UNIVERZITET U NOVOM SADU ASOCIJACIJA CENTARA ZA INTERDISCIPLINARNE I

MULTIDISCIPLINARNE STUDIJE I ISTRAIVANJA: CENTAR ZA RODNE STUDIJE

specijalistiki rad DISKURSNE OSOBINE PRIVATNE PREPISKE O KNJIZI SRPKINJA, NJEZIN IVOT I RAD, NJEZIN KULTURNI RAZVITAK I NJEZINA NARODNA UMJETNOST DO DANAS /1909-1924/ mentorka: kandidatkinja: prof. dr Svenka Savi Gordana Stojakovi

Novi Sad, septembar 2005.

2

SADRAJ

ZAHVALNICA 3 SAETAK 4 KLJUNE REI 4 1.0 UVOD 5-15 1.1. Neki aspekti istorijskog i drutvenog konteksta na prostoru na kome je knjiga nastala 7-8 1.2. Drutveno-istorijski kontekst emancipacije Srpkinja 8-15 2.0. CILJ 16-21 2.1. Teorijsko-metodoloki okvir 17-18 2.2. Podaci o korpusu 18-21 3.0. ANALIZA EMPIRIJSKOG I KONTEKSTUALNOG MATERIJALA 22-41 3.1. Jezika analiza korpusa pisama, razglednica i dopisnica 22-24 3.2. Pokretai SRPKINJE 25-31 3.3. Dimenzija vremena 31-35 3.4. SRPKINJA 36-41 4.0. REZULTATI ANALIZE 42-79 4.1. Analiza subjekata u odnosu na druge 42-50 4.2. Autorstvo Srpinje 50-54 4.3. O taktikama ena u odnosu na prepisku u vezi sa Srpkinjom 54-65 4.4. Rezultati diskursnih postupaka i taktika ena 65-70 4.5. O taktikama mukaraca 70-75 4.6. Rezulatati diskursnih postupaka i taktika mukaraca 75-76 4.7. Posredovanje kao taktika svih uesnika u stvaranju Srpkinje i rezulatati ove taktike 77-79 5.0. ZAKLJUAK 80-82 6.0 LITERATURA 83-86 7.0 DODACI 87-138 7.1. Korpus pisama 88-95 7.2. Sadraj SRPKINJE 96-106 7.3. Prepiska 107-140 ABSTRACT 141

3

Zavaljujem prof. dr Svenki Savi i REKONSTRUKCIJA ENSKOM FONDU na

podrci koju su mi pruali tokom poslediplomskih studija i izrade ovog rada. Zahvaljujem

prof. dr Veri Vasi, prof. dr Svetlani Tomin, dr Natashi Vittorelli, Ankici Dragin i Mirjani

Isakov na primedbma i sugestijama prema kojima sam korigovala rad. Zahvaljem Aleksandri

Pei koja je lektorisala tekst.

Ovaj rad posveujem Natashi Vittorelli.

4

SAETAK

U ovom radu pratila sam nastajanje knjige "Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni

razvitak i njezina narodna umjetnost do danas" kroz napore redakcijskog tima da, u

komplikovanim drutveno-istorijskim okolnostima, zavre zapoeti posao.

Stvaranje knjige pratila sam analizirajui privatnu prepisku glavnih aktera, mapirajui

strategije, razliite interese i odnose koji ih pokreu. Vremenska odreenost stvaranja nije

samo povezana sa drutvenim i istorijskim prilikama u kojima knjiga nastaje, ve i sa

vladajuom idelogijom srpskog patrijarhalnog drutva s poetka 20. veka.

Ideloku uslovljenost sagledala sam kroz dva plana. Prvi plan je podreen poloaj

ena u drutvu, a drugi je postojanje odvojenih sfera za ene, kao i podela na privatno i javno.

Zato se u ovom radu, pored analize privatne prepiske i strategija kojima se koriste ene i

mukarci, prate i zvanini dokumenti koji u istorijskom pamenju najee ostaju jedina

zvanina verzija. Preplitanje privatnog i javnog obradila sam i kao politiko pitanje, jer se u

irem drutvenom kontekstu privatna prepiska odvija kao rodno obeleena - "lino je

politiko".

Posebnu panju u ovom radu posvetila sam kontekstu, kako bi se razumeli mnogi

aspekti koji odreuju deavanja u privatnoj i javnoj sferi. Svaka analiza javnog ili privatnog

podrazumeva predznanje, kako o osobama koje su glavni akteri, tako i o ivotnim i radnim

uslovima u kojima su delovali.

Odabrala sam da analiziram privatnu prepisku koju su povodom knjige razmenili:

Jelica Belovi-Bernadikovska, Zorka Jankovi, Darinka Bulja, Stevan Radi i Arkadije

Varaanin. Re je o poznatim osobama u javnom ivotu tog vremena koje su imale

najznaaniji udeo u stvaranju knjige.

Detaljnije sam opisala i tumaila diskursne postupke Jelice Belovi-Bernadikovski.

KLJUNE REI Analiza diskursa, feminizam, oslovljavanje, pozdravljanje, privatna prepiska.

*

5

1.0 UVOD

Knjiga "Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna

umjetnost do danas" (u daljem radu Srpkinja) tampana je u Sarajevu 1913.godine, u redakciji

"srpskih knjievnica" sa Jelicom Belovi-Bernadikovski na elu. U stvaranju knjige

uestvovala su i dva istaknuta pedagoga, Arkadije Varaanin i Stevan Radi. Knjiga je

privukla panju savremenika. Danas je vana i kao istorijski dokument.

Predmet istraivanja su naini (strategije) kojima su se koristili koautori knjige

Srpkinja, mukarci i ene, u privatnoj prepisci, kako bi nametnuli sopstveni plan u pogledu

sadraja knjige. Budui da je knjiga nastala u specifinim drutveno-politikim uslovima

tokom 1912. i 1913. godine, rodno obeleena prepiska nam svedoi o irem drutvenom

kontekstu u kojem se odvija.

Rezultati istraivanja e, putem analize privatnih pisama, pokazati nivoe komunikacije

u javnoj i privatnoj sferi (koja je samo delimino i dokaz privatnosti) i ukazati na elemente

rodne perspektive. U korelaciji sa zvaninim dokumentima, koji govore o istoj temi, pokazae

se da postoji velika, rodno obojena razlika izmeu privatnog i javnog, to jest onog to akteri

misle o realnosti i onog to o njoj javno govore.

Analiza privatne prepiske pokazae ideloki uslovljene razlike diskursnih postupaka

koje koriste ene i mukarci. Pretpostavka je da e se taktike ena razlikovati od taktika

mukaraca, jer su pozicije sa kojih deluju razliite i drutveno uslovljene.

U domaoj literaturi gotovo da se nije obraala panja na rodnu perspektivu u

privatnim pismima ena iz 19. i 20. veka (izuzetak je analiza privatnih pisama Mileve i

Alberta Ajntajna u radovima S. Savi, 1995). Doprinos ovog specijalistikog rada je u

otvaranju istraivakih mogunosti za, inae bogatu, grau privatne korespondencije sauvane

u Matici srpskoj.

Kada se govori o rodnom aspektu istraivanja, nuno je obrazloiti neka terminoloka

reenja. U ovom radu koristu termine: feminizam, feministiki, feministkinja, koji su kroz

knjigu Srpkinja ve uvedeni.

Pod terminom feminizam (feministiki, feministkinja) ovde se podrazumeva koncept

liberalnog feminizma, ija sutina je borba za vea prava ena u okvirima patrijarhata, a ne

borba protiv sistema koji proizvodi tu potinjenost. Liberalni feminizam je u vezi sa terminom

emancipacija ena (osloboenje od stanja zavisnosti) u smislu poboljanja poloaja ena u

odreenim segmentima ivota i rada. Termin sifraetski (sifraetskinja) oznaava pravac

liberalnog feminizma i predstavnice te platforme koje zagovaraju ensko pravo glasa.

6

U pogledu istoriografskog i feministikog pristupa ugledala sam se, u izvesnoj meri,

na pristup autorki Mineke Bosch i Annemarie Kloosterman u knjizi Politic and Frienship -

Letters from the International Woman Suffrage Alliance 1902-1942. (1990), u kojoj je, kroz

privatnu prepisku glavnih akterki, predstavljena istorija Meunarodne alijanse za ensko

pravo glasa. Autorke su analizom privatne prepiske liderki meunarodnog feministikog

pokreta istraivale diskurs "sestrinstva" ili "da li je retorika enske solidarnosti i sestrinstva,

odraavala, maskirala, izotravala ili unitavala realnost sestrinstva?" (Bosh, MA.

Kloosterman, ed. 1990: 21-23).

Oslanjajui se na radove autorki Rebecce Sherrick, Blanche Wiesen Cook, Terese

Lauretis, u knjizi je predstavljena nova "eno centrina, a isto tako enski odreena" istorija.

Sutina je da ensko iskustvo "jeste tako univerzalno da moemo izgraditi kompletan

konceptualni sistem na tome: mi ene znamo ta znai biti ena, a nauka mora neizostavno

biti obogaena primajui analize iz nae perspektive" (Bosch, M. A. Kloosterman 1990:22).

Pouena iskustvom M. Bosch i A. Kloosterman, posebnu panju u radu posvetila sam

kontekstu u kome se radnja deava, pre svega u vezi sa poloajem ena u konkretnim

politikim i drutvenim okolnostima. Stoga sam prikazala elemente pravnog, ekonomskog,

kulturno-obrazovnog poloaja ena, kao i mreu enskih organizacija, jer je takva vrsta

predznanja neophodna za ocenu enskih mogunosti u javnoj i privatnoj sferi. Problem sa

kojim sam se susrela bio je kako da doem do potrebnih informacija, jer je re o malo

poznatim podacima.

Rad na stvaranju Srpkinje oitava odnos prema "enskom pitanju" srpskog drutva

toga doba. Sa jedne strane, u pitanju je odnos elite prema enskoj kreataivnoj, umetnikoj i

aktivistikoj ulozi u drutvu, a sa druge i odnos ena prema izazovima koje im drutvo

namee. ene i mukarci koji su, stvarajui Srpkinju, reavali problem odabira enskih

biografija unutar srpskog kulturnog kruga s kraja 19. i poetka 20. veka, susreli su se i sa

predrasudama koje je kulturna elita imala u pogledu dometa enskog rada u javnoj sferi.

7

1.1. NEKI ASPEKTI ISTORIJSKOG I DRUTVENOG KONTEKSTA NA PROSTORU NA KOME JE KNJIGA NASTALA

Geografski gledano, prepiska koautora o knjizi Srpkinja omeena je koordinatama

sledeih gradova: Sarajevo, Golubinci, Vojka, Novi Sad, Irig, Vilovo i Beograd. Politika

geografija pomenutih koordinata-gradova, u periodu od 1909. do 1924.godine, deli se na dva

perioda. Prvi, od 1909. do 1918. godine, kada su Sarajevo, Golubinci, Vojka, Vilovo, Novi

Sad i Irig u Austrougarskoj, a Beograd u Kraljevini Srbiji; drugi, od 1918. do 1924. godine,

kada su svi gradovi u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Period od 1909. do 1924. godine je jedan od mnogih nestabilnih i dramatinih perioda u

srpskoj, novijoj istoriji.

Majskim prevratom 1903. godine dolo je do smene dinastija u Srbiji. Ubistvom kralja

Aleksandra i kraljice Drage ugaena je dinastija Obrenovia, a zapoeto doba dinastije

Karaorevi. Srbija je postala parlamentarna monarhija.

Godine 1910. Kraljevina Srbija imala je 2.922 058 stanovnika, a Beograd 82.498

(orevi, D. 1983:135-136). Glavna privredna grana bila je poljoprivreda. Razvoj industrije

i trgovine, naroito posle "carinskog rata" bio je vidljiv, ali jo uvek u poetnoj fazi.

Poljoprivreda Srbije bila je zaostala u odnosu na razvijene evropske zemlje.

"Carinski rat"1 ili "Pig War" (Vucinich, W. 1954:165-209), "aneksiona kriza"2 i dva

Balkanska rata3, od 1912. do 1913. godine, koja su se odigrala u kratkom vremenskom

periodu, samo su deo dramatinih dogaaja koji su obeleili politiko ekonomske odnose u

Srbiji i na Balkanu, gde je i Austrougarska imala svoje interese.

Moe se rei da su se Srbija i Austrougarska nalazile na suprotinim stranama od 1903.

godine, tokom balkanskih kriza sve do zavretka I svetskog rata ; 1918. godine Austrougarska

je vodila politiku ohrabrivanja konflikata susednih drava sa Srbijom, gde je to bilo mogue, a

na domaem planu sprovodila je "politiku opresije prema junim Slovenima koji su iveli u

Habzburkoj monarhiji" (Vucinich, W. 1954: v).

