szz Časopis br. 4-5 (dvobroj)

Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života

Sloboda za životinje

M i r o lj u b i v a p o lj o p r i v r e d apoljoprivreda u kojoj nijedna životinja ne mora da umre

Ž I V O T I NJ EPo prirodi dobreMoralno ponašanje kod životinja

Š i m p a n z e: 98,7 odsto gena kao kod čoveka

TV Zemlja i čovekSetva i žetvaUzrok i nastanak svih bolesti

br 4/5

Globalno zagrevanje - da li smo već zakasnili?

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3

Sadržaj časopisa:4. Vesti iz Udruženja “Sloboda za životinje”:

– Odiseja mladog beloglavog supa se nastavlja

6. Životinje – verne do smrti. Životinje: po prirodi dobre

7. Moralno ponašanje kod životinja

8. Kontakt sa životinjama. Kućni ljubimci kao spasioci života

9. Životinje inteligentnije nego što se do sada pretpostavljalo

Šimpanze: 98,7% gena kao kod čoveka

10. Guske – verne, inteligentne i socijalne

11. Inteligencija životinja

12. Na koje još načine životinje pomažu ljudima.

A kako ljudi vraćaju usluge životinjama?

14. Nepredviđena reklama za vegetarijansku ishranu

15. Da li nam jedenje mesa pomaže? Meso ili biljke?

16. Ljupki glodar – veverica

19. Nežna majka zuba oštrih kao žilet

20. Globalno otopljenje – zašto se dešava baš nama? Zašto sada?

21. Miroljubiva poljoprivreda. Odlučite sami

22. Konvencionalna poljoprivreda

23. Organska poljoprivreda

24. Miroljubiva poljoprivreda

25. Miroljubiva zemljoradnja znači proizvoditi hranu

28. Neoborive činjenice o zagađenju namirnica pesticidima

30. Mala sova ušara zatražila pomoć

32. Globalno zagrevanje Zemlje

34. Drveće za šnicle. Ugroženo 429 vrsta životinja u Srbiji

35. Setva i žetva. Uzrok i nastanak svih bolesti

36. Vegan, biti ili ne biti

37. Ovča – centar za sterilizaciju ili šinteraj?

40. »Večna Treblinka« - naš odnos prema životinjama

42. Mleko kao hrana - da ili ne?

44. Bambi - priča o opstanku

Pozdravljam vas, dragi čitaoci,

Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 4/5 Udruženja „Sloboda za životinje“. U njemu smo pisali o temama koje sma-tramo da su važne a malo su prisutne u javnosti. Glavna tema časopisa su životinje - njihov visoki moral, razvijena intelegen-cija i dobrota. One radosno pomažu ljudima, a mi? Kako im mi ljudi uzvraćamo? Pogledajte sami dalje u časopisu.

Zatim smo pisali o jedenju mesa. Da li je meso neopho-dno za našu ishranu, da li je zdravo, a pre svega, koliko je moralno da zbog svog užitka pri jelu ubijamo druga živa bića.

Ovaj dvobroj smo posvetili našim malim životinjskim pri-jateljima, koji su svuda oko nas – vevericama. Kako žive, šta jedu, kakve su, koliko žive. Mislim da će vam se svideti ovaj članak.

Druga važna tema u časopisu jeste - miroljubiva poljopri-vreda. Uporedili smo konvencionalnu, organsku i miroljubivu poljoprivredu, njihove metode, sredstva i hemijske preparate koje koriste, upotrebu đubriva i sl. Osnovna zamisao je bila da dokažemo da se miroljubivom poljoprivredom može dobiti zdrava hrana, koja nije zatrovana pesticidima i herbicidima, i da pri tome ne iskorišćavamo životinja! One mogu da žive po-red nas, u miru i bez straha da će biti zaklane. One to oseća-ju, budite sigurni.

Interesantan je i članak »Vegan, biti ili ne biti« članice našeg udruženja iz Kanade Jelene Gajić koja iznosi svoja is-kustva o veganskoj ishrani svoje dece, sa kakvim se izazovi-ma i problemima sretala i kako se sve to odrazilo na njihovo zdravlje.

Imamo i nekoliko slika iz Veterinarske stanice u Ovči, po-gledajte i sami prosudite. Dat je i drugi deo izlaganja Prof. dr Fajta: »Mleko kao hrana – da ili ne«? U časopisu su spome-nute i neke od poslednjih akcija Udruženja - spasavanje med-veda, protesti protiv upotrebe krzna i protiv ubijanja foka u Ka-nadi.

Problem globalnog zagrevanja: pošto stočarska proizvo-dnja emituje oko 18 odsto sve emisije gasova staklene ba-šte, izneli smo naš predlog za smanjenje globalnog zagreva-nja Zemlje, a koji će istovremeno i smanjiti mučenje i masovni uzgoj životinja.

Za koga je ovaj časopis? On je za ljude, mlade duhom, koji su odgovorni prema svojim bližnjima i svojoj okolini. Na-menjen je ljudima kojima je bitno kako žive, šta jedu, a da zbog toga niko ne mora da bude zaklan, da budu zdravi i u harmoniji sa prirodom i životinjama. On je za ljude koji imaju snage i volje da menjaju sebe i svoju okolinu.

Glavni urednik Dragoslav Milovanović

»SLOBODA ZA ŽIVOTINJE«revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog životabroj 4/5, april 2009.g.

I Z D A J E :Udruženje za zaštitu i prava životinja»Sloboda za životinje«Cvijićeva 62, 11000 Beogradtel 064/168-55-75Internet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.orge-mail: [email protected]: Snežana Milovanovićgl. i odg. urednik: Dragoslav Milovanović

Prelom: Snežana Milovanović, Dragoslav MilovanovićLektura i korektura: Spomenka Tripković Uredništvo: Predrag Stanojev, Snežana Milovanović,

Časopis je besplatan.Štampa: »Grafostil«, Kragujevac ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinjeCOBISS.SR-ID 136007180

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074

NAJNOVIJE VESTI

Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje«

Ko prati aktivnosti Udruženja »Sloboda za životinje«, sigurno se seća akcije vraćanja u prirodu beloglavog supa, koji je pao u dvorište u selu Nikinci, u Vojvodini. Kako je stručna ekipa orintologa, na čelu sa Nikolom Stojnićem, smatrala, posle pregleda mladog orla, da je ova ptica di-vlja i da treba da nastavi svoj zamišljeni put što pre - on je pušten iz hranilišta za orlove na Fruškoj gori. Međutim....

Posle celodnevnog nećkanja ovaj orao je uzleteo, ali se nije vinuo sa strujama ni mnogo visoko ni daleko, kru-žio je gotovo mesec dana po raznim mestima Vojvodine - od Kule, preko Bođana i Despotova do Zrenjanina, i je-dnog dana...

U ravnom Banatu, u Elemiru, daleko od rodnog gnez-da, uhvaćena je na spektakularan način ova retka vrsta orla-lešinara, najveće ptice koja živi u Srbiji, i to u najvećoj koloniji, isključivo u specijalnom rezervatu prirode Uvac i u jednoj manjoj na Trešnjici. Zalutali orao, za kojim je pote-ra trajala više od mesec dana i to u najneobičnijim okolno-stima, dopao je u šake Stefana Miloševa, radnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji se neustrašivo ispeo na ele-mirski vodotoranj, na visinu od preko 44 metra, kako bi ga spasao. Akciju su posmatrali mnogi uz škljocanje fotoapa-rata. Odmah je prebačen u Prihvatilište za divlje životinje Zoo-vrta Palić, na oporavak i posmatranje. Nije se tamo dugo zadržao, nije bilo ni velikog razloga za zadržavanje, jer je bio u dobroj kondiciji, a svako zadržavanje ovakvih vrsta ptica uz ljude dovodilo bi do njihovog navikavanja i vezivanja.

Uz angažman opet stručne ekipe Zavoda za zaštitu priro-de i Ministarstva životne sredine, ovog puta odnet je u Speci-jalni rezervat prirode Uvac i tamo ponovo pušten u mnogobroj-nu koloniju svoje vrste. No izgleda da mu se lutanje dopalo! Ljudi iz Specijalnog rezervata Uvac sproveli su komplikovanu proceduru njegovog vraćanja u Uvac iz Crne Gore, gde se za-držao i to opet u dvorištu jednog domaćinstva. Vraćanje već obeleženog mladog supa nije moglo da se sprovede bez pa-soša i procedure koja je, kada se radi o prelasku zaštićenih vrsta, inače vrlo komplikovana. Potpisnici Bernske konvenci-je u obavezi su da sarađuju u slučajevima migratornih vrsta koje su zaštićene. I sada je Lala, kako ga od milošte zovu, u zatvorenoj voajeri na Uvcu da se ne bi opet dao u beg.

Inače, beloglavi sup je retka vrsta orla-lešinara, impozan-tne veličine, raspona krila do tri metra. Prosečna težina pti-ce iznosi između osam i devet kilograma, a pojedine jedinke mogu dostići i težinu od čitavih jedanaest kilograma. Specijalni rezervat prirode “Uvac” stavljen je pod zaštitu države pre sve-ga zbog toga da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, naj-veća ptica koja živi u Srbiji. Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvač-kih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina. Zahvaljujući tome, broj-nost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki.Tako je kolonija ove jedinstvene vr-ste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.

Priroda u okruženju je neverovatne lepote, a voda tako čista da se može piti.

4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009

Kako možete da pomognete životinjama?

Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo da promenimo! Formular za učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« nalazi se na ovoj strani. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu. Udruženje »Sloboda za životinje« jeste neprofitna organizacija, finansira se od članarina i priloga. Članarina za jedan mesec je 100 dinara, a za celu godinu 1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Oni se koriste isključivo za realizaciju konkretnih aktivnosti u spasavanju životinja, kao i za brzo reagovanje kada je potrebna hitna pomoć ili akcija. Članarina i prilog može se uplatiti na žiro-račun 355 - 1050086 - 42

Ukoliko želite da postanete

aktivni član Udruženja

»Sloboda za životinje«, potrebno je da...

... se prijavite ili preko sajta ili

preko gore postavljenog formulara

...za mlađe od 15 godina

roditelji popune pri-

javni formular

Popunjen formular pošaljite na

Sloboda za životinjeCvijićeva 62

11000 Beograd :

...se upoznate sa Statutom Udruženja koji možete naći na sajtu

www.sloboda-za-zivotinje.org

..uplatite godišnju članarinu od 1000 dinara

ili mesečno članarinu od 100 dinara.

date predloge i sugestije kako svojim talentima i umećima možete doprineti ostvari-vanju ciljeva Udruženja

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20076 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009

Verne do smrti

Mnogo toga mogu ljudi da nauče od životinja. Biti sa nekim i u dobru i u zlu, ostati prijatelj i u teškim vremeni-ma – ljudi nisu daleko stigli sa ovim vrlinama. U međuvre-menu se svaki treći brak završi razvodom. Mnoge životi-nje, međutim, zaista sklapaju savez za ceo život. Određene vrste papagaja, orlova, čavki, gavranova, labudova, golubova i gusaka, ali i lisica i drugih životi-nja, ostaju zajedno tokom celog svog života, pomažući se međusobno prilikom odgoja svojih mladunaca. U „je-dnobraku“ žive i neke ribe, i spavaju noću peraje uz pera-je. Australijski morski konjici verni su jedni drugima i sva-kodnevno razmenjuju nežnosti. Možemo se radovati ili smejati člancima kao što je ovaj u časopisu „Das goldene Blatt“ – činjenica je, međutim, da sve više naučnika iz oblasti biologije, zoologije i istra-živanja ponašanja, dolazi do zaključka da životinje poka-zuju moralno ponašanje. One imaju neverovatne misao-ne i emocionalne sposobnosti.

Životinje: po prirodi dobre

„Dugo vremena je evolucija bila samo druga reč za borbu za život. Pobeda je pripadala onima sa oštrijim zu-bima.Sada sve više istraživača konstatuje da su životinje mnogo dalje odmakle sa svojom spremnošću da pomo-gnu, sa saosećajnošću i prijateljstvom.“ Tako se kaže u posebnom izdanju magazina GEO: »Znanje – greh i mo-ral« (br. 35/2005). Ovaj članak počinje pitanjem: „Mislite li da smo mi ljudi jedini stanovnici Zemlje sa smislom za moral?“ i za-vršava se rečima: „Kada bi vanzemaljci na našoj planeti tražili moralno ponašanje, ko zna da li bi se pri tom čovek stvarno kotirao najbolje.“ Ovo se možda neće dopasti ponekom čoveku koji sa-moga sebe smatra otelotvorenjem etike i morala, a živo-tinje manje vrednim stvorenjima koja čovek sme da poje-de, već kako mu je volja i kako je raspoložen. Mnogi filozofi i biolozi su vekovima jedino čoveka sma-trali „krunom stvaranja“, sposobnim da razlikuje pravdu od nepravde i da svoje postupke procenjuje prema etič-kim pravilima. Životinje su do sada važile kao „animalne“, „stoč-ne“, „bestijalne“ i „životinjske“. Ipak, istraživači su vreme-nom kod životinja sve više nailazili na „humane“ oblike ophođenja, kao što je osećajno uživljavanje, saosećanje, spremnost da se pomogne, nesebičnost, spremnost

da se žrtvuje, pravednost, prijateljstvo, smisao za za-jedništvo, fer-odnos, pomirljivost. Kod ljudi današnjeg vremena sve ređe nailazimo na ove „humane oblike ophođenja.“ Nakon katastrofe sa vodenim bujicama u Nju Orleansu, na primer, nije bilo izveštaja o nesebičnosti i uzajamnoj pomoći ljudi u ovom razorenom gradu, već o pljačkanju, obraču-nu vatrenim oružjem, ubistvima i silovanjima. U Japa-nu su ljudi posmatrali kako su majmuni odmah odvukli sa puta jednog pripadnika svoje vrste koga je prega-zio auto. Koliko pak ljudi umre na mestu nesreće samo zato što niko neće da se zaustavi i pruži prvu pomoć? Ili, - gde su saosećanje, spremnost da se žrtvuje za drugoga i fer-odnosi u privredi i politici? Možda je „živo-tinjsko“ ponašanje ponekad mnogo etičnije nego „hu-mano“? Možda mi zaista možemo da učimo od životi-nja! Od vremena cunami-katastrofe 2005. godine bilo je izveštaja o tome da nisu pronađene nikakve mrtve di-vlje životinje – one su sebe na vreme bile smestile na sigurno. Odakle su znale za tu smrtnu opasnost? I zar nećemo mi ljudi morati da odgovaramo za mnoge kata-strofe, zato što smo iskorišćavali i uništavali svoju pla-netu? Možda je jedina smisaona „zaštita od katastrofa“ - poboljšanje našeg karaktera.

Moralno ponašanje kod životinja

Moderni biolozi opisuju danas moralno ponašanje kod životinja, koje je rasprostranjenije nego što se do sada smatralo da je moguće. Vodeći među njima na tom planu je Frans de Waal, profesor psihologije na

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 7© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009

Univerzitetu Emory u Atlanti i direktor „Living Links Cen-ter for the Advanced Study of Apeand Human Evoluti-on“ u Yerkes Primate Center u Atlanti. Već više od 30 godina on radi kao istraživač ponašanja i istraživač pri-mata. Najpre je opisao elemente moralnosti, psihološke mehanizme kao što su osećajno uživljavanje, prenoše-nje osećaja, preuzimanje perspektive i načina ponaša-nja kao što su saradnja, deljenje i tešenje kod čovekoli-kih majmuna. Frans de Waall u jednom intervjuu za list ZEIT od 17.12. 2003.g. kaže: „Kod majmuna doduše ne postoje pravni sistemi kakve mi poznajemo. Ali postoji pomirljivo ponašanje, postoje individue koje pokušavaju da spreče svađu između ostalih.“ Ipak, moralno ponašanje ne nala-zimo samo kod čovekolikih majmuna, nego i kod drugih životinja (GEO WISSEN, br. 35, Greh i moral).

Sasosećanje

Slonovi nijednog pripadnika krda ne ostavljaju na ce-dilu. Svojim telima i kljovama oni pokušavaju da ga po-dupru. Ako ipak umre, oni donose grane i prekriju njego-vo mrtvo telo. Nije samo veličina to što afričkog slona čini poseb-nom životinjom. Njegove vrline, kao što su saosećanje i prijateljstvo, kod nas ljudi se retko mogu naći. Slonovi razvijaju prijateljstva koja traju tokom čitavog života. Oni pokazuju jedno veoma socijalno ponašanje. U krdima, koja mogu obuhvatiti i 20 do 30 ovih životinja, svi pripa-dnici krda štite mlade slonove, isto kao i one koji su po-vređeni, trudne slonice ili pak stare pripadnike vrste. Spremnost da se žrtvuje

Kitovi ulješure rizikuju sopstveni život da bi pomogli članovima svoje zajednice da se odbrane od ajkula i orki koje ih napadaju. Na otvorenom moru oni „pokrivaju“ je-dni druge. Bez ove zaštite ne bi preživelo nijedno njiho-vo mladunče.

Smisao za zajedništvo

U zajednici vodomara koje se mreste, pomaganje spa-da u socijalno ponašanje. Vodomari primaju u svoju gru-pu pripadnike nesrodnih vrsta koje se odriču svog po-tomstva i hrane gladne kljunove mladunaca

Prijateljstvo

Kopitari u divljini i na pašnjaku skoro sve rade zaje-dno. Ovce prislone svoj obraz na obraz prijatelja kojem je potrebna uteha, koji je prilikom nekog sukoba izvukao deblji kraj.

Istraživač ponašanja profesor Frans de Waal uveren je: moral dolazi iznutra. „Moral je prirodan, i ima jednu emocionalnu bazu; on nije samo stvar razuma...Kada vidi da neko ima bolove, aktiviraju se kod životinje iste moždane regije kao što se dešava u slučaju kada sama ta životinja ima bolove. Moralne dileme aktiviraju mož-dane regije koje su starije nego naša vrsta.“ A šta je sa nama ljudima, koji smo toliko uobraže-ni zbog svoje civilizovanosti? Kako stoje stvari sa na-šim moralom, našim saosećanjem, našom spremnošću da se žrtvuje za drugoga, našim smislom za zajedništvo i našim prijateljstvom? Ako budemo iskreni, doći ćemo možda do sličnog zaključka do kojeg je došao znameniti naučnik i istraživač životinja Frans de Waal: „Da li je ci-vilizacija samo fasada za egoistična čudovišta?“ Jedno drugo pitanje postavlja poznati novinar Folker Arct (ZDF-serije: „Vreme prirode“, „Pažnja, žive životinje“): koliko je možda vredan zvaničan pogled rimokatoličke crkve pre-ma kojem životinje nemaju dušu, ako je ista ta institucija to isto ranije tvrdila i za ljude tamne puti? Još je za velikog teoretičara evolucije Čarlsa Darvi-na bilo samo po sebi razumljivo da je „duhovna razli-ka između ljudi i životinja, koliko god da je velika, sigur-no samo postepene prirode, ali ne i različitog karaktera“ (Darvin, Poreklo čoveka, 1871. g.). Ova povezanost je bila data zahvaljujući njegovoj revolucionarnoj spoznaji da su zaista sva živa bića, uključujući i čoveka, „zavisna jedna od drugih“. Mnogi ljudi tadašnjeg vremena sma-trali su Darvinove spoznaje ponižavanjem čoveka – one bi mogle „da se obrnuto shvate i kao uzdizanje vredno-sti životinja“

(Darvin, Poreklo čoveka, 1871. g.)(sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).

odakle dolaze njihova etika i moral?


Kontakt sa životinjama: zdravstveni eliksir za čoveka

Odavno je već poznato da kontakt sa životinjama de-luje bolje nego poneki lek. Milovanje pasa i mačaka jeste aktivnost koja snižava krvni pritisak i oslobađa hormone sreće. U naučnim studijama dokazano je pozitivno de-lovanje životinja na zdravlje ljudi. Životinje imaju fini osećaj za duševne nevolje i telesne patnje ljudi: deca koja imaju kućne ljubimce u boljoj formi su i ređe iz-ostaju iz škole. Imunološki sistem ovih malih prijate-lja životinja radi efikasnije, izazivači bolesti budu bo-lje suzbijeni.- Milovanje neke verne životinje snižava krvni pritisak i stabilizuje krvotok,- Pacijenti sa srčanim infarktom koji imaju ne-kog kućnog ljubimca, žive duže i brže ozdrave. - Stari ljudi koji žive u stambenim grupama sa kućnim ljubimcima duhovno su u boljoj formi i manje su depresivni. Više ih zanimaju socijalni kontakti i, sveukupno gledano, zadovoljniji su svojim životom. Psi mogu da razlikuju oko 1000 mirisa, tri puta više nego čovek. Oni se i prilikom ophođenja sa lju-dima oslanjaju na svoje neverovatno fino oblikovano čulo mirisa – „nanjuše“ čoveka, oni sebi u neku ruku naprave jednu „sliku njušenja“. U narodu se kaže da psi „namirišu“ strah od ljudi. To sada potvrđuje i nau-ka: ljudsko telo, kod osećanja kao što su strah, bes, tuga, uznemirenost iil radost, stvara određene fero-mone, dakle, materije mirisa. Dermatolog Armand Cognetta iz Floride je još 1993. godine dokazao da psi čak nanjuše bolesti kod čoveka. Još pre nego što je bolest dokazana u laboratoriji, neki psi mogu da prepoznaju da li neki čovek ima rak – rak naime ne-prijatno miriše, rak prostate miriše drugačije nego rak kože.

(FFT 1/2006)

Kućni ljubimci kao spasioci života

Kućni ljubimci nisu samo verni saputnici, oni zna-ju i da spasu život. Bilo da upozoravaju čoveka na vatru ili kakve druge pretnje, životinje često imaju bolji instinkt za opasnosti nego ljudi. Crni ovčarski pas, keruša Hera, spasla je jedno dete: u septembru 2002. g. jedna trogodišnja devoj-čica je sa ograde mosta pala u kanal. Instinktivno, keruša je skočila za njom i izvukla devojčicu iz vode držeći je čeljustima za tregere njenih farmerki. Zlatni retriver po imenu Dasti sačuvao je svoju vlasnicu od udara struje: probudio ju je iz sna jer je voda curila niz zidove i sa plafona kapala na ele-ktrične uređaje. Brzo je zatvorena glavna slavina i sve je pospremljeno. Kasnije je konstatovano da je bio ogoljen kabl na jednoj lampi. Voda je zausta-vljena neposredno pre nego što je stigla do lampe. Uključivanje svetla je inače moglo da se završi dra-matičnim posledicama. Persijski mačak Sindbad spasao je svoju gazda-ricu od gušenja: Sindbad je glasno i uzbuđeno mjau-kao kada se zapalio novi toster u kuhinji i počeo da oslobađa otrovna isparenja. Ali, 75-godišnja gazda-rica je još spavala. Kada je napokon primetila tu ne-sreću, gazdarica se onesvestila. Sindi je nije napu-stio i gurao ju je šapama dok nije došla k sebi, da bi poslednjim atomom snage doveo pomoć. Izvor: „Životinje uključuju alam.

Akcija „Spasioci na četiri šape“, izveštaj ZDF 9. 2. 04 (sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).


Š i m p a n z e: 98,7 odsto gena kao kod čoveka

Da bi se otkrilo šta nas ljude razlikuje od životinja, jedan kon-zorcijum istraživača započeo je sa dešifrovanjem genoma kod šimpanza. Iznenađujući rezultat: geni šimpanza su 98,7 odsto-identični sa ljudskim genetskim nasleđem - šimpanzama nedo-staje samo okruglo 50 čovekovih gena! I još nešto iznenađujuće: kada je mozak u pitanju, čovek i šimpanza su genetski najslični-ji. To što čovek ume da govori, a šimpanza kod skoro identičnog genetskog nasleđa ne ume, lajpciški biolog koji se bavi prouča-vanjem evolucije Svante Paabo objašnjava različitom aktivnošću gena. Naučnici su ovim dešifrovanjem nasleđa kod šimpanza hteli zapravo da pomognu da se reši „zagonetka čovek“. Analiza ovih sada potpuno dešifrovanih gena nudi mnogo od-govora, ali nabacuje i nova pitanja: „Za pitanje šta nas je napra-vilo čovekom, još uvek nemamo nikakvo objašnjenje“, rekao je jedan od vodećih istraživača Robert Walterston, sa univerziteta u Vašingtonu. (dpa-vest od 1. 9. 2005.g.),Takozvani Veliki čovekoliki majmuni - orangutani, gorile, šimpan-ze, bonobi - čoveku su najsličnija i najsrodnija živa bića na našoj planeti. Nažalost, svi čovekoliki majmuni još uvek dele tužnu zaje-dničku sudbinu: svi su u međuvremenu ugroženi izumiranjem i na crvenoj su listi ugroženih životinjskih vrsta. To ne baca dobro svetlo na ljudsku etiku i ljudski moral, i na našu, ah tako veliku, inteligenciju: kao što je poznato, čovek ne ubija samo životinje do istrebljenja čitave njihove vrste, već uništava i sopstvenu planetu na kojoj živi.

Ljubav prema bližnjima u životinjskom carstvu „Jasno je da šimpanza nikada ne bi skočio u hladno jeze-ro da spase nekog drugog majmuna“, argumentovao je nedavno psiholog sa Harvarda Jerome Kagan. Ali, ovaj renomirani istraži-vač je ovu računicu napravio ne uzevši u obzir jednog mužjaka

šimpanze u jednom američkom zoolo-škom vrtu. Kada je ovaj mužjak šim-panze primetio kako je jedna ne-spretna majmuni-ca pustila da njeno malo dete padne u vodu, on se bacio u vodu i u očajnič-kom pokušaju spa-sao mu život. Ovo plemenito ponaša-nje nije nikakva izu-zetna pojava u živo-tinjskom svetu. Više sistematskih eks-perimenata i mno-go pojedinačnih po-smatranja vode svi do istog zaključka: tuđa nevolja podsti-če životinje na prak-tično delanje radi pružanja pomoći.

