sudska psihologija i psihopatologija skripta-odgovori (1) (1)

8/9/2019 Sudska Psihologija i Psihopatologija Skripta-odgovori (1) (1)

1/58

SUDSKA

(FORENZIKA)PSIHOLOGIJA I

PSIHOPATOLOGIJA

Prof. dr sci. Med.

Aleksandar mili


2/58

1.Psihologija, psihopatologija, psihijatrija, sudska-forenzika psihopatologija, krim.psihologija, ... pojmovi i predmet izuavanja

Psihologija je skup akademskih, klinikih i industrijskih disciplina koje se baveprouavanjem, objanjavanjem i predvianjem ponaanja, razmiljanja, osjeaja (emocija),

motivacije, ljudskih meuodnosa i njihovih potencijala.

To je nauka koja prouavapsihiki ivot ljudi i ivotinja, a na osnovu prouavanjaponaanja i neposrednog iskustva. eorijski zadatak psihologije je upoznavanje karakteristikai zakonitosti psihikog ivota, a praktini zadatak se odnosi na primenu rezultata psiholokihistraivanja u praksi.

Psihopatologijaje nauna disciplinakoja sistematskiistrauje simptome, prirodu iinioce (nasledne, organske i socijalne)patolokihstanja iprocesaumentalnomivotu. !arazliku od optepsihologije, ona se bavi odstupanjima, (aberacijama) od normalnih pojava u

procesimaopaanja, miljenja, emocija, panje, uenja, motivacije, volje itd. "aznanja optepsihopatologije slue kao temelj psihijatriji, klinikojpsihologiji, ali utiu i na socijalni rad.

Psihijatrija (grkips#che $ dua, iatrea $ lijeenje) klasino je odreena kao medicinskastruka koja se bavi nastankom , razvojem, mani%estacijama bolesti ovjekove linosti koji

proizlaze iz subjektivnoga individualnog ivota ili njegova odnosa s okolinom.

&snovna su dva podruja u medicinskoj struci psihijatrija' mentalni poremeaji i individualnoponaanje u zdravlju i bolesti. &ba su podruja karakterizirana stupnjem znanstvenenesigurnosti. sihijatrija upotrebljava modele ponaanja i mentalne aktivnosti da bi umanjila

nesigurnost organizirajui znano u konceptualni okvir.

ojam kriminalisticke psihologijeobuhvata nekoliko razlicitih s%era psiholoskogdelovanja'

. izrada pro%ila licnosti izvrsilaca krivicnih dela*+. pregovaranje u talackim situacijama*. %orenzicka psiho%iziologija*

-. psihologija vodjenja in%ormativnog razgovora.

2. Teorijski i praktini znaaj sudske-forenzike psihologije i psihopatologije

Teorijski i praktini znaaj socijalne psihologije

Teoretski-psihologija daje spoznaje koje e ljudima olakati shvatanje pojmova iz drugihdrutvenih disciplina koje ovjekizuava.

Praktini $ je u primjenjivanju rezultata psih.istraivanja i uspjeno i e%ikasno obavljanjerazliitihdjelatnosti.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Medicinahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Medicinahttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1


3/58

!. Predmet sudske-forenzike psihologije i psihopatologije i kriminaliteta

Predmet izuavanja socijalne psihologije

je psihosocijalni pro%il ovjeka u razliitim ivotnim socijalnim situacijama' psih.procesi i%unkcije, sloena svojstva linosti,%izioloke osnove psih.ivota, aktivnosti i ponaanja i soc."tatus.

". #iljevi i zadaci sudske-forenzike psihologije i psihopatologije

#iljevi izuavanja socijalne psihologije uoiti psiholoke %enomene u socijalnom kontekstu, razumjeti i upoznati etiologiju psiholokih %enomena, identi%ikovati pozitivne ili negativne re%leksije socijalnih %enomena,

predvidjeti, prognozirati ili anticipirati nastanak i razvoj socijalno psiholokih %enomena, adekvatno i e%ikasno intervenisati u okviru linih ili drutvenih / socijalnih strategijareagovanja.

$. %orespodentnost sudske-forenzike psihologije i psihopatologije i kriminaliteta

&. Primjena sudske ' forenzike psihologije i psihopatologije u operativnom radu i u(iroj djelatnosti policije

rimjena psihologije u policiji je primarna u podrujima selekcije i klasi%ikacije, edukacije,konsultacijama u raznim domenima policijskog rada, procjenjivanju linosti za obavljanje

pojedinih dunosti po sloenosti...

olicijska psihologija, zahvaljujui istraivanju i popularizaciji a%irmativnih rezultata iprograma svoga rada sve vie ima internacionalni znaaj.

siholoke usluge u policijskoj pro%esiji usmjerene ka prevenciji e, kao i u svakoj drugojpro%esiji, donijeti znatno vie koristi nego reaktivne aktivnosti na prolost.

). Pojam i predmet socijalne patologije

P*+-ermin 0socijalna patologija1 je latinsko$grkog porijekla, a oznaava nauku obolestima drutva. 2ije je o mlaoj nauci, koja se vremenom izdvojila iz' sociologije,psihologije, psihijatrije i socijalne medicine. ostoji nekoliko pravaca razvoja ove nauke'socijalno$medicinski, socijalno$psiholoki, socioloki i integralni pristup.ocijalno-medicinski$ posmatra problem sa stanovita ekonomskih uslova i narodnehigijene. ocijalno-psiholo(ki$ izuava problem sa dva aspekta' asocijalnih ponaanja,uzrokovanih mentalnim bolestima i preko raznih modela psiholoke orjentacije. ociolo(ki$

naziva se jo i socioloko$kulturni pristup. !aetnik ovog pravca je 3mil 4irkem, koji jesocijalnu patologiju de%inisao kao primjenjenu sociologiju. &vaj pristup se razvijao u tri


4/58

osnovne orjentacije' teorija devijantnosti, teorija socijalne dezorganizacije i teorija socijalnihproblema. /ntegralni$ tretira bioloke, psiholoke i socioloke elemente problema kao cjelinu,pa socijalnu patologiju de%inie kao nauku o devijantnim pojavama kojima se ugroavajuodreena drutvena dobra i vrijednosti, prije svega zdravlje ljudi, radna sposobnost,materijalna dobra, kulturne i moralne vrijednosti.

P0T-redmet socijalne patologije moe se de%inisati kao skup pojavnih oblikaispoljavanja etiolokih %aktora i subjekata poremeaja u socijalnom ponaanju, te oblika imetoda drutvene reakcije na takve pojave.