Sa druge strane, Austrougarska je bila ekonomski razvijena, multietnika i

multikofesionalna drava koja se, poev od 1867. godine, sastojala iz Carevine Austrije i 1 Trajao je u periodu od 1906. do 1911. godine i predstavljao je oblik ekonomskih sankcija Austrougarske

prema Srbiji, a ogledao se u zabrani uvoza stoke iz Srbije. 2 Godine 1908. Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu to je dovelo do tzv. "aneksione krize" i

gotovo do otvorenog sukoba sa Kraljevinom Srbijom i Kneevinom Crnom Gorom. 3 Okonanjem ratnih sukoba na politikoj karti Evrope dolo je do preinaenja granica. Kraljevina Srbija je

sada obuhvatala i vardarsku Makedoniju, a sa Kraljevinom Crnom Gorom podelila je teritoriju "Stare Srbije".

8

Kraljevine Ugarske. Teritorija monarhije uveala se aneksijom Bosne i Hercegovine 1908.

godine. U tekstu pod naslovom "Zemlje i drave na svijetu", objavljenom u "Srbobranu

Narodnom srpskom kalendaru za godinu 1914" (Zagreb, 1914), na XLII strani stoji da je

Austrougarska sa Bosnom i Hercegovinom imala 51.390.223 stanovnika. Zatim se navodi da:

"...u Austriji ima po vjeri 25,949.627 rimokatolika, 667.065 pravoslavnih, 588.686

evangeliara i kalvina, 1,313.687 mojsijevaca i 52.869 drugih. U Ugarskoj sa Hrvatskom i

Slavonijom ima na hiljadu stanovnika 618 rimokatolika i unijata, 190 evangeliara i kalvina,

143 pravoslavna, 45 mojsijevaca i 4 druga; u Bosni i Hercegovini 612.000 muhamedanaca,

825.000 pravoslavnih, 442.000 rimokatolika, 12.000 mojsijevaca i 6.000

evangeliara...Glavni grad Austrije: Be sa 2,031.000, u Ugarskoj: Budimpeta sa 880.000, u

Bosni i Hercegovini: Sarajevo sa 52.000 stanovnika. ...Novac: (K) kruna od sto potura".

Kraljevinu Ugarsku inile su: Ugarska, Erdelj, Slovaka i Hrvatska sa Slavonijom

(Srbulovi, . 2002: 99).

Novosadski "enski svet" iz 1911. godine na 45-oj strani belei da je u itavoj

Kraljevini Ugarskoj poetkom 20. veka bilo 18.743.553 stanovnika od kojih 9.596.628

pismenih i to 5.279.787 mukaraca i 4.319.814 enskinja".

Na temeljima ekonomskog, kulturnog i prosvetnog prosperiteta Austrougarske bila je

sve izraenija emancipacije ena, koja se pre svega ogledala u pravu na nasleivanje, pravu

naslea iz branog odnosa, pravu na kolovanje enske dece, pravu na enske organizacije,

kao i u pravu na javno delovanje.

1.2. DRUTVENO - ISTORIJSKI KONTEKST EMANCIPACIJE SRPKINJA

Za istorijat borbe za emancipaciju ena na naem prostoru izuzetno je znaajno

multietniko iskustvo ena (bogato dogaajima i linostima), koje su Srpkinje iz

Austrougarske, tokom 18. i 19. veka, digle na nivo nacionalnog znaaja.

Sredinom 19. veka, naroito posle bune iz 1848. godine, neke od Srpkinja iz

Austrougarske prelaze u Srbiju, koja se tek oslobaala naslea turske vlasti, gde zapoinju

misionarski posao prosveivanja stanovnitva i borbu za emancipaciju ena. Priznanje za

pionirski rad u svim oblastima ivota i rada ena dobile su 1887. godine. enski svet u

broju od 1. marta 1887. godine objavljuje vest da je kraljica Natalija Obrenovi odlikovala

najzaslunije gospoe Srpkinje iz Austro - Ugarske zlatnom i srebrnom medaljom, jer su

svojim delima i primerom doprinele razvoju Kraljevine Srbije.

9

Od kraja 18. veka znaajna su nastojanja ena na podruju Austrougarske da se izbore

za pravo da upravljaju nasleenim dobrima, da izbore pravo na kolovanje, koje je bilo

omogueno mukarcima (vie kole, univerziteti), da bi krajem 19. i poetkom 20. veka ene

zapoele borbu za pravo glasa.

Zakon u Austrougarskoj je u to doba potovao i titio instituciju miraza, pa su brakovi

esto bili dobri poslovi, a suprunici su, da bi zatitili svoje interese, potpisivali predbrane

ugovore, kojima su se precizirala meusobna potraivanja u posebnim situacijama. Mirazom

je samostalno upravljao mu, kao i svom ostalom imovinom. ene su tek kao udovice ili na

osnovu razvoda braka mogle, po svom nahoenju, da raspolau dobijenom imovinom. To je

razlog zbog kojeg je veina dobrotvorki, Srpkinja u Austrougarskoj bila u statusu udovica.4

Trebalo bi istai da je maarsko zakonodavstvo stavljalo enu u povoljniji poloaj od

austrijskog Graanskog zakonika u kome, pri navoenju lica nesposobnih da budu svedoci pri

oporuci, stoji: kalueri, maloletni, enske, umobolni, slepi, gluhi (ena br. 3. 1911: 78).

Maarski zakon o tutorskom pravu odreivao je da ena udajom postaje punoletna, a mu

ostaje pod tutorstvom do 24. godine, tako da se deavalo da ena, esto mlaa, postane muu

tutor.

Od 1894. godine na snazi je maarski Graanski zakon koji uvodi kategoriju

graanskog braka, to znaci da je mogu brak izmeu osoba razliite vere, s tim da u sluaju

spora nadlenost pripada dravnim sudovima.

Zakonodavstvo u Srbiji je iskljuivalo ensku decu iz naslea, te ako bi otac umro bez

testamenta, braa bi imala obavezu da "pristojno udome" sestru. Pojam "pristojnog

udomljenja" nije jasno definisan, a u praksi se tumaio uglavnom u korist brae. Zato se na III

Konferenciji "Srpskog Narodnog enskog Saveza",odranoj u Beogradu 3. oktobra

1910.godine, raspravljalo o predlogu za izmenu "nekih lanova zakona o pravu naslea

enske dece" (Domaica 1910, br 12: 14-16). U raspravi je zakljueno da je enskoj deci,

pored prava na naslee, uskraeno i pravo na obrazovanje, kakvo je omogueno mukoj deci.

Time se enska deca liavaju mogunosti da se obue za mnoga zanimanja kojima bi sebi

osigurala budunost. ak i u sluaju da ensko dete ima podrku roditelja i zavri kole,

drutvo se diskriminatorski odnosi prema eni-kandidatkinji za posao. Zabeleen je sluaj

kandidata-mukarca koji je aplicirao za upranjeno mesto u banci i traio platu od 180 dinara

meseno. Direktor banke je primio dve ene, sa istom strunom spremom koju je imao muki

4 O dobrotvorkama: Stojakovi, G (2001), Skica za studiju: poeci feministikog pokreta u Vojvodini (1748-

1941) u: Znamenite ene Novog Sada I, Futura publikacije, Novi Sad str. 13-16.

10

kandidat i dao im plate od po 60 dinara meseno. Pri tome se hvalio da je banci utedeo 60

dinara meseno. (Domaica, 1910. br 12:15).

Na Kongresu se raspravljalo i o pravu naslea "izmeu mua i ene i ene koja nema

dece". Prema srpskom Graanskom zakoniku ena je posle smrti mua imala samo "pravo

uivanja" na imovinu koju su zajedno stekli. U sluaju da se ena preuda posle muevljeve

smrti, nema prava na deo zajednikog imanja. Delegatkinje, na elu sa predsednicom

Katarinom Milovuk, smatrale su da treba prvo da trae prava u vezi sa nasleem enske dece,

"a ne odmah isuvie da trae". Shodno situaciji u kojoj ene u Srbiji nisu imale lina,

porodina i politika prava i u kojoj je patrijarhalno drutvo podravalo samo mogunost

boljeg obrazovanja za ene, bilo bi potpuno kontraproduktivno izai sa itavim nizom

zahteva. Pomaci koji su pravljeni bili su rezultat uporne i dugotrajne borbe koja esto nije

mogla da utai previe legalizovanih "vapijuih nepravdi" prema enama. (Domaica, 1910.

br 12: 14-16).

Znaajanu ulogu u emancipaciji ena imale su enske organizacije. U Austrougarskoj

je od druge polovine 19. veka aktivno radilo mnogo enskih drutava, u poetku

organizovanih na nacionalnoj ili konfesionalnoj osnovi. Prve enske organizacije bile su

nacionalne ili veroispovedne. Formiranje organizacije u okviru jedne nacije povlailo je za

sobom formiranje istih ili slinih u drugim nacijama. Znaajno je naglasiti da se kod gotovo

svih humanitarnih enskih organizacija moe nai znaajan broj ekumenskih akcija. tavie, u

okviru jedne nacionalne humanitarne organizacije, mogu se nai lanice drugih nacija. Ovo

proimanje znaajno je uticalo na visoke domete aktivnosti, koje su preduzimane u sopstvenoj

sredini, ali i u drugim sredinama (Kraljevina Srbija).

Zadruge Srpkinja na podruju Austrougarske najznaajnije su institucije

organizovanog delovanja srpskih ena krajem 19. veka5. U poetku, osnovne delatnosti

enskih zadruga su briga za siromane, nezbrinute i naputene ljude. Kasnije se

ustanovljavaju specifine zadubine ili fondovi kojima se pomae siromanoj i naputenoj

enskoj deci, fondovi za kolovanje darovite enske dece, a zabeleeno je i postojanje azila za

starice, kao i deijeg zabavita za siromanu decu. Osnivanjem kola za ensku decu zadruge

se staraju o uslovima kolovanja i zapoinju borbu za pravo da enama budu dostupne sve

kole i sveuilita.

5 Prvu zadrugu u Austrougarskoj Srpkinje osnovale su u Velikoj Kikindi 1874.g. Sledee godine u Beogradu je

osnovano "prvo srpsko ensko Drutvo" (Boinovi, N. 1996:66). "Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Novosatkinja" osnovana je 1880.g. To nisu bile prve enske zadruge, ni u Austrougarskoj, ni u Srbiji.

11

Znaajne tekovine novosadske zadruge bile su: osnivanje prvog srpskog zabavita

1892.godine; pokretanje inicijative za osnivanje zavoda za obrazovanje "srpskih zabavilja";

pokretanje inicijative za formiranje Saveza dobrotvornih zadruga Srpkinja na prostoru

Austrougarske i Bosne i Hercegovine, to je vlast onemoguavala; osnivanje (1921) i

finansiranje enske zanatske kole; pokretanje i finansiranje asopisa "enski svet", enskog

mesenog asopisa koji je izlazio 28. godina. Znaaj enskih zadruga je viestruk, pre svega

zbog humanitarnog i edukativno - prosvetnog rada meu enama, u kome se naziru poeci

feministikog delovanja kod nas. Znaaj prvih enskih organizacija je moda jo vei zbog

njihove masovnosti, jer se tako aktivno angaovalo, za ono vreme, mnogo ena. Prema

podacima koje je ostavio Arkadije Varaanin (Kalendar "enski Svet", 1910.: 99) novosadska

zadruga 1908. godine imala je:

"...196 redovnih lanica i 32 potpomagaice.. svoju kuu na sprat, u vrednosti od

40.000 K i u gotovini 20.121,39 K ...Fond ora F. Nedeljkovia od 11.581,86 K za odelo

sirote kol. dece i na ogrev sirotinji."

Novosadski "enski svet", list dobrotvornih zadruga Srpkinja6 u broju od 1. marta

1906.godine, u tekstu "enska udruenja u Srba" 7 donosi popis8 svih drutava:

"U Ugarskoj imamo 22 Dobrotvorne i Prosvetne zadruge i to: u Vel. Kikindi, Vel.

Bekereku, Tur. Beeju, Melencima, Panevu, Temivaru, Vrcu, Beloj Crkvi, Novom Selu,

Vel. Sentmikluu, Segedinu i Batonji; u Novom Sadu, Sentomau, St. Beeju (prosvetna

zadruga), Adi, Subotici, Somboru, urugu, St. Futogu, Staparu (u zaetku) i Budimpeti

(prosvetna zadruga).