Životinje: inteligentnije nego što se do sada pretpostavljalo

Životinje su inteligentnije nego što se do sada pre-tpostavljalo. Aktuelni rezultati istraživanja potvrđuju da su mnoge životinje sposobne da misle, što se do sada pripisivalo samo ljudima ili čovekolikim majmu-nima. Homo sapiens nije jedini koji je u stanju da do-lazi do otkrića ili da planira, i da dela sa ciljem. Mno-ge životinje imaju iste takve sposobnosti i znaju da komuniciraju sa čovekom: životinje imaju dobro pa-mćenje.. Vlasnici pasa su to oduvek znali, a sada to potvrđu-je i nauka: životinje su u stanju da glasovne mode-le svrstaju u određene pojmove. Još 1999. godine je pas Rik, rase border-kuli oduševio gledaoce emisije „Kladimo se da...“, svojim svrstavanjem glasova i reči u odgovarajuće igračke. Istraživači sa Instituta Maks Plank testirali su Rikovu inteligenciju i konstatovali da ovaj pas može da me-moriše reči jednako brzo kao neko malo dete. Kada talentovani kuliji jednom ili dva puta čuju neku reč, onda oni već znaju da taj glasovni model znači nešto određeno - i u stanju su da uz pomoć fotografija traže i nađu predmete. Keruša Betsi rase border-kuli, iz Austrije, ima fond reči od 340 pojmova. Kada malo dete prvi put prepozna sebe u ogleda-lu, za istraživače ponašanja to je znak da je to dete razvilo „ja-svest“. Ali, ne prepoznaju samo ljudi sebe u ogledalu - ovom sposobnošću raspolažu i vrste ve-likih majmuna, slonovi, delfini, pa čak i svrake. Svrake nisu jedine ptice koje imaju inteligenci-ju. Istraživači potvrđuju da se ptice sećaju ranijih događaja. Žbunske šojke (kreje) znaju gde su sa-krile hranui izvade je pre nego što se pokvari. Neke vrste ptica, kao na primer vra-ne, u stanju su da savi-ju žice u oblik kuke da bi tako došle do hrane. Pa-pagaji umeju čak da ra-čunaju. Ali i beskičmenjaci, kao što su hobotnice, u sta-nju su da koriste alatke: zoolozi u minhenskom životinjskom parku Hella-brunn pokazali su jednoj hobotnici kako da sama izvadi hranu iz zatvore-nih tegli. (izvor: National Geographic, FFT 3/2006)


Guske imaju dugotrajno pamćenje. One upam-te obeležja predela i konstelacije zvezda kako bi pri-likom svojih godišnjih seoba mogle da se orijentišu.

U jatu jedna guska vodi računa o drugoj. Ako neka guska tokom leta bude odstreljena, nekoliko drugih gusaka zaostane da bi pogledima pratilo svog povređenog prijatelja.

Kljukanje gusaka i pataka

Kljukanje gusaka se izvodi sa ciljem da one što pre (za najviše deset nedelja) dobijaju u težini, da se dobro uto-ve kako bi potom bile zaklane i prodate na tržištu. Zato ih drže u malim i mračnim prostorima, bez svetla i sve-žeg vazduha. Zbog takvog kratkog i intenzivnog tovlje-nja guske pate od zapaljenja zglobova i lomova kostiju.

Samo kljukanje se izvodi na sledeći način: stotinama gu-saka se na brutalan način, jednoj za drugom, kroz grkljan, pa sve do stomaka, gura jedna 40 do 50 cm duga metalna cev da bi se posebno spremljena kašasta hrana „ugurala na silu“ direktno u želudac. Jetra gusaka postaje sve veća, počinje da pritiska ostale organe – životinje trpe nepodnošljive bolove. Uz to još dolaze i povrede sluzokože i kljunova, koje nasta-ju usled ovog nasilnog hranjenja. Svakog dana se u želuce ovih životinja nagura 1,2 kg (!) nabubrenog i posoljenog ku-kuruza i ovsa – to je desetostruko veća količina od one koju bi guska obično pojela! Da guska posle ovog mučnog klju-kanja ne bi povratila ovu kašu i da ne bi izostao „uspeh“ ko-jem teži onaj ko drži ove životinje, kljun se zatvara gumicom.

(sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).

G u s k e verne, inteligentne i socijalne

:

Što se tiče vernosti i timskog duha, guske

nama ljudima mogu biti uzor. Prilikom svojih leto-va prema jugu svake godine, guske se orijentišu prema zvezdama i predelima.

Istraživači ponašanja životinja u međuvre-menu su došli do čitavog niza novih saznanja: guske su verne. One svog partnera biraju za ceo život. Ako partner umre, one često ostatak živo-ta provedu kao udovice /udovci – i to može biti jedno dugo vreme, jer guske žive i do 25 godina. Ako partner ili neko od dece bude povređen/o ili ubijen/o, guske se povuku iz grupe da bi tugo-vale.

Kada je reč o smislu za zajedništvo, gu-ske nam mogu biti veliki uzor: kada se približa-va zima, nekoliko porodica gusaka se udružuje u jato da bi letele prema jugu. Razdaljinu od ne-koliko hiljada kilometara one prevaljuju u karak-terističnoj V-formaciji, tako da guske koje se na-laze napred smanjuju otpor vazduha za one koje su pozadi. Na taj način one u grupi mogu da lete oko 70 odsto dalje nego što bi to mogle da posti-gnu ukoliko bi letele same. Guske tokom leta ro-tiraju od napred prema nazad, a one koje su po-zadi viču da bi bodrile predvodnika jata.


Donedavno su ljudi, a posebno predstavnici zvaničnih cr-kvi, pokušavali da životinjama ospore ne samo inteligenciju, nego i dušu – tj. nisu priznavali da ih ove imaju. Međutim, sada je i ljubiteljima životinja i svima koji imaju kontakt sa njima ja-sno da su one veoma inteligentne! Biolozi sve više dokazuju tu tezu. Svaka jedinka u okviru svake vrste životinja, poseb-no kod ptica i sisara, ima svoj poseban karakter i ponašanje.

Navešćemo samo neke od brojnih primera i zanimljivosti iz sveta životinja, koji jasno dokazuju inteligenciju životinja.

Tek nedavno je u amazonskim prašumama otkriveno po-reklo i namena čudnih kamenih platformi koje su izravnate po površini i na njima su i dalje obli kamenovi koji su još uvek u upotrebi. Te platforme nisu napravili ljudi, nego majmuni-ka-pucineri! Živahni dugorepi mali majmuni su čak sa više kilo-metara udaljene rečne obale doneli kamenove koji su teški skoro koliko i oni sami, i kojima na velikim kamenim platfor-mama otvaraju teško lomljive tropske orahe! Pri tome jedva šapama podignu velike kamenove i udaraju njima po orasi-ma. Prethodno lupkanjem prstima utvrde koji su orasi pred zrenjem, odgrizu im meki vrh i bace ih na tlo - da još bolje saz-ru, a zatim ih nose i po više kilometara do platforme. Tu vešti-nu mladi kapucineri uče od starijih i usavršavaju je vežbom.

Nisu samo majmuni ti koji su opovrgli staru naučnu za-bludu da samo ljudi koriste oruđe, i da su zato po inteligenciji daleko ispred ostalih vrsta životinja. Neke vrste afričkih ptica grabljivica kamenovima razbijaju jaja nojeva da bi popile sa-držinu. Riba-strelac kapima vode gađa insekte na granama iznad vode, i obara ih da bi ih pojela. Veoma inteligentne ptice iz porodice vrana uspešno savladavaju raznorazne zadatke u prirodnim uslovima, u ljudskim naseljima ili u eksperimentima u kojima se ispituje njihova inteligencija. Biolozima je jasno da je ptičji mozak sve drugo samo ne proste građe, i da izreka da neko ima ptičji mozak treba da znači pohvalu a ne poniženje!

Delfini ne samo da se uspešno i na daljinu sporazu-mevaju, nego jedni drugima daju i imena! Čak mogu da „ogovaraju“ odsutnog člana grupe, pominjući ga po imenu. To je utvrđeno prilikom snimanja, a zatim i reprodukova-nja glasova delfina. Osim toga, poznat je slučaj od pre ne-koliko godina kada su delfini zaštitili ronioce od ajkula bli-zu obala Novog Zelanda. Ronioci nisu ni primetili ajkule, kada je grupa delfina počela da steže obruč oko njih. Neka-da su čak delfini i kitovi provodili brodove kroz hridi i podvo-dne stene da se ne nasukuju. A ljudi su ih zauzvrat – ubijali.

Delfini i kitovi bi lako mogli povrediti i ubiti čove-ka kada bi to hteli, ali to ne čine jer u nama vide inteli-gentna bića. A šta mi, ljudi, radimo njima? Naše pona-šanje prema životinjama ne dokazuje naše egoistično hvalisanje da smo iznad svih ostalih bića na Zemlji.

Slonovi veoma dugo pamte, to skoro svi znaju. Međutim, tek nedavno je utvrđeno da i oni, kao i ljudi, pate od posttrau-matskog stresnog sindroma! Slončići pred čijim očima su ubi-jeni majka i ostali članovi krda (oni su veoma jako vezani jedni za druge), ako kao tinejdžeri pored sebe nemaju odrasle jedin-ke koje bi ih naučile kako da se ponašaju, skoro redovno posta-ju problematični , pa i agresivni kada odrastu u prihvatilištima za slonove siročiće, a posebno mladi mužjaci kada ih potom

puste u nacionalne parkove. Takve životinje kasnije napa-daju ljude, ali i takva agresivnost je posledica ponašanja ljudi, a ne rezultat nekakve mahnitosti životinja. I slonovi imaju po-slednju granicu trpljenja. To je posledica patnje koju su im ljudi priredili.Ti nežni džinovi veoma su inteligentna i osećajna bića.

I n t e l i g e n c i j a ž i v o t i nj aI domaće životinje su inteligentne, to je neosporna

činjenica. Dokazano je da ovce godinama pamte lica drugih ovaca i ljudi, i to veliki broj individua. Kokoške pamte ljude i beže od nepoznatih osoba. Čak pamte i boju odeće koju imate na sebi, i mogu se uplašiti ako, na primer, obučete čarape u drugoj boji! (Ovo su lična zapažanja.) Dokazana je i inteligen-cija svinja, a priča o mačkama i psima ima bezbroj. Ne samo da se psi mogu obučiti da pomažu slepim ljudima, invalidima, srčanim bolesnicima, epileptičarima, ljudima koji imaju teš

ke alergije na kućne hemikalije i druge materije itd. – nego je npoznato mnogo priča o psima koji su svojim brzim reagov-anjem spasli život ljudima koje vole i za koje su emotivno vezani!

A sada nekoliko činjenica koje nas ne prikazuju u leepom svetlu. Poznato je da su nam od svih majmuna, genetski najbliže šimpanze. Međutim, slični smo im po još jednoj karakteristici - agresivnosti. Od svih vrsta na Zemlji, jedino šimpanze i ljudi ubijaju pripadnike svoje vrste. Mužjaci šimpanze, po rezultatima nedavnih istraživanja, zabeleženih potresnim snimcima – organizuju lov na manje dugorepe majmune, rastržu ih i jedu, iako im meso nije neophodno u ishrani. Osim toga, viđeni su kako u grupama od dvadese-tak mužjaka iz jednog čopora napadaju usamljenog mužjaka iz druge grupacije, udaraju ga, skaču po njemu uz nesnosnu dreku, i čak mu sakate telo i potom ga mrtvog vuku po šumi. Ovo je primer kako inteligencija može imati i lošiju stranu, a takvih primera ima veoma mnogo kod homo sapiensa.

U poslednje vreme dokazuje se i inteligencija ajku-la: dokazano je da one ne povređuju ljude namerno, nego tek ako ih, gledajući odozdo, pomešaju sa svojim prirodnim plenom. Čak su ronioci istraživači uspeli da us-postave prijateljstvo sa ajkulama i da plivaju sa njima!

Postoji još jedan interesantan događaj. Jedan ribar je iz-bavio ženku velike bele ajkule iz ribarske mreže, i od tada ona stalno prati njegov brodić i rasteruje ribe od njegovih mreža. Čak povremeno izranja u uspravnom položaju iz vode i uživa u tome da je on mazi po donjem delu čeljusti! Vremenom, ta ajkula je postala turistička atrakcija. I op-stanak ajkula su ljudi doveli u pitanje zbog preteranog lova.

Ovo je samo mali deo istine o životinjama. Od njih možete naučiti mnogo toga: pre svega, kako nesebično voleti, jer ljudi su najčešće potisnuli i zabo-ravili tu osobinu koja je karakteristika duhovno viših bića.

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200712 12 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009

Na koje još načine životinje pomažu ljudima:

S obzirom na to da je pseći njuh skoro milion puta razvijeniji od ljudskog, da pas čuje i vidi mnogo bolje odčoveka, psi se koriste za pomoć lju-dima na mnogo načina:

- preko njuha otkrivaju bolesti kod ljudi, npr. rak kože,- služe kao vodiči slepih i ljudi koji slabije vide, - koriste se za pomoć ljudima koji slabije ili uopšte ne čuju,- rehabilitacijski psi pomažu ljudima sa posebnim potrebama (pomažu nepokretnim ili polupokretnim osobama oko osnovnih egzistencijalnih potreba),- terapijski psi pomažu ljudima da se opuste i smanje negativne oblike ponašanja,- službeni psi u policiji i na carini traže drogu na

aerodromima, štite ljude i stvari, učestvuju u potraga-ma za nestalim osobama, pomažu pri spasavanju lju-di nakon nesreća, zemljotresa, lavina, utapanja i sl.,

- koriste se kao psi čuvari stada, kuća, imanja...Danas se konji i dalje koriste u poljoprivredi

u manje razvijenim i siromašnijim ruralnim sredina-ma. Masovno se koriste za jahanje na nepristupač-nim terenima, za sportsko i rehabilitaciono jahanje i sl. Serum protiv zmijskog ujeda dobija se od konja.

Na nepristupačnim terenima koriste se magar-ci, mazge, lame, bivolice i psi za prenos tereta i ljudi.

U laboratorijama se od zmija uzima otrov koji se veo-ma mnogo koristi u farmaceutskoj industriji za izradu veli-kog broja lekova. Sa mnogo raznih vrsta otrova vrše se is-pitivanja radi iznalaženja lekova za najteže ljudske bolesti.

Ptice u velikoj meri utiču na smanjivanje popula-cije zmija i glodara, što u velikoj meri pomaže ljudi-ma i njihovim usevima da se zaštite. U Aziji i Africi kori-ste se za ribolov, zajedno sa pripitomljenim vidrama.

Slonovi se u Aziji koriste za transport i za rad.

Kako ljudi vraćaju usluge životinjama?

Umesto da ljudi žive u slozi sa „čovekovim najboljim pri-jateljem“, oni gledaju da ga iskoriste najviše što mogu, pa čak i po cenu njegovog života. Vekovima ukrštaju pasmine pasa da bi od njih načinili „borce koji ne odustaju“, a onda organi-zuju borbe pasa radi klađenja. Često u tim borbama ugine neki od pasa, a ponekad se dešava da pse koji su izgubi-li meč ubiju sami vlasnici. Ovaj morbidni način klađenja pri-sutan je i u Srbiji, mada nije dozvoljen. Tako srećemo mlade momke koji treniraju svoje borce po parkovima, među decom, na rekama... Posledica ovakvog čovekovog ponašanja je da se neke rase pasa u Potrugaliji neće smeti više uzgajati niti razmnožavati. Biće zabranjene sledeće vrste pasa: argen-tinska doga, brazilski ovčar, pitbul terijer, rotvajler, američki stafordširterijer, stafordširbulterijer i tosa-inu. I opet, lakše je ljudima da psi budu žrtve, nego da se sami ljudi promene! Umesto da psi budu naši najbolji prijatelji, postali su nam oruđe za borbu, za prestiž, sredstvo za zarađivanje para. I pri tom neki još smeju bez stida da tvrde kako ih mnogo vole?!

OPASNI LJUBIMCI!

brazilski ovčar, pitbulterijer

doga, stafordširbulterijer

Zakon koji uskoro treba da bude donet predviđa zabranu razmnožavanja, uzgajanja i ulaska na portugalsku teritoriju pasa koji pripadaju tim rasama, ili su nastali njihovim ukrštanjem. Izuzetak će biti psi koji se koriste u vojsci i u policiji.

U Portugalu je registrovano oko 5.500 opasnih pasa. Vlasnici potencijalno opasnih pasa moraju da ih sterilišu

Kako se ljudi ophode prema životinjama?

Izgorelo 40 grla stoke Oko 40 grla stoke izgorelo je u požaru, koji je

u subotu uveče, pola sata pre ponoći, izbio u do-maćinstvu M.M. u selu Ljubić kod Čačka. Među iz-gorelim životinjama bilo je nekoliko konja, 14 utovlje-nih bikova, osam steonih junica i više teladi i krava.

Krave umiru u mukama Pet krava umrlo je nedavno u najgorim mukama

na farmi mlekare „PIK Zemun“. Zbog loših uslova u kojima ova firma poslednjih nekoliko godina posluje, životinje ne dobijaju hranu kakva im je namenjena.

iz naše dnevne štampepreuzeti delovi ne predstavljaju stavove Udruženja

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 13© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 12 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009

Da li se sećate...?- Na najvećoj farmi koka nosilja u jugoistočnoj Evropi “Eko-organik lajf” u Surčinu kod Beograda, početkom februara 2008.godine, u oko jedan sat posle ponoći iz-bio je požar. U vatrenoj stihiji izgorelo je 150.000 pilića!

Koliko divljih životinja strada od otrovana poljoprivrednim poljima

Prošle godine pronađeno je na njivama Zemljoradničke zadruge iz Kovilja 12 uginulih srna, šest srndaća, 26 zečeva i jedan jazavac. Uginula divljač predata je Veterinarskom za-vodu u Novom Sadu na analizu, koja je potvrdila da su živo-tinje uginule od otrova. Istovremeno, Institut za ratarstvo Po-ljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu posle analize uzoraka zemljišta potvrdio je da je na njive bačen otrovni cink fosfid.

- Radnici zadruge bacali su otrov protiv glo-dara i umesto da ga ukopavaju u zemlju, raseja-li su ga na 166 hektara njiva koje se nalaze uz Dunav.

Pretpostavlja se da je uginuo i veliki broj ptica jer nad tim njivama ništa nije letelo danima, čak ni vrane.

Životinje od ovog otrova umiru u velikim mukama. Trebali bi da se učimo kako se uživljava u oseća-

je životinja i kada nešto radimo što može prouzroko-vati njihovu patnju ili smrt - uvek bi sebi trebali posta-viti pitanje da li bi mi želeli da se sa nama tako radi.

Životinje koje prežive, u svojim telima nose nataloženi, vrlo koncentrisan otrov koji oni koji konzumiraju meso unose u svoj organizam.

Retko ko razmišlja o tome kakvu pustoš ostavlja-ju za sobom ovakvi otrovi i u samom tlu, kad su u pitanju male životinje, pa i mikroorganizmi, koji takođe imaju veo-ma značajnu ulogu u pripremanju tla i njegovom čišćenju. .

Masakr Više od 120.000 mrtvih ptica otkriveno je u kamionu na slovenačko-italijanskoj granici, u novembru 2001.g. To je najveći zabeleženi masakr divljih ptica u istoriji Evrope..

američki stafordšir bul terijer, rotvajler

Kako ljudi vraćaju usluge životinjama Kako se ophode prema njima

tosa inu u roku od dva meseca. U protivnom, moraće da plate kaznu od 500 do 45.000 evra.

Vlasnici će takođe morati da potpišu osiguranje od građa-nske odgovornosti za svog psa. Psi koji su ocenjeni kao opasni moraće da nose brnjicu, a na povocu moraju da ih vode osobe starije od 16 godina.

Borbe pasa kod nas Iako su borbe pasa odavno zakonom zabranjene, jav-

na je tajna da se svake nedelje na drugoj lokaciji u gra-du održavaju krvavi mečevi pitbulova. Za sud i policiju tako nešto ne postoji u Beogradu, a treninzi pasa spremnih da uđu u ring odvijaju se u blizini dečijih igrališta. Osim lju-di „s one strane zakona“, deo ovog „sporta“ su i lokal-ni veterinari koji po jednom meču zarade i do 500 evra.

Borbe pitbulova i drugih sličnih pasa održavaju se u pred-građima ili zaseocima, u izolovanim i dobro ograđenim dvo-rištima kuća, sakriveni od pogleda prolaznika. Organizatori to čine radi novca, ali ima i istinskih ljubitelja ovog „sporta“, kojima gledanje krvavih mečeva predstavlja zabavu. Na op-kladama se najviše zarađuje. One se kreću, kažu sagovor-nici „Blica“, od tričavih stotinu pa do desetak hiljada evra.

Blic 11.9. 2008.

iz naše dnevne štampe


To je zaista nešto što se moglo i očekivati; kravlje ludilo sve se više širi. Posle Engleske, Francuske, Švajcarske i Ho-landije, sada je i Nemačka dospela u glavne naslove novina. Italija i Austrija takođe čekaju u redu. Očigledno se BSE može prenositi i na ostale sisare, čak i na čoveka. A to stvara kod ljudi strah. Do sada su u Švajcarskoj kod više od jednog tuceta mla-dih konstatovani nepoznati oblici Krojcfeld-Jakobove bolesti.

Uzrok zarazne bolesti BSE je još uvek nepoznat. In-dustrijski proizvedeno stočno brašno – sada na brzinu za-branjeno! – ipak se, zahvaljujući globalizaciji, odavno raši-rilo po čitavom svetu. Svi smo ugroženi. Ko zna kakve će nam sve još zagonetne bolesti tokom sledećih godina do-neti jeftina fastfood hrana koju trpamo u sebe, kao i pro-tivprirodna industrijska hrana. Utoliko više, jer očigledno može proći i deset do petnaest godina do njihovog iznena-dnog izbijanja. Očigledno smo predugo bili naivni i lakoverni.

BSE je i šansa. Možda će sada mnogi ljudi izvući neku pouku i otkriti biopoljoprivredna dobra, naučiti da cene hra-nu koju nam daruje priroda, početi da se hrane svesni-ji uticaja hrane na zdravlje, ili će prestati da jedu meso. Doduše, vegetarijanstvo je još uvek u drugom planu. Ali već sada sve više i više ljudi odustaje od jedenja mesa.

Zdravstveni argumenti

Odavno je poznato da izvesne životne namirnice u naš metabolizam unose supstance koje izazivaju rak. Pre svega slanina, šunka, usoljeno meso (meso iz sala-mure), razne kobasice i salame i dimljeno meso. U pri-rodno gajenom povrću, voću i integralnom zrnu žitari-ca nalaze se, nasuprot tome, materije koje sprečavaju rak; naime u svemu što sadrši vitamin C i beta-karotin. Dakle!

Što duže je neka životinja mrtva, njeno meso gubi dejstvo koje onome ko ga jede daje snagu. Sredstva za konzervisa-nje (nitrat i nitriti) još i dodatno uništavaju hranljivu vrednost mesa. U mesu se nalaze klice koje brzo izazivaju truljenje iako se hemičari zaklinju tvrdeći suprotno. A mi, sa svojim za-kržljalim čulom mirisa, to više uopšte i ne primećujemo. Ovi procesi raspadanja onda odgovarajuće pospešuju bolesti.

Ekonomska razmišljanja:

- Vegetarijanska jela, u poređenju sa mesom, imaju jedna-ku vrednost. Uprkos tome što sadrži belančevine (sa esencijal-nim masnim kiselinama), meso nije neophodno za našu ishra-nu. Pošto se hrana iz zemljišta koristi pozitivnije, biljna hrana je, nasuprot životinjskoj, bogatija proteinima i mineralnim solima.

- Deset ari zemljišta zasejanog biljnim kulturama daje, tako su izračunali, preko stočarstva, čoveku hranu za 19 dana. Isto to polje, zasejano sojom, daje mu hranu za 450 dana. Ako bismo u celom svetu smanjili korišćenje mesa u ljudskoj ishrani za deset procenata i pustili da na tako oslobođenim površinama rastu žitarice, moglo bi se u dovoljnoj meri pre-hraniti 60.000.000 ljudi. Korišćenje životinjskog mesa u ljud-skoj ishrani u bogatim zemljama glavni je uzrok gladi u svetu.

Antropološki aspekti:

- Mi ljudi nemamo kandže, nemamo oštre, šiljaste zube za kidanje mesa. Kao i sva druga živa bića koja se hrane travom i plodovima, i mi imamo pljosnate i zarubljene kutnjake koji služe za mlevenje hrane.

- Imamo dobro izgrađenu pljuvačnu žlezdu sa puno enzima ptialina (Ptyalin) da bismo hranu pripremili za varenje. Mesožde-ri, naprotiv, imaju kiselu pljuvačku bez ptialina. Kao i svi biljojedi, i mi raspolažemo dvadeset puta slabijom želudačnom kiselinom; zato je crevo kod čoveka, proporcionalno veličini i težini, višestru-ko duže nego kod mesoždera.

- Zahvaljujući mesu – sa njegovim proteinima i hormonima rasta – ljudi su preživeli sva doba do danas. Ali nakon hiljada go-dina evolucije, danas je jedenje mesa samo još slepa navika. Uz to, mi ne hodamo na sve četiri kao kakva grabljiva zver, već kao živo biće na višem stepenu razvoja razvijamo uspravan hod sa li-cem usmerenim gore.