3. Potre4e poznavanja dimenzije du(evnog zdravlja i 5ili poreme6aja

5entalno zdravlja obuhvata sposobnost ivljenja punog i kreativnog ivota i suoavanja saivotnim izazovima. &no je najvanija vrijednost svakog pojedinca. 5entalnim zdravljem se

bave psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, de%ektolozi i dr. 6napreenje i ouvanje mentalnogzdravlja djece i adolescenata, kao i odraslih zadatak je porodice, obrazovnih i zdravstvenih

ustanova. 6 svrhu ranog otkrivanja, dijagnostike i terapije osoba s poremeajima ponaanja iproblemima mentalnog zdravlja potrebna je edukacija primarne zdravstvene zatite za ranoprepoznavanje poremeaja ponaanja i problema mentalnog zdravlja, rad s nastavnimosobljem predkolskih i kolskih ustanova, te savjetovanje i lijeenje osoba s mentalnim

poremeajima i njihova rehabilitacija.7to se vie bavimo mentalnim zdravljem, to emo se manje baviti problemima naruenostimentalnog zdravlja, kako djece tako i odraslih.

7. *4lici socio-patolo(kih pojava 8klasifikacija9

ostoje tri osnovne i meusobno zavisne grupe socijalno$patolokih pojava' socijalne bolesti,sociopatije i socijalne dezorganzacije. 1. ocijalne 4olesti-predstavljaju masovne bolesti kojeimaju niz zajednikih osobina i na taj nain dovode do poremeaja u %unkcionisanju drutva.u spadaju' somatske bolesti, mentalne i psihosomatske socijalne bolesti. 2. ociopatije-

predstavljaju grupe i8ili pojedinane asocijalne stavove i ponaanja. 5ani%estuju se krozabnormalne linosti koje se mogu udruivati i u abnormalne organizovane drutvene grupe.u spadaju' toksikomanije, perverzije i agresije. !. ocijalna dezorganizacija-nepovoljnoi8ili razbijeno %unkcionisanje drutvenih grupa i ustanova, gde su ukljueni pojedinci kaonosioci dezorganizacionih procesa. u spadaju' dezorganizacije braka i porodice, lokalne,komunalne i dezorganizacije %irmi i preduzea.

1:. *4ilje;ja socio-patolo(kih pojava

ostoje brojna obiljeja, odn. naini ispoljavanja socio$patolokih pojava, kao to su'siromatvo, beskunitvo, alkoholizam, zavisnost od droga, seksualne devijacije, nepismenost,nezaposlenost, prosjaenje, kockanje, agresije, kriminalitet, maloljetniko prestupnitvo,zlostavljanje, dezorganizacija braka i porodice, terorizam itd.

11.


5/58

6 savremenoj literaturi postoji vie etiolokih %aktora' . 9epovoljni socio$ekonomski usloviivota (siromatvo, socio$ekonomske razlike, nepovoljni uslovi kolovanja, zapoljavanja,stanovanja i dr.), +. 4rutveni, kulturni sukobi (u porodici, na poslu, izmeu pojedinih grupa$klasa), . 4rutvena anomija (besmislenost kolektivnih ciljeva drutvenosti), -.:ndustrijalizacija, urbanizacija, drutvene promjene u cjelini, ;.


6/58

eksualne perverzijekarakteriu neprirodnost uslova pod kojima linostdoivljava seksualnauzbuenja,kao to sumazohizam,sadizam,egzibicionizam,%etiizam,transvestizam,voajerstvo.

adizam i mazohizam ispoljavaju se u seksualnom uzbuenju izadovoljavanju nanoenjemili trpljenjem bola od partnera.

adizam jeperverzivni oblik seksualne nastranosti,zadovoljavanja polnih nagonananoenjem%izikog ili psihikog bola partnera.

azohizam seispoljava u +mogua oblika'podavanjem drugom u zlostavljanju i poniavanjuilisamozadovoljavanjem u podnoenju bola.

gzi4icionizam kaonastranost,ispoljava se skoro iskljuivo,kodmukaraca,uzadovoljavanjupokazivanjem polnih organa enama beznamere telesnog dodirivanja.

=eti(izam sede%inie kao pojava doivljavanja seksualnih uzbuenjaposebnim odnosom

prema psihikim ili %izikim svojstvima , ili u kontaktu sastvarima osoba suprotnog pola.

Transvestizmom se oznaavaju ponaanja seksualnog zadovoljavanjaoblaenjem odee ilinoenje stvari osoba suprotnog pola.

>oajerizam jepojava slina egzibicionizmu,a sastoji se u zadovoljavanjugledanjem nageosobe suprotnog pola.

eksualno nasiljeje bilo koji seksualni in, pokuaj ostvarivanja seksualnog ina, neeljeniseksualni komentar ili prijedlog koji je usmjeren protiv osobe i njezine seksualnosti, a koji

moe poiniti druga osoba bez obzira na odnos sa rtvom ili situaciju u kojoj se nalaze.@arakterizira ga upotreba sile, prijetnje ili ucjene za ugroavanje dobrobiti i8ili ivota samertve ili njoj bliskih osoba.

1&. ?asilja i agresije

?asilje podrazumeva zloupotrebu sile kao akta agresije kojim se povreuju osobe, ili unitavavlasnitvo. 9adrutvenomnivou, posebno opasno je koordinisano nasilje, kao to su sluajeviratai terorizma.&d >A$ih godina +A. veka koristi se i pojam strukturnog nasilja koji oznaavasistemske%orme nasilja kao to su' rasizam, seksizam, nacionalizam, heteroseksizamaomalovaavanje starihosobai sl.

gresija je ponaanje (emocionalnareakcija) kojemu je u osnovi namjera da se nanese teta,da se netko %iziki ilipsihikipovrijedi.

ostoje aktivna i pasivna agresija'

aktivna agresija su %iziki i verbalni napadi

pasivna agresija uzrokuje tetne posljedice namjernim ne poduzimanjem akcije (nepomoi nekome zbog osjeaja mrnjei neprijateljstva).
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://hr.wikipedia.org/wiki/Emocijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Psiha_(psihologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Psiha_(psihologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Mr%C5%BEnjahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://hr.wikipedia.org/wiki/Emocijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Psiha_(psihologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Mr%C5%BEnja


7/58

:zvori agresije' osnova agresivnog poriva je unutranje tjelesno i psihiko stanje* pojavljuje seuz osjeajsrdbe i neprijateljstva* u %rustrirajuim situacijama (u kojima je agresija samo

jedan oblik reagiranja)* kad osjeamo %iziku ili verbalnu prijetnju ili mogui napad (uovakvim sluajevima agresija je izazvana agresijom).


8/58


9/58

suicid bombom

kamikaze

gerila, teroristi

ritualni suicid ( Cleopatra H::, Cultsuicide, KeavensLs ?ate,:mmolation, 5art#rdom, &rder o%the "olar emple, eoples emple,"allekhana, "eppuku / Kara$kiri)

masovni suicid

suicidni pakt

:nternet suicid

Cop#cat suicid / Merterov e%ekt

Iorced suicide / u ratu, kao boljiizbor od muenja ili torture, ilizbog gubitka asti

"uicide b# cop / u kojemsuicidalna osoba isprovocira

policajce da je ubiju .


10/58

21.edomorstvo

Nedomorstvo predstavlja lienje ivota deteta pri poroaju.