U Hrvatskoj i Slavoniji: 22 (sve su Dobrotvorne Zadruge) i to: u Karlovcima,

Zemunu, St. Pazovi, Indiji, Rumi, Mitrovici, Irigu, Vinkovcima, Vukovaru, Dalju, Oseku,

Pakracu, Brodu, Daruvaru, Novoj Gradici, Zagrebu, Glini, Gospiu, Petrinji, Ogulinu, (u

Dolj. Lapcu i idu su u zaetku).

U Dalmaciji: ima 3 zadruge: u Zadru, Kninu i Dubrovniku.

U Austriji:u Beu (1). U Bosni i Hercegovini: Ima 11 Dobrotvornih Zadruga, ali nisu

jo sve dobile zvanino odobrenje. Odobrene su u Banjojluci, Bos. Dubici, Bos. Petrovcu,

Prijedoru, Bijeljini, a ekaju odobrenja zadruge u Sarajevu, Mostaru, Bos. amcu, Sanskom

Mostu, Dolj. Tuzli i Brkom...U Srbiji: ponikoe vie enskih udruenja. Najstarije i najjae

je ensko drutvo u Beogradu koje ima po Srbiji 25 svojih podrunica ...Pored ovog drutva i 6 List je Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja, kako pie na zaglavlju. 7 Tekst na stranama 51. i 52. nije potpisan, pa se moe pretpostaviti da ga je napisao urednik, Arkadije

Varaanin. 8 Transkripcija je u potpunosti preuzeta iz izvornog dokumenta.

12

njegovih podrunica postoje u Kragujevcu i apcu jo dva samostalna drutva koja su takoe

u svom krugu osnovala radnike kole za ensku decu.mimo ovih udruenja ponikoe u

Beogradu u novije doba zasebna enska udruenja... Drutvo Kneginje Ljubice... Kolo

Srpskih Sestara ... sa podrunicama u 18 mesta...Drutvo Devojakog doma... Materinsko

Drutvo i Srpsko-jevrejsko ensko udruenje... Imamo i u Americi dve Dobrotvorne Zadruge

Srpkinja u San Francisku i Bilmerdingu (Srpsko prav. sestrinstvo "sv. Petka")..."

Za 1910.godinu, kapital "Beogradskog enskog Drutva" iznosio je 25.395 dinara; te

godine preko blagajne prikupljeno je 43.104 dinara, a izdato 5.850 dinara (ena, 1911:317).

Jo detaljniji prikaz enskih udruenja meu Srpkinjama daje "Kalendar enski svet

za 1910." objavljen u Zemunu, u tekstu Arkadija Varaanina tekstu "enskih udruenja meu

Srpkinjama" (str. 97-106) u kom je broj zadruga i vei. Izuzetna vrednost lanka jesu podaci o

osnivaicama,to jest osnivaima zadruga, lanstvu, glavnim aktivnostima, insitucijama koje

su osnovale i kapitalu kojim raspolau. Tako Varaanim zapisuje (str. 106):

"...u Austro-Ugarskoj, Bosni i Hercegovini, kao i Americi ima svega 5441 lanica

(svake vrste), a imanje im u gotovini i drugim posedima iznosi: K 927.514,47. Od tog kapitala

vie od treine poseduje sama prosvetna zadruga sv. Majke Angeline u Budimpeti..." Od tog

iznosa amerika udruenjima u Sanfrancisku i ikagu prema zabeleci Varaanina,

uestvovala su sa 4720 K ili tadanjih 944 USA $. Prema odnosu amerikog dolara i

austrougarske krune, koji je u istom tekstu zapisao Varaanin /1 USA $ vredeo je 5 K./

vrednost zadrune imovine Srpkinja Austrougarske, Bosne i Herecegovine i Amerike od

927.514,47 K vredela je 185.502,89 USA $ 1910 godine.

U istom tekstu (str. 102) Arkadije Varaanin zapisao je sledee podatke o

"Dobrotvornoj Zadruzi Srpkinja Irikinja", u ijoj je "nakladi" Srpkinja i izdata:

"...Irig je zauzimanjem g-e Julke Mai, udove uiteljske, osnovano zadrugu 1903g., koja i

danas stoji na elu zadruge a tajnik joj je uitelj i upravitelj g. Stevan Radi. U zadruzi ima:

12 osnivaa, 39 red. lanica i 14 pomagaa, svega 65. Ima svega u gotovini: 2587 K i

zaseban krajcaraki fond od 150 K. Podigla je zabavite i potpomae ga sa 800 K godinje.

Prireuje predavanje za matere"

Da bi se koordinirale akcije enskih organizacija i bolje koristili fondovi, a po ugledu

na "Srpski Narodni enski Savez", koji je formiran 1906.godine (Boinovi, N. 1996:74), na

podruju Austrougarske i Bosne i Hercegovine, zapoete su aktivnosti za formiranje saveza

Srpkinja. Centar saveza je trebalo da bude Novi Sad, zahvaljujui ugledu, kapitalu i brojnosti

novosadske zadruge i postojanju lista "enski svet". Zbog opstrukcije ugarskih vlasti do toga

nije dolo, ve se pristupilo osnivanju Saveza Srpkinja iz Vojvodine i Hrvatske sa seditem u

13

Zagrebu. Ni taj poduhvat nije proao bez tekoa koje su bile politike prirode. Ni u Hrvatskoj

se nije blagonaklono gledalo na savez Srpkinja, te je zato savez morao da bude osnovan" pod

platom" akcionarskog drutva koje je imalo zadatak da "unapreuje kuanstvo i gazdinstvo

svojih lanova i ostalih Srpkinja...(Jankovi, Z. 1926: 11). Velike zasluge za formiranje ovog

saveza imala je Zorka Jankovi koja je, radei na prikupljanju eksponata za praku izlobu

"Srpska ena", lobirala za osnivanje saveza i ak je, od predstavnica nekoliko enskih

zadruga, formirala inicijativni odbor budueg saveza. Kasnije, itav posao registrovanja

saveza preuzima Vladimir Matijevi i "Privrednik" iz Zagreba. Situacija koju Zorka pominje

u pismu Arkadiju Varaaninu /IV/ oko njenog prelaska u Zagreb upravo je deo formiranja

infrastrukture budueg saveza i neka vrsta priznanja Zorki Jankovi za njen rad. Vano je rei

da su u reavanju problema oko formiranja saveza Srpkinja neosporne zasluge imali i tajnici

zadruga lanica, meu kojima je bio i Stevan Radi. Ne moe se rei da su zasluge samo i

iskljuivo njihove.

Zorka Jankovi je zapisala i dala komentar o injenici da su na mestima sekretara

enskih zadruga, van Srbije, mukarci: "Kad gledamo u ivot srpskih enskih organizacija

izvan Srbije naiemo da tu fungiraju, obino kao sekretari, muka lica. Ta pojava se ima

smatrati politikom potrebom tadanjeg doba, jer se imalo raditi opreznije, no to bi ene,

politiki manje verzirane, mogle uiniti.. " (Jankovi, Z. 1926:10).

"Srpski Bosanski enski Savez" osnovan je 2.02.1911. na inicijativu "Dobrotvorne

Zadruge Srpkinja" iz Sarajeva. U savezu je bilo preko dvadeset zadruga. Bosanska vlada je

odobrila njegov rad 22.08.1912. (Jankovi, Z. 1926:12-13) Savez je pokrenuo i list "Srpska

ena" koji se posle 3-eg broja ugasio.

Ovako plodnu ensku graansku inicijativu, u periodu koji je predmet ovog rada,

podignutu na kapitalu od oko milion kruna pratili su enski listovi (asopisi)9 od kojih su

najuticajniji bili: "enski svet" (1886 - 1914) i "ena" (1911 1914 i 1914 - 1921). Oba lista

(asopisa) izlazila su u Novom Sadu i pratila su akcije enskih udruenja i organizacija na

domaem, nacionalnom planu, ali i u Evropi.

U Beogradu su izlazili listovi: "Domaica" (1879- 1914, 1921-1941), organ enskog

drutva i "Vardar" (od 1906), kalendar Kola Srpskih Sestara. U Sarajevu je vrlo kratko

izlazila "Srpska ena", od 1912. do 1913.godine. Izala su samo tri broja.

9 Podaci o enskim asopisima i listovima preuzeti su iz Petrovi, N. (ured) 1936: 115-116. U litereturi se o

tome mogu pronai razliiti podaci. Videti: Subotin, L. (1962), Kratak pregled tampe namenjene enama u: Bibliotekar, god. XIV, 136-141.

14

Za uspeno organizovanje i realizaciju rada na knjizi Srpkinja, kao i na poslovima

njene distribucije, od velikog znaaja bile su organizovane, brojne, povezane i ekonomski

dobrostojee mree enskih organizacija, ali i postojanje enskih kola, naroito viih. Prve

srpske vie devojake kole10 otvorene su u Panevu, Novom Sadu i Somboru, kada je

omogueno i da se devojke upisuju u uiteljske kole.

U Srbiji, u Beogradu 1863. godine, osniva se prva "Via enska kola" (Boinovi, N.

1996:53), koja je radila pod nadzorom novosaanke Katarine Milovuk. Sestre Ninkovi

pokuale su da organizuju prvu privatnu Viu kolu za devojke u Kragujevcu. U asopisu

"ena" od 1.05. 1913.godine objavljen je tekst (str. 287-293) pod naslovom "Kratki izvetaj

djevojakog Instituta Carice Marije na Cetinju prilikom njegove 40-ogodinjice", u kome se

kae da je 1869. godine osnovan "djevojaki carice Marje Insitut"...dar ...bratske Rusije. U

tekstu se dalje navodi da je "prva upraviteljka Instituta Nadeda Petrovna Pacevi dola u

Crnu Goru 1870... a da je na poetku bilo svega 13 uenica..."

Novosadski "enski svet", u broju od 1. juna 1909.godine, doneo je interesantne

podatke koje je Ana Hristi, kao predstavnica "Srpskog Narodnog enskog Saveza", iznela na

Meunarodnom kongresu za ensko pravo glasa u Londonu, 1909.godine. Uiteljica u Srbiji

bilo je "1020 sa poetnom platom 720 dinara godinje s pravom na stan i ogrev...nastavnica

po Viim en. kolama i enskim gimnazijama s poetnom platom 1500 dinara... potarkinja i

telegrafistkinja 108, poetna plata 768 dinara godinje ...telefonistkinja 127 s poetnom

platom 360 dinara godinje... ". Ovde je dat pregled zanimanja koja su, uz radnika, bila

jedina dostupna enama, s tom razlikom to su za pobrojana zanimanja traene odgovarajue

kole. Moemo zakljuiti da je obrazovana, zaposlena ena u Kraljevini Srbiji 1909.godine

imala nominalno11 platu od 30 do 125 dinara meseno.

Novosadski "Branik" je u broju od 15.07.1914.godine, objavio konkurs za prijem

"moliteljaica" za "namjesna i stalna uiteljska lica" u srpskoj "Vioj Djevojakoj koli" u

Sarajevu sa platom od 2000 K, a za stalno zaposlene predvieni su dodaci: "III klasa 700 K, II

klasa 850 K, i I klasa 1000 K". Najnia plata za stalan posao bila bi 2700 K. ili 225 K

meseno. Ako uporedimo odnos krune i dinara u odnosu na cenu "Branika" (34 K ili 46

dinara) dobijamo da je 1 K vredela priblino 1,37 dinara. To znai da je nominalno12 plata

profesorke u enskoj gimnaziji u Beogradu znatno manja od plate stalno zaposlene uiteljice u

vioj devojakoj koli u Sarajevu. 10 Srpske vie devojake kole otvorene su u Panevu i Novom Sadu 1874. i Somboru 1875.godine. 11 Nominalna plata oznaava vrednost u odnosu na novani iznos, a ne na realnu vrednost. 12 Ovde se porede novani iznosi, ali pravi odnos dobio bi se tek uz poreenje i drugih inilaca /stanarina, hrana,

grejanje/.

15

Arkadije Varaanin je, procenjujui poloaj ena u razliitim sredinama i mogunosti

mree enskih organizacija i institucija, u ve pomenutom tekstu "enska udruenja u Srba",

objavljenom u "enskom svetu" u broju od 1. marta 1906.godine, doneo pozitivan sud o

mogunostima, motivaciji i sposobnostima ena: " kad se sva ta drutva pravoslavnih Srpkinja

u jedno kolo uveu onda se vidi da ih je preturena stotina... i da je danas na okupu do 10.000

Srpkinja, koje po svim krajevima naeg naroda voljno i istrajno rade na njegovoj prosveti,

privredi, kao i patriotskoj misli, a to je utena pojava..."

Podravajui rad na knjizi Srpkinja, Arkadije Varaanin je sa pravom oekivao da e

projekat da podri i enska mrea, na svim nivoima: kreativnom, organizacionom,

aktivistikom i finansijskom, te da e to presudno uticati na prevladavanje, za ene izrazito

negativnih drutvenih, politikih, pa i ratnih prilika u podrujima koje je knjiga obuhvatala.