Etičke tačke gledišta:

- «Ne ubij» važi ne samo za ljude, nego i za životinje. Ako bismo sami morali da koljemo životinje, bili bismo svesni šta za-pravo činimo jedući meso, naime da uništavamo visokorazvi-jeni život. Nepravda ostaje nepravda i onda kada je svi čine.

- Tokom istorije čovečanstva, nebrojene ličnosti su, ne je-dući meso, pre nas i nama za primer, živeli jedan sasvim druga-čiji senzibilitet: Sokrat, Buda, Isus, Franjo Asiški, Hildegard fon Bingen, Leonardo da Vinči, Mahatma Gandi, Albert Ajnštajn, Raj-ner-Marija Rilke itd. Zar nismo i mi pozvani na više ljudskosti?

Sa fenomenom kravljeg ludila raste i jedna nova svest: da treba kritičkije da konzumiramo, da promišljenije kupujemo, i da treba da se hranimo biološki vrednije i zdravije. Jer znaci na zidu su isuviše jasni.

Možda bismo morali da zaboravimo ovaj deo 2,5 miliona godina duge istorije razvoja i da nastavimo

od onog vremena kada se čovek još hranioprimereno vrsti. To bi garantovano bio pravi

korak ka ozdravljenju današnjeg bolesnog bića.(Peter d’ Aujourd’hui)

Svake godine u Srbiji strada: 200.000 goveda, 1,5 miliona svinja tovljenika, 30.000 ovaca i koza, če-tiri hiljade konja i više desetina miliona živine

Nepredviđena reklama za vegetarijansku hranu!

Island protiv polarnih medveda REJKJAVIK Stručna komisija islandske vlade preporučila je hitno ubijanje polarnih medveda koji se zateknu na Islandu, prenose agencije. Komisija je sazvana letos, nakon otkrivanja dva medveda koji su u kratkom razmaku jedan za drugim na santama leda „do-putovali“ na obalu severnog Islanda. Lovci su ustrelili životinje, što je izazvalo proteste boraca za zaštitu životinja.

Predsednik komisije Hjalti Gudmundson odluku je opravdao opasnošću koju polarni medvedi predstavljaju za ljude. Opstanak polarnih medveda, kojima je domovina Grenland, nije akutno ugrožen pa stoga nisu potrebne ni složene akcije spasavanja. Osim toga, hvatanje medveda i njihov prevoz na Grenland vrlo su skupi, izjavio je Gudmundson. (sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).


Potpuno odustajanje od jedenja mesa ili smanjivanje količine ?

Danas je nekome ko jede meso najčešće ne-moguće da ga preko noći precrta u svom jelovniku. Ali će možda uspeti ako malo smanji količinu mesa u ishrani, ako postane svestan prednosti hrane koja je više bogata biljkama, ribom i voćnim plodovima.Peter d’ Aujourd’hui

Brza hrana podstiče Alchajmerovu bolest

STOKHOLM Prehrambeni proizvodi bogatišećerom, masnoćom i holesterolom, tipični za fastfood (brzu hranu), mogu da podstaknu pojavu Alchajmero-ve bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije, po-kazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s istra-živačkog instituta "Karolinska" u Stokholmu (Švedska).

Istraživači su došli do tog zaključka po-smatranjem ponašanja genetski modifikovanih miševa, nakon što su im devet meseci dava-li hranu bogatu masnoćom, šećerom i holesterolom.

"Ispitivanjem mozga tih miševa otkrili smo istu hemij-sku promenu kao i u mozgu osoba obolelih od Alchajme-ra", izjavila je rukovoditeljka istraživanja Suzan Akterin.

Povećanje nivoa fosfata koji sprečavaju neke ćeli-je da normalno funkcionišu bila je jedna od najuočlji-vijih promena. Naučnici su primetili i da veća količi-na holesterola u hrani smanjuje prisustvo moždanog proteina ark, koji učestvuje u procesu pamćenja.

Miševi su pre ispitivanja bili podvrgnuti genskim modifikacijama, kako bi se kod njih podražavao uti-caj jedne varijante ljudskog gena apo E4 koja je je-dan od velikih faktora rizika za nastanak Alchajme-ra, a čija je jedna od funkcija transport holesterola.

»Zaključili smo da unoš u organizam većih količi-na masnoće i holesterola, u kombinaciji s drugim fak-torima kao što je apo E4, može negativno da utiče na više supstanci u mozgu i da bude jedan od uzroka ra-zvoja Alchajmerove bolesti«, istakla je Akterinova.

Alchajmer i njemu slična oboljenja pogađaju više od 24 .000.000 osoba u svetu, a ta cifra će seudvostručavati svakih 20 godina, navedeno je uizveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

(Preuzeto 2.12. 2008. RTV.RA)

Da li nam jedenje mesa pomaže ? Meso ili biljke?

Verovanje u to da jedenje mesa 1 do 3 puta nedeljno spada u odmerenu i uravnoteženu ishranu, široko je rasprostranjeno. Da li nam jedenje mesa, sa njegovim proteinima, gvožđem i vitaminima, poma-že da budemo u dobroj formi u toku zime, ili čini da obolimo? Da li je čovek svaštojed ili je pre biljojed ?

Meso ili biljke ?

Da li će teza da nas hranljive materije iz mesne hrane čine jakim i snažnim, a naš or-ganizam odbrambeno sposobnim, odoleti saznanjima današnje nauke o ishrani? Neće.

Krajnji rezultat gotovo svih istraživanja sprove-denih širom sveta, identičan je: Često uživanje u jedenju mesa, kobasica i salama, dovodi se u vezu sa ozbiljnim bolestima; oboljenja srca, diabetes II (povišen nivo šećera u krvi kod starijih ljudi), ra-zni oblici raka (rak kože, rak debelog creva), giht, oboljenja bubrega (kamenje u bubregu), poviše-ne vrednosti holesterola - bolesti su koje se inače razvijaju paralelno sa korišćenjem mesa u ishrani.

Nauka raspolaže novim tehnikama i metoda-ma istraživanja koje pobijaju uvrežena mišljenja i predanjem preneta uverenja. Pod mikroskopom sa tamnim poljem može se, na primer, preci-zno posmatrati ljudska krv posle jedenja mesa:

- protok krvi je slabiji- ona gotovo da jedva preuzima kiseonik- dolazi do zgrušavanja krvnih zrnaca

- odbrambeni sistem je nadraženOve reakcije izazivaju belančevine, ami-

no-kiseline i gvožđe koji su životinjskog porekla.Iako čovek već 2,5 miliona godina jede meso,

gore opisana saznanja mogu se poslušati. Posta-vlja se pitanje da li je čovek za to i stvoren. Pra-vi mesojedi imaju zube za sečenje i kidanje hra-ne, kiselu pljuvačnu tečnost, kratko i glatko debelo crevo i jetru koja luči 15 puta više mo-kraćne kiseline, kao i kandže za hvatanje plena.

Da li se možda u jelovnik čoveka etablirala jedna mala zabluda?Da li je to razlog što se posle jedenja mesa

čovek oseća umorno, što se povećava tem-peratura tela, što se umesto crvenih umnoža-vajuju bela krvna zrnca, a krv postaje gusta?


Veverice su vrsta glodara koja uživa opšte sim-patije. Nasuprot njima, čovek neke od malih vrsta glodara naziva štetočinama i odvratnim stvorovi-ma. No veverica [familija Sciuridae] ima tu privilegi-ju, pa su joj posvećene čitave serije crtanih filmova, kao npr. »Čip i Dejl«, stripova, pa i uloga u igranim filmovima. U njima veverice imaju ljudske osobine, što je ljudskom egu uvek godilo, a ovim stvorovima obezbedilo trajne simpatije.

Naziv veverice se u našem jeziku najčešće od-nosi na životinjice koje žive na drveću, iako ova fa-milija obuhvata i one koje pretežno žive na zemlji. Na primer, mrmot živi isključivo na zemlji, dok ka-nadske veverice [chipmunks] žive na zemlji ali se i penju po drveću, itd... Možda najzanimljivija vrsta - leteća veverica, izuzetno retko silazi na zemlju. Le-teće veverice zahvaljujući specijalnim kožnim mem-branama koje im povezuju prednje i zadnje noge mogu da izvedu produžene skokove sa jednog dr-veta na drugo, čak i u dužini od 60 metara! Uzi-majući u obzir veličinu same veverice koja nikad ne prelazi 60c m [bez podjednako dugačkog repa], dobijamo da su leteće veverice u stanju da presko-če sto puta veću dužinu nego što su same dugačke. Veverice koje srećemo po parkovima, uglavnom pri-padaju vrsti S. carolinensis, kod nas poznatijoj pod imenom siva veverica. U planetarnim okviri-ma najrasprostranjenija je evroazijska crvena ve-verica [Sciuridae vulga ris], dok je za »novi svet«

karakteristična severnoamerička crvena veveri-ca [Tamiasciurus]. Najveća od svih veverica [Ra-tufa] živi u Aziji, a najmanja - afrička pigmej-ve-verica [Myosciurus pumilio], naravno, u Africi...

Kao što već verovatno znate, veverice su pri-lično radoznala stvorenja kojima nije teško pri-vući pažnju. Kako je u stalnoj potrazi za hranom, veverica će vam bez straha prići ako strpljivo sa-čekate da se uveri da joj ne preti opasnost od tog za nju ipak džinovskog bića. Kada ih upoznate, vaša predstava o vevericama potpuno će se pro-meniti. Veličina im ne prelazi 8 -15 centimetara, kada stoje. Rep joj je dugačak od 10 do 15 cm. Žive oko 10 godina.Vrlo su umiljate i druželjubi-ve, pa će vas osvojiti za tili čas. Izuzetno je brza i može da pobegne u sekundi. Trči 12 km na sat a pliva 11 km na sat. Skače vrlo visoko, a vere se brzo i precizno na svaku granu, otporna je na zimu i najčešće se ne hrani u određeno vreme. Veverice su izuzetno radoznala stvorenja.

Moraju da vide sve što se dešava u okoli-ni. Vole raznovrsnu hranu: razne vrste semen-ki, orahe, lešnike, kikiriki, jabuke, kupus, salatu, šargarepu, žir, a listove od maslačka obožavaju. Koštice od kajsije nisu za njih dobre, jer sadrže cijanid i mogu za njih biti otrovne. Vole neljušte-no suncokretovo seme.

One ga same čiste i svuda prave gomilice, jer su strašno zaboravne i moraju da obezbede hra


nu za zimu, a ako se plaše da je neće biti - stal-no je nose u ustima, a to može izazvati probleme.

Veverica živi ispod zemlje, u tunelima, sa so-bama za hranu i velikom spavaćom sobom u ko-joj je meko, komforno i toplo. Sistem tunela je vrlo veliki, sa mnogo ulaza i izlaza. Ulazi su pokriveni travom i lišćem tako da druge životinje ne mogu lako da ih otkriju.

Veverica ima višak energije, i mora negde da ga utroši. Zato ih nikako ne treba zatvarati u kave-ze, iako se pripitome brzo i lako, samo ako se ima vremena i strpljenja. Nikako ne hvatajte veverice iz prirode, one su divlje, a osim toga su i zaštićena vrsta. Ako živi u vašoj blizini, moći ćete sesti blizu nje i pričati lagano i tiho tako da vas veverica upo-zna i shvati da joj od vas ne preti opasnost. Sluh je kod veverice najrazvijenije čulo. Pokušajte da ne pravite nagle pokrete kada prolazite pored njih i ostavljate hranu. Posle izvesnog vremena, od ne-koliko dana pa do jedne nedelje, uzmite orah, le-šnik ili nešto slično i držite ga strpljivo dok veveri-ca ne dođe da ga uzme.

Ne brinite, ona je toliko radoznala i alava pa će posle izvesnog vremena sigurno doći, budite strpljivi. Na kraju meseca će uvek dolaziti na isto mesto čim vas vidi da prilazite. Zapamtite da vevericu ne dira-te dok spava ili želi da bude sama. Inače ume da se naljuti kada joj nešto pružite a onda sklonite, a ona to smatra za svoje. Ako imate veverice u svojoj okoli-ni - ne hranite ih previše jer mogu da se ugoje, kao i čovek, i postanu debele i trome.

Ukoliko ste došli u situaciju da naiđete na po-vređenu vevericu, ukažite joj potrebnu negu konsul-tujući se sa veterinarom. One su inače veoma dru-željubiva bića i biće vam zahvalne za malu pomoć. Vevericama ne škodi hladnoća, ali su osetljive na ve-like vrućine i mogu doživeti toplotni udar. Ako se tako nešto slučajno dogodi, umotajte je u mokar peškir i stavite joj malo leda na čelo.Veverice su tako male i nežne da ne smete da ih hvatate rukama jer ne mo-žete da procenite koliko jako možete da ih stisnete.

Ako je neophodno da jedno vreme ostane kod vas zbog nege, na krilo ili na sto stavite njenu omiljenu hranu koju koristite isključivo kada je vi lično hranite. Kada upozna okolinu, veveri-ca će oprezno da priđe, uzme hranu sa vašeg dlana i ako je u mogućno-sti, pobeći će. Zatim će doći po još i, naravno, sve će trpati u kesice koje ima u ustima. Ostanite mirni i samo je posmatrajte; ne brinite, doći će vre-me kada ćete je vući za uši ako je ne-valjala, ali do tada morate biti strplji-vi. Sedite i samo je posmatrajte kako istražuje prostor oko sebe, to je mnogo puta zabavnije i smešnije nego da je jurite samo da biste je pomazili. S.M.


Verujte da nećete moći da skinete pogled sa nje. Za nju je svaki novi predmet izvor zabave.Veve-ricu ne lovite i ne jurite je jer ćete samo sve upropastiti. Vremenom će početi da se vere po vama-tražeći hranu po džepovima, u kosi ili u ustima, a zatim će početi da ide za vama. Ne preterujte sa hranom, dovoljno je svaki put po malo, jer će napuniti usta i otići negde da polako sve pojede.

Veverice se povlače u svoje odaje čim počne da se smrkava i ostaju u njima do zore. One su uglavnom zdrave celog života i umiru u poznim godinama. Problemi mogu nastati zbog nepravil-ne ishrane. Dešava se da počne da im opada dla-ka na pojedinim mestima, ali ne plašite, već im re-dovno dajte voće jer ono sadrži vitamine i sve će biti u redu. Ponekad mogu imati proliv ako prete-rate sa svežim voćem; tada joj ga ukinite na neko-liko dana. S druge strane, ako imaju zatvor, dajte im više voća. To se dešava ako pojedu svoj krevet - novine ili pamuk.

Kada trče, dešava se da je povrede stvari-ma u blizini. Sklonite sve oštre predmete iznutra i spolja. Povrede im brzo zarastaju i ne treba brinu-ti o njima, osim ako su velike i opasne.

Kada jedu mnogo meke hrane, postoji opa-snost da im zubi previše izrastu i zato im s vreme-na na vreme morate davati lešnike i orahe u ljusci da ih one same otvore.

Veverice ne spavaju zimi ali su tada malo usporenije. Nasuprot gore pomenutim nevoljenim glodarima, veverice samo jednom ili dva puta go-dišnje na svet donose potomstvo. Sposobne su za razmnožavanje posle godinu dana.

Mlađe se pare jednom, a starije dva puta godišnje; jednom oko februara i marta, a dru-gi put oko oktobra i novembra. Tada ženka zove mužjaka specifičnim zvukom, sličnim re-čima »čip-čip«, a onda počinje jurnjava. Mužja-ka je lako prepoznati prema obeležjima pola. Često se dešava da ženka posle parenja gri-ze mužjaka kad god joj priđe i može ga izuje-dati do smrti. Isto tako, ako mužjak ostane sa ženkom, ona u strahu može da izgazi mlade u gnezdu. U malom prostoru stalno se tuku i grizu.

Ženka nosi plodove oko 30 dana, ali je i dalje vrlo aktivna, a u kućicu se povlači na dan okota. Broj mladunaca je od 3-8, i rađaju se goli i slepi. Do progledavanja im treba oko tri nedelje, ili čak i malo duže; za to vreme do-bijaju dosta dlake koja je svetle boje, a kasni-je sve tamnija i tamnija. Izlaze iz kućice po-sle 35 dana. Preciznije, promene se dešavaju ovako: od 10. do12. dana pojavljuju se pruge, od 12. do 14. počinje da raste dlaka. Na 16. dan mladi izgledaju kao odrasli u minijaturi a od 26. do 30. dana otvaraju oči i onda od 30. do 35. dana počinju sami da se hrane.


Pošto se mladunci u prirodi rađaju potpu-no goli i slepi, izgledaju veoma veoma nežno. Uprkos tome, u slučaju da je veverica uzne-mirena u svom “gnezdu” ili u svojoj duplji, od bilo čega ili bilo koga, ona će bez razmišljanja i čekanja preneti mladunce na drugo mesto, jer je u okolini pripremila bar još pet rezervnih položaja za slučaj opasnosti, za premeštanje mladih. Kod drugog okota, neko od tih rezerv-nih mesta koriste prethodni mladi. U početku, kad izađu iz gnezda, mladunci su veoma tra-pavi i veoma se sporo kreću po granama, ali sasvim sigurno neće pasti s drveta.

Životinjske majke su čudo, ali zaista čudo, taman posla da ga ozledi, a zubi su joj kao ži-let.

Zamislite samo majke koje nemirno skaču sa mladuncem u zubima; kolika snaga i oštri-na, a kakva pažnja i ljubav, i nadasve ne-žnost prema mladima... Ako se uopšte mogu uporediti mačka i veverica, jer mačka ne

skače po drveću i s grane na granu do drugog sklo-ništa, baš tako, premešta ih i nosa tamo gde misli da je sigurno, a to je obično mesto gde ima najma-nje mirisa ili drugih tragova i obeležavanja terito-rije.

Na slici se to baš lepo vidi; ovo je klasična poza pripreme da se nešto stavi u usta i nosi. Mla-dunce ne nosi u šapicama, one joj trebaju za kreta-nje, bez njih ne može da se penje, da skače. Pred-njim šapicama priprema sve za stavljanje u zube, okreće, proba... a za to vreme sedi na zadnjim. Mladunca nosi u zubima i kreće se kao da u zubi-ma nosi šišarku, izuzetno spretno i brzo.

Ako mogu da hodaju, ići će za njom, odmah iza nje, ali uvek po jedno, nikad ih neće povesti sve.

Kada ih vidite u većem broju, to je verovatno majka sa svojom decom; obično su vezane za je-dno mesto i sve druge teraju sa tog mesta. Jedino kad je porodica u pitanju, mogu se videti zajedno.

V.W.


Kada nas sunce obasjava - Zemlja se greje, jer se jedan deo toplote zadržava na zemlji zbog nepropusnih gasova unutar naše atmosfere.Tako se i stvaraju uslovi za ži-vot na Zemlji, jer kada se Zemlja ne bi greja-la, bila bi previše hladna i na njoj ne bi bilo života. Ipak, deo toplote se sa Zemlje vraća (ili isijava) nazad u svemir. Ako se to isijava-nje toplote nazad u svemir smanji zbog ne-propusnih oblaka gasova u atmosferi, Zemlja počinje da se zagreva. I to se zove „efekat sta-klene bašte“, a te gasove zovemo tada ga-sovima staklene bašte. Koji su to gasovi?

Pre svega, ugljen - dioksid (CO2), koji se našao u prevelikoj količini u atmosferi zbog velikog sagorevanja nafte, gasa, uglja i drve-ta koje koristimo za grejanje, saobraćaj, indu-striju, a deo je došao i iz vulkana. Posebno je još opasan metan, jer 25 puta bolje akumuli-ra toplotu od CO2 a nastaje i usled podrigi-vanja i prdenja stoke na farmama, a opasan je i azotni oksid, jer 270 puta bolje akumulira toplotu od CO2, a dolazi od đubriva sa njiva.

Da li postoji način da se smanji količina CO2 u atmosferi? Da, postoji, drveće ga uzi-ma iz vazduha i čuva u sebi. Ali ako jedemo mnogo mesa, potrebno je gajiti mnogo sto-ke, a ovoj treba obezbediti hranu. Zbog toga se krče šume svuda u svetu, pa se i CO2 iz šuma dodatno još oslobađa; umesto šuma se prave pašnjaci i polja na kojima se seju žitari-ce. Ali i ove žitarice, čak i iz zemalja u kojima vlada glad i manjak hrane (npr. u Africi u Juž-noj Americi) se ne koriste za ishranu ljudi već stoke. Praktično, siromašne zemlje hrane sto-ku bogatih, po cenu sopstvene gladi. A sva-kog dana u svetu od gladi umre 30.000 dece!

S jedne strane krčenje šuma, što dovodi do erozije tla, pojavljuju se klizišta, a konačan rezultat je stvaranje stepa i pustinja. Sa dru-ge strane, imamo veliku proizvodnju i jedenje mesa, koja će se dva puta uvećati do 2050. go-dine, što danas dovodi do ubijanja preko 60 milijardi životinja godišnje. Pri tome, u svetu sada ima dva puta više farmskih životinja ne-godivljih. Bitno je i to, da se toliko veliko jede-nje mesa loše odražava i na zdravlje ljudi - lju

di postaju gojazni, a uvećavaju se bolesti srca i krvotoka. A samo jedna od velikih posledi-ca, pored ovih nabrojanih, jeste i ta što životi-nje ostaju bez šuma i prašuma, ostaju bez hra-ne i nestaju kompletne vrste. I to je konačno.

Mi na taj način remetimo sklad koji vlada u prirodi, uništavamo lance ishrane, a da uopšte i ne znamo kakve će biti posledice po prirodu i ži-votinje. I konačno, na Zemlji nastaje sve više ste-pa i pustinja, nestaju mnoge životinjske vrste, a mi postajemo sve zavisniji od mesa i sve bolesni-ji. Sada čak obolevamo i od nekih novih, teških i smrtonosnih bolesti koje su se pojavile kod ži-votinja i koje se prenose na ljude, kao što su pti-čji grip i kravlje ludilo (BSE). Ponovo se javljaju i neke stare bolesti za koje smo mislili da su davno nestale, kao što su ebola, kolera, velike boginje....

Da li mi ljudi uopšte imamo šanse da preživi-mo? Očigledno je da se moramo promeniti pre svega mi, klima u nama, pa tek onda klima na Ze-mlji. Moramo da prestanemo da sve iskorišćava-mo - svoje bližnje, druge ljude, prirodu, životinje. Moramo prestati da zagađujemo sve oko sebe i da konačno počnemo da čistimo oko sebe. A pre svega, SADA I ODMAH moramo prestati da jede-mo naša sastvorenja, životinje, da jedemo meso. Moramo postati vegetarijanci zbog nas samih!

U stvari , ništa ne moramo - imamo slobodnu volju; da li ćemo šansu iskoristiti ili ne, stvar je naše odluke. Ali, po svemu sudeći, pravo pitanje jeste da li ćemo drugu šansu uopšte imati?

A kako da počnemo da se menjamo? Mnogi će reći: »To je nemoguće«. Ali to nije istina!

Za skromni početak, odlučimo se da li ćemo da jedemo konvencionalnu hranu sa industrij-skih polja, gde se ova sadi i gaji za velike dis-konte, uz veliku primenu herbicida i đubriva, ili ćemo se odlučiti za organsku hranu koja je mnogo zdravija. A postoji još i bolji izbor - hra-na dobijena iz miroljubive poljoprivrede. U njoj nema hemijskih preparata, nema aditiva, nema đubriva - ni prirodnog ni veštačkog, nema uop-šte stoke koja se tovi i kolje. Tu se životinje ne iskorišćavaju, ne jedu se, nego žive sa ljudima u miru i prijateljstvu. Pa da li toga negde ima?

Ima, nego šta! Pogledajte naredne stranice ,pa sami donesite SVOJ SUD. Samo napred!

Urednik

Globalno otopljavanje - zašto se dešava baš nama? Zašto baš sada?


KONVENCIONALNA poljoprivreda Mrtva, degenerisana zemlja zbog velike

primene hemijskih sredstava; raširen uzgoj životinja

ORGANSKA poljoprivredaI pored onog »bio«: čuvanje »korisnih« životinja

i često velika primena životinjskih »otpadaka« kao i sredstava za đubrenje

MIROLJUBIVA poljoprivredaZa razliku od »organske« - nema stradanja životinja,

ima se poštovanje i odgovoran odnos prema zemlji i rastinju

Miroljubiva poljoprivreda

Činjenice - činjenice - činjenice Odlučite sami!