6 srednjovekovnom krivinom pravu smatralo se teim oblikom ubistva, medjutim tokom O.veka ovaj oblik ubistva je predvien kao privilegovani oblik. resudna za predvianje ovogubistva kao privilegovanog jesu saznanja do kojih se dolo u medicini da se, za vreme

poroaja i neko vreme, neposredno nakon poroaja, majka nalazi u stanju psiho%izikihporemeaja, to opravdava njen blai tretman u sluaju ubistva deteta.

:zvrilac moe biti samo majka. 6koliko delo izvri neko drugo lice, a majka ga na topodstrekne ili mu pomogne u izvrenju za vreme porodjaja ili neposredno nakon porodjaja zavreme trajanja poremeaja, ona e se smatrati sauesnikom, a izvrilac e odgovarati zaubistvo.

2adnja izvrenja se sastoji u liavanju ivota deteta koje moe biti izvreno injenjem ilineinjenjem. &bjekt radnje je dete i nuno je da je poroaj zapoeo i da je dete ivo rodjeno.jestenje sociopatija

"ociopati su osobe koji imaju potpuno kriva moralna uvjerenja i jako ih je tesko proceniti.&dlike sociopata'$ prema svojim zrtvama su napasni, dok su prema ostalima ljubazni i zato ih je veoma teskootkriti. &kolina uvijek tesko povjeruje da ta divna osoba koju poznaje nekoga drugog psihickiili %izicki maltretira.$ Dako dobro glume. 9ije bitno kada i sta lazu, spremni su da izmisle bilo sta samo da ne budu

otkriveni u svojim nedjelima.$roracunati su. "voja nedjela planiraju dugo vremena, mjesecima, mozda i godinama, cistoda nesto ne bi poslo po zlu. 4jeluju planski i smisljeno.$ 6koliko se njihova nedjela otkriju, pocinju da glume, placu i jadikuju i u svemu tomeokrivljuju nekoga drugoga a oni ispadaju neduzni u svemu tome.$&sjecaj krivnje i sazaljenja im je nepoznat. 5a kakvu psinu napravili, ma kakvo krivicnodjelo pocinili, ma koga povrijedili njihova savjest ne reaguje.


11/58

oremeaji u ponaanju predstavljaju naziv za sve one pojave bioloke, psiholoke i socijalnegeneze koje,manje ili vie,pogaaju pojedinca i nepovoljno djeluju na njegovu aktivnost$reaktivnos,te neugodno$tetno i opasno utiu na druge pojedince i drutveneorganizme(porodice,kolski kolektiv te uu i iru zajednicu).&dstupanja djeijeg ponaanja od

pedagoke norme razvrstavaju se na ' 5


12/58

$ "agledati njihove re%leksije na ljude i drutvenu zajednicu*

$- rognozirati i anticipirati ponaanja aktera deliktnih dogaaja i

$; rimjereno na njih intervenisati radi njihove prevencije i suzbijanja i pomoi rtvama tih

deliktnih dogaaja.

23. etode i instrumenti sudske psihologije i psihopatologije

5etoda je nain ili postupak pomou kojeg se u psihologiji dolazi do potrebnih i ciljanihsaznanja o predmetu istraivanja,prouavanja i njegove primjene.5etoda se de%inie kaorelativno speci%ian skup postupaka kojima se prikupljaju podaci, utvruju injeniceiotkrivaju uzrono$posljedine vez,glavni metodi koji se koriste u istrazisu'posmatranje,interviju, psiho testovi i sl. :nstrumenti slue za sto tanije prikupljanje

podataka o psiholokim pojavama. 4a bi se taj zadatak dobro obavio, potrebno jedainstrumenti posjeduju neophodne karakteristike.!a istraivanje se koriste standardniinstrumenti, prilagoeni instrumenti, i instrumenti Lad hokL konstruisani zakonkretnoistraivanje. :nstrument je sredstvo koje slui za neposredno ispitivanje anketa, test,skala...

27. *PE?j

. "amoopaanje ili introspekcija, i+. Hanjsko opaanje ili ekstrospekcija.

$"amoopaanje se sastoji u neposrednom ili naknadnom (po sjeanju) opaanju vlastitihdoivljaja. a metoda je svojstvena psihologiji, jer je ovjek u stanju opaati i opisati svojedoivljaje. omou nje upoznajemo osobine svojih psihikih procesa, a na osnovu togamoemo razumjeti i tue ponaanje.

$Hanjsko opaanje se sastoji u opaanju onih reakcija na samom sebi ili kod drugih ljudi, kojese mogu vidjeti i mjeriti. "ve te reakcije mogu se obuhvatiti irim nazivom ponaanje.

Cilj opaanja je da se na osnovi poznate situacije, i oblika ponaanja otkrije psiholokapriroda procesa ili osobina koje su bile pobuene situacijom, a koje su se u vanjskomponaanju oitovale. 5eutim, psiholoku interpretaciju tueg ponaanja omoguavasamoopaanje. &paanje koje zadovoljava kriterijume znanstvene metode treba biti temeljno

planirano i postepeno provoeno. reba unaprijed odrediti ta e se opaati, koji aspektiponaanja e se registrovati, u kojim okolnostima i u kojem vremenskom razdoblju,i kakoregistrovati. ri tome je posebno znaajno sauvati nepristranost odnosno objektivnostopaaa. &paanjem se moe prouavati ponaanje, proces donoenja sudske odluke, odnosiunutar maloljetnikih bandi i slino.


13/58

!:. /nformativni razgovor i intervju

6vodne pripreme su izvanredno vaan dio intervjua i in%ormativnog razgovora. Hoditeljrazgovora mora se prethodno upoznati s predmetom koji e se obraivati.riprema intervjua i in%ormativnog razgovora sadri ove predradnje'$ priprema sredstava za razgovor i njegovu evidenciju*$odabiranje mjesta i vremena za razgovor*$prouavanje podataka o krivinom djelu i irim okolnostima njegovog izvrenja*$upoznavanje linosti ispitanika kroz lino kontakt, dokumentaciju i druge in%ormativneizvore*$analizu prethodnih razgovora (ako ih je bilo) i sastavljanje okvirnog plana pitanja, strategije

postavljanja pitanja*$osiguranje prisustva ispitanika*$pripremu sagovornika za poetak, tok i ishod razgovora.&dabiranje pogodnog mjesta i vremena za obavljanje in%ormativnog razgovora i inetrvjuavano je iz dva razloga' rvo, mnogi taktiko$psiholoki razlozi trae da se in%ormativnirazgovor obavi to prije, po mogunosti odmah nakon dogaaja. 4rugo, taktiki razlozi

ponekad trae da se razgovor odgodi na due ili krae vrijeme, ako je potrebno da seprethodno izvri pretraga stana, privremeno oduzmu predmeti krivinog djela.:ntervju sa graaninom po pravilu se vodi izvan slubenih prostorija policije. 2azgovor sa

osumnjienim licem obavezno treba obaviti u slubenoj prostoriji policije, gdje postojeneophodni uslovi za nesmetan rad.5jere bezbjednosti koje treba poduzeti za vrijemerazgovora s osumnjienim su standardne mjere koje se inae redovno rade.

