szz Časopis br. 2-3 (dvobroj)

Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života

Sloboda za životinje

Klimatske promene -pitanje opstanka:

Aktivizam:

Šta je sve neophodno našem organizmu:

Da li će vegetarijanci spasiti svet?

Eksperimenti na životinjama - najveći od svih zločina

Ukinimo životinjske tačke u cirkusima

Abeceda vitamina i zdrave ishrane

Portret Poja -Prijateljstvo

sa slonovima

Dragi čitaoci, Ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, gledano kroz naš odnos prema prirodi,

životinjama, pa i društvu u celini, nalaže nam da kao odgovorni i zreli ljudi trebamo biti upoznati sa stvarnim stanjem koje vlada oko nas. Zato smo uz

pomoć grada Beograda i redakcije lista »Zdrav život« izdali ovaj časopis-dvo-broj, da bi upoznali što veći broj čitalaca sa stanjem u kome se nalazimo. Mislimo da

su teme u časopisu veoma važne i tiču se svih nas. Te oblasti našeg života su toliko aktuelne, da će svako od nas veoma brzo morati da donosi neke bitne lične

odluke, koje će umnogome da utiču na njegovu budućnost. I ne samo njegovu, već i budućnost njegovih bližnjih, porodice, društva u celini, pa i svih nas na Zemlji. O ovim temama se baš mnogo i ne piše u štampi. To nisu lake teme, ni

vesele, nego su češće opore i teške. Ali se ne mogu zaobići! Ne možemo ih odgurnuti od sebe, jer one mnogo utiču na naš život, a opredeljuju i našu

budućnost. Budemo li ih i sada lakonski zaobišli, kao što smo to do sada činili, ne rešavajući ih, može nam se desiti da u budućnosti nećemo

ništa ni trebati da rešavamo – ostaćemo bez ikakvih izbora i mogućnosti! Osećaj odgovornosti prema deci, životinjama, prirodi,

prema životu uopšte, to nam ne dozvoljava...

Planiramo da u decembru 2008. godine izdamo i drugi časopis - dvobroj 3/4 i tu nam je potrebna Vaša pomoć! Pomozite nam svojim prilogom, članarinom ili do-

nacijom da izdamo i naredni časopis. Svaki Vaš prilog nam je dobrodošao.Unapred Vam se zahvaljujemo!

Redakcija.

Udruženje „Sloboda za životinje“, Cvijićeva 62, 11000 Beograd

br.žiro-računa: 355 - 1050086 - 42

Svi članovi Udruženja

Sloboda za životnje, koji su ili koji će uplatiti godišnju

članarine od 1.000 din, dobijaju oba

dvobroja časopisabesplatno na kućnu adresu.

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3

Sadržaj časopisa: Vesti iz Udruženja Sloboda za životinje 4

Globalno zagrevanje. Stočarska proizvodnja kao jedan od

glavnih krivaca za ovakvo stanje. Vegetarijanstvo kao deo rešenja 6

Da li je ovo početak kataklizme? Da li će Homo sapiens preživeti? 8

Miran protest protiv životinja u cirkusima 10

Posetili smo Amora 11

Svetski dan borbe protiv eksperimenata nad životinjama 12

Održan vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji

Posetili smo lipicanere u Lipiku 13

Antilovni protest ispred Narodne skupštine 14

Eksperimenti nad životinjama - najveći od svih zločina 15

Prava istina o eksperimentima nad životinjama 18

Priča o Rumenki 19

Poja. Prijateljstvo sa slonovima 20

Srne Jana i Lana vraćene u prirodu 30

Zadužbina Gabriele 31

Lisica. Za i protiv? 32

Predstavljanje knjige »Večna Treblinka« 33

Osam prehrambenih laži 36

U kojim uslovima žive i pate životinje na farmama život. sa krznom 38

Da li nas mleko čini mlitavim? 40

Mleko kao hrana - da ili ne? 42

Abeceda vitamina i ostalog 44

Pozdravljam Vas, dragi čitaoci,

Pred Vama je najnoviji časopis-dvobroj (br. 2/3), Udruže-nja „Sloboda za životinje“. Mi mislimo da je ovakav časopis potreban u Srbiji, i da je to dobar način da svoje članove, ljude koji rade na odgovornim poslovima zaštite životinja i ekologije, kao i sve druge mlade i stare slobodnomisleće ljude, upozna-mo sa stanjem u kome se mi svi nalazimo, sa odlukama koje moramo da donesemo zarad naše budućnosti. A to stanje za-brinjava i neće se promeniti samo od sebe. Mi stanovnici ovog društva, ove planete, moramo znati kakvo je zaista stanje naše okoline, a to je i osnovni zadatak ovog časopisa. Svako snosi svoj deo odgovornosti i to nas tera da učinimo prve korake u smislu poboljšanja. Pa o čemu onda pišemo u ovom časopisu? Pišemo o svemu onome o čemu drugi ne pišu, ili tek ponegde stidljivo nešto natuknu. Pišemo o onome što traži naš napor da se i mi promenimo kako bismo promenili svoju okolinu, o promeni našeg odnosa prema prirodi, životinjama, drugim ljudima, pa i Zemlji u celini. Pišemo o nastupajućim promenama klime na Zemlji i o našem predlogu kako da se ove promene uspore; pišemo o akcijama našeg Udruženja na zaštiti životinja, o različitim pristupima ži-votinjama – o onima koje se eksploatišu kroz masovni uzgoj i u skrivenim laboratorijama, kao i o onima koje volimo. Imamo i lep članak o devojčici Poji i njenom prijateljstvu sa slonovima, sa puno lepih slika. Predstavljamo i jednu zna-čajnu knjigu - „Večna Treblinka“, Čarlsa Patersona, o našem beskrupuloznom odnosu prema životinjama, o uzrocima koji su do toga doveli, i o refleksiji tog odnosa na ljude drugačije lod nas. U ovom časopisu pišemo i o brutalnim eksperimenti-ma koji se izvode na životinjama, a čiji se rezultati uopšte ne mogu sa sigurnošću primeniti na ljude. Udruženje Sloboda za životinje propagira vegetarijanstvo, mi ne jedemo meso - jer su životinje naši prijatelji, u časopisu se nalaze i preporuke stručnjaka šta da jedemo da bi se naše telo snabdelo svim potrebnim materijama. Podsećamo ljude i na osam prehrambenih laži u vezi jedenja mesa. Otvorili smo i temu - da li je za ljude korisno da piju kravlje mleko, kakvi su efekti toga i da li nam je kravlje mleko uopšte potrebno? Nadam se da će Vam se časopis svideti, da ćete u nje-mu naći nešto interesantno.Ali pre svega se nadamo da ćete se zamisliti nad nekom od tema i članaka, i da ćete i Vi lično preduzeti neke korake ka promeni stanja - za početak u Vašoj okolini. Napred!

Glavni urednikDragoslav Milovanović

SLOBODA ZA ŽIVOTINJE revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog života broj 2/3, avgust 2008

I Z D A J E :Udruženje za zaštitu i prava životinja»Sloboda za životinje«Cvijićeva 62, 11000 Beogradu saradnji sa listom »Zdrav život« iz BeogradaInternet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.orge-mail: [email protected]: Snežana Milovanović

UREDNIŠTVOgl. i odg. urednik: Dragoslav Milovanović

Prelom: Snežana Milovanović, Dragoslav Milovanović,Lektura i korektura: Predrag Stanojev, Tehnička priprema: Dragoslav Milovanović, Uredništvo: Predrag Stanojev, Katica Spasić, Snežana Milovanović, Zoran Mikan

Časopis je besplatan!Štampa: »AMD sistem« Beograd

Časopis je štampan većim delom od sredstava koje je Udruženje »Sloboda za životinje« dobilo na konkursu od Grada Beograda, Komisije za finansiranje projekata NVO u 2007.g. ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinjeCOBISS.SR-ID 136007180

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074

NAJNOVIJE VESTI

Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje«

Izgled raja za životinje

Članovi udruženja »Sloboda za životinje« su u toku 2007. i 2008. godine više puta posetili Zemlju Mira - Gabrijelinu zadužbinu -

područje u Nemačkoj u okolini grada Virzburga, u kojem ljudi uče da žive u miru i harmoniji sa životinjama i prirodom. Isto tako, i životinje tamo uče da žive u harmoniji sa drugim životinjama i ljudima. A kako

to sve izgleda u praksi? Da li je uopšte moguće ostvariti nov odnos iz-među ljudi i životinja posle vekova ljudske dominacije? Da li životinje pamte, znaju li šta smo im vekovima radili? Kako se prema ljudima ponašaju mladunci životinja koji su rođeni na Zemlji Mira? Više o sve-mu ovome saznaćete na 31. strani.

Organizovali smo vegetarijanski

piknik na Adi Ciganliji

Udruženje »Sloboda za zivotinje« je u subotu,10.05.2008.god. orga-nizovalo vegetarijanski piknik na piknik-prostoru Ade Ciganlije.

Vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji je održan pod motom: »Živo-tinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje«. Proveli smo jedan lep dan u prirodi, uz ručak zbog koga ni jedna životinja nije morala da pati niti da umre, i uz druženje koje razvija saosećanje prema bićima koja dišu istim dahom kao i mi ljudi!

Volite životinje - nemojte ih jesti, i slične citate iz naše brošure »Šta su rekli veliki umovi o jedenju mesa i o lovu«, mogli su se čuti

preko megafona u toku ručka i druženja!

Održan protest više organizacija protiv korišćenja životinja u cirkusima u Srbiji

Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje«, Ne-formalna grupa artista i žonglera i Nezavisni aktivisti za prava ži-

votinja Srbije, održali su zajedno, dana 15.juna.2008.god. miran protest protiv korišćenja životinja u cirkusima, pod motom »Zatvorite cirkuse sa životinjama«

Protest je održan pored šatre cirkusa ''KORONA'' na zemunskom keju, kod bivšeg hotela ''Jugoslavija'' i trajao je od 17 do 20 h.

Zahtevali smo i donošenje Gradske odluke kojom će se zabraniti cir-kusi sa zivotinjskim tačkama u Srbiji, i donošenje Zakona o zaštiti

životinja u kome će biti definisan član koji se odnosi na zabranu cirkusa sa tačkama u kojima učestvuju životinje.

Održali smo protest u Novom Sadu protiv eksperimenata nad životinjama

Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata nad životinjama, udruženje »Sloboda za životinje« je zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu, dana 24.4.2008.god. održalo protest protiv eksperimenata nad životinjama, na prostoru po-red Katoličke crkve u Novom Sadu. Oko trideset aktivista organizovalo je program za prolaznike u kojem su prikazane patnje životinja tokom izvođenja eksperimenata nad njima. Tokom protesta, aktivisti su držali u rukama potresne slike sa eksperimenata.Tokom celog protesta su pre-ko megafona uzvikivane parole i poruke protiv mučenja životinja i ot-krivani su potresni detalji sa eksperimenata, a na kraju je održan kratki perfomans pod nazivom »seciranje životinja«. Tokom protesta prola-znicima je podeljeno preko 1000 letaka i časopisa.

4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008

Kako možete da pomognete životinjama?

Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo da promenimo! Pristupni formular za učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« se nalazi na ovoj strani. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu. Udruženje »Sloboda za životinje« je neprofitna organizacija koja se finansira isključivo od članarina i priloga ljubitelja životinja. Članarina za jednu godinu iznosi 1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Oni se koriste isključivo za realizaciju konkretnih aktivnosti u spasavanju životinja i brzom reagovanju kada je potrebna pomoć ili akcija. Članarina i prilog može se uplatiti na žiro-račun 355 - 1050086 - 42

Ukoliko želite da postanete

aktivni član Udruženja

Sloboda za životinje potrebno je da...

... se prijavite ili preko sajta ili

preko gore postavljenog formulara

...za mladje od 15 godina

roditelji popune pri-

javni formular

...uplatite godišnju članarinu od 1000

din ili mesečno članarinu od 100 din

Popunjen formular pošaljite na

Sloboda za životinjeCvijićeva 62

11000 Beograd :date predloge i sugestije kako

svojim talentima i umećima možete doprineti ostvari-

vanju ciljeva Udruženja

...se upoznate sa Statutom Udruženja koga možete naći na sajtu

www.sloboda-za-zivotinje.org


Klimatske premene: šta možemo uraditi?

Globalno zagrevanjeStočarska proizvodnja kao jedan od glavnih

krivaca za ovo stanje Vegetarijanstvo kao deo rešenja

Metan ima efekat zagrevanja koji je 23 puta veći nego kod ugljen-dioksida, a efekat azot-oksida je 296 puta veći. Na planeti po-stoji 1,5 milijardi goveda i bivola, i 1,7 milijardi ovaca i koza. Njihov broj se ubrzano povećava, posebno u zemljama u razvoju. Očekuje se da će se ukupna proizvodnja mesa udvostručiti između 2001. i 2050. godine. Ako postanete vegetarijanci, svako od vas može sprečiti emisi-ju 1,5 tona ugljen-dioksida godišnje, prema rezultatima istraživanja Univerziteta u Čikagu. Poboljšanja na automobilima smanjuju emisi-ju CO2- gasa za samo jednu tonu...« – Ovo je samo jedna od 51 stav-ke o tome kako pojedinci mogu doprineti smanjenju efekta globalnog zagrevanja, objavljeno u magazinu Tajm (Time), u tekstu »Vodič za preživljavanje kroz globalno zagrevanje« »Stočarska proizvodnja se javlja kao jedan od dva ili tri naj-značajnija faktora koja doprinose nekim od najozbiljnijih ekoloških problema, od lokalnih do globalnih razmera. Zaključci predstavljeni u ovom izveštaju sugerišu da je potrebno skoncentrisati se na iznala-ženje pogodnih modela za rešavanje problema degradacije zemljišta, klimatskih promena, zagađenja vazduha, nedostatka vode i njenog za-gađivanja i degradacije biodiverziteta, a sve u vezi sa stočarskom proi-zvodnjom. Uticaj stočarske proizvodnje na ekološke probleme, kao i njen doprinos rešavanju istih, takođe je veoma značajan. Sa porastom svetske populacije i rastom prihoda, zajedno sa promenama u načinu is-hrane, ubrzano raste i potražnja za proizvodima stočarske proizvodnje, dok globalizacija intenzivira razmenu stočarskih proizvoda. Predviđa se da će se svetska proizvodnja mesa udvostručiti - sa 229 miliona tona na 465 miliona tona u 2050-oj godini, dok će proizvodnja mleka pora-sti sa 580 na 1043 miliona tona. Ekološki uticaj po jedinici stočarske proizvodnje mora biti umanjen za polovinu, da bi se nivo štete sveo na sadašnji nivo. Sektor stočarske proizvodnje se pokazao kao najveći antro-pogeni korisnik zemljišta. Ukupna površina zemljišta koje se koristi za napasanje stoke iznosi 26% od ukupne svetske kopnene površine, ne računajući zemljište pod ledom. Uz to, 33% od ukupnih svetskih ora-ničnih površina koristi se za proizvodnju krmnog bilja. Sve u svemu,

stočarska proizvodnja koristi 70% ukupnog svetskog poljoprivrednog zemljista i 30% ukupne kopnene površine.* GWP je ponderisan faktor koji omogućava poređenje uticaja 1 kg bilo kog gasa staklene bašte na globalno zagrevanje i uticaja 1 kg CO2, pri čemu je vrednost CO2 jednaka jedan (prim. prev.).

Ekspanzija stočarske proizvodnje je ključni faktor za defore-staciju, posebno u Latinskoj Americi, gde je stopa krčenja šuma naj-veća - 70% površina koje su nekada bile pod šumom Amazona su sada pašnjaci, a proizvodnja krmnog bilja zauzima veliku većinu ostatka ze-mljišta. Oko 20% svetskih pašnjaka (prirodnih i veštačkih), od kojih je 73% prirodnih pašnjaka u područjima sa suvom klimom, uništeno je u izvesnoj meri, uglavnom zbog prekomernog napasanja, gaženja i erozi-je, nastalih delovanjem stoke. Pogotovo zemljišta u suvoj klimi su pod uticajem ovih faktora, jer stočarska proizvodnja je veoma često jedini izvor prihoda za stanovištvo tih krajeva. Sa porastom temperature i porastom nivoa okeana, usled to-pljenja ledenih vrhova planina i glečera, menjanjem tokova morskih struja i vremenskih prilika, klimatske promene su postale najozbiljniji izazov sa kojim se čovečanstvo danas suočava. Uticaj stočarskog sek-tora je veliki, jer on ima udeo od 18% u emisiji “gasova staklene bašte” merenog u CO2-ekvivalentima. Ovo je veći udeo od onoga koji je po-sledica drumskog saobraćaja. Gajenje stoke je uzrok nastanka nekih gasova sa mnogo većim potencijalom za zagrevanje atmosfere. Ono emituje 37% od uku-pnog antropogenog metana koji ima 23 puta veći potencijal globalnog zagrevanja ( global warming potential - GWP). Većina tog metana je nastala tokom varenja hrane kod preživara. Stočarska proizvodnja je odgovorna za emisiju 65% antropogenog azot-monoksida (N2O) čiji je GWP 296, uglavnom poreklom iz stajskog đubriva. Gajenje stoke je ta-kođe odgovoro za skoro dve trećine (64%) emisije antropogenog amo-nijaka, koji značajno doprinosi pojavama kiselih kiša i zakiseljavanju ekosistema Svet se kreće ka oskudici i smanjenju količine pijaće vode. Očekuje se da će do 2025. godine 64% svetske populacije živeti u po-dručjima u kojima je količina pijaće vode nedovoljna. Stočarstvo je ključni faktor u povečanju korišćenja vode za piće i odgovorno je za preko 8% vode koju ljudi koriste u svetu, uglav-nom za navodnjavanje krmnog bilja. Ono je jedan od najvećih zagađi-vača vode, i doprinosi pojavi “mrtvih” zona u priobalnim područjima, degradaciji koralnih grebena, pojavi zdravstvenih problema kod ljudi, pojavi bakterija otpornih na antibiotike, a stvara i mnoge druge pro-bleme. Glavni izvori zagađivanja su stajsko đubrivo i osoka (tečno đu-brivo), antibiotici i hormoni, hemikalije iz kožara, veštačka đubriva i pesticidi koji se koriste u proizvodnji krmnog bilja, kao i sedimenti iz erodiranih pašnjaka. Brojke nisu dostupne na svetskom nivou, jedino se zna za SAD, koje su četvrta po veličini kopnena površina u svetu, da je stočarska proizvodnja odgovorna za 55% erozije, 37% pesticida koji se koriste u proizvodnji, 50% antibiotika i trećinu azota i fosfora koji za-vrše u izvorima pijaće vode. Stočarska proizvodnja utiče na smanjenje dopunjavanja iz-vora vode, time što dovodi do sabijanja zemljišta, smanjenja filtracije, dovodi do uništavanja vodenih tokova, isušivanja plavnih površina i smanjenja nivoa podzemnih voda. Krčenje šuma povećava eroziju i re-dukuje vodene tokove tokom suve sezone.Nalazimo se u dobu dosad neviđene opasnosti po biodiverzitet.

