stamparske forme seminarski

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKAGRAFIKO INEENJERSTVO I

DIZAJN

SEMINARSKI RAD TAMPARSKE FORME

STANDARDIZACIJA I KONTROLA KVALITETACTP FLEKSO TAMPARSKE FORME

Profesor:dr ivko PavloviAsistent:msc Rastko Miloevi

Studenti: Stela Lauevi GI18/2012

Maja Mijatovi GI19/2012 Kostadin Bokovi GI51/2012

Aleksandar Beronja GI120/2012

Novi Sad, 2015.

2tamparske forme seminarski rad, 2015.

SadrajUvod .................................................................................................................. 31. Flekso tampa - princip i karakteristike ...................................................... 31.1. Izgled tamparske forme i nain izrade .................................................... 41.2. Nain izrade (osvetljavanja) fotopolimernih ploa .................................. 51.2.1. Predekspozicija ....................................................................................... 51.2.2. Glavna ekspozicija .................................................................................. 51.2.3. Ispiranje ploe ........................................................................................ 51.2.4. Suenje ploe ........................................................................................... 5 1.2.5. UVA/UVC ekspozicija ............................................................................ 52. Parametri za kontrolu .................................................................................. 62.1.Tvrdoa tamparske ploe .......................................................................... 62.2. Debljina ploe ............................................................................................ 72.3. Intenzitet svetla ......................................................................................... 72.4. Merenje elemenata tamparske forme ...................................................... 82.5. Test osvetljavanja poleine ploe (predosvetljavanje) .............................. 92.6. Opseg osvetljavanja .................................................................................. 92.7. Test glavnog osvetljavanja ....................................................................... 102.8. Test ispiranja ploe .................................................................................. 112.9. Test negativi za odreivanje glavnog vremena osvetljavanja ................. 112.10. Suenje i kontrola .................................................................................. 122.11. Naknadno osvetljavanje ........................................................................ 122.12. Zavrno UVC osvetljavanje ................................................................... 122.13. Debljina obostrano lepljive trake .......................................................... 132.14. Tvrdoa obostrano lepljive trake .......................................................... 132.15. Zasienost rastvora za razvijanje .......................................................... 133. Zakljuak .................................................................................................... 144. Literatura .................................................................................................... 154.1. Slike .......................................................................................................... 15


U ovom seminarskom radu emo opisati proces standardizacije i kontrole kvaliteta CtP flekso tamparskih formi kao i neke od ureaja i postupke za njeno izvrenje.

Visoka tampa je direktni tamparski postupak koji karakterie tamparska forma sa izdignutim tampajuim i udubljenim netampajuim elementima (Slika 1).

Najbitnija etiri elementa za visoku tampu su: tamparska forma, deo za pritisak, podloga i boja. Trenutno najzastupljenija tehnika visoke tampe jeste flekso tampa koju karakteriu fleksibilne tamparske forme i mo-gunost tampe na razliitim podlogama ukljuujui i neupojne podloge kao to su polietilen, polipropilen, aluminizirane folije i slino. Flekso tampa danas ima znaajno mesto u grafikoj industriji.

Najbitnije karakteristike vezane za flekso tampu su: Izvrsna fleksibilnost u zavisnosti od podloge substrata (papir, plastika, aluminijum) Brz razvoj Manje ulaganja Automatizacija procesa tampe na maini U skladu je sa standardima za ouvanje ivotne sredine Viebojna tampa

Prinicip tampe flekso tehnikom (Slika 2) se moe opisati na sledei nain: Osnovni delovi su valjak za boju, aniloks valjak, cilindar tamparske forme, rakel no i pritisni cilindar.