9aroito je vano'$prije razgovora sa osumnjienim, ako to nije ranije uinjeno, treba obavezno izvriti linu

pretragu radi oduzimanja predmeta krivinog djela i predmeta podesnih za napad,sampovreivanje ili bijeg* $preduzeti potrebne mjere bezbjednosti od napada ako se radi oduevnim bolesnicima i sociopatama*$sa stola skloniti i uiniti nedostupnim' spise, corpora delicte, i sve masivne predmete, kao bise sprijeilo njihovo unitavanje ili oteivanje tragova...6 kojoj mjeri emo se raspitati za

osobu s kojom planiramo razgovarati zavisi od vie elemenata. &snovni elementi su oblikrazgovora, njegov znaaj i vrijeme s kojim raspolaemo.odaci iz socijane sredine su veoma

bitni. orodina anamneza obuhvata prilike u prvobitnoj porodinoj sredini gdje je odrastao.6a socijalna okolina moe nam dati niz korisnih saznanja o linosti poinioca i moralno$etikim normama njegovog ponaanja.3mocionalna zrelost je jedan od vanijih indikatoranormalne linosti. &d drugih karakteristinih crta delikventne linosti esto susreemo'egocentrizam, labilnost, agresivnost i a%ektivnu ravnodunost.4osije poinioca krivinog djela takoe je vaan izvor podataka, a sadri'$kompletne osobne podatke (generalije), lini opis, signaletiku %otogra%iju*

$otisak desnog kaiprsta*$mali uzorak rukopisa*


14/58

$provjere identiteta ako si izvrene* i $popis sudskih kazni. 6 sudskom spisu mogu se naipodaci o linosti, eventualna psiholoka i psihijatrijska vjetaenja, okolnosti izvrenja, 5&",motivacija ivrenja, karakterne crte, socijalna anketa...

!1. /ntrospekcija

/ntrospekcijaje metodkoji se sastoji u briljivom samoposmatranju i beleenju sopstvenihpsihikihdoivljajai detaljnom opisivanju tako otkrivenih sadraja. :ntrospekcija predstavljanauni postupak speci%ian samo za nauke koje se baveproblemimapojedinca(psihologija,

pedagogija, soc. rad, psihijatrija). 6prkos kritika zbog prevelikog subjektivizma, introspekcijaostaje kao metodjer se jedino njome mogu ispitati neke subjektivne pojave (snovi, planovi,seanja itd.), a i samoponaanjeje razumljivije kada poznajemo doivljajlinostikoji gauslovljava.

!2. videntiranje saznanja u policijko-kriminalistikoj djelatnosti

!!. Pra6enje lica

!". nketiranje

nketa(%r.enqute* lat. inquisita* enquirereQ istraivati) je naziv za skup postupaka pomoukojih se pobuuju, prikupljaju i analiziraju izjave ljudikako bi se saznali podaci o njihovu

ponaanju ili o njihovim stavovima, miljenjima, pre%erencijama, interesima i slino, radistatistike, ispitivanjajavnog mnijenja, trita ili kao temelj za potrebe medicinskog,sociolokogili nekog drugog istraivanja.

onekad je vrlo teko ili nemogue opaati ponaanje ljudi ili saznati njihovo neposrednodoivljavanje u nekim situacijama. 9a primjer, u trenutku koji je prethodioprometnojnesrei,ili tijekomseksualnog odnosa. 6 takvim primjerima moemo se posluiti anketnim

ispitivanjem. 9jime se koristimo i onda kada elimo saznati miljenja ljudi o raznimpolitikimi socijalnim pitanjima. :zjave se pobuuju promiljeno odabranim pitanjima kojatrebaju biti jednostavna, jasna, nedvosmislena i nesugestivna. itanja se mogu postaviti

pismeno, pomou otisnutog upitnika, ili usmeno, putemintervjua. itanja se ne postavljajubilo kome, ve paljivo izabranom uzorku ispitanika koji mora biti reprezentativan zapopulaciju koja se prouava. 2egistrirani odgovori ispitanika na kraju se obrauju razliitimpostupcima statistike analize.

!$. naliza sadr;aja produkta djelatnosti
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Statistikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Javno_mnijenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Javno_mnijenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Medicinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sociologijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sociologijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Promethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sno%C5%A1ajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sno%C5%A1ajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Intervjuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Intervjuhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Statistikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Javno_mnijenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Medicinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sociologijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Promethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sno%C5%A1ajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Intervju


15/58


16/58

rimjena psihologije u policiji je primarna u podrujima selekcije i klasi%ikacije, edukacije,konsultacijama u raznim domenima policijskog rada, procjenjivanju linosti za obavljanje

pojedinih dunosti po sloenosti

":.=iziolo(ke- 4iolo(ke osnove psih.;ivota

F Giolo(ka5fiziolo(ka psihologija

/ Ejudski psihiki ivot je organski utemeljen$ zavisi o procesima ivanog sustava, telijezdama s unutarnjim izluivanjem

/ Fioloka psihologija istrauje te organske osnove ponaanja i doivljavanja

/ srodna medicini / anatomija i %iziologija

roblemi'

/ @ako hormoni utjeu na ponaanjeT

/ @oji dijelovi mozga su zadueni za koje %unkcijeT

/ @ako psihoaktivne tvari utjeu na ponaanjeTGiolo(ke osnove psihikog ;ivotaA$ Genetske osnove$ Nervni sistem$ Endokrini sistem


17/58

ostoje i steene dispozicije.@od ovih dispozicija promjene u nervnom sistemu,nisu rezultatnasljedja ve utjecaja koje sama jedeinka trpi.&ne su steene bilo pre,bilo poslje rodjenja.

"2. tadij razvoja linostirema Ireudovoj teoriji, razvoj linosti odvija se pod utjecajem razliitih iskustava iz ranogdjetinjstva i pod utjecajem seksualne energije ili libida to je svakom ovjekuuroeno.sihiki aparat linosti obuhvaa dva sustava. rvi je topogra%ski, a drugi strukturalnisustav.

opogra%skise sustav sastoji od tri sloja psihizma. o su nesvjesno, predsvjesno i svjesno.9esvjesno predstavlja sve u kupni zbroj svih mentalnih sadraja i procesa izvan regije svijesti.&no ujedno predstavljai mentalne sadraje i procese koji ne mogu doi u svijest zbog

djelovanja obrambenog mehanizma potiskivanja. 9esvjesno je pod dominacijom primarnogmiljenja, u kojem ima neloginosti, percepcijavremena drugaija je te asocijativni nizovi isimbolizacija imaju kljunu ulogu.redsvjesno se sastoji od mentalnih sadraja i procesa kojimogu spontano ili usmjerenom panjom doseisvijest. @valiteta predsvjesne organizacijeovisi od sposobnosti obrade nesvjesnih poriva koju nazivamomentalizacija, a to predstavljasekundarni proces. "vjesno prima percepcije iz vanjskog svijeta ili izunutranjosti tijela i

psihe. "vjesno %unkcionira u uskoj suradnji s predsvjesnim sustavom, pomou panje udodiru je s vanjskim svijetom, a pomou predsvjesnoga sustava s unutranjosti psihe."vijest nadzire motornu aktivnost.