KONVENCIONALNA poljoprivreda1. Hemijsko đubrivo („mineralno đubrivo“)- Azotno đubrivo N: do 200 kg/ha- Fosfatno đubrivo P: do 60 kg/ha- Kalijumovo đubrivo K: do 75 kg/ha- Magnezijumovo đubrivo Mg: do 100 kg/ha- Sumporno đubrenje S: do 60 kg/ha- Đubrenje krečom CaO.- Hranljive materije u tragovima: bor, bakar, mangan2. Organsko đubrivo- Stajsko đubrivo od svih vrsta životinja, ptičji izmet- Osoka: do 60.000 litara po hektaru godišnje + hemijski dodaci- Tečno stajsko đubrivo: mokraća životinja + čvrsti otpaci- Talog sa prečistača/filtera- Mesno-koštano brašno = otpaci iz klanice: 155.000 - 200.000 t/god. - Đubrenje slamom, ostaci žetve- Zeleno đubrenje: detelina, lucerka, leguminozi- Kompost: od otpadaka iz domaćinstva i od otpadaka iz bašti3. Sredstva za zaštitu biljaka - Hemijski pesticidi sa sledećim aktivnim materijama (visoke konce-ntracije, nekoliko litara po hektaru godišnje, razređeno u vodi, često otrovno za ribe ili opasno za pčele):- enzimi: pokreću hemijske procese u biljci - hormoni: auksini, giberelini, kinetini, abscininska kiselina: uništava korov; sprečava rast korenja, podstiče rast i klijanje; izaziva mirovanje seme-na, pospešuje rano cvetanje, usporava starenje kulture, ojačava biljku protiv loma, sprečava rast gljiva- akaricidi: protiv grinja i pauka- baktericidi: protiv crva i bakterija- fungicidi: protiv gljiva- herbicidi: protiv raznih vrsta „korova“- insekticidi: protiv insekata- moluskicidi: protiv puževa- nematicidi: protiv crva- rodenticidi: protiv glodara- repelenti: sredstva za plašenje divljači- feromoni: mirisne materije za seksualno primamljivanje ili zaplašivanje insekata, seksualno ponašanje vrsta u prirodi se ometa 4. Regulatori rasta- na primer, CCC hemijski hlorholinhlorid: rast stabljike se zaustavlja 5. Hemijski „čistači“- herbicidi-čistači: svaka zelena biljka + život u zemljištu se pre setve ubije prskanjem- ekstra-herbicidi-blokatori: 14 dana pre žetve žito se ubije prskanjem. Ono odumire, žuti i može lakše da se žanje. Primenjuje se i posle žetve radi rane pripreme zemljišta6. Hemijska sredstva za natapanje semena :- na primer tečni fungicid7. Seme : - Visoko odgojene hibridne sorte.- Gen-manipulisane sorte (npr. terminator-gen koji uništava sposobnost za rast biljaka oko žita).8. Držanje „korisnih“ životinja- Masovno uzgajanje životinja za dobijanje mleka i mesa; drže se razne životinje da bi se usmrtile i potom iskoristile za mleko, meso i sl.

Napomena: Ovi podaci potiču delom iz: Uputstvo za đubrenje njiva i zelenih površina, Bavarskog po-krajinskog zavoda za kulturu zemljišta i uzgoj biljaka. Zakon o sredstvima za đubrenje i propis o sredstvima za đubrenje u Nemačkoj / Udžbenik za obrazovanje poljoprivredni-ka 2002: osnovni stepen agrarne privrede. Udžbenik za obrazovanje poljoprivrednika 2002: Stručni stepen poljoprivrednik / Magazin o žitaricama 3/2003.

Gde ne padne nijedno zrno, tu ništa ni ne izraste.

Zemljište je ubijeno prskanjem.

Prskanje – smrt se vozi zaje-dno sa sredstvom za prskanje.

Setva omogućava i pospešuje intenzivni tov životinja.

Godišnji prinosi u konvencional-noj poljoprivredi

- žito: 8 -12 t/ha - krompir: 60 t/ha


ORGANSKA poljoprivredaIdealizam ekološke zemljoradnje iz početnih godina povukao se pred razmišljanjem u duhu konvencionalne poljoprivrede sa bi-ološkim sredstvima. Sasvim jasno, agrarno-politički trend ide u pravcu držanja korisnih životinja i proizvodnje mesa. Dole nave-dena sredstva ne koriste se prinudno, već su dozvoljena ekolo-škim propisom EU.

1. Organsko đubrivo (biljno i životinjsko)– „stajsko đubrivo“ ( odredbama EU-EKO-član VO-Nr.437, dozvoljeno od 2002. godine)– otpaci od klanja kao što su: – krvno brašno, brašno od kopita– brašno od rogova, griz od rogova, otcepljeni delovi rogova– koštano brašno, od koga se izrađuje i tutkalo – riblje brašno– mesno brašno– brašno od perja i grive– mleveni delovi od krzna i kože– vuna – sukno od grive i čekinja– mlečni proizvodi- stajsko đubrivo od svih vrsta životinja– osoka (tečno stajsko đubrivo): do 60.000 l /ha godišnje + organski dodaci osoci– tečno stajsko đubrivo: mokraća od životinja– usitnjen pesak od rogova 501 kremeno (kvarcno) brašno izmešano sa peskom od kravljih rogova, npr. za biološku dinamičnu poljoprivredu)– ptičji (živinski) izmet– želatin (insekticid)– šljaka (zgura) dobija se pri proizvodnji gvožđa i čelika– đubrivo od slame i ostatak od žetve– bakar, sumpor– kameno brašno– hranljive materije u tragovima– zeleno đubrivo: detelina, lucerka, leguminoza, itd.– kamena brašna– ekstrakti od algi– kompost– razni otpaci iz domaćinstva, ostaci od jedenja mesa– otpaci iz bašte 2. Sredstva za zaštitu biljaka dobijena od organskih materija (dozvoljeno propisima EU-EKO!) za uništavanje (usmrćivanje) malih životinja i insekata:- insekticidi, na primer želatini (ubija insekte)- fungicidi (ubija gljive)- akaricidi (protiv crva)- moluskicidi (protiv puževa)- repelenti (sredstva za plašenje)- feromoni (sredstva za zbunjivanje/primamljivanje)- razni mikroorganizmi za uništavanje štetočina3. Sredstva protiv malih životinja- dimljenje (na primer miševa) drvnim gasom- smrtonosne zamke/zamke za hvatanje životinja bez usmrćivanja- osmuđivanje (opaljivanje) plamenom4. Držanje korisnih životinja - masovno držanje životinja za proizvodnju mleka i mesa, sve vrste životinja se drže da bi bile ubijene

Godišnji prinosi u organskoj poljoprivredi

- žito:do4-6t/ha- krompir:20-30t/ha

Milioni tona đubriva i tečnog đubriva koji se bacaju na njive i u „biološkom“ uzgoju

Idila vara: ova krava bez rogova i njena telad uskoro će biti zaklani

Na poljima je dozvoljeno bacati mesno brašno i krvno brašno


U njivi koja ne sadrži otrove, ži-votinje se osećaju dobro

Žitno polje miroljubive zemljoradnje: zdravo ze-mljište donosi zdrave „plodove“. Pored njih svoje mesto imaju i mnoge druge „korovne biljke“

Godišnji prinos u miroljubivoj poljoprivredi - žito: 2,5 - 3,5 t/ha - krompir: 8 - 10 t/ha

Pri tom se zemlja svake treće godine osta-vlja da miruje - da bi se regenerisalo

MIROLJUBIVA poljoprivreda

Ona se organizuje tako da potpomaže život, a ne da ga prekine. Zdrava zemlja = zdrave biljke = zdravi plodovi = zdravi prehrambeni proizvodi

1. Organsko ojačavanje zemlje (čisto biljno)- Zdravo zemljište kao podloga: Miroljubiva zemljoradnja stvara bazu da u zemljištu budu zdrave hranljive materije, mineralne materije i elementi u tragovima. Ove mogu onda da preuzmu biljke i predaju ih dalje svojim zdravim plodovima. - ostaci slame i žetve- sačma (prekrupa) od žita i mahunarki- Presovani kolač od suncokreta- brašno od prakamenja (kameno brašno)- hranljive materije u tragovima, npr. žitna glina- kristalne soli- sredstva za jačanje biljaka i zemljišta: npr. kaše od zelja, koprive, ekstrakti algi itd.- biljni kompost - unapređivanje života u zemljištu, npr. pomoću glista

2. Poljoprivreda sa tri polja- prva godina: gajenje kultura- druga godina: gajenje kultura- parlog (tj. polje dobija dvanaestomesečnu fazu mirovanja tokom koje život u zemljištu može da se regeneriše)

3. Miroljubiva zemljoradnja:- bez držanja korisnih životinja- bez hemijskih srestva za đubrenje i prskanje- bez životinjskih đubriva (bez otpadaka od kla-nja)- obzirnost prema životinjama, dakle, bez ubija-nja (klanja) životinja- obzirnost prema biljkama- obzirnost prema životu u zemljištu- pospešivati život, ne ubijati- normalan rast, bez forsiranja rasta biljaka, usled čega biljke postaju stabilne, zdrave i otporne

4. Zemljišna poljoprivreda:- Zemljišna ishrana označava put ka jednoj no-voj poljoprivredi, u kojoj se zemljištu ne oduzima nije-dna biljka, već čovek žanje plodove višegodišnjih bi-ljaka (npr. voće i jagodičasto voće) i biljke ostaju u životu. Ovim oblikom miroljubive zemljoradnje takođe se počinje prilikom gajenja povrća.

Udruženje »Sloboda za životinje« u svakom gra-du gde ima zainteresovanih ljudi, organizovaće edukaciju o Miroljubivoj zemljoradnji. Svi koji su zainteresovanida pomognu u organizaciji tribine sa projekcijom filma Miroljubiva zemljoradnja« u svom gradu, mogu se javiti na telefon

064/168-55-75. Rado ćemo se odazvati.


Bez hemije Primena hemije znači namerno mešanje u metabolizam biljaka, hormonima i enzimi-ma rasta. Miroljubiva zemljoradnja, naprotiv, znači negu biljaka bez upotrebe pesti-cida, bez herbicida, bez insekticida, bez fungicida. Isto tako, pri konzervisanju proi-zvoda, u skladištima i hladnjačama, ne primenjuju se otrovne i štetne materije. U savremenim sistemima za provetravanje i hlađenje ne primenjuju se otrovne materije.

Bez veštačkog đubriva i materija za prečišćavanjeVeštačko đubrivo u konvencionalnoj poljoprivredi služi kao »infuzija« sintetički proizvedenim hranljivim materijama - azotom, fosforom i kalijumom. Međutim, ta ogromna proizvedena količina voća i povrća ostaje neispitana.

Miroljubiva zemljoradnja znači proizvoditi hranu

Nema manipulacije sa genima!Zemljoradnici u miroljubivoj zemljoradnji ne pokušavaju da »preoblikuju« Bož-je stvaranje. Oni ne prisiljavaju biljke da se prilagode čovekovim potrebama, nego se iz dana u dan trude da im stvore potrebne uslove za nesmetan prirodni rast.

Bez čvrstog i tečnog stajskog đubrivaZa podstrekivanje prekomernog rasta biljaka na »eko«-ekonomijama se umesto ve-štačkog đubriva najčešće primenjuje čvrsto i tečno stajsko đubrivo, koje je otpa-dni produkt industrije uzgoja životinja. Međutim, agresivna osoka je štetna i za priro-dnu sredinu, jer su u njoj sadržani ostaci antibiotika i druga bakterijska zagađenja, npr. od bakterije escherichia coli. I lekari kritički gledaju na upotrebu ovog đubriva. U miroljubivoj zemljoradnji na polja se ne bacaju ni čvrsta ni tečna stajska đubriva.

Bez ubijanja životinjaU miroljubivoj zemljoradnji nema čuvanja »korisnih« životinja. Na našim imanjima sa ljudi-ma živi mnogo životinja, u miru, kao prijatelji i sabližnji. Ne zakolje se nijedna svinja, nije-dna krava, nijedna kokoška, nijedna ovca - one ne moraju da strahuju od mesarskog noža.

Bez klaničnog otpadaTrgovina klaničnim otpadom postala je veoma unosna. Kako konvencionalna, tako i ta-kozvana »ekološka« zemljoradnja sa zadovoljstvom primenjuju koštano brašno, vla-kna, brašno od rogova i krvno brašno kao alternativno i veštačko đubrivo, a to je do-zvoljeno i eko-propisima EU. Međutim, miroljubiva zemljoradnja se i u tome razlikuje od »eko«, jer ne koristi brašno od rogova, ni krvno brašno, ni koštano brašno, ni vlakna!

Novi odnos prema ljudima, prirodi i životinjamaZdrava zemlja, zdravi plodovi, zdrava priroda, zdrave životinje - zdravi ljudi!

Razlozi da započnete miroljubivu poljoprivredu su mnogobrojni, nabrojali smo samo neke.A jedan od važnijih je što pri miroljubivoj poljoprivredi ni jedna životinja ne mora da umre.Životinje na poljima miroljubive poljoprivrede gube strah od ljudi, tu često nalaze utočište i hranu koju za njih ostavljaju ljudi jer žele da budu prijatelji sa njima. U vreme lova na ta-

kvim poljima povećava se broj životinja jer osećaju da su na sigurnom.

MIROLJUBIVA POLJOPRIVREDA - NADA PLANETE ZEMLJE


„Bio“ i „eko“ malim, sporim koracima izlaze iz zone ismevanja agrarne poljoprivrede

Ekološki uzgoj hrane trenutno zauzima manje od

3 odsto svih poljoprivrednih iskoristivih površina u industrijskim zemljama, npr. u Nemačkoj. Životinja-ma je pri tom za života nešto bolje – imaju više slobo-dnog prostora i ne smeju se hraniti leševima svoje vr-ste. Ako je reč o kupljenim životinjama, kupac mleka i mesnih proizvoda mora znati za njihovu kanibalsku prošlost. I polja su malo odahnula – bila su pošteđena hemijskih otrova. No dokazano je da osoka i stajsko đubrivo takođe opterećuju polja i atmosferu velikom količinom metana koji nastaje pri masovnom uzgoju životinja. I ne samo to – do sredine decembra 2000.godine i u „ekološkoj zemljioradnji“ zemlja se đubrila brašnom od krvi i kostiju. Ti se kompromisi sada sve-te. Kupljene životinje sumnjivog porekla, stajsko đu-brivo i osoka na poljima, te krvno brašno u đubrivu, elementi su nesigurnosti u „BSE-eri“ koji se ne mogu prikriti ni tako lepim etiketama poput „eko“ i „bio“.

»Miroljubiva poljoprivreda« bez pesticida, antibiotika, hormona, bez osoke i stajskog đubriva

Kada smo počeli da gajimo povrće i žitarice, takve su skraćenice bile još uvek nepoznate. Nama je sta-lo do proizvodnje visokovrednih i zdravih životnih na-mirnica u potpunom skladu sa životom prirode. Naš princip je bio i jeste da niko ne mora da umre radi proizvodnje zdrave, ukusne i dobre hrane – ni životi-nje u štalama, na livadama i u šumama, ni najmanja živa bića ispod zemljine kore. Zato u miroljubivoj poljoprivredi ne dolaze u obzir nikakva hemijska đubri-va. Đubri se zdravim, nezagađenim, prirodnim sup-stancama i mineralima. Zemlja se priprema pažljivo, pretežno okopavanjem, delom i plitkim oranjem, a ži-votinje sve vreme imaju pravo na život, životni prostor, hranu i našu pomoć, primereno svojoj vrsti. Danas na taj način obrađujemo skoro 2.000 ha za uzgoj žitari-ca, povrća, voća i začinskog bilja.

Miroljubiva poljoprivreda kao izlaz iz ekološke i prehrambene katastrofe!

Kada smo pre 17 godina na našim imanjima na obo-du oblasti Spessart u Nemačkoj započeli sa poljoprivre-dom bez uzgoja životinja radi iskorišćavanja, činili smo to u prvom redu zbog ljubavi prema životinjama koje ni-smo hteli da koljemo. Uskoro smo počeli da se bavimo uzgojem biljaka zbog ljubavi prema ljudima. Miroljubi-vi uzgoj žitarica, povrća i voća postao je središnja tačka proizvodnje zdravih životnih namirnica. Danas tako va-žne reči – bez BSE i bez dioksina, bez antibiotika i hor-mona – tada još niko ne bi razumeo. A upravo su to ozna-ke garancije kvaliteta za naše proizvode. Zdrave životne namirnice prioritet su novog doba u kojem se klanje živo-tinja smanjuje, a jednog dana će sasvim prestati, što je predvideo univerzalni genije Zapada Leonardo da Vinči kada je rekao: „Doći će vreme kada će ljudi ubistvo ži-votinja smatrati prekršajem isto kao i ubistvo čoveka“. Oskrnavljen svet životinja sada prisiljava čovečanstvo na taj obrt. Svako može dati svoj prilog, a u interesu svog zdravlja i zbog poštovanja prava na zdravu ishranu, mo-ramo voditi računa o tome šta jedemo.

Seljačka poljoprivreda pretvorila se u poslednjih 50 godina u nasilnu agrarnu industriju

koja danas nagoveštava i njen skori kraj

Takva poljoprivreda nije nasilna samo prema mili-jardama goveda, svinja i kokoši koje tovi u varvarskim uslovima u stajama za masovni uzgoj životinja koje muči beskrajnim transportima i kolje uz zaglušujuće kri-kove straha, ona je nasilna i prema prirodi, pitkoj vodi, okolini i atmosferi koju zagađuje sa više od 30 miliona tona herbicida širom sveta. Kao žrtva hemijskog raspr-šivača pada sve što stoji na putu industrijskom iskori-šćavanju prirode – i najmanja živa bića u zemlji, kao i poljsko cveće.

Njive su se isušile, monokulture su razorile zasađe-na područja, pojavile su se kisele kiše i globalno zagre-vanje. Kao suprotan pokret nastala je „ekološka poljo-privreda“, koja se prema životinjama ponaša „primereno vrsti“, a poljske plodove uzgaja „ekološki“.

Miroljubiva poljoprivreda, model za budućnost


Ko zapravo zna da je oko 75 odsto svih živo-tnih namirnica podvrgnuto industrijskim „postupci-ma oplemenjivanja“. Npr. da bi jaja za doručak imala pravu žutu boju, kokoškama se u hranu dodaje odgo-varajuća boja. Ružičasta boja lososa proizvod je he-mičara. Gotove supe nemaju ničeg zajedničkog sa pri-rodnom supom; one su rezultat skupe tehnologije.

Životinjski proizvodi zapravo su „kante za smeće dru-štva blagostanja“, kao i životne namirnice

Testeninama se dodaje sredstvo za penjenje kako bi se brže skuvale. Miris breskve u jogurtu proizvodi se od gljivica plesni i bakterija.

Takozvana pogača od belančevina, koja preosta-je prilikom prerade pilećeg mesa, nakon obrade na-tronskom ceđi završava u konzervama đuveča kao hranljivi sastojak. Poseban specijalitet jeste koktel od morskih plodova, u kojem se smućka otpad od ribolo-va, aromatizuje se i servira u obliku škampi ili lignji. Zbog svega toga ljudski organizam pati i reaguje na takvu hranu bolestima i alergijama.

Traže se novi načini prehranjivanja; nastaje „bio“ i „eko“ trend

Bez sumnje je BSE probudio mase i stvorio trend - „bio“ i „eko“. No ubrzo je otkriveno da ni „bio-gove-dina“ nije sigurna jer i životinje sa „eko - ekonomija “ moraju da se testiraju na kravlje ludilo pre nego što se zakolju. Razlog je u tome što „bio“seljak sme da doku-pljuje konvencionalnu hranu za uzgajanje životinja – do 10 odsto za goveda i 20 odsto za svinje. Potrošači se zato s pravom pitaju šta im donose tzv. dokupljene „bio“ životinje – takođe i BSE, ili možda TBC, ili slinav-ku i šap. Potrošač više ni u šta ne može da se pouzda, pa ni u tzv. »eko« povrće, jer odricanje od

pesticida i herbicida ne menja ništa u sastavu ako polja i livade dolaze u dodir sa stajskim đubrivom i osokom, a time verovatno i sa atibioticima i prionima koji dovode do kravljeg ludila.

Zaključak – izlaz iz ekološke i prehrambene krize

samo revolucijom »miroljubive poljoprivrede«. Ako nas je iskorišćavanje životinja i biljaka u proi-

zvodnji hrane dovelo do ivice ekološke i prehrambene ka-tastrofe, u šta danas niko ne sumnja, onda je logično da zdrav uzgoj postoji samo tamo gde nema izgoja životi-nja radi iskorišćavanja u prehrambene i druge svrhe, i gde na polja ne dolazi stajsko đubrivo zagađeno otpaci-ma raznih hormona i antibiotika koji se daju da bi životi-nje uopšte mogle da prežive torturu tovljenja. Niko danas ne može biti siguran da su krompir i šargarepa, salata i paradajz zaista bez BSE. Garancije može da da samo poljoprivreda koja ne upotrebljaba đubrivo i ostale proi-zvode zagađene raznim otrovima štetnim za sve žive or-ganizme i ljude, a to za sada primenjuje samo »mirolju-biva poljoprivreda«. Prema našem mišljenju, to je put koji treba da sledimo kako bismo izašli iz klimatske, ekološke i prehrambene katastrofe.

Moris Hoblajproizvođač vegetarijanske hranee-mail: [email protected]


Naučni magazin „Svet čuda” br. 5/08 u

članku „Koliko je zaista otrovno ono što jedemo?” izneo je sledeće :

• 168 pesticida koji su zakonski dozvoljeni u EU, dokazano mogu da dovedu do pojave raka, otrovni su i/ili menjaju ljudsko nasleđe.• 40.000 tona sredstava za zaštitu bi-ljaka godišnje se raspe samo po Nema-čkoj. Troškovi: više od milijardu evra. • Zastrašujuće: Nijedna laboratorija, tako piše naučni magazin „Svet čuda” (“Welt der Wun-der”), nije u mogućnosti da napravi probe na sva postojeća sredstva za zaštitu biljaka, između ostalog i zbog toga što uopšte nije poznato ko-liko se hemijskih sredstava koristi širom sveta. • I genetika na njivama isto tako napreduje džino-vskim koracima: »150 miliona hektara širom sveta zasejano je genetski izmenjenim Bt-kukuruzom, a ova tendencija je u porastu. Ovaj gen kukuruza proizvodi jedan visokoefikasni insekticid koji šte-ti i korisnim insektima. Dejstvo na sisare i ljude ni o danas nije jasno istraženo«, piše „Svet čuda”. • Napad na zdravlje čoveka? Kao što sve više i više postaje poznato, najvažnija sredstva za osnovnu hranu, kao što je pšenica, pirinač, kuku-ruz, kompir, kao i sve sorte voća i povrća, manje ili više su opterećene štetnim materijama: »Save-zni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost živo-tnih namirnica napravio je 17.535 proba u celom svetu na 717 sredstava za zaštitu biljaka i do-kazano je prisustvo skoro svakog od tih sredsta-va u ovim namirnicama!« kaže se u ovom članku. Pri tom skoro polovina korišćenih pesticida važi kao “naročito opasna”, kao na primer Ipfodion: ovo sredstvo protiv gljivica otkriveno je u velikim do-zama na raznim sortama voća, a i na salatama. U stručnoj literaturi može se pročitati da se ova ma-terija svrstava u izazivače raka. A ipak se koristi.

Alternativa : »miroljubiva poljoprivreda«

»Miroljubiva zemljoradnja« u Špesartu pokazuje da je poljoprivreda moguća i bez štetnih pe-sticida i spornog korišćenja čvrstog i teč-nog đubriva. Miroljubiva zemljoradnja je jedanoblik gajenja koji se vraća na prahrišćan-sku etiku i teži jedinstvu čoveka, zemljišta,

Neoborive činjenice o zagađenju životnih namirnica pesticidima širom sveta

prirode i životinja: u prvom planu je uvek dobrobit prirode i životinja, a ne profit.

Trovanje pesticidima u Evropi

Doduše, najveći broj direktnih trovanja i smrtnih slučajeva od sredstava za zaštitu bi-ljaka bude dokazan u nerazvijenim zemlja-ma i zemljama u razvoju – ali se posledice ovog otrovnog koktela mogu osetiti i kod nas:

- Trenutno se broj ljudi sa alergijama u Nemačkoj procenjuje na oko 25.000.000.

- Samo u Evropi polazi se od toga da je oko 15 odsto svih parova neplodno.

- Doduše, neki veoma otrovni pesticidi su u Nemačkoj zabranjeni, ali „više od 80 odsto voća i povrća koje se proda u Nemačkoj, se uvozi“, kaže predsednik Nemačkog udruženja za trgovinu plo-dovima, Boruzevski, 8.februar 2008. g. »Južno-nemačkim novinama« („Suddeutsche Zeitung“). I čak i onda kada se oslonimo na domaće plodo-ve: mnogi otrovi se u zemljištu zadržavaju toli-ko dugo da i godinama nakon zabrane mogu da prouzrokuju štetu. Od svih „životnih namirnica“ meso pokazuje najveću opterećenost pesticidima.

- „90 odsto opterećenosti dioksinom (dioxin) kod čoveka dovodi se u vezu sa životnim namir-nicama, 4/5 ovog otrova potiče od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Polazna tačka ovog opterećenja jeste životinjska hrana«, piše časopis „Svet čuda“ u članku „Koliko je zaista otrovno naše jelo?“ i oslo-vljava time jednu centralnu tačku – jedenje mesa.

- U soja-pojasu u Argentini izvozi se na primer 90 odsto žetve i u Evropu. Za prosečnog Nemca koji godišnje pojede preko 60 kg mesa, mora se odgajiti sredstava za dobijanje hrane na površini od 10 milona hektara zemljišta – površi-na koja je otprilike velika kao trećina Nemačke. Pošto se u Nemačkoj, što se tiče potrebe za zasa-divim površinama, to ne može uraditi, sredstva za dobijanje hrane se uvoze – uključujući i sred-stva za zaštitu biljaka koja se u njima nalaze.

- Čarls Vorfild (Charles Warfield), sa-izdavač jednog izveštaja Svetske zdravstve-ne organizacije WHO, rekao je o pesticidima: „Svakome bi trebalo da bude jasno, da čo-vek predstavlja apsolutni kraj lanca ishrane. Zbog toga, čak i herbicid koji se prska negde u Australiji na nekom žitnom polju, raznim za-obilaznim putevima uvek dospe u naše telo.“



Alternativa : »miroljubiva poljoprivreda«

Gajenje biljaka bez hemije

„Ono što ne želiš da drugi tebi čini, to nemoj ni ti činiti drugome.“ Ova misao-vodilja iz Bese-de na Gori Isusa iz Nazareta važi u »miroljubivoj zemljoradnji« i za prirodu i za životinje: „Kako že-lim da me tretiraju? – Tako i biljke i životinje žele da budu tretirane. Šta je potrebno njivi? Kako je biljci?“ Za poljoprivrednika, mlinara i pekara, tu spada i sledeće: „Ja sam želim da ostanem zdrav – dakle, i svojim mušterijama ću ponuditi zdravu hranu.“ Tako je gajenje biljaka bez hemi-je logična posledica miroljubive filozofije. Zaštititi biljke u »miroljubivoj zemljoradnji« znači - ojačati ih npr. kamenim brašnom, iseckanim zelenišem i posebno pripremljenom hlebnom kašom. Jer zdrave biljke imaju prirodnu snagu otpornosti.