Slika 1. Izgled visoke tamparske forme

Uvod

1. Flekso tampa - princip i karakteristike

Slika 2. Princip tampe flekso tehnikom


Prenosni valjak je oslojen neutralnom ili sintetikom gumom i postavljen je tako da se rotira u bojaniku. Njegova uloga je da preuzme i preda boju sledeem u nizu , tj. anilox valjku. Anilox valjak i prenosni valjak ili valjak za boju su u stalnom kontaktu pod velikim pritiskom. Anilox valjak mora imati relativno veliku koliinu boje nakon kontakta sa prenosnim valjkom. Boja mora biti preneta u to homogenijem i ujednaenijem na-nosu, a to se moe postii veim brojem elije koje su gue rasporeene (Slika 3). Dalje u nizu se nalazi rakel no pomou kojeg se regulie koliina boje na anilox valjku. U starijim sistemima valjak za boju je preuzimao ulogu rakel noa. Neke od bitnih karakteristika rakela su to da mora biti precizno poravnat i podeen prema anilox valjku, mora biti podeen na minimalni pritisak, rakel i anilox se moraju posebno podravati i sl. Potom se boja prenosi na cilindar sa tamparskom formom. Cilindar na koji se postavlja tamparska forma je najee od elika i nalazi se izmeu anilox-a i pritisnog cilindra. Nakon nanoenja boje na cilindar nosilac tamparske forme otisak se prenosi na podlogu na kojoj se tampa. Pritisak prilikom prenoenja na podlogu ne bi trebao da bude veliki da ne bi dolo do nepravilnog otiska (Kaikovi, 2012).

Direktne fotopolimerne ploe su jedan od glavnih izuma u fleksografskoj modernoj tampi. One omoguava-ju oslikavanje ploe direktno sa filmskog negativa, to omoguava vernu reprodukciju. Sastav jedne fotopolim-erne ploe (Slika 4) je sledei: Zatitni sloj, anti-tack folija, fotoosetljivi polimerni sloj, anti-halo sloj i poliester-ski nosa.

Slika 4. Struktura fotopolimerne ploeUobiajeni sastav fotopolimera je kompozicija sastavljena od: Elastomera koji obezbeuje osobine gume,

vrstou i elastinost (poliizopren), monomera koji obezbeuje ukrtanjem lanaca jainu i fleksibilnost (bu-tanediolakrilat), fotoinicijatora koji obezbeuje poetak polimerizacije i plasticizera, stabilizatora i boje. Pri-likom osvetljavanja dolazi do polimerizacije gde se od monomera stvaraju polimeri putem UV svetlosti na koje su osetljivi (Peterac, 2014).

Slika 3. elije na anilox valjku

1.1. Izgled tamparske forme i nain izrade


Izrada konvencionalne flekso tamparske forme se odvija u 5 faza (Slika 5): 1. Predekspozicija 2. Glavna ekspozicija 3. Ispiranje ploe 4. Suenje ploe 5. UVA/UVC ekspozicija

Slika 5. Konvencionalna izrada flekso tamparske forme

1.2. Nain izrade (osvetljavanja) fotopolimernih ploa

1.2.1. PredekspozicijaPrvi korak je osvetljavanje pozadine. To se radi da bi se postigla vrstina poleine ploe i dubina reljefa. Ploa

se osvetljava bez negativ filma gde se fotopolimerni lanci pod dejstvom UV svetla vezuju i uvruju. Duina osvetljavanja direktno utie na debljinu podloge (Peterac, 2014).

1.2.2. Glavna ekspozicijaNa povrinu fotopolimerne ploe, nasuprot poleini, postavlja se negativ sa emulzijom okrenutom ka pov-

rini fotopolimera i osvetljavanje se vri pomou UV svetla. Veliina i oblik reljefa u ovom sluaju zavise od vie faktora: bistrine transparentnih delova filma, optikog zacrnjenja netransparentnih delova filma (zacrn-jenih), osetljivosti fotopolimera, detalja slike koji treba da se dobiju i energije ultravioletnog zraenja ureaja za osvetljavanje. Dubina reljefa fotopolimerne forme zavisie kako od trajanja glavnog osvetljavanja sa prednje strane, tako i od formirane debljine tamparske forme dobijene predekspozicijom u prvom koraku (Peterac, 2014).

1.2.3. Ispiranje ploeNakon drugog koraka sledi ispiranje ploe u vodi ili nekom razvijau, tako da se ovaj korak naziva i razvi-

janje ploe. UV svetlo je delovalo na lance polimera i uvrstilo ih, tako da su se dobili vri lanci na mestima gde se nalaze tampajui elementi i nee voda ili rastvara moi da ih spere. Tamo gde svetlo nije reagovalo sa fotopolimerom nije dolo do promene, pa su ti delovi rastvorni u vodi ili nekom organskom rastvarau. Ispir-anje se vri uz pomo etkica koje lagano prelaze preko tamparske ploe i skidaju sloj neovrslog polimera (Peterac, 2014).