"trukturalni sustav ine'$ Id$ ego$ superego.

:d predstavlja potpuno neorganizirani primordijalni rezervoar psihike energije kojaproizlazi iz nagona. od dominacijom je naela ugode. 9ije sinonim za nesvjesno jer je dioega i vei dio superega nesvjestan.3go predstavlja dio uz koji se povezuju svjesne i predsvjesne %unkcije kao to su govor,miljenje i logika. 9eke speci%ne %unkcije kao to su potiskivanje i otpor, upuuju da je dio

ega nesvjestan. 3go kontrolira motilitet i percepciju, kontakt s realnou, a kroz mehanizmeobraneinhibira primarne nagonske pulzije.

"uperego se odnosi na moralne vrijednosti temeljene na nesvjesnimmodelima ponaanjaroditelja introjiciranim u poetnim stadijima razvoja. Einost prema Ireudovoj teoriji usvom razvoju prolazi kroz etiri psihoseksualna stadija, a to su'

$ oralni,$ analni,$ falusni i$ genitalni

i su stadiji univerzalni i prisutni su u svih ljudi


18/58

"!. P*+,=/?/#/+ / T0


19/58

"$. ?TC? P**G?*T/ / ?+/H*> %0//?*D?/ B?+8/?TC/D?#/+9

:93E:?39C:D< u najoptijem smislu podrazumeva bistrinu uma. 6 psihologijise podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog

miljenja,razumevanja i prosuivanja postojeih i snalaenja u novim situacijama.:nteligencija se meritzv. koe%icijentom inteligencije :U, a razvoj inteligencije dostie se do =$te godine.

"@


20/58

delikventnog ponaanja. "klonost kadelikventnom ponaanju imaju oni karakteri sa crtamalinosti koji nisu u stanju dovoljneotpornosti prema spoljnim, egzogenim iniocima i podleuuticajima tih %aktora ili sredine udelikventnom smeru. "vaka linost je svakodnevno poddejstvom pozitivnih i negativnih uticaja,a koji e uticaj na odreenu linost preovladati zavisiod njegove psihostrukture. Einosti na ijeosobine jai uticaj imaju negativni %aktoriispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponaanja. Einosti kod kojih postojiuska veza izmeu psiholoke strukture i delikta, smatrajuse sklonim delikventnosti. u su u

pitanju osobe 93?


21/58

najbitnija elementa$ kako ljudi djeluju na druge ljude i kako, s druge strane, shvataju i videsami sebe.

@arakteristike linosti su neto to jednu linost, u istom okruenju, izdvaja od druge.

Einost se takoe iskazuje kroz interakcije sa drugim linostima, ali se kroz te interakcije i%ormira.

Einost svih ljudi se odreuje i %ormira posredstvom vie %aktora. 4va najvanija %aktora sugenetski$nasledni %aktor i socijalni, %aktor okruenja.

"ocijalni %aktor obuhvata niz %aktora ovjekovog okruenja koji na njega utiu. Dedan odnajvanijih %aktora je porodica, s obzirom da je to okolina u kojoj dijete odrasta, razvija se iusvaja osnovne modele ponaanja. ored primarne porodice znaajan uticaj ima i proirena

porodica, kao i drutvo iz okruenja, prijatelji, kola.

6ticaj takoe ima, ali u manjoj mjeri, i nacionalna pripadnost, pripadnost odreenomsocijalnom sloju ili pro%esiji.

4akle, upravo pod uticajem socijalnih %aktora linost se razvija i mijenja. !ato se estoopravdano naglaava da je linost biosocijalna pojava, da je rezultat uticaja socijalnih %aktorana bioloki datu osnovu, pri emu su socijalni %aktori odluujui za %ormiranje linosti.

roces socijalizacije se odvija u vidu primarne i u vidu sekundarne socijalizacije. rimarna

socijalizacija se odvija u porodici tokom djetinjstva. &na je izuzetno aktivan period uenja ivana je za sticanje osnovnih ljudskih karakteristika, bazinih znanja i vjetina, kao i za

postavljanje temelja linosti. "ekundarna socijalizacija zbiva se tokom mladosti i zrelog doba,kada osoba ulazi u brak i zasniva svoju porodicu, zapoinje pro%esionalnu karijeru. ada,zahvaljujui novom mjestu pojedinca u porodici, radnoj organizaciji i drutvu, stiu sesloenija saznanja, interesovanja i socijalne vjetine i utvruje sistem vrijednosti, vjerovanja istavova.

Dedan od glavnih i ujedno najteih problema u istraivanju samog uticaja socijalnih %aktora na%ormiranje linosti jeste utvrivanje naina na koji se drutvene norme i zabrane postaju

unutranji i lini zahtjevi pojedinca. o je pitanje socijalnog uenja, koje je neto mnogo vieod kolskog i verbalnog uenja.

"ocijalnim uenjem osoba stie veoma raznolike saznajne sadraje i osobine' jezike isocijalne vjetine, drutvene norme i stavove, vrijednosti, potrebe, naine emocionalnogizraavanja i drutveno poeljne obrasce ponaanja.

$:. %ognitivni psihiki procesi-opa;anje

&paanje ili percepcija (lat. perceptio W primanje, opaanje) je jedna od osnovnihkognitivnih %unkcija koja predstavlja sloen i aktivan proces traenja, odabiranja, primanja,


22/58

obrade, organizovanja i tumaenja raznovrsnih drai koje djeluju na ula i nervni sistem.&paanje je vaan psihiki proces na osnovu kojeg organizam neposredno upoznajerelevantna svojstva pojava i predmeta u stvarnosti. &paanje nije prosto i pasivno odraavanjestvarnosti, ve ukljuuje povezivanje ulnih podataka sa ranijim iskustvom, njihovokategorisanje i pridavanje znaenja.

5ada je logino pretpostaviti da spoljanji svijet opaamo onakvim kakav on jeste objektivno,nije tako. akoe, logino je oekivati da e dvije osobe istu stvar opaziti identino, ali ni tone mora biti tano. &paanje je sloen proces koji zavisi od objektivno datih drai, ali i odmnogih drugih inilaca, meu kojima su posebno vani socijalni inioci.

:z iskustva je svima poznato da osoba koja je zaljubljena predmet svoje ljubavi vidi ljepsim,pametnijim i duhovitijim nego to objektivno jeste. !a majku njeno je dijete najljepe.

rimijeeno je da mala djeca svog uitelja vide veim i doivljavaju pametnijim nego to

objektivno jeste.