Ko je odgovorniji za globalno zagrevanje: BMW ili Big Mac? Verovali ili ne, to je hamburger. Ukupna mesna industrija oslobađa 18% svetske emisije gasova odgovornih za efekat stakle-ne bašte – čak više od celokupnog drumskog transporta u svetu – po rezultatima izveštaja

Organizacije za hranu i poljoprivredu pri OUN. Veliki deo tih gasova potiče od azotnogoksida i metana koji se oslobađaju prilikom varenja hrane kod preživara.

''Za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je potrošiti 10.000 litara vode, navedeno je u izveštaju Međunarodnog instituta za upra-vljanje vodenim resursima. U izveštaju, prezentovanom na konfe-renciji koja je održana u Stokholmu povodom Svetskog dana vode, navodi se da je za proizvodnju jedne kalorije hrane potreban pribli-žno jedan litar vode, pri čemu količina varira u zavisnosti od namir-nice - za kilogram žitarica potrebno je od 500 do 4.000 litara vode, znatno manje nego za proizvodnju jednog kilograma mesa. ...

»Svaki treći vodovod u Srbiji zaražen je bakterijama, a u narednih nekoliko decenija u Srbiji neće biti dovoljno vode. '' ( Deo vesti koju su objavili RTS i Politika 24. avgusta 2006. godine).



Procenjeno je da je izumiranje vrsta od 50 do 500 puta veće nego što je evidentno iz fosilnih ostataka. Za 15 od 24 važne funkcije ekosistema od interesa za ljude, smatra se da su u opadanju. 20% od ukupne ko-pnene životinjske biomase otpada na stoku, a 30% ukupne svetske ko-pnene površine koju sada zaposedaju domaće životinje, je nekad bilo nastanjeno divljim životinjama. Zaista, za stočarsku proizvodnju mo-žemo reći da je vodeći krivac za poremećaje u biodiverzitetu, pošto ona snosi glavnu odgovornost za krčenje šuma, i jedan je od glavnih uzročnika degradacije zemljista, zagađenja, klimatskih promena, pre-komernog izlovljavanja ribe, sedimentacije u priobalnim područjima i omogućavanja invazija vrsta iz drugih staništa. Uz to, konkurencija za resurse dovodi do konflikta sa divljim životinjama u zaštićenim podru-čjima u blizini pašnjaka.

»Uzgoj goveda deluje pogubno po atmosferu - ona samo u Francuskoj emituju tri puta više gasova sa efektom staklene bašte nego 14 rafinerija nafte u toj zemlji, pokazalo je istraživanje »Poljoprivreda i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte«. On je odgovoran i za 6,5 % ukupne količine ovih gasova koji se oslobode u Francuskoj, navede-no je u toj studiji - prenela je agencija Frans pres. Uglavnom se smatra da goveda, koja imaju po četiri želuca, najveću količinu štetnih gasova emituju nadimanjem. To međutim nije tačno - istraživanje je pokazalo da ona podrigivanjem godišnje emituju 26 miliona tona gasova sa efek-tom staklene bašte, dok njihov izmet, pre no što se njime nađubre polja, emituje 12 miliona tona ovih gasova. Iz rafinerija se svake godine oslo-bodi 13 miliona tona ovih gasova. Goveda najviše oslobađaju metan i azotni oksid, koji su, po-red ugljen-dioksida, najznačajniji gasovi sa efektom staklene bašte. Smatra se da ovi gasovi u velikoj meri doprinose zagrevanju planete.«

Uzgajanje životinja za hranu uzrokuje samo u SAD-u veće za-gađenje vode nego bilo koja druga industrija, jer životinje koje se uzgajaju za hranu proizvedu 130 puta više izmeta od ukupne ljudske populacije – 40 tona svake sekunde! Najveći deo otpada sa industrijskih farmi i iz kla-nica ističe u reke i potoke, zagađujući izvore vode. Od svih sirovina i fosilnih goriva u SAD-u, više od trećine se koristi za uzgoj životinja za hranu. Svaki vegetarijanac sačuva 4.000 kvadratnih metara šume svake godine! Tropske kišne šume se uništavaju da bi se dobili pašnjaci za sto-ku. Svakog minuta uništi se prostor veličine sedam fudbalskih igrališta. Pet kvadratnih metara tropske šume mora biti uništeno zbog proizvodnje jednog jedinog hamburgera od 100 g.” U Francuskoj se gaji 20 miliona grla goveda, i ona učestvuju sa 80 odsto u oslobađanju gasova sa efektom staklene bašte u sektoru uzgo-ja. Ostali preživari - ovce i koze, kao i 10 miliona svinja i 285 miliona ko-mada živine, u mnogo manjoj meri doprinose zagađenju atmosfere ovim gasovima.« Skoro četvrtinu prirodnih resursa trenutno iskorišćava jedina vr-sta – čovek, i to na štetu drugih vrsta i njihovih staništa. Stvari će se i po-goršati, bude li se povećavala proizvodnja žitarica za biogoriva. Zato su sada stočarstvo i uzgoj biljaka za proizvodnju ekoloških goriva udruženi u jednom cilju: uništiti ostatak šuma i ostalih prirodnih ekosistema! Čovek može da živi bez mesa, ali u savremenim uslovima života, život bez elek-trične energije i bez transporta je nemoguć.

Katica Spasić, dipl.vet.

Da li smo i mi odgovorniza stanje na Zemlji ?

Svaki čovek koji jede meso ne šteti samo sebi, već je saodgovoran i za štete koje nastaju u čovekovoj okolini,a time i za klimatske katastrofe. On je saodgovoran:

1. Za efekat staklene bašte sa svim njegovim ne-gativnim posledicama, jer emisija gasova zbog ga-jenja stoke je mnogo gora nego ona koju stvara-ju saobraćajno-transportna sredstva širom sveta. Držanje životinja je odgovorno za 18% ekvi-valenata ugljen-dioksida.

2. Za ljude koji umiru od gladi jer nemaju ni jednu površinu na kojoj bi npr. gajili žitarice, ako se ovakoristi za gajenje stoke.

3. Za ljude koji umiru od žeđi, jer se 8% svet-ske potrošnje vode koristi za uzgoj stoke. Istraživa-či polaze od toga da će nedostatak vode za piće u budućnosti biti jedan od naših glavnih problema.

4. Za krčenje tropskih šuma i time za klimatske katastrofe,ukoliko su ove uslovljene uzgojem stoke.

5. Za nastajanje zona smrti u priobalnim područjima.

6. Za svakog čoveka koji umre zbog rezistentnosti na neke antibiotike koja je nastala zbog uzgoja životinja, i još mnogo toga.

Mora nam biti jasno da ćemo i sami, pre ili kasnije biti prozvani za sve ove posledice, hteli mi to sada da prihvatimo ili ne. A prema izveštaju OUN-a o klimi, možda i mnogo brže nego što mislimo.

Stoga je najbolje rešenje, za dobrobit nas sa-mih i za dobrobit naše prelepe planete:

POSTANITE VEGETARIJANCI

POMOZITE DA I DRUGI POSTANU VEGETARIJANCI

POMOZITE DA SE UKINE MASOVNI UZGOJ STOKE I KLANICE, I TIME MOŽETE ODMAH UČINITI VIŠE ZA ZAŠTITU KLIME OD SVIH PAMETNIH GOVORNIKA



Da li je ovo početak kataklizme? Da li će Homo sapiens preživeti?

Nalazimo se možda pred najvećim izazovima u istoriji čovečanstva. Živeći ovaj naš, sadašnji život, na način kako to sada radimo, mi stvaramo ogromne količine otpada, uništavamo šume i zagađujemo mora i reke, oto-pljavamo ledene kape na polovima po cenu da se potopi veliki deo obala na Zemlji, ubijamo životinje i nekontro-lisano vadimo rude, gradimo ogromne brane, pravimo nuklearne elektrane - sve ono što nikako ne bismo smeli

da radimo! Da li možemo da se zaustavimo i razmisllmo - šta dalje?

''Mi sada živimo u nečemu što biolozi konzervacionisti nazivaju Holocenskim periodom izumiranja (napomena prevodioca: Holocen je period koji obuhvata približno poslednjih 10.000 godina). To je šesto masovno izumiranje u poslednjih 439 miliona godina. Prethodnih pet perioda masovnog izumiranja zbrisalo je između 50 i 95 procenata svih vrsta svaki put. Poslednji je bio pre 65 miliona godina na kraju perioda Jure, kataklizmički događaj koji je istrebio di-nosauruse, dominantnu grupu vrsta tog perioda. Evolucija utiče na smanjenje biološke raznovrsnosti kroz specija-ciju (napomena prevodioca: specijacija je podela na vrste, tj. razvoj vr-sta tokom evolucije), ali potrebno je najmanje deset miliona godina da se izgradi raznovrsnost vrsta do nivoa koji je postojao do pre perioda izumiranja. Deset miliona godina pre propasti u doba Jure, svet je bio potpuno drugačiji nego u svetu dinosaurusa. Svet će posle Holocenskog perioda izumiranja, ovog u kome sada živimo, biti potpuno promenjen i najverovatnije da će jedna od vrsta koja neće preživeti ovaj period, biti sadašnja dominantna vrsta – ljudska vrsta. S jedne tačke gledišta, Holocenski period izumiranja možemo nazvati ''periodom Holocenskog masovnog samoubistva ljudi''.Nakon svega, mi, Homo sapiens-i, smo poslednji preživeli u liniji hominida (napomena prevodioca: pripadnika familije Hominidae ), grupe koja je već na tom putu neko vreme. Radi poređenja, familija insekata tvrdo-krilaca, na primer, ima oko 700.000 vrsta. Mnoge od vrsta tvrdokrilaca će preživeti izumiranje, dok mi nećemo. Ali realnost ovoga što se sada dešava je da je to rezultat kolek-tivnog delovanja ljudi. Mi smo nemilosrdni teritorijalni primati čiji je broj daleko premašio globalni kapacitet podnošljivosti za smrtonosne karakteristike ponašanja koje ispoljavamo.

Katica Spasić, dipl.vet.

Problem velike količine otpada direktno je povezan sa prevelikom prenaseljenošću

planete i neodgovarajućim ponašanjem ljudi

Danas je eskalirajuća ljudska populacija uveliko prevazišla globalni kapacitet podnošljivosti i sada proizvodi ogromne količine čvrstog, tečnog i gasovitog otpada. Biološka raznovrsnost (diverzitet) je opasno ugrožena prenaseljenošću ljudima, zagađenošću, poljoprivrednim monokulturama, invazivnim vrsta-ma, takmičenjem između vrsta, uništenjem habitata (životnog prostora), širenjem gradova, zakiseljavanjem okeana, uništavanjem ozona, globalnim zagrevanjem i promenom klime. To je nekontrolisano zahuktavanje voza ekološke propasti.To je voz koji sa sobom nosi sve vrste ove planete kao nevoljne putnike sa ljudima, jer neodgovorni inženjeri ne koriste kočnice. Poslednji izveštaji iz Međunarodne unije za konzervaciju Crvene liste prirode -

(International Union for the Conservation of Nature’s Red List), IUCN – baza podataka za procenu globalnog statu-sa 1,5 miliona naučno imenovanih vrsta na Zemlji – sa velikom sigurnošću konstatuje da ćemo izgubiti polovinu svih vrsta do 2150. godine. To je jedno kataklizmičko predviđanje, a pogotovo je strano odsustvo tih informacija u svetskim medijima. Ljudi ne žele da slušaju o tome. Mi radije kolektivno odbijamo ekološku realnost.Vilson predviđa da će sadašnji tempo dovesti do izumiranja polovine svih biljnih i životinjskih vrsta do 2100. godine. Vrstefunkcionišu u međuzavisnosti, radi razvoja uzajamno korisnih strategija koje čuvaju i jačaju ekosisteme. Svaka uklonjena vrsta oslabljuje sistem i slabi kolektivno telo biosfere. Ljudi sada rade protiv tog tela u istom smislu kako to radi invazivni virus, rezultujući slabljenjem ekološkog imunog sistema. Virusubija domaćina, i to je upravo ono što mi radimo sa sistemom koji podržava život na našoj planeti. Mi ubijamo našeg domaćina, planetu Zemlju.''



»Životinje su moji prijatelji, a ja svoje prijatelje ne jedem« Džorž Bernard Šo, pisac

Najdublje osećam, da će duhovni razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prestanemo da ubijamo živa bića koja žive sa

nama, da bismo udovoljili svojim telesnim prohtevima.

Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikada ne bih radi čovečijeg tela oduzeo život nekom jagnjetu.Što je neko

živo biće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zašti-tu od ljudske okrutnosti.

Veličinu i moralni napredak neke nacije možemo meriti po tome, kako postupa prema životinjama«

Mahatma Gandi, indijski državnik

Zašto ne jedem braću - jednostavno zbog svesti o porodici; to je sve. Negde stid mora da počne.

. O.V. Fišer, glumac

Ništa neće toliko povećati šansu za preživljavanje na Zemlji kao korak ka vegetarijanskoj ishrani.

Već samo svojim fizičkim delovanjem na ljudski temperament, vegetarijanski način života bi krajnje pozitivno mogao uticati na

sudbinu čovečanstva.

Albert Ajnštajn, fizičar

Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata, naravno, i svet životinja i nalaže ljudima da poštuju i

čuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih.

Johan Volfgang fon Gete, nemački.pesnik

Ookrutnost prema životinjama stoji u suprotnosti sa dužnostima i obavezama čoveka pema sebi samome.

Emanuel Kant, filozof

Od ubijanja životinje do ubijanja čoveka, samo je jedan korak, a time i od mučenja životinja do mučenja ljudi.

Dokle god postoje klanice, biće i bojnih polja.

Lav Tolstoj, književnik



Oko 50 aktivista Udruženja za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje«, Neformalne grupe ar-tista i žonglera i Nezavisnih aktivista Srbije, kao i aktivista drugih udruženja, održali su u nedelju, 15. juna, ispred cirkusa ''KORONA'' na Zemunskom keju, kod hotela ''Jugoslavija'', od 17 do 20 časova:

MIRAN PROTEST PROTIV KORIŠĆENJA ŽIVOTINJA U CIRKUSIMA

pod nazivom “ ZATVORITE CIRKUSE SA ŽIVOTINJAMA”

Akcije Udruženja »Sloboda za životinje«

Tražili smo donošenje gradskih odluka kojima će se zabraniti cirku-si sa tačkama u kojima učestvuju životinje, u gradovima po Srbiji, us-vajanje Zakona o zaštiti životinja i dopunu Zakona o veterinarstvu, kojima će se zabraniti cirkusi sa dresiranim životinjama. Artisti i žo-ngleri zabavljali su decu na pro-testu; sa puno topline i strpljivosti žonglera deca su mogla da proba-ju i nauče neke žonglerske tačke. Bilo je prisutno više medija - B92, Studio B, TV Avala, listovi Gaze-ta i Blic, koji su pravili izveštaje i reportaže za vesti. Građani su preko medija, kao i na samom protestu mogli da se upoznaju sa problem-om patnje cirkuskih životinja. One se transportuju od grada do grada po velikim vrućinama i pod sedati-vima da bi to izdržale. Da ne bi prl-jale kaveze, u toku transporta im ne daju ni vodu ni hranu. A najgore od svega su dresure, ili bolje rečeno, torture koje se vrše nad ovim jad-nim životinjama da bi izvodile te ne-prirodne tačke koje su nedostojne njihove vrste. Šteta je što novinari nisu tražili da odmah uđu i unutar

cirkusa i da na licu mesta snime ove napaćene životinje - usled trans-porta i zbog užasnog smeštaja. Iz nekih izveštaja medija se mogao steći pogrešan utisak, da su aktivisti samo na osnovu reklama za cirkus mislili da su ove divlje životinje, poput leoparda i tigrova, unutar cirkusa Korona, a ne da to stvarno i znaju jer su ih videli i snimili, i te sn-imke postavili odmah i na YouTube.. Jasno je da nije stvar u reklama-ma sa tigrovima i lavovima. U cirkusu Korona nalazil su se zatvoreni tigrovi i leopardi u velikom kavezu, bez doz-vole nadležnih organa, jer cirkus Ko-rona nema uslove za njihovo držanje. Bili su smešteni u ogromnom kav-ezu pored generatora koji je užasno bučan, koji je radio neprekidno i koji je izluđivao ove jadne životinje koje su unezvereno šetale tamo-amo po kavezu. Kavez je bio potpuno zat-voren, ponekad su otvarali samo jedno okno; životinje su boravile u potpunom mraku tokom celog dana, i tako čitavih mesec dana. Samo izuzetno su otvarali sva okna, i tada su se životinje mogle videti i snimiti. Udruženje Sloboda za životinje ima

snimke tih jadnih životinja. Tigrovi, leopardi i lavovi po CITES-konvenciji spadaju u zaštićene vrste i zabranjena je trgovina njima. Na sajtu cirkusa Ko-rona se može pročitati da se oni bave i trgovinom životinjama. Inače, ovakvo držanje životinja u cirkusima globalno potpada pod zlostavljanje i kažnjivo je po Krivičnom zakonu, član 269, kao i po Zakonu o veterinarstvu RS. Zahvalni smo medijima što smo preko njih mogli da informišemo javnost o po-zadini celog ovog problema. To što radi cirkus Korona jeste zlostavljanje životinja! Imaju tigrove i leoparde ne samo u reklami, drže ih u malom prljavom kavezu u sredini curkusa - gde se oni stalno vrte u kavezu, potpuno neurotizovani i izgubljeni.

Kavez sa velikim mačkama je bio postavljen pored generatora koji stal-no radi i sve to jako smrdi. Prosto je neverovatno da stanari okolnih zgra-da nisu reagovali na buku i smrad. Cirkus maltretira i domaće životinje - imaju bikove, konje, svinje i mačke koje drže u kavezima blizu generatora. Pored laži da nemaju zatočene divlje životinje, vlasnica ovog cirkusa tvrdi da ne postoje zemlje i gradovi koji su zabranili cirkuse sa životinjama. Cirku-si sa životinjama su inače zabranjeni u Izraelu, V. Britaniji, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, SAD-u, Australiji i u mnogim evropskim gradovima: Beč, Venecija, Barselona, u 29 gradova u Hrvatskoj.

Zašto bismo dozvoljavali ovakvo maltretiranje i mučenje životinja kod nas? Treba da postanemo bolji i hu-maniji prema prirodi i životinjama, a ne da vaspitavamo decu da iskorišćavaju životinje radi ličnog zadovoljstva. One su živa bića, a ne igračke! Korona se na svom sajtu re-klamira i kao firma koja preproda-je životinje, a to je nezakonito!i

Neverovatno je da nadležni organi to ne



znaju i da to tolerišu. Zato cirkusima sa životinjama ne tre-ba pružati gostoprimstvo u Srbiji, jer su duboko nehumani i tužni, a ovom cirkusu treba odmah otkazati gostoprimstvo!

Video izveštaji se mogu videti na adresi:

w w w. Yo u Tu b e . c o m / u s e r / s t u d i o 7 b g

Posetili smo Amora !

Da li se sećate Amora, engleskog punokrvnog pre-ponaša, koji je sa Ksenijom bio trostruki šampion države. Posetili smo sa Ksenijom tog istog Amo-ra koga smo prošle godine spasili od klaničara

Kao što vidite, dobro mu je. Lep je, snažan, i još uvek ume lepo da skoči.