1.2.4. Suenje ploeSuenje ploe je sledei korak. Najee se ploe sue toplim vazduhom (Peterac, 2014).

1.2.5. UVA/UVC ekspozicijaNakon suenja fotopolimerna ploa se podrvrgne naknadnom osvetljavanju sa UV svetlom kako bi dolo do

uvrenja sada fotoplimerne tamparske forme sa formiranim reljefom, odnosno formiranim tampajuim i netampajuim povrinama. UVA ekspozicija slui da se ovrsne fotopolimer dok UVC slui da se skine lepl-jivost (Peterac, 2014).


2.1. Tvrdoa tamparske ploe

2. Parametri za kontrolu

Tvrdoa je definisana kao otpornost materijala na udubljivanje prilikom primene pritiska. Tvrdoa je takoe vezana za druge vane fizike karakteristike kao to je zatezna vrstoa. Najei instrument koji se koristi za merenje tvrdoe naziva se Shore durometar. Ovaj insterument meri dubinu penetracije od 0 do 0,100 ina. Shore A skala se koristi za testiranje tvrdoe meke vulkanizirane gume i meke plastike. Proizvoai ploa uku-zaju na prag tolerancije u rangu +/- 2 Shore A. Fotopolimerne ploe su dostupne u tvrdoi od 25 do 70 Shore A skale. Za hrapave povrine koriste se meke ploe ija tvrdoa iznosi od 25 do 40 Shore A, a za visokokvalitetnu tampu koriste se ploe tvrdoe 45 do 60 Shore A skale (E-ijaet, 2015).

Provera tvrdoe na flekso tamparskim ploama se obino rade u skladu sa standardom DIN 53505 Shora A. Za ovu svrhu, postoje slobodno stojei i runi merni ureaji. Primerak za test mora da ima minimalnu de-bljinu sloja od 6mm i prenik 30mm. Tvdroa se moe proitati 3 sekunde nakon sputanja stope. Optimalna tvrdoa tamparske ploe se postie samo nakon adekvatnog osvetljavanja, suenja i naknadnog osvetljavanja. Smanjenje jednog od ovih procesa izaziva manju tvrdou (Nyloflex, 2015).

Ureaj koji smo mi izabrali je HP Series Shore Durometar (Slika 7). Ovaj ureaj ima analognu skalu ka-librisanu za opseg od 0 do 100 Shore (A, B, C, D, DO, O), uz mogunost postavljanja markera za vizuelnu indikaciju prihvatljivih tvrdoa (Checkline, 2015).

Slika 6. Tvrda i meka tamparska forma i njihovi otisci

Slika 7. HP Series Shore Durometar

Tvrdoa tamparske ploe ima ogroman uticaj na rezultat tampanja. Mekane ploe se za razliku od tvrdih lako prilagoavaju strukturi podloge na koju se tampa, to se moe videti na slici 6 (Gallus-group, 2015).


2.2. Debljina ploeDebljina ploe obino varira od 1,14mm do 6,35mm (John, Erson, 2015). Proizvoai ploa ukazuju na vari-

jaciju u debljini od +/- 0.010mm do 0.015mm unutar ploe ili pakovanja ploa. Takoe ukazuju na varijaciju od +/- 0.025mm izmeu dve proizvodnje (E-ijaet, 2015).

Debljina ploe se meri uz pomo mikrometra. Ureaj koji smo mi izabrali je vipFLEX2 (Slika 8). Ovaj ureaj dolazi u paketu sa softverom PlateQuality Flexo. Uz pomo njega mogua je analiza i uvanje informacija o ploi. On automatski uva izmerene vrednosti, slike ploa i karakteristine krive kao i informacije o poslu. Te informacije mogu biti odtampane na raznim formatima ili prebaene u drugi program radi detaljnije analize. (Xrite, 2010).