Ono to nije mogao da predvidi jeste splet meusobnih odnosa glavnih akterki, to jest

aktera pri stvaranju knjige, kao ni kakav e prijem knjiga imati u strunoj i enskoj javnosti.

16

2.0. CILJ

Cilj istraivanja jeste da pokaem etape u stvaranju knjige Srpkinja, nastale poetkom

20. veka u specifinoj politikoj i drutvenoj situaciji, pred Prvi svetski rat i da na taj nain

ukaem na dostignua Srpkinja u raznim domenima stvaralatva, upravo kao dokaz tog

kontraverznog vremena (1909-1924). Analizom privatne prepiske pokazau taktike koje

koriste ene i mukarci kako bi ostvarili svoje interese, pre svega u pogledu sadraja knjige.

Srpkinja, jedna od najznaajnijih knjiga kojom su ene poetkom 20. veka progovorile

o sopstvenom javnom radu, problemima i dostignuima, nastala je u, za njih, nepovoljnoj

drutvenoj i istorijskoj situaciji. Izvetaji dobrotvornih zadruga, kao ni lanci u enskoj tampi

ne spominju opirno, oito velike, probleme sastavljaa knjige. Takoe, izbegavaju da

imenuju posebno bilo koju linost u negativnom kontekstu.

Cilj je da, analizom privatne prepiske glavnih aktera u povodu nastanka knjige i

njenim poreenjem sa zvaninim izvetajima, pokaem stepen disproporcije izmeu javnog i

privatnog, kao odraz ideloki podeljenih rodnih uloga u srpskom drutvu poetkom 20. veka.

Iz te perspektive analizirau diskursne postupke ena i diskursne postupke mukaraca

u prepisci u odnosu na vaeu ideologiju.

Podatak da je autor knjige kolektiv, namee jo jedan cilj istraivanja, a to je da

analizom privatne prepiske pokaem ko su autori, to jest ko je autor u sadrajnom, vizuelnom

i organizacionom smislu.

Namera mi je da, na primeru stvaranja knjige o dostignuima ena, naglasim da ona

predstavlja i izvanredan presedan. Knjiga koja afirmie uloge ena u javnoj sferi ne pravi se u

drutveno- politikim uslovima politike nestabilnosti, u osvit Prvog svetskog rata. U takvim

vremenima "ensko pitanje" stavlja se po strani, a veina ena se, saglasno sa takvom

politikom, spremaju za uloge bolniarki. Ritam dramatinih situacija i oseanja, koja su

obeleila rad na knjizi, u pozadini prate odjeci Balkanskih ratova, od 1912. do 1913.godine.

Situacija je bila obojena strahom. Sadraj knjige zahvatao je prostor podeljen na drave koje

su ubrzo meusobno zaratile. Zato objavljivanje ove knjige u Sarajevu, koje je realizovala

"Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Irikinja", uz pomo lanica "Urednikog odbora": Jelice

Belovi Bernadikovske (Sarajevo), Darinke Bulje (Vilovo), dr Zore Price, Mage

Magazinovi (Beograd), kao i dvojice uglednih prosvetnih radnika i knjievnika, Stevana

Radia (Irig) i Arkadija Varaanina (Novi Sad) i uz angaovanje Zorke Jankovi (Golubinci-

Vojka), predstavlja injenicu vrednu panje.

17

2.1. TEORIJSKO - METODOLOKI OKVIR

Istoriografi, koji prouavaju istoriju feminizma, sve vie obraaju panju na rodne

aspekte injenice da se ene, pre svega kao ene, udruuju u borbi za emacipaciju. Tome se

prilazi sa mnogo vie obzira i u metodolokom smislu. Do sada se istoriografija sluila

zvaninim dokumentima enskih organizacija, a sada se sve vie koristi lina prepiska i

pridaje se vei znaaj neformalnim enskim mreama.

Autorka Susan Kingsley Kent smatra da, u istraivanju feministikog pokreta, klju

razumevanja agitacije "ne lei samo u razumevanju drutvenog i ekonomskog razvoja 19.

veka, ve i razvoja ideologije" (Kingsley-Kent, S. 1987: 4). U tom kontekstu, vano je

konstatovati da su se feministkinje ve od 19. veka zalagale za ideju da javna i privatna sfera

nisu odvojene . "Javno je privatno i lino je politiko" (Kingsley-Kent, S. 1987: 5). Mnogi

istoriari su zanemarivali postojanje idelogije odvojenih sfera koja je enu smetala u

domainstvo, privatnu sferu, svodei je na seksualni objekat i time onemoguavajui njen

izlazak u javnu sferu, a pravdajui to uroenim slabostima enskog pola.

Susan Kingsli-Kent je u svojoj studiji koristila pristup koji omoguava da se "sasluaju

autentini argumenti ena" i da se "analizira jezik kojim su govorile" (Kingsley-Kent, S.

1987.: 16).

"Istraivanje odnosa jezika i pola u diskursu" sve je uestalija feministika perspektiva

istraivanja. Privatna prepiska je, u odnosu na tok misli, bliska govornoj komunikaciji, "jer

nije prola lektorsku i korektorsku intervenciju" (Savi, S. 1995: 64).

Odabranu privatnu prepisku analizirau metodom koja se koristi u interdisciplinarnoj

nauci analizi diskursa. Diskurs predstavlja "upotrebu jezika u odnosu prema sagovorniku,

kontekstu i situaciji" (Savi, S. 1995:152). Metod analize diskursa pokazae odnos jezika i

pola i omoguiti da se polne razlike sagledaju kroz vie kategorija. Pri tome, mora se uvaiti

kontekst i predznanje (common knowledge) o osobama koje se dopisiju, kao i o temi o koj se

pie. Analize pisanih formi, u ovom sluaju privatne prepiske, zasnivae se na oslovljavanju i

zavrnici pisma, koje neposredno odreuju ponaanje i odnos prema drugima. Posebno u

tumaiti diskursne postupake Jelice Belovi- Bernadikovski. Smenom jezikih sredstava JA-

MI, pokazau proces njenog preuzimanja autorstva knjige.

U ovom radu primeniu i metodu analize sadraja, "istraivaku metodu kojom na

sistematian, kvantitativan i objektivan nain dolazimo do podataka o sadraju poruke, o

odailjau poruke o primalacu poruke i o efektu poruke" (unji, . 1973: 247). Ovom

metodom ne samo da detektujemo osnovne taktike, kao sto su ideje, miljenja, vrednosti koje

18

su prezentovane u sadraju koji istraujemo, ve i dolazimo do podataka o "duhu vremena...

ili o osnovnom sadraju poruka koje se emituju iz raznih centara koji raspolau nekom

koliinom informacija" (Ibid, 248), o stavovima, ideolokom opredeljenju "odailjalaca

poruke" (Ibid, 248), kao i o nekim osobinama "primalaca poruka" (Ibid, 248) i o "efektu

poruke" (Ibid, 248).

Taktika (postupati u radu oprezno i smiljeno) u ovom radu znai izboriti se za

sopstveni plan u pogledu konkretnih sadraja Srpkinje.

Posebnu panju posvetiu prikazu taktika kojima se slue ene u privatnoj prepisci,

kako bi ostvarile sopstvene intrese. Taktike mukaraca, zbog malobrojnih pisama, bie

posmatrane posredno, dakle kroz pisma ena.

U Biblioteci Matice srpske odabrana su pisma, preneta u kompjutersku formu,

segmentirana u jedinice analize (reenice), u kojima se uoavaju individualne razlike autora u

strategijama pisanja privatnih pisama u navedenim okolnostima.

Jedinice analize su: ceo tekst pisma, paragraf u okviru samog teksta i reenica.

2. 2. PODACI O KORPUSU

Odabrala sam prepisku13 koju sam nala u Rukopisnom odeljenju Matice srpske

/ROMS/, a koju su povodom nastanka knjige razmenili: Zorka Jankovi, Jelica Belovi-

Bernadikovska14, Stevan Radi, Arkadije Varaanin i Darinka Bulja. Re je o 34 pisama,

dopisnica i razglednica, a ne o celokupnoj prepisci koja je voena pre, tokom i posle pripreme

i tampanja knjige, koju jo ini prepiska15 koju su vodile urednice dr Zora Prica i Maga

Magazinovi i saradnice: dr Vladislava (Beba) Polit, Zorka S. Lazi, Mileva Simi (Novi

Sad), Danica Markovi, Savka Suboti, Jelena Dimitrijevi, Katarina Holec, Milka Aleksi-

Grgurova (Beograd), Zorka Hovorka Kali (Prag), Julka Srdi-Popovi (Varcar Vakuf),

Olga Kerni(c)-Pele (Trebinje), Cveta Bingulac (Erdut), Danica Bandi (Velika Kikinda),

kao i veina ena ije su biografije u knjizi.

U korpusu su pisma koja su razmenili direktni uesnici projekta u vezi sa nastankom

knjige, bilo da se radi o poslovima oko objavljivanja knjige ili o komentarima u vezi sa

13 Prepiska je prikazana u vidu tabele sa detaljnijim odreenjima o svakom pismu, razglednici i dopisnici u

Dodatku 7.1. Sva pisma obeleena su rimskim brojevima od I XXXIV. 14 Poznato je da se Muzeju Vojvodine u Novom Sadu nalazi deo zaostavtine Jelice Belovi-Bernadikovske.

Dana 31. januara 2006.godine, pismom sam se obratila Muzeju Vojvodine za dozvolu da pregledam tu grau, ali do maja 2006. g. nisam dobila odgovor.

15 Za najvei broj pisama potpuno je neizvesno da li su (i ako jesu gde su) sauvana.

19

odnosom neke od pobrojanih linosti koje su uestvovale u izradi knjige prema samom

projektu, to jest uesnicima u projektu.

Najvei broj rukom pisanih pisama je iz korpusa upuenih Arkadiju Varaaninu, ija

se prepiska uva u ROMS. U pitanju je bogata istorijska graa u kojoj se mogu nai

informacije o kulturnim i prosvetnim prilikama u srpskoj zajednici u Austrougarskoj, ali i o

privatnim situacijama porodice Varaanin. Za potrebe analize u ovom radu odabrala sam

pisma koja su u neposrednoj, direktnoj vezi sa nastankom knjige Srpkinja, a poiljaoci ili

primaoci su glavni akteri projekta . U korpus su ula i pisma Zorke Jankovi iz 1909. i

1924.godine koja objanjavaju okolnosti u kojima je zapoet rad na knjizi, odnos koji je

Zorka Jankovi imala prema glavnim akterima projekta (Arkadije Varaanin, Jelica Belovi-

Bernadikovska) i kako je njen rad bio prihvaen u periodu pre, a kako u periodu posle

objavljivanja knjige. Podaci u navedenim pismima su i vane injenice koje objanjavaju

meusobne odnose ene koja je zapoela rad na projektu (Zorka Jankovi) i ene koja ga je

zavrila (Jelica Belovi-Bernadikovska). Odabrala sam ih prema linom oseaju, kao neku

vrstu prologa i epiloga prie o nastajanju knjige.

Jelica Belovi-Bernadikovska je pozitivno ocenila rad beogradskog dela "Urednikog

odbora". Nabrajajui saradnice koje su dale konkretan doprinos projektu Srpkinja, ona pie

Arkadiju Varaaninu:

...Kako je visoko nad ovakvim enama naa divna gosp. Savka Suboti, dr Beba Polit,

Zorka Lazi i Vaa krasna kerka! Pa beogradske neke krasne gospoe! ... /XV/

Upadljivo je odsustvo imena beogradskih krasnih gospoa. Ko su one saznajemo u

pismu Arkadiju Varaaninu, broj XVIII, u kom Jelica Belovi-Bernadikovska pie:

Beogradske # radile su lijepo, ni rat im nije smetao, kad su upoznale vrijednost knjige

(dr Prica16, i prof. Magazinovieva17, pa K. Holec a i druge)...

