani da budu 470.6 miliona u 2016 godini, iznos koji predstavlja povećanje mase od oko

7.3% u poreĊenju sa 2015 godinom, dok tokom 2017 i 2018 godine za oko 0.8% odnosno 11%. Osim

toga, u skladu sa ciljevima Vlade za privatizaciju i stabilizaciju funkcionisanja javnih preduzeća,

subvencije javnim preduzećima su projektovani da kontinuirano opadaju, i tako tokom 2016 godine

troškovi za subvencije javnim preduzećima je planirano da se smanje na više od polovinu u odnosu

na budžetirane u 2015 godini. Poĉevši od 2015 godine, KEK će poĉeti da se vrati kredite uzete ranije

u skladu sa odlukom Vlade usvojene tokom marta 2015 godine za reprogramiranje prethodnih

kredita. Od naredne godine (2016) SOR predviĊa da će RTK obezbediti drugo finansiranje, a ne

preko budžeta, u skladu sa zakonom o RTK.

Tabela 2.4. Struktura troškova 2016-2018, u milionima evra

Opis 2013 2014 2015

Budžet

2016

Proj.

2017

Proj.

2018

Proj.

U milionima evra

Ukupni troškovi 1,480 1,475 1,693 1,726 1,741 1,757

Od kojih KAP 5.8 5.4 10.2 7.0 7.0 7.0

Tekući 945.5 1,052 1,220 1,248 1,254 1,262

Plate i dnevnice 417.1 485.2 560.1 562.3 564.7 570.7

Roba i usluge 215.5 205.8 221.6 219.3 219.2 223.0

Subvencije i transferi 312.9 361.2 438.7 470.6 474.6 479.6

Socijalni transferi 288.3 339.8 417.0 461.6 465.6 470.6

Subvencije za JP 24.6 21.4 21.7 9.0 9.0 9.0

Kapitalni troškovi 529.2 411.4 457.0 464.45 473.9 479.7

Rezerva 0.0 0.0 5.0 5.0 5.0 5.0

Primarni bilans -151.1 -130.1 -106.5 -138.6 -134.9 -132.5

Isplata kamate -11.5 -12.5 -17.4 -21.6 -23.1 -23.1

Ukupan bilans (prema fiskalnom pravilu) -162.5 -122.5 -113.9 -138.1 -135.9 -133.5

Ukupan bilans -142.5 -124.0 -160.2 -158.0 -155.6

Izvor: MF, Trezor i predviđanja makro-ekonomske jedinice

Kapitalni troškovi - planiraju se da predstave znatan deo ukupnih troškova vlade i tokom

srednjoroĉnog okvira. Nakon završetka autoputa Ibrahima Rugove poĉetkom 2014 godine, na kraju

te godine su otpoĉeli radovi na novom autoputu Priština- Elez Han koja je budžetirana tokom

srednjoroĉnog okvira. Shodno tome, kapitalni troškovi tokom srednjoroĉnog okvira se oĉekuje da

predstavljaju oko 27% ukupnih troškova, odnosno oko 7.3% od DBP-a u proseku za period 2016-

2018. TakoĊe, ova kategorija troškova je planirano da beleži proseĉan godišnji rast od oko 2% na

srednji rok. U meri u kojoj se stvara prostor unutar budžetskih ograniĉenja tokom srednjoroĉnog

26

okvira, Vlada će sprovesti kapitalne projekte zasnovane na listi prioriteta, koji uzima u obzir efekat

ovih investicija u privredi i zapošljavanju, na osnovu studije izvodljivosti za te projekte.

2.2.4.3. Budžetski deficit i njegovo finansiranje

Makro - fiskalni okvir 2016-2017 je izgraĊen na principu poštovanja fiskalnog pravila koja

ograniĉava ukupan budžetski deficit od 2% DBP-a i koji po prvi put je poĉeo da se realizuje u 2014-

toj godini. Opšti srednjoroĉni budžetski deficit, kao što je predviĊeno u fiskalnom okviru planirano je

da se finansira od domaćeg i spoljnog zaduživanja, nagomilanog bankarskog bilansa i prihoda od

slobodnih sredstava iz procesa likvidacije.

Spoljno zaduživanje, uglavnom se odnosi na projekte koji su već planirani budžetskim okvirom. Ova

stavka se oĉekuje da ukljuĉuju finansiranje projekata navedenih u programu Vlade 2015-2018,

nedavno odobren od strane Vlade Kosova. Ovde se takoĊe ukljuĉuje i projekti sa pod-zajmovima za

ne-javne budžetske entitete, za koje vlada deluje kao garant. U periodu 2016-2018, kumulativna

vrednost zaduživanja se oĉekuje da dostigne 499 miliona evra, dok isplata glavnice iznosi 144.8

miliona evra. Visoki iznos otplate glavnice tokom ovog perioda uglavnom se odnosi na otplatu

kredita prethodno povuĉen iz MMF-a.

Finansiranje deficita takoĊe se oĉekuje da se izvrši sa prihoda koji se oĉekuju da će se prikupiti od

slobodnih sredstava akumuliranih procesom likvidacije preduzeća. Vlada Kosova je posvećena

održavanju rezervi za fiskalnu stabilnost na nivou koji se smatra dovoljnim za upravljanje rizikom

likvidnosti i osigura pravilno upravljanje gotovog novca budžeta. Shodno tome, do kraja planskog

perioda, bankarski bilans se procenjuje da bude dostići 192 miliona evra, odnosno 2.8% DBP-a.

2.2.4.3.1. Zajmovi tokom perioda 2016-2018

Tokom perioda 2016-2017, najveći deo bruto finansiranja će biti za usluge / re-finansiranje duga koji

dospeva, i za finansiranje kapitalnih projekata koji će biti predviĊeni programom vlade. Potreba za

finansiranje bankovnog bilansa će biti manji u odnosu na prve dve.

Kod dela usluge / re-finansiranja duga koji dospeva, najveći deo se sastoji od re-finansiranja

kratkoroĉnih obveznica koje uglavnom dospevaju u roku od godinu dana, dok ostatak usluga / re-

finansiranje kredita MMF-a odnosno MBOR-a.

Ako se izuzmu iz obraĉuna deo re-finansiranja i razmatramo samo deo novih finansiranja,

Ministarstvo Finansija će biti koncentrisana da potrebe za finansiranjem, koje su uglavnom za

finansiranje kapitalnih projekata, ispuni preko meĊunarodnog duga - preciznije od Kredita iz MFI.

U nastavku su prikazani mogući izvori finansiranja na kojima ima pristupa Vlada Republike Kosova:

- Unutrašnji dug

- Državni zapisi 3 meseci – 12 meseci, i

- Obveznice Vlade 2 godine – 10 godina

27

- MeĊunarodni dug

- MeĊunarodni Monetarni Fond (MMF),

- Svetska Banka – MeĊunarodna Agencija za Razvoj (MAR),

- Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (EBOR),

- Evropska Investiciona Banka (EIB),

- Banka Evropskog Saveta za Razvoj (BESR),

- Nemaĉka Agencija za Obnovu (KfW),

- Federalna Republika Austrije,

- Islamska Banka za Razvoj (IBR),

- Saudijski Fond za Razvoj (SFR),

- Fond OPEC-a za Razvoj (OFID),

- I ostali kreditori sa kojima možemo zapoĉeti saradnju ubuduće.

Zaduživanje u periodu 2016-2018 će biti u sledeće svrhe, navedeni u redosledu prioriteta: (i) usluga /

re-finansiranje postojećeg duga koji dospeva u ovom periodu, (ii) finansiranje razvojnih projekata

Vlade, i (iii) finansiranje bankovnog bilansa. U nastavku je prikazana strategija zaduživanja za svaku

destinaciju.

- Usluga/Re-finansiranja Postojećeg Duga

Unutrašnji dug – Servisiranje unutrašnjeg duga koji dospeva planira se kroz re-finansiranje sa

instrumentima sa istim rokom dospeća ili duže - što će omogućiti dalje proširenje Proseĉnog

Vremena do Dospeća portfelja i samim tim smanjuju rizik od re- finansiranja.

MeĊunarodni dug – Kod dela MeĊunarodnog duga, najveći deo servisiranja duga ĉine dva kredita,

jedan od MBOR-a u ime konsolidovanog Kredita C (‘KKC’), de-nominirana u valuti EUR, dok drugi

od strane MMF u ime Aranžiranja za Dostupan Kredit (ADK6) , u valuti SDR. Ministarstvo Finansija

predviĊa re-finansiranje meĊunarodnog duga koji dospeva, gde KKC će se re-finansirati izdavanjem

domaćeg duga sa rokom otplate od 2 godine, dok ADK će se pokušati da se re-finansira novim

programom sa MMF-om.

- Finansiranje Kapitalnih Projekata Vlade

Vlada Republike Kosova, za period 2016-2018, pod vladinim programom predviĊa poĉetak

sprovoĊenja niza kapitalnih projekata iz raznih oblasti, koji će se finansirati zaduživanjem. Pošto

povratak na investicije od većine tih projekata zahteva relativno dugo vremena, Vlada Kosova preko

Ministarstva Finansija će biti koncentrisana da finansiranje ovih projekata bude kroz meĊunarodni

dug, odnosno kroz kredite od MeĊunarodnih Finansijskih Institucija, koji nude dug period

amortizacije i pristupaĉne finansijske troškove.

6 Program sa MMF: Stand-By-Arrangement (’SBA’)

28

Da bi se izbegao rizik valute, tokom izbora zajmodavca prioritet biće posvećena kreditorima da

finansiraju u valuti EUR. Ovo stoga nas ograniĉava u Evropski MFI, gde izmeĊu ostalih su deo

EBRD, EIB, i BZES; kao i bilateralne sporazume sa evropskim zemljama. MeĊutim, ne

ograniĉavajući se samo na ove mogućnosti, takoĊe će se razmotriti kreditori koji nude finansiranje u

drugim valutama osim u EUR, ako troškovi finansiranja je svrsishodno i imaju pogodne uslove

otplate, pod uslovom da valutni rizik se pokriva od zadržavanja sredstava u istom iznosu kao rezerva

bankovnog salda.

2.3. Razvojni potencijali i fiskalni Rizici za period 2016-2018

2.3.1. Razvojni potencijali

Za potrebe umerenog fiskalnog planiranja, u ovom SOR-u nisu ukljuĉeni mnogi projekti i inicijative

sa visokim razvojnim potencijalom, koje utiĉu na mogućnosti za prikupljanje prihoda i i

dozvoljavanje javnih troškova. U zavisnosti od dinamike realizacije, efekat sprovoĊenja ovih

inicijativa trebalo bi da budu ukljuĉeni u izradu godišnjih budžeta.

Razvoj Novih kapaciteta za proizvodnju Energije- Tokom projektovanog perioda ovim SOR-om

oĉekuje se poĉetak realizacije projekata podizanja kapaciteta za energiju, kako od efikasnog

korišćenja uglja, tako i iz alternativnih izvora. Ove investicije se oĉekuje da imaju ukupnu vrednost

od oko 20% -25% od godišnjeg proseka DBP-a tokom perioda 2016-2018. U zavisnosti od definicije

dinamike sprovoĊenja, samo direktni uticaj na investicije oĉekuje se da zamrzne uĉešće investicija u

DBP-u sa oko 5 do 10 procentnih poena, i ubrzanje stope rasta DBP-a sa oko 1 do 2 procentnih

poena, iznad sadašnjih projekcija. Osim toga, tokom perioda ovog SOR-a indirektni uticaji iz takve

investicije se oĉekuje biti veliki, praćena znaĉajnim uticajem na tržištu rada i platnog bilansa. Ovo će

istovremeno povećati potencijal za naplatu budžetskih prihoda, barem iznad nivoa ubrzanog

privrednog razvoja. Efekat ove inicijative će biti ugraĊena u okviru projekcije prihoda za godišnje

budžete nakon stupanja na snagu ugovornih odnosa sa investitorima.