Uživa i odmara se. I dalje volišargarepu.

Prepoznao je i Kseniju čim joj je čuo glas kada smo mu zajedno došli u posetu! A domaćin nam je pričao da lepši poklon u životu nije do-bio. Nada se da će otvoriti školu jahanja za decu. A Amoru baš ide na kopitu ta popularnost;sa Jelenom Karleušom je snimio spot za nje-nu pesmu »Tihi ubica«. Kažu da je bilo tada jako hladno, mada je Jelena bila samo u be-loj haljini. Sada ga traže i za snimanje filma...



Obeležavanje Svetskog dana borbe

protiv eksperimenata na životinjama

Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata na životinjama, udruženje “Sloboda za životinje” je zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,

24.aprila 2008 održalo prvo javno protestno okupljanje u Srbiji, u Novom Sadu, na početku Zmaj Jovine ulice

Ekološke posledice kao rezultat hvatanja žaba radi seciranja

Žabe za seciranje moraju se hvatati u divljini, jer se ne mogu uzgajati u zatočeništvu, i ta masovna hvatanja žaba izazivaju poremećaje prirodne ravnoteže. Kao deo komplek-snog ekološkog ciklusa, žabe su istovremeno i grabljivice i plen. Žabe jedu komarce i druge insekte, i obratno - one su zna-tan izvor hrane za slepe miševe, zmije, kornjače, ribe i čaplje.

Kad nema dovoljno žaba, onda nastane prevelik broj komaraca i drugih insekata koji prenose bolesti i uništavaju useve za hranu ljudi. U međuvremenu, životinje koje jedu žabe brojno se smanjuju jer nemaju dovoljno hrane. To utiče i na životinje koje njih vrebaju, i tako dalje kroz ceo eko-sistem. U Bangladešu je masovno hva-tanje žaba dovelo do ozbiljnog uništavanja useva i širenja bolesti zbog prenamnoženosti insekata. U SAD-u i Meksiku npr., velikoj američkoj žabi i leopard-žabi (vrste koja se najčešće koriste u seciranjima) preti nestanak, kao i močvarama u kojima one žive.


Tridesetak aktivista organizovalo je program kako bi okupljenim prolaznicima ukazali na patnje eksperimentalnih životinja. Na protestu, koji je bio veoma posećen, uzvikivali smo parole i poruke protiv eksperimenata na životinjama, otkrivali potresne detalje tih eksperimenata, odigrali kratki performans “seciranje životinja” i podelili prolaznicima oko 1000 letaka.

Istina o patnji eksperimentalnih životinja

Istraživači ne žele da javno mnjenje zna šta se stvarnodešava iza zatvorenih vrata laboratorija za testiranje životinja - oni imaju mnogo toga da sakriju! Danas, univerziteti, instituti i koncerni farmaceutske industrije predstavljaju moderne starozavetne žrtvene oltare na kojima svoje živote ostavljaju miševi, pacovi, kunići, zamorčići, poljski miševi, hrčci, tekunice, psi, mačke, majmuni, živina, svinje, ovce, konji….Rezultati eksperimenata na životinjama često se ne mogu pri-meniti na ljude - lekovi testirani na životinjama ne daju iste re-zultate i na ljudima. Nekoliko poznatih instituta za istraživanje raka u Engleskoj i Americi odustalo je od eksperimenata na životinjama, jer ovi nisu dali nikakve pozitivne rezultate. Pitagora je još u 6. veku pre nove ere govorio: „ Sve što čovek učini životinjama, vraća se opet natrag čoveku”. Ma-hatma Gandi je pre pola veka rekao: „ Eksperimenti na živo-tinjama su po mom mišljenju najteži zločin od svih zločina, sa kojim danas čovek greši protiv Boga i Stvaranja.”“ Užasi eksperimenata na životinjama ne mogu doneti nikakvo dobro ljudima. Oni našu civilizaciju obeležavaju kao neetičku i nemoralnu i predstavljaju zločin protiv prirode i života uopšte. Setimo se i Isusa, koji je rekao: „Ono što učinite i najmanjem od Mojih, Meni ste učinili“, kao i - „Ono što ne želiš da tebi drugi čine, to nemoj ni ti činiti drugome.“ To važi i za životinje.

Sociološke posledice eksperimenata na životinjama

Mnogi sociolozi i stručnjaci za razvoj dece veruju da pos-toji veza izmedju seciranja životinja i rastuće neosetljivosti na nasilje kod mladih ljudi! Istraživanje koje je sprovela Sharon Methvin, profesorka antropologije i sociologije na Cameron Univerzitetu u Lawton-u, Oklahoma, ističe da što su ljudi češće izloženi određenim situacijama, one im postaju sve normal-nije - naviknu se na njih. Zato studenti kojima je možda prvo seciranje bilo neugodno, ponavljajući ovaj postupak veruju da će se više opustiti i da će im biti manje neugodno. Psiholozi takođe istražuju vezu između neosetljivosti na nasilje kod životinja, sa neosetljivošću na nasilje kod ljudi. Već je utvrđeno da serijske ubice započinju svoju ubilačku karijeru tako što muče životinje. Takođe, tu je i pitanje protivrečnih poruka koje šaljemo mladim ljudima, kada se radi o odnosu životinja-čovek. Govoriti da je u redu secirati životinje u školi, a istovre-meno ih ohrabrivati da budu dragi i odgovorni prema životinjama, vodi do unutrašnjeg konflikta u ovim ljudima.


Održan vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji pod motom:Životinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje

Oko 80 ljubitelja životinja provelo je jedan lep dan u prirodi, uz ručak zbog koga ni jedna životinja nije morala da pati niti da umre, i uz druženje koje ra-zvija saosećaj sa bićima koja dišu istim dahom kao i mi ljudi!

“Volite životinje - nemojte ih jesti!” i slične citate iz knjižice “Šta su rekli veliki umovi o jeden-ju mesa i o lovu” mogli su se čuti u toku ručka i druženja preko megafona! Na pikniku su gosti ima-li priliku da probaju slatke i slane ukusne zakuske sponzora “Vegetarijana” iz Sombora. Ukusni namazi od suncokreta, sremuša i paprike veoma su dobro išli kao predjelo, zajedno sa biljnim mesom - sejta-nom. Ovo je u Beogradu prvi vegetarijanski piknik našeg udruženja, i sa tom praksom ćemo nastaviti i ubuduće - pa dobro došli ubuduće svi vi koji želite da se družimo, koji ste bili sprečeni ovoga puta i svi ostali koji žele da probaju vegetarijanska jela.

i divnim Božjim stvorenjima, i ne volim kada se dele, pogotovo posle zajedničke 17-godišnje epopeje.

Tešim se da su svi konji ipak spašeni , da im je sada bolje i da su na sigurnom; a milo mi je i što je Srbija u celom ovom poduhvatu na kraju ispala krajnje hu-mana i poštena. Punih 17 godina u vrlo teškim us-lovima i okolnostima konji su prolazili golgotu, no preostale vratila je Srbija zdrave i čitave, bez ikakvih uslovljavanja i zahteva njihovim pravim vlasnicima. A reč je o 66 konja, što uopšte nije ni lako ni jeftino.

“Mala večnost” - prvo čistokrvno ždrebe lipicanera rođeno u lipičkoj ergeli.

Udruženje “Sloboda za životinje” je 10. maja organizova-lo vegetarijanski piknik na piknik-prostoru Ade Cigan-lije. Jeli smo izvrstan vegetarijanski gulaš-paprikaš.

Krajem juna 2008. godine, na poziv g. Franka Ves-termana, holandskog pisca i novinara, koji inače piše kn-jigu o sudbini i ratnoj epopeji lipicanera iz Lipika, poseti-li smo ergelu lipicanera u Lipiku. I ranije smo, doduše, imali poziv da posetimo ergelu Lipik od Mr. Mate Čačića iz Hrvatskog stočarskog centra, ali ovo je sada bio prvi put da poziv možemo da iskoristimo posle povratka konja.

Konji izgledaju lepo, uhranjeni su, i očigledno je da je vraćanje konja iz privatne ergele u Novom Sadu i Novom Miloševu u matičnu ergelu Lipik, bio pra-vi potez. Konji su spašeni, vraćeni su vlasniku i već u ergeli imaju 8 ždrebadi, a 16 kobila je sada ždrebno.

Ceo grad je živnuo sa vraćanjem konja. Lipička ergela uskoro postaje centralna državna ergela za uzgoj lipicane-ra i matična za celokupni sistem uzgoja konja u Hrvatskoj. U Lipiku je tokom proteklog rata bila linija razgraničenja između dve vojske i tragovi su ostali na mnogim zgra-dama. Moramo i dalje da živimo zajedno, sada kao najbliže komšije, i očigledno je došlo vreme da se pruže ruke pomirenja. Neka i ovi prelepi konji daju doprinos toj boljoj budućnosti, neka doprinesu pomirenju između dva naroda.

Kao potpuni laik, bio sam malo razočaran što su konji razdvojeni - na one koji su čiste rase, dokazane li-picanere, i one druge - toplokrvne, koji nisu čista rasa. Čistoća rase se utvrđuje nakon provere DNK, i oni nedokazanog porekla su manje vredni?! A prelepi su i jedni i drugi. Nekima je to normalno za ovakve vrhun-ske ergele u kojima se gaje vrhunska grla čiste rase, ali meni je to ostavilo ukus gorčine. Ja, kao običan laik, fasciniran sam njima kao veličanstvenim životinjama

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008

POSETILI SMO LIPICANERE U LIPIKU


Antilovni protest ispred Narodne skupštine! Udruženje »Sloboda za životinje« u saradnji sa »Stani-pani kolekti-vom« organizovalo je 2.maja 2007.g. ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu antilovni protest, pod nazivom »Lov je strast za ubijanjem« a povodom održavanja 54. generalne skupštine Međunarodnog saveta za lov, gajenje i zaštitu divljači, u zgradi Narodne skupštine u Beogradu. Skupština lovaca je imala naziv »Briga o životinjama, razumevanje među ljudima«?! Na ulazu u Skupštinu obratili smo se preko razglasa okupljenim dele-gacijama lovačkih udruženja iz celog sveta, na 5 jezika - engleskom, ne-mačkom, francuskom, mađarskom i srpskom. Preneli smo im našu poru-ku - protest protiv lova. Lovci, koji su preko crvenog tepiha pristizali u zgradu, iznenađeno su zastajali na ulazu i iznenađeno nas slušali. »Lov treba da prestane, a lovce u muzeje! Čovek treba da prestane sa tim varvarstvom nad životinjama!«, «Lov nije sport, nije zabava, već bo-lest i okrutno ubijanje!«, »Zločin nad prirodom - lovci su jedine štetoči-ne!«, »Lov - kukavički rat protiv golorukih!«, »Lov treba potpuno zabra-niti, a sva lovišta pretvoriti u nacionalne parkove!« - neke su od poruka koje smo im preneli preko razglasa tokom dvočasovnog protesta.

Osim čitanja poruka i tekstova preko razglasa, nekoliko maskiranih i kostimiranih aktivista u ulozi lovca i progonjenih životinja izvelo je per-fomans pod nazivom »Lov na divljač«, u kojem je prikazana brutalnost ubijanja životinja u lovu.

Razne male lepe vesti iz sveta

Ovce »šišaju« zelene površine

Kako nas obaveštava list »Danas« od 7.4.2008, drugu go-dinu za redom u Torinu, u Italiji, ovce će preuzeti ulogu komunalaca i »ošišaće« zelene površine u Torinu, a na taj način će biti ušteđeno dosta novca poreskih obveznika. U grad su već dovedena dva stada, a ovce će u naredna dva meseca svakodnevno biti odvođene u torinske parkove na ispašu. Prvo stado ovaca počeće sa radom u parku Mesi-no, a drugo u parku Sangone. Gradski čelnici su saopštili da je prošle godine, kada je prvi put korišćena ta praksa, ušteđeno 30.000 evra. Lane su ovce bile angažovane u tri parka, a pored njih travu su »šišale« i krave. Sada se od krava odustalo, jer za sobom ostavljaju neuporedivo više izmeta nego ovce. »Dolazilo je i do nekih manjih nespo-razuma sa građanima, ali je inicijativa vredna pažnje. Po-red finansijske uštede, projekat ima i ekološku vrednost. Osim toga, gradska deca imaju priliku da uživo vide ovce, pa čak i da se igraju s njima«, izjavio je Federiko Tom-bolato, pastir čija su dva stada »zaposlena« u Torinu.

Zadnji deo protesta bio je u znaku muzike - pustili smo antilovne pe-sme-hitove, kao npr. GODS CREATION od Fila Karmena i čitav blok pesama grupe AJ GANG, jednog animal rights-benda iz Nemačke, koji izvodi angažovane pesme posvećene ukidanju lova i zaštiti životinja. Uz muziku, čitali smo prevode pesama na srpskom jeziku, a prolaznici, građani i učesnici protesta su pozitivno reagovali na muzički blok. Mediji su celu akciju propratili profesionalno. Sve veće TV-stanice, nekoliko radio-stanica i veliki deo dnevnih listova i novinskih agencija su u udarnim vestima dale priloge o ovom protestu, a svi su bili u korist životinja i naše akcije - ukupno 16 medija je prenelo vest o antilovnom protestu. To je veliki uspeh i prvi put u Srbiji da mediji tako jasno prene-su ideju i naš zahtev za potpunim ukidanjem lova! U nastavku akcije, predstavnici Udruženja »Sloboda za životinje« pre-dali su Narodnoj skupštini RS zahtev sedam i po hiljada građana, kojima se od Skupštine Srbije zahteva pretvaranje lovišta u nacionalne parkove u kojima je zabranjen lov.

Psi-lutalice u Beogradu Da li se u Beogradu konačno rešava pi-tanje pasa-lutalica, izgradnjom azila i sterili-zacijom? Da li će veterinarska stanica Beo-grad konačno to i postati, a da više ne budekafilerija? Kako pišu “Večernje novosti” od 30. juna, po-pulacija napuštenih pasa u Beogradu je pod kon-trolom, barem tako tvrde nadležni, i dodaju da će do kraja godine svi psi-lutalice biti sterilisani. Kra-jem godine, prema planu Strategije za rešavanje problema pasa-lutalica, na ulicama prestonice ne bi trebalo da bude pasa koji nisu sterilisani. U Ve-terinarskoj stanici »Beograd« sa sigurnošću tvr-de da će svi beogradski napušteni psi biti sterilisani do decembra i procenjuju da ih je ostalo još 1.800. »Mesečno obavimo od 150 do 200 sterilizacija u Ovči», kaže Milivoje Lazić, direktor beogradske Veterinarske stanice. »Malo nam je teže da hvatamo pse po ovojvrućini, jer se i oni zavlače u skloništa. Ali siguran sam da ćemo do kraja godine ispuniti plan koji nam je zadat, a to je da cela populacija napuštenih pasa bude sterilisana, kako se više ne bi razmnožavali«

Radovi na izgradnji prvog gradskog azila U Beogradu, u Rako-vici, počeli su pre nepuna dva meseca, a sve bi trebalo da bude završeno do septembra.«To će biti najsavremeniji objekat te vrste u Evropii« - najavljuje Vlada Marković, član Gradskog veća. - «Površina ovog prihva-tilišta biće oko 400 metara kvadratnih, a kapacitet 1.000 pasa. Objekat će biti višenamenskog karaktera, tu će biti obavljane sterilizacije, mikročipovanje pasa, kao i edukacija stanovništva«



Evropske države se smatraju najkulturnijima, jer se stanovništvo uglavnom civilizovano ophodi međusobno. Međutim, još uvek varvarski izgleda u štalama, u transportu životinja kamionima i u klanicama moderne mesne industrije. Ali govedi-ma i svinjama koje vegetiraju u uskim ogradama sa metalnim mrežastim podovima, koje sunčevu svetlost vide samo na putu za klanicu, mogli bi skoro da zavide njihova životinjska braća i se-stre, ako bi se uzeo za primer njihov život i sudbi-na u laboratorijama za eksperimente univerzite-ta, Max–Planck instituta, u bolnicama i industriji.

Muče životinje da bi lečili ljude? Šta može da da životinjski život? Eksperimentišu na njima, tako što ih operišu sa narkozom ili bez nje, svinja-ma daju rastvor praška za pranje dok ne uginu, zečevima stavljaju tečnost u oči dok ne oslepe, mačkama presecaju očne mišiće i stavljaju im elektrode u očne šupljine, tako da se orijentišu škiljenjem, psima unište grudni koš i otvo-re glavnu arteriju da im prekinu rad srca i da tako uginu. Možemo samo da zamislimo kako majmuni vrište kada im stave gvozdene sonde u mozak i ubrizgavaju im hemikalije, kako deluju te otrovne hemikalije koje se daju životinjama koje satima trpe grčeve, visoku temperaturu, krvave prolive, dok im konačno želudac ne pukne i disajni sistem otkaže. To je samo nekoliko primera iz mučilišta univerziteta i kon-cerna farmaceutske industrije; sadističke grozote koje po-tresu svakog normalnog čoveka. A sve sa izgovorom:»Da vidimo sada šta će se desiti ako ovu životinju usmrtimo u jednom određenom moždanom predelu, ili joj odsečemo ovaj ili onaj deo tela.« U Nemačkoj je, prema zvaničnim sta-tističkim podacima o zaštiti životinja, od maja 2006. godine na taj način umrlo preko 2.100.000 životinja, od toga 2.155

majmuna, 11.661 svinja, 117.890 zečeva i 1.024.413 zamoraca, konja, ovaca i goveda. U budućnosti će to biti još više, jer je počeo da važi zakon, ili nova odredba EU, da 30.000 hemikalija koje su već 20 godina na tržištu, mora biti ponovo testirano opsežnim testovima na životinjama. Računa se da će se zbog toga otrovati oko 50 miliona životinja, od toga 20.000 – 30.000 pasa.

Šta da mislimo o civilizaciji, kad nauka uključuje takvebrutalnosti, a njena medicina leči metodama koje životi-njama donose ono najgore?Hirurg Dr. Werner Hartinger, koji je umro pre tri godine i koji je uživao veliki međunarodni ugled kao kritičar vivisekcije, je na pitanje - kako je sve to moguće, izbegao odgovor:‚‚Politika je legalizovala zloupotrebu životinja, crkvene institucije su tome dale moralnu podršku, a nauka je to utemeljila kao »blago čovečanstva«; industrija se zgražava pred nezaposle-nošću, poljoprivreda proglašava to za nedopustivo, naučni-ci upozoravaju iznoseći to u svet, mediji govore o opštem haosu pri medicinskoj nabavci, a interesne grupe dobijaju milijarde subvencija, i svi opravdavaju eksperimente nad životinjama dobrobitnom korišću i upotrebnom vrednošću.