UV svetlost u ureaju za osvetljavanje je potrebno meriti radi odravanja njenog intenziteta u granicama propisanim od strane proizvoaa. Ukoliko je dolo do velikih odstupanja od uobiajenih vrednosti potrebno je zameniti UV lampe novim.

Intenzitet svetla se meri uz pomo UV metra. Ureaj koji smo mi izabrali je UV metar Model 308DL (Slika 9). Ovaj ureaj meri UVA (365, 380, 400, 320, 436, 540nm), UVB (310nm) i UVC (220, 253,7, 260nm) svetlost. Preciznost ureaja je unutar +-3% (Oai-instruments, 2015). Zbog dimenzija sonde mogue ju je ubaciti u fioku ureaja za osvetljavanje.

Slika 8. vipFLEX2 mikrometar

Slika 9. UV metar Model 308DL

2.3. Intenzitet svetla


2.4. Merenje elemenata tamparske formeIspitivanja na flekso tamparskim formama obuhvataju i ispitivanja koja se odnose na pojedinani rasterski

element: tanost reprodukcije tonskih vrednosti, otrina reprodukcije rasterskog elementa, odnosno rasterske take, oblik take, ugao boka tela take, meudubina rasterskih elemenata, povrina reprodukovane rasterske take (Slika 10) (Dedijer, Razvoj modela procesne analize parametara izrade flekso tamparske forme).

Ureaj koji smo izabrali za merenje elemenata tamparske forme je Flexo IAS II (Slika 11). Ureaj dolazi sa softverom pomou kojeg se lako prate dobijeni rezultati. Takoe, jedna od njegovih glavnih komponenti je svetlosni izvor, na koji se postavlja ploa (razliitih veliina, proizvoaa i boja). Lako se povezuje na raunar. Pored izvora svetlosti druga bitna komponenta je kamera koja snima i zapisuje sve u digitalni oblik, sastoji se iz visokokvalitetnih optikih elemenata. Ureaj je pre svakog merenja potrebno kalibrisati, a ploice za kalibrac-iju dolaze uz njega. Neki od bitnih parametara koje ureaj meri su: broj taaka na merenoj povrini (svi ostali parametri su bazirani na merenju tog broja taaka), prenik take, tonska vrednost u procentima (posebno je bitno izmeriti tonsku vrednost od 2% i 50%), ugao rastera (posebno obratiti panju u ovom koraku kako se pozicionira sam ureaj), linijatura (Qea, 2015).

Slika 11. Flexo IAS II ureaj

Slika 10. ematski prikaz elemenata kontrole pojedinanog rasterskog elementa


2.5. Test osvetljavanja poleine ploe (predosvetljavanje)Najpre se jednoslojna ploa see na veliinu koja odgovara broju ploica koje e se postavljati, i postavlja se

sa reljefnim slojem na dole na vakuumsku plou jedinice za osvetljavanje. Zatitna folija se ne skida sa ploe, a vakuum se ne upotrebljava kod predosvetljavanja.

Pre poetka osvetljavanja, komad ploe se prekriva sa neprozirnom ploicom sa veliinom test polja. Prva povrina ostaje pokrivena sve vreme, stepenasto osvetljavanje poinje od drugog polja (Slike 12 i 13).

Kako je drugi stepen osvetljen, recimo 10 sekundi, tada se pokrivna ploica pomera na sledee polje, a pre-thodno polje ostaje nepokriveno. Zatim sledi osvetljavanje od 20 sekundi, pa se ploica opet pomeri na sledee polje i sledi osvetljavanje od 30 sekundi...itd. Kao rezultat dobijamo seriju osvetljavanja polja u koracima od 10 sekundi.

Ono to je veoma bitno je da dugo predosvetljavanje + kratko vreme ispiranja = plitak reljef, kratko predosvetl-javanje + dugo vreme ispiranja = dubok reljef. Vremena za predosvetljavanje i vreme ispiranja uvek moraju biti usklaeni jedno s drugim i na taj nain se ploa ispira sve do polimerizovanog nivoa (Nyloflex, 2015).