Ekonomija sa tri polja/trogodišnja njiva Da bi se zemljište ojačalo na prirodan na-

čin, u »miroljubivoj zemljoradnji« njiva treba svake treće godine da miruje i da se regeneri-še. Nebrojeno mnogo „saradnika“ u zemljištu, mikroorganizama i najmanjih živih bića, radi dok se njiva odmara nađubrena zelenišem; oni stvaraju potrebne materije i pripremaju zemlji-šte za novu fazu rastenja. Zbog čega se poljopri-vrednici dobrovoljno odriču jedne trećine žetve? „Na zdravom zemljištu rastu zdravi plodovi«!

Bez držanja korisnih životinjaKao posledica miroljubivog i punog pošto-

vanja stava prema životu, »miroljubiva zemljo-radnja« ne zna ni za kakvo držanje korisnih ži-votinja. Nikakve životinje se ne drže u uskim štalama, ne kolju se i ne jedu. One žive sa ljudi-ma kao njihovi prijatelji, do svog prirodnog kraja.

Tečno đubrivo – „industrijski otpad“

- Pored otrovnog koktela od pesticida, važan doprinos opterećenju zemljišta, biljaka, a time i ljudi, jeste đubrenje tečnim đubrivom: „U moder-nim pogonima za tovljenje proces proizvodnje je toliko efikasan da tečno stajsko đubrivo kao vi-sokokoncentrisan industrijski otpad napada“, ci-tira se Džon Lambert iz Severne Karoline, farmer-uzgajivač kukuruza u penziji, u časopisu „Svet čuda“ 2/2008. „Ko time đubri, iči će u zatvor“. Kada je pre 10 godina probijen nasip jednog ba-zena sa tečnim đubrivom i sve dospelo u reku Nju River, a odatle u Atlantik, kažu da je to bila naj-veća katastrofa za čovekovu okolinu u istoriji SAD, dvostruko gora nego potonuće tankera sa naftom „Exon Valdez“, izveštava ovaj poljoprivrednik.

- Kritični su, kod đubrenja tečnim đubri-vom, između ostalog, i u njemu sadržani anti-biotici koji kod čoveka mogu da izazovu otpor-nost na antibiotike. To znači da u slučaju neke teže bolesti antibiotik kao lek više ne deluje, već ostaje neefikasan. 50 odsto svetske proizvodnje antibiotika koristi se u masovnom uzgoju živo-tinja – koja u tečnom otpadu završava na polji-ma i njivama, u zemljištu, u podzemnim vodama. - Za razliku od SAD, gde se antibiotici koriste kao pospešivači rastenja, ovi antibiotici su u EU od 2006. godine zabranjeni kao dodatak stočnoj hrani. Kao dodatak stočnoj hrani, da se razumemo - a ne kao lek u pogonima za tovljenje. Ko pozna-je držanje životinja u masovnom uzgoju, zna koli-ko ono jako slabi imuni sistem životinja, tako da su životinje veoma podložne bolestima. Ako svinje ili goveda pokažu znake bolesti, odmah ih, razu-me se, leče antibioticima – a kao preventivna mera najčešće se odmah antibiotici daju i celom stadu.

Aternativa: »miroljubiva poljoprivreda«

Bez stajskog i tečnog đubrivaGde nema držanja životinja u masovnom uz-

goju, tamo ni ne napadaju fekalije koje sa malim troškovima moraju da budu uklonjene. Tako »mi-roljubiva poljoprivreda« ne poznaje nikakvo đu-brenje stajskim i tečnim đubrivom. Ali biljke budu pošteđene tuširanja tečnim đubrivom i iz dru-gih razloga: one ne bivaju naterane na nepri-rodan rast; živa bića u zemljištu mogu da žive,

r

rastu i razmnožavaju se, a zemlja može da diše. Na takvim njivama i poljima koja ne sadrže ni-kakvu hemiju i nikakvo tečno đubrivo, ponovo se naseljavaju životinje koje žive slobodno, a koje se u uobičajenoj zemljoradnji jedva još mogu i vide-ti: poljski zečevi, srne, jarebice, prepelice, kao i veliki broj ptica pevačica - život se vraća nazad. (Sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev)

Kojoj poljoprivredi Vi dajete prednost?Odlučite sami!


Mala sova ušara potražila pomoć

U rano jutro krajem januara, uz zid Tehničke škole na No-vom Beogradu stajala je mala sova ušara. Nije se branila ni kad ju je domar škole uzeo i uneo unutra; radoznalo je gleda-la okupljene okrećući glavu, još malo pa skoro u punom krugu. Nije htela sama da jede ponuđenu hranu, pa ju je domar Ljubi-ša nahranio otvarajući joj kljun i stavljajući u njega sirovo meso.

Pošto ju je pregledala veterinarka Udruženja “Sloboda za ži-votinje”, otkrili smo da joj ispod kruga glave visi jedna mala izrasli-na, zbog čega nije mogla potpuno da zatvori levo oko. Hranili smo je u toku dana sirovim pilećim mesom, uvek joj otvarajući kljun – posle čega je bila mnogo življa; čak je dva puta pokušala da uzle-ti, kačila se na zavese i sletala na vrata. Sova je sve vreme bila veoma mirna, hladnokrvno je posmatrala dešavanja oko sebe. Nijednom nije pokazala strah ili uznemirenje, kao da je među nama bila oduvek. Posle konsultacije sa stručnjacima Za-voda za zaštitu prirode, odlučili smo da je prebacimo u Pri-hvatiliste za divlje životinje u Subotici, u okviru Zoo-vrta Palić.

U Suboticu je otputovala iste večeri vozom u društvu sa članicom Udruženja Milunom. Interesantno je da joj je uju-tru otpala mala izraslina ispod kruga glave, pa je i levo oko mogla potpuno da zatvori. Delovala je veselo i zdravo.

Nakon doručka krenula je u novi dom, gde ju je Kri-stijan primio u Prihvatilište za divlje životinje, a na tru-du nam se zahvalio i dr Gabor Mesaroš, biolog Prihvatilista, dodajući: “ Sada je mi preuzimamo”.

Već posle posmatranja u trajanju od nekoliko dana, kon-statovan je njen potpuni opravak. Sama je uzimala ponuđenu hranu čerupajući, nije više nikome dozvoljavala da joj priđe,bežala je i sklanjala se, što je bio veoma dobar pokazatelj da je spremna za povratak u prirodu. Nakon pet dana posmatranja, puštena je. Donela nam je svima mnogo radosti. Neka joj je sretan let.

.

Сове, или ноћне грабљивице (Strigiformes), ред су

углавном усамљених птица грабљивица у који се убраја више од 200 врста. Плен лове углавном ноћу, у чему им помаже њихова претежно сива боја и скоро нечујан лет. Углавном се хране ситним сисарима, птицама и инсектима. Већина сова je активнa ноћу, када лове плен под окриљем мрака. Сова се при лову најчешће ослања на неопаженост у мраку и на ефекат изненађења. Неопаженост стичу углавном захваљујући боји свог перја, због којег су под одређеним условима скоро невидљиве. Узрок неопажености је и унутрашња „заставица“ летних пера која је свиленкаста или вунаста, те им омогућава скоро нечујно летење. Имају крупне, избуљене и округле очи на предњој страни главе које им омогућавају да добро процене удаљеност и брзину плена. Очи сова су непокретне, као и код већине птица, те морају да окрећу главу да би преусмериле поглед. Главу могу да окрену и до 180°, док се за неке тврди да могу и до 270°.

Сове могу да виде на веома великим удаљеностима, нарочито ноћу. С друге стране, не могу да виде ништа што је ближе од десетак центиметара. Док друге птице имају, по правилу, мале округле слушне отворе, код сова су ти отвори вертикално издужени и дуги скоро колико и сама глава. Међутим, слушни отвори им нису смештени симетрично - десни је мало изнад левог. Та асиметрија је од врсте до врсте мање или више изражена, али постоји код свих. Осим тога, многе сове имају упадљив „вео“ око очију од паперјастог венца који усмерава звук према ушима. Заједно са пернатим ушима, тај вео им служи и за показивање расположења, и често је упадљиве боје. Улогу слушних шкољки играју кратка и тврда пера која су смештена испред и иза слушног отвора и помажу при одређивању смера звука.

Из истог разлога сове имају ширу лобању него већина птица. Због ове ширине, звук који долази са једне стране до једног ува, делић секунде касније до другог ува, што такође помаже у лоцирању предајника звука.

Највеће сове су буљине, или велике ушаре, и сове врсте Bubo blakistoni, које могу досећи дужину од 76,2 cm, распон крила од преко 2 m и тежину од скоро 4,5 kg.

Preuzeto http://sr.wikipedia.org/wiki/Sova

С o в a

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 31

Srbija će dobiti

park za medvede

Tri najzad srećne medvedice – Kasandra, Seida i Božana, prve dve iz okoline Požarevca, a treća iz okoline Kruševca – od 27. januara ove godine nalaze se u privre-menom smeštaju u parku za medvede Belica (Belitsa) u Bugarskoj. Uprkos brojnim problemima koji su ugrožavali celu akciju, mnogobrojna ekipa uspela je da reši admini-strativne i druge teškoće i organizuje se u cilju spašava-nja tri medvedice koje su godinama i decenijama živele u

uslovima nedostojnim živih bića i protivno našim zakonima i međunarodnim konvencijama.

Ove tri medvedice treba da provedu neko vreme u par-ku za medvede u Bugarskoj, koji su zajedno izgradili i bri-nu o dosadašnja 24 medveda, organizacije »Vier Pfoten« (»Četiri šape«) i Fondacija »Brižit Bardo«. Nadležni iz Srbije sklopili su ugovor sa organizacijom »Vier Pfoten«, po kome će i u Srbiji biti izgrađen park za medvede, a ta organizacija će finansirati ovaj projekat – izgradnju i održavanje parka, tj. prihvatilišta za zlostavljane medvede. Inače »Vier Pfoten« brine o tri parka za medvede u kojima ima ukupno 38 med-veda – 6 u Austriji, 8 u Nemačkoj i 24 u Bugarskoj, takođe u Rumuniji imaju projekat spašavanja medveđih mladuna-ca siročića.

U naš budući park biće vraćene pomenute tri medve-dice, a on će predstavljati centar za smeštaj medveda – bi-vših plesača i iz okolnih zemalja, takođe i medveda koji bo-rave zarobljeni u kavezima, protivzakonito i protivno svim konvencijama o zaštiti ugroženih vrsta. Lokacija parka za medvede biće Mokra gora, koja je inače prirodno stanište mrkih medveda kod nas. Park će imati edukativni i turistič-ki karakter, a o realizaciji projekta uveliko se dogovara sa našim širom sveta poznatim rediteljem Emirom Kusturicom.

Akcija je sprovedena uz ogroman angažman, trud i po-dršku Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Marije i Gorana Grujina iz Svilajnca (koji su o ovim medvedima brinuli, obilazili ih, pa i hranili tokom dugih šest godina), ljudi iz organizacije »Vier Pfoten« (koji su izdržali sve pritiske i probleme i nisu odustali od namere da spasu naše medvede i pomognu iz-gradnju parka za zlostavljane medvede, po svetskim stan-dardima) i udruženja „Sloboda za životinje“, jer bez među-narodne akcije udruženja, pravne podrške, bez adekvatne medijske kampanje i kontakata sa nadležnima, sa kojima je usklađivana cela ova akcija i zajedno prevazilaženi svi pro-blemi - do svega ovoga ne bi ni došlo...

Seida, Kasandra i Božana nalaze se sada u veštački iz-građenim jazbinama u Belici, izlaze da bi potražile nešto ukusno za jelo, iz radoznalosti istraživale teren ili se brčkale u biotopima sa vodom u okviru parka.



EU svojim merama loše stanje čini još gorim

G. Jens Holm, član Evropskog parlamenta, u svojoj studiji baziranoj na izveštaju FAO za 2006. godinu navo-di da je u svetu prisutna ogromna nejednakost po pitanju jedenja mesa: stanovništvo u povlašćenom i bogatom delu sveta jede najviše mesa, a posledice toga trpe naj-siromašnije zemlje. Naime, u njima se šume seku i pre-tvaraju u pašnjake, tereni se pustoše i aktiviraju klizišta, nastaju nestašice pitke vode zbog velikog zagađenja okoline od stočarske industrije, velike količine žitarica se izvoze u Evropu radi ishrane stoke, a stanovništvo u tim zemljama veoma je siromašno i često je u njima prisutna i glad. Očekuje se još veća potražnja žitarica, mada se sada trećina koristi za ishranu stoke, ali sada radi proizvodnje bio-goriva. Pri tome, mesna industrija i uzgoj stoke prouzrokuju 18 odsto celokupne emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte, što je više nego što u tome učestvuje kompletan saobraćaj u svetu.

Pitanje konzumiranja mesa i dalje ostaje otvoreno. Stanje u svetu je prema podacima Organizacije za

hranu i poljoprivredu FAO, organa OUN-a, predstavljeno u izveštaju Livestoc Long Shadow u jesen 2006. g., veoma ozbiljno, možda smo sa merama već zakasnili.

Činjenice o trenutnom stanju globalnih problema povezanih sa stočarskom proizvodnjom:

- Povećanjem prihoda i broja stanovnika na planeti pove ćava se i potreba za mesom. Od 1950. g. do da-nas povećala se potrošnja mesa pet puta!

- Do 2050. g. očekuje se da će se jedenje mesa u svetu udvostručiti (od 229 miliona tona danas, na 465 miliona tona 2050. g.). Isto je i sa mlekom (sa 580 mili-ona tona danas, na 1043 milona tona 2050.g.).

Ljudi i životinje tokom disanja ispuštaju ugljen-di-oksid (CO2),ali njega apsorbuje i prerađuje biljni svet .

- Međutim, emisija CO2 od sagorevanja fosilnih goriva i stočarske proizvodnje veoma je velika i traje oko 160 godina, a Zemlja nema snage da ove gasove preradi. Sve to dodatno povećava njihovu koncentraciju u atmosferi, i tako dolazi do „pregrejavanja“ Zemlje. - Prema izveštaju Causes of Deforesta tion of the Bra-zilian Amazon, koji je objavila Svetska banka 2004. g., čak 88 odsto uništene šume u Amazonu pretvoreno je u pašnjake radi ishrane stoke. - Protokol iz Kjotoa navodi pet gasova čija se emisi-ja mora smanjiti, a među njima su metan (CH4) i azot-dioksid (NO2), koji su direktna posledica stočarske proizvodnje u sve-tu. - Metan ima 23 puta veći uticaj na globalno otopljava-nje nego ugljen-dioksid. U poslednjih 200 godina koncentra-cija metana je skočila za 100 odsto pri čemu se smatra da je između 35 odsto i 40 odsto posledica probavnog procesa kod stoke. - Krava, bivolica, ovca i koza proizvode značajne koli-čine metana tokom probave. Jedna krava proizvede u proseku oko 600 litara metana dnevno! - Azot-oksid (NO2), gas za smejanje, ima čak 296 puta veći uticaj na klimu od ugljen-dioksida. Može nastati na razli-čite načine, u reakciji azota sa kiseonikom, pri čemu stočar-ska proizvodnja stvara oko dve trećine svih količina azota koje emituju ljudske aktivnosti. Inače, azot nastaje od uskladištenog stočnog đubriva, od životinjskih izlučevina i urina i od đubrenja useva prirodnim đubrivom. - Farmske životinje prave mnogo veću štetu od divljih jer ih ima neuporedivo više u proizvodnji mesa i mleka u odno-su na divlje. Divlje životinje manje zagađuju okolinu, na većim su površinama i šteta je neznatna u odnosu na farme u kojima ima mnogo izlučevina na malom prostoru, što stvara štetne ga-sove. Pri tome, farmske životinje jedu i više proteina nego što ih mogu apsorbovati, pa se izlučuje više azota.- - - Amonijak (NH3), od kojeg oko 68 odsto dolazi direk-tno iz stočarstva, nastaje kao posledica isparavanja tva-ri iz životinjskog urina i vlage iz njihovog izmeta. Posledi-ce emisije amonijaka uočavaju su kroz stvaranje kiselih kiša.


Najveći krivci za global-no zagrevanje su:

1) Ugljen-dioksid (CO2) – smatra se da ovaj gas učestvuje sa oko 50 – 55 odsto u globalnom zagre-vanju. 2) Hlorofluorokarbonati (CFC) učestvuju sa oko 25 odsto; CFC jedinje-

nja se koriste za pravljenje plastičnih masa i u rashladnim uređajima. 3) Metan (CH4) – oko 12 odsto učešća, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja i iz industrije. 4) Azotoksid – učestvue sa 6 odsto. Oslobađa u industriji, sa nađubrenih polja a velike količine ovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama

Uzgoj svinja i živine proizvodi manje štetnih gasova, ali stvara druge probleme, pre svega one koji su posledica proizvodnje proteinske hrane za njih.

(»Stočarska industrija i klima. - EU loše čini još gorim« materijal švedske stranke u GEU/NGL, izdalo društvo

Prijatelji životinja, Rijeka)

P R E D L O Z I ZA SMANJENJE GLOBALOG

ZAGREVANJA ZEMLJE

1. Izglasavanje novih zakona i propisa kojima se u najvećoj mogućoj meri favorizuje proizvodnja i potrošnja vegetarijanske i »zdrave« hrane za ishranu stanovništva.

2. Ukidanje svih državnih dotacija stočarima i poljoprivrednim proizvođačima koji se bave to-vom i uzgojem životinja za ishranu ljudi i životi-nja. Meso prodavati na tržištu po stvarnim cenama.

3. Uvođenje poreza na masnoću. Konzumiranje namirnica sa velikim procentom ma-snoća, što je sve više trend u svetu, direktno uti-če na uvećanje gojaznosti i pojavu raznih bolesti kod ljudi koji jedu meso, što u krajnjoj liniji utiče i na uvećanje troškova za njihovo lečenje i zbrinjavanje.

4. Veoma široka dopunska edukacija svih slo-jeva stanovništva, a pogotovo dece i omla-dine u školama, o štetnosti jedenja mesa, uticaju masovnog uzgoja životinja na glo-balno zagrevanje, kao i stavljanje akcen-ta na moralne apekte jedenja životinja.

5. Drastično ograničavanje svih vrsta lovljenja divljih životinja, ptica, riba i kitova - u šumama, rekama, morima, jezerima, okeanima itd.

Gasovi staklene bašte

Kod većine gasova staklene bašte, reč je o gasovima koji čine manje od 1 odsto ukupnog volumena svih gasova. Ovi gasovi čije emitovanje, po Protokolu iz Kjotoa, mora biti smanjeno, jesu ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-dioksid (NO2), delom halogenizovani fluor-ugljovodonik (H-FCKW/HFC), fluorom pre-vučeni ugljovodonici (FKW/PFC), sumporniheksafluorid (SF6)

Ugljen-dioksid (CO2)

CO2 je najvažniji gas koji izaziva dodatni efekat staklene bašte (cca. 50% udela u antropogenom efektu staklene bašte). Prema iz-veštaju IPCC-a iz 2001. godine, od 1750. godine, povećana je kon-centracija CO2 u atmosferi za 31 odsto. Oko 75 odsto antropogenih emisija CO2 u atmosferu tokom posljednjih 20 godina izazvano je spaljivanjem fosilnih materijala, erozijom šuma i erozijom zemljišta.

Metan (CH4)

Od 1750. godine, koncentracija metana u atmosferi porasla je za 151 odsto, a i dalje beleži porast (IPCC-ov izveštaj iz 2001. godine). Molekuli metana imaju veliku sposobnost apsorpcije toplote, što znači da i male količine metana izazivaju veliko pojačavanja efekta staklene bašte.

Metan nastaje razgradnjom organskih materija, izazvanom bakterijama, uz prisustvo kiselina. Prirodni izvori metana jesu vla-žna područja i životinje, npr. termiti (termiti mogu da svare drvo uz pomoć bakterija koje proizvode metan).

Antropogeni izvori su polja pirinča, masovni uzgoj stoke, de-ponije smeća, korišćenje zemnog gasa, termoelektrane i emitova-nje gasa iz đubriva za njiva.

Azot-dioksid Nastaje u prvom redu mikrobskom razmenom azota u zemlji-

štu.Razloge za pojačano stvaranje azotnog dioksida od strane ljudi treba tražiti u povećanom zagađenju tla azotom, pre svega poljo-privredom, industrijom i saobraćajem. Ragzradnja je moguća putem fotohemijskih reakcija u stratosferi.U igri su još: vodena para, hlor-ugljovodonik (FCKW), potpno halogenizovani ugljovo-donik, delimično halogenizovani fluor-hlor-ugljovodonik (H-FCKW), delimično halogenizirani fluor-ugljovodonik (HFC), fluor-ugljovodo-nik (FKW ), fluorom prevučeni ugljovodonici (PFC) i sumporni heksafluorid (SF6).


Drveće za šnicle – sečenje šuma da bi Amerikanci imali šniclu sačinjenu od 99 odsto mesa

Na osnovu izveštaja konsultantske grupe za među-narodna poljoprivredna istraživanja (Consultative Group on International Agricultural Researh) iz 1996. godine - koje su sponzorisali Svetska banka i OUN, »72 jutra trop-skih šuma se uništi svakog minuta'«, uglavnom od strane siromašnih ljudi koji rade za multinacionalne kompanije, koji seku i spaljuju šume da bi stvorili poljoprivredne te-rene ili pašnjake ''za rast goveda koja se izvoze u SAD''.

Ovaj gubitak od 38.000.000 jutara godišnje uništiće sve svetske tropske šume još za života naših unuka, ako se nastavi tim tempom. Kraj se, bukvalno, već vidi.

Portparol Svetske banke kazao je da ova studija uka-zuje na to da siromaštvo i prenaseljenost predstavljaju glav-ne faktore koji vode uništenju tih šuma, koje su toliko važne za održavanje života ljudi na ovoj planeti. On je nonšalan-tno prešao preko uloge velikih poljoprivrednih korporacija.

Dok se tropske šume, kojima su potrebni vekovi da izrastu, uveliko seku, a drvo se prodaje, one se često je-dnostavno pale i ne regenerišu se, naročito ako se nala-ze na mestima gde je nepovoljno uzimati drvo za tržište. ''Slobodno'' drvo je obično samo dodatna premija, brza za-rada za farmera koji je koristi da bi kupio neko rasno tele.

Najčešći razlog što ljudi uništavaju većinu šuma Sre-dnje i Južne Amerike jeste pohlepa biznismena – navi-ka jedenja mesa u SAD-u obezbeđuje ekonomski bum za rančere multinacionalnih kompanija i to je glavni ra-zlog uništenja tropskih šuma na ovom prostoru. Siro-mašni farmeri, kao i farmeri unutar zadruga, učestvu-ju u poljoprivredi tipa ''poseci i zapali'', sekući drevne šume da bi zasejali jednostavan usev – travu za krave.

Kao što je Džon Robins (John Robins) istakao u svojoj knjizi ''Hrana za novu Ameriku'' (Diet for a New America): ''SAD uvozi 100 miliona kilograma gove-dine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale, Ni-karagve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dok pro-sečni stanovnik svake godine u tim zemljama jede manje mesa nego prosečna kućna mačka u SAD-u.''

Ovo uništavanje šuma u Južnoj Americi za hamburgere je naročito zabrinjavajuće kada vidi-mo da ovo veoma ekonomski krhko područje sadr-ži 58 odsto ukupnih svetskih tropskih šuma ( 19 od-sto je u Africi, a 23 odsto u Okeaniji i Južnoj Aziji ).

Ako nastavimo sa sečom šuma, ostaćemo bez kise-onika, istovremeno izbacujući u vazduh enormne količine ugljen-dioksida i drugih produkata sagorevanjafosilnih i drugih goriva.

Veliko drveće apsorbuje vodu iz velikih dubina, ostavljajući minerale i so u većoj dubini. Sečom šuma dešava se sledeće: kad slana voda nastavi da se izdiže i dostigne 0,25 do pola metra ispod površine, usevi počinju da umiru. I kada takva voda dođe do površine zemlje, zemljište postaje nesposobno da podrži vegetaciju i počinje stvaranje pustinje.

U Srbiji ugroženo 429 vrsta životinja U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su

kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države.Načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu pri-

rode Srbije Nenad Sekulić, rekao je agenciji Beta da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica, kao i 66 vrsta sisara.

Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba.

Među zaštićenim životinjama su i neke vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške i šarke.

Zaštićene biljke su: Pančićeva omorika, molika, beli i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplanin-ska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.

Prema Sekulićevim rečima, za te vrste postoji zabrana ko-rišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti koji-ma bi se mogle ugroziti one same ili njihova staništa. „To po-drazumeva zabranu branja, sakupljanja, sečenja ili čupanja iz korena, zatim hvatanja, zarobljavanja, ubijanja ili ozleđiva-nja životinja, uništavanja ili sakupljanja njihovih jaja, prikazi-vanje tih životinja u komercijalne svrhe i slično”, naveo je on.

Sekulić je dodao da bi te vrste bez posebnih mera za-štite, zbog ugroženosti svog opstanka u prirodnim stani-štima ubrzo iščezle i precizirao da su one zaštićene Ured-bom o zaštiti prirodnih retkosti, koja je doneta 1993. godine.