Moralna opravdanost Umesto da čuva Zemlju, čovek uništava sve što je na njoj. To je počelo još davno, na žrtvenim oltarima staroza-vetne svešteničke kaste, koja je time htela da umiri »razja-renog boga«. Ni do danas se nije puno toga promenilo. Ko iz «naučnih razloga» fiksira majmune za sto i psima lomi kosti i može uprkos tome da nedeljom sedi na crkvenoj klupi? U prošlosti žrtve crkvenog nemorala nisu bile samo životinje, nego i

EKSPERIMENTI NA ŽIVOTINJAMA – NAJVEĆI OD SVIH ZLOČINA

Intervju sa Dr. Kristijanom Zajlerom (Christian Sailer) glavnim tužiocem na Međunarodnom sudu za prava životinja u Ženevi



pripadnici drugih veroispovesti i »veštice«, ljudi druge boje kože, svi koji su smatrani za manje vredne. Kada ćemo mi Evropejci da se probudimo iz svoje uspavanosti u koju su nas uveli teolozi i filozofi? Npr., crkveni učitelj Toma Akvin-ski (1225–1274), koji je govorio o bezvrednosti životinja, jer one «nemaju dušu». Ili filozof i matematičar Dekart (1596– 1650), koji je poredio krike bola životinja sa škripom maši-na. Još pre pola veka, Mahatma Gandi je rekao: «Eksperi-menti na životinjama su po mom mišljenju najteži zločin od svih zločina, kojim se danas čovek ogrešuje protiv Boga i Stvaranja.»

Gigantski slepi manevar Da bi opravdali te zločine, uvek ponovo obmanju javnost. Najdrskije lažu profesori Handverker i Kesler iz Erlangena, koji uporno tvrde: «Mišljenje da eksperimenti na životinjama predstavljaju okrutnost, spada u svet bajki!» Kaliko je prija-tna atmosfera u laboratorijama za životinje, pokušao je da objasni bremenski naučnik koji se bavi ispitivanjem mozga,

Andreas Kraiter, u časopisu »Suddeutsche Zeitung«. Sa svojim majmunima, kojima je dao i imena, imao je «jednak odnos kao dobar domaćin životinjama na svom seoskom imanju.» Ipak, to bi životinje malo drugačije komentarisale kad bi mogle da pročitaju njegovu poruku: »Majmunima je izbušena rupa na lobanji koja je zacementirana cementom za zube, iz koje štr-če kovane palice kojima su fiksirani za stolove. Pomoću njih su čvrsto pričvršćeni za posebno napravljene stolove, da bi lako i bez većeg pokretanja naučnici više sati dnevno na ekra-nu pratili prolazeće svetlosne reflekse. Njihovo moždano de-lovanje istražuje se kao vlas tankim elektrodama koje im se u toku eksperimenta utiskuju u mozgove..»Istraživač Kraiter izaziva na taj način njihove reakcije - »da svi jednako pevaju, kao u horu». Već dugo postoje alternative koje bi mogle zameniti ekspe-rimente na životinjama pri razvoju lekova i eksperimenata to-ksičnosti. Tome možemo dodati i široke mogućnosti kompju-terskih simulacija kojima se mogu nadomestiti eksperimenti na životinjama, kao na primer kod komplikovanih hemijskih reakcija pri razvoju vakcina. Matematički modeli ozdravljenja kostiju sprečavaju mučenje životinja pri veštački izazvanim lomovima kostiju kod pasa i ovaca. Računarski modeli se ko-riste u toksikologiji, kod istraživanja raka, naslednih bolesti, u mikrohirurgiji itd

Slepo zaklanjanje. Još gore od opuštenosti prema alternativnim naučnim eks-perimentalnim metodama jeste sudbonosno prepričavanje ko-risnosti rezultata eksperimenata na životinjama. To je tesno povezano sa jednim drugim motivom - da više lekova donosi više zdravlja.

Po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), za većinu danas poznatih bolesti potrebno je samo oko 270 delujućih supstanci. Na tržištu u Nemačkoj ima oko 60.000 lekova, od kojih se 20.000 redovno testira na životinjama. Za tu hiperprodukciju lekova koristi se na milione eksperimental-nih životinja, uprkos tome što se dobijeni rezultati po pravilu ne mogu primeniti na ljude. 80% tih testiranih delujućih sup-stanci se kod kliničkih testova koji slede posle testova na živo-tinjama, pokaže neupotrebljivim za ljude. Na primer, sredstvo za umirenje CONTERGAN prouzrokovalo je na hiljade abor-tusa, i dece rođenih sa hendikepom, iako je lek nosio ozna-ku valjanosti «uspešno ispitan na životinjama». Stručnjaci na-vode da samo u Nemačkoj, zbog nepoznatih učinaka lekova, godišnje umre najmanje 16.000 ljudi. U SAD-u oko 100.000! Profesor Überle, iz Svetskog zavoda za zdravlje, je 1987. u jednom izveštaju tvrdio: «Eksperimenti na životinjama načel-no nisu prenosivi na ljude!» Bezbroj vakcina i lekova je za lju-de katastrofalno škodljivo, iako su se na životinjama pokaza-li kao neškodljivi. Po nekim izjavama klinike Grosshadern u Minhenu, 61% svih hendikepiranih novorođenčadi i 80% mr-tvorođenih beba može se pripisati posledicama uzimanja le-kova. Npr., engleski Nacionalni centar za istraživanje raka (NCRI) već dugo ne vrši nikakve eksperimente na životinjama, jer ovi ne daju nikakve pozitivne rezultate. Dr. Klauzner, iz In-stituta za rak u Njujorku je takođe tvrdio: »Ne dolazi u obzir da nijedan novi lek za lečenje raka dođe nakon vršenja eksperi-menata na životinjama. Svi raspoloživi lekovi su bili testirani na životinjama tek naknadno, pošto su upozorenja na njihove terapijske vrednosti već bila utvrđena. Tako je smrt miliona životinja bila potpuno uzaludna.

Mučenje životinja pri «naučnom istraživanju» Posebno se bez zabrane na životinjama vrše osnovna, tj. temeljna istraživanja. U velikoj meri se to najčešće radi iz na-učne radoznalosti, gde će se rezultati praktično upotrebiti tek kasnije. Dr Valter Šmit, iz Udruženja doktora protiv eksperi-menata na životinjama, piše: »Ni u najmračnijem Srednjem veku nisu činjene takve grozote, koje se danas čine na živo-tinjama širom sveta; ni jedan eksperimentator ne može po-reći te filmovima dokazane zločine. U službi nauke i za «bla-go čovečanstva», životinje u eksperimentalnim laboratorijama truju, komadaju, polivaju vrelom vodom i izlažu radioaktivno-sti. Uništavaju njihove mozgove, lome i testerišu njihove kosti, guše ih i utapaju, puštaju ih da umru od žeđi i gladi, da iskr-vare, razbijaju im lobanje pneumatskim čekićima, u lobanje im sipaju vrelu vodu ili ulje. U protokolima se čuvaju zapisi o svakom ovom groznom smrtnom slučaju. 60% svih eksperime-nata na životinjama nije izvedeno zato da bi se nekome pomo-glo da ozdravi, nego se ide za sticanjem ugleda ovih mučitelja životinja, da bi svojim naučnim radom stekli doktorsku titulu ili dozvolu za profesuru na univerzitetu. Genetska tehnologi-ja zadnjih godina postaje izvor bezgranične patnje životinja. Prvi uspeh je bio miš kome su genetskom manipulacijom uni-štili odbrambeni mehanizam. Slično kao i «miš-rak», proizve-dene su i druge transgene životinje kojima su transplantira-ni geni ljudskih bolesti: artritične svinje, šizofreni pacovi... Od 80-ih godina proizvedeno je i patentirano preko 10.000 gen-manipulisanih životinjskih vrsta. Gen-manipulisane životinje se čak mogu naručiti i preko kataloga. Isto tako, ovi naučnici hoće da reše problem gladi genetskom manipulacijom u poljo-privredi. Rešenje za Treći svet oni ne vide u pravednijoj prera-spodeli industrijskih dobara, nego u genetski manipulisanom kukuruzu, u genetskoj promeni povrća. Oni koji eksperimenti-šu na životinjama idu i mnogo dalje, i proizvode mešance ovce i koze, petla bez perja, turbo-kravu i super-prasiće koji pokle-knu od prekomerne težine i ne mogu sami da ustanu.

Tužba za prava životinja Sve se to dogodilo u državama u kojima se kao temelj pravnog poretka zahtevaju etika i moral. Takođe, u etici koja se odnosi samo na ljude, bio bi veoma važan pravi odnos pre

Foto

: Kar

la R

ihta

ršič



Laboratorija bola Ekipa lista „Alo“ imala je priliku da poseti laboratoriju za bol na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Laboratoriju vodi profesor Medi-cinskog fakulteta dr Sonja Vučković. Tamo smo na delu videli prime-nu bihejvioralnog modela istraživanja bola na miševima, pacovima i kunićima. - »Ispitujemo efekte određenih supstanci kao potencijalnih lekova protiv bola na životinjama, pre nego što se isti daju ljudima. Naravno, sva ispitivanja odobrio je etički komitet Medicinskog fakulteta i ona su u skladu sa svim principima koji važe i u svetu - ističe dr Vučković, uz napomenu da se koristi najmanji mogući stepen bola potreban za ovu vrstu eksperimenata. - Primenjujemo toplotni bolni stimulus, na primer potapanje repa pacova u toplu vodu temperature do 50 stepeni. Ili radijacionu toplo-tu na rep pacova i merimo vreme od primene toplote do refleksnog povlačenja repa.

Drugi tip su eksperimenti koji zahtevaju malo složenije radnje, ne samo kičmene moždine (refleksnog luka), već i viših centara. To je test vruće ploče - kada postavimo miša ili pacova na ploču zagrejanu na 45-50 stepeni. Merimo vreme do kada on počinje da otresa ili liže za-dnju šapu, odnosno dok ne percipira bol. Potom ga sklanjamo. gućnost da životinja sama izbegne bol - kaže dr Vučković. Još jedan način ispitivanja bola jeste mehanički pritisak na rep ili šapu. Na primer, lokalnim ubrizgavanjem neke supstance izazo-vemo zapaljenje šape, odnosno zgloba i onda pustimo životinju da se oslanja o određenu površinu ili platformu sa obe šape. Životinja će, kao i čovek, pri hodu prenositi težinu na zdravu šapu. Znači, razli-ka u opterećenju jedne i druge šape će biti pokazatelj bola. Ovakva pretklinička ispitivanja pomažu u saznanju kakva sve dejstva imaju potencijalni lekovi, u kom pravcu bi možda moglo da se ide u samoj strukturnoj (hemijskoj) varijaciji leka, ali i da se bolje upoznaju me-hanizmi nastanka bola u čovekovom telu, koji i danas predstavljaju veliku nepoznanicu. Ovi eksperimenti, tvrdi dr Vučković, nisu jako agresivni po živo-tinje, ali zahtevaju dobro poznavanje njihovog ponašanja, jer često i mala promena u njihovom ponašanju može otkriti nešto sasvim razli-čito od onog što je bio prvobitni cilj eksperimenta.Tako su i mnogi le-kovi otkriveni slučajno, a da nisu imali veze sa samim istraživanjem.List „Alo!“, izdanje od 24.03.2008

Lekari protiv eksperimenata na životinjama Istorija duža od tri stotine godina, tokom koje se nesagledi-vo brojnim pokušajima eksperimentisanja na životinjama na-stojalo doći do lekova koji bi spasili (ili barem pomogli) čove-čanstvu, pretvorila se u istoriju nadrilekarstva i kvaziznanosti, koja je dokazala upravo suprotno: ne samo da eksperimenti na životinjama ne koriste ljudima, već su štetni i za čoveka i koče razvoj savremene medicine i nauke! Zašto onda biznis vivisekcije (ili ogleda ili testiranja na ži-votinjama) i dalje cveta? U igri je veliki novac, a farmaceutski lobi, jedan od najmoćnijih lobija današnjice, protivi se ukida-nju ogleda na životinjama pod izgovorom da bez ogleda na ži-votinjama ne bi bilo napretka medicine.

ma životinjama. Krši se nemački Ustav, član 1: »Do-stojanstvo čoveka je nedodirljivo». Da li prijatelji ži-votinja mogu da pred sudom optuže nekoga zbog kr-šenja ljudskih prava, prava koja satiru životinje?Primer iz leta 2001 (prim.prev. - tada još nije posto-jao Ustavni član za zaštitu životinja u Nemačkoj): tri se-ljaka su pokrenula sudski postupak da spreče ubija-nje 400.000 grla stoke, samo zato što je pala cena mesa. Upravni sud u Frankfurtu je priznao da je u pravnom smislu delimično zastupljeno stanovište da »zaštita ljud-skog dostojanstva Ustavom, na svaki način posredno šti-ti i životinje, iako antropocentrično usmerenje Ustava go-vori isključivo o čuvanju ljudi i za svoj cilj nema zaštitu drugih živih bića.» Sud je ovaj predlog seljaka odbacio. Ako je eksperiment na životinjama dozvoljen, od suda se ne može tražiti zaštita životinja, uprkos ve-likim rečima u Nemačkom zakonu o zaštiti životinja.

Da li je istina da će nam do 2050.godinetrebati nova planeta?

U izveštaju organizacije World Wildlife Fund (WWF) iz 2006.godine, iznet je zaključak da će nam do 2050.godine trebati nova planeta slična planeti Zemlji, ukoliko nastavimo sa sadašnjim nivoom troše-nja prirodnih resurasa. Ovakav zaključak iznet je na osnovu osma-tranja, kako trenutna potrošnja čovečanstva utiče na ekosisteme. Dr Rob Litl, direktor WWF-SA, izneo je još jednu zanimljivustatistiku - kada bi svi širom sveta mogli da žive i troše kao prosečan američki građanin, trebalo bi nam šest planeta. Istraživanja su utvrdila da se populacija kičmenjaka smanjila za jednu trećinu od 1970. godine - 31% vrsta koje žive u slatkoj vodi i 28% onih koje žive uz morsku obalu. Negativan uticaj čovečan-stva na eko-sisteme se utrostručio od 1960. godine i trenutno nadmašuje regenerativne kapacitete planete Zemlje za oko 25%. Deset zemalja koje prednjače u trošenju resursa Zemlje su: Ujedinjeni Arapski Emirati, SAD, Finska, Kanada, Ku-vajt, Australija, Estonija, Švedska, Novi Zeland i Norveška.


Sledeća alternativa je naći put ka prirodi. Dok to ne posti-gnemo, podležemo Zakonu uzroka i posledice. To ne važi samo u fizici, nego i svuda u životu. »Ono što učinite i naj-manjem od Mojih, Meni ste učinili», rekao je Isus iz Naza-reta. »Ko se mača lati, od mača će i poginuti» - od toga nije izuzet ni skalpel pri vivisekciji; i isteraće ih iz njiho-vih laboratorija kao što je nekad isterao trgovce iz hrama

Nova slika sveta Vivisekcija je produžetak High-Tech medicine, koja bo-lest tretira isključivo kao telesni proces, kao mehanič-ki poremećaj u ljudskom organizmu. U tom smislu, kod životinja se bolest prouzrokuje mehanički, i na taj na-čin se hoće da se ova mehanički i odstrani. To je potpu-no isključenje jedinstvenog delovanja tela, duha i duše. Alternativa je da medicina bude potpora samoisceljujućim snagama u organizmu, koje postaju aktivne kada se uspo-stavi ravnoteža između duha, duše i tela, što nije mogućepomoću hemikalija, operacija, itd. Dovedite u red svoj život.svoje misli i osećanja...


Iz strane štampe

Prava istina o eksperimentima na životinjama

Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomaže-te napredak nečije karijere koja se zasniva na užasnim mučenjima i nehumanim postupci-ma, a sve to od novca poreskih obveznika. Mnogi ljudi složiće se s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolu-tno nepotrebni, ali kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe, nisu toliko sigurni. To je razumljivo; svi želimo da vidimo pozitiv-ne pomake na tom polju. No pitanje je, koli-ko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, kako bi se zaštitilo naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje za-ista nužno zlo? NAVS-organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju ni naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje ukazuje na to da ovi testovi nisu doprineli razvoju nau-ke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Na-protiv, smatraju da je ova zastarela metoda, koja nikad nije dala dovoljno dobre rezulta-te, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njome previše dugo bavili umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i napre-dnije metode. Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na reč 'nadaju') da će neko znanje dobijeno testira-njima eventualno moći da posluži za stica-nje znanja koja su nam toliko potrebna. No najvažniji činilac koji je uvek prećutkivan i zanemarivan jeste različitost vrsta. Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sred-stva i terapije. Dele nas strukturne i fiziolo-ške različitosti. Čak i ako sumnjamo da reak-cija tela zamorca na jedan određeni hemijski proizvod može biti istovetna onoj kod ljudi, to nas ne čini sigurnima da izvesni proizvod možemo ponuditi svojoj deci. Poznat je slučaj penicilina. Taj antibio-tik se masovno koristi u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, i sam je priznao da je sretna okolnost što penicilin

nije testirao na ovim životinjama, jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje, te bi daljnja istraživanja bila obu-stavljena. Aspirin, koji se između ostalog uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene po-remećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na za-morce, ali se kod žena postiže upravo supro-tan učinak. Ovaj lek se danas uspešno kori-sti u borbi protiv raka dojke, ali kod zamorca izaziva kancerogena oboljenja. Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uklju-čuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo važnih lekova za teške bolesti nije te-stiran na životinjama, jer je delovanje sup-stanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima. Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti kod ljudi i produžavanju čovekovog života doprineli su čista voda, sa-nitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se sprečiti infekcije, kao i zdravije prehrambene navike i način života. Korišćenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinina za borbu pro-tiv malarije, kao i razvoj anestetika, samo su nekoliko primera za otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudima. Moderni lekovi, kao što su dramamin, kortizon, kao i umirujuća sredstva, otkriveni su na isti način. Hirurški zahvati razvijeni bez korišćenja životinja jesu: odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenova, katarakte, tumora jaj-nika, zahvati na srcu i mnogi drugi. Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive, njihovog načina života i okoline, pokazala su, između ostalog, veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti. Nasuprot tome, korišćenje životinja u la-boratorijskim istraživanjima dovelo je do za-stoja, pa čak i do katastrofa. Transfuzija krvi kasnila je 200 godina zbog propalog testa na životinjama; transplatacija rožnjače kasnila je 90 godina iz istog razloga. Nakon projekta u kojem je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tret-manu dece obolele od leukemije, ali ta deca su umirala brže nego ona bez takvog tretma-na. Opren, koji se koristio protiv artritisa, pro-šao je testove na životinjama i proglašen je pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 sluča-jeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) za-branjen je. Potrebne su nam naprednije i sofisticirani-

je metode, relevantnije našim ljudskim pro-blemima. Postoje mnogi načini da se elimini-šu testovi na životinjama i drugi načini da se obezbedi iznalaženje novih metoda lečenja. Danas imamo savremene tehničke metode, kao što je kompjutersko modeliranje, analiza briseva, epidemiološke studije i kliničke stu-dije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje, unutar kojih se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge. Testiranja bazirana na životinjama pripa-daju prošlosti, mračnom dobu nauke, i danas ih podržava samo manji broj inertnih nauč-nika.