Slika 12. Profil test ploe pri razliitim vremenima predosvetljavanja

Slika 13. Test predosvetljavanja

Ospeg izmeu minimuma i maksimuma vremena osvetljavanja jedne ploe zove se opseg osvetljavanja. Un-utar ovog opsega, prenik na povrini linija i taaka se nee menjati. Ako je gornja granica opsega premaena, to se naziva prekomerno osvetljavanje. Tada su najugroeniji obrnuti detalji na punim povrinama. Pojavie se meudubine koje su suvie plitke. Fine linije i mree nee biti ometene (Nyloflex, 2015).

2.6. Opseg osvetljavanja

10

tamparske forme seminarski rad, 2015.

Za test glavnog osvetljavanja potrebno je isei ploe na dimenzije test negativ filma. Cela povrina sirove ploe se osvetljava prethodno utvrenim vremenom predosvetljavanja. Zaim se sirova ploa okree, reljefni deo na gore, i skide se zatitni film. Test negativ film se stavlja na tamparsku plou sa mat slojem na dole. Mat struk-tura je tu kako bi obezbedila perfektan vakuum, tanije potpuno izvlaenje vazuduha. Ivice ploe se prekrivaju profilisanim trakama iz istog razloga. Zatim se vakuumski pokriva povlai preko ploe i ukljuuje se vakuum pumpa. Ukoliko je potreno dodatno istisinuti zaostali vazduh, preporuuje se prevlaenje gumenim valjkom ili antistatikom krpom preko vakuumskog prekrivaa. Kao i kod predosvetljavanja tano vreme glavnog osvetl-javanja se odreuje pomou stepenastog osvetljavanja.

Kao primer moemo uzeti: Osvetliti 8 kopija po 2 minuta (korak 1). Pokriti 1. kopiju, osvetliti ostalih 7 kopija po 2 minuta (korak2). Pokriti 2. kopiju, osvetliti sledeih 6 kopija po 2 minuta (korak 3) i tako sve do 8. koraka. Kao rezultat vreme osvetljavanja za prvu kopiju e biti 2min, za drugu 4, treu 6, a 16 za poslednju.

Osvetljena tamparska ploa se ispira i sui. Tano vreme osvetljavanja moe biti vieno na razliitim step-enima razvoja detalja reljefa. Stepeni koji su razvijeni suvie kratko pokazuju suvie isprane povrine rastera i krivudave tanke linije (Slika 15) (Nyloflex, 2015).

2.7. Test glavnog osvetljavanja

Slika 14. Glavno osvetljavanje

Slika 15. Delovanje razliitih vremena osvetljavanja na linijsku reetku

11


Za test osvetljavanje stoje na raspolaganju negativ filmovi (Slika 16) za svaku vrstu ploe, sa razliitim brojem upotreba.Razmaci i veliine pojedinih upotreba se odreuju pokrivnim tablicama, tako da se test osvetljavanja moe obaviti prema prethodno navedenim koracima u testu glavnog osvetljavanja.

Elementi test - negativa1 Slobodno stojee take pozitiva sa navedenim prenicima taki2 Pozitivna linijska reetka sa navedenom debljinom linije3 Stepenasti klin negativ linija navedene debljine4 Pozitiv linije navedene debljine5 Polja rasterskih tonskih vrednosti sa navedenom tonskom vrednosti i rasterom6 Negativ take sa navedenim prenicima taki7 Negativ linije i negativ udubljenja navedene debljine8 Navod korienog tipa rastera i ugla rastera9 Klin sa stepenima rastera sa prikazom odgovarajuih sistemskih vrednosti.

Slika 16. Elementi za odreivanje vremena glavnog osvetljavanja

2.8. Test ispiranja ploeZa tamparske ploe, eljena dubina reljefa sledi iz najkraeg mogueg vremena ispiranja i prethodno ut-

vrenog vremena predosvetljavanja. Kako bi saznali najkrae mogue vreme ispiranja, potrebno je izvriti test. - isei 4 komada tamparskih ploa koje nisu osvetljene na veliinu 12x17cm.- pokrivajua poloica se postavlja na svaki komad sirove ploe i tada se puna povrina osvetljava 10 minuta

u osvetljivau- zaim se delovi ploe razvijaju razliitim brzinama prolaza u ispirau kontinualnog toka. Prvi komad se ispi-

ra na primer brzinom 240mm/min, drugi sa 200mm/min, trei 160 mm/min, etvrti sa 120mm/min.- komadi se sue oko 15 minuta (ovo vreme je primenjeno samo prilikom testiranja)- nakon suenja, debljina se meri na takama razvijanja. Optimalno vreme razvijanja se odreuje na taki gde je eljena dubina reljefa premaena za 200 mikrometara.