Prema njegovim rečima, određene vrste gljiva, biljaka i životinja, koje su manje ugrožene, obuhvaćene su Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, sa ciljem da im se smanji stepen ugroženosti ili da se spreči mogućnost da postanu ugrožene.

On je naveo da se ta uredba iz 2008. godine odnosi na 94 vr-ste biljaka, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva, jednu vrstu riba, kor-njača i zmija, tri vrste žaba, tri vrste puževa i jednu vrsta pijavica.

Na teritoriji Srbije se kao nestale vrste smatraju crni leši-nar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac...Politika 5.1.2009

U Evropi, procenat kopna koji je pod šumom redukovan je na 27 odsto, u Aziji na 19 odsto, a u Severoj Americi ( uključujući velike šume Kanade ) na 25 odsto. Svetsko zamenjivanje šuma pašnjacima za krave postalo je toliko veliko da danas Engleska, koja je siromašna drvećem, u nekim delovima koristi aktivni ugalj načinjen od spaljenih kravljih kostiju, umesto tradicionalnog ak-tivnog uglja za prečišćavanje gradskih zaliha vode. Reagujući na proteste vegetarijanaca iz Jorkšira u Engleskoj, kompanija za proizvodnju vode u Jorkširu je istakla da su te kosti uveze-ne iz Indije jer nisu bili u stanju da plate drveni aktivni ugalj, a Asošijeted Pres je citirao njihovog službenika koji je rekao: ''Ne možemo da proizvedemo toliko vode koja zadovoljava potrebe svih ljudi.'' Od 1997. godine, aktivni ugalj dobijen od kostiju kra-va, koji je jeftiniji čak i nakon plaćanja prevoza iz Indije, koristi se u deset fabrika za prečišćavanje vode, a ova kompanija pla-nira da izgradi još šest ovakvih fabrika u narednim mesecima.

* * *


Načelno se može reći da samo naše misli i naša osećanja obeležavaju naše telo. Napokon, naše misli obeležavaju i naš izgled, ali naše misli i naša osećanja takođe određuju i to da li ćemo oboleti ili ćemo osta-ti zdravi. Najzad, sva su oboljenja posledica odgovara-jućeg pogrešnog, odnosno negativnog mišljenja. Kako to možemo sebi da predstavimo? Kad negujemo mi-sli mržnje, zavisti, ili isto tako, ako dobijemo neko loše obaveštenje koje nas veoma uplaši, to od tela zahteva energiju. Taj manjak energije koji nastaje time što tako mislimo i osećamo, vodi najzad do toga da imunološki sistem slabi, i mi onda postajemo neotporni na uzročni-ke bolesti i uticaje okoline. Verujem da svi već imamo is-kustvo da se neko razboli od bakterije ili virusa, a drugi pored njega ne. Zašto je to tako? Kada bi to bila samo bakterija ili virus, tada bi oboje morali da se podjedna-ko razbole. To, jesmo li bolesni ili zdravi, da li ćemo ozdraviti, zbiva se u mi-slima, u duši, i na taj način mi sami odlučuje-mo, a to sma-tram tako fasci-nantnim u toj polaznoj tački, hoćemo li ko-načno da oz-dravimo ili ne. Mi nismo zavi-sni od bilo kog spoljnog utica-ja, bilo kog in-tenziteta, pri čemu, naravno, moramo reći da su dobri tretmani, dobra pratnja, uvek pomoć telu, ali na kraju krajeva to znači da je u našim rukama odluka, hoćemo li pomoću unutarnje snage, od svog stanja da napravi-mo ono što je optimalno.

Kako se onda odvija taj proces

Poslednjih godina mnoge od tih aktivnosti mozga se mogu učiniti vidljivim na slici, npr. funkcionalnom kompjuterskom tomografijom; to je postupak kojim se pomoću slika može učiniti vidljivim ono što se događa u mozgu, ili takozvanim PET-om, tomografijom pozitron-ske emisije, kojim može da se dokaže da se određenim osećanjima, određenim mislima aktiviraju odgovara-juća područja u mozgu. Iz toga se može videti da veći-na tih osećanja - strahovi, brige, depresije - izaziva ak-tivnosti u području mozga koje se zove limbički sistem.

Tu se može takođe videti da se kod svakog čo-veka koji ima takve strahove, pojavljuju te aktivno-sti u mozgu. Ali ako se ti strahovi stalno ponavljaju, ako se uvek iznova pojavljuju, tada se to ukopava kao tunel, kao staza, što dovodi do toga da se stalno stva-raju nove sinapse, da se i druge sinapse, dakle spo-jevi nervnih ćelija, pojačavaju, i na taj način nasta-je uzorak, što se konačno sve više odražava na telu.

Iste misli u mozgu krče određene puteve Reči »krčenje puta« veoma su dobra slika. Dakle, ako

uvek iznova mislim istu misao, pojačava se veza tih kon-taktnih mesta u mozgu. To se može dokazati određenim neurohemijskim metodama, tj. veza nervnih ćelija u tom misaonom krugu, ili neuronskom spojnom krugu, koja po-

staje sve gušća, u osnovi je ono što se opisuje kao krče-nje puta, što znači da se taj energetski kružni tok praktič-no sve više ukopava u moždanu masu.

To znači da, što duže nešto mi-slim, to je intenziv-nije ožičenje u mo-zgu. Postoji jedna vrsta emocionalnog pamćenja, to je ta-kozvana amigdala, jer anatomski izgle-da kao badem, kao

plod, i ta amigdala stalno pohranjuje procenu neke situacije. Ako npr. vidim zmiju, tada se uplašim i taj strah se ukopava u amigdalu.

Pri tom može da se radi i o pozitivnim emocijama, npr. o radoznalosti ili pažljivosti ili želji da se nešto na-uči, što ubrzava krčenje puta u pozitivnom smislu, ali to može biti i užas, strah, panika - što dovodi do toga da određeno krčenje puta odjednom do-bije sopstvenu težinu.

Ovo nam sada zapravo pokazuje da je vrlo bitna spoznaja, da se ne radi o tome da se jednostavno mi-sli samo pozitivno, već o onome što je stvarni sadržaj tih pozitivnih misli. Jer ako kažeš da su pre svih stva-ri bitne emocije u mislima, može zapravo da se ipak radi samo o spoljnoj vežbi: «Verujem da je zaista pozi-tivno misliti dobro o svom bližnjem»: u unutarnjem ga možda još uvek potcenjujem, ali emocije su onda pro-tiv njega, što znači da to zapravo uopšte nije pozi-tivno. Mi tu sebe možemo pomalo da obmanjujemo.

(Deo emisije koja se emituje i na srpskom jeziku)TV-Erde & Mensch emituje na srpskom jeziku subotom od 23:00 do 23:30 sati.

Eutelsat (Hotbird), Frekvencija: 11.604, S.R. 27.500,*FEC 5/6 Pol. Emisije serijala “Setva i žetva” - po dve emisije na jednom DVD-u, mogu se naručiti preko “

“Studija 7” Beograd na tel.064/53-55-830, po ceni od 320,00 dinara.


Vegan, biti ili ne biti Sve je više vegetarijanaca i vegana. Šuška se o nama

na sve strane, polemiše se o ispravnosti odluke koju vega-ni donose kako hraniti svoju djecu, raspravlja se o pozitiv-nom uticaju vegetarijanske i veganske ishrane na zdravlje. Priča se o etičkoj strani vegetarijanstva. I sve nas je više. Ipak, većina ljudi iz tih vjesti i misli izvuče zaključak da je to previše komplikovano, vjerovatno i ne baš potpuno zdravo, i da je potreban i poneki komadić mesa u tanjiru, “samo koli-ko da zamiriše”. Svi smo već čuli argumente »za« i »protiv«, i svako ima svoju priču.

Moja porodica i ja živimo u Kanadi. Ime mi je Jelica i imam 37 godina. Udata sam i imam dva prekrasna sina. Su-prug i ja smo vegani, a dečaci su hranjeni uglavnom vegan-ski, mada je dozvoljeno sve osim bilo kakvog mesa. Kanada, zemlja snega, dugih zima i različitih kultura...jedin-stveni bućkuriš u kome smo svi “autsajderi”, i, nečuveno, ze-mlja u kojoj te neće baš razapeti na krst kad shvate da se sa naših tanjira smeše sojini hamburgeri. Mnogi se čude, ali mnogi poštuju i podržavaju takvu odluku. Neki se, opet, pitaju kojoj religiji pripadamo, a poneko i prevrne očima. Uglavnom oni sa Balkana, moram da priznam...još nismo naučili da se bavimo samo svojim brigama.

Moja priča o vegetarijanstvu počinje davno...... mnogo ranije nego što sam svjesno odlučila da izbacim meso iz is-hrane. Najverovatnije još onda kad sam, odrastajući u ma-lom selu u Bosni, svoje dvorište pretvorila u neku vrstu azila za sve, po seoskim standardima nekorisne životinje. Ili mož-da onda kada sam se kao osamnaestogodišnja klinka vratila sa “visokih škola” na letnji raspust i izjavila svojim zapanje-nim roditeljima da sam postala vegetarijanac. Do te ideje smo moj suprug i ja došli kada smo se još davne 1989. godine sreli na početku studija u Novom Sadu. Pošto smo oboje bili ljubitelji životinja, pitanje vegetarijanstva se nametnulo samo po sebi. I iako tada nisam dugo ostala vjerna vegetarijanskoj ishrani, nešto se pokrenulo u tom pravcu. Sledećih deset go-dina provela sam koketirajući tek s vrijemena na vrijeme sa tim načinom života, uvek iznova podležući uticaju tradicije i okoline. Iz ovog ugla gledano, shvatam da je to bio period pri-lagođavanja novoj ideji, pokušaj da se pronikne u logiku odri-canja zarad neke dobrobiti. Neko “klikne” odmah, a nekom je potrebna čitava decenija. Važno je slediti put i otvarati vrata na koja se naiđe.

I tako će u junu 2009. godine biti deset godina kako sam vegetarijanac, a u februaru ću napuniti tri godine staža veganstva. Interesantno je da sam u vegetarijanstvo zaplovi-la u najtežim trenucima svog kanadskog iskustva. Nedugo po dolasku ovamo saznala sam da mi je otac bolestan i ubrzo potom stigla je i vijest o njegovoj smrti. Iako očekivana, obori-la me je sa nogu. Srećom po moju psihu, radila sam puno, a poslije podne svakodnevno provodila pet sati učeći francuski jezik. U svoj majušni stančić sam obično sam dolazila oko 11 uveče, nakon jednosatnog klackanja u gradskom autobusu.

Jedne noći sam zakasnila na svoj redovni bus i ubijajuci vrijeme do sledeceg, zvjerala oko sebe. Onda sam se susrela oči u oči sa zaklanom ovcom u izlogu jedne renomirane me-sare. Sa oderanim pa navučenim krznom, isplaženim jezikom i izbezumljenim pogledom u staklastim očima, udarila me je surova istina. Suzdržavajući povraćanje, kroz glavu su mi proletjele razne slike strave i užasa iz našeg nedavno proži-vljenog ratnog iskustva. I istina me udarila tako jako da mi se činilo da je neću moći preživjeti... pa koja je to razlika izmedju

ostalih, po našim shvatanjima neravnopravnih i nebitnih ži-vota. Ko može reći da je moj strah veći od nećijeg drugog ili moja želja za životom veća od želje te ovce, te jadne, ne-sretne ovce iz čijih se usta još uvjek cijedila sukrvica.

»...Kako bih sada mogao da jedem tu hrpicu jada?« I to je bilo to...konačni prelom i konačna odluka. Svi oni dru-gi periodi, gde je vegetarijanstvo kao u nekoj izmaglici bilo nadomak svjesti, odlepršali su i istina se otkrila u svoj svo-joj moći.

Nekako u isto vrijeme i moj muž je postao vegetarija-nac, što je užasnutom komšiluku i rodbini bio još jedan od dokaza da je “sektaš”. Računam da je ljudima teško da pri-hvate sve ono što je drugačije od njih samih i da se u tom neznanju i strahu kriju mnoga zla. Treba znati otvoriti oči i mozak za ono što je drugačije, a ne suditi.

Za razliku od nas, Kanađani se u principu ne mešaju u private stvari drugih. Samim tim, vegetarijanstvo je bilo la-kše sprovesti. Najčešće su nesporazumi proizlazili iz neu-pućenosti. Zapanjena sam činjenicom da veoma malo ljudi poznaje značenje reči vegan. Jednom prilikom nam je bila servirana sabljarka kao vegetarijanski izbor.

Prve dve godine oboje smo se hranili ovo-lakto vege-tarijanski. Budući da smo imali iskustva u pripremanju ova-kvih obroka, nije nam bio problem da kreiramo ukusna jela. I zaista je lako zamjeniti meso - sojom, tempehom ili jedno-stavno gljivama.

Da bi se bilo lakto-vegetarijanac potrebno je malo više mašte; to je sigurno.....Treba nešto iskustva i umeća da se napravi torta bez jaja. Problem se da lako re-šiti jogurtom, lanenim semenom ili jednostavno u ovim sre-tnijim zemljama zamenom za jaja.

Moja prva trudnoća je protekla u lakto-vegetarijanskoj ishrani. Kao devojčica sam se naslušala raznih iskustava žena o opadanju kose, kvarenju zuba, hemoroidima, ane-miji i čemu sve ne, za vreme trudnoće. A sve to uz redovno uzimanje vitamina i minerala.

Moja trudnoća je protekla bez problema. Jutarnjih mučnina nije bilo, krvna slika je bila savršena, trudničkog diabetesa nije bilo. Uz sve to nije mi padalo na pamet da uzimam ikakve propisane suplemente. Zdrava ishrana, uz puno svežeg voća i povrća, bila je i više nego dovoljna. Sve u svemu, rezultat je bio predivan dječak Stefan.

Stefan već ima šest godina. Njegova sadašnja ishrana uglavnom je veganska. Kao beba je hranjen lakto-vegeta-rijanski i mnogo je voleo mlječne proizvode. Svaki će me roditelj razumeti kad kažem da se ta ljubav jednog dana potpuno izgubila, i od tada sam jedino uz pomoć trikova uspevala da »ušunjam« sir u njegovu ishranu. Mlijeko mu je bila omiljena namirnica dok je dolazilo iz bočice. Kad je dovoljno porastao da prestane da je koristi, i mlijeko je po-stalo neželjeno. Sve ono što je iz tih proizvoda dolazilo, mo-rala sam da počnem da nadomještam iz drugih izvora. Soja je bila jedno od lakših rješenja. Dobijao je čokoladno mlije-ko na primjer, i to uglavnom sojino. Ono što je fantastično kod njega jeste da on obožava voće i povrće. Sjećam se da smo oko njegovog drugog rođendana, kad je već uveli-ko jeo redovnu hranu, morali da krijemo salatu dok se djeli-mično ne zasiti, i tek je onda iznosili na sto. Njegova ljubav prema svježem povrću, a i voću, bar je djelimično proiza-šla iz činjenice da sam veoma rano, već sa njegovim prvim zubićima, počela da mu ih uvodim u ishranu. Time sam se svjesno oglušila o pravila koja pedijatri potenciraju, da se izbjegava sirovo povrće zbog rizika od gušenja.


Znam da je strah opravdan, ali opet mislim da svako najbolje poznaje svoje dijete i da može da procijeni za sebe...”

Svoju drugu trudnoću dočekala sam kao friški vegan. Suprug je već bio vegan, nekih dvije godine, kad smo saznali sretnu vijest. Odluku da ne uzimam nikakve dodatne vitamine muž i ja smo do-nijeli nakon malo više razmišljanja i dvoumljenja. Rezultat je bila još jedna savršena trudnoća. Sjećam se da sam zabavljala kole-ge na poslu dohvatajući nožne prste u sedmom mjesecu. A onda, prije nepune dvije godine, na svijet je došao još jedan dječak i raz-veselio nas svojim dolaskom. Filip. Mali đavolak kog neprestano hvatamo u akciji diranja nedozvoljenih stvari, u maltretiranju našeg nesretnog mačka Minje, koji sve to mirno i strpljivo podnosi, u pen-tranju po policama za knjige! Smiješi nam se sa stolova, iz kuhinj-skih elemenata, mojih šerpi i kutija. Gdje god se okreneš, možes biti siguran da će njegov prćasti nosić da izviri.

I on je ljubitelj salata i voća. Od ostalih njegovih omiljenih na-mirnica mogu navesti sir, jogurt i mlijeko. Što se tiče kuvanih obro-ka, pica i špageti su naravno broj jedan kod obojice. Vrlo je jedno-stavno napraviti zdravu varijantu, recimo pice. Tijesto napravim od punog brašna, odozgo ide mješavina raznog povrća - već šta se zadesi u frižideru, uz obavezne tikvice, sojine salamice, kečap, a u našem slučaju veganski sir. Ili prosto tofu. I uvjek je hit. Grašak, spanać, leblebije, domaći pasulj, krompir na razne načine, brokoli, ribani kupus, pogotovu u salati, riža, kus-kus, sve su to jela koja se očekuju sa optimizmom. U poslednje vrijeme Stefan često dolazi na ideju šta da pravimo, što mi je zaista genijalno. Filip uglavnom smeta, ali vidim da ga zanima šta se to dešava. Navikao se da do-vuče stolicu iz trpezarije i onda sa nje posmatra dešavanja u kuhi-nji. Ko zna, možda jednog dana postane poznati kuvar?!?

Moja djeca se, generalno, hrane zdravo. Razlozi za njihovo vegetarijastvo bili su prvenstveno radi zdravlja. Ne smatram da im išta uskraćujem time što im je ukinuto meso. Njihovo zdravlje to u potpunosti opravdava. U kući se spremaju veganski obroci, sa ko-jima se trudimo da izbalansiramo sve potrebe ukućana. Namirni-ce koje na primjer Stefan ne voli, a njih ima podosta, ja ušunjam u čorbe, krem supe, sendviče, sosove za tjesteninu i ostala skro-vita mjesta. Milk šejkovi i sve ostale kombinacije miksane hra-ne takođe prolaze. Ponekad je potrebno samo malo mašte ili igre uz jelo, kao na primjer - ko će brže da popije recimo milk šejk sa slamčicom, ili legendarni konji

ći – služenje komadića sendviča sa čačkalicama....Svaki ro-ditelj će se pronaći u ovom dijelu priče....ako je potrebno, du-bićemo na trepavicama da naše princeze i prinčevi napune trbice.

Mi (muž i ja) etički smo vegani, i naš stariji sin to već odavno razumije, naravno uz dječije rezonovanje....djeca po svom instinktu inače vole životinje, i on nije nikakav izuzetak. Bio je jedan period kad je tražio objašnjenja, i govorio da bi volio da jede meso. Poznajući svoje dijete, shvatila sam da je to bilo “odmjeravanje snaga”, jer onog momenta kad sam mu ponudila izbor, dilema je bila riješena. Tada je imao oko 4,5 godine. Za meso smo mu objasnili da je potrebno prvo ubiti životinju da bi se došlo do krmenadle. Ta mu se istina nije ni-malo dopala. Filip je, naravno, još mali da bi nešto tako kom-plikovano razumio, ali definitivno voli životinje.

Šta će oni raditi sa svojim životima kad dovoljno porastu da sami za sebe odlučuju, uistinu je samo njihovo pravo. Ja se nadam da će vrednovati naše standarde, ali neću biti razočarana ako se to ne desi..

Nažalost, naši vegetarijanski klinci nisu uvjek glatko pro-lazili sa okolinom. U Kanadi trudničko bolovanje traje godi-nu dana, što veoma brzo prođe. Nakon toga deca idu u vrtić. Naš prvi vrtić bio je mali kućni biznis jedne Vojvođanke. Da bi se razumjele okolnosti pod kojima se naš slučaj odmotavao, treba da napomenem da je potrebno roditi se pod srećnom zvijezdom da bi se dobilo mjesto u nekom od države regresi-ranom vrtiću. Zato smo i muž i ja na prve male opaske i bez-obzirne komentare vlasnice vrtića računali da pametniji

popušta i da je potrebno biti “pitomo jagnje”, pogotovu zbog toga što je dijete kod nje ostajalo po čitav dan, od 7: 30 ujutro do 4 poslije podne.

Onda su ti komentari počeli da bivaju sve smjeliji i smje-liji. Svakih nekoliko sedmica morali smo da joj izbijamo iz gla-ve ideju da se Stefanu vadi krv da bi se uvjerila kako je sve ok sa našim djetetom. Potom smo imali čast da nas usreću-je izjavama kako je našem malom potrebno i meso u ishra-ni i kako mu bubrezi otkazuju, da mu jetra ne funkcioniše, da bi vrhunac bila tvrdnja da mu se mozak ne razvija kako treba zbog nedostatka mesa u ishrani. I, oh da, da je izvor svih bo-


. Za uporedbu, Stefan je sa oko 18 mjeseci prvi put dobi-

jao antibiotike, jer je imao početak bronhitisa. Od tada je je-dnom imao upalu uha, kad je takođe morao da uzima antibio-tike, i to bi bilo otprilike sve. Nekoliko puta je imao gastro-virus, pogotovu kad je tek krenuo u vrtić, dok mu se još izgrađivao imunitet. Interesantno je (da kucnem u drvo) da povraćanje, na primjer, prođe skoro uvjek u roku od 24 sata. Oporavak je mnogo brži nego što to gledam kod ostale djece. Pokoja pre-hlada preko zime (koja ovdje traje i preko pola godine) i to je to.

Za razliku od njega, Fića još nikada nije bio ozbiljnije bole-stan, nije dobijao nikakve lijekove, niti je ikada imao gastro-vi-rus. Možda je još rano da se hvalim, uzimajući u obzir činjenicu da nije još nijednom potpuno prošao kroz zimu u vrtiću, gdje je zbog koncentracije djece ipak veća šansa da se dobije neka bo-lest. Mada, Sumeja mi je govorila da su neki od klinaca u vrtiću imali gastro i neke ozbiljnije prehlade, ali eto, to je Filipa zaobišlo.

Ja mislim sa smo izborom vegetarijanske hrane za našu djecu stvorili uslove da oni budu zdraviji, da budu bolji prema ovoj napaćenoj planeti i prema jadnim životi-njama. Ponekad je potrebno zatvoriti uši na raznorazne savjete i jednostavno slijediti svoj zdrav razum. Nije je-dnostavno biti drugačiji, to je sigurno, sredina uvjek teži da te osuđuje, ali - “za dobrim konjem prašina se diže”.

Jelena GajićČlanica Udruženja »Sloboda za životinje«, Kanada

Filip takođe ide kod Sumeje u vrtić. Sa njom i nje-nom familijom smo odavno postali više prijatelji nego što smo povezani samo poslovnim vezama. Filip je srećko-vić, jer kao i svako mlađe dijete došao je u već uhoda-nu šemu, a mi kao roditelji znamo šta treba da radimo, kako da se ponašamo i koje nesporazume treba da to-lerišemo, i šta je potrebno sasjeći u korjenu. On je od pr-vog dana bio hrabriji i samopouzdaniji od Stefana i tač-no zna šta hoće. A ono što Filip hoće, to Filip i dobije...na ovaj ili onaj način. Mnogo je bistar, i mogu sa sigurno-šću da kažem da je i mnogo boljeg zdravlja od Stefana.

sigurna sam, povezala sa njegovim nepostojećim bolesti-ma. Konačno je postalo jasno da je Stefan nesretan u vr-tiću, i to nam je pomoglo da prelomimo i odemo do agen-cije pod kojom je ona poslovala i zatražimo da nam nađu novo mjesto. Sumeja, žena kod koje smo prebacili Stefa-na, upravo je u to vrijeme otvarala svoj vrtić, čime su naši problem bili riješeni. I uistinu, sve ove godine nismo nije-dnom imali neki ozbiljniji nesporazum. U međuvremenu je i ona prešla u vegetarijance, zajedno sa svojom mlađom kćerkom. Takvu odluku je, između ostalog, donijela zato što, kako ona sama kaže, nikad nije imala zdravije dije-te od našeg Stefana. Uvjek ga je hvalila da je veoma bi-star, što on sad u prvom razredu osnovne škole i dokazu-je. Jedan je od najboljih učenika u razredu, sa ocjenama koje mu variraju, prevedeno na naše standarde, od 4+ do 5+. Ovo napominjem, pored očigledno ponosom ispunje-nog srca i što me je jednom prilikom kolega na poslu skoro naglas osuđivao kako sam svojim izborima sigurno naudi-la svojoj djeci. Navodno je pročitao u nekoj reviji, ili gdje već, kako djeca rođena od vegetarijanskih roditelja ima-ju niži stepen inteligencije i u principu zaostaju za pros-jekom. Glasno sam mu se nasmijala u brk i objasnila mu da moj mali radi za kompjuterom od svoje druge godine, da je veoma dobar šahista za svoj uzrast, što može da posvjedoči trofejima, da umije da speluje slova na engle-skom od svoje druge godine, od kad je znao i da broji do deset. A da nije “zavezana vreća”, može da posvjedoči i to što je preko ljeta, kad u mom gradu ima organizovan fudbal, jedan od najboljih fudbalera u timu. Kao još jedan od dokaza njegove inteligencije mogu da navedem da on sa šest godina već priča dva jezika - engleski i francu-ski, i da razumije i dosta priča srpski...bilo bi potrebno da provodi malo više vremena sa djecom koja pričaju naš je-zik, ali naš komšiluk je sa raznih drugih strana svijeta.


Ovča - Centar za sterilizaciju ili šinteraj?