U Rukopisnom odeljenju Matice srpske pronala sam pisma jedne od lanica

beogradskog dela "Urednikog odbora", ali ne u vezi sa nastankom knjige18. lanice

beogradskog dela "Urednikog odbora" radile u uslovima kada je Srbija vodila Balkanske

16 Dr Zora Prica, novosadski ak i saradnica lista "enski svet", je tek 1910.g. postavljena "za nastavnika enske

gimnazije u Beogradu". U Rukopisnom odeljenju Matice srpske postoje pisma koja je, u svojstvu saradnice "enskog sveta", poslala svom bivem nastavniku Arkadiju Varaaninu, pre zaetka samog projekta. U Srpkinji su joj objavljene biografije Drage Ljoi (str. 43) i Darinke Nikoli (str. 45), zatim tekstovi: Kulturni uspesi Srpkinja (str. 75-77 i 81-83) i Srpkinje u ratu II (str. 92-93)

17 Maga Magazinovi je u Srpkinji pisala o Danici Maksimovi Tati (str. 51-52), Kristini Risti (str. 51), Stanki Glii (str. 70-71), Kosari Cvetkovi (str. 71), a objavljen je i vrlo znaajan tekst Ritmika gimnastika (str. 79-81), koji je, po mom sudu, njen najznaajniji doprinos projektu Srpkinja..

18 Pisma Zore Price Arkadiju Varaaninu: 15.564, 15.961, 17.435, 15.585, 15.565 i 15.586 pisana su u periodu od 1903. do 1905.godine, u vreme kada je radi kolovanja boravila u Engleskoj, Beu i Cirihu.

20

ratove. Iz knjige Mage Magazinovi Moj ivot, urednice Jelene anti (2000), saznajemo da

su Zora Prica i Maga Magazinovi bile bliske saradnice19. Tokom kljunih godina za

stvaranje Srpkinje obe su, pored redovnih duznosti u enskoj gimnaziji, bile dobrovoljne

bolniarke.20 Jelica Belovi-Bernadikovska je njihov uinak, u takvim uslovima, ocenila kao

vredan doprinos izradi knjige. Iz tih razloga, sa velikom sigurnou mogu da pretpostavim da

beogradski deo saradnikog tima nije imao odluujui ulogu u stvaranju knjige.

Pisma, dopisnice i razglednice su gramatiki i ortografski dati onako kako su ih

sastavljai i napisali. To znai da su mala i velika slova, odrene rei, meanje ekavice i

ijekavice, podvuene rei i delovi reenica preneti doslovno kako su originalno napisani.

Najvie problema zadavao mi je rukopis Jelice Belovi-Bernadikovski, kao i nekoliko

pisama Zorke Jankovi, koje je pisala u trenucima velike uznemirenosti i rezignacije. Rei

koje nisam mogla da proitam obeleene su znakom #.

Najvei broj sauvanih (pronaenih) pisama, razglednica i dopisnica razmenjen je

1913. godine to je, sa jedne strane posledica aktivnosti oko ureivanja knjige, a sa druge

potrebe da se odgovori na komentare javnosti o samoj knjizi.

Najvei broj pisama, razglednica i dopisnica u kojima se navode osobe i situacije u

vezi sa stvaranjem Srpkinje, a nalaze se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, a upuena su

Arkadiju Varaaninu. Kao ugledni arbitar i prvi recenzent mnogim srpskim knjievnicama

toga doba, on je bio u ii dogaanja koja su se bila u vezi sa enskim aktivizmom, njihovim

pedagokim i kreativnim radom. Prepiska jasno svedoi o tome.

Godina Pre 1912. 1912. 1913. 1914. Posle 1914.

Broj pisama 1 9 17 5 2

Tabela br. 1. Broj razmenjenih pisama, dopisnica i razglednica po godinama.

Primalac Ukupno

primeljeno pisama:

Pre 1912. 1912. 1913. 1914 Posle 1914.

Zorka Jankovi 1 / / 1 / / Jelica Belovi-Bernadikovska 8 / 5 2 / 1

Stevan Radi / / / / / / Arkadije Varaanin 25 1 4 14 5 1

Dara Bulja / / / / / / Tabela br. 2. Broj primljenih pisama, dopisnica i razglednica po godinama

19 anti, J. ured (2000).Videti str: 22, 174, 225,283, 285 20 Ibid, str 303.

21

Poiljalac Ukupno poslato pisama:

Pre 1912. 1912. 1913. 1914. Posle 1914.

Zorka Jankovi 9 1 5 1 / 2 Jelica Belovi-Bernadikovska 12 / / 8 4 /

Stevan Radi 7 / 3 3 1 / Arkadije Varaanin 1 / 1 / / /

Dara Bulja 5 / / 5 / / Tabela br.3 Broj poslatih pisama, dopisnica i razglednica po godinama.

Jelica Belovi-Bernadikovska je zbog preuzete odgovornosti oko ureivanja knjige

morala da napie i najvei broj pisama, dopisnica i razglednica. O tom podvigu svedoi:

"...Valjalo je dopisivati sa preko osamdeset ena, da se dobiju data za takvu knjigu. Muan

posao koji je bio dovren taman pred 1914..." (Jelki, D 1925: 20).

Osim Jelice Belovi-Beranadikovski i Stevana Radia /XXV/, svi ostali akteri

koriste formu pisma. Jelica Belovi-Bernadikovska koristi i dopisnice /XIV, XVI/ i

razglednice /XIII, XI, X/. Otvorenost takvih poiljki bila je i stvar predostronosti, jer je bila:

"...upozorena nekoliko puta, zato toliko dopisuje sa Srbima, nije se Jelica na tu knjigu

usudila staviti svoje ime... ". (Jelki, D 1925: 20). O strahu, koji je oseala zbog "dopisivanja

sa Srbima", ona u pismu Arkadiju Varaaninu /XVIII/ navodi: "...Zbog rata nosila sam glavu

u torbi kod dopisivanja sa Beogr. ali prekinuti posao nijesam ni onda smela, jer klieje trae

natrag sa svih strana... ".

Razglednice su imale i dodatnu svrhu da obaveste o linim / XI, XIII/ i strunim /X/

temama.

22

3.0. ANALIZA EMPIRIJSKOG I KONTEKSTUALNOG MATERIJALA

3.1. JEZIKA ANALIZA PISAMA, RAZGLEDNICA I DOPISNICA

Postoji velika razlika u pogledu poznavanja pravopisa i stila koji akteri pokazuju u pismima.

Zorka Jankovi nema izgraen stil pisanja. Njene reenice, kao i nedovoljno

poznavanje pravopisa jasno, ukazuju na neodgovarajui nivo obrazovanja. Karakteristino je

da ona sve glagole koji poinju sa ne pie spojeno: nemogu, nemoe, neizdajem /I/; neposlae,

neoseati, nedovrujem /II/; neuinim, neelim, nedozvoljava, neumem /III/... Zorka Jankovi

koristi:

- lokalizme: prei (proi), ovadana (ovih dana), rasturim (rasprodati neki

asopis), besomuka (besomuna), mater, ...

- arhaizme: tovani, obratiti se na (obratiti se nekome), bezvrednosno, radenik,

radnja (knjievni tekst), nametena kod (zaposlena kod), ...

- rei koje danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku: historiske, izvee, opina,

ravnateljstvo, konzultacije...

Zorka Jankovi esto prenosi rei u drugi red bez nekog pravila. Pri tome je znak koji koristi

za prenos rei =, koji je oigledno bio u upotrebi u tom periodu, jer ga koristi i Stevan Radi.

Ona nije dosledna u pisanju velikih slova. Arkadiju se obraa sa Vi /I/ i vi /III/, kao i u

prepisci sa Jelicom Belovi-Bernadikovski, Vi /VI/ i vi /IX/.

Jelica Belovi-Bernadikovska pie jasno, gramatiki i stilski korektno. U nekoliko

pisama je istovremeno koristila jekavicu i ekavicu. Ona koristi:

- lokalizme: na vrbi svirala...

- arhaizme: doneti (u knjizi) - objaviti, jaki spol, dobrostivo, kliej, veletovani,,

rukoljub, alostilo...

- rei koje danas nisu u uoptrebi u srpskom jeziku: zadaa, imponira, naobrazba,

dulje...

- strane rei: Schluss, Also keine grosse Kunst...

- partikule (tag-questions): zar ne?

Karakteristika njenog stila su brojne podvuene rei kojima eli da naglasi znaaj odreenih

tvrdnji koje iznosi. Dosledno koristi velika slova, naroito u upotrebi Vi pri oslovljavanju i

pozdravljanju.

23

Stil Stevana Radia odaje osobu koja se bavila pisanjem. Ipak, ne radi se o sjajnom

primeru stila, niti o jezikim konstrukcijama koje otkrivaju knjievni talenat. On koristi:

- lokalizme: etir, najposle, jediti se, braa, odma, raspaati (prodati knjiga),

iljivih...

- arhaizme: enskinje, moma, srditi se, ivotopis, mnjenje, tovanje...

- rei koje danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku: uiteljski zbor, naklada...

Stevan Radi dosledno koristi velika slova pri oslovljavanju i pozdravljanju.

Arkadije Varaanin ima najjasniji stil, odmerenu, jasnu reenicu kojom alje

nedvosmislenu poruku. Njegov stil bi se mogao okarakterisati kao skup izbalansirani tonova

smetenih u smireno jasne reenica. S druge strane, poruke koje alje govore o tome da se radi

o oveku koji je siguran u sopstvene stavove i, to je jo vanije, u njihovu prihvaenost. On

koristi:

- lokalizme: preklane...,

- arhaizme: ivotopis, privitak...

Arkadije Varaanin dosledno koristi velika slova pri oslovljavanju i pozdravljanju.

Pisma Darinke Bulja su drugaija. Ona ne iznosi dogaaje u pasivnoj formi, ve

prepriava itave dijaloge, stvarajui jedan ritmian ton koji je pojaan i jasno izdvojenim

pasusima. Rei kao to su: No, dakle, Kako bude! Nazad ne ide... daju utisak pojaane

unutranje tenzije, to je karakteristika njenog stila. Ona koristi:

- lokalizme: umoliti, jed, ovaki...,

- arhaizme: veli, rukoljub, blagodarna...

- strane rei: revanche.

Darinka Bulja pravilo pie glagole sa prefiksom ne: ne treba, ne marim i dosledno koristi

velika slova pri oslovljavanju i pozdravljanju u pismima upuenim Arkadiju Varaaninu.

Prema pravopisu, vaeem za posmatrani period, karakteristina je upotreba velikih

slova kod pisanja naziva dobrotvornih zadruga i drugih institucija. Velika slova koristila su se

za sve rei u nazivu: Dobrorvorna Zadruga Srpkinja Novosatkinja, Srpska Via Devojaka

kola, Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Irikinja...

Tokom obrade prepiske identifikovala sam problem oko izgovora i zapisivanja

prezimena Jelice Belovi koji se javlja usled toga to je ona udajom svom imenu i prezimenu

dodala i prezime supruga Bernadzikowska.

U pismima, analiziranim u ovom radu, Jelica Belovi-Bernadikovska je bez

skraivanja napisala svoje drugo prezime u tri pisma /XII, XV, XXI /. Prouavajui njen

rukopis u korpusu izvojenih pisama, sa veom sigurnou se moe rei da je svoje drugo

24

prezime napisala: "a"21. U Srpkinji se, na stranama 31. i 32, nalazi njena

biografija pod nazivom " -", zatim u delu pod nazivom "Gde

je to", na strani 127. meu poglavljem "Portreti", njeno ime napisano je ovako: "

-", dok na istoj strani, pod naslovom "Uredniki odbor", stoji: "

-."

U literaturi, kao i u privatnoj prepisci koja se uva u Rukopisnom odeljenju Matice

srpske, mogu se nai podaci da je njeno prezime i drugaije zapisano22. Rukovodei se

potpisima u pismima, o kojima je re u ovom radu, kao i njenom redakcijom ortografije

sopstvenog prezimena u knjizi Srpkinja, prenela sam iriliku ortografiju -

u latiniki oblik: Jelica Belovi-Bernadikovska.

Vrlo slina situacija je sa prezimenom Olge Kernic() Pele. Jelica Belovi-

Brenadikovska, u pismima /XV, XX, XXI/ koja su predmet ovog rada, a u kojima pominje

Olgu, njeno drugo prezime pie "Kernic". U Srpkinji na stranama 90. i 91. jasno stoji

"Kernic". Olga Kernic() je obavetavajui Arkadija Varaanina23 o svom detinjstvu i

branom statusu navela da se po drugi put udala za "natporunika u Mostru"...koji "bijae

katolik i pree u pravoslavlje". Verovatno je to razlog to je prezime Kernic postalo Kerni.

Zorka Jankovi je u svom knjievnom radu, pored svog imena i prezimena, koristila i

pseudonim Mira Velikovecka. Tako 1909. godine nailazimo na njen lanak u novosadskom

"enskom svetu", koji je objavljen u desetom broju lista, od 225. do 228. strane, pod nazivom

"Pelarska izloba", a potpisan je sa "Mira Velikovecka". Pelarsku izlobu Zorka Jankovi

pominje u pismu Arkadiju Varaaninu, objavljenom u ovom radu / I/. U rukopisnom

odeljenju Matice srpske /ROMS/, pod brojem M.6.386. nalazi se njen dramolet "Deje due"

iz 1910. godine koji je, takoe, potpisan sa "Velikovecka Mira". Tim imenom je oslovljava i

intimna prijateljica Darinka Bulja u meusobnoj prepisci /XXX/ i u pismima Arkadiju

Varaaninu /XXXI XXXIV/, kome je, kao uredniku "enskog sveta", bilo sasvim jasno o

kome je re (videti Dodatak 7.3).