Ako je na primer eljena dubina reljefa 1000 mikrometara, koristi se vreme razvijanja na kojem je postignuta dubina reljefa od 1200 mikrometara.

2.9. Test negativi za odreivanje glavnog vremena osvetljavanja

12


2.10. Suenje i kontrolaRazvijena isprana, tamparska ploa se sui u odeljku za suenje koji sadri ventilator sa toplim vazduhom.

U zavinosti od tipa i debljine ploe, suenje traje od 1 do 4 sata. Ukoliko se koriste nie temperature za suen-je, potrebno je mnogo poveati vremena suenja. Proces suenja potreno je proveriti posle 15min. Ostatke ili linijice potrebno je ukloniti trljanjem lanenom krpom ili jelenskom koicom umoenom u sve rastvor za ispiranje. Potrebno je ostaviti ploe da odstoje 12 15 sati, da bi se osigurala maksimalna tanost tolerancija.

Upotrebom nylosolv rastvora, mora se paziti da se koristi suionik pogodan za njega (dobar dovod temper-ature: +/- 4C maksimum po ladici). Kao i svi fotopolimerni proizvodi, svee napravljene nyloflex ploe se skupljaju u periodu od najvie tri meseca. Skupljanje je najjae odmah nakon izrade ploe. Merenja debljine sloja nainjena u razliito vreme davae razliite rezultate. Stoga, starije tamparske ploe ne bi trebalo kombi-novati sa novijim u jednoj tamparskoj formi. Svea ploa je uvek deblja od starije.

Naknadno osvetljavanje UVA svetlom moe biti obavljeno pre ili zajedno sa zavrnim osvetljavanjem (UVC). Za naknadno osvetljavanje prednja strana jednoslojne ploe se izlae UV svetlu u ureaju za naknadnu obradu ili jedinici osvetljavanja ali bez vakuumske folije. Biraju se ista vremena za naknadno i glavno osvetljavanje. Na taj nain, garantovano je dobro i temeljno polimerizovanje ploe, kao i optimalno stanje po pitanju vrstoe, elastinosti, otpornosti na rastvor i pucanje. Preporuka: vreme za naknadno osvetljavanje od 10-15 min.

Osvetljavanje tamparske ploe kratkotalasnim UVC svetlom ini povrinu ploe nelepljivom. U ovom proce-su ploa ne postaje mat, nego ostaje sjajna tako da rezultat UVC naknadnog osvetljavanja nije mogue vizuelno proveriti, samo dodirom. Lepljivost se odreuje tako to se deo ake ispod palca pritiska na plou, nastavljajui u

3-minutnim koracima i proverom lepljivosti posle svakog koraka. Optimalno vreme ne sme biti znatno pre-maeno, jer postoji rizik da e se formirati pukotine, pogotovo u delimino polimerizovanim delovima (strani-cama elemenata). Iz istog razloga ploa ne sme biti izloena zavrnoj obradi odmah pri vaenju iz odeljka za suenje,dok je jo topla potrebno je da se prvo ohladi.

Tokom UVC zavrnog osvetljavanja, posebna briga mora se voditi o tome da se prate zahtevana vremena suenja. Prevremeno zavrno osvetljavanje moe popraviti zaostale nabubrene delove na ploi i rezultat

e biti devijacija na gotovoj ploi. Duina zavrnog osvetljavanja sa UVC svetlom se razlikuje u zavisnosti od ureaja i tipa ploe. Predugaka vremena osvetljavanja e povrinu ploe uiniti krtom. Mogu se pojaviti

pukotine. One se javljaju i ako se UVA i UVC osvetljavanje rade istovremeno i temperatura ureaja zavrnog osvetljavanja previe poraste. Mora se paziti da temperatura u ureaju zavrne obrade ostane konstantna.