&paanje je proces primanja in%ormacija putem ula i receptora. Nulni utisci se kod odraslihljudi organizuju u jedan ureen svijet i na osnovu toga ljudi saznaju ta se zbiva u spoljanjojsredini. 2adi lakeg prouavanja, nauka se bavi analizom i razlaganjem ovih utisaka na manje

jedinice. ako su nastali pojmovi osjeaja i opaaja.

&sjeaj je najjednostavniji ulni utisak, jedan podatak koji iz receptora preko nervnih putevastie do centra u mozgu. &sjeaj se dalje ne moe razloiti.

rethodno iskustvo daje smisao opaajima. ismen ovjek e sa lakoom razlikovati pravitekst od proizvoljne kombinacije slova koja oponaa tekst. 9epismena osoba nee razlikovatitakav lani tekst od pravog teksta.

5otivi, stavovi, interesovanja mogu da utiu na to kako opaamo odreene pojave.


23/58

rvi nain da se ispolji pamenje jeste mogunost osobe da napravi kopiju uenog bezprisustva originala. o je onda reprodukcija$ ponovno (re) stvaranje (produkcija) onoga to jeu originalu. 2eprodukcija je najkvalitetniji oblik pamenja. otrebna je u kolskom uenju$kada treba ponoviti injenice, izrecitovati stihove, napisati %ormule. 6 svakodnevnom ivotusu to podaci$ brojevi tele%ona, datuma roenja, adresa stanovanja...

4rugi nain da se ispolji pamenje je mogunost osobe da prepozna da je neto to sada vidive bilo u opaajnom polju. !ato se ovaj oblik zove rekognicija$ ponovno (re) shvatanje,razumijevanje (kognicija). 6 svakodnevnom ivotu je vie prisutan od reprodukcije. @adadoemo u neki grad i prepoznamo ulice, sjetimo se da smo bili nekad tu ili sretnemo lice kojenam je odnekud poznato, sjetimo se da smo se sreli...

rei nain da se ispolji pamenje je situacija kada smo neto uili, pa je prolo odreenovrijeme i smatramo da smo to zaboravili.


24/58

neega to smo znali. rimjera za to ima u svakodnevnom ivotu' kako se zove neka stvar,kako se neko zove, kako se neto koristi...


25/58

. 6oavanje problema' kada ovjek postane svjestan da treba da misli o odreenoj temi,konstatuje da problem postoji.

+. "uavanje problema' kada problem posmatramo sa odreenog stanovita. Firamo iz kojetake posmatramo problem, odnosno odreujemo gdje je sutina, gdje je teite tog problema

koji rjeavamo.

. Kipoteza' ideja o tome kako se moe rijeiti problem.

-. rovjera hipoteze' razmiljanje da li bi ideja do koje smo doli stvarno dovela do rjeenjaproblema.

6koliko na kraju etvrte %aze problem nije rijeen, potrebno je vratiti se na treu %azu,pokuati sa nekom novom idejom, provjeriti je i sve tako dok imamo ideja.


26/58

ojam, sud i zakljuak kao misaoni oblici obrazuju se i meusobno povezuju razliitimmisaonim radnjama kao to su uporeivanje, identi%ikovanje i razlikovanje, analiza i sinteza,apstrakcija i generalizacija...

POJAM

$ o predmetima s kojima u procesu svoje praktine djelatnosti dolazimo u dodir imamonajrazliitija iskustva.

9pr. dok itamo knjigu doivljavamo razliite misli i osjeanja. &paamo da ona ima razliit

%ormat, korice, slova nego neka druga knjiga. 5i kad kaemo knjiga ne vezujemo sva iskustvaza nju, mislimo samo na neka. :stovjetni elementi iskustva raznih ljudi pod razliitimuslovima, koje konstatno vezujemo za jednu rije, ine odgovarajui pojam.

6zajamno razumijevanje ljudi pri govoru i pisanju mogue je tek onda kada i onaj koji govoriili pie i onaj koji slua ili ita pridaju rijeima isto znaenje, odnosno vezuju za njih iste

pojmove. "vi pojmovi se zasnivaju na izvjesnim iskustvenim elementima koji imajudrutveni, a ne isto subjektivni karakter.

"vaki pojam kad je jednom stvoren i drutveno prihvaen slui ovjeku, makar i posredno,

kao sredstvo za ostvarivanje izvijesnih praktinih ciljeva.

"vaki pojam predstavlja mjerilo za selekciju i klasi%ikaciju ogromne mase iskustvenihpodataka s kojima se svakodnevno sreemo.

Obrazovanje pojmova

olazei od iskustvenih sadraja obrazujemo pojmove nizom misaonih operacija kao to suuporeivanje, identi%ikacija i razlikovanje, analiza i sinteza, apstrakcija i generalizacija.

Analiza$ ralanjujemo konkretne predmete na njihove proste sastavne elemente, svojstva i

odnose (plavetnilo, teina, toplota, inteligencija...)

Sinteza$ obrnuto (uslovi za odreenu pojavu)

Identifikacija$ uoavanje istovjetnih odlika (isti rast, boja...)

Diferenciranje$ razlikovanje predmeta koje smo identi%ikovali.

Apstrakcija$ izdvajanje i zanemarivanje svih onih osobina jedne grupe predmeta koje sunebitne i koje se razlikuju od predmeta do predmeta, a zadravanje onoga to je istovjetno uveini sluajeva i to karakterie cijelu grupu.


27/58

Generalizacija$ uoptavanje je misaona radnja kojom se sve one odlike koje su apstrahovanena temelju prouavanja jednog ogranienog broja pojedinanih sluajeva proteu i na sveostale pojedinane sluajeve iste vrste.

SD

5isaona radnja kojom se tvrdi izvjesna veza dva ili vie pojmova zove se suenje, a misaonioblik koji se dobija kao rezultat suenja jeste sud.

npr. sud je' trava je zelena.

Dedan pojam, meutim, nije sam po sebi ni istinit ni laan. 9abrajanje pojmova takoe nijeistino ni lano. "amo tvrenje to moe biti.

:stinit sud je onaj ija veza pojmova odgovara povezanosti samih objektivnih stvari isvojstava na koje se dati pojmovi odnose.

npr. gravitacija postoji nezavisno od znanja ljudi. &bjektivni sud i pojam moe postojati samokao rezultat ljudskog saznanja.

Kao to je termin jeziki izraz pojma tako je reenica jeziki izraz suda!

Ali treba praviti razliku izme"u sudova i stavova!

"tav je svaka veza pojmova koja ima smisla, a sud je stav kojim se neto tvrdi i koja zatomora biti istinita ili lana.

o znai da je stav iri pojam' svi sudovi su stavovi, jer pored sudova imamo i stavove kojimase ne izraava nikakva tvrdnja i koji zato nemaju istinosnu vrijednost.

akva su sva pitanja, nareenja, izrazi strahovanja, sumnje, vjerovanja, nadanja.