www.navs.org.uk.(Virunga News 21.02.2001)



spomenemo, jer je ona bila isuviše čista i uredna žena. Mora da joj je bilo vrlo teško da donese takvu odluku, jer održavanje čistoće i reda u kući u kojoj živi i krava zahteva izuzetne na-pore. Od tog trenutka svi smo radosno kre-nuli u akciju. Oslobodili smo sobu za našu Rumenku, a mi smo se smestili svi u jednu sobu. Sada je naša Rumenka bila tu pored nas. Bilo joj je toplo.Slušali smo njen dah i osećali njenu toplinu, kao da nas je sada još i grejala, a ne samo hranila. Jednom u zoru, te hladne zime, okovane snegom i ledom, čuli smo neke čudne po-krete iz njene sobe. Kada smo došli kod nje ugledali smo divno šareno tele koje je ona smireno lizala. Dali smo joj ime Zora. Za nekolko trenu-taka ono se podiglo, i kao da je znalo šta treba da uradi - nespretno je odgegalo do majčinog vimena. A onda je spretno počelo da sisa, kao da je to već dugo radilo.Ostalo nam je zaista nejasno kako je to spretno či-nilo, bez ičije pomoći. Kada je Zora porasla, teška srca smo se odvojili od nje. Čim je otoplilo, Rumen-ka je opet bila u svojoj štali. Mi smo sobu očistili i okrečili, i sve je opet bilo na svom mestu. Ne sećam se koliko je to zima i leta trajalo, samo se sećam lepih dana prove-denih sa njom na livadama i njenog toplog prisustva u hladnim zimskim danima. Tako smo mi deca rasli uz nju i njeno toplo mle-ko. Jedno po jedno prerasli smo osnovnu školu i trebalo je ići dalje. Do gimnazije se dugo putovalo, i sve je manje vremena bilo za našu Rumenku. Tako smo svi zajedno doneli odluku da je prodamo, tešeći se da će joj kod drugih biti bolje. Ali, avaj! Kako to uraditi? Kako napraviti prvi korak? Prvi pokušaj je propao! U nameri da je povede-mo na stočnu pijacu, samo smo ušli u štalu, pogledali se i ćuteći se vratili. Drugi poku-šaj je bio nešto odlučniji. Izveli smo je čak do kapije, ali čim je ona počela da se otima u nameri da se vrati, svi smo se vratili na-zad. Jednom smo je čak odveli i do pijace. Na našu sreću nije bilo kupaca za nju i mi smo se radosno vratili sa njom, kao da nam je ponovo poklonjena. A jednog dana, moj brat i mama vratili su se bez Rumenke. Niko ništa ne govori, niko ništa ne pita. Svi smo se kao zabavili nekim drugim poslovima. U očima suze, u mislima Rumenka, i kakvi će nam biti dani bez nje? Tek posle dužeg vremena brat mi je ispričao da je jurio za njom kad su je već prodali, jer je hteo da je vrati, i da njeno tu-žno mukanje nikad neće moći da zaboravi. Godinama posle toga prepričavali smo do-gadjaje vezane za našu Rumenku. Jutrima smo pričali svoje snove u kojima je Rumen-ka bila sa nama. Hvala ti Rumenka što si mi ulepšala de-tinjstvo i oplemenila život. Tako i danas svaku kravu koju vidim, vidim je kao moju Rumenku, a i mnoge druge životinje doži-vljavam kao bića koja su tu da nekome po-mognu i ulepšaju život.

Živka Petrović

APELVerske vođe velikih religija i vla-de još uvek ne preduzimaju ništa, ali ti možeš. Jednostavno, prestan-kom jedenja mesa, živine, ribe i pro-izvoda od mesa, doprinećeš da se okončaju patnje, okrutnost i uništa-vanje života. Zaustavi ubijanje tako što ćeš postati vegetarijanac; izbor je tvoj! Možeš pomoći u sprečava-nju okrutnosti i uništavanja, još da-nas. Postani vegetarijanac. Pridruži se borbi za život!

Da li je GM hrana rešenje zanedostatak hrane u svetu ?

Po nekim saznanjima, na zemljištu gde je zasađena genetski modifikovana (GM) hrana, 12 godina ne može da raste nijedna druga biljna vrsta, jer ova “zauzima” zemlju. Kada se zasadi prirodna hrana, ona od tih sa-stojaka u zemljištu mutira u GM.Korporacije nude GM-hranu, biljke koje dve godine imaju seme, ali treće godine GM-seme bude steril-no, a biljke morate kupiti ponovo baš od njih, jer su tu hranu patentirali kao intelektual-nu svojinu! Za nekoliko godina, ova jevtinija GM-hrana može dovesti do nestanka priro-dne hrane usled zakona tržišta. Tada nastu-pa fenomen »ko drži resurse hrane i vode - vlada svetom«, a to su korporacije... Takođe, korporacije žele da sade GM-drveće koje je duplo otpornije na bolesti i du-plo je manjeg obima, pošto im to odgovara za industrijsku preradu, i jer je stablo me-kše, a to drveće je otporno samo na herbi-cide koje proizvode te korporacije. Takođe, to drveće prenosi svoje GM-gene do 600 km oko sebe...na prirodna stabla. Pritom niko u svetu još ne zna kakve posle-dice mogu nastupiti za ljude ukoliko koriste GM-hranu. Još niko ovu hranu nije testirao na ljudima u dužem vremenskom periodu. Ko želi da pretpostavi šta se može desiti u budućnosti posle konzumiranja ove hrane, neka se upozna sa genetskom strukturom ove hrane. U nju su usađeni geni nekih bi-ljaka i životinja, i to ne sa ciljem da pomo-gnu čoveku, nego da donesu više novca svim proizvođačima GM-hrane u lancu pro-daje. Obično su to zatvoreni monopoli i kar-teli – pravi multinacionalni džinovi, uglavnom iz SAD-a, i sa njima ne možete da se nosite, već samo možete da kupujete ovu hranu. A posledice? Verovatno će se ti “umetnu-ti” geni u hrani, a koji su sada i njen sastavni deo, “umetnuti” i u vašu genetsku strukturu.


Crtice iz mog detinjstva

RUMENKA Opet sam sanjala moju kravu Rumenkui opet mi dolaze slike iz detinjstva, kad je Ru-menka bila sa nama. Hoću da ih i zapišem, da se nikada ne izgube. Ulazim u godine u kojima se mnogo čega neću više sećati, a uspomenu na to meni drago biće ne bih da zaboravim. Za vreme Drugog svetskog rata, nas tro-je dece ostali smo bez oca sa našom pomaj-kom. Da bismo se nekako prehranili u tim te-škim posleratnim danima, dobili smo kravu od države – poklon iz Ukrajine. Nismo imali iskustva sa gajenjem krava, ali sve što smo radili, radili smo s radošću: sva-kog dana vodili smo je tamo gde je bila naj-bolja trava i tamo gde su bile i druge krave. Radovali smo se njenom nabreklom vimenu, jer smo znali da će tada biti dovoljno mleka za nas, pa čak i viška. Taj višak smo davali onima koji nisu imali kravu, a za to smo dobi-jali nešto što mi nismo imali. Rumenka je sve više zauzimala bitno mesto u našem životu. Brinuli smo o njoj, družili se s njom, a ujedno i sa drugom decom koja su čuvala neke dru-ge Rumenke ili Šarulje. Jedne vrlo hladne zime u štali je bilo vrlo hladno. Svakog jutra smo je zaticali naježe-nu od hladnoće. Tada smo je trljali, pokrivali je ćebadima i zatvarali rupe po štali odakle je dolazila hladnoća. Kada smo noću bili u našim toplim sobama, razmišljali smo kako da pomognemo Rumenki. Te zime, ona je u svojoj utrobi nosila još jedan život. Jednog jutra dolazi naša mama u sobu i kaže: »Deco, moramo da oslobodimo je-dnu sobu i da Rumenku uvedemo u kuću! Mi deca smo se neobično obradovali, jer otka-ko je zahlednelo mi smo jedino o tom i raz-mišljali. Nismo se usudili da našoj mami to


Vlado Began: »Trdno sem prepričan, da bo kmalu prišel čas, ko ljudje ne bodo več uživali mesa in lovili živali.«

P o j aPrijateljstvo sa

slonovima Od 1998.godine novinari Džesika Marske i Karsten Frike putuju za Indiju. Tokom jednog

dvogodišnjeg prekomorskog putovanja iz Nemačke na ovaj potkontinet, rađa se u Aziji (1999.g) njihova

kćerka Poja. Od 2002. godine ova porodica živi pola u Indiji, pola u Nemačkoj.

Sa 5 godina, Poja, koja je zajedno sa svojim roditeljima stalno pomagala psima-lutalicama, napuštenim mačkama i svetim kravama, razvija

posebnu naklonost prema slonovima. Želja ove pla-vokose devojčice da poseti ove sive džinove u džungli, vodi nju i njene roditelje 2004.godine u jedan sasvim novi period života. Porodica počinje da se bavi jed-nom temom koju ni do danas nije napustila i koja je

dovodi do njenih snova. Oni slonove doživljavaju kao najnežnije životinje na svetu, osećajući u isto vreme nezamislivu patnju koju moraju da podnose mnogi

zarobljeni slonovi.



„Zovem se Poja. To je jedno indijsko ime - kada se izgovori postaje „Puudscha“. Jedan deo godine živim u Nemačkoj, a zimske mesece provodim sa svojim roditelji-ma u Indiji. Mnogim ljudima će to izgledati neuobičajeno. Meni ne, jer sam rođena na jednom putovanju za Indiju“.

Iz knjige: „Poja. Devojčica sa slonovima“ (Droemer)



„Sloboda za životinje“: Možeš li još da se setiš svog prvog susreta sa nekim slonom? Kako je to bilo?

Poja: Prvi put sam videla slona na putu za školu. Stajao je na suncu, a to za njih nije dobro. Posle škole smo ga nahra-nili lubenicom, jer nam ga je bilo žao. To je bio jedan slon za turiste, ljudi su se fotografisali sa njim.

„Sloboda za životinje“: Sklopila si jedno sasvim posebno prijateljstvo sa slonicom Šanti?

Poja: Da, htela sam obavezno da vidim slona. Zato smo otišli u nacionalni park Mudumalai i tamo upoznali Mahouta i Šanti.

„Sloboda za životinje“: Kako izgleda kada se čovek spri-jatelji sa nekim slonom?

Poja: Mislim da je to jako lepo. To se primećuje i po tome kako ta živorinja zavoli čoveka. Ponekad, kad si tužan, primetiš da je i slon malčice tužan.

„Sloboda za životinje“: Možeš naravno i da ih dodirneš - kako se slon tada oseća?

Časopis „Sloboda za životinje“ - intervju sa Pojom

Poja: Na nekim mestima su sasvim meki i nežni. Koža je tu tanka kao papir, na primer kod očiju i is-pod plećke i oko površine usta. Takođe, na nekim me-stima ispod stomaka je jako meka, na drugim mesti-ma je koža malo jača – to se ne može opisati, čovek jednostavno mora da ih dotakne da bi znao kako je to.

„Sloboda za životinje“: Naravno, na nekim mestima je koža deblja, da bi ih zaštitila od sunca i uboda insekata. Poja: Da, oni se onda mažu blatom i posipa-ju se prašinom. Kada stoje na suncu, to uop-šte nije dobro za njih. Oni onda pocrvene od sunca, isto kao i mi. Afrički slonovi podnose su-nce – to su, kao što znamo, pustinjske živo-tinje, ali ne i indijski.

„Sloboda za životinje“: Zar se nisi plašila da će te tako neki ogromni slon iz nepažnje nagaziti? Ili oni baš dobro paze?

Poja: Pa, ponekad sam se i plašila. Ali oni i paze, posebno kada je dete u pitanju. Ali slonovi primete kada se čovek



plaši i tada su baš čudni – ja na to pazim, jer tada postajunesigurni i može da se dogodi da me povrede. „Sloboda za životinje“: Kako se sporazumevaš sa Šanti, sa kojom si sklopila posebno prijateljstvo?

Poja: Ja ne znam te komande koje se govore slonovima.Ja razgovaram sa njom više mislima.

„Sloboda za životinje“: A da li imaš osećaj da ona možeda te razume?

Poja: Da, pomalo imam taj osećaj.„Sloboda za životinje“: Da li si nekada videla kako je nekološe postupao sa nekim slonom u hramu?

Poja: Da, jesam. Videla sam kako su tukli slonove – po-stoje, naravno, mesta kod slonova koja su tanka kao pa-pir – i to onda baš boli. A to ovi ljudi takođe znaju, gde to naročito boli. Imaju neku kuku koju im zabodu u kožu.Kod Šanti je to tako, da su sa njom baš oprezni, i nikada ne koriste kuku. Slon ne može da kaže. „Ja sam ovde glav-ni badža! Radim šta hoću!“ - ali ni ljudi ne treba to da čine.

„Sloboda za životinje“: Ti si se sada ponovo vratila u Hamburg. Da li često misliš na Šanti i na ostale slonove?

Poja: Pa, ponekad malo čeznem za slonovima i psi-ma i mačkama. U Indiji pse i mačke možete naći na deponijama smeća, na ulici, na starim brodovima.

„Sloboda za životinje“: I njima bi ti takođe najradije pomogla?

Poja: To mi naravno i činimo! Ponesemo ih kući i ne-gujemo ih – a onda pitamo Indijce, zamolimo ih, da li hoće da hrane ove životinje i damo im onda i novac za to.

„Sloboda za životinje“: Tvoja porodica je osnovala„Pojinu pomoć slonovima“. Zašto misliš da je važno daradite tako nešto?

Poja: Mislim da je važno da životinjama pomognemo i spasimo ih. Jer životinje su kao i ljudi. A ima toliko mnogo jadnih životinja, a i toliko mnogo jadnihljudi. Tu ljudi čine nešto dobro!

„Sloboda za životinje“: Mislimo da je to jako dobro, to što vi tu radite – u svakom slučaju radite tako i dalje!

Poja: Hvala – mi to i pokušavamo.

26.aprila 1999.g. na svet dolazi Poja, na jednom go-tovo dvogodišnjem preko-morskom putovanju iz Ne-mačke u Aziju. U stomaku svoje majke Džesike ona je pre toga proputovala Itali-ju, Grčku, Tursku, Iran, Pa-kistan, Indiju i Nepal, u kući na točkovima koju su sami napravili. Roditelji Džesika Marske i Karsten Frike, po-reklom iz Hamburga, odlu-čuju se za život pola u Ne-mačkoj a pola u Indiji. A tako živi i njihova kćerka Poja, u dva sveta koji jedva da bi mogli da se više razlikuju.

Poja uči engleski, i u jednom malom selu u indijskoj save-znoj državi Goa se oseća više kod kuće nego u Hambur-gu. U Indiji Poja ide u zabavište, jednu predškolsku usta-novu i istovremeno u prvi razred jedne privatne indijske škole. Sa šest godina Poja će krenuti u školu i u Nemačkoj.

Poja rano razvija svoju posebnu naklonost prema slonovi-ma. Ova plavokosa devojčica bi obavezno rado da pose-ti ove sive džinove u džungli. Za nju i njene roditelje 2004.go-dine time počinje jedan sasvim nov period života o kojem ova porodica izveštava u knjizi „Poja, devojčica sa slonovima“.


Ko je Poja?

Slonovi imaju raspoloženja kao i mi, osećaju sapatnju i

brigu, uče od starije generacije.

Mogu da umru ako im prepukne srce od žalosti, komuniciraju

međusobno na velikim razdaljinama, vole svoju decu, a i svoje rođake.

Vode računa jedni o drugima, neguju prijateljstva, žale za

preminulima, pate od usamlje-nosti, a umeju i da zaplaču.

Iz knjige: »Pooja: Das Elefantenmädchen«


„Moj omiljeni slon je slonica Šanti, jedna u svakom slučaju 49-godišnja dama među slonovima. Kada nekad smem da sedim na njoj, ona napravi veliku glupost. Odjednom, a da me prethodno

i ne upozori, zabaci svoju surlu unazad i izduva pun tovar vode na mene. Šanti me je jednom tako pokvasila, da sam morala dobro da protrljam oči kako bih mogla ponovo da gledam“.

Poja priča u svojoj knjizi: „Živimo na jugu In-dije, gde se nalazi i nacionalni park Mudumalai. Ovde slonovi žive u slobodnoj divljini. Već nekoliko nedelja, više od 60 slonova iz hrama provodi svoj godišnji od-mor u nacionalnom parku. Najpre nisam znala šta su slonovi iz hrama, i pitala sam se zašto im je uopšte po-treban godišnji odmor. Ali Subu mi je sve to objasnio. Subu je tragač. On poznaje čak i najskrovitije oblasti u kojima žive divlje životinje, jer je i sam rođen u džungli. Subu voli slonove isto kao i ja, i zbog toga smo i postali prijatelji. Kada on priča, ja znam da su stvari na svom pravom mestu. »Istina ima mnogo lica«, kaže Subu, a ja sam tek mnogo kasnije shvatila šta on time misli. Sve što

znam o džungli saznala sam od njega. On mi je obja-snio da su slonovi najveće životinje koje žive na Zemlji. „Lisn Poja“, kaže Subu, uvek kada postane važno. To je na engleskom i znači „Slušaj, Poja“. „Slonovi su u Indiji svete životinje, jer važe kao otelovljenje boga slo-nova Ganeše. On je naročito omiljen među bogovima, jer donosi sreću. A zašto je slonovima iz hrama potre-ban godišnji odmor? Život slonova u hramovima nije pri-meren njihovoj vrsti. Premalo se kreću, a često ih po-grešno i hrane. Jednom godišnje smeju da sa svojim mahoutima imaju godišnji odmor u džungli“ objašnja-va mi Subu. „Svaki slon iz hrama ima svog sopstvenog mahouta – čoveka koji se brine o njemu do kraja života“



S L O N O V IDanas postoje još dve žive vrste slonova - afrič-ka (Loxodonta africana) i azijska (Elephas maxi-mus). Istraživanja su pokazala da imaju zajednič-ke pretke, koji su iz Afrike došli u Aziju pre 5 do 7 miliona godina i odatle se raširili po čitavoj zemalj-skoj kugli, sa izuzetkom Australije i Antarktika.

Azijski slonovi se dele na tri podvrste - na in-dijsku (Elephas maximus indicus), Sumatra-slo-nove (Elephas maximus sumatranus) i slonove koji žive na Šri Lanki (Elephas maximus maxi-mus). Njihovi najbliži srodnici, koji još i da-nas žive, jesu morske krave, veliki morski sisa-ri koji jedu zeleniš, a ima ih u plitkim vodama.

Azijski slon je, nasuprot afričkom, jako malo prou-čen. Kod afričkih slonova, brojno stanje od 400.000 životinja važi kao sigurno (početkom 80-tih godi-na ih je još bilo 1,2 miliona). Kod azijskih slono-va se još računa sa maksimalno 50.000 životinja.

Slonovi su veoma društvene životinje sa ekstre-mno izraženim majčinskim načinom ponašanja koji su izvežbale čak i životinje koje nemaju potom-stvo. Bake, majke, sestre i njihova deca čine klan slonova koji predvode jedna ili nekoliko ženki. Ove slonice su tokom celog života međusobno pove-zane, vode računa jedna o drugoj, brinu se o po-tomstvu drugih slonica i o bolesnim pripadnicima krda. Ako je, npr., neka slonica povređena, ostale se prilagođavaju njenom laganom tempu hoda, radi dovoda vazduha joj stavljaju surlu u čeljust, stavljaju joj glinu na rane kako bi joj zaustavili krvarenje i pomažu ranjenima da stanu na noge.