Razvoj turistiĉkog Resora Brezovice - Fiskalni razvojni uticaj projekta turistiĉkog centra Brezovica

je u izradi projekcije prihoda za period koji se pokriva ovim okvirom. Tokom perioda 2016-2018,

projekat predviĊa povećanje privatnih investicija za oko 3.5% iznad projektovanog makro-

ekonomskog scenarija. Direktan uticaj oĉekuje se da pruža jedan impuls rasta od 0.5% na sadašnjim

projekcijama rasta DBP-a. Pored direktnog uticaja koji proizilazi iz realizacije investicionih planova,

dugoroĉniji indirektni uticaji nastaje od obima turista i poboljšanja oĉekivanja drugih potencijalnih

investitora, koji se oĉekuje da dovede do znatno pozitivnih promena na tržištu rada, i povećati

poresku osnovicu na koje se projektiraju prihodi u srednjem roku.

Mere za Povećanje Konkurentnosti - TakoĊe, zbog umerenijeg planiranja, nisu ukljuĉeni u ovaj

SOR niti mogući uticaji niza mera koje treba da povećaju konkurentnost poljoprivrede i uzgoj stoke u

podruĉjima sa visokim potencijalom, i za podržavanje olakšavanja strateških investicija uopšte. Ove

mere, koje predvodi Ministarstvo Trgovine i Industrije, oĉekuje se da imaju sveobuhvatan uticaj na

29

privredu, uz rast lokalne konkurentnosti, poboljšanje platnog bilansa, i na taj naĉin proširujući

poreske osnovice

2.3.2. Fiskalni rizici

Fiskalni program na kojem je izgraĊen dokument Srednjoroĉnog Okvira Rashoda 2016-2018 je

zasnovan na makro-ekonomskom scenariju koji definiše prostor za prikupljanje prihoda, i na taj

naĉin definiše opšte uslove za realizaciju budžetskih rashoda.

Makro-ekonomski scenario je izgraĊen na ravnoteži izmeĊu pažnje koju treba prikazati u odnosu na

fiskalne rizike, s jedne strane, i potreba za trošenje kao rezultat razvojnog jaza Kosova, s druge

strane. MeĊutim, treba napomenuti da je tokom pripreme godišnjih budžeta koji se skiciraju ovim

srednjoroĉnim okvirom, fiskalni rizici treba dobro definisati, i u sluĉaju da šanse za realizaciju ovih

rizika se povećaju, fiskalna politika treba da bude usvojena za njihovo upravljanje.

-Sistematični rizik (makro-ekonomski)

Zavisnost od doznaka: makro-ekonomski scenario na kojima se zasnivaju pretpostavke o naplati

poreskih prihoda se oslanja na dodatno povećanje podrške kosovskoj ekonomiji od doznaka.

Znaĉajan makro-ekonomski šok u zemljama u kojima je Kosovska dijaspora koncentrisana,

uglavnom u Nemaĉkoj i Švajcarskoj, može se preneti u ekonomiji Kosova snižavanjem nivoa

doznaka, koja direktno utiĉe na nivo potrošnje i investicija na Kosovu (a samim tim i nivo

prikupljanja poreskih prihoda), i takoĊe na nivo izvoza robe i usluga Kosova. Tokom godina 2009-

2014, utvrĊeno je da znaĉajno usporavanje u ekonomijama u kojima je koncentrisana dijaspora nema

nikakav uticaj na trendu doznake.

Promene cena – makro-ekonomski scenario SOR-a je zasnovan na pretpostavkama niskih inflatornih

pritisaka tokom projektovanog perioda. Ove pretpostavke su zasnovane prevashodno na prognoze

MMF-a za meĊunarodne cena robe (pad od 4.5 % za 2015 godinu) i derivata (pad od 19.5 % u 2015

godini) 7. MeĊutim, u sluĉaju daljeg pada stope inflacije, ili u sluĉaju da bude deflacije (kao rezultat

pada meĊunarodnih cena, ili kao rezultat smanjenja agregatne tražnje) fiskalna politika treba da se

prilagodi, jer može uticati na pad poreskih prihoda, a samim tim i potencijala za budžetske troškove.

- Sistematični rizik (od politika)

Sporazumi o slobodnoj trgovini - Stupanje na snagu Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju,

odnosno osloboĊenje od carinskih dažbina na širokom spektru uvozne robe, razmatra se kao kljuĉni

element u predviĊanju budžetskih prihoda za projektovani period ovog SOR-a. MeĊutim, kao i svako

predviĊanje, predviĊani uticaj ovog sporazuma pretpostavkama o prihoda nosi u sebi pretpostavke o

uĉešću robe iz EU u ukupnoj uvezenoj robi. To se posebno odnosi na prve tri godine primene

sporazuma. Ako promene u trendovima trgovine su veće nego predviĊene, privremeni gubici od

7 http:/www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/update/01/pdf/0115.pdf

30

primene sporazuma mogu biti veća, za šta se verovatnoća mora proceniti tokom pripreme godišnjih

budžeta.

Sužavanje poreskog jaza - uzimajući u obzir nivo razvoja Kosova, procene prihoda zasnovane su ne

samo na povećanje prihoda kao rezultat makro-ekonomskih kretanja, ali i smanjenjem poreskog jaza

kroz Strategiju za borbu protiv sive ekonomije. MeĊutim, primena takve strategije ne zavisi samo od

kosovske vlade, nego od širokog spektra institucija.

Poreski podsticaji - Vlada Kosova planira da u roku predviĊenim ovim SOR-om da ponudi poreske

podsticaje u vidu poreskih olakšica za podršku bržeg razvoja privatnog sektora. Glavni elemenat u

stimulativni paket će biti u formi oslobaĊanja poreskih obaveza za repromaterijal i mehanizaciju.

Ova politika se oĉekuje da bude neutralna u budžetskom pogledu, gde oslobaĊanje se oĉekuje da

bude nadoknaĊeno redovnim primanjima, kao rezultat proširenja poreske osnovice. Ipak, postoji

mogućnost da brzina nadoknade od proširenja baze može biti sporiji nego što se predviĊa. U sluĉaju

povećanja verovatnoće za takav razvoj, godišnji budžeti treba prilagoditi kako bi ukljuĉili budžetski

uticaj ovog vremenskog ne-usklaĊivanja.

Administriranje Politika sa Dodatnim Troškovima – tokom perioda projektiran ovim SOR-om, do

potpune implementacije broja politika dodatnih troškova – kako budžetskog tako i ekonomskog. Iako

su ove politike postavljene pre ukljuĉivanja u SOR, promenljivi troškovi ili nepoznati u trenutku

pokretanja ovih politika zahteva oprez u fazi administriranja kako bi se izbegao rizik prekoraĉenja

obaveze potrošnje da prelazi vrednost koju predviĊa SOR.

31

TREĆI DEO

3. OKVIR BUDZETSKIH TROSKOVA 2016-2018

Iako proces SORa ima za cilj rešavanje sveobuhvatnih politiĉkih proriteta, meĊuvladini fiskalni

odnosi igraju važnu ulogu u ispunjavanju ciljeva Vlada, pogotovo kada su u pitanju važni sektori

obrazovanja, zdravstva i putne infrastrukture.

Treĉi deo SORa 2016-2018 predstavlja jedan rezime opštih budžetskih rashoda dodeljeno za

centralni i opštinski nivo. Vlada Republike Kosovo se fokusira na kreiranje politike koje podržavaju

održiv ekonomski razvoj predvoĊen od privatnog sektora, poboljšavanje konkurentnosti i samim tim

otvaranje novih radnih mesta. Shodno tome, fokus SORa 2016-2018 je orjentisana interkonekciji

planova i budžetskih politika Vlade sa ekonomskim i socijalnim potrebama Kosova. U ovom dijelu

je izvršeno distribucija budžetskih granica u definisanim politikama sa programom Vlade.

Kljuĉni faktor koji na strukturu budžetskih sredstava ĉe biti stroga kontrola rashoda za plate i

dnevnice kao i za robe i usluge javnog sektora. Vlada planira da osvoji Zakon o Platama, koji ĉe da

uskladi plate na javnom sektoru uspostavljajuĉi regulatorni okvir na osnovu kojih ĉe se odrediti plate

za sve zapošljene u javnom sektoru. PredviĊene promene u strukturi rashoda, tokom perioda SORa

KASH 2016-2018, dolaze uglavnom kao rezultat novih politika koje su objašnjne u sledeĉim

poglavljima i ne reflektiraju poveĉanje rashoda za postojeĉe politike. Vlada je orjentisana ka

održavanju adekvatnog novoa kapitalnih rashoda kako bih financirala poboljšanje i podizanje fiziĉke

infrastrukture u zemlji i da finacira ostale prioritete odreĊenim Vladimin Programom. U zakljuĉku,

Vlada je orjentisana ka smaljenju neproduktivnih rashoda i orjentisanju rashoda stvaranju uslova za

održivimi ekonomskom razvoju i poveĉanju dobrobita stanovništva.

Ovaj deo okvira rashoda je podeljen u dva glavna dela. Prvi deo daje pregled budžetskih ograniĉenja

za centralin nivo, podeljen u ekonomskim kategorijama, dok je u drugom delu komentar podele i

budžetskih granica za opštinski nivo.

3.1. Okvir i struktura budzetskih troskova 2016-2018 – Centralna Vlada

Troškovi za centralni nivo (kao i opšti troškovi) su pripremljeni posmatranjem parametara

dozvoljeno Zakonom o Upravljanju Javnih Finansija i odgovornosti za ukupan budžetski deficit. Kao

rezultat poĉetka sprovoĊenja fiskalnog pravila iz 2014 godine pa nadalje, budžetska potrošnja u

srednjoroĉnom periodu će obeležiti sporiji rast u poreĊenju sa prethodnim periodom, kao rezultat

opreznog planiranja i poštovanja pravnih odredbi.

Na osnovu predviĊanja za trend ukupnih budžetskih prihoda, ukupni troškovi su planirani da rastu po

proseĉnoj stopi od oko 1.2 % u odnosu na srednji rok, dok centralni nivo je povećan na 2.07 %. Ipak,

32

nivo i struktura troškova može da varira u zavisnosti od usvajanja i implementacije novih zakonskih

inicijativa, kapitalnih projekata i realizacije ukupnih budžetskih prihoda u srednjoroĉnom periodu.

Prihodi i troškovi su priliĉno osetljivi na opšta ekonomska kretanja u zemlji; i kao takav, služi kao

sredstvo fiskalne politike da utiĉe na ukupne ekonomske aktivnosti.

3.1.1. Budžetski troškovi za godine 2016-2018 za Centralni nivo

Troškovi na centralnom nivou tokom perioda projekcije 2016-2018 oĉekuje se da beleži konstantan

rast sa godišnjim prosekom od oko 1,7% u poreĊenju sa 2015godinom, dostižući vrednost od 1,277

miliona evra u 2016 godini (Tabela 3.1). Od njih, tekući troškovi projektovanih za godine 2016-

2018, u poreĊenju sa 2015 godinom, oĉekuje se da će rasti po godišnjem proseku od 13,4%, dok

kapitalni rashodi se oĉekuje da beleže blagi pad sa godišnjem prosekom od oko 2.3 %.