Ako se ne odrava, rezultat moe biti promena u detektovanim vremenima. Uz to, zavrno osvetljavanje se mora obavljati u ureajima namenjenim za ovu specifinu upotrebu. Iz razloga sigurnosti rada i opasnosti od pukotina na gotovoj ploi, ozon koji se stvara svetlom visoke energije mora odmah biti isisan iz ureaja. Poto je ovo svetlo opasno za ljudsko oko, oprema mora biti hermetiki zatvorena tokom rada. Samo nekoliko sekun-di bi bilo dovoljno da izazove najozbiljnije povrede oka.

2.11. Naknadno osvetljavanje

2.12. Zavrno UVC osvetljavanje

13


2.13. Debljina obostrano lepljive trakeObostrano lepljive trake slue za fiksiranje ploe na cilindar (Slika 17).Debljina obostrano lepljive trake zavisi od proizvoaa. Npr. proizvoa Lohman nudi trake ija debljina

iznosi 0,38mm ili 0,44mm (Lohmann-tapes, 2015). Merenje ovih traka se vri mikrometrom. Meutim, do odstupanja dolazi retko.

Obostrano lepljive trake, kao i tamparske forme, imaju razliite tvrdoe, od mekih do tvrdih. Tvrdoa ovih traka ima ogroman uticaj na veliinu take i ne sme biti potcenjena (Gallus-group, 2015).

Za tampanje punih tonova, koriste se tvrde obostrano lepljive trake kako bi omoguile ravnomernu gustinu boje i njenu distribuciju, jer nee doi do njihove deformacije (Slika 18), dok se za tampu tonskih vrednosti koriste meke obostrano lepljive trake, koje se ponaaju kao jastuk, te slue kao amortizeri (Slika 19) (Paper-andprint, 2015).

Merenje tvrdoe se, kao i kod merenja tvrdoe tamparskih formi, vri durometrom.

Slika 17. Montiranje obostrano lepljive trake i ploe

Slika 18. Tvrda obostrano lepljiva traka Slika 19. Meka obostrano lepljiva traka

2.14. Tvrdoa obostrano lepljive trake

Rastvor za razvijanje slui za uklanjanje netampajuih elemenata sa tamparske forme. Rastvoreni elementi se taloe u rastvoru i vremenom menjaju njegovu mo razvijanja. Zbog toga je potrebno redovno kontrolisati zasienost rastvora i i drati je u optimalnim vrednostima koje su preporuena od strane proizvoaa. Kada vrednosti premauju granice potrebno je zameniti rastvor.

2.15. Zasienost rastvora za razvijanje

14


3. ZakljuakU ovom seminarskom radu trudili smo se da opiemo proces standardizacije i kontrole kvaliteta CtP flekso

tamparskih formi kao i neke od ureaja i postupaka za njeno izvrenje. Takoe smo se trudili da u obzir uzmemo to vie kontrola. Prilikom kontrolisanja flekso tamparske forme treba uzimati u obzir samu stand-ardizaciju koja je propisana od strane proizvoaa i pridravati je se. Kontrola bi trebalo da se vri redovno sa gore navedenim ureajima da bi se postigao to bolji kvalitet tampe.

15


4. LiteraturaCheckline (2015), HP Series Shore Durometer. [Online] Dostupno na: http://checkline.eu/durometer1/

HP%20Series#, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Dedijer S. (2012), Razvoj modela procesne analize parametara izrade flekso tamparske forme, doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad. pp. 10-11

Gallus-group (2015), Key factors influencing flexographic printing (part 2 of 2). [Online] Dostupno na: http://www.gallus-group.com/desktopdefault.aspx/tabid-367/533_read-1509/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

John, Erson (2009), Dont Overthink It. [Online] Dostupno na: http://www.packageprinting.com/article/flexo-platemaking-complex-only-if-you-let-become-so-405055/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Kaikovi N. (2012/2013), tamparske forme - slajdovi sa predavanja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.