Deca slonova rastu uz brigu i zaštitu svih članova klana. Dok jedno slonovsko dete ne odraste, prođe otprilike 10 do 15 godina – dugo vreme, tokom kojeg mnogo šta ima da se nauči da bi se kasnije bilo sposoban član ovog matrijarhatskog društva. Mladi slonovi napuštaju krdo kada su stari između 10 i 15 godina, kada su u pubertetu, i formiraju sopstvena društva ili vode život kao samotnjaci.

Izvor: www.poja-elefantenhilfe.de

Preuzeto iz lista: FREIHEIT für Tiere, br. 1/2008



Poja priča: „Svakog jutra sam pored reke kada mahouti od-vode slonove u vodu. Subu i ja sedimo na jednoj maloj ste-ni u reci, odakle možemo sve precizno da posmatramo...Većini slonova čini veliko zadovoljstvo da se brčkaju u vodi. Poput usisivača izvlače svoju dugačku surlu punu vode. Jedva da mogu da poverujem: tu stane i do 10 litara vode, koliko i u veliku kofu .

Slonovi: bogovi u lancima Većina slonova koje drže zarobljenima, bivaju uhvaćeni i dovedeni tu iz divljine i trenirani okrutnim metodama. Azijski slonovi spadaju u veoma ugrožene životinjske vrste. U Indiji zvanično 3.500 slonova živi zarobljeno. Kontrast između obožavanja ovih životinja kao božanstva i nedostojnog života u lancima koji oni vode, ne bi mogao da bude veći. Indijsko stanovništvo voli slonove i misli da oni provode život u luksu-zu – ali ovi živi bogovi su zapravo stvorenja koja ljudi izrabljuju. Slonovi uhvaćeni u divljini moraju biti najpre savladani i pri-pitomljeni. To zvuči bezazleno, ali je to zapravo jedan okrutni čin u kojem ova životinja bude fizički i psihički slomljena. Treći-na svih slonova uhvaćenih u divljini ugine tokom ovog proce-sa. Mahout mora da dominira nad ovom životinjom da bi mo-gao da joj naređuje. Razlika u stasu i snazi između čoveka i slona se može ujednačiti jedino brutalnošću i psihičkim priti-skom, tako misle u Indiji. Životinju vežu lancima dijagonal-no i nekoliko mahouta je maltretira motkama, štapovima i ku-kama i time je dovode u stanje neprestanog straha. Često se ovo hvatanje u divljini odvija bez davanja vode i hrane ovim životinjama, i ne dozvoljava im se da spavaju, a isto tako ne-zaštićene bivaju izložene suncu kako bi ih dodatno oslabili. Znamo da slonovi imaju jako dobro dugotrajno pamćenje i

da ove muke nikada ne zaboravljaju.


Preporučujemo knjigu: „Poja, devojčica sa slonovima“

„O Šanti, sutra ćemo se opet videti!“ Srećna i puna po-verenja živi mala Poja često danima i nedeljama zajedno sa slonovima. U toliko prijateljskom i prisnom odnosu je ona sa ovim debelokošcima, da se sa njima kupa u reci i dopu-šta im da je nežno golicaju. Njen drug Subu, tragač, poka-zuje Poji oblasti u koje su se povukli ovi sivi džinovi, i uči je kako da bolje razume te od izumiranja ugrožene životinje.

A u ovoj zanosnoj slikovnici ova plavokosa Mogli-de-vojčica priča o svom dubokom prijateljstvu sa slonicom-da-mom Šanti. Pojini roditelji su fascinirajućim fotografijama ovekovečili ove doživljaje svoje kćerke. Jedan slikoviti do-življaj u raskošnim bojama, koji vas neće ostaviti ravnodu-šnim, i jedna slikovita priča o čežnji za slobodnim životom.

„Poja, devojčica sa slonovima“ jeste drugo delo Džesike Marske i Karstena Frikea. Fascinirajućim fotografijama oni do-kumentuju doživljaje svoje kćerke, koja u jednom kampu za slonove iz hrama sklapa prijateljstvo sa slonicom-damom Šan-ti. Ova slikovnica na 144 strane - „Poja, devojčica sa slonovi-ma“, je Pojina priča, istinita priča iz džungle u Indiji, koju su kompletirali njeni roditelji na osnovu svojih posmatranja. Cilj autora je da ukažu na lepotu i fascinantnost ovih veoma sen-zibilnih životinja, kao i na patnju slonova koji žive u zatoče-ništvu, i da promene ponešto u situaciji koja preovladava .

Pooja Marske: Pooja. Das Elefantenmädchen, 142 S., gebunden, Droemer Verlag, München 2006, Preis: 19,90 Euro

Pojina pomoć slonovima „Hteli bismo da vratimo ovaj dar koji smo dobili od slonova – što smo mogli da im priđemo tako blizu. Zato smo rekli da želimo da učinimo nešto za slonove.“ Pojina majka Džesika Marske, priča u razgovoru sa novinarom lista „Sloboda za životinje“: „Mi nismo hte-li da svojom knjigom napravimo neku priču o „srećnom svetu“, već da izvestimo o negativnim stranama drža-nja slonova. Osnovali smo udruženje da bismo sakupi-li novčane priloge za ove slonove. Takođe, sve naše pri-hode od honorara za fotografije ili od TV-nastupa smo sami darovali kao prilog ovom udruženju. A naravno, pomoći će i čitaoci ove knjige – nedavno je neko daro-vao 1000 evra, jer ga je ova knjiga toliko pokrenula.

Cilj: zaštićena oblast za slonove

Pojini roditelji pišu u pogovoru ove knjige: Pojin san, dom za stare slonove, je realan, iako još nije postao stvarnost. Mi, Pojini roditelji, osnovali smo udruženje „Pojina pomoć slo-novima“, pomoću koga ovaj san treba da postane stvarnost. „Pojina pomoć slonovima“ je sebi za cilj postavila da ublaži patnju ovih slonova: „Mi smo za manje slonova u zarobljeništvu, prema kojima će se ljudi bolje ophodi-ti. To podrazumeva i hvatanje manjeg broja slonova iz džungle i prestanak desetkovanja ove divlje populacije.“ „Pojina pomoć slonovima“ radi u Indiji na licu mesta, zaje-dno sa indijskim organizacijama za zaštitu životinja kao što je CUPA (Compassion Unlimited Plus Action ), WRRC (Wil-dlife Rescue And Rehabilitation) i IPAN (India Projekt for Animals and Nature) i potpomaže planiranje i opremanje „Elephant Rescue Center & Sanctuary“(ERSS) jedne zaštiće-ne oblasti za slonove koji moraju da budu zaplenjeni zbog svojih nedostojnih uslova držanja. Do danas nedostaje od-govarajuće mesto na kojem ove zaplenjene životinje mogu da žive primereno njihovoj vrsti. „Elephant Rescue Center & Sanctuary“ treba isto tako da postane jedno sirotište za slonove u koje se primaju i u kojem se odgajaju siročad nađena u džungli, da bi kasnije opet bili pušteni u džunglu.

Žiro račun za „Pojinu pomoć slonovima“ Dresdner Bank – Konto 50 400 9700 – BLZ: 200 800 00SWIFT-Code: DRES DE FF – IBAN: DE39 20080000

www.pooja-elefantenhilfe.deSa nemačkog preveo: Predrag Stanojev



Srne Jana i Lana, jednogodišnje Beograđanke vraćene u prirodu

Jednogodišnje srne, bliznakinje Jana i Lana, rođene na Novom Beogradu, u ograđenom delu parka Tehničke škole Novi Beograd, koje je pored njihove majke Sare negovao Ljubiša Marijanović, domar u tehničkoj ško-li – vraćene su u prirodu. Krajem prve nede-lje jula udruženje »Sloboda za životinje« or-ganizovalo je njihovo vraćanje na područje rezervata Srbijašuma – u Lipovačkoj šumi. Nije ih bilo lako uhvatiti! Brze, mlade i sna-žne, iskakale su iz mreže iako je pet muška-raca imalo zadatak da ih uhvati i odnese u prikolicu za konje obloženu senom. U pri-premljenom ograđenom delu u blizini šume one su, zajedno sa svojom majkom Sarom, trebalo da ostanu jedno vreme da se adapti-raju, no zov šume je bio toliko jak da su one posle samo desetak minuta preskočile ogra-du i uputile se duboko u šumu. Sara nije pre-skočila, iako je dugo i sa čežnjom gledalaza njima

MONITORING LIPOVAČKE ŠUME

Članovi Udruženja redovno obilaze područje rezervata i već sutradan u obilasku naišli su na Janu, nešto malo pitomiju nego što je nje-na sestra Lana. Gledala nas je dugo i nepo-mično, jasno dajući do znanja da ih je pre-poznala, a onda je otrčala u drugom pravcu. Bilo je jasno: to je njihov izbor – sloboda. Znajući šta se sve događalo u toku njihovog odrastanja – rastanak ipak nije bio lak. Ali, zadovoljstvo zbog saznanja da su pripremlje-ne otišle u slobodu, prevladalo je osećaje ve-zanosti za ove divne, plemenite i prelepe de-vojke. Istina, u tom rezervatu se ne lovi. Ali tamnu senku tuge na ovaj u suštini divan do-gađaj baca to što rezervat u stvari čini 20% ukupne teritorije dela Lipovačke šume ko-jim gazduje Lovačko udruženje Srbijašuma. Rezervat nije ograđen i one mogu lako preći na područja gde se lovi i koja su poznata po krivolovu...Često na sajt Udruženja od ljudi dobijamo pritužbe da lovci na njihovim pri-vatnim područjima šume vrše masakre nad životinjama.

CELA SRBIJA LOVIŠTE!

Nažalost, 8 miliona hektara lovnog područja u Srbiji je na raspolaganju lovcima, i zbog njih ne postoji ni jedno sigurno područje za životinje. Gotovo na svakom parčetu zemlje, kao i u svim našim nacionalnim parkovima, se lovi. Peticiju sa preko 8000 glasova PRO-TIV LOVA, sa zahtevom da se obustavi lov u nacionalnim parkovima i zahtevom da na svojim privatnim posedima vlasnici mogu da zabrane lov, poslali smo u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tadašnjem mini-stru Saši Draginu, kao i Ministarstvu poljo-privrede, vodoprivrede i šumarstva – tada-šnjem ministru Milosavljeviću. Nismo dobili odgovor. Zatim smo tražili da nam Ministar-stvo za zaštitu životne sredine ustupi prostor

na korišćenje na kome neće biti lova, a u koji ćemo vraćati divlje životinje koje su kod nas bile na oporavku i nezi, ili su nam ih poverili ljudi koji su ih negova-li duže vreme. Sa tog područja bi se mo-gle nastanjivati oblasti koje su ostale po-tpuno bez životinja. Ni za to nismo dobili odgovor. Uputili smo zahtev i direktoru lovstva Srbijašuma, g. Ćurčiću, i dobili odgovor da bez saglasnosti Ministarstava oni nemaju ovlašćenja....

KAKO SU JANA I LANA POSTALE BEOGRAĐANKE?

A odakle Jana i Lana u parku Tehničke škole Novi Beograd? Njihovi roditelji, Sara i Marko, doneti su kao dvoje lanadi sa područja Nacionalnog parka „Fruška Gora“, gde su ih u različitim leglima na-pali psi. Majke su im najverovatnije stra-dale u krivolovu, jer se danima nisu mo-gle videti pored svojih mladunaca. Tako povređene preuzela ih je jedna porodica, a zatim ih dala na negu Ljubiši Marijano-viću. Svi su mislili da je to privremeno. No Ljubiša, koji je svim srcem odgajao ta dva divna stvorenja, bio je uvek za to da ih da tamo gde će im biti bolje nego što im je bilo u dvorištu škole. Ali takvo me-sto nije se moglo naći lako. Oboje su već bili navikli na ljude, odazivali se na svoja imena, a roditelji nikad nisu naučili kako da se odbrane od ljudi, poput drugih srna i srndaća u šumi.U medjuvremenu se svašta izdešavlo. Marko i Sara su dobili prinove - Janu i Lanu. Kakva je to radost bila, što za đake škole, što za profesore. Malene su odlič-no napredovale, izgledalo je da je sve u redu. Ali jednog dana Sari se pojavio ogroman otok na licu! Trčala je i vikala od bola. Nije mogla ništa da jede, a male-ne su vukle i tražile svoje porcije mleka. Vrlo brzo su je potpuno iscrpele, i Sara je ležala bespomoćno, bez mogućnosti da se podigne na noge. Počela je borba za njen život! Zahvaljujući prof. dr Proki-ću sa Veterinarskog fakulteta i celoj ekipi asistenata i profesora koja je učestvovala u lečenju, a i članovima Udruženja zaje-dno sa Ljubišom, Sara je spašena! Jana i Lana su morale jedno vreme da se pre-hranjuju na flašicu, ali ih je Sara, čim se oporavila, ponovo preuzela, no nije im dala da mnogo sisaju već ih je naučila da vrlo brzo pređu i na drugu hranu. Ona ih je takođe vaspitala da ne prilaze ljudima, uvek ih je sklanjala, tako da su ostale pri-lično divlje. Zahvaljujući tom vaspitanju bile su spremne za povratak u prirodu – gde ih zapravo čeka neizvesnost – sve dok priroda ne bude bez lovaca. Dakle dragi čitaoci, zalažite se svim srcem i bez kompromisa – ZA PRIRODU BEZ LO-VACA!



Gabriele, prahrišćanka, sa nekolicinom prahrišćana, stvorila je u blizini Virzburga u Nemačkoj, Zemlju Mira za prirodu i životinje. Na tom koma-diću zemlje treba da se ispuni poruka Isusa Hrista koja glasi: Održava-ti mir sa ljudima oko sebe, ali i sa našim sastvorenjima, životinjama, i sa Majkom Zemljom koja je, povezana sa četiri elementa, hraniteljica svih ljudi, životinja i biljaka. Nekolicina prahrišćana ne samo da želi da da glas porobljenim, mučenim, lovljenim, progonjenim i okrutno ubijanim životi-njama - već su zajedno počeli da grade Zemlju Mira. Oni su stekli i stiču šume i polja gde životinje ne gone i ne love, i gde ne moraju da propate mučeničku smrt zbog užitka ljudskog nepca. Na tom komadu zemlje čo-vek i životinje susreću se u potpunoj slobodi. Čovek i životinje postepeno

postaju prijatelji.Svako ko je imao prilike da to vidi, mogao je da pomisli da je to stanje kao u raju. Slično je tome. Životinje koje žive na Zemlji Mira, menjaju sli-ku svog karaktera. Tako se malo po malo razvija njihovo prvobitno, blago i plemenito biće. One osećaju da im se neće dogoditi nikakvo zlo. Napro-

tiv, one počinju da razvijaju poverenje prema ljudima.

Svedoci smo velikih poremećaja u prirodi koji nagoveštavaju jednu ve-liku vremensku prekretnicu. Daleko iza događaja na svetskoj pozornici, potpuno tiho, počela je da nastaje i da se ostvaruje, na još uvek malom komadu Zemlje, hiljadama godina stara ideja Carstva Mira. Putem "Pre-dajnika Novi Jerusalim za Carstvo Mira Isusa Hrista" redovno se izvešta-va šta se svakodnevno dešava na ovom komadu zemlje, na Zemlji Mira. U ovom serijalu možete videti kako su životinje spašene ispred koljača i kako pronalaze novu domovinu, kako sistem povezanih biotopa, životni prostor za životinje koje žive u slobodi raste, buja i napreduje i kako je u svim oblastima, uključujući i zemljoradnju, ključna izreka Isusovog uče-nja - "Ono što ne želiš da drugi tebi čine, to nemoj ni ti činiti drugima!" osnovna ideja svake akcije ili radnje. Preko ovog Predajnika saznaćete o domaćinskom okruženju ovih životinja i o prirodi u kojoj nastaje Mirolju-biva zemlja, i koje teškoće još uvek moraju da se prevaziđu.Ovi izveštaji objavljeni su i u obiliku DVD-izdanja koja sadrže svaka po dve polusatne emisije, a DVD sa 7. i 8. emisijom sadrži i posebnu emisi-ju pod nazivom Vitlejem. U emisijama se mogu pogledati sekvence nego-vanja divljih životinja, ptica, izgradnje Benjesovih živica, šuma i pejzaža, izgradnja biotopa, spašavanja smrznutih i bolesnih životinja, negovanja pčela, livada i pašnjaka, voćnjaka... Posebno lepe emisije, koje dodiruju dušu, su koncerti organizovani za pomoć životinjama, na kojima muzički orkestar Santec brilijantno izvodi poznata dela klasične muzike. U poseb-nom serijalu - »Setva i žetva, uzrok i nastanak svih bolesti« lekari Priro-dne klinike govore o uzrocima nastanka bolesti čoveka, a i o stanju same

planete Zemlje.Satelitski program Predajnika Novi Jerusalimpratite na 8 evropskih jezika 24 sata dnevno Eutelsat digital (Hotbird 7a) 13º Istok

Down Link 11,296 MHzHorizontal (SR 27.500, FEC 3/4

Program na srpskom jeziku možete pratiti nedeljom od 17,30 - 18 h

Emisije možete naručiti od ovlašćenog izdavača u SrbijiUniverzalni život, P.F. 37 Sombor ili na telefone

025/421 - 462 i 064/ 044-18-02 po ceni 320 din/DVD-u TELEVIZIJSKIM STANICAMA ZA EMITOVANJE

OVAJ PROGRAM SE USTUPA BEZ NADOKNADE TAKOĐE I NA DVD NOSAČIMA

Z A D U Ž B I N A G A B R I E L E - KOMAD ZEMLJE NA KOME SE IZGRAĐUJE Z E M LJ A M I R A


Lisica, za i protiv Lisica je zver iz porodice pasa. To je jedna od najrasprostaranjenijih i svakako jedna od najprilagodljivijih vrsta iz pomenute porodice. Naseljava Evropu, Aziju, Afriku i Severnu Ameriku, a naseljena je i u Australiji i na velikom broju ostrva. Ishrana lisica zavisi od staništa i od godišnjih doba. U pojasu umerene klime u toku leta lisice se hrane slatkim voćem, kao npr. kupinama i jabukama. Za vreme toplih, suvih letnjih večeri one jedu kišne gliste. Ipak, osnovna hrana lisice su sitni glodari kao što su voluharice, miševi, pacovi i žabe. Naseljavanjem fazana u Evropu lovci su dobili laku metu, a priroda veliki disbalans. Da bi održali što veći broj fazana u divlji-ni, lovci moraju da eliminišu većinu njihovih prirodnih neprijatelja. Nemilosrdno se ubijaju lisice, kune, divlje mačke, tvorovi, lasi-ce, jastrebovi-mišari, orlovi, razne vrste sova. Većini ovih vrsta osnovni plen čine već pomenuti sitni glodari. Usled poremećaja prirodne ravnoteže, ovi glodari se prenamnožavaju i čine štete na poljoprivrednim kulturama. Čovek potom reaguje korišćenjem biocida (rodenticida), otrova kojima uništava ove glodare. Tada dolazi do ozbiljnog trovanja tla, podzemnih voda i celog ekosis-tema. Ovi otrovi ulaze u lanac ishrane, uništavajući zdravlje ljudi, domaćih i divljih životinja.