Lagani sluĉaj potrošnje na centralnom nivou nastavlja jedno umereno povećanje redovnih budžetskih

prihoda, na osnovu principa održavanja jednog uravnoteženom budžetu izmeĊu redovnih prihoda i

rashoda.

Opšta karakteristika budžetskih troškova za godine 2016-2018 je da većina predviĊenih budžetskih

troškova već su obavezivana za tekuće troškove, ukljuĉujući ne samo tekuće troškove, već i kapitalne

troškove. To je zbog toga što u poslednje dve godine su znatno povećani operativni tekuĉi troškovi i

takoĊe su poĉeli mnogi kapitalni projekti poĉetnim budžetom koji je previše mali i ĉesto ĉak bez

zvaniĉnog angažovanja sredstava u budžetski okvir.

U ovim okolnostima budžeta, budžetski rashodi za godine 2016-2018 imaju veoma nisku

fleksibilnost jer će najveći deo troškova biti pokriven samo za kontinuirane troškove i neke od novih

proglašenih politika Vlade koje se oĉekuje da poĉnu da se realizuje tokom 2015 godine ili se oĉekuje

da poĉne da se realizuje u punom kapacitetu 2016 godini, kao što su:

- sprovoĊenje Zakona o Zdravstvenom Osiguranju,

- radno iskustvo za civilne službenike,

- reforme u sektoru Bezbednosti,

- proširenje penzijskih politika itd.

Da bi se stvorio budžetski prostor za pokrivanje dodatnih troškova i da se poĉne prioritetni projekti

za Vladu, tokom procesa planiranja budžeta će se pridodati povećana pažnja pravilnom upravljanju

zapošljavanja, potpunoj kontroli tekućih troškova i biĉe izvršena detaljna analiza za svaki kapitalni

projekat koji je zapoĉet ranije i onih koji će poĉeti.

33

Tabela 3.1. Troškovi na Centralnom Nivou prema ekonomskim kategorijama 2014-2018, u

evrima

Opis 2014

troškovi

2015

budžet

2016

procena

2017

procena

2018

procena

Ukupni troškovi 1,057,009,351 1,261,220,507 1,277,020,000 1,287,220,000 1,297,880,000

Tekući 756,902,852 924,229,503 956,019,912 963,429,912 967,699,912

Plate i Dnevnice 253,184,747 314,667,355 314,808,044 318,134,723 321,099,171

Roba i Usluge 144,288,892 161,168,605 160,759,233 160,787,964 161,040,376

Komunalije 13,295,441 14,949,486 15,152,635 15,207,225 15,260,365

Subvencije i transferi 346,133,772 428,444,057 460,300,000 464,300,000 465,300,000

Rezerva - 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000

Kapitalni troškovi 300,106,499 336,991,004 321,000,088 323,790,088 330,180,088

Plate i dnevnice - Kategorija plata i dnevnica za godine 2016-2018 u poreĊenju sa 2015 godinom se

oĉekuje da će imati proseĉan godišnji rast od 1.9 %, glavno kao rezultat racionlaizacije rashoda za

plate i dnevnice. Uĉešće u ovoj kategoriji kao procenat ukupnih centralnih troškova za 2016 godinu

su 24.1 %, da ostala kao takva tokom celog preioda 2017-2018. Poĉevši od ove godine rashodi od

ove kategorije ĉe se sprovoditi u veoma merenim putem i ovo se oĉekuje da se podržava takodje

zastupanjem u Zakona o Platama latama (za sve zaposlene koji primaju plate iz budžeta Kosova).

U srednjoroĉnom periodu 2016 - 2018, nivo kategorije plata se odreĊuje uglavnom od uticaja Odluke

Vlade Kosova 2014 godine o povećanju plata svih kategorija civilnih službenika. Na ovoj kategoiji

rashoda se ukljuĉuju takodje rashodi za implementaciju dela kolektivnog ugovora koji se odnosi na

radno iskustvo i podršku sektoru bezbednosti kao rezultat transformacije Ministarstva za Kosovske

Bezbednosne Snage u Ministarstvu odbrane.

U prilogu podrške takve politike trošenja za ovu kategoriju, zaposlenost u javnom sektoru će se

kontrolisati za srednji rok 2016-2018 i u principu novo zapošljenje ĉe se odobrit samo sa jednim

-

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Plate i dnevnice Robe i Usluge Komunalije Subvencije i

transferi

Rezerva Kapitalni troškovi

2014 aktualni

2015 Budzet

2016 Proj.

2017 Proj.

2018 Proj.

Grafikon 3.1: Troškovi Centralne Vlade prema ekonomskim kategorijama za godine 2014-2018,

u milionima evra

34

deljanim oravdanjem Vlade, sa izuzetkom podrške transformacije Kosovskih Snaga Bezbednosti u

Oružanim Snagama Kosova. Sve Budžetske organizacije njihova zapošljavanja ĉe planirati samo u

skladu sa planiranim budžetskim izdvajanjima za srednjoroĉni budžetski period.

Roba i usluge - kategorija robe i usluga za godine 2016-2018 u poreĊenju sa 2015 godinom se

oĉekuje da ima godišnji blagi pad od 0.19%. Uĉešće u ovoj kategoriji ukupnih troškova na

centralnom nivou za 2016 godinu se oĉekuje da bude oko 12.6 %, i isto uĉešĉe se oĉekuje da

nastavlja i tokom celog perioda 2017-2018.

U cilju sprovoĊenja politike Vlade o štednji i potrebu odreĊivanja standarda za potrošnju na roba i

usluge, kao i ukljuĉivanje novih inicijativa koja u sebi nosi dodatne troškove za budžet i sa ciljem

orijentacije vladinih troškova na produktivne projekte, Vlada ĉe smanjiti znaĉajno troškove za

kategoriju roba i usluga u onim kategorijama koje neĉe uticati u kvalitet javnih usluga.

Kao rezultat toga, troškovi za ovu kategoriju će beležiti pad za uĉešće u tekuće troškove. MeĊutim,

Vlda će voditi raĉuna da neke pod-kategorije se ne smanje, kao što su troškovi za održavanje puteva,

pružanje neophodnih lekova, podrška transformacije SSK u OSK.

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

300.0

350.0

2014 Aktualni 2015 Budzet 2016 Proj. 2017 Proj. 2018 Proj.

Grafikon 3.2: Troškovi za plate i dnevnice tokom perioda 2014-2018, u milionima evra

35

Komunalije - Kategorija komunalija za godine 2016-2018 u poreĊenju sa 2015 godinom će imati

blagi porast od oko 1.7 %. Uĉešće u ovoj kategoriji kao procenat ukupnih troškova Centralne Vlade

za 2016 se oĉekuje da bude oko 1.2 %, kako bi ostalo na približno istom nivou i tokom prioda 2017-

2018. Ovo povećanje je rezultat povećanja potrošnje za nove vladine zgrade.

Subvencije i Transferi - kategorija subvencija i transfera za godine 2016-2018 u poreĊenju sa 2015

godinom se oĉekuje da imaju proseĉan godišnji rast od oko 8.14%. Za srednjoroĉni period, kategorija

subvencija i transfera, oĉekuje se da imaju najveće uĉešće u ukupnim troškovima centralnog nivoa,

koji za 2016 godinu se oĉekuje da bude oko 36.2 %. Ovo uĉešće za godine 2017-2018 oĉekuje se da

bude na približno istom nivou.

Takav rast je posledica uticaja odluke Vlade Kosova da poveća penzije i druge kategorije socijalnih

davanja, ukljuĉujući i povećanje budžeta za penzije Trepĉe i druge troškove Zakona o penzijama.

Štaviše, ova kategorija će nastaviti sa sprovoĊenjem Zakona o Ratnim Veteranima i Zakona o

Politiĉkim Prognanicima, samim tim ukljuĉujući i prirodni rast korisnika penzijskih šema.

135.0

140.0

145.0

150.0

155.0

160.0

165.0

2014 Aktualni 2015 Budzet 2016 Proj. 2017 Proj. 2018 Proj.

Grafikon 3.3: Troškovi za robu i usluge tokom perioda 2014-2018, u milionima evra

12.0

12.5

13.0

13.5

14.0

14.5

15.0

15.5

2014 Aktualni 2015 Budzet 2016 Proj. 2017 Proj. 2018 Proj.

Grafikon 4: Komunalije tokom perioda 2014-2018, u milionima evra

36

Vlada će nastaviti da podržava kroz ovu kategoriju i sektor poljoprivrede, sa oko 53 miliona evra

godišnje, za pružanje budžetsku podršku za ove važne oblasti ekonomskog razvoja. Ova budžetska

izdvajanja će omogućiti sektoru da imaju veću podršku od SE kroz instrumente IPA i drugih

donatora koji podržavaju ovaj sektor.

U skladu sa ciljevima Vlade za privatizaciju i stabilizaciju funkcionisanja javnih preduzeća,

subvencije javnim preduzećima su projektovani da kontinuirano opadaju, tako da u pomenutom

periodu planiranja, potrošnja na subvencije javnim preduzećima je planirano da se smanje za više od

polovine budžetiranih u 2015 godini. To iz razloga da od 2016 godine ova kategorija se oĉekuje da

prestane sa finansiranjem Radio Televizije Kosova.

Kapitalni Troškovi - kategorija Kapitalni troškovi, za godine 2016-2018 u poreĊenju sa 2015

godinom se oĉekuje proseĉno smanjenje od 2.3% ove kategorije. Uĉešće u ovoj kategoriji kao

procenat ukupne potrošnje na centralnom nivou za 2016 godinu se oĉekuje da bude oko 25.5 %. Ovaj

procenat za godine 2017-2018 oĉekuje se da neznatno raste.

Većina ovih troškova će morati da pokrije finansiranje projekata zapoĉetih u 2015 godini (i ranije)

kao što su finansiranje puteva Priština - Mitrovica i Priština - Peć, nastavak projekata u sektoru

zdravstva, nastavak projekata koji utiĉu na poboljšanje sektora životne sredine, nastavak izgradnje

škola, nastavak izgradnje vladinih zgrada, i drugi projekti infrastrukture, Vlada za srednji rok planira

da poveća finansiranje Puta 6 (autoput Priština - Skoplje).

U meri u kojoj se stvara budžetski prostor na srednji rok, Vlada kroz razvoj budžetskog procesa će

sprovoditi nove kapitalne projekte na osnovu prioriteta, uzimajući u obzir transparentan i

konkurentan proces meĊu projektima koji se nude, kao i uzimajući u obzir uticaj ovih investicija u

privredi i zapošljavanju, na osnovu studije izvodljivosti. Novi projekti predviĊeni Programom Vlade,

kao što su sistemi za navodnjavanje, zdravstvene opreme, IT opreme za škole i laboratorije itd, se

oĉekuje da poboljša kvalitet usluga koje se nude preko ovih važnih sektora.

-

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2015 Aktualni 2016 Budzet 2017 Proj. 2018 Proj. 2019 Proj.