21 Njen potpis je jasan u pismu Arkadiju Varaaninu, objavljenom u ovom radu pod brojem XV. 22 Na primer: Jelica Belovi Bernadzikowska Bijelo roblje, Koprivnica 1923; -,

: , // (1936), , , 1935, , 19; U pismima Zorke Jankovi /II, III, IV/ i pismu Stevana Radia /XXVIII/ Arkadiju Varaaninu, korienim u ovom radu, za izgovor sporno prezime, zapisano je kao "". Isto ini autor/ka teksta pod nazivom "Jedan svetao as", objavljenom u novosadskom "enskom svetu", u prvom broju 1914.godine, na strani broj dva. U pismu Olge Kernic-Pele, savremenice Zorke Jankovi i Jelice Belovi, takoe, Arkadiju Varaaninu /ROMS 15.674/ zapisano je ""...

23 Pismo je napisano u "Lijevnu" (Livnu) 20.03.1910. /ROMS 15.641/

25

3. 2. POKRETAI SRPKINJE

ZORKA JANKOVI (1870 posle 1933) Delo Zorke Jankovi, borkinje za enska prava i knjievnice, tek bi trebalo istraivati.

Ono od ega se mora poi je injenica da je ena koja se sama obrazovala napisala dve, za

istorijat enskog pokreta na naem prostoru, vane knjige: "ensko pitanje" (1912) i "Problem

saveza" (1924). Prvi tekstovi od kojih je kasnije nastala knjiga "ensko pitanje", objavljivani

su u nastavcima u vidu feljtona u "enskom svetu", tokom 1911. i 1912. godine. U knjizi je

dat pregled "razvitka vaspitanja ena, poloaj ene u Francuskoj, prikaz enskih organizacija i

raznih pokreta u vajcarskoj, Italiji, Belgiji, Portugalskoj, panjolskoj, Holandskoj, vedskoj,

Danskoj, Finskoj, Islandu, Engleskoj i Nemakoj.." (Srpkinja: 123). Kako je dr Vladislava

Polit tano primetila nedostajao je prikaz enskog pitanja "...u Srba ili bar "u glavnim

potezima kod Slovena" (Srpkinja: 123-124).

Zorka Jankovi objasnila je u pogovoru za "ensko pitanje" (Novi Sad, 1911) da je

pokuala da obradi temu kojom se niko kod nas nije bavio. ak ni "lepa knjievnost", koja se

"bavila socijalnim pitanjem" nije direktno "zastupala interese ena". Uzori su joj bile eka

feministkinja i knjievnica Marija Brambergerova i teoretikarka Elisze Gnauck-Khn, iako

se nije u potpunosti slagala sa njihovim shvatanjima. Zorka Jankovi shvata da se za bolji

poloaj ene moraju same izboriti i zato u knjizi poruuje Srpkinjama: "to srpska ena do

sada nije dovoljno spremna da u velikoj meri sudeluje u narodnim i optim poslovima, nije li

ona tome u mnogome, sama kriva? Srpkinje prenimo se! Diimo svoj glas, kreimo u rad. Ne

ekajmo da nam se na tanjiru, kao slatka ponuda, donosi hrana, potrebna da nas snai za novi

ivot, nego pripavljajmo same sebe. Novo doba e nam bez pardona, postaviti zadatak: da se

sami brinemo o reorganizaciji poloaja ena u naem narodu." (ensko pitanje, Novi Sad

1911: 155)

Najvanija poruka u pogovoru za Zorku Jankovi je priznanje da je ipak najvaniji

interes nacionalni,a da se sa enskim pravima moe saekati.

U drugoj knjizi "Problem saveza" obradila je, i danas aktuelan, nain umreavanja

enskih grupa i pokreta i probleme koje tako sloeni sistemi mogu proizvesti.

Aktivistiki rad Zorke Jankovi je,takoe, znaajan. Bila je lanica "Dobrotvorne

Zadruge Srpkinja" iz Golubinaca, jedna od osnivaica Saveza Srpkinja Vojvodine i Hrvatske

(1910), Narodnog enskog Saveza SHS, jedna od urednica lista "Glasa Narodne enske

zajednice" (1928-1933). Njen najznaajniji aktivistiki period poklapa se organizovanjem

izlobe "Srpska ena", odrane u Pragu 1910.godine. Tada je Zorku stedn Spolek eskh

26

en. izabrao za predstavnicu "svih srpskih krajeva" i time je dobila priznanje za svoj

aktivistiki i knjievni rad, pre svega na polju skupljanja folkornog naslea Srema. Izloba u

Pragu bila je povod da se ona, poev od juna 1910. godine, oglasi u "Brankovom kolu"

serijom otvorenih pisama Savki Suboti. Namera joj je bila da oda poast Savki Suboti zbog

njenog pionirskog rada na uvanju i afirmaciji srpskog folklornog blaga. Drugi razlog je njena

pretenzija da se u javnosti oglasi kao nastavljaica Savkine misije u srpskom narodu.

Zorka Jankovi nije bila prihvaena u okvirima enskog aktivistikog, pa i kreativnog,

kruga severno od Save i Dunava. Razloge treba traiti u njenom privatnom ivotu. Roena je

u Berkasovu kao ki optinskog belenika. Udala se za uitelja Aleksandra (Branka)

Jankovia i sa njim dola u Golubince. Branko je, na alost, 1908. godine umro u Senjevcu, u

bolnici za umobolne. Veruje se da je Zorka Jankovi imala drugu ljubavnu vezu, koju

pominje i Jelica Belovi-Bernadikovska u pismu upuenom Duanu Jelkiu24 . Posle

suprugove smrti, preselila se iz Golubinaca u Vojku. Posle Prvog svetskog rata preselila se u

Zemun. Tada je ve bila aktivna u Narodnom enskom savezu SHS.

Drugi ograniavajui faktor bilo je njeno nedovoljno formalno obrazovanje. Zavrila

je samo niu kolu, te je uloila veliki napor da dopuni praznine u sopstvenom znanju. Zorka

Jankovi pisala je i na namakom jeziku. Njen prvi objavljeni knjievni rad bio je prevod

Zmajeve "Pesme o pesmi" koji je objavljen u bekom "Parlamenter"-u. Veinu knjievnih

radova i ostalih tekstova objavila je u listovima: "enski svet" i "Brankovo kolo", a

oglaavala se i u listu "Radikal" dr arka Miladinovia. Ipak, prema formalnom obrazovanju,

mogla je da radi u poti i zato je, u veoma kratkoj biografiji, Jelica Belovi-Bernadikovska

naziva "potarkom iz Vojke" (Srpkinja, 1913: 64).

ZorkaJankovi je imala ozbiljnih zdravstvenih problema. Njen vid bio je slab, to je

verovatno bila nasledna slabost. Iz prepiske se vidi da je porodica bila zabrinuta da ne oslepi.

Poetkom 1920. godine otkriveno je da boluje od "najopasnije plune bolesti". Boravei u

Dubrovniku, na leenju, razmiljala je da se tu stalno nastani. Verujem da podatke o godini

smrti i mestu gde je sahranjena treba traiti u Zemunu.

JELICA BELOVI-BERNADIKOVSKA (1870- 1946) Osoben, plodan i, za neke kritiare njenog dela, kontroverzan ivot Jelice Belovi

zapoeo je u Osjeku, u obrazovanoj katolikoj sredini kojoj su njeni roditelji pripadali.

kolovanje zapoinje u akovu, u Zavodu biskupa trosmajera, koga lino upoznaje,

nastavlja u Samostanskoj uiteljskoj koli u Zagrabu, a zavrava studijama na Vioj 24 Pismo se uva u ROMS pod br. 22.891.

27

pedagokoj koli u Beu i Parizu. Govorila je devet jezika. Kao uiteljica radila je u Zagrebu,

Rumi, Osjeku, Mostaru (gde se prikljuuje srpskoj "Zori"), a 1896.godine udala se za Poljaka,

Janka Bernadikovskog. Jedno vreme radila je kao profesorka u Trgovakoj koli u Sarajevu.

U Banjaluci su je, kao upravnicu Vie devojake kole, austrougarske vlasti penzionisale

1909.godine.

Kao uenica, objavila je svoje prve knjievne radove 1885. godine u omladinskim

listovima, a kasnije lanke i eseje alje u srpske i hrvatske listove, sve dok joj posle

penzionisanja nisu zabranili da bilo gde objavljuje. Ipak, ona objavljuje pod pseudonimom.

Najee je koristila sledee pseudonime: Ljuba T. Danii, Jelica, Jasna, Hele... Bila je

saradnica veine kolskih listova u Zagrebu, Sarajevu, Somboru, Sr. Karlovcima

Objavljivala je angaovane lanke u "enskom svetu", "Frankfurter Ceitung" -u,

"Frauenzeitung"-u, "Revue des Deux Mondes", "Journal of the Gypsy Lore Society", bila je

urednica lista Narodna snaga 1918. godine i lista "Frauenwelt". Teme o kojima je pisala su:

knjievnost, pedagogija, deija psihologija, etnologija (folklor kod Srba i Hrvata)...

Tokom boravka u Zagrebu (1907-1908), kao izuzetna strunjakinja za etnologiju

(sama je napravila sistematizaciju naih vezova i formirala terminologiju), uredila je

Etnografski muzej i "Obrtniko - umetniki" muzej. Poznavala je narodnu usmenu

knjievnost, obredne igre, slikanje na drvetu. Bila je poznata i u evropskim okvirima. Zna se

da je bila poasna lanica Bekog folklornog drutva. Bila je saradnica profesora Fridriha

Salomona Krausa (Be). U godinjacima Anthropophyteia koje je F.S.Kraus ureivao i

izdavao u Lajpcigu od 1904. do 1913. godine, objavljeni su i njeni radovi.

Jelica Belovi -Bernadikovska je uestvovala je u postavljanju izlobe "Srpska ena",

u Pragu 1910. godine. Bila je i struna saradnica etnografskih muzeja u Splitu i Beogradu,

osnivaica "Udruge gospoa za podizanje narodnih vezova" u Petrinji, lanica svih evropskih

odbora za izlobe veza koje su organizovane poetkom 20. veka.

Knjiga Die Sitten der Sdslaven objavljena u Dresdenu 1927. dobila je pozitivne

ktitike strune javnosti, a vrlo esto se navodi kao jedno od njenih najznaajnijih dela.

Godine 1933. na poziv "Crvenog krsta" u Novom Sadu, objavila je knjigu

"Jugoslovenski vezovi". Koliko je bio plodan njen knjievni i nauni rad govori podatak da je

na "izlobu udruenja univerzitetski obazovanih ena", odranoj u Beogradu 1935.godine,

poslala 19 od ukupno 48 knjiga koje je do tada napisala i bila najplodnija spisateljica meu 75

ena-izlagaica. (Jelki, D. 1925:51).

Jelica Belovi-Bernadikovska nije nala mesto u novoformiranoj mrei enskih

organizacija u novoosnovanoj dravi. Njen put bio je direktna saradnja sa mnogim

28

knjievnicama meu kojima su bile: Mara Malagurski orevi, Alojzija tebi, Maga

Magazinovi, dr Zora Prica, Milica Jankovi, Zofka Kveder... (Jelki, D. 1925:51-52).

Evidentno je da je i danas rad Jelice Belovi-Bernadikovski mnogostruko znaajan.

U istoriji feministikih ideja na ovim prostorima bie upamena kao intelektualka evropskog

kulturnog kruga, koja je sopstvenim autoritetom uticala na shvatanja naih knjievnica. Ona je

prva kod nas uviala i pozdravljala postojanje osobenosti u knjievnosti koju su pisale ene,

danas definisanu kao "ensko pismo". Za istoriju razvoja feministikog pokreta vani su njeni

prilozi o prvoj hrvatskoj feministkinji Franki Pakec iz Osjeka, o radu Marije Frankovi i

Milene Mrazovi, Savke Suboti. ("kola", list za uiteljstvo i prijatelje kolstva, Stjepan

irola (ured.) Karlovci 1897,1898, 1899).