KAKVE VEZE OVO IMA SA NAMA?

12. februara 2008.g. je organizovana hajka na lisice u okolini Knića. Okupilo se oko 2.000 lovaca, koji su za samo jedan dan ubili 34 lisice i 3 divlje mačke! Reklo bi se, lisica ima suviše. Koja je korist od njih? Da li ih sve treba ubiti! Da li je lisica štetočina?.

Da li je tako? Da sagledamo ovu situaciju malo detaljnije.

Kolika je šteta naneta prirodi i meštanima okolnih sela ubijanjem 34 lisice? Jedna lisica u toku dana pojede 15 poljskih miševa, a u toku jedne godine lisica pojede 5.325 poljskih miševa. 34 lisice u toku godine pojedu 181.050 poljskih miševa, a koji bi inače pojeli 544 t stočne hrane.

Ovi podaci pokazuju duboke povezanosti koje vladaju unutar lanca ishrane koji smo mi ljudi destabilizovali ubistvom 34 lisice i 3 divlje mačke. U konačnom, to će nam se vratiti kroz uvećan broj glodara, od kojih ćemo teško sačuvati naše stokove hrane. Pri tome treba imati u vidu i to da se uvećan broj glodara pojavlju-je samo onda kada mi, ljudi, imamo višak hrane.

Postavlja se pitanje besnila. Istrebljivanjem lisice nećemo iskoreniti besnilo. To se radi vakcinacijom lisice mamcima u ko-jima se nalazi vakcina. Jedna ovakva vakcina košta oko pola eura! To je metod koji daje fantastične rezultate u celoj Evropi.

Poznato je da u samom Londonu živi više hiljada li-sica, a njihova gustina u toj metropoli je najveća na sve-tu! Tamo besnilo nije zabeleženo već više od 100 godina. Ubijanje predatorskih vrsta se direktno odražava na bi-odiverzitet nekog područja. Svaka jedinka autohto-nih vrsta je jedno malo bogatstvo, samo sebi dovolj-no, a opet neophodno drugima u lancu ishrane i života.

Milan Ružić komentari su redakcijski

Da li ćemo imati dovoljno pijaće vode?

Pretpostavlja se da će se budući ratovi u svetu voditi oko pijaće vode. U svetu je 50% tekućih voda trajno zagađeno – ne mogu se koristiti za piće. Procenjeno je da će prirodne pri-rodne pijaće vode na planeti biti dovoljno do 2011. godine. UN upozorava međunarodnu zajednicu da treba hitno da obezbedi fer-podelu zaliha vode među svim nacijama, kako bi se sprečili ratovi za vodu. Prema prognozama UN-a, do 2025. godine dve trećine svetske populacije živeće u zemljama koje će pogoditi nestašica vode. UN navode da je čoveku neophodno najmanje 50 litara vode dnevno - za piće, pranje, kuvanje i sani-tarije. Ipak, još 1990. godine milijardu ljudi na planeti nije imalo ni taj minimum. Tokom poslednjeg veka potrošnja vode u svetu porasla je čak deset puta, što je dva puta više od rasta broja lju-di na planeti. Koliko je ova situacija alarmantna, pokazuje i po-datak da više od pet miliona ljudi svake godine umire od bole-sti izazvanih upotrebom neispravne vode, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima na svetu u toku jedne godi-ne. Trenutno se 70 procenata pijaće vode na planeti koristi u po-ljoprivredi za navodnjavanje, a taj procenat će morati da raste, jer se predviđa da će na svetu do 2050. živeti devet milijardi ljudi.Prema listu Politika, Vlada R. Srbije je prodala 300 najvećih izvora vode za piće u Srbiji stranim korporacijama u trajno vlasništvo, iako su oni strateški neophodni. Inače, praksa je u svetu da se voda kao nacionalno blago prodaje na korišćenje putem koncesija, obično na 20 godina, dok su kod nas izvori prodati u trajno vlasništvo?!A cena? Cena po kojoj korporacije kod nas (primer Coca Cola) plaćaju 1l izvorske vode, je oko 60 para po litru, i pri-tom ne plaćaju po zahvaćenom litru, već po prodatom?!


Delfin spasava život kitovima

Na Novom Zelandu je delfin Moko spasao dva kita od sigurne smrti. On je ove životinje koje su bile zalutale u plićaku, ponovo izveo na otvoreno more.

Ova dva patuljasta kita, majka i njeno dete, bila su se nasukala na obalu. Radnici zaduženi za okolinu uzalud su po-kušavali da ovim životinjama pokažu put povratka u more. Kitovi su stalno plivali na jedan peščani sprud. Pomagači su se već bili uplašili da će morati da uspavaju ove životinje da bi ih poštedeli smrti u mukama.

Ali odjednom je delfin Moko otplivao ka ovim kitovima i odveo ih do jednog kanala koji vodi u otvoreno more. Pomagači pretpostavljaju da je Moko čuo pozive u pomoć koje su slali kito-vi. (preuzeto iz SPIEGEL online, 12.3.2008)


»Ova će knjiga promeniti svet«Albert Kaplan, Laidlaw Global Securities

VEČNA TREBLINKA Naš odnos prema životinjama i holokaust od Čarlsa Patersona

Biografija pisca

Čarls Paterson (Charles Patterson), doktor filozo-fije, autor je knjiga Anti-Semitism: The Road to the Holocaust and Beyond, From Buchenwald to Car-negie Hall, The Oxford 50th Anniversary Book of the United Nations i The Civil Rights Move-ment. Dr. Patterson je odrastao u Novoj Britaniji, u Konektikatu i sada živi u Njujorku. Član je PEN- kluba, Udruženja autora i Nacionalne unije pisaca.

Izvodi iz predgovora pisca knjige

Verovanje Albera Kamija da je „dužnost svakog pisca da govori u ime onih koji ne mogu govoriti za sebe“ pomogla mi je da istrajem tokom pisanja ove knjige. I kada se činilo da nikada neću pronaći do-voljno hrabrog izdavača da je objavi, pronašao sam utehu u rečima Franca Kafke: »Mislim da bi tre-balo da čitamo samo one knjige koje nas ujedajui ubadaju. Ako nas knjiga koju čitamo ne prodr-ma iz našeg mrtvila poput udarca u lobanju, zašto da se onda uopšte zamaramo da je čitamo? Da bi nas usrećila? Dobri Bože, onda bismo mogli biti srećni i bez knjiga...Knjiga mora biti sekira kojom ćemo razbijati površinu zamrznutog mora u sebi«.

i na više jezika u Evropi, a u Hitlerovoj Nemačkoj tiraži su se merili vagonima. Ova antisemitska propaganda, praćena označavanjem i degradacijom Jevreja na nivo životinja, pala je u Nemačkoj na vrlo plodno tlo, gde je klijanje mržnje pre-ma njima već pripremio Martin Luter nekoliko vekova ranije.

Kakve sve to ima veze sa životinjama? Mnogim ljudima je potpuno skandalozno poređenje onoga što se dešava ljudima, sa onim što se dešava živo-tinjama. Zašto? Ovo pitanje - ’zašto’, postaje neminovno kada shvatimo koliko su očigledne sličnosti i zakonitosti, pa i same metodologije koje se pojavljuju pri okrutnom po-stupanju onih koji za sebe misle da su iznad onih za koje misle da su na nižem stepenu evolucije, i da su samim tim ovi stvoreni da im služe davanjem svog života. Čovek ostaje zapanjen pred odsustvom savesti i potpunom blo-kadom moralnog osećaja koji nastaje kod ljudi usvajanjem ovakvih mišljenja. Pitanje, ko je formirao to mišljenje koje se i danas održava, Paterson dotiče u razmatranju uticaja religije i filozofije. Činjenica je da u Starom zavetu posto-je mesta koja jasno govore da je čovek stvoren od Boga kao vegetarijanac. U Knjizi Postanja stoji da Bog čoveku nije dozvolio za jelo ništa u čemu je duša živa, već samo

Predstavljamo knjigu:


Izvod iz predgovora predsednice Udruženja SZŽ Knjiga Čarlsa Patersona „Večna Treblinka – naše po-stupanje prema životinjama i holokaust“ na vrlo jednosta-van način predočava čitaocu vezu između nastanka ma-sovnog uzgoja životinja i klanica, eksperimentisanja na njima u istraživačke svrhe i logora smrti nastalih za vre-me Hitlerove Nemačke. Knjiga je posvećena nobelovcu Isaku Baševisu Singeru i Paterson je sažima na samom početku njegovim citatom: „...U svom odnosu prema nji-ma svi ljudi su nacisti; životinjama je to večna Treblinka.“ Autor vrlo autentično iznosi činjenicu da je put od kla-nica do logora smrti – put do Aušvica, proizašao iz Ameri-ke. Ideja iskorišćavanja životinja i njihovog industrijalizo-vanog uzgoja, klanja i prerade na pokretnoj traci, poslužila je industrijalcu Henriju Fordu kao primer kako da organi-zuje industrijsku proizvodnju automobila kojom je obeležio 20. vek. Nije samo ideja klanica i industrijske proizvodnje automobila došla sa njim u Evropu. U svojim nedeljnim novinama Henri Ford je započeo svoju antisemitsku kam-panju, zatim je nastavio štampanjem „Protokola sionskih mudraca“, koji su umnožavani u velikim tiražima u Americi


semenje i bilje. Takođe, postoje mesta u kojima piše da je onaj ko ubije vola isti kao i onaj ko ubije čoveka. Pretpostav-ka je i da je čovek bio vegetarijanac do nekog od ledenih doba. Paradoksalno, na ljudsku evoluciju do danas snažniji uticaj izvršili su sasvim suprotni delovi Starog zaveta, u ko-jima se preporučuje genocid naroda drugih vera, ritualno ubijanje i klanje životinja, i davanje prava čoveku da bude iznad svih drugih stvorenja koja on sebi treba da potčini. Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“ ima za cilj oslobađanje životinja. Ono svoj zadatak vidi u tome da nama ljudima ukaže na opne koje prekrivaju našu savest i tako sprečavaju saosećajan pristup životinjama.

Snežana Milovanović

UOPŠTENO O KNJIZI

Naziv knjige uzet je iz 'The Letter Writer', kratke priče je-vrejskog pisca i dobitnika Nobelove nagrade Isaka Baševi-sa Singera (1904-1991), kome je ova knjiga i posvećena:'U svom odnosu prema njima, svi ljudi su nacisti; za životinje to je večna Treblinka'.

Knjiga nas upoznaje sa opštim korenima nacističkog geno-cida i porobljavanja, i pokolja neljudskih životinja u savre-menom društvu do najsitnijeg detalja, istovremeno nam predočavajući obilje dokaza o duboko uznemiravajućoj vezi između iskorišćavanja životinja u Sjedinjenim Državama i Hitlerovog konačnog rešenja. Iako su otkrića Večne Treblin-ke za čitaoca uznemirujuća, njena je poruka poruka nade.

Poznati o knjizi

Ova knjiga Čarlsa Patersona učiniće mnogoza ispravljanje groznih nepravdi koje su lju-di tokom istorije učinili nad neljudskim životinja-ma. Podstičem vas da je pročitate i duboko razmisliteo njenoj važnoj poruci.'

dr. Jane Goodall

'...obećava da će ovo biti jedna od najuticajnijih knjiga 21. veka'.

Dr. Karen Davis, United Poultry Concerns

Izvod iz predgovora prevodioca knjige

Čarls Paterson, autor ove knjige koja podstiče na razmišlja-nje o najdubljim korenima ljudskih postupaka, u prvim po-glavljima kreće od samih početaka ljudske civilizacije, dok su naši preci živeli od onoga što bi našli u prirodi. U to vreme preživljavanje se sastojalo u borbi za goli život pomoću pri-rodnih mogućnosti koje su rezultat fizioloških ograničenja.

U periodu robovlasništva, ljudi su način na koji su pod-jarmljivali životinje preneli na ljude: najpre na robove, pa na celu polovinu čovečanstva – na žene, zatim na druge rase i nacije. Tokom dalje istorije, životinjski nazivi i tret-man povezani su sa onim članovima društva, nacijama i rasama koje su smatrane nižima od pojedinaca i grupacija koje su sebi dale za pravo da odlučuju o tome kolika prava (uključujući i pravo na život) imaju oni postavljeni na niže evolutivne lestvice na osnovu proizvoljnih parametara.Sve je to u davnoj prošlosti počelo od odnosa prema živo-tinjama i od „prava“ fizički jačega nad slabijima, pri čemu se fizička slabost neosnovano prenosi i na intelektualne i emotivne karakteristike, koje se kod onih nad kojima se vlada smatraju niže razvijenima nego kod klase koja vla-da, tj. tlačitelja. Čak se i naučne činjenice i crkvene dogme iskrivljuju i prilagođavaju takvim „istinama“, da bi tlačitelji sami pred sobom opravdali svoje postupke nad onima koji-ma vladaju, i da bi u ljudima iz svoje klase u korenu sasekli svako saosećanje prema „nižim“ članovima društva. Zato se u prošlosti, kao i sada, koristilo i koristi se opredmećiva-nje životinja i potlačenih grupacija i pojedinaca društva, jer kada im se oduzmu emocije i razum, onda u očima tlačite-lja svako nasilje prema „manje vrednima“ ima opravdanja.

Na kraju, potkrepljeno velikim brojem primera i jasnim opi-sima, Paterson piše o onome što je potpuno logično da će se izroditi iz krajnje grubog i bezobzirnog iskorišćavanja životinja koje se svrstavaju u rang stvari, a ne u bića koja osećaju, što je preneto i na narode koji su postavljeni u istu ravan sa tako tretiranim životinjama – na holokaust u kome su Jevreji masovno stradali u Drugom svetskom ratu. Jasno je dato i upozorenje da nema razloga da mi-slimo da se tako nešto ne može ponoviti i u budućnosti, dokle god ne promenimo način poimanja i naše postupke.Zapravo, industrijalizovani holokaust i dalje je u toku – holokaust u kome svake godine strada više od 50 milijar-di farmskih životinja koje ubijaju, a njihova tela raspar-čavaju na pokretnim trakama smrti i na kraju završavaju u prodavnicama pod bezličnim nazivom „meso“, kao pro-izvodi od mišića i iznutrica životinja. Ljudi jedu delove tela, tkiva i organe ubijenih životinja, ne razmišljajući o tome da su to delovi tela leševa, a nekada živih bića koja su se radovala životu, osećala i patila isto koliko i ljudi.

Najveći broj opisa surovih scena iz klanica potiče iz Sjedi-njenih Američkih Država (mada se isto dešava i u drugim zemljama, pa i kod nas), a date su i pojedinačne sudbine preživelih iz nemačkih logora smrti u Drugom svetskom ratu. Većina ljudi koja je preživela strahovitu patnju i uspe-la da se spase iz tih klanica za ljude, posle toga je razvila veći stepen saosećanja za patnju drugih ljudi, pa i za pa-tnju životinja, a znatan broj njih prešao je na vegetarijan

Da li je nasilje prema životinjama uticalo na pojavu nasilja među ljudima

ili je bilo obratno?

Elizabet Fišer (Elizabeth Fisher) veruje da je seksual-no podjarmljivanje žena, primenjivano u svim pozna-tim civilizacijama sveta, uzor pronašlo u ukroćivanju ži-votinja. “Ukroćivanje žena usledilo je nakon početka uzgoja životinja”, piše ona, “i upravo tada su muškar-ci počeli da nadziru sposobnost reprodukcije žena na-mećući čednost i polno obuzdavanje. Fišer tvrdi da je upravo vertikalno, hijerarhijsko postavljanje ljud-skog gospodara nad robom-životinjom pojačalo ljud-sku okrutnost i postavilo temelj ljudskom ropstvu. Na-silje nad životinjama ubrzalo je nasilje nad ljudima.



ske proizvode i eventualno jaja), a zatim i na vegansku ishra-nu (bez ikakvih životinjskih proizvoda, samo biljna hrana).

Oni među čitaocima koji misle da ova provokativna knji-ga nema nikakve veze sa nama i našom zemljom zbog vremenske i geografske distance na koju se ona odno-si, mnogo će pogrešiti, jer je u našem društvu tek poče-lo da se govori o posledicama očiglednog nasilja znatnog broja pojedinaca koji još uvek nisu adekvatno kažnjeni za ono što na njih deluje kao podstrek da nastave da se po-našaju na isti način. Zapravo, trebalo bi da nas veoma za-brine masovno ubijanje i zlostavljanje životinja od strane institucija Srbije (šinterske službe, klanice, lovačka udru-ženja), kao i od strane pojedinaca koji na najneverova-tnije načine zlostavljaju i ubijaju životinje, ali i uništava-ju životnu sredinu, zlostavljaju i članove svoje porodice.

Sve ono što činimo životinjama – činimo i ljudima, zbog jednostavne činjenice da ljudi sa takvim psi-hološkim profilom, koji zlostavljaju životinje, isto čine i ljudima, jer je u korenu njihove psihologije

odnos prema svim živim bićima isti. Oni koji imaju sao-sećanje prema životinjama, obično i prema ljudima po-kazuju veći stepen razumevanja i ljubavi. U „Večnoj Treblinki“ je i ta činjenica potkrepljena većim brojem primera iz prošlosti, posebno iz Drugog svetskog rata.

Katica Spasić - potpresednica Udruženja Sloboda za životinje

Dr. Helmut Kaplan, borac za prava životinja iz Austrije

Isti izgovor drugi put

Dr. Helmut Kaplan, koji živi u Zalcburgu u Austri-ji, jedan je od vodećih mislilaca pokreta za prava životi-nja na nemačkom govornom području. Za vreme prote-sta protiv eksperimenata na životinjama koje je sprovodila farmaceutska kompanija Hoechst AG iz Frankfurta, Ka-plan se obratio protestantima: 'Dame i gospodo! Svi zna-te šta je aušvicka laž. To je tvrdnja da koncentracioni lo-gori nisu nikada postojali. Medjutim, ono što možda ne znate jeste da koncentracioni logori i dan danas postoje! Mi upravo stojimo ispred jednog, koncentracionog logo-ra za životinje. Tvrdnja da su koncentracioni logori zatvo-reni nakon Drugog svetskog rata je druga laž o Aušvicu!' Kaplan je potom citirao Isaka Baševisa Singera, kako su ljudi nacisti kad je u pitanju njihov odnos prema životinja-ma. 'Ako to ne verujete, trebalo bi da pročitate izveštaje o eksperimentima koje su nacisti sproveli u istraživačkim laboratorijama na Jevrejima, a onda da pročitate izveštaje o eksperimentima koji se danas vrše na životinjama. Tako ćete skinuti povez sa očiju, jer su paralele toliko jasne da se moraju uvideti. Sve što su nekad nacisti činili Jevrejima, mi danas činimo životinjama. Naši unuci će nas jednoga dana pitati: Gde ste bili za vreme holokausta životinja? Šta ste učinili protiv tih užasnih zločina? Nećemo moći da im i drugi put ponudimo isti izgovor - da nismo znali. 'Najgrublji oblik uspavljujućeg samozavaravanja', piše on, je poricanje činjenice da se te okrutnosti događaju upra-vo ovog trenutka u našoj neposrednoj okolini: u labo-ratorijama u kojima se vrše eksperimenti, u klanicama, na farmama krzna, itd. Jer, to što se događa ovde po-tpuno je jednako holokaustu kojeg su pokrenuli nacisti'.