Grafikon 5: Troškovi za subvencije i transfere tokom perioda 2014-2018, u milionima evra

37

3.2 SREDNJOROĈNI OKVIR OPŠTINSKIH TROŠKOVA 2016-2018

Opštinski SOR obezbeĊuje strateški pristup Vlade u oblasti meĊu-vladinih fiskalnih odnosa i

predstavlja agregatne iznose vladinih grantova za finansiranja opština za fiskalnu godinu 2016 i

srednjoroĉno predviĊanje za 2017 i 2018 godinu.

Principi, kriterijumi i osnovne formule primenjene za grantove za finansiranje opština za 2016

godinu, kao i uĉešće opštinskog budžeta na Budžet Republike Kosova definisan je Zakonom o

Finansiranju Lokalne Samouprave (ZFLS) i makro-fiskalne projekcije, poštujući budžetski kalendar

prema Zakonu o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti (ZUJFO).

U skladu sa ZFLS i budžetskim kalendarom navedenim u ZUJFO, datumom 10 aprila 2015 godine je

održan prvi informativni razgovor sa Komisijom za grantove, gde je raspravljano o:

a) uloga i odgovornosti Komisije za grantove,

b) principi, kriterijumi i formule za dodelu vladinih grantova za finansiranje opština za 2016 godinu i

predviĊanja za period 2017-2018.

Nakon ovih diskusija, u ovaj sastanak Komisija za grantove je odobrila opšti grant za opštine i

projekcije sopstvenih prihoda opštine u srednjem roku, na osnovu makro – fiskalne tabele 2016-

2018, kao i specifiĉnih grantova za obrazovanje i zdravstvo za 2016 godinu, uzimajući u obzir

sledeća gledišta:

- Poštovanje i primena opštih naĉela odreĊena sa ZFLS,

- Sektorske analize pružene od dotiĉnih ministarstava za obrazovanje i zdravstvo,

- Državne formule za pred-univerzitetsko obrazovanje i primarno zdravstvo, za izdvajanje

specifiĉnih grantova za obrazovanje i zdravstvo prema opštinama,

- Budžetska ograniĉenja data u u prvoj proceni Tabele 1 SOR-a 2016-2018 kao i vladinih

prioriteta.

280

290

300

310

320

330

340

2015 Aktualni 2016 Budzet 2017 Proj. 2018 Proj. 2019 Proj.

Grafikon 3.6: Kapitalni troškovi tokom perioda 2014-2018, u milionima evra

38

Na narednom sastanku, održanoj 23. aprila 2015. godine, Komisije za grantove odobrila je opšti

grant i povezani izdvajanja opštinama na osnovu kriterijuma navedenih u relevantnim zakonima i

administrativnim smernicama regulišu opštinsko finansiranje.

3.2.1 Predlog opštinskog budžeta za godine 2016-2018

U liniji sa naĉelima i ograniĉenjima pomenute gore, struktura opštinskog finansiranja ukljuĉuje:

- Opšti grant,

- Specifiĉni grant za obrazovanje

- Specifiĉni grant za zdravstvo,

- Finansiranje sekundarnog zdravstva,

- Grantovi za povećana i delegirana ovlašćenja,

- Projekcije sopstvenih prihoda od opština,

- Vanredni grantovi,

- Finansijska pomoć spolja.

Dok, sa gledišta opštinskih zajmova, biće kao moguća opcija finansiranja koja je predviĊena pravnim

okvirom i u okviru finansijskog pravila odreĊena sa ZUJFO.

Tabela 3.2: Srednjoroĉni okvir opštinskog fiannsiranja 2014-2018, miliuna evra

Opis 2014

2015 2016 2017 2018

Budžet PredviĊanje PredviĊanje PredviĊanje

1. Vladini grantovi 319.52 339.17 338.32 340.90 343.97

Opšti grant 137.57 145.76 134.91 137.49 140.56

Opšti osnovni grant 127.80

Uticaj sa popisa stanovništva 2011, prema

Zakonu br. 35 LFPL 9.77

Specifiĉni grant za zdravstvo 39.39 42.08 42.08 42.08 42.08

Financimi bazë 142.56 151.33 161.33 161.33 161.33

Specifiĉni grant za obrazovanje 142.22 143.89 150.08 150.08 150.08

Osnovno finansiranje 0.34 0.34

Nove politike u toku: 0.34 0.34

Centri Kompetencija 10.00

Kontigent od Centralnog Budžeta za finansiranje rasta

plata 25% -2.90

Amendamenti od KBF (transfer od Opština u MONT-

profesionalne škole) 6.00 6.00 6.00

Radno iskustvo 5.25 5.25 5.25

Zdravstveno osiguranje 1.85 2.60 2.60 2.60 2.60

2. Grantovi za povećana ovlašćenja 1.85 2.60 2.60 2.60 2.60

Sekundarna zdravstvena nega 0.24 0.24 0.24 0.24 0.24

3.Transfer rezidentnih Usluga od MRSZ u Srbici i

Graĉanici 0.24 0.24 0.24 0.24 0.24

Rezidentne usluge 67.23 74.24 80.00 82.00 84.00

4. Sopstveni prihodi opštine 388.60 416.01 421.16 425.74 430.81

39

3.2.2 Opšti Grant za 2016 godinu

Opštine će primiti opšti grant, odreĊen kao grant zatvorenog sistema i koristiće ga za ostvarivanje

odreĊenih opštinskih ovlašćenja u skladu sa zakonskim okvirom. Opšti Grant pruža razuman stepen

stabilnosti opštinskog budžeta, i on je mehanizam za ostvarivanje ravnopravnosti izmeĊu opština i

obezbeĊuje adekvatnu raspodelu resursa za manjinske zajednice u dotiĉnim opštinama.

Na osnovu ZFLS, ukupan iznos granta je odreĊen na deset odsto (10 %) od ukupnih budžetskih

prihoda Centralne vlade, izuzimajući prihode od prodaje imovine, vanredne prihode, prihodi iz

sopstvenih prihoda namenjeni centralnom nivou i prihodi od zaduživanja.

Opšti Grant za 2016 godinu će biti u iznosu od 134,910,000 evra, na osnovu realnih prihoda iz makro

– fiskalne tabele 2016-2018 i primenjujući naĉela, kriterijume i formule odreĊene u ZFLS.

Od ovog iznosa, sa ciljem izjednaĉenja budžeta izmeĊu opština, svaka opština dobija ukupan fiksni

iznos (paušalno) od 140.000€ 1€ po glavi stanovnika, ili 0€ za opštine sa jednakim ili većim brojem

stanovnika od 140.000.

Osnovni kriteriji za izdvajanje opšteg granta u opštine je:

Broj stanovnika se izraĉunava sa osamdeset i devet procenta (89%);

Geografska veliĉina opštine sa ĉest procenta (6%);

Broj manjinskih zajednica u opštini (3%);

Opštine gde većina stanovništva se sastoji od manjinskih zajednica sa dva procenta (2%).

Finansiranje opštinskih službenika koji pružaju socijalne usluge, kao ovlašćenje prenete od MRSZ u

opštinama kroz memorandume o razumevanju, je ukljuĉen u okviru opšteg granta opštine.

Zaposleni u administraciji Opštinskih Direkcija za pred- univerzitetsko obrazovanje, u skladu sa

naĉelima i kriterijumima odreĊenim od MRSZ, finansira se od opšteg granta opština.

Zaposleni u administraciji Opštinskih Direkcija za primarno i sekundarno Zdravstvo ( Graĉanica,

Štrpce i Severna Mitrovica), takoĊe u skladu sa naĉelima i kriterijumima odreĊenim od MRSZ,

finansira se od opšteg granta

Za primenu ĉlana 35. Zakona o Finansijama Lokalne Samouprave 03 / L -049, na osnovu popisa

stanovništva iz 2011 godine i zvaniĉno objavljene u KAS u decembru 2012. godine, ukljuĉujući i

procene Kosovske Agencije za Statistiku (KAS) za ĉetiri manjinskih opštine koje nisu uĉestvovale u

popisu, kao što su Leposavić, Zubin Potok, Zveĉan i Severna Mitrovica, Vlada Kosova Odlukom br.

09 / 121, od dana 27.03.2013 odobrila je izmenu Aneksa 1 ZFLS za novi broj stanovništva.

40

Tabela 3.3: Struktura Opšteg Granta za period 2014-2018 (miliuna Evra) Faktori 2014 2015 2016 2017 2018

Sadašnji Budžet Procena Procena Procena

Budžetski prihodi (mil evra) 1,278.0 1,457.6 1,349.1 1,374.9 1,405.6

10% budžetskih prihoda (mil evra) 127.80 145.76 134.91 137.49 140.56

Uticaj sa popisa stanovništva 2011, prema

ĉlanu 35 LFPL

Dodatni troškovi iz centralnog nivoa

9.77

Distribucija po kriterijumima

Fikni Iznos (mil) 3.63 3.63 3.63 3.63 3.63

Stanovništvo (stanovnici) 1,780,021 1,780,021 1,780,021 1,780,021 1,780,021

89% agregatnog iznosa (mil) 110.5 118.06 116.83 119.13 121.86

Opštinska Zona (km2) 10,901 10,901 10,901 10,901 10,901

6% agregatnog iznosa (mil) 7.45 7.9 7.87 8.03 8.21

Manjinske zajednice u opštini 107,926 107,926 107,926 107,926 107,926

3% agregatnog iznosa (mil) 3.7 3.9 3.93 4.01 4.1

Stanovništvo manjinskih opština (stanovnici) 62,031 62,031 62,031 62,031 62,031

2% agregatnog iznosa (mil) 2.4 2.6 2.62 2.67 2.74

Ukupno opšti grant 137.57 145.76 134.91 137.49 140.56

(u mil. €)

Godina 2016 Godina 2017 Godina 2018 Godina 2016 Viti 2017 Viti 2018

1,349.1 1,374.9 1,405.6 1,588.0 1,607.0 1,625.0 Opsti prihodi (prema Makro)

10% 134,910,000 137,490,000 140,560,000 (121.0) (124.0) (126.0) Sopstveni prihodi (opstinski i centralni nivo)

Fiksni iznos 140,000 3,636,657 3,636,657 3,636,657 (20.8) (20.6) (20.6) Budzetska podrska od strane donatora

131,273,343 133,853,343 136,923,343 (55.0) (45.0) (30.0) Jednokratni prihodi

89% 116,833,275 119,129,475 121,861,775 (30.0) (30.0) (30.0) Dividenta

6% 7,876,401 8,031,201 8,215,401 (12.1) (12.5) (12.8) Odredjeni grantovi donatora

3% 3,938,200 4,015,600 4,107,700 1,349.1 1,374.9 1,405.6

2% 2,625,467 2,677,067 2,738,467

131,273,343 133,853,343 136,923,343

Stanovnistv

o 89%

Geografska

velicina 6%

Manjinsko

stanovnistvo 3%

Opstine sa

manjinskim

stanovnistvo

m

2%

1 Decani 40,019 2.25% 297 2.73% 551 0.51% 0.00% 99,981 2,626,683 214,693 20,106 - 2,961,462 99,981 2,678,307 218,912 20,501 - 3,017,701 99,981 2,739,735 223,933 20,971 - 3,084,621

2 Dragas 33,997 1.91% 430 3.95% 13,559 12.56% 0.00% 106,003 2,231,424 310,834 494,765 - 3,143,027 106,003 2,275,279 316,943 504,489 - 3,202,715 106,003 2,327,464 324,213 516,060 - 3,273,740