»Naučnici, filozofi i vođe ovoga sveta ube-dili su sebe da je čovek, taj najveći zloči-nac od svih živih bića, navodno kruna stva-ranja. Sva druga stvorenja su, navodno, stvorena samo zato da bi mu služila za ishranu i da bi od njih uzimao krzno, da bi bile mučene i iskorenjene. U odnosu na njih svi su ljudi na-cisti; za životinje je svakoga dana Treblinka.«

(Isac Bashevis Singer)


VEČNA TREBLINKA

Naš odnos prema životinjama i holokaust od Čarlsa Patersona

»Ova će knjiga promeniti svet«Albert Kaplan, Laidlaw,Global ecurities

Sve u porodici

Politički angažovana umetnica Sju Ko (Sue Coe) pro-vela je tokom devedesetih godina 20. veka šest godina posećujući klanice širom zemlje. Svojim crtežima i slika-ma koje su se pojavile u njenoj knjizi „Mrtvo meso“ (Dead Meat) omogućila je pogled na širok spektar operacija klanja: od malih, porodičnih preduzeća, do gigantskih klanica – korporacija sa najsavremenijom tehnologijom. Sju Ko opisuje svoju posetu maloj klanici u Pensil-vaniji, smeštenoj uz glavni put. „Uz klanicu su bili razba-cani zarđali kamioni i nekoliko farmerskih kuća.“ Klani-ca je bila u vlasništvu Marte Rid (Martha Reed) i njenog brata Denija (Danny), koji su posao nasledili od oca. Sju je ušla u objekat malo pre pauze za ručak: „Zakoračismo u veliku prostoriju i ja podignem pogled prema leševi-ma velikih, odranih životinja. Fluorescentno svetlo stva-ra odblesak na belom salu. Osećam se kao da sam u nekoj grotesknoj katedrali.“ Ona ide za Martom, spretno se saginjući da bi izbegla sudar sa gigantskim leševima goveda koji su se njihali, sa želucima koji su ispadali i mehaničkim alatom. Budući da je pod neobično gladak,

Marta je upozori da pripazi da se ne oklizne. „Zaista ne

želim da padnem u svu tu krv i iznutrice“, piše Sju. „Ra-dnici nose čizme koje se ne klizaju, žute kecelje i kaci-ge. To je prizor kontrolisanog, mehanizovanog haosa.“ Kao i većina klanica, „to je mesto zamazano – tač-nije, prljavo – a muve se roje svuda. Zidovi, podovi, sve – sve je zaliveno krvlju. Lanci su slepljeni zgrušanom kr-vlju“. Junci, dugački tri i po metra od papka do papka, obešeni su tako visoko da radnici moraju da stoje na platoima. Budući da je oprema kojom rade zastarela, Sju je zaključila da klanica mora biti zadružna ustanova. Baš kad je došla do prostora za ubijanje da bi se sa svojim blokom za crtanje smestila na ulazu između mesta na kome su krave poređane za klanje i prostora za ubija-nje, iznenada se oglasi glasna truba i radnici se raziđoše na ručak. „A ja sam tako ostavljena sama, sa šest leševa kojima je odrezana glava i iz kojih kaplje krv. Poprskala je zidove i već je i na mom bloku za crtanje. Već sam na-vikla da budem prekrivena muvama, baš kao i leševi.“ Sju ugleda kako se sa njene desne strane nešto miče, pa se približi oboru za omamljivanje da bi bolje videla. „Unutra je krava. Nisu je omamili, pa se okliznu-la i pala na pod prekriven krvlju. Ljudi su otišli na ručak i ostavili je. Vreme prolazi. Povremeno se trza udarajući papcima o gvozdene stranice ograde. Bu-dući da je pregradak u kome se nalazi načinjen od metala, to se pretvori u glasno udaranje, zatim u ti-šinu, a onda opet u udaranje. Kad uspe da podigne glavu dovoljno visoko da vidi izvan pregratka i ugle-da leševe koji vise, krava opet padne nazad. Zvukovi koji se čuju su kapanje krvi i FM radio-stanica pre-ko zvučnika. To su The Doors, čitava strana albuma.“ Sju počinje da crta, no kad opet pogleda prema bo-ksu, primeti da je težina kravljeg tela istisla mleko iz njenog vimena. Mleko teče u potočiću prema prostoru za oticanje, meša se s krvlju i zajedno s njom otiče niz odvo-dnu cev. Povređena noga viri ispod dna gvozdene ogra-de. „Mogla bih da plačem zbog te životinje, ali sam mora-la da potisnem taj osećaj, baš kao što to čine i radnici.“ Kasnije reče Marti da joj se čini kako je krava premla-da da bi išla na klanje, da uopšte nije mužena, a ona joj objasni da farmeri ne mogu sebi priuštiti da zadrže krave kada cena mleka padne, pa ih bace na tržište. Kad se radnici vrate sa pauze za ručak, svežu žute kecelje i opet prionu na posao. Samo dvojica rade na prostoru za ubijanje. „Deni prerezuje grla, odseca glave i pere ih, uklanja prednje papke i onda uteruje novu kravu u prostor.“ Drugi čovek, koji stoji šest metara iznad tla na platformi, guli im kožu pomoću električne testere. Kad završi, pokretna traka odvede kravu do drugog prostora.Sju ugleda čoveka, koga pre nije videla, kako ula-zi. Povređenu kravu udari nogom tri ili četiri puta kako bi je naterao da ustane, ali ona to ne može.Deni se naginje preko ograde odeljka da bi pokušao


da je omami omamljivačem pod pritiskom, tako što će joj zariti u mozak gvozdeni klin dugačak 12,5 centime-tara. Kad proceni da je dobro nanišanio, on okida i „čuje se glasan prasak, baš kao pucanj iz malog pištolja“. Deni ode do uređaja s daljinskim upravljačem, stisne ga i jedna strana obora podigne se otkrivajući po-srnulu kravu. Priđe, lancem joj sveže jednu nogu i nji-šući je podigne. Krava pokuša da se otme i počne da se koprca viseći naglavačke. Sju zapazi da su neke ži-votinje potpuno omamljene, a druge nisu. „Otimaju se kao lude dok im Deni reže vratove. Deni pri tome raz-govara sa onima koje nisu omamljene: «Hajde, malena, samo polako, opusti se“. Sju posmatra mlaz krvi koji ši-klja „kao da su sva živa bića mekane kutije koje samo čekaju da budu probušene“. Deni ode do susednih vra-ta i strujom podbode sledeću kravu da bi se pomakla napred. Krave se koprcaju i pružaju veliki otpor, jer su prestravljene. Dok ih tera u obor za omamljivanje, Deni im govori pevušećim glasom: „Hajdemo, malena.“ Za razliku od velikih klanica, gde je rad po-deljen na nekoliko visokospecijalizovanih poslova koji se ponavljaju, u malim klanicama radnici poput Deni-ja obavljaju nekoliko poslova. Pošto Deni puca u kra-vu mehaničkim pištoljem za omamljivanje, prereže joj vrat. Kad krv prestane da šiklja i samo kaplje, odre-že joj prednje papke, oguli joj glavu i odseče je. Odne-se je u slivnik, obesi za kuku i ispere je šmrkom. Vra-ti se do niza leševa s odrubljenim glavama i gurne ih da bi napravio mesta za još jedan leš. „Sledeća krava sve to posmatra“, piše Sju. „A onda dolazi red na nju.“

Visokotehnološko klanje

Iako današnje velike klanice primenjuju iste vi-soke nivoe specijalizacije koje je Sinkler opisao u „Džungli“, njihovim operacijama pridodata je moder-na tehnologija, uključujući računare. Kad je Sju po-setila veliku, visokotehnološku klanicu u Juti, tamo je vladala znatno drugačija atmosfera od one u ma-njim klanicama. S rančerom koji svoju stoku šalje na klanje u tu klanicu, Sju se dogovorila da će je obići. Klanica zapošljava 11.000 radnika i dnevno za-kolje 1.600 grla stoke, a izgleda poput „raketne baze sa mnogobrojnim naoružanim stražarima u uniforma-ma obezbeđenja“. Sju su poslali u sobu za presvlačenje. Tamo je obukla „beli mantil, dugačak do kolena, obu-la gumene čizme, stavila zaštitnu kacigu, zaštitne na-očari, čepove za uši i mrežicu za kosu“. Odeću koju je trebalo da nosi doživela je kao „oklop, koji je nas (lju-de) već odvojio od životinja, čija je velika ranjivost bila nedostatak druge kože, ili pak uopšte bilo kakve kože“. Vođa obilaska odveo je grupu do prostora za ubijanje, ali ne i u sâm prostor za ubijanje životinja, jer je tamo zabranjen pristup posetiocima, verovatno iz si-gurnosnih razloga. Sju je ipak uspela da vidi da upotre-bljavaju mehanički pištolj sa klinom unutar gvozdenog odeljka, čija zadnja vrata padnu žvotinji na leđa i tako je nateraju da uđe unutra. Pošto radnik omami junca i povuče ga dizalicom u vazduh, drugi radnik prereže mu vrat i zarine nož duboko u telo da bi mu probio srce. Pokretne trake protežu se dokle pogled seže. U jednoj prostoriji veličine hangara u vazdušnoj luci, Sju je ugle-

dala stotine oguljenih glava na pokretnoj traci i stotine srca na drugoj traci, koje se uporedo kreću velikom brzi-nom. Radnici u drugoj prostoriji rade „nadljudskom brzi-nom“ na prednjim i zadnjim četvrtinama, igrajući i po-skakujući oko njišućih leševa. Noseći na leđima zaštitnu opremu da im ruke ne bi iskočile iz zglobnih čašica, radni-ci izgledaju „poput mašina, koliko je to samo zamislivo“. „To je Danteov ’Pakao’“, piše Sju, „para, buka, krv, smrad i brzina. Prskalice ispiraju meso, ogromne mašine za pakovanje mesa pod vakuumom koriste to-plotu da bi pakovale 22 komada mesa u minutu.“ Ra-dnici stavljaju govedinu u glikol i vodu, a duge koba-sice počinju da se kotrljaju uokolo da bi bile skenirane laserom i zapakovane, spremne za maloprodaju. „Ra-čunar skenira svaki zamotuljak da bi se zabeležilo nje-govo odredište. Trideset pet hiljada kutija dnevno.“Njeno poređenje sa Danteovim „Paklom“ podseća na reakci-ju Franca Štangla kada je stigao u logor smrti Treblinku da bi preuzeo dužnost komandanta. Opisao ju je u intervjuu koji je dao Giti Sereni: „Treblinka koju sam ugledao toga dana bila je nešto najgroznije što sam video tokom čitavog Trećeg rajha“ – pokrio je lice rukama – „bio je to Danteov ’Pa-kao’“, rekao je kroz prste. „Bilo je to kao da je Dan-te oživeo. Kad sam ušao u logor i na trgu (Sortierung-splatz*) izašao iz automobila, zakoračio sam u hrpu pisama, raznih valuta, dragulja, nakita, odeće, koja je sezala do kolena. Bilo ih je svuda, razasutih po či-tavom trgu. Smrad je bio neopisiv; posvuda stoti-ne, ne – hiljade tela koja su se raspadala, trunula.“ Štangl se prisećao da su preko puta trga u šumi, samo nekoliko stotina metara dalje, na drugoj strani ograde od bodljikave žice i svuda oko logora „bili šatori i logorske va-tre sa grupama ukrajinskih stražara i devojaka – kasnije sam saznao da su to bile prostitutke dovedene iz čitave okoline – koji su se pijano klatili, igrali, pevali i svirali.“ Kad je izlazila iz klanice u Juti, koja ju je podsećala na Danteov „Pakao“, Sju je ugledala kravu sa slomljenom ki-čmom koja je ležala na vrućem suncu. Krenula je prema njoj, no obezbeđenje se isprečilo pred njom i ispratilo je napolje. „Holokaust mi se neprestano vraća u sećanje, što u meni stvara veoma negativne osećaje“, piše Sju u svo-joj knjizi. Kad god u nekom časopisu za prava životinja ugleda aluziju na holokaust, pita se „nije li to utešan štap za merenje kojim će se procenjivati sve grozote“. „Još više sam ogorčena činjenicom da patnja kojoj sam sada svedok ne može postojati sama od sebe, ona mora upasti u hijerarhiju ’patnje koja je kod životinja manja’. Za stvarnost američke kulture, učinjenu za tele-viziju, jedini prihvatljiv genocid jeste onaj istorijski. To je utešno – jer je gotovo. Dvadeset miliona ubijenih ljudi za-služuje više nego da bude samo aluzija na nešto. Ljuta sam što nemam više moći da prenesem ono što sam vide-la. Mogu samo da promucam: ’To je poput holokausta’.“

Izvodi iz knjige »Večna Treblinka«

Knjigu »Večna Treblinka«možete naručitipreko sajta, telefona SZŽ

(064/168-55-75) ili narudžbenice na zadnjoj strani časopisa donacijom od

700 dinara + ptt troškovi


Šta je sa multiplom sklerozom? Podaci dokazuju da su pacijenti multiple skleroze razvili aktivnost antitela protiv leukemije kod govečeta. To sve dokazuju naučni časopisi. Postoje i druge nervne bolesti i one se dovode u vezu sa mlečnim proizvodima. Čak i časopis naučnog mlekarstva kaže da možete dobiti tuberkulozu, brucelozu, difteriju, šarlah i gastreontoritis. Šta je sa belančevinom? Da li je dobra za vas? Izaziva gastroeontoritis (upala slu-znice želuca i creva), šećernu bolest, teško se vari, izaziva gubitak krvi itd. A šećer u mleku? Izaziva kataraktu, ne-plodnost, rak jajnika, dijareju i netolerantnost na laktozu. Da li je to dobro za vas? Masnoća iz mleka, da li je ona dobra za vas? Podiže nivo holesterola, triglicerida, dobi-jate kardiovaskularne bolesti a mleko je i dobar posrednik u prenosu bolesti. Listerija je vrlo uobičajna u nekim si-revima. U svetu je bilo bar 12-ak epidemija listerije, npr. u Švajcarskoj. Ova bakterija može da izazove smrt, sle-poću, deformitete kod beba. Časopis medicine iz Nove Engleske kaže da pasterizacija ne može da uništi listeriju. U starim vremenima, u manje povoljnim društvenim prili-kama, ovo su bili procenti smrtnosti beba od 9 meseci na hiljadu dece. Imamo decu koja su hranjena kravljim mle-kom i onu koja su hranjena ljudskim mlekom: na ljudskom mleku, 1,5 prema 1000, a na kravljem mleku 84,7 prema 1000. To je ogromna razlika. U udžbenicima pedijatrije i drugim knjigama reće će vam da je u ta stara vremena medicinska branša toliki broj dece spasla od smrti. Ali čak i u razvijenim krajevima sveta imate 80 odsto verovatnoće da će se razviti dijareja i 70 odsto veću verovatnoću da će se javiti infekcija ušiju. Bebe stalno plaču upravo zbog te infekcije. Mogu da vam citiram časopis za časopisom koji će vam pokazati da mleko izaziva stalni zamor, glavobolju, bol u mišićima, hiperaktivnost, noćno mokrenje, alergije, astmu, teškoće sa disanjem, ranu arterosklerozu, dijabe-tes, akne u mladalačkom dobu, reumatoidni artritis, neu-ralgične bolesti, rak prostate, rak dojke itd. Šta je dobro u mleku? Kalcijum? Majčino mleko daće vam antitela, bela krvna zrnca, zatim supstancu koja blokira ešerihiju koli, ono je sterilno. Samo 25 odsto kalcijuma iz kravljeg mle-ka se apsorbuje u telo. To su loše vesti. Nasuprot njemu, ljudsko mleko, iako sadrži manje od polovine kalcijuma od onog koje sadrži kravlje mleko, bolji je izvor kalcijuma, jer se taj kalcijum apsorbuje u telu. A zeleno povrće daće vam mnogo bolji izvor kalcijuma nego kravlje mleko. Je-dna druga prednost je da se majčino mleko lako vari. Tu postoji još nešto: šta dobijete sa kravljim mlekom za do-ručak? Vi dobijate i kravlji ručak od juče sa tim mlekom. Možete imati čak i fekalne materije u mleku, bakterije, or-ganske pesticide i druge različite stvari. Nije samo mleko to koje treba posmatrati, jer ono se krije skoro u svemu.

Mleko kao hrana,

da ili ne?

Prof. dr Valter Fajt (Nastavak teksta iz prethodnog broja)

Kod Tajlanđanki kao da problem plodnosti nije nikad postojao. Kod njih je plodnost još uvek 82 odsto, kao kad su bile mlade. Poređenja radi da kažemo da je situacija u drugim zemljama 5 odsto. Laktozna tolerancija nedostaje kod crnaca.

Imamo dva deteta: jedno je crno, a drugo je belo. Hajde da vam kažem šta se zbiva kod crnog dečaka kad pije mleko: on je netolerantan na laktozu tako da ne može da je svari. Bakterije u njegovim organima za varenje dele ga tako da to onda poveća osmotski pritisak i tečnost dolazi u njegovo dvanaestopalačno crevo, a i u sistem za varenje i to dovodi do proliva. A devojčica bele boje nema problema sa laktozom tako da ne dobija proliv, ali ona ima velike probleme sa kaseinom i ona ima opstipaciju (zatvor). Znate li koliko beba je moralo da doživi da im feces bude vađen naročitim instrumentima, jer nije mogao da izađe na prirodan način? I dok jadni Afrikanci umiru od gladi, ljudi pune vagone mlekom u prahu. To je poklon Ev-ropljana za Afrikance da bi se ishranili. Deca koja već umiru od gladi, dobijaju proliv i onda ih crvi dokrajče. Oni su ubijeni otrovom belih ljudi. Vidite kako je to ozbiljno. Kad crnci uzimaju mleko, dobijaju dijareju. Oni to mleko u prahu uzimaju, zatim prave pastu od njega i kreče njome svoje kolibe - jedino za šta je to mleko u prahu dobro. Osteoporoza je izazvana brojnim pojedinostima, ali jedan od najznačajnijih razloga jeste suviše mnogo mlečnih belančevina. Sinoć smo više govorili o ovome. Otkrili smo da je belančevina životinjskog porekla opasna jer stoji nasuprot biljnoj belančevini. Koja belančevina bi po vama bila najgora na svetu, kada je osteoporoza u pitanju? Razmis-lite o tome na trenutak.

A sada ćemo se pozabaviti jednom drugom bolešću - leukemijom. Virus leukemije iz goveda pronađen je kod 59 odsto novorođenih teladi. Postoji dokaz da se ovaj virus može preneti sa jedne vrste na drugu. Države koje koriste mlečne proizvode imaju više slučajeva leukemije. Mnogo više leuke-mije imate kod ljudi u krajevima gde imate više leukemije kod goveda. A onda tu postoji i drugi problem: ako goveče ima virus, ono proizvodi više mleka. I šta mislite, koje goveče će farmer zadržati, ono koje daje više ili ono koje daje manje mle-ka? Mislite li da je to mali problem? 86 odsto goveda na tržištu u Sjedinjenim Državama ima virus leukemije. A 1995. godine došlo se do saznanja da se ovaj virus može preneti i na ljude.


A sada vaša omiljena tema: sir. Kako se pravi sir? Uzimate kulturu, fermentišete mleko i dobijate ugrušak i surutku. Od te smese se dobija švapski sir i kačkavalj. Zašto je on prešao u taj oblik? Zato što se ništa više ne zbiva u njemu. Bakterije su iskoristile sve što su mogle. Ne mogu više da utiču na kasein i zato ima mnogo be-lančevina. Fermentisan je šećer. Ne mogu da utiču na galaktozu, tako da ima mnogo galaktoze. Zato je jogurt dobar zbog galaktoze, a dobar je i za rak jajnika i za ka-taraktu. Tako, jogurt nema laktozu, nego galaktozu. U tom trapistu, kad su bakterije upotrebile sve što su mo-gle, ne bih želeo da budem grub, ali ako u vašem orga-nizmu nema ničega što bi moglo da se svari, kako to onda zovemo? Prvo malo smrdi, kao sir, a onda znamo šta sa tim uradimo. Ali mi taj sir jedemo, stavljamo ga u svoje organe za varenje. I onda tu stoji 12 sati. I ko-liko nam kiseline daje? Najvišu moguću kiselost, 23,6 po gramu. Šta ću sa tom kiselinom u telu? Hajde da je neutrališem. Odakle? Iz kostiju, to je sve što imam. Izveli smo eksperiment na pacovima. Jednu grupu smo stavili na sojino mleko, a jednu na kasein. Ova gru-pa koja je koristila kasein imala je veoma kiseli urin. Gu-bitak kalcijuma kod onih koji su hranjeni kaseinom bio je dvostruko veći nego kod onih koji su hranjenim sojinim mlekom. Produkt ureje je isto tako bio dva puta veći. To znači da ne možete da neutrališete aminokiseline tako lako. Kalcijum u mokraći je bio tri puta veći nego kod onih na soji. Da sada ponovimo: vi apsorbujete samo 25 odsto kalcijuma iz mleka, a telo gura višak kalcijuma napolje. Pa, kako vam je onda taj kalcijum iz mleka po-mogao? Grupa koja je primala kasein, setite se da ovde nema laktaze, kao kod one male devojčice [predavač misli na ranije prikazani slajd], njihove fekalije su imale malo vode, i bile su prilično suve. Dok su fekalije kod pacova koji su pili sojino mleko bile normalno vlažne. A kako je bilo sa zečevima? Jednu grupu smo stavili na soju, drugu na kasein, a treću na mleko u prahu. I bez ikakve sumnje, dobro su rasli. U stvari, oni na soji su najsporije rasli. Nemojte me pogrešno razumeti, od mlečnih proizvoda ćete stvarno porasti, kao kod krava. Oni koji su bili na mleku u prahu gubili su kalcijum izme-tom, a kad gledamo holesterol, mleko u prahu je izazi-valo znatne probleme u poređenju sa sojom. Kad smo testirali one sa mlekom u prahu, u mleku ima mnogo masnoća, i gde se pojavio problem, u masnoćama ili u belančevinama? Odnos dobrog i lošeg holesterola: oni koji su jeli soju, kod njih je holesterol bio na odličnom nivou, a vrlo loše je bilo kod onih koji su jeli mleko u pra-hu. Hajde da pogledamo belančevine: kasein podiže holesterol, dakle, isti problem. Setite se, kad smo gleda-li one belančevine koje podižu holesterol, zaključili smo da je obrano mleko drugo na listi namirnica koje izaziva-ju povišenje holesterola. Belančevine podižu nivo hole-sterola, a obrano mleko vam neće nimalo pomoći. Ono će povećati nivo holesterola. A naročito će povećati onaj loš tip holesterola. Mleko je loše za srce, za kosti... Da vam kažem nešto o osteoporozi: kad imate osteo-porozu, kažu vam da uzimate više kalcijuma. A tada i dalje imate i osteoporozu i onda vam se kaže da uzme-te još više kalcijuma Pošto vam treba sve više kalciju-ma, vi pijete sve više mleka, a problem je sve gori i gori.

To je zato što se prema njemu odnosimo na pogrešan način. Kad zidate zid od cigle, potrebne su vam cigle i malter. Recimo da onaj koji gradi ugrađuje 500 cigli na dan. Recimo da se on razboleo, ima groznicu, i sada on radi polako. Samo 200 cigli ugrađuje na dan. I ja gledam svog zidra i kažem: «Pa, ugradio je samo 200 cigli, daću mu više cigala, ići će brže!» I umesto 500, dajem mu 1000 cigli. Sad sam ga stavio na ogromni stres, tako da je pod stresom ugradio samo 100 cigli. Ja gledam problem i smatram da će rešenje biti ako mu dam 2000 cigli. Jesam li ja logičan ili nelogičan u ovom trenutku? Vrlo sam nelogičan, jer moj problem nisu cigle, već je problem to što je moj zidar bolestan. Kod oste-oporoze gubite kalcijum, lomite zid jer je kalcijum materijal koji se ugrađuje u vaše kosti, a vaši zidari koji stavljaju kalcijum u vaše ko-sti su se razboleli. Da li je onda rešenje da im date više cigli? Ne! Žene iz Afrike ne dobijaju osteoporozu, iako imaju samo 3,50 mg kalcijuma dnevno. A žene iz Evrope dobijaju osteoporozu sa 140 mg kalcijuma dnevno. Bolje je da ste uzeli kalcijum iz zelenog li-šća. Tako će vaše ćelije biti alkalne, bazične. I onda će zidar reći: «Oh!» I onda će kao lud ugrađivati cigle, i potrebno mu je samo 500, i 500 će ugraditi. Amerikanke sa 1600 mg kalcijuma dnev-no mogu izgubiti taj kalcijum zbog nepravilne ishrane. A žene iz Afrike koje jedu povrće i mahunarke nemaju taj problem uopšte.

Testirali smo ogledne pacove i kuniće, ali je velvetni maj-mun najbolji primer za eksperiment u odnosu na ljude. Ovim maj-munima su davali ono što jedu zapadnjaci i ono što jedu Afrikan-ci. Kad su jeli ono što jedu zapadnjaci, gubili su mnogo kalcijuma.

A šta je sa mlekom i neplodnošću? Već sam rekao da su žene postale neplodne zbog galaktoze. A šta je sa muškarci-ma? Da li su oni imuni? Ovo je ispitivano na majmunima, i da-vali smo im sve ono što majmuni jedu, banane i ostalo i dodava-li smo im samo malo mleka u prahu. I kad smo im davali mleko u prahu, pokretljivost njihove sperme je strahovito opala. Koncen-tracija sperme opala je na 2/3. Drugim rečima, kao i onaj zidar, oni su se razboleli. Kad su bili na mleku, nepravilnosti u spermi bile su brojne. Dobijali su razne defekte, izraštaje, a rep sper-matozoida bio je potpuno izmenjen. Vi, mladi ljudi, koji čitateovo, pijete li mleko? Znajte da vam broj spermatozoida opada. Da-

kle, plodnost opada ako koristite mleko. Gledajte nivoe limfocita. Kad su majmuni bili na hrani mahunarkama, imali su odlične nivoe limfo-cita. Kad su bili na mleku, limfociti su opadali. Ako želite da pomo-gnete svom imunom sistemu, izostavite mleko. Bronhijalni problemi u toku zime? Ako izostavite mleko, ovi problemi neće se pojavljivati.