Njeno shvatanje feminizma nije jasno definisano, pogotovo kada, kao u knjizi

Srpkinja, daje karakteristike o feminizmu knjievnica: za Vladislavu Bebu Polit kae da ima

"vrlo moderne i pravilne nazore o feminizmu kod nas" (50-51), a za Magu Magazinovi "da je

pisala u pravcu umereno-feministikom" (49-50). Ve su i savremenice argumentovano

kritikovale takav njen stav. Tako se u tekstu Pavle Hoevarjeve "Obrazi in due Jelica

Belovi-Bernadikovska", objavljenom u "enskom svetu" (Trst, 1925: 305-308), kae:

"Nihe ne more biti sposoben za vse, in kdor se udejstvuje na mnogih razlinih straneh, ne

more biti velik in globok nikjer. Krivica bi bila, ko bi oitali Jelici Bernadzikovski napano

pojmovanje feminizma. Feminizem u ojem pomenu besede enostavno ni njeno polje;.. ".

Novosaankom je postala posle I svetskog rata. Radila je kao nastavnica Meovite

graanske kole do 1936.godine. Umrla je zaboravljena i usamljena u Novom Sadu, gde je i

sahranjena.

STEVAN RADI (1863 1917) U vreme stvaranja Srpkinje Stevan Radi bio je ugledan i afirmisan pedagog i

knjievnik. Zavrivi uiteljsku kolu i "Preparandiju", 1882. godine u Trpinji, zapoeo je

karjeru uitelja-pedagoga, da bi 1892. godine doao u Irig. U Irigu je proveo najplodnije

godine ivota. Pored toga to je bio upravnik osnovne kole, Radi je osnovao pevako

drutvo i amatersko pozorite.

"Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Irikinja" osnovana je 1903.godine, a Stevan Radi

dve godine kasnije postaje njen sekretar, "tajnik". Irika zadruga bila je pokreta podizanja

spomenika Milici Stojadinovi Srpkinji u Vrdniku 28.06.1912.godine, a njemu je dodeljena

ast da govori tim povodom na proslavi. U isto vreme, raa se misao o knjizi Srpkinja, a

Stevan Radi bio je jedan od inicijatora. Zorka Jankovi ga imenuje kao jednog od zadrunih

29

sekretara zaslunih za osnivanje "Saveza Srpkinja iz Vojvodine i Hrvatske", osnovanog u

Sremskoj Mitrovici 1910.godine (Jankovi, Z. 1926: 10).

Svoje knjievne radove objavljivao je u listovima i asopisima: "Starmali",

"Srbobran", "Branik", "Zastava", "Javor" i "Strailovo".

ARKADIJE VARAANIN (1844 1922) Po zavretku "srpske uiteljske kole" u Somboru 1864.godine, Arkadije Varaanin

zapoeo je karijeru pedagoga u rodnoj Velikoj Kikindi. Kao darovitog uitelja, "srpski

narodni crkveni Sabor" preporuio ga je za dalje usavravanje kod "slavnog pedagoga dr

Karla Kera (Kehr) " u Goti.

Upravitelj "Srpske Vie Devojake kole" u Novom Sadu postao je po njenom

osnivanju 1874.godine, da bi na tom poloaju ostao 31 godinu. Njegovom zaslugom

ustanovljeni su Srpski uiteljski konvikt i Uiteljska zadruga, kasnije poznata kao

"Natoevi" u Novom Sadu.

Bio je lan uprave najveeg srpskog novanog zavoda u Ugarskoj, "Centralnog

Kreditnog Zavoda", vie godina lan Upravnog odbora i Knjievnog odbora Matice srpske i

lan uprave "Srpskog Narodnog Pozorita". Na inicijativu Nane Natoevi i Arkadija

Varaanina 1880.godine osnovana je "Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Novosatkinja". Od

osnivanja zadruge bio je njen tajnik. Pored toga, bio je urednik "enskog sveta" i "Letopisa

Matice srpske" (1910-1911). Napisao je mnogo strunih lanaka i tekstova, a za istorijat

feministikog pokreta znaajan je njegov rad na planu prosveivanja ena, ohrabrivanja i

podravanja enskog kreativnog rada, naroito u knjievnosti, kao i njegov rad na

prikupljanju i objavljivanju izvetaja o radu enskih organizacija kod nas i u svetu.

Od kada je 1874.godine postavljen za uitelja, pa potom i za upravnika, tek otvorene,

novosadske "Srpske Vie Devojake kole", Arkadije Varaanin je do kraja ivota bio

angaovan na planu enskog obrazovanja. Njegovom zaslugom osnovane su mnoge

dobrotvorne enske zadruge. Jo vanji je njegov doprinos stvaranju i emancipaciji knjievnih

radova koje su sve vie pisale i ene. Obrazovane, talentovane i manje talentovane ene slale

su njemu svoje prve radove na uvid i ocenu. Nije bio cinian i strog kritiar, pre bi se moglo

rei da ih je ohrabrivao. Deo radova objavljivao je u listu "enski svet", iji je urednik bio

punih dvadest osam godina. Unutar enskog aktivistikog i kreativnog bia u srpskoj

zajednici, od kraja 19. i poetkom 20. veka, uivao je nepodeljeno poverenje i autoritet.

Arkadije Varaanin je bio sasvim okruen enama, pre svih suprugom i kerkom. Beta

(Varvara), roena Stefanovi, Arkadijeva supruga, prva je Srpkinja koja je zavrila kurs za

30

"zabavilju" u Goti (Nemaka). Nikad nije radila u struci, jer se posvetila odgoju jedinog

deteta koje su imali. Vida Varaanin, kasnije udata Vulko, imala je nepodeljenu potporu

roditelja za izbore koje je u ivotu inila. U biografiji objavljenoj u Srpkinji, i to iz pera

profesora Jovana Gria, pie da je muziarka kolovana kod novosadskog uitelja muzike

Franje Petrika. Ono to je jo vanije je da je Vida Vulko, zajedno sa kerkom Danicom,

pomagala ocu u mnogim poslovima koje je obavljao u ime i za enske organizacije ili za

"enski svet". Kasnije je postala jedna od osnivaica enskog muzikog udruenja, lanica

Upravnog odbora "Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja" i predsednica Mesnog

odbora Crvenog krsta u Novom Sadu. ivot porodice Varaanin bio je sasvim u sferama

onoga to je bilo u vezi s enskim pitanjem. Zato podatak da se itava porodica nala u

Srpkinji, kroz biografije i fotografije Arkadija i Vide, dok je Beta nala mesto u okviru

biografije svog supruga, ne treba da iznenadi.

DARINKA BULJA (1877 - ?) Darinka Bulja predvodi malobrojni niz naih knjievnica koje "nisu imale prilike

polaziti vie enske kole, ali su vlastitim talentom i marljivou prestigle mnoge, koje su

takve prilike imale. " (Srpkinja, 1913:32)

Roena je u Velikoj Kikindi, u uglednoj porodici Kosi, kao jedino dete koje roditelji

nisu hteli, i pored neosporne sposobnosti, da puste na "dalje nauke". U Velikoj Kikindi je

uila "sve to se moe nauiti po manjim srpskim varoicama", to je podrazumevalo znanje

nemakog i maarskog jezika i osnovno muziko obrazovanje. Svirala je "glasovir" i bila

lanica pevakog drutva "Gusle", tako da ve sa 14. godina uestvuje na besedama i

koncertima. Prve knjievne radove, "koji su u poetku sluili za potpaljivanje vatre", pisala je

vrlo mlada. Patrijarhalno vaspitanje, po meri njenog oca i tadanjeg vremena, zabranjivalo je

devojci da eta sama, a prema kazivanju same Darinke Bulje deavalo se da pet, est nedelja

ne izlazi iz kue (Srpkinja, 1913:33).

Odlazak na sastanke "Devojakog kola", koje je u Velikoj Kikindi osnovao njen stric,

bio je neka vrsta dozvoljenog i kontrolisanog izlaska u varo. Imala je 17. godina kada se prvi

put verila, ali je njen vrenik ubrzo umro. Nekoliko godina kasnije (1898) udala se za ora

Bulju, podbelenika i od tada je ivela u Vilovu, a "svoje vreme je upotrebila za nauku, na

itanje, da usavri sebe". Godine 1906. Darinka Bulja zapoela je svoj javni rad prvo kao

saradnica "enskog sveta", za koji je prevodila pojedine lanke, da bi potom poela da pie

novele i prie. Predmet njenih proznih radova, objavljenih u mnogim listovima i asopisima,

su "slike iz svojeg kraja i okoline", a teme su "vera, nada ljubav, sujeta, oholost,

31

nadriobrazovanost". Pored "enskog sveta", prie su joj objavljene u kalendarima "enski

svet" (1910) i "Srbobran" (1914). Dve nagraene knjige Darinkinih pripovedaka, o kojima je

pozitivan sud dao dr Milan Savi, predsednik Matice srpske i otac Anice Savi Rebac,

objavila je Matica srpska. Rukopis drame "rtva", koji je ponudila Srpkom narodnom

pozoritu, joj je vraen. Za feminizam vano zapaanje o knjievnom radu Darinke Bulje u

Srpkinji, dala je Jelica Belovi- Bernadikovska koja je primetila da, osim Darinke Bulje i

Danice Bandi, nema drugih spskih knjievnica koje piu o malim sredinama, "pa e njihovi

radovi jednom biti verno i sjajno ogledalo o ivotu koji se danas tako naglo menja" (Srpkinja,

1913:33).

3. 3. DIMENZIJA VREMENA

1909 - 1910. Ideja da se napie "knjiga spomenica" u kojoj e se "prikazati zasebno kulturni rad

ena" rodila se 1910. godine, posle izlobe "Srpska ena", odrane u Pragu. Dogaaj je imao

izvanredan odjek u ekoj i srpskoj javnosti.Veliki deo zasluga za uspeh koji je izloba

postigla imaju Zorka Hovorka25, Zorka Jankovi, Milena Miladinovi26 i Jelica Belovi-

Bernadikovska.

Na skupu enskih zadruga Srema, u Sremskoj Mitrovici u februaru 1910. godine,

odlueno je da se pozove Jelica Belovi-Bernadikovska da bude konsultantkinja u pogledu

odabira i klasifikacije eksponata, to je ona sa oduevljenjem prihvatila. Ve u toku priprema

za izlobu javlja se ideja da se tampa posebno izdanje "enskog sveta" posveeno projektu

"Srpska ena".

Zatim dolazi do ozbiljnog sukoba27 izmeu Zorke Jankovi i Milene Miladinovi, sa

jedne, i Jelice Belovi Bernaikovski, Zorke Hovorke, sa druge strane. Zorka Jankovi

obavetava Arkadija Varaanina o nezadovoljstvu koje osea, zajedno sa drugim lanicama

25 Zorka Hovorka bila je roena Novosaanka koja je ivela u Pragu i imala znaajan poloaj u okviru ekog

enskog pokreta. Njenu biografiju u Srpkinji pisao je Arkadije Varaanin, str. 35-36. 26 Milena Miladinovi bila je knjievnica i prijateljica Zorke Jankovi. Bila je supruga dr arka Miladinovia,

"radikalaskog" prvaka iz Srema. ivela je u Rumi. Obe ene, Z. Jankovi i M. Miladinovi, bile su "poverenice" stedn Spolek eskh en.na poslovima organizacije izlobe "Srpska ena". Njihov zadatak bio je da prikupljaju eksponate /narodne rukotvorine/ i ukljue lanice enskih zadruga u zapoeti posao. Njenu biografiju u Srpkinji pisala je Zorka Jankovi, str. 52-53.

27 injenice navedene pod znacima navoda koje slede, u vezi sa sukobom izmedju Zorke Jankovi, Milene Miladinovi i Jelice Belovi-Bernadikovski i Zorke Hovorke preuzete su iz privatne prepiske koja se uva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Radi se o pismima: 15.970, 16.007, 15.967, 17.703, 15.997, 16.016, 15.672. Ona nisu u odabranom korpusu, jer je ideja o knjizi nastala posle izlobe u Pragu i deavanja o kojima je u ovom radu re.

32

Organizacionog odbora, zbog poziva enskoj zadruzi iz Petrinje u Hrvatskoj da uzme uee

na izlobi. Nema direktnih optubi, ali je jasno da je stav Zorke Jankovi da je Zorka Hovorka

bila "nagovorena" da pozove hrvatsku zadrugu, a da je Jelica BeloviBernadikovska

"upotrebila dobrotu g. Radia za to da ga nagovori da on pozove neke Hrvate na taj rad".

Zorka tvrdi da su "pogledi ge Bernadzikovske suvie iroki... ona je ena velike due, velika

uma a moda ba zato: njezine su tenje nekad suvie velike i visoko stoje iznad naih

prilka". A prilike su, po Zorki Jankovi, da e, ako se za to sazna, nju i Milenu Miladinovi da

optue sremske enske zadruge da su "lae i varalice.. ", a povrh toga i sama smatra da e taj

dogaaj biti "izdajstvo". Zato je na "uoj konferenciji" donesena odluka da se pie Zorki

Hovorki da smesta "suzbije taj nasrtaj".