3 Urosevac 108,610 6.10% 345 3.17% 4,193 3.89% 0.00% 31,390 7,128,715 249,390 153,002 - 7,562,497 31,390 7,268,820 254,292 156,009 - 7,710,511 31,390 7,435,534 260,124 159,587 - 7,886,636

4 Kosovo Polje 34,827 1.96% 83 0.76% 4,511 4.18% 0.00% 105,173 2,285,901 59,998 164,606 - 2,615,678 105,173 2,330,828 61,177 167,841 - 2,665,019 105,173 2,384,287 62,581 171,690 - 2,723,730

5 Djakovica 94,556 5.31% 587 5.39% 6,679 6.19% 0.00% 45,444 6,206,268 424,325 243,716 - 6,919,753 45,444 6,328,244 432,665 248,505 - 7,054,858 45,444 6,473,385 442,588 254,205 - 7,215,623

6 Gnjilan 90,178 5.07% 392 3.60% 2,264 2.10% 0.00% 49,822 5,918,914 283,365 82,613 - 6,334,714 49,822 6,035,242 288,935 84,237 - 6,458,235 49,822 6,173,664 295,561 86,169 - 6,605,216

7 Glogovac 58,531 3.29% 276 2.53% 45 0.04% 0.00% 81,469 3,841,735 199,512 1,642 - 4,124,358 81,469 3,917,239 203,433 1,674 - 4,203,816 81,469 4,007,083 208,099 1,713 - 4,298,364

8 Elezov Han 9,403 0.53% 83 0.76% 44 0.04% 0.00% 130,597 617,174 59,998 1,606 - 809,375 130,597 629,304 61,177 1,637 - 822,716 130,597 643,738 62,581 1,675 - 838,590

9 Istok 39,289 2.21% 454 4.17% 3,085 2.86% 0.00% 100,711 2,578,769 328,183 112,571 - 3,120,234 100,711 2,629,451 334,633 114,784 - 3,179,579 100,711 2,689,759 342,308 117,416 - 3,250,194

10 Junik 6,084 0.34% 74 0.68% 4 0.00% 0.00% 133,916 399,329 53,492 146 - 586,883 133,916 407,177 54,544 149 - 595,786 133,916 416,516 55,795 152 - 606,379

11 Kacanik 33,409 1.88% 211 1.94% 36 0.03% 0.00% 106,591 2,192,830 152,526 1,314 - 2,453,260 106,591 2,235,927 155,523 1,339 - 2,499,381 106,591 2,287,209 159,090 1,370 - 2,554,261

12 Kamenica 36,085 2.03% 424 3.89% 1,864 1.73% 0.00% 103,915 2,368,471 306,497 68,017 - 2,846,901 103,915 2,415,020 312,521 69,354 - 2,900,810 103,915 2,470,410 319,689 70,944 - 2,964,959

13 Klina 38,496 2.16% 309 2.84% 1,241 1.15% 0.00% 101,504 2,526,719 223,367 45,284 - 2,896,874 101,504 2,576,379 227,757 46,174 - 2,951,814 101,504 2,635,469 232,981 47,233 - 3,017,187

14 Leposavic 13,773 0.77% 539 4.95% 323 0.30% 13,773 22.20% 126,227 904,003 389,627 11,786 582,943 2,014,587 126,227 921,770 397,285 12,018 594,400 2,051,700 126,227 942,911 406,397 12,293 608,033 2,095,862

15 Lipjan 57,605 3.24% 338 3.10% 3,107 2.88% 0.00% 82,395 3,780,956 244,330 113,374 - 4,221,055 82,395 3,855,265 249,132 115,602 - 4,302,395 82,395 3,943,688 254,846 118,253 - 4,399,183

16 Malisevo 54,613 3.07% 306 2.81% 54 0.05% 0.00% 85,387 3,584,573 221,198 1,970 - 3,893,129 85,387 3,655,023 225,546 2,009 - 3,967,965 85,387 3,738,853 230,719 2,055 - 4,057,014

17 Mamusa 5,507 0.31% 32 0.29% 379 0.35% 5,507 8.88% 134,493 361,457 23,132 13,830 233,084 765,996 134,493 368,561 23,586 14,101 237,665 778,407 134,493 377,014 24,127 14,425 243,116 793,175

18 Mitrovica 71,909 4.04% 331 3.04% 2,199 2.04% 0.00% 68,091 4,719,812 239,270 80,241 - 5,107,414 68,091 4,812,573 243,973 81,818 - 5,206,455 68,091 4,922,952 249,568 83,695 - 5,324,306

19 Novo Brdo 6,729 0.38% 204 1.87% 3,202 2.97% 0.00% 133,271 441,664 147,466 116,840 - 839,241 133,271 450,344 150,364 119,137 - 853,116 133,271 460,673 153,813 121,869 - 869,626

20 Obilic 21,549 1.21% 105 0.96% 1,655 1.53% 0.00% 118,451 1,414,388 75,901 60,391 - 1,669,131 118,451 1,442,186 77,393 61,578 - 1,699,608 118,451 1,475,263 79,168 62,990 - 1,735,872

21 Pec 96,450 5.42% 603 5.53% 8,334 7.72% 0.00% 43,550 6,330,582 435,891 304,106 - 7,114,130 43,550 6,455,001 444,458 310,083 - 7,253,092 43,550 6,603,050 454,652 317,195 - 7,418,447

22 Podujevo 88,499 4.97% 633 5.81% 849 0.79% 0.00% 51,501 5,808,711 457,577 30,980 - 6,348,769 51,501 5,922,874 466,570 31,589 - 6,472,534 51,501 6,058,718 477,271 32,313 - 6,619,804

23 Pristina 198,897 11.17% 514 4.72% 4,146 3.84% 0.00% 13,054,783 371,556 151,287 - 13,577,625 13,311,357 378,858 154,260 - 13,844,475 13,616,660 387,547 157,798 - 14,162,006

24 Prizren 177,781 9.99% 603 5.53% 31,682 29.36% 0.00% 11,668,815 435,891 1,156,070 - 13,260,777 11,898,150 444,458 1,178,791 - 13,521,400 12,171,041 454,652 1,205,828 - 13,831,520

25 Orahovac 56,208 3.16% 278 2.55% 944 0.87% 0.00% 83,792 3,689,263 200,958 34,446 - 4,008,459 83,792 3,761,770 204,908 35,123 - 4,085,593 83,792 3,848,048 209,607 35,929 - 4,177,377

26 Strpce 6,949 0.39% 248 2.28% 3,182 2.95% 0.00% 133,051 456,104 179,272 116,111 - 884,537 133,051 465,068 182,795 118,393 - 899,307 133,051 475,735 186,988 121,108 - 916,881

27 Stimlje 27,324 1.54% 134 1.23% 858 0.79% 0.00% 112,676 1,793,435 96,865 31,308 - 2,034,284 112,676 1,828,683 98,768 31,924 - 2,072,051 112,676 1,870,625 101,034 32,656 - 2,116,990

28 Srbica 50,858 2.86% 374 3.43% 109 0.10% 0.00% 89,142 3,338,110 270,354 3,977 - 3,701,584 89,142 3,403,717 275,667 4,056 - 3,772,581 89,142 3,481,783 281,990 4,149 - 3,857,063

29 Suva Reka 59,722 3.36% 361 3.31% 575 0.53% 0.00% 80,278 3,919,907 260,956 20,982 - 4,282,123 80,278 3,996,948 266,085 21,394 - 4,364,705 80,278 4,088,620 272,188 21,885 - 4,462,970

30 Vitina 46,987 2.64% 270 2.48% 258 0.24% 0.00% 93,013 3,084,034 195,175 9,414 - 3,381,636 93,013 3,144,646 199,011 9,599 - 3,446,270 93,013 3,216,771 203,575 9,820 - 3,523,179

31 Vucitrn 69,870 3.93% 345 3.17% 960 0.89% 0.00% 70,130 4,585,980 249,390 35,030 - 4,940,531 70,130 4,676,111 254,292 35,719 - 5,036,252 70,130 4,783,361 260,124 36,538 - 5,150,153

32 Zubin Potok 6,616 0.37% 333 3.06% 995 0.92% 6,616 10.67% 133,384 434,247 240,716 36,307 280,023 1,124,677 133,384 442,782 245,447 37,021 285,526 1,144,160 133,384 452,937 251,076 37,870 292,075 1,167,342

33 Zvecan 7,481 0.42% 123 1.13% 386 0.36% 7,481 12.06% 132,519 491,022 88,913 14,085 316,634 1,043,173 132,519 500,673 90,661 14,362 322,857 1,061,071 132,519 512,156 92,740 14,691 330,262 1,082,368

34 Gracanica 10,675 0.60% 131 1.20% 3,423 3.17% 10,675 17.21% 129,325 700,663 94,696 124,905 451,820 1,501,409 129,325 714,434 96,557 127,359 460,700 1,528,376 129,325 730,820 98,772 130,281 471,267 1,560,464

35 Klokot 2,556 0.14% 23 0.21% 1,193 1.11% 0.00% 137,444 167,765 16,626 43,532 - 365,368 137,444 171,063 16,953 44,388 - 369,847 137,444 174,986 17,342 45,406 - 375,178

36

Severna

Mitrovica 12,326 0.69% 5 0.05% 867 0.80% 12,326 19.87% 127,674 809,028 3,614 31,637 521,699 1,493,652 127,674 824,928 3,685 32,258 531,952 1,520,498 127,674 843,849 3,770 32,998 544,153 1,552,444

37 Partes 1,787 0.10% 29 0.27% 2 0.00% 1,787 2.88% 138,213 117,291 20,963 73 75,635 352,175 138,213 119,597 21,375 74 77,121 356,381 138,213 122,340 21,866 76 78,890 361,384

38 Ranilug 3,866 0.22% 69 0.63% 168 0.16% 3,866 6.23% 136,134 253,748 49,878 6,130 163,629 609,520 136,134 258,735 50,858 6,251 166,845 618,823 136,134 264,670 52,025 6,394 170,671 629,894

1,780,021 100% 10,896 100% 107,926 100% 62,031 100% 3,636,657 116,833,275 7,876,401 3,938,200 2,625,467 134,910,000 3,636,657 119,129,475 8,031,201 4,015,600 2,677,067 137,490,000 3,636,657 121,861,775 8,215,401 4,107,700 2,738,467 140,560,000

Iznos za

geografsku

velicinu

(6%)

Iznos za

manjinsko

stanovnistvo

u opstinama

(3%)

Iznos za

opstine sa

manjiskim

stanovnistvo

m (2%)

Ukupan opsti

grant 2018

TOTAL

Iznos za

geografsku

velicinu (6%)

Iznos za

manjinsko

stanovnistv

o u

opstinama

(3%)

Iznos za

opstine sa

manjiskim

stanovnistv

om (2%)

Ukupan opsti

grant 2017

Fiksni iznos

(140,000-1€)

Iznos za

stanovnistvo

(89%)

Iznos za

geografsku

velicinu

(6%)

Iznos za

manjinsko

stanovnistv

o u

opstinama

(3%)

Iznos za

opstine sa

manjiskim

stanovnistvo

m (2%)

Ukupan opsti

grant 2016

Fiksni iznos

(140,000-1€)

Iznos za

stanovnistvo

(89%)

Opsti grant za 2016.godinu Opsti grant za 2017.godinu Opsti grant za 2018.godinu

Stanovnistvo Geografska velicina Manjinsko

stanovnistvo

Opstine sa manjinskim

stanovnistvom

Fiksni iznos

(140,000-1€)

Iznos za

stanovnistvo

(89%)

Geografska velicina

Manjinsko stanovnistvo Opstine sa manjinskim

stanovnistvom Sveukupno

Opstine

Kriterijumi za podelu opsteg granta

Formule za podelu Opsteg Granta za 2016-2018 godinu

Kriterijumi

Budžetirani prihodi u budžet Kosova (m€)

Opšti grant (10%)

Sveukupno

Stanovnistvo

3.2.3 Specifiĉni grant za pred-univerzitetsko obrazovanje za 2016 godinu

Specifiĉni Grant za Zdravstvo prema ZFLS se zasniva na otvoren sistem finansiranja, uzimajući u

obzir osnovne statistike i primenjujući kriterije i parametre u formuli za za dodelu specifiĉnog granta

za pred-univerzitetsko obrazovanje za 2016 godinu, koji će biti u iznosu od 151,332,015 evra. Ovaj

iznos je isti sa prethodnom godinom, iako je broj uĉenika smanjen za oko 10 hiljada. Ovaj dodatni

budžet za obrazovanje se dodeljuje sa ciljem pokrivanja troškova zdravstvenog osiguranja za

zaposlene u prosveti kao i troškove isplate radnog iskustva od 0.5% za jednu godinu rada.