Časopis «Priroda» je pre mnogo godina izvestio da kravlje mleko oslabljuje imuni sistem. Šta ako neko ima sidu? Onda limfociti opadaju. A najbolji način da se to za-ustavi jeste izostavljanje mleka. Hajde da vidimo šta se dešavalo sa krvnim sudovima velvetnih majmuna: kad je dodato samo malo mleka, vidimo razmeru dobrog i lošeg holesterola; kod jednih je bio dobar, a kod drugih je bio loš. Arterije kod onog majmuna koji je jeo mahunarke bile su čiste, a svi mali krvni sudovi bili su otvoreni. A kod onog koji je koristio mleko, mogli ste videti mnogo naslaga pla-ka. Izlazi mnogo kalcijuma i bubrezi ne mogu da ga se oslobode tako da se on onda uskladišti u krvnim sudovima. Zbog toga nastaju naslage kalcijuma u krvnim sudovima i onda krvni sudovi postaju krti i dobijate aneurizme ili suže-nja. Ljudi u Južnoj Africi koji ne koriste mlečne proizvode, ne znaju ni šta je osteoporoza; nikad nije došlo do frakture kuka. Mleko sigurno izaziva osteoporozu zbog belančevi-na.

Govorio sam vam o fitoestrogenima. Oni mogu da deluju tako da materije koje razaraju kosti budu manje ak-tivne a da podstaknu one ćelije koje izgrađuju kosti, da iz-grade veoma dobre kosti. Ako koristite biljni estrogen, onaj koji ćete pronaći u lanenom semenu, on je najbolji lek koji se može naći za sprečavanje osteoporoze. Danska studija je došla do rezultata da je sojino mleko, kada je korišćeno, zaustavilo gubitak koštane mase, i žene posle menopauze nisu gubile koštanu masu. U studiji u bolnici u Melburnu pronađeno je petoprocentno povećanje sadržaja minerala u kostima kad su njihovoj ishrani dodali soju. Dakle, svo-jom ishranom možete da proces osteoporoze pokrenete u drugom smeru. Estrogeni biljnog porekla vezuju se za re-ceptore u vašim kostima i oni su odlični za osteoporozu, ali utiču i na smanjenje raka dojke i raka prostate.

Muškarci, ako pijete tri šolje mleka sedmično, više od tri puta uvećavate svoje šanse da dobijete rak prostate. Koja zemlja ima najveću razmeru raka prostate u svetu? To su tri zemlje koje koriste najviše mleka – Švajcarska, Norveška i Luksemburg. Ako ste crne kože, za vas je dva puta veća opasnost od raka prostate. Što se tiče astme, u Sjedinjenim Državama najviše se prodaju lekovi za alergiju. Alergija, astma i migrena mogu se dovesti u vezu sa uzima-njem mlečnih proizvoda.

B a m b i, priča o

opstankuPovređeno lane

Topao letnji dan, 30. juni 2008. godine. Zavonio mi je telefon i javila se moja prijateljica. Uzrujanog glasa mi reče da su na njenoj njivi kombajnom povredili lane... Neg-de oko pet sati, doneli su mi povređeno malo muško lane, tamne dlake na leđima i sa još uvek jasnim belim pega-ma. Još uvek mu nije otpao sasušeni pupak i pretpostavi-la sam da nije bilo starije od nedelju dana, a možda i ma-nje. Leva zadnja noga mu je potpuno slomljena i samo je koža držala ostatak noge koji se klatio u vazduhu. Ovo dra-žesno biće krupnih crnih očiju doživeo je veliki bol i stres, zbog teške povrede i zbog toga što je ostalo bez majke...

Sreća u nesreći jeste što ostali ukućani nisu vege-tarijanci poput mene, pa gaje koze. Bilo je mleka i za lane, ali ono nije htelo da sisa mleko iz cucle. Uspe-la sam da mu ulijem u usta samo nekoliko gutljaja. Fiksira-la sam mu slomljenu nogu tankim daščicama i zavojem.

Operacija je zakazana za sledeće veče. Pre toga, kon-sultovano je nekoliko starijih veterinara, i svi su rekli da lane nema šanse da se oporavi i da je bolje da bude eutanazira-no... Osim toga, srne često fatalno reaguju na lekove i neke se ne probude iz narkoze, ili pak uginu zbog stresa. Te izu-zetno osetljive i nežne životinje veoma su podložne stresu.

Nisam htela da dozvolim da lane umre! Dodatani problem jeste što je to mužjak, a mužjaci odgajeni u zarobljeništvu u vreme parenja – kada imaju razvijene rogove – skoro redov-no su opasni po ljude jer nemaju straha od njih, a muškarce doživljavaju kao suparnike sa kojima pokušavaju da se bore.

Došlo je vreme da odvezem lane na operaciju. Niko od mojih prijatelja koji su imali auto nije mogao ili nije že-leo da učestvuje u tome. Neke od mojih prijateljica nisu mogle da gledaju tako dražesno biće kako pati, ali mi nisu pomogle, uprkos tome što su to mogle da učine. Preose-tljivost nije dobra, jer u kritičnim trenucima od takvih oso-ba ni životinje ni ljudi nemaju nikakvu pomoć... Srećom, bar sam našla taksistu koji je želeo i mogao da me od-veze, i još je čekao više od dva sata pred ordinacijom.

Odlično opremljena veterinarska ordinaci-ja bila je poput autobuske stanice: ljudi i njiho-vi mezimci različitih vrsta neprestano su ulazili i izlazili.

Dok smo čekali početak operacije, u ordinaciju je došla jedna žena koja je donela još jedno povređeno lane. Ovo lane je takođe bilo muško, nešto starije od mog, svetlije dlake, sa pegicama koje su se već gubile. Imalo je odranu veliku po-vršinu kože na gornjem delu vrata i isečene uši, uz stare po-vrede – otkinutu Ahilovu tetivu jedne zadnje noge, koju zbog toga ne može normalno da koristi. Vrat i uši su mu povređe-ni tako što je upalo u kosilicu kombajna, a stare povrede su verovatno načinili psi i zbog njih nije na vreme pobeglo od kombajna... Ova žena je do sada odgajila nekoliko povređe-nih lanadi, a pošto živi na salašu dalje od naselja, te živo-


tinje su postepeno odlazile svojoj vrsti kad bi porasle.Veliki broj lanadi strada pod kombajnima i u kosilica-

ma. Naši poljoprivrednici skoro bez izuzetka ne koriste plašilice za divlje životinje, iako ih zakon na to obavezuje i propisuje velike kazne. Potreban je veliki oprez prilikom košenja useva i trave, jer lanad i mali zečevi se uzdaju u mimikriju, pošto još ne mogu da pobegnu od opasno-sti, a u to vreme ima i ptica u gnezdima koja se nalaze u poljima i na njivama... Nažalost, kod nas postoji gene-ralna nebriga o životinjama, koju nepostojanje adekva-tnih zakona i neprimenjivanje postojećih još i pojačavaju.

Tokom operacije, u golenjaču laneta trajno je po-stavljen kinčer - gvozdena šipka koja povezuje kraje-ve slomljene kosti. Buđenje u taksiju proteklo je uz buč-no i tužno oglašavanje... ali oglašavanje tokom buđenja iz narkoze normalna je pojava i kod pasa i mačaka.

Koža na mestu povrede bila je oštećena i iznutra i spolja: iznutra su je pritiskali oštri rubovi slomljene kosti, a spolja su postojala oštećenja, verovatno prouzrokova-na gaženjem točkovima kombajna. Nagnječeni deo kože počeo je da odumire, i uskoro se skoro celom dužinom reza pojavila duboka pukotina kože koja se odmah po-tom zagnojila. Tek pošto je to uspešno počelo da zara-sta, lane je skinulo krastu i to se ponovilo 2-3 puta. Ni-sam mogla da mu držim zavoje na nozi toliko dugo. Uostalom, maleni je počeo i da skida zavoje koje sam menjala svakog dana. Zarastanje rane trajalo je prilič-no dugo – oko dve i po nedelje. Bila je duga i duboka.

Pošto mu je u prvo vreme trebalo ograničiti kretanje, stavila sam ga u odeljak kaveza, dovoljno velik i visok da u njemu može da šeta ako želi. Uglavnom je ležalo u slami.

Lane ni narednih dana nije htelo da pije mleko pre-ko gumene cucle. Možda mu nije prijao miris gume. Pala mi je na pamet druga ideja: ponudila sam mu mleko iz plitkog plastičnog tanjira. Maleni je halapljivo popio mle-ko! Nakon toga sledio je još jedan uspešan eksperiment: odnela sam ga kod koza, odvela jednu u ugao prostorije tako da ne može da pobegne, i stavila lane ispod njenog vimena. Tek tada je maleni navalio! Vime je vime, nije va-žno čije je. Koza je pokušavala da ga uštine za dlaku, re-pić ili uši, ili da pobegne. I ta i ostale koze pokušavale su da ga gurnu glavom kada sam manje pazila. U prvo vreme

sam morala da pridržavam lane dok sisa. Kako je vre-me odmicalo, ono se sve bolje snalazilo i dovoljno je bilo da držim samo tu kozu i pazim na ostale; ali i to je bilo dovolj-no posla.

Narednih nedelja, lane je dobijalo mleko pet puta dnev-no. Polako sam povećavala količine mleka. Obično sam ga dva do tri puta odnosila kod koza da sisa, a ostali obroci su bili iz tanjira. Kada je sisalo, nije znalo za meru – prepunilo bi stomak. Nisam mu dozvoljavala da pretera sa mlekom, i zato sam kombinovala sisanje koze sa obrocima mleka iz tanjira.

Krajem druge nedelje, počela sam da mu nudim pomalo biljne hrane: stavljala sam mu u usta vlati trave, sena i koma-diće jabuke. U prvo vreme izbacivao je iz usta čvrstu hranu, ali vremenom je pomalo počeo da je žvaće. U kavezu sam mu ostavljala nešto sena i sveže trave i vremenom je počelo samo da je uzima.

Veoma je važno da se mladom preživaru na vreme raz-vije burag, prvi i najveći od predželudaca – tri komore u ko-jima se celulozna hrana vari pomoću mikroorganizama, i tek potom, ovlažena, isitnjena i delom svarena, odlazi u pra-vi, žlezdani želudac. Ako se na vreme ne razvije burag kod mlade životinje, to može prouzrokovati velike probleme, pa i smrt...

Svakodnevno sam puštala lane iz kaveza da šeta i trči, ako želi, i već krajem druge nedelje počelo je da koristi po-vređenu nogu. U početku ju je vidno zabacivalo na stranu i tek povremeno bi stalo na nju, samo vrškom malih papaka. Krajem prvog meseca od povređivanja, uveliko je koristilo tu nogu.

Pošto je postalo očigledno da će preživeti i oporaviti se, uprkos svim lošim prognozama onih koji bi trebalo više da znaju o takvim slučajevima, konačno sam rešila da mu dam ime: neka se zove Bambi.

Bambi rasteŠto je više Bambi rastao, bilo mu je potrebno i više pro-

stora. U uglu male bašte ogradila sam ne baš veliki prostor sa natkrivenim delom umesto kućice, gde je boravio napolju tokom dana. Kako je rastao, tako je sve češće pokušavao da iskoči odatle. Nisam mogla da ga pustim da nekontrolisano šeta po dvorištu, jer nije zagrađeno prema susedima, te bi ve-rovatno i otišao na ulicu, ako bi neko ostavio otvorenu kapiju...

Međutim, svake noći sam morala da ga nosim u dru-gi, veći odeljak kaveza. Noću nisam smela da ga osta-vim bez kontrole, jer se u mom kraju dešava da u dvori-šta upadnu ulični psi (ili su to neki koji samo noću izlaze iz svojih dvorišta) i da pokolju živinu, kuniće, a napada-ju čak i odrasle koze. Lane bi im poslužilo kao poslasti-ca. Kada su nedavno psi upali u naše dvorište, napravi-li su rupu u ogradi i razvalili vratašca kokošinjca, poubijali 5-6 odraslih kokošaka i petlova, ali naš pas nije ih odao. To isto se dešava i u drugim dvorištima. Izgleda da ti psi upa-daju kao razbojnici, u tišini obave »posao« i odu dalje...

Bambi je navikao i na novi ritam: ako bih kasnila sa dola-skom po njega da ga odnesem na spavanje u kavez, kukao je glasno i pokušavao da iskoči odatle, a ujutru bi u kavezu takođe kukao dok ga ne pustim napolje. Puštala sam ga da se istrči po dvorištu, što je on obilato koristio i istrčavao se u punoj brzini.

Ako je to zajednička karakteristika te vrste, onda se srne vezuju za životne navike koje su usvoji-le i intenzivno pate ako se okolnosti promene. Međutim,


Bambi se sklanjao od svih ostalih ukućana, iako ih je viđao svakog dana. Vezao se samo za mene, i to veoma jako. Očigle-dno je u meni gledao drugu majku. Postao je problem da bilo gde odem, jer ako me ne bi video celoga dana, ako bih otpu-tovala do Beograda, na primer, umeo je da kuka po ceo dan...

Kada je stigao do mene, imao je manje od jednog ki-lograma, a pred kraj drugog meseca – skoro deset. Vi-dno je porastao. Pegice su se postepeno izgubile, pretvara-jući se u isprekidane prugice, i izrasla je duža svetlija dlaka.

Problemi sa lovcima

Često ljubitelji životinja koji odgajaju povređene divlje ži-votinje ili njihove mladunce koji su ostali bez majke, imaju veli-ke probleme sa lovcima. Pogrešno tumačeći naše i ovako loše zakone, oni misle da sve divlje životinje pripadaju njima i da se one ne smeju gajiti a da se ne prijave – naravno, kome dru-gom, nego lovcima. Moj sused lovac čak mi je rekao da se divlja životinja ne sme seliti ni iz jednog dvorišta u drugo, a kamoli u drugu opštinu! Rekao mi je da nisam smela da odve-dem lane na operaciju u drugu opštinu (što je zaista previše!).

Po njegovom tumačenju, trebalo je prvo da prijavim lane, koje bi mi potom bilo oduzeto (lovci bi ga sasvim sigurno ubi-li zbog tako teške povrede, ne bi ga lečili!), a ako bi kod mene ostalo na lečenju i nezi, to bi moglo samo uz njihovu potvr-du - pod uslovom da im ga predam u septembru i da ga oni puste (tako malenog!) gde oni žele na teritoriji naše opštine.

Dakle, imali bi siguran i lak plen! Zato insistiraju na pu-štanju životinja na svom terenu – da bi imali šta da love.

Vrlo se često dešava da naoružani lovci upadnu na ima-nje ljudi koji su odgajili srneću siročad ili druge divlje životinje, i pod pretnjom silom ih otimaju! U prvom momentu, negovate-lji tih životinja se uplaše i zbune, i olako izgube svoje štićeni-ke. Međutim, važno je da se zna da je takvo ponašanje lovaca nezakonito, kao i njihovo pogrešno tumačenje da sve životinje pripadaju njima! U slučaju da naoružani lovci upadnu na tuđi posed, ne treba ih pustiti da uđu i događaj treba prijaviti policiji.

Poznati su slučajevi da srna ugine za srn-daćem kojeg su ubili lovci... Uprkos tome, ljudi u Srbi-ji ih nemilice ubijaju i ugrožavaju. Ljudi često uzimaju nepovređenu lanad koju su sakrile majke - što je pogrešno. Lanad ne treba dirati, jer majke im se vrate kada ljudi odu.

Mali nestaško

Bambi je u drugom mesecu života počeo da ispolja-va ponašanje neuobičajeno za njegovu dob i neuobičaje-no za pripitomljenu lanad: počeo je da me zaskakuje, bilo da čučim pored njega, ili skačući uz moje noge dok stojim.

Žalosno je što toliko mnogo mladunaca divljih životi-nja ostaju siročad, i što uopšte toliko životinja strada od lju-di. Divlje životinje od malena odgajene među ljudima ne znaju gde spadaju. One su bića iz dva sveta: životinjskog i ljudskog... To stvara konflikte u njihovoj psihi, i može rezulti-rati ponekad konfiiktnim i neuobičajenim ponašanjem. Za-pravo se ne mogu prilagoditi nijednom od tih svetova. Slič-no se dešava i sa tzv. divljom decom, koju su ostavili ili izgubili roditelji i od malena su ih usvojile i gajile životinje.

Vreme je prolazilo. Bambi je vidno rastao. Otkrivala sam vrste zelenog bilja koje voli da jede. Seno nije hteo da jede, ali vremenom je ipak pomalo počeo da gricka zelene mekane listove sena lucerke. Bilo je važno da se navikne na seno zbog zimske ishrane.

Voće prosto obožava! Kada je bio manji, od malenog za-logaja crvenog dela lubenice dobio je proliv, koji sam morala da lečim tokom više dana. Od tada sam bila oprezna i dava-la mu pomalo drugog voća. Kada bi naslutio da u šaci nosim sladak zalogaj voća, gurkao bi mi njuškicom ruku i brzo jeo slatki zalogaj, glasno mljackajući. I inače je imao dobar apetit.

Davala sam mu i po malo zrnaste hrane tj. kukuruznu prekrupu sa malo mekinja, soje, suncokretove sačme i sa do-datkom vitaminsko-mineralnog premiksa, stočne krede, di-kalcijum-fosfata i kuhinjske soli. Važno je da je dobijao do-voljno vitamina i minerala, radi zarastanja slomljene kosti.

Preživarima se ne sme davati mnogo koncentrova-ne (zrnaste) hrane a ni previše voća i povrća, da u bura-gu ne bi nastalo tzv. kiselo vrenje – opasan poremećaj va-renja koji nije lako lečiti i koji može rezultirati smrću.

Selidba

Vremenom, Bambi je rastao sve brže; postajao je sve veći. Došlo je vreme da mu nađem novo boravište...

Međutim, to je veliki problem, posebno sa srndaćima. Srne ljudi još i hoće da uzmu po legalnim i nelegalnim mini zoo-vrtovima, a za mužjake neće ni da čuju svi koji znaju za njihovo ponašanje u vreme parenja. A oni koji ih dobro ne po-znaju, uskoro ih upoznaju nakon nekog nemilog događaja...

Može se sa njima »izaći na kraj«, samo je potreban oprez i ne dirati ih kao male oko budućih rogova, tj. neizazivati ih. Ipak, nisu svi koji gaje životinje vični tom ozbiljnom zadatku.


Pustiti tako pitomu lanad u prirodu, znači isporučiti lak plen lov-cima. Poseban problem u Srbiji jeste to što je dozvoljen lov u nacionalnim parkovima! To je nezamislivo u svim normalnim zemljama, a Srbija očigledno ne spada u takve. U isto vreme, krivolovci (zapravo, lovci koji love kad i šta im se prohte) zalaze gde god žele i uz dobro potplaćivanje mogu da poubijaju sve, ako žele, pa i vrste koje su ugrožene i trebalo bi da su zaštiće-ne zakonom. Ipak, imala sam sreće u toj teškoj situaciji: doktor bioloških nauka iz zoološkog vrta na Paliću dao je pristanak da moje lane tamo boravi, makar dok mu ne nađem drugi smeštaj.

Dvadeset i četvrtog avgusta došlo je vreme za selid-bu. Sve do tada bilo je prilično stabilno i lepo vreme, ali tada se stuštilo jako nevreme, sa jakim naletima kiše i ve-tra. Moja prijateljica je uparkirala auto u dvorište da se Bam-bi ne bi uplašio na ulici i da mi se ne bi oteo iz naručja.

Polako sam ga unela na zadnje sedište. Bio je mi-ran u automobilu. U početku je sedeo pored mene na za-dnjem sedištu, ali uskoro je ustao i skoro sve vreme stajao i gledao kroz prozore automobila preko kojih je padala kiša.

Stigli smo do vrata Prihvatilišta za divlje životinje zoovrta na Paliću. Tamo odgajaju povređene ili mlade ptice gra-bljivice, sove i druge vrste ptica. Lanad ne primaju, ali ipak su mi učinili uslugu.

Nakon nekog vremena provedenog pored njega, došlo je vreme da krenem... Kada je shvatio da ostaje sam, počeo je glasno da plače i pokušao da trči za mnom...

Srećom, nakon toga sam se još zadržala u zoo-vrtu, obila-zeći ostale životinje. Kada sam još jednom otišla do njega, on nije bio u tada dodeljenom prostoru. Našao je neku majušnu rupu u ogradi i pobegao odatle u veći prostor, kod odraslog (ali kastriranog) srndaća i male grupe emua. Uspela sam da ga uhvatim i vratim. Od svih drugih ljudi je bežao. Ne bi ga mogli uhvatiti.

U prvo vreme je trebalo da bude odvojen od Mićka, od-raslog srndaća koji je ovde dospeo takođe kao siroče. Radi bezbednosti radnika u zoo vrtu, kastrirali su ga... Kastracija srndaća ostavlja posledice po razvoj rogova. Ovom srndaću su rogovi ostali delimično u suvom bastu. (Bast je koža puna brojnih krvnih sudova, obrasla gustom, mekom dlakom. Oda-tle se ishranjuju rogovi u porastu.) Nakon kastracije presta-je rast rogova, kao i njihovo opadanje svake zime. Problem je u tome što od tada rogovi iz rožišta (osnove rogova) rastu u obliku šubare, u nepravilnoj formaciji, i ne okoštavaju ona-ko kako bi trebalo. Često takva »šubara« prekriva i oči srn-daća. U prirodi, kada se srndaću razviju takvi rogovi zbog povrede testisa i nedostatka muških hormona, dešava se i da se delovi takvih rogova odlome i da se u njima nasele

larve muva, što dovodi do smrti... Takvi srndaći obič-no kraće žive. Tako piše u literaturi o ovoj temi.

Kada sam konačno krenula od Bambija, ostao je glasno plačući za mnom, da se ceo zoo vrt orio...

Posetila sam ga ponovo nakon tri nedelje. Ne-mam svoj auto, a prevoz do tamo je veoma loš, pa ga ne mogu posećivati onoliko često koliko bih to želela...

Kada me je video, isprva je bio vidno iznenađen. Potom mi je bojažljivo prišao, pa otrčao dalje, pa opet došao... Konačno je došao do mene i uživao u maženju po ušima, glavi, vratu i leđi-ma, kao ranije. Skakutao je oko mene tresući glavom i ušima.

I dalje je sa strahom reagovao na zvuke i dešavanja po zoo vrtu. Kada sam odlazila, sav se zoo vrt orio od njegovog plača...

I sada redovno dobijam izveštaje o Bambiju. Trebalo mu je mnogo vremena da se navikne na svoju novu negovatelji-cu i na novo okruženje. Tek posle skoro dva meseca, dozvo-lio je da ga ona mazi. Vremenom je počeo i nju da zaskakuje!

Tokom zime, pušten je u odeljak u kome su Mićko i mladi emui. Bambi povremeno juri Mićka i skače na njega. U međuvre-menu je prilično porastao. Emui – kad im tako dođe – jure oba srndaća. Dosadne, ali ne i zloćudne ptice. Trče i za ljudima, a kada priđu, znatiželjni su i očekuju hranu, koju rado čupkaju iz ruke.

Bambi je i dalje u Prihvatilišu zoološkog vrta kod jezera Pa-lić, u istoimenom gradiću. Zaposleni u zoo vrtu i dalje očekuju da Bambiju nađem drugi smeštaj, a to je ogroman problem s obzi-rom na to da je za naše divlje životinje svugde nesigurno, jer za njih nema mirnog staništa - svuda ih uznemiravaju lovci i psi - da li lovački ili tzv. lutalice, sasvim je nebitno... A i tih pasa lutalica ne bi bilo da ih ljudi nisu izbacili iz svojih domova i svojih života.

Dodatni problem je što se često dešava da muškim la-nadima koja su lomila nogu, pa i odraslim srndaćima koji su povredili kosti nogu ili glave, ili pak osnove rogova – obič-no sa suprotne strane tela u odnosu na povredu, izraste ne-pravilan rog, a nepravilno razvijeni rogovi služe kao izgo-vor lovcima da ih ubiju jer ih nazivaju »škartovima«... Nije redak slučaj da se naredne godine pojave sasvim normal-ni rogovi i takve promene definitivno nisu nasledne. To je dokazano u istraživanjima i posmatranjima srndaća u dru-gim zemljama. Međutim, naše lovce za to nije briga. Oni ne žele da ostanu bez svoje lovine, čak ni po cenu da šire laži.

Još uvek je neizvesna Bambijeva sudbina. Nadam se najboljem za njega, ali još uvek ne znam gde i kada..

Katica Spasić dr.vet.med..

»Studio 7«

»Studio 7« vrši audio-snimanje, sinhronizaciju i montažu video i audio-materijala. SnimamoTV i audio-priloge vezane za zaštitu životinjai prirode. Umnožavamo filmove i emisije na DVD i CD-nosačima. Naši aduti su visok kvalitet i najniža cena!

tel./faks 011/24-567-61 i 064/53-55-830Adresa »Studija 7« na YouTube:

studio7bg

DVD izdanja i knjigu možete naručiti na telefon

Udruženja 064/168-55-75 Pojedinačna donacija

za svaki film je 250,00 dinara + ptt. troškovi.

Donacija za knjigu je 700,00 dinara

+ ptt. troškovi. Plaća se poštaru

prilikom preuzimanja.

Donacijama za ova izdanja direktno pomažete životinjama.

szz Časopis br. 4-5 (dvobroj)

Government & Nonprofit