!A"#J$A"

$ posredno

$ neposredno

ojam i sud su samo elementi miljenja, bez obzira na to to u sebi na skraen nainrezimiraju rezultate prethodnih razmiljanja. (proizvoljno nizanje pojmova jo ne predstavljamiljenje)


28/58


29/58


30/58

$3.Prestave- znacaj sa aspekta sudske psihologije i psihopatologijeJ

Prestave su osnovni psihicki produkti koji nastaju percipiranjem. o je reprodukovanje ranijepercipiranih predmeta i pojava. @ada zatvori oci ili usmjeri pogled na drugu stranu, on i daljezadrzava sliku toga znaka u svojoj svjesti, to je prestava.

Prestava je slika predmeta, pojave, procesaKu ljudskoj svjesti koja je zadrzana poslijeopazanja 8percipiranja9.restava nekog predmeta nastaje zahvaljujuci pamcenju onog sto jeopazeno.

restave se razlikuju od percepcija po tome sto nisu jasne kao percepcije jer se u njima gubeneki elementi iz sadrzaja opazenog predmeta,pojave, procesa,dogadjajaR to se dogadjanedovoljnim opazanjem ili zaboravljanjem.

&ne nisu nikad celovite kao percepcijenego sadrze samo neke djelove percepcije pa ih je

tesko odrzavati zbog njihove nestabilnosti i podloznosti zaboravljanju iosiromasenju njenih sadrzaja.

$7. asta-pojam, kriminogeni aspektiJ

astaje misaoni proces zamisljanja buducih dogadjaja, kao i sposobnost stvaranja novihcelina kombinovanjem razlicitih prestava, ideja i pojmova koji u takvom obliku ne postoje uranijem iskustvu. 5asta kao stvaralacko, imaginativno misljenje, prestavlja osnov umetnicke,

naucne i tehnicke kreativnosti, ali i stvaralastva i raznovrsnih inovacija u svakodnevnomzivotu. roces mastanja je pod snaznim uticajem zelja. 9eki psiholozi i psihoanaliticarismatraju da masta moze biti i mehanizam odbrane, pa u tom smislu govore o 1bezanju umastuS. im putem se neprijatna realnost zamjenjuje mastarijama u kojima su na imanigarannacin zadovoljene mnoge snazne, a u stvarnosti nezadovoljene teznje.

&:. Psiholoske determinante iskaza

:skaz kao psiholoski pojam moze se odrediti kao izrazavanje odredjenih psiholoskih sadrzaja

koji su nastali tako da su neki dogadjaji ili aktivnosti zamjetio putem osjetila, da je zamjecenopohranjeno u pamcenje te se zampamceno potom iskazalo. 4akle pojam iskaza pretpostavljamedjusobno povezano djelovanje tri psihologijska procesa / percepciju, pamcenje iiskazivanje. " njima su povezani i neki drugi %enomeni kao sto je misljenje, emocije,motivacija.

&1. /C


31/58

redovna pojava, podloni su im svi ljudi. 2azlikuju se dvije osnovne vrste iluzija. rvo, to superceptivne varke koje nastaju zbog oekivanja, emocionalnog stanja, stavova ili nekihspeci%inih iskustava pojedinaca. 6 drugoj skupini nalaze se perceptivne varke koje nastajuzbog speci%ine, sloene podraajne situacije ili8i zbog opteg iskustva koje posjeduju gotovosvi ljudi. u pripadaju razliite optiko$geometrijske varke.

!a nastanak iluzija potrebni su neki podraaji, ali ih osoba, zbog njihove speci%ineorganizacije, konteksta ili8 i neusklaenosti s uobiajenim iskustvom, pogreno interpretira.

&2. *pa;anje i procjena emoc. / drugih karakteristika linosti u neposrednom kontaktu

&paanje, odnosno percepciju moemo odrediti kao aktivan proces organiziranja, integriranjai interpretiranja osjetnih in%ormacija koji omoguuje ovjeku upoznavanje i prepoznavanje

znaenja predmeta, pojava i dogaaja u okolini.9ajvei znaaj ima vid i smatra se da vie od VA X in%ormacija na kojima se temelji naeopaanje dolazi iz vidnog podruja. !atim dolazi sluh, a tek onda drugi osjetni sustavi.

9ajvanije psiholoke determinante percepcije su prethodno iskustvo osobe u vezi onog topercipira, te stav subjekta prema percipiranju.

Cilj opaanja je da se na osnovu poznate situacije i oblika ponaanja otkrije psiholokapriroda procesa ili osobina koje su bile pobuene situacijom, a koje su se u vanjskomponaanju oitovale.

@od odraslih poinioca krivinih djela, psiholog najee sudjeluje u procjenjivanju osobinalinosti i sposobnosti optuenog da razumije sudski proces. @ada je rije o maloljetnim prije$

"tupnicima, psiholog sudjeluje u procjeni osobina linosti i okoline maloljetnika da bi sudacodredio najprimjereniju vaspitnu mjeru.

&!. Bnaaj mi(ljenja za pouzdanost iskaza

Dedan od temeljnih pojmova oko kojeg se poela razvijati pravna psihologija je iskaz

oevidaca. :skaz ima dvojako znaenje' procesno$pravno i psiholoko. @ad se o iskazu govorikao o procesnopravnom pojmu onda ga se odreuje kao rezultat sasluanja i utvrivanjainjenica, izjavu koju neko daje u svojstvu procesnog uesnika, dokazno sredstvo. :skaz kao

psiholoki pojam moe se odrediti kao izraavanje odreenih psiholokih sadraja koji sunastali tako da se neki dogaaj il iaktivnost primjetio putem osjetila, da je primjeeno

pohranjeno u pamenju te se zapameno potom iskazalo. 4akle pojam iskaza pretpostavljameusobno povezano djelovanje tri psihologijska procesa$ percepciju, pamenje i iskazivanje." njima su povezani i neki drugi %enomeni kao to je miljenje, emocije, motivacija.:straivanja provedena u stvarnim ivotnim situacijama pokazala su da u najveem broju

sluajeva oevici daju korektne iskaze na sudu.


32/58

&". Bnaaj stvaralakog mi(ljenja u sudskoj psihologiji i psihopatologiji 8 iskaz,identifikacija, otkri6e % ...9

&$. ktivnosti ' motivacija ' motivi poinioca

otivi motivacijasu pojmovi izpsihologijekoji predstavljaju inioce koji podstiu napokretanje aktivnosti jedinke* izazivaju odreeno ponaanje, odravaju ga i usmeravaju kanekom cilju.ostoje razliite teorijemotivacije. sihoanalizainsistira na biolokim inesvesnim, ali spoljanjim draima izazvanim, a humanistikapsihologijana svesnimmotivima.

&&. Potre4e i motivi

5otiv je svjesni ili nesvjesni povod i podstrek na odreenu djelatnost.

5otiv i motivacija su pojmovi koji se odnose na pokretanje aktivnosti organizma.

Hrste motiva'

. *D0?%/ H**TB?/ *T/>// glad, e, potreba za kiseonikom, seksualnimotiv. &vi motivi su uroeni.