Specifiĉni Grant za obrazovanje se zasniva na parametre/kriterije kao u nastavku:

a) Broj registriranih uĉenika u godini 2014 /2015 izveštavano od MONT-a, za osnovne

statistike predstavljene na prvom sastanku Komisije za Grantove održan datumom 10 april

2015;

b) Odnos uĉenik-nastavnik za osnovne i srednje škole za većinske uĉenike 1:21.3;

c) Odnos uĉenik-nastavnik za osnovne i srednje škole za manjinske uĉenike 1:14.2;

d) Ostali kriteriji za akomodaciju politika obrazovanja za 2016 godinu (isplata za radno

iskustvo, zdrvasveno osiguranje);

e) Izveštaj uĉenik-nastavnik za predškolsko obrazovanje1:12;

f) Izveštaj uĉenik-nastavnik za srednjo profesionlano obrazovanje za uĉenike veĉine 1:17.2, i za

uĉenike manjine 1:11.5;

g) Izveštaj uĉenik-nastavnik za planinska posdruĉija 1:14.2;

h) Kalkulacija za nastavno osoblje englezkog jezika za I i II razred

i) Izraĉunavanje za administrativno osoblje za 630 uĉenika 1 osoblje u predškolskom i

osnovnom obrazovanju (na osnovu administrativnog upustva br.18/2009 MONTa);

j) Izraĉunavanje za administrativno osoblje za 470 uĉenika 1 osoblje u srednjem obrazovanju

(na osnovu Aministrativnog Upustva br.18/2009 MONTa);

k) Izraĉunavanje za pomoćno osoblje za 170 uĉenika 1 osoblje (domar i ĉistać) kao i za 1

osoblja za školz (osiguranje) na osnovu Administrativnog Upustva br. 18/2009 MONTa

l) Profesionalna usluga (pedagog) 4 za 7 velikih opština i po 2 za sve ostale opštine (na osnovu

prethodnih odluka Komisije za Grantove).

Br O p s t i n e

Broj ucenika Nastavni kadar Administrativna i struĉna pomoć osoblja

Broj

predškolski

h i

osnovnih

studente

Broj

uĉenika

srednje

skole

Ukupan

broj

uĉenika

2016

Nastavni

k za

specijaln

o

obrazova

nje

Nastav

nici u

predšk

olsko

m

Nastavni

ci u

osnovno

obrazova

nje

Nastavnici

u

predškolsko

m i osnovno

obraz.

Nastavnic

i u

srednjem

obrazovan

ju

(gimnazij

a )

Nastavni

ci u

struĉnim

školama

Nastavn

ik

englesk

og

jezika

Ukupno

nastavno

osoblje

Lehonite i

godišnje

bolovanje

Broj

administr

ativnog

osoblja

osnovna

škola

Broj

administr

ativnog

osoblja

srednje

skole

Struĉna

služba

Broj

pomoćn

og

osoblja

za

studente

Ukupna

administ

rativno i

struĉnu

pomoć

osoblja

a b c = a + b d e f g g j h=d+e+f+g +gj i = h * 3 % j k l m n=j+k+l+m

TOTAL 321,586 90,160 411,746 76 2,897 15,074 17,971 2,035 2,795 305 23,182 695 1,250 361 80 3,747 5,438

1 Decan 5,144 1,518 6,662 1 54 212 266 47 30 6 349 10 26 6 2 62 97

2 Dragas 5,098 0 5,098 0 8 352 360 0 0 7 367 11 18 2 2 66 88

3 Urosevac 21,346 6,090 27,436 11 219 1,021 1,240 113 214 18 1,596 48 73 22 2 225 322

4 Kosovo Polje 6,262 1,416 7,678 0 31 290 321 34 40 5 399 12 21 6 2 65 94

5 Djakovica 16,149 4,565 20,714 9 131 696 827 101 141 15 1,092 33 68 19 2 192 280

6 Gnjilan 16,408 5,569 21,977 7 165 800 966 120 181 16 1,290 39 59 23 4 194 280

7 Glogovac 11,181 2,822 14,003 2 113 559 672 70 78 10 831 25 48 8 2 120 178

8 Elezov Han 1,671 373 2,044 0 16 71 86 18 0 1 105 3 6 2 2 21 30

9 Istok 7,005 1,910 8,915 2 72 334 406 49 50 6 514 15 27 7 2 86 123

10 Junik 698 229 927 1 7 28 36 11 0 1 48 1 3 1 2 7 14

11 Kacanik 5,697 1,412 7,109 2 32 264 295 38 35 6 376 11 22 7 2 70 101

12 Kamenica 4,635 1,555 6,190 2 39 214 253 50 33 7 345 10 29 8 2 83 123

13 Klina 7,405 1,750 9,155 2 47 354 401 43 49 7 502 15 28 6 2 83 118

14 Leposavic 1,894 451 2,345 1 43 65 108 4 21 2 137 4 10 6 2 42 60

15 Lipjan 11,630 2,704 14,334 2 107 557 664 77 62 11 816 24 44 12 2 145 203

16 Malisevo 12,615 3,104 15,719 2 121 591 713 84 77 12 887 27 56 10 2 135 203

17 Mamusa 829 205 1,034 1 6 52 58 14 0 1 74 2 3 1 2 9 16

18 Mitrovica 13,685 4,277 17,962 2 124 624 749 82 148 12 992 30 52 16 4 152 223

19 NovoBrdo 1,156 188 1,344 0 9 70 80 0 16 3 98 3 9 3 2 33 47

20 Obilic 4,559 781 5,340 4 45 206 251 13 33 4 305 9 19 4 2 54 79

21 Pec 16,015 4,936 20,951 2 157 692 849 87 187 14 1,139 34 57 18 2 177 254

22 Podujevo 17,394 3,979 21,373 3 143 823 966 74 139 15 1,198 36 68 13 2 192 275

23 Pristina 36,679 11,350 48,029 5 413 1,552 1,965 278 319 29 2,595 78 109 36 4 364 513

24 Prizren 27,284 7,730 35,014 4 165 1,353 1,517 182 253 28 1,983 60 89 29 4 293 416

25 Orahovac 10,178 2,426 12,604 2 86 480 566 93 27 10 697 21 43 9 2 114 168

26 Strpce 1,936 712 2,648 0 17 113 130 37 0 4 171 5 9 4 2 31 45

27 Stimlje 5,530 1,409 6,939 1 46 274 320 38 35 5 399 12 17 4 2 63 86

28 Srbica 9,943 2,577 12,520 3 86 517 603 45 94 9 754 23 45 10 2 121 178

29 Suvareka 10,912 2,900 13,812 2 82 573 655 65 88 10 820 25 49 8 2 127 187

30 Vitina 8,480 2,398 10,878 2 64 376 440 73 49 9 573 17 32 10 2 106 151

31 Vucitrn 12,954 3,449 16,403 1 84 612 696 69 118 12 896 27 56 11 2 150 219

32 Zubin Potok 1,012 270 1,282 0 1 50 51 0 16 1 68 2 6 4 2 15 26

33 Zvecan 897 254 1,151 0 2 42 44 0 15 1 60 2 4 2 2 13 21

34 Klokot 508 151 659 0 4 25 29 0 9 1 39 1 4 1 2 9 16

35

Severna

Mitrovica 2,728 2,311 5,039 0 69 89 158 14 117 3 293 9 16 12 0 49 77

36 Partes 479 331 810 0 5 20 25 3 16 1 44 1 4 5 0 13 21

37 Raniluk 966 380 1,346 0 32 27 59 0 22 1 83 2 5 3 2 19 28

38 Gracanica 2,627 1,678 4,305 3 54 92 146 9 87 4 249 7 16 13 2 46 77

44

Plate i usluge

Ukupno plate

i dnevnice

2016

Radno

iskustvo

(0,5 % * 8

godina)

Zdravstven

o

osiguranje

(3,5%)

Ukupno

Specifiĉni grant

za obrazovanje

za 2016

Plate za

nastavnike u specijalnom

obrazovanju

Plate za

nastavnike u predškolskom i

osnovno

Plate za

nastavnike u srednjem

obrazovanju

Plate za lehonite i bolovanje

Plate za

nastavnike

engleskog

Plate za

Struĉne

službe

Plate za

administrativ

no osoblje

Plate za

pomoćno

osoblje

n j o p q r r r s s h t= n j+ o + p + q + r +r r +s + s h x y z = t + x + y

425,104 9 5 , 2 1 7 , 4 8 1 27,490,356 3,693,988 1,473,444 455,294 7,719,873 13,600,752 150,076,292 6,003,052 5,252,670 161,332,014

2,815 1,404,411 438,397 55,369 28,001.23 11,382 155,256 225,732 2,321,364 92,855 81,248 2,495,467

- 1,934,713 - 58,041 31,863.47 11,382 96,368 239,520 2,371,888 94,876 83,016 2,549,780

60,810 6,559,284 1,861,687 254,453 86,900.36 11,382 454,528 818,106 10,107,151 404,286 353,750 10,865,188

- 1,709,256 422,417 63,950 22,207.87 11,382 129,169 236,526 2,594,909 103,796 90,822 2,789,527

48,422 4,384,042 1,373,733 174,186 70,485.85 11,382 413,815 696,344 7,172,410 286,896 251,034 7,710,341

37,724 5,111,241 1,716,199 205,955 76,279.21 22,765 392,481 705,178 8,267,822 330,713 289,374 8,887,908

10,135 3,560,474 838,914 132,286 47,312.42 11,382 267,190 436,903 5,304,597 212,184 185,661 5,702,442

- 456,526 99,662 16,686 5,793.36 11,382 35,687 76,315 702,052 28,082 24,572 754,706

11,824 2,148,640 564,918 81,761 29,932.35 11,382 163,820 313,748 3,326,026 133,041 116,411 3,575,478

3,378 188,334 61,187 7,587 3,862.24 11,382 22,019 27,042 324,791 12,992 11,368 349,151

11,261 1,573,681 415,680 60,019 27,035.67 11,382 139,210 253,420 2,491,688 99,668 87,209 2,678,565

12,387 1,341,608 475,993 54,900 31,863.47 11,382 180,114 302,768 2,411,016 96,441 84,386 2,591,842