Lohmann-tapes (2015), Just read the label: high performance solutions. [Online] Dostupno na: http://www.lohmann-tapes.com/en/flexographic-label-printing__810/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Nyloflex (2015), Nyloflex uputstvo za rad. pp. 15-21, 60

Oai-instruments (2015), UV Meter Model 308DL. [Online] Dostupno na: http://www.oai-instruments.com/OAI_308DL.html, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Paperandprint (2015), Making it stick: plate mounting tape. [Online] Dostupno na: http://www.paperand-print.com/flexotech/features/flexo-2013/feb13/120213makingitstick.aspx#.VWmAq8-qqko, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Peterac . (2004/2005), Deo predavanja za kolsku 2004/5 godinu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.

Qea (2015), Flexo IAS II. [Online] Dostupno na: http://www.qea.com/upload/files/FlexoIAS-II_spec090615-newaddr_1.pdf, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Xrite (2010), Mikrometar vipFlex 2. [Online] Dostupno na: http://www.xrite.com/documents/literature/en/L7-442_vipFLEX2_en.pdf, [Pristupljeno 27.05.2015.]

4.1. SlikeSlika 1

Kaikovi N. (2012/2013), Izgled visoke tamparske forme. tamparske forme - slajdovi sa predavanja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Slika 2Wayback.archive (2015), Princip tampe flekso tehnikom. [Online] Dostupno na: http://wayback.archive.org/web/20100816235813/http://glossary.ippaper.com/default.asp?req=knowledge/article/151, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 3Gallus-Group (2015), elije na anilox valjku. [Online] Dostupno na: http://www.gallus-group.com/desktopde-fault.aspx/tabid-367/533_read-1509/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 4Toyobo-global (2015), Struktura fotopolimerne ploe. [Online] Dostupno na: http://www.toyobo-global.com/seihin/xk/clight/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

16


Slika 5Peterac . (2004/2005), Konvencionalna izrada flekso tamparske forme. Deo predavanja za kolsku 2004/5 godinu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.

Slika 6Gallus-group (2015), Tvrda i meka tamparska forma i njihovi otisci. [Online] Dostupno na: http://www.gal-lus-group.com/desktopdefault.aspx/tabid-367/533_read-1509/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 7Checkline (2015), HP Series Shore Durometar. [Online] Dostupno na: http://checkline.eu/durometer1/HP%20Series, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 8Xrite (2010), vipFLEX2 mikrometar. [Online] Dostupno na: http://www.xrite.com/documents/literature/en/L7-442_vipFLEX2_en.pdf, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 9Oai-instruments (2015), UV metar Model 308DL. [Online] Dostupno na: http://www.oai-instruments.com/OAI_308DL.html, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 10Dedijer S. (2012), ematski prikaz elemenata kontrole pojedinanog rasterskog elementa. Razvoj modela pro-cesne analize parametara izrade flekso tamparske forme, doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad. pp. 11

Slika 11Qea (2015), Flexo IAS II ureaj. [Online] Dostupno na: http://www.qea.com/upload/files/FlexoIAS-II_spec090615-newaddr_1.pdf, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 12Nyloflex (2015), Profil test ploe pri razliitim vremenima predosvetljavanja. Nyloflex uputstvo za rad. pp. 15

Slika 13Nyloflex (2015), Test predosvetljavanja. Nyloflex uputstvo za rad. pp. 15

Slika 14Nyloflex (2015), Glavno osvetljavanje. Nyloflex uputstvo za rad. pp. 16

Slika 15Nyloflex (2015), Delovanje razliitih vremena osvetljavanja na linijsku reetku. Nyloflex uputstvo za rad. pp. 17

Slika 16Nyloflex (2015), Elementi za odreivanje vremena glavnog osvetljavanja. Nyloflex uputstvo za rad. pp. 19

Slika 17Lohmann-tapes (2015), Montiranje obostrano lepljive trake i ploe. [Online] Dostupno na: http://www.lohmann-tapes.com/en/flexographic-label-printing__810/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 18Gallus-group (2015), Tvrda obostrano lepljiva traka. [Online] Dostupno na: http://www.gallus-group.com/desktopdefault.aspx/tabid-367/533_read-1509/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

Slika 19Gallus-group (2015), Meka obostrano lepljiva traka. [Online] Dostupno na: http://www.gallus-group.com/desktopdefault.aspx/tabid-367/533_read-1509/, [Pristupljeno 27.05.2015.]

stamparske forme seminarski

Documents