+. ?H**TB?/ *T/>// ovi motivi se ne sastoje u doivljavanju napetosti.&rganizam tu tei novoj stimulaciji, novim utiscima. u spadaju' radoznalost, motivintelektualnog rada, motiv postignua, samopotvrivanje, tenja za slavom, motivdrutvenosti, motiv agresivnosti i dr.

@ao pokreta ponaanja kod oveka ne mora da bude samo jedan motiv moe da bude i vi(emotiva istovremeno.

9ajee je jedan od njih snaniji i namee se kao prvi i najvaniji, a drugi manje vaan. 6tome postoje neke zakonitosti koje odreuju koji 6e motiv dominirati.

aslovsmatra da postoje ; vrsta motive koji stoje u hijerarhijskom odnosu'

1.potre4a za samoaktualizacijom$potreba da se razvijaju sopstveni potencijali *

2.potre4a za samopo(tovanjem$ elja za samopouzdanjem, uspjehom : postignuem*

!.potre4a za lju4avlju / pripadanjem$grupi vrnjaka, porodici, koliR

".potre4a za sigurno(6u$lina sigurnost : zatita od straha : neizvjesnosti*

$.fiziolo(ke potre4e$glad, e, potreba za kiseonikom.

o njegovom miljenju se neka via potreba ne moe javiti ako nia od nje nije zadovoljena.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0


33/58


34/58


35/58

@riminologija treba da prouava ta ljudi smatraju nepoeljnim ponaanjem i smije bitiograniena promjenama zakona*

$ druga grupa shvatanja odnosi se na de%inisanje kriminalnog ponaanja kao krenjaljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju krenja ljudskih prava.

$ u okviru tre6e grupe shvatanja kriminalno ponaanje se de%inie kao ponaanje

protivno interesima elite. 4ela koja se de%iniu kao kriminalna postoje da bi se zatitilavladajua ekonomska klasa, pa je kriminalno ponaanje ponaanje koje je u skladu sapozicijom jedne klase. Ejudi koji imaju mo stvaraju i utiu na zakone tako da oni odgovarajunjihovim interesima i nisu u stanju da ponaanje elite de%iniu kao kriminalno."vaka od ovih de%inicija moe biti kritikovana. "elin ne razlikuje kriminalno ponaanje oddrutvenih devijacija* pretpostavlja da postoji pouzdan metod (razliit od intuicije) zaodreivanje ta jesu a ta nisu ljudska prava, a treoj de%iniciji se moe prigovoriti da govori otome kako nastaju zakoni.

)!.*T/>/ %0//?*D?*D P*?I?+

4elinkventno ponaanje je takoer svjesni i motivisani proces , jer osoba prijevrenjainkriminisanog djela donosi odluku . !apravo , svakom delinkventnom ponaanju

prethodiodreeni psiholoki proces pobude , koji je povezan sa interesima , stavovima ,potrebama ,sposobnostima , emocijama , te drugim linim osobinama , jer pojedinac nikad nepostupaautomatski , pa i kada su u pitanju spoljni utjecaji sa kriminogenim sadrajem .5euelementima svijesti najznaajniji su motivi , i oni su uvijek vezani za odreene ciljeve,interese i elje , i zato imaju izuzetan znaaj i utjecaj na ponaanje pojedinaca . 6pravotapovezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamikih impulsa , koji pokreuiusmjeravaju aktivnosti jedne osobe u odreenom pravcu , i zato se u psihologiji smatra da,kod normalnih osoba , nema nemotivisanih ponaanja .6 psihijatriji i psihologiji posebanznaaj daje se motivima za izvrenje nekog djela . "hodnotome , krivino djelo koje jenemotivisano , ili ako ne postoje dovoljno jasni motivi za njegovoizvrenje , slui kaoindikator postojanja psihikih smetnji i poremeaja . 6pravo na ovojosnovi izraena jekoncepcija o Y nemotivisanom ponaanjuY , i ona slui za razlikovanjementalne bolesti inormalnog ponaanja . ostoje razliita shvatanja u pogledu objanjenjakaraktera i motiva zaodreeno ponaanje .ako Kulleta ( prema ' 5ilutinovi , O>= '-> ) izdvajaju tri vienjamotivacija i to'instinktivistiki , motivacionistiki i interakcionistiki.

. :nstinktivistiko vienje polazi od unutranje strane linosti delinkventa , iprvenstveno seoslanja na odreene uroene sklonosti za vrenje krivinih djela . 6 sutini ,to je

psihoanalitiko vienje po kome je ograniavanje na s%eru svjesnih motiva veoma usko .

+.5otivacionistiko vienje polazi od toga da se svako ponaanje javlja kao izraz unutranjihpodstreka na akciju , povezanih sa bilokim nagonima , a koji se na ekstenzivnomijenjaju nabazi iskustva , odnosno u toku procesa kulturalizacije . : ovo vienje jepsihoanalitikiorijentisano . :nstiktivistiko vienje i motivacionistiko polaze od podsvjesnihunutranjihimpulsa , elja i nagona to potvruje njihovu psihoanalitiku orijentaciju .


36/58

.:nterakcionistiko vienje polazi od stanovita da odnosi ovjeka sa drugimosobama udrutvenoj sredini slue kao osnova za dinamiku individualnih ponaanja . &vovienjeznaajno se razlikuje od prethodnih , jer ima socioloki i socijalno / psiholoki pristuppokojima se izvor motiva nalazi u samom drutvu .6 literaturi se sreu razliite podjele motivakriminalnog ponaanja .

o !vonareviu podjelumotiva kod maloljetnih delinkvenata dijeli u etiri grupe '

.motivi kompenzacionog karaktera , koji se javljaju zbog tenje za uklanjanjemosjeajain%eriornosti *

+.motivi iz elje za osvetom , javljaju se zbog neopravdano izreene osude ili nekedrugenanesene nepravde , koja u nekim sluajevima moe biti i umiljena .*

.motivi koji su inspirisani tenjom za odravanjem priznatog statusa u grupi kojoj jedna

osoba najee pripada , a koji je izgraen na osnovu miljenja vrnjaka kojemaloljetniciposebno cijene i potuju *

-.motivi koji se susreu kod osoba koje zbog nedovoljnog ili pogrenog vaspitanja ,nemajumoralne snage da odole iskuenju da izvre neko krivino djelo .

)".P0/CD*L>?+ C/?*T/ 8 =0


37/58

procjenjuje tj. doivljava li je kao ugroavajuu za sebe i svoje blinje ili je tako nedoivljava. 5eutim, ima situacija koje na veinu ljudi djeluju kao stresne. o su primjerice,ratna razaranja, smrt bliske osobe, izloenost nasilju, zarobljenitvo, progonstvo, elementarnenepogode, prometne nesree, prevelike promjene temperature, stalna izloenost buci i dr.

)$.P*C+/# 0D*>?+ ? =0P/T?+, *G0B*>?+, *#/+C/B#/+ //?T0?#/*?C/B#/+ < P0/CD*L>?+

sudska psihologija i psihopatologija skripta-odgovori (1) (1)

Documents