12,950 2,134,561 520,830 80,050 33,794.59 11,382 160,442 300,735 3,254,745 130,190 113,916 3,498,851

7,883 557,810 143,941 21,289 10,621.16 11,382 76,297 151,702 980,926 39,237 34,332 1,054,495

11,824 3,518,904 789,997 129,622 54,071.34 11,382 269,127 527,471 5,312,399 212,496 185,934 5,710,828

12,387 3,774,089 913,497 140,999 56,002.46 11,382 314,523 491,691 5,714,571 228,583 200,010 6,143,164

3,378 308,339 82,161 11,816 3,862.24 11,382 22,320 32,972 476,231 19,049 16,668 511,948

9,009 3,965,074 1,306,848 158,428 56,002.46 22,765 325,044 550,487 6,393,657 255,746 223,778 6,873,181

- 424,361 88,610 15,389 12,552.27 11,382 58,635 119,434 730,364 29,215 25,563 785,141

22,522 1,328,497 260,775 48,354 19,311.19 11,382 109,739 197,495 1,998,076 79,923 69,933 2,147,932

9,009 4,489,124 1,558,399 181,696 69,520.29 11,382 359,038 643,329 7,321,496 292,860 256,252 7,870,608

16,329 5,124,658 1,215,948 190,708 73,382.53 11,382 388,561 695,912 7,716,881 308,675 270,091 8,295,647

27,026 10,361,994 3,394,044 413,492 140,006.14 22,765 696,643 1,319,485 16,375,456 655,018 573,141 17,603,615

19,707 8,080,783 2,475,932 317,293 133,247.22 22,765 568,302 1,063,386 12,681,415 507,257 443,850 13,632,521

9,572 3,000,988 681,302 110,756 48,277.98 11,382 250,732 414,297 4,527,307 181,092 158,456 4,866,855

- 688,423 212,551 27,029 19,311.19 11,382 60,275 110,985 1,129,956 45,198 39,548 1,214,703

3,941 1,698,807 414,305 63,512 24,138.99 11,382 99,570 228,017 2,543,673 101,747 89,029 2,734,449

18,018 3,200,325 791,540 120,296 44,415.74 11,382 264,863 437,917 4,888,757 195,550 171,107 5,255,414

8,446 3,481,879 870,900 130,837 49,243.54 11,382 275,481 461,868 5,290,037 211,601 185,151 5,686,790

9,572 2,336,380 694,225 91,205 41,519.06 11,382 203,979 384,699 3,772,961 150,918 132,054 4,055,934

7,320 3,702,827 1,061,855 143,160 58,899.14 11,382 320,619 546,222 5,852,285 234,091 204,830 6,291,206

- 272,195 89,338 10,846 5,793.36 11,382 44,000 52,781 486,335 19,453 17,022 522,810

- 235,841 84,044 9,597 4,827.80 11,382 28,584 46,354 420,630 16,825 14,722 452,177

- 155,476 49,963 6,163 3,862.24 11,382 24,571 32,209 283,627 11,345 9,927 304,899

- 815,229 746,071 46,839 16,414.51 - 135,376 176,555 1,936,485 77,459 67,777 2,081,721

- 130,190 105,573 7,073 5,793.36 - 40,567 46,333 335,529 13,421 11,744 360,694

- 302,343 125,735 12,842 5,793.36 11,382 35,188 68,671 561,956 22,478 19,668 604,102

17,455 756,175 543,183 39,504 21,242.31 11,382 137,738 168,142 1,694,822 67,793 59,319 1,821,933

3.2.4 Specifični grant za primarno zdravstvo za 2016 godinu

Specifiĉni grant za zdravstvo i odreĊivanje iznosa ovog granta se zasniva na pristup otvorenom

sistemu finansiranja u skladu sa ZFLS. Specifiĉni grant za primarno zdravstvo za 2016 godinu će biti

u iznosu od 42,085,037 evra. Raspodela specifiĉnog granta se zasniva na formuli koja uzima u obzir

broj poseta po glavi stanovnika pomnoženo sa proseĉnim troškovima za posetu, i broja usluga

pomnoženo sa proseĉnim troškovima za usluge.

Troškovi za zdravstveno osiguranje i radno iskustvo je izraĉunato unutar specifiĉnog granta za

zdravstvo za 2016 godinu i prikazaće se u budžetskom cirkularu 2016/01 za opštine.

Primenjeni kriteriji za specifiĉni grant za zdravstvo za 2016 godinu su kao u nastavku:

- 2.5 poseta po glavi stanovnika sa utroškom od 4 € po poseti, i

- 3.5 usluga po glavi stanovnika sa utroškom od 3.89 € za jednu uslugu.

46

Tabela 3.6: Specifiĉni Grant za Zdravstvo za period 2016 i predviĊanja 2017-2018

Br. Opština Stanovništvo

Godina. 2016

Pregledi Usluge

Total 2016 2.5 poseta

za

stanovnika

4€ za

posetu

3.5 usluge

za

stanovnika

3.89€ za

uslugu

a b=a*2.5 c=b*4€ d=a*3.5 e=d*3.89 f=c+e

1 Deĉani 40,019 100,048 400,190 140,067 545,979 946,169

2 Dragaš 33,997 84,993 339,970 118,990 463,821 803,791

3 Uroševac 108,610 271,525 1,086,100 380,135 1,481,766 2,567,866

4 Kosovo Polje 34,827 87,068 348,270 121,895 475,145 823,415

5 Đakovica 94,556 236,390 945,560 330,946 1,290,028 2,235,588

6 Gnjilan 90,178 225,445 901,780 315,623 1,230,298 2,132,078

7 Glogovac 58,531 146,328 585,310 204,859 798,538 1,383,848

8 Elezov Han 9,403 23,508 94,030 32,911 128,285 222,315

9 Istok 39,289 98,223 392,890 137,512 536,020 928,910

10 Junik 6,084 15,210 60,840 21,294 83,004 143,844

11 Kaĉanik 33,409 83,523 334,090 116,932 455,799 789,889

12 Kamenica 36,085 90,213 360,850 126,298 492,308 853,158

13 Klina 38,496 96,240 384,960 134,736 525,201 910,161

14 Leposavić 13,773 34,433 137,730 48,206 187,905 325,635

15 Lipjan 57,605 144,013 576,050 201,618 785,905 1,361,955

16 Mališevo 54,613 136,533 546,130 191,146 745,085 1,291,215

17 Mamuša 5,507 13,768 55,070 19,275 75,132 130,202

18 Mitrovica 71,909 179,773 719,090 251,682 981,054 1,700,144

19 Novo Brdo 6,729 16,823 67,290 23,552 91,804 159,094

20 Obilić 21,549 53,873 215,490 75,422 293,993 509,483

21 Peć 96,450 241,125 964,500 337,575 1,315,867 2,280,367

22 Podujevo 88,499 221,248 884,990 309,747 1,207,392 2,092,382

23 Priština 198,897 497,243 1,988,970 696,140 2,713,552 4,702,522

24 Prizren 177,781 444,453 1,777,810 622,234 2,425,466 4,203,276

25 Orahovac 56,208 140,520 562,080 196,728 766,846 1,328,926

26 Štrpce 6,949 17,373 69,490 24,322 94,805 164,295

27 Štimlje 27,324 68,310 273,240 95,634 372,781 646,021

28 Srbica 50,858 127,145 508,580 178,003 693,856 1,202,436

29 Suva Reka 59,722 149,305 597,220 209,027 814,787 1,412,007

30 Vitina 46,987 117,468 469,870 164,455 641,044 1,110,914

31 Vuĉitrn 69,870 174,675 698,700 244,545 953,236 1,651,936

32 Zubin Potok 6,616 16,540 66,160 23,156 90,262 156,422

33 Zveĉan 7,481 18,703 74,810 26,184 102,063 176,873

34 Graĉanica 10,675 26,688 106,750 37,363 145,639 252,389

35 Klokot 2,556 6,390 25,560 8,946 34,872 60,432

36

Severna

Mitrovica 12,326 30,815

123,260 43,141 168,164 291,424

37 Parteš 1,787 4,468 17,870 6,255 24,380 42,250

38 Ranilug 3,866 9,665 38,660 13,531 52,744 91,404

Total 1,780,021 4,450,053 17,800,210 6,230,074 24,284,827 42,085,037

47

3.2.5 Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2016 godinu

Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2016 godinu će biti u iznosu od 2,603,077 evra, za tri

manjinske opštine:

- Opština Štrpce, finansiranje od 522,371 evra

- Opština Severne Mitrovice, finansiranje od 989,935 evra i

- Opština Graĉanice, finansiranje od 1,090,771 evra.

3.2.6 Finansiranje za rezidentne usluge

Finansiranje rezidentnih usluga za dve kuće zajednica u opštinama Graĉanica i Srbica, kao u

nastavku:

Tabela 3.7: Finansiranje za 2016 godinu

3.2.7 Sopstveni prihodi opština za 2016 godinu i predviĊanja 2017-2018

Projekcije sopstvenih prihoda opština za 2016 godinu u iznosu od 80 miliona evra, će se inkorporirati

kao deo Opštinskog SOR-a 2016-2018, kao izvor opštinskog fiannsiranja na osnovu Zakona o

Finansijama Lokalne Samouprave. U okviru ove vrednosti su ukljuĉena inkasiranja od kazni

saobraĉja.