Od tada poinje otvorena netrpeljivost koja e dugi niz godina obeleavati odnos

Zorke Jankovi i Jelice Belovi-Bernadikovski. Posebno ako se ima u vidu injenica ta se

zaista desilo u vezi sa ueem petrinjske zadruge. Zorka Hovorka dogaaj naziva "aferom u

koju su je uvukle radikalke", aludirajui na politiko opredeljenje Z. Jankovi i M.

Miladinovi. Zorka Hovorka je iz linog uverenja da je "Srpsko-hrvatski narod, jedan narod" i

na osnovu primera Savke Suboti, koja je u "hrvatskom paviljonu izloila srpske proizvode",

sama pozvala petrinjasku "udrugu". Kada su stvari stigle Zorka Hovorka morala je da im

otkae uee, "ne zbog straha da e me gospoa Miladinovika proglasiti za izdajicu, ... ve

zbog irenja kojekakvih vesti... koje bi nakodile izlobi... ". Zbog incidenta Zorka Hovorka

zatraila je od ekog odbora da je suspenduje, dok se sve ne ispita, ali do toga nije dolo.

1910 - 1912. Uspeh izlobe doneo je i priznanje Zorki Jankovi u vidu urednikog posla oko izrade

knjige spomenice koja je u poetku sadrinski bila u vezi sa projektom "Srpska ena".

"enski svet", u broju 5 za 1914. godinu, na stranama 114, 115, 116, u poglavlju "Rad

dobrotvornih zadruga Srpkinja", donosi tekst Stevana Radia o radu "Dobrotvorne Zadruge

Srpkinja Irikinja" za 1913. godinu.U tekstu se navode gotovo sve tekoe u vezi sa izradom

knjige. Interesantan je podatak koji govori o urednitvu knjige:

"Urednitvo knjige bilo je povereno jednoj vrednoj naoj knjievnici u Sremu, a za

tampanje besmo u dogovoru sa knjiarom g. Ilkiem u Zemunu. Ali, radi due bolesti, nije se

mogla primiti ista knjievnica urednitva. Tada smo zamolili odlinu poznavalicu naih en.

radova i izvrsnu knjievnicu gu Jelicu Belovi-Bernadzikovsku, da se primi sreivanja

knjige, zamolili smo i nekoliko naih vrsnih knjievnica da sarauju. Ona se primila ove teke

rabote kao ostale saradnice, te bez ikakve nagrade nastojale da `Srpkinja` izae... " (str.115).

33

Tokom 1911. godine, Zorka Jankovi pie studiju pod nazivom "enski pokret" koju

iste godine Arkadije Varaanin u delovima objavljuje u "enskom svetu". Iste godine studiju,

kao zasebnu knjigu istog naziva, tampalo je Deoniarsko drutvo "Branik" u Novom Sadu.

Korektan prikaz knjige, koji je objavljen u Srpkinji (123-124), napisala je dr Vladislava Polit,

bratanica Savke Suboti. Moe se rei da je krug oko Arkadija Varaanina pozitivno ocenio

studiju Zorke Jankovi.

1912 - 1913. Krajem 1912.godine Jelica Belovi-Bernadikovska preuzima poslove oko ureivanja

i tampanja knjige, formira "Uredniki odbor", uspeva da okupi krug saradnica, to jest

saradnika i uz velike tekoe okonava posao, verovatno, u septembru 1913. godine. To

saznajemo iz teksta Darinke Bulje pod nazivom "Srpkinja", objavljenom u listu "Srpstvo" od

5 (18).08.1913. U tekstu se kae da se knjiga spomenica "izdaje kao uspomena na dinu

nam izlobu u Pragu Srpska ena i za uspomenu na Milicu Stojadinovi Srpkinju a posveuje

se naoj plemenitoj prvakinji Savki dr. Jov. Subotia... Redakcija je poverena Jelici Belovi-

Bernadzikovskoj...G-a urednica je proirila sadraj knjige dodavi deo, u kome e se doneti

likovi i biografije naih Srpkinja. Skupljeni su, po mogustvu, svi knjievni i umni radovi

naih enskinja, koje su do sada radile na polju prosvete, knjievnosti, pesnitva. ...Vrlo teko

su se skupili likovi i biografije naih Srpkinja. Uroena skromnost naih enskinja, oteavalo

je mnogo rad gospoe urednice. Nekima se moralo pisati 5-6 i 10 puta, dok se ne odazvae

molbi, te jedva poslae lik i ivotopis. Veina se plaila javnosti, te se opirahu, uzvikujui:

Ne, ne, ja nita nisam uradila, nita nisam napisala. Nemam zasluga! Druge su odgovarale: ja

sam obina ena, ne smem ni pomiljati na slavu! Ali, na alost, nalo se i koje su otrom

ironijom ismejale, osudile i naruile ovaj teak i opasan rad..."

U jesen 1913. godine, verovatno neposredno pre ulaska Srpkinje u tampu, umire

suprug Jelice Belovi-Bernadikovski. Taj period njegove bolesti i smrti sigurno je za nju bio

vrlo teak i bolan. No, ona ne odustaje od poduhvata i, u granicama mogueg, reava

probleme oko prikupljanja tekstova, a naroito kliea.

Na koricama knjige pie da su je uredile "srpske knjievnice", da je knjiga izdata u

"nakladi Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Irigu" i da je tampana u "tampariji Pijukovi i

drug, Sarajevo 1913". U okviru sadraja nalazimo imena knjievnica, lanica "Urednikog

odbora", a zatim i spisak saradnika. Veina tekstova i priloga u knjizi objavljena je sa

potpisom autorke, to jest autora. Zainteresovanom kritiaru ili kritiarki je samo na osnovu

tekstova bilo mogue da oceni konkretne priloge, ali bez znaajnije upuenosti u proces

34

stvaranja Srpkinje bilo je teko da primedbe na sadraj knjige i na knjievnu, pa i umetniku

vrednost, pojedinih priloga i tekstova uputi na poznatu adresu.

1913 - 1914. Knjiga je distribuirana preteno u srpskoj zajednici Austrougarske. U Kraljevini Srbiji

nije bilo mogue nadati se uspenoj prodaji zbog Balkanskih ratova.

Kritiki prikazi o knjizi objaviljeni su u sledeim listovima i asopisima: "Brankovo

Kolo", "Branik", "ena", "Srpstvo" i "Srpska rje". Osim u listu "Srpstvo", u svim navedenim

listovima pozitivno je ocenjena. U listu "Srpstvo", u broju 218. od 19. novembra (2.12.) 1913.

godine, kritiar koji se potpisao znakom "" napisao je da u knjizi "nema sistematinosti i

jasnog kriterijuma" u odabiru tekstova i lanaka i postavlja pitanje "otkud toliko knjievnica

ako ih nema?", kako se tvrdi u tekstu " ene i knjievnost". Dalje, zamera to u knjizi nema

fotografija Isidore Sekuli, Milice Jovanovi, Danice Markovi-Tati, Poleksije Todorovi,

Ide Dobrinkovieve muziarke "koju je List poljubio u elo", Jovanke Stojkovi, Drage

Rui, Vele Nigrinove, gice Milice pl. Borota, profesorke i upraviteljice jedinog vieg

srpskog vaspitnog zavoda Majka Angelina u Budimpeti. Autor teksta, koji se krije iza znaka,

navodi nezadovoljstvo Mileve Simi, iji je tekst o seanju na Milicu Srpkinju objavljen u

knjizi na 86. i 87. strani. Mileva kae: "Neznam ijom je krivicom moja stvar u toj knjizi tako

unakaena. Ako su sve alineje moga rukopisa, pa i aforizmi Milice Srpkinje, za to odtampani

ujedno, da se tedi artija, trebalo je prosto izostaviti iz knjige obe moje slike (dve su i tako

smeno suvine) pa i sve ono to sam ja pisala o Milici, jer to i tako slui tek kao stafaa

celine, te tampati samo njene aforizme.." Kao zakljuak autor teksta, uz preporuku da se

knjiga kupuje, kae i sledee: " Mi smo u ivotu naih Srpkinja imali toliko nerazumevanja,

toliko su nam dojadili praznoglavi i neznalaki enski abloni, da nam je dobro dola pametna

Srpkinja, ena vedre glave, jakog duha i temeljnog znanja... "

Stevan Radi u svom tekstu, objavljenom u asopisu "enski svet" br. 5 za

1914.godinu, na stranama 114, 115, 116, u poglavlju "Rad dobrotvornih zadruga Srpkinja",

navodi autore koji su knjigu pozitivno ocenili : "Jovan Gri (Zagreb), Matija Murko (Grac),

Vinko Lozovina (Split), dr Srdan Ilei predsednik Matice Slovake i Fridrih Kraus (Be)".

Tekst pod naslovom "Jedan svetao as ", objavljen u "enskom svetu" (br. 1, 1914:2-

4) daje opis sveanosti predaje Srpkinje Savki Suboti. U zbornici novosadske "srpske vie

devojake kole", uz prisustvo Savkine porodice i predstavnica novosadske i irike zadruge,

knjigu joj je, uz prigodan govor, uruio Arkadije Varaanin. Osamdesetogodinja

"slavljenica" zahvalila je govorom. Kao osnovna poruka i zakljuak itavog ovog

35

uzbudljovog poduhvata mogu da poslue njene sledee rei, izgovorene tom prilikom: "... Pa

ako vam, drage keri, kakvo preduzee i sto puta nije za rukom polo, ponite uvek nanovo.

Tako se energija u snagu pretvara i uspeh kao jedinica pred nule stavlja. Uspeh je potencirana

energija, dinamina snaga, koja prepreke rui i nove puteve otvara. I tako svako preduzee

lagano, ali sigurno u napred koraa. Jer gde nema borbe, tu snaga labavi. To vam mogu, deco,

iz roenog iskustva rei, jer sam esto puta osetila da je rastenjem prepreka i moja otporna

snaga rasla... "

1914 - 1918. Traje Prvi svetski rat. Godine 1917. u Irigu umro je Stevan Radi. Naslee koje je

Jelici Belovi-Bernadikovski ostavio suprug rekvirirano je u austrougarski ratni zajam

(Jelki, D. 1925:32), a knjievnica je za autorski honorar od "jedne knjige na nemakom

kupila kuicu, izdavala sobe i davala privatne asove da bi prehranila sebe i dete" (Jelki, D.

1925:46). Nita bolja situacija za Jelicu Belovi-Bernadikovski nije bila ni posle rata.

1918 - 1924. Po zavretku Prvog svetskog rata raspala se Austrougarska monarhija. U Evropi su

formirane nove drave. Godine 1918. stvorena je Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca. "

Narodni enski savez Kraljevine S. H. S" formiran je na I kongresu, odranom u Beogradu od

21. do 23. 09. 1919.godine. Sledea Skuptina Saveza odrana je u Ljubljani 1922. godine.

Na sarajevskoj Skuptini 1924. godine dolo je do promene pravila koja su bila u vezi s

organizacijom upravnih organa i do sukoba oko toga ko e biti izabran u rukovodea tela

organizacije. Jelica Belovi-Bernadikovska prisutna je na sarajevskom skupu "u posljednjoj

klupi pozorita i zabrinutim oima prati duge prepirke na pozornici zbog toga ko e biti

izabran u odbore i porugljiv smijeh novinara na balkonu"..., (Jelki, D. 1925:20).

Zorka Jankovi se, po okonanju rata, preselila u Zemun. Aktivno se ukljuila u rad

"Narodnog enskog Saveza Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca". Nalazimo je na mestu

jedne od odgovornih urednika, to jest urednica asopisa "Glas Narodne enske zajednice" koji

je izlazio u Beogradu u periodu od 1928. do 1933. Na sarajevskoj Skuptini bila je i Zorka

Jankovi, kao predstavnica novih snaga u enskom pokretu.

Arkadije Varaanin je umro 1922. godine u Novom Sadu, gde je i sahranjen. Dve

godine ranije umrla je njegova supruga Beta Varaanin.

Brak Darinke Bulje, prema Matinim knjigama Srpske pravoslavne crkvene optine u

Kikindi, razveden je 1923. godine. Verovatno se tada preselila u Beograd, gde je i umrla.

36

3. 4. SRPKINJA28

"Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do

danas" trebalo bi da "prui priliku naem svetu, da upozna svoje sestre, koje se perom

odvojile na utakmicu na naem jo dosta skromnom knjievnom polju" ("enski svet", 5,

1914: 114). Ovako bi se ukratko mogao definisati cilj projekta po miljenju lanica