Opštine Osoblje Plate i

dnevnice

Roba i

usluge Komunalije Subvencije Kapitalne Ukupno

Srbica 13 60,000 50,000 10,000 3,000 10,000 133,000

Gračanica 11 50,000 40,000 8,000 2,000 10,000 110,000

48

Tabela 3.8: Sopstveni prihodi opština za 2016 godinu i predviĊanja 2017-2018

Br. Opstine Realizacija

2014 Plan 2015

Projeksije 2016-2018

Projeksije

2016

Projeksije

2017 Projeksije2018

1 Decani 434,348.01 636,892 642,835 655,692 662,839

2 Dragash 374,716.30 487,030 400,000 415,000 430,000

3 Urosevac 3,575,463.14 4,204,689 4,160,320 4,161,000 4,172,530

4 Kosovo Polje 2,288,351.37 1,822,756 2,350,000 2,360,000 2,370,000

5 Djakovica 2,731,334.44 3,026,311 3,030,300 3,035,911 3,040,500

6 Gjilan 3,698,329.51 3,859,953 4,000,000 4,100,000 4,200,000

7 Glogovac 1,412,710.22 1,200,874 1,500,000 1,520,000 1,590,000

8 Elezov Han 277,233.12 256,258 280,000 290,000 300,000

9 Istok 936,048.18 1,014,149 1,020,000 1,023,000 1,024,651

10 Junik 83,864.98 91,567 91,000 91,500 92,000

11 Kacanik 533,685.08 695,757 709,672 723,865 738,342

12 Kamenica 749,986.30 986,433 850,000 875,000 885,000

13 Klina 916,415.43 857,767 1,028,000 1,030,000 1,050,000

14 Leposavic 14,764.00 42,888 50,000 60,000 70,000

15 Lipjan 1,623,309.86 1,342,336 1,850,000 1,870,000 1,890,000

16 Malisevo 969,804.29 755,908 1,010,000 1,020,000 1,050,000

17 Mamusa 62,498.35 64,869 64,900 65,900 66,700

18 Mitrovica 1,645,634.27 2,117,292 2,267,582 2,358,772 2,375,283

19 Novo Brdo 166,321.03 204,672 190,000 200,000 210,000

20 Obilic 1,045,795.52 811,716 900,000 920,000 950,000

21 Pec 3,271,418.11 3,394,551 3,452,687 3,553,918 3,654,914

22 Podujevo 1,199,576.30 1,597,592 1,710,000 1,810,000 1,910,000

23 Pristina 19,904,415.42 27,162,609 30,000,000 31,122,387 32,289,607

24 Prizren 5,353,482.44 8,275,080 9,280,000 9,290,000 9,310,000

25 Orahovac 1,017,554.62 1,099,014 1,158,014 1,207,014 1,255,500

26 Shtrpce 259,586.90 336,282 337,500 339,500 342,000

27 Stimlje 350,677.12 445,503 451,788 459,224 460,500

28 Srbica 848,565.68 748,155 955,000 1,010,000 1,020,000

29 Suva Reka 1,632,167.66 2,117,200 1,917,000 1,967,500 2,017,000

30 Vitina 876,595.32 1,008,847 939,500 959,500 984,500

31 Vucitrn 1,369,707.57 1,675,327 1,703,418 1,703,418 1,730,000

32 Zubin Potok 8,680.00 42,888 50,000 60,000 70,000

33 Zvecan 16,454.10 42,888 50,000 60,000 70,000

34 Gracanica 1,033,848.71 1,501,093 1,200,000 1,210,000 1,220,000

35 Klokot 116,031.74 86,849 120,000 130,000 140,000

36

Severna

Mitrovica 20,532.00 90,066 114,100 164,650 170,000

37 Partes 30,654.61 46,384 46,384 47,249 48,134

38 Ranilug 115,973.09 92,768 120,000 130,000 140,000

Total 60,966,535 74,243,213 80,000,000 82,000,000 84,000,000

49

Aneks:

Tabela 1. Glavni makro-ekonomski agregati

Opis 2013 2014

Vred.

2015

Proj.

2016

Proj.

2017

Proj.

2018

Proj.

Realne stope rasta (u procentu)

DBP 3.4% 3.3% 3.8% 4.1% 4.5% 4.4%

DBP po glavi stanovnika 1.9% 1.7% 2.2% 2.5% 2.9% 2.8%

Potrošnja 2.2% 4.0% 2.6% 3.3% 3.6% 4.2%

Investicije -0.3% 0.2% 6.8% 6.8% 7.5% 5.7%

Izvoz 2.5% 16.4% 6.6% 3.0% 4.1% 4.2%

Uvoz -1.5% 7.7% 4.0% 3.5% 4.0% 4.7%

Promene cena (u procentima)

ICP 1.8% 0.4% 0.2% 0.5% 0.3% 0.6%

Deflator 1.9% 1.4% 1.0% 0.7% 0.7% 1.5%

Uvozne cene -0.2% -0.6% -0.4% 0.3% 0.1% 0.5%

Vladin Budžet (u procentima DBP-a)

Prihodi 24.9% 24.1% 27.1% 25.9% 24.9% 23.8%

Od kojih : poreski prihodi 20.7% 20.5% 23.1% 20.6% 20.0% 19.3%

Primarni troškovi 27.8% 26.4% 29.0% 28.2% 27.0% 25.7%

Od kojih: kapitalni troškovi 9.9% 7.4% 7.8% 7.5% 7.3% 7.0%

Tekući bilans 7.2% 5.2% 6.3% 5.5% 5.5% 5.3%

Primarni bilans -2.8% -2.3% -1.8% -2.3% -2.1% -1.9%

Isplata kamate -0.2% -0.2% -0.3% -0.4% -0.4% -0.3%

Bilans štednje /investicija (u % DBP-a)

Domaća štednja -3.9% -3.7% -2.5% -1.6% -0.4% 0.7%

Pošiljke od dijaspore 12.4% 12.9% 12.5% 12.0% 11.8% 11.9%

Prihodi iz inostranstva, neto 1.9% 2.2% 2.3% 2.4% 2.4% 2.5%

Državna štednja 10.5% 11.4% 12.2% 12.8% 13.8% 15.0%

Investicije 26.6% 27.1% 27.6% 28.2% 29.0% 28.9%

Tekući raĉun -7.9% -6.7% -7.1% -7.1% -7.5% -7.2%

Glavni agregati (u milionima evra)

DBP 5,327 5,579 5,849 6,132 6,450 6,834

DBP po glavi stanovnika (u evrima) 2,865 2,955 3,050 3,148 3,261 3,402

BRNP po glavi stanovnika (u evrima) 3,264 3,379 3,510 3,613 3,732 3,884

Pošiljke od dijaspore, neto 621 694 752 764 775 805

Stanovništvo (u hiljade) 1,859 1,888 1,918 1,948 1,978 2,009

50

Tabela 2. Komponenti DBP-a

Opis 2013 2014

Vred.

2015

Proj.

2016

Proj.

2017

Proj.

2018

Proj.

U milionima evra

Potrošnja 5,539 5,809 6,002 6,235 6,481 6,795

Privatna potrošnja 4,652 4,894 5,007 5,253 5,505 5,817

Javna potrošnja 864 890 971 957 950 950

Centralna vlada 659 691 782 778 780 782

Od kojih : plate i dnevnice 417 485 560 562 564 566

roba i usluge 215 206 222 216 215 215

Sektor donatora 205 199 189 180 171 169

IJPSHESH 1/ 23 25 25 25 26 27

Investicije 1,471 1,486 1,587 1,694 1,818 1,984

privatne investicije 942 1,074 1,151 1,255 1,369 1,507

Javne investicije 2/ 529 411 436 439 449 477

Neto izvoz robe i usluga -

1,684

-

1,715

-

1,741

-

1,797

-

1,848 -1,944

Izvoz 927 1,091 1,176 1,240 1,324 1,399

Izvoz robe 292 321 352 384 417 457

Izvoz usluga 622 771 824 857 907 943

Uvoz 2,611 2,807 2,917 3,038 3,173 3,344

Uvoz robe 2,287 2,372 2,464 2,566 2,680 2,825

Uvoz usluga 314 435 453 472 492 519

DBP 5,327 5,579 5,849 6,132 6,450 6,834

Pošiljke od dijaspore, neto 621 694 752 764 775 805

Spoljni prihodi, neto 122 106 129 141 156 162

BRNP 6,069 6,379 6,730 7,036 7,381 7,801

Ostali indikatori:

Raspoloživi prihodi privatnog sektora (u milionima evra) 5,434 5,702 6,056 6,340 6,635 7,002

Privatna potrošnja po glavi stanovnika (u evrima)

2,503

2,592

2,611

2,697

2,783

2,896

Privatna potrošnja u odnosu na DBP 87% 88% 86% 86% 85% 85%

Privatne investicije u odnosu na DBP 18% 19% 20% 20% 21% 22%

Izvoz u odnosu na DBP 17% 20% 20% 20% 21% 20%

Uvoz u odnosu na DBP 49% 50% 50% 50% 49% 49% 1/ Ne-profitabilne institucije koje služe domaćinstvima

2/ Za ciljeve predviĊanja kapitalne investicije su predviĊene da se izvrše po stopi od 96%

51

Tabela 3. Prihodi i Troskovi Celokupne Vlade

Opis 2013 2014 2015

Budzet

2016

Proj.

2017

Proj.

2018

Proj.

U miliuna evra

1. Ukupni prihodi 1,329 1,345 1,587 1,588 1,607 1,625

Prihodi od poreza 1,105 1,141 1,350 1,263 1,289 1,318

Domaci prihodi 305.4 303.7 392.6 362.5 373.4 384.6

Carinjski prihodi 837.3 871.0 962.2 942.6 958.3 976.5

Povracaji -37.9 -33.5 -41.3 -42.3 -43.0 -43.0

Jednokratni prihodi od KAP 37.0

Jednokratni Prihodi 55.0 45.0 30.0

Neoporezivani i Samostalni Prihodi 168.4 176.7 195.0 206.8 209.8 213.2

Neoporezivani Prihodi 46.7 47.4 48.8 49.8 49.8 51.2

Samostalni prihodi 95.0 97.4 114.2 121.0 124.0 126.0

Opstinski Nivo 55.9 61.0 74.2 80.0 82.0 84.0

Centralni Nivo 39.1 36.5 40.0 41.0 42.0 42.0

Koncesionalna provizija 2.0 5.3 10.0 12.0 12.0 12.0

Tantieme 24.7 26.5 22.0 24.0 24.0 24.0

Dividenta 43.0 15.0 30.0 30.0 30.0 30.0

Budzetska podrska donatora 0.0 0.0 0.6 20.8 20.6 20.6

USAID G2G projekat 0.0 0.0 0.6 0.8 0.6 0.6

Evropska komisija 0.0 0.0 0.0 20.0 20.0 20.0

Odredjeni donatorski grantovi 12.6 12.1 11.1 12.1 12.5 12.8

2. Ukupni Troskovi 1,480 1,475 1,693 1,726 1,741 1,757

Od kojih: troškovi namenjene prihode

KAP-a 5.8 5.4 10.2 7.0 7.0 7.0

Troškovi iz sopstvenih prihoda prenetih 15.2 15.0 15.0 15.0

Tekuci 945.5 1,052 1,220 1,252 1,261 1,274

Plate i dnevnice 417.1 485.2 560.1 562.3 566.7 570.7

od kojih : plaćanja za zdravstveno

osiguranje 10.0 19.0 19.0 19.1

Robe i Usluge 215.5 205.8 221.6 219.3 219.2 223.8

Subvencije i transferi 312.9 361.2 438.7 470.6 474.6 479.6

Socialni transferi 288.3 339.8 417.0 461.6 465.6 470.6

Subvencije za JP 24.6 21.4 21.7 9.0 9.0 9.0

Rezerva 0.0 0.0 5.0 5.0 5.0 5.0

Pozajmljivanje -6.0 0.0 0.0 -7.7 -10.5 -14.4

Od kojih: zajam za JP 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Od kojih: povracaji od JP -6.0 0.0 0.0 -7.7 -10.5 -14.4

Kapitalni troskovi 529.2 411.4 457.0 464.5 473.9 479.7

Troskovi odredjene donatorske grantova 11.2 11.5 11.0 12.2 12.5 12.9

3. Primarni Bilans -151.1 -130.1 -106.5 -138.6 -134.9 -132.5

Isplata interesa -11.5 -12.5 -17.4 -21.6 -23.1 -23.1

4. Ukupni Bilans (prema fiskalnom pravilu) -162.5 -122.5 -113.9 -138.1 -135.9 -133.5

5. Ukupni Bilans -142.5 -124.0 -160.2 -158.0 -155.6

6. Financiranje -162.5 -142.5 -124.0 -160.2 -158.0 -155.6

Ukupno finansiranje iz zaduživanja 83.8 112.1 184.6 194.2 169.4 135.8

Isplata principala duga -14.0 -22.0 -27.2 -65.8 -59.7 -19.4

Jednokratna financiranje 26.3 2.3 0.0 80.0 80.0 80.0

Razlika u ostalim finaciranjima -0.6 -3.3 -40.3 -31.5 -14.7 0.0

Razlika u zalihima SSP 9.7 -4.3 10.2 4.1 4.1 5.1

Razlika u balansu banke 57.3 57.8 -3.3 -20.8 -21.0 -45.9

Bankarski bilans 158.8 101.0 104.3 125.1 146.2 192.1

Od kojih: ELA 46.0 46.0 46.0 46.0 46.0 46.0