Da li je velika podela između ljudi i životinja postavila merilo

za suđenje drugim ljudima?

Prirodnjak Viliam Bingli (William Bingley; 1774.-1823.) piše da je “barijera koja deli ljude od životinja čvrsta i ne-promenjiva”. U civilizaciji koja rutinski iskorišćava, ubija i jede životinje, drugačiji način razmišljanja izazvao bi pre-više uznemirujućih etičkih pitanja.Negativna gledišta o ži-votinjama dopustila su ljudima da im pripišu osobine koje nisu voleli kod sebe samih i tako im pomogla da se defi-nišu upoređujući ponašanje životinja sa onim što se isti-calo kao osobito i divno kod ljudskog ponašanja. “Ljudi su pripisivali životinjama prirodne impulse kojih su se najviše bojali kod sebe samih - divljaštvo, proždrljivost, seksual-nost”, piše Tomas, “uprkos tome što su ljudi, a ne životinje, vodili ratove u okviru vlastite vrste, jeli više nego što je to za njih dobro i bili seksualno aktivni tokom cele godine.” Ta velika podela između ljudi i neljudskih životinja opravdavala je i dalje nastavlja da opravdava lov, je-denje mesa, eksperimente na životinjama i sve obli-ke okrutnosti prema životinjama. Kako su napisali Karl Segan i En Drajan, “preko je potrebno napraviti jasnu razliku između ljudi i ‘životinja’ da bismo ih mogli pod-vrgnuti našoj volji, naterati ih da rade za nas, nositi ih, jesti ih - ne osećajući uznemirujuće bockanje oseća-ja krivice ili žaljenja”. Njihov gubitak nije nam ni od ka-kve važnosti, jer životinje nisu poput nas. “Životinje od kojih smo načinili svoje robove”, piše Čarls Darvin (Char-les Darwin), “ne volimo da smatramo sebi jednakima.”

Poštovani čitaoci, knjigu Večna Tre-blinka možete doboti donacijom od 700 din.+ptt troškovi, preko našeg saj-ta ili naručiti na telefon 064/168-55-75

Henri Ford: od klanice do logora smrti

Budući da je ovo poglavlje započeto tvrdnjom da put do Aušvica započinje u klanici, prikladno je završiti ga pri-čom o proizvođaču automobila Henriju Fordu (Henry Ford). Njegov uticaj na dvadeseti vek započeo je, meta-forično rečeno, u američkoj klanici, a završio u Aušvicu.U svojoj autobiografiji ''Moj život i rad'' (My Life and Work; 1922.) Ford je otkrio da mu je inspiracija za pro-izvodnju na pokretnoj traci došla kad je kao mla-dić posetio klanicu u Čikagu. “Verujem da je to bila prva pokretna traka ikad instalirana”, napisao je. ”



ostalog dela stanovništva. Unos vitamina B 12, o kome se govori kao o “kritičnom vitaminu za vegetarijance”, nije nika-kav problem kod lakto-vegetabilne ishrane (hrana bez mesa sa mlečnim proizvodima). Jedino Vegani treba povremeno da uzimaju vitamin B 12: povrće fermentirano mlečnom ki-selinom, kiseli kupus i zelje, pivo od žitarica ili tome slično.

“ 12 GODINA SAM VEGETARIJANAC I JOŠ NIKA-DA NISAM BIO OZBILJNO BOLESTAN. VEGETA-

RIJANSKA ISHRANA JAČA IMUNOLOŠKI SISTEM. MISLIM DA MESO ČINI DA SE RAZBOLIMO.”

Bryan Adams, muzičar

4. PREHRAMBENA LAŽ

VEGETARIJANCI PATE OD NEDOSTATKA KALCIJUMA !

POGREŠNO!Kalcijum je važan sastavni deo za izgradnju ljud-skih kostiju. Kalcijum se nalazi u susamu, orasima, u zelenom kupusu, peršunu, spanaću, zrnu soje, kelju, paštrnjaku, belom luku i mnogim drugim vr-stama povrća i žitarica. Važno: fitinska kiselina je jedan oblik pohranjivanja fosfora u žitaricama i ve-zuje se sa kalcijumom. Telo ne može da preuzme kalcijum iz takvog spoja, npr. iz indusrijskog hle-ba. Jedino tradicionalno 24-časovno dizanje kise-log testa, koje se praktikuje vekovima, razdvaja tu povezanost. Kod uobičajenog pripremanja testa u današnjim pekarama, modernom tehnologijom i skraćivanjem vremena vrenja, to razdvajanje se ne događa, što znači da se može preuzeti kalcijuma koliko se hoće, što je za telo beskorisno. Međutim, kod hleba spremljenog u 24-časovnom postupku dizanja kiselog testa, može se preuzeti optimalan sadržaj kalcijuma.

5. PREHRAMBENA LAŽ

NE JESTI MESO ZNAČI JESTI SAMO ZRNEVLJE !

POGREŠNO!Da “vegetarijanstvo” ne može jednostavno da se iz-jednači sa jedenjem zrnevlja i zeleniša, dokazuje sve veći broj vegetarijanskih jela u lokalima za sladokusce, kao i bezbroj kuvarskih knjiga sa odličnim vegetarijanskim jeli-ma. Jer, začin čini sve! Ko je već jednom zagrizao siro-vi, nezačinjeni komad mesa, njemu ne mora da se govori da mrtve životinje nemaju nikakav ukus. Krepka, mirišlja


OSAM PREHRAMBENIH LAŽI1. PREHRAMBENA LAŽ

KO NE JEDE MESO, PATI OD NEDOSTATKA BELANČEVINA !

POGREŠNO!Belančevine, koje su tako važne za izgradnju ćelija, su u dovoljnoj količini prisutne u povrću i žitaricama, poseb-no u pasulju, sočivu, grašku, orasima. Kod raznovrsne is-hrane bez mesa, telo dobija sve važne aminokiseline, iz kojih su izgrađene belančevine – soja i avokado sadrže čak svih osam aminokiselina. Naši građani ne treba da se plaše da će biti nedovoljno opskrbljeni belančevina-ma, oni jedu više od dvostruke količine od one koja je po-trebna telu. Zbog tog viška životinjske belančevine se de-ponuju u krvnim sudovima i tkivu i mogu sprečiti prelaz vitalnih materija u organe, mišiče i kosti. Prekomerna is-hrana životinjskim belančevinama dovodi do oboljevanja.

“JA SAM I VEGETARIJANAC I STRASTVE-NI ANTIALKOHOLIČAR, JER TAKO MOGU BO-

LJE DA KORISTIM SVOJ MOZAK«. ''Tomas Alva Edison, pronalazač sijalice

2. PREHRAMBENA LAŽ

KO NE JEDE MESO, PATI OD NEDOSTATKA GVOŽĐA !

POGREŠNO!Elemenat u tragovima, gvožđe, ne nalazi se samo u mesu, već i u nebrojenim biljnim prehrambenim proi-zvodima. Posebno su bogati gvožđem beli kupus, puno zrno žitarica, seme suncokreta, crvena cvekla, proso, so-čivo, grašak, sojino seme, pšenične klice, susam, to-pinambur (vrsta krompira). Osim toga, vitamin C, npr. u obliku voćnog soka, kao salata sa limunom i peršu-nom, povećava uzimanje grvožđa iz hrane. Crni čaj i kafa, naprotiv, smanjuju uzimanje gvožđa za 40-50%.

“3.PREHRAMBENA LAŽ

KO NE JEDE MESO, PATI OD NEDOSTATKA VITAMINA B 12 !

POGREŠNO!Tema vitamina B 12 se od ''fronta mesojeda'' veoma na-glašava. Činjenica je da su vegetarijanci u proseku mnogo bolje opskrbljeni esencijalnim hranljivim materijama i vi-taminima, kao na pr. vitaminom B 1, folnom kiselinom, vi-taminom E, magnezijumom, kalijumom ili manganom, od


va aroma, koju većina ljudi pripisuje mesu, nije ništa dru-go do ukus dobro začinjenog i zapečenog mesa. Trud i trošak koji neko ulaže da pripremi komad mesa, da ga začini i ispeče, može se isto tako upotrebiti za priprema-nje i pečenje kriške plavog patlidžana ili celera. Prijaće isto tako i krepak i aromatičan ukus pečenog, kao pravi delikates, ali za koji ne mora da umre ni jedna životinja.

“ POSTOJI LI IŠTA ODVRATNIJE OD STALNE ISHRANE MESOM LEŠINA? ”

Francois de Voltaire (1694-1778)

6. PREHRAMBENA LAŽ

TRUDNICE MORAJU DA JEDU MESO, INAČE ĆE PATITI DETE KOJE TEK TREBA DA SE RODI!

POGREŠNO!Ovo*-lakto**-vegetarijanska ishrana, kod koje se pored biljne hrane uzimaju i proizvodi od mle-ka i jaja, i za vreme trudnoće pokriva potrebe za neophodnim hranljivim sastojcima. Vege-tarijanskom ishranom su trudnice čak boljeopskrbljene tim važnim hranljivim materijamanego one koje nisu vegetarijanke. Kod veganske is-hrane ( bez mleka i jaja ), treba za vreme trudnoće naročito voditi računa o unošenju dovoljne količine belančevina, kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B 2 i B 12, i ako je potrebno, u dogovoru s lekarom, hra-nu dopuniti vitaminskim ili mineralnim preparatima.

** lactis - lat. “mleko”*ovum - lat. “jaje”

7. PREHRAMBENA LAŽ

BEBAMA I DECI JE POTREBNA ISHRANA MESOM !

POGREŠNO!Istraživanja pokazuju da je majčino mleko vegetarijan-ki zdravije za odojčad, jer sadrži manje otrova iz životne sredine, a više vitamina i nezasićenih masnih kiselina. Ne postoje naučne studije koje potvrđuju da odojčad, hra-njena kvalitetnom prirodnom hranom, bez mesa, pokazu-ju nedostatke, npr. gvožđa. Za odojče staro od 6 do 11 meseci, Nemačko društvo za ishranu ( DGE ) preporu-čuje oko 8 mg gvožđa dnevno. Obrok od 25 gr posnog goveđeg mesa sedmično, što preporučuju pedijatri, daje samo 0,65 mg gvožđa. Porcija (100 gr ) zobenih pahulji-ca, naprotiv, sadrži 3,6 mg gvožđa, porcija od 100 gr in-tegralnog pirinča 2,6 mg, lukovica morača 2,5 mg. Deci

je urođena ljubav prema životinjama i neprihvatanje nji-hovog ubijanja. Ko želi da uči decu da ne okreću gla-vu od patnji i ubijanja? Jedenjem mesa dete se va-spitava da život pojedinih životinjskih vrsta poštuje, a drugih životinjskih vrsta ne: prema mačkama i psima tre-ba biti dobar, ali nedužno prase ili lane treba da se pojede.

8 . PREHRAMBENA LAŽ

JEDENJE MESA JE SASTAVNI DEO ŽIVOTA !

POGREŠNO!

JEDENJE MESA JE SAODGOVORNO ZA GLAD U SVETU !

“ISTI KOMAD ZEMLJE, KOJI KAO LIVADA, TJ. KAO HRANA ZA STOKU, MOŽE PRE-KO NJIHOVOG MESA DA ISHRANI DESE-TORO LJUDI, - ZASEJAN PROSOM, GRA-ŠKOM, SOČIVOM I JEČMOM MOŽE DA IZDRŽAVA I ISHRANI STOTINU LJUDI.”

Alexander von Humboldt, osnivač naučne geografije

a. Rasipanje obradive zemlje: bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna otprilike jedna četvrtina obradi-ve zemlje. Na jednom hektaru zemlje može se proizve-sti 50 kg goveđeg mesa ili pak 4000 kg jabuka, 8000 kg krompira, 10000 kg paradajza ili 12000 kg celera.b. Rasipanje žitarica: polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo žitarica za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umre oko 40.000 dece, a 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umre godi-šnje od gladi , odnosno od bolesti koje su posledica gladi. Niko na ovoj Zemlji ne bi trebalo da umre od gladi:100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehra-niti ako bi se u industrijskim zemljama samoza 10 % smanjila potrošnja mesa.

“ NIŠTA NEĆE TOLIKO POVEĆATI ŠANSU ZA PREŽIVLJAVANJE NA ZEMLJI KAO KORAK KA

VEGETARIJANSKOJ ISHRANI. ”

Albert Einstein



Pošto se u Nemačkoj zatvara sve više farmi za životi-nje sa krznom – ne samo zbog stalnih protesta zaštitni-ka životinja – a u Austriji su u međuvremenu ovakve far-me čak zabranjene, krzno se sada uvozi u velikom stilu, i to ne samo iz Kine – Kina je u međuvremenu postala najveći „proizvođač“ krzna u svetu, jer smernice za za-štitu životinja ovde i ne postoje, već se krzno uvozi i iz naših susednih zemalja. Austrijski borci za prava živo-tinja iz grupe za istraživanje prava životinja RespekTiere otputovali su u Češku, da bi dobili pregled situacije o sta-nju na tamošnjim farmama za uzgoj životinja sa krznom. Zajedno sa češkim zaštitnicima životinja započinje-mo ovu turu pri izrazito visokim temperaturama. Kod prve farme za uzgoj životinja sa krznom počinjemo odmah sa dokumentacijskim radovima: kavezi sa kanadskim kuna-ma zlatkama (vizonima) su prenatrpani, nekoliko mladu-naca je zatvoreno na najužem prostoru zajedno sa svojim majkama. Ispod kaveza se nalazi čitav santimetar debeo sloj izmeta, a uprkos vrućini, u posudama gotovo da nije ni bilo vode. Hladno i bez milosti, jedan radnik baca is-pred kaveza nekakvu kašu od mesa koja se od prisustva muva već gotovo raspala – hranu za ove jadne zaroblje-nike. Neverovatno je šta sve životinje ovde pretrpe. Nji-hova stopala su stalno na žičanim rešetkama, a muke za ove inače stalno aktivne životinje na ovom malom broju kvadratnih santimetara površine su besprimerne. Dolazimo u jednu farmu lisica. Smrad je užasan, po-svuda meso koje se raspada. Životinje na najužem pro-storu, žica ovladava njihovim suženim svetom. Mora da ih užasno bole rane na šapama dok stoje na rešet-kama - neke od njih se kao sumanute kreću napred-na-zad, druge se tiskaju u potpuno neprirodnom položa-ju u najzadnjem ćošku svog pakla. Čista monotonija.

Sledećeg dana ista slika: ponovo ulazimo u jednu farmu lisica. Štale su krajnje prljave, brda izmeta pružaju se goto-vo do bočnih rešetki, užasno je to posmatrati. Ove lisice ima-ju kraj sebe mladunce, rođene da bi za samo nekoliko mese-ci umrli užasnom smrću, nakon života u najvećim mukama. Ne previše daleko odatle, oko sat vremena vožnje auto-mobilom, nalazi se sledeći objekat – pored mesta za obučava-nje pasa. Očekuje nas užasno stanje: sve je napola raspadnuto, zarđali kavezi leže uzduž i popreko, nema ničeg osim prljavšti-ne i bede. Nekoliko kaveza je zaista zaposednuto, ova jadna stvorenja u njima izgledaju žalosno. Nema vode, nema hrane, samo prazni valovi. Jedva da se usuđujem da pogledam u oči je-dnom od ovih zarobljenika, isuviše se stidim što pripadam vrsti koja je odgovorna za ovo ludilo. Saznajemo da se ove lisice drže samo radi jednog cilja: da bi pomoću žive lisice odgajali pse.. Zaštitnice i zaštitnici životinja iz Češke su fantastični, veoma su spremni da pomognu, veoma su društveni, neverovatno lju-bazni. Iako su svi, što se finansija tiče, sve drugo nego dobro-stojeći, oni doslovno (zbog kiše koja je padala) dele sa nama i poslednju košulju. Njihovi moralni stavovi zaokružili su još je-dnom divan utisak koji smo stekli o svojim novim prijateljima. Tomas Pucgruber,Org. RespekTiere Sa nemačkog preveo: Predrag StanojevPreuzeto iz lista FREIHEIT für Tiere, br. 1/2008.godine :


U kojim uslovima žive i pate životinje na farmama životinja sa krznom


Vrati mi moju bundu!

Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hva-taju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama za tu svrhu. Samo 30% prodatih bundi u SAD-u su od ži-votinja uhvaćenih teškim metalnim zamkama. Kada nogu iznenađene krznašice iznenada stegne neumoljiva na-prava, njena panična reakcija da se iz nje oslobodi je sa-svim prirodna. Posledice su teške i neizlečive povrede. Ali u ove klopke se hvataju i druge životi-nje kojima telesni prekrivač nije na ceni. Mnoge

mačke, pse ili ptice lovci na krzno tretiraju kao otpad, pa ako ih i puste žive one ubrzo umru od teških povreda i rana zadobijenih od zamki. Šta se u stvari dešava na far-mama industrije krzna? Uzmimo kao primer lisicu. Mala lisica je došla na svet, i pošto je rano odvojena od maj-ke, ona se majke i ne seća. Ako je imala sreće da pre-živi svoje prvo vruće leto u kavezu, gde su krznašice u nemogućim uslovima izložene opasnosti laganog umira-nja usled dehidracije, onda je čeka veoma hladna zima. Na farmama nema grejanja, a u kavezu je promaja. U međuvremenu, mala lisica mora da se navikne da stoji na žičanom podu, odnosno da balansira i održava ravno-težu. Njoj je odavno jasno da je najsigurnije kada leži, jer tada ne troši toliko svoju snagu. Ipak, zamislite da morate stalno da ležite. Ah, kako bi ona volela da trči kroz šumu u rano jutro, ali o tome nema ni govora. Kavez je tek toliki da se okrene, a kako napreduje i raste, žice joj se sve više približavaju, tako da će uskoro, kao i njene starije drugari-ce, osetiti bol zbog usecanja metala u meso. Za sada ima sasvim dovoljno mesta da se zabavi svojom jedinom igrom - hvatanjem sopstvenog repa. U nekim kavezima drže i do četiri životinja, pa one mogu jedna drugoj da hvataju i grizu rep. Česti su oblici kanibalizma u takvim kavezima, kao i drugih psihičkih poremećaja u ponašanju životinja. Ovaj izuzetno stresan život i našu lisicu počinje da čini nervoznom, naročito kada čuje krike i zavijanja svo-jih drugara. Ako je i pored svega ostala ravnodušna, kao dame koje nose skupe bunde, onda joj sigurno ne smeta

ni smrad sopstvenog izmeta i mokraće, jeru kavezu nema zemlje da ih zatrpa, kako to radi u prirodi. Mnoge od njih sunce nikada nisu ni videleili su ga videle tek na dan pogubljenja. Ljudi koji se bave ovim poslom znaju samo da treba da ga odrade i već su stavili našu lisicu na listu, jer joj je kr-zno predivno. Samo nisu sigurni da li će je strujnim uda-rom ubiti analno ili genitalno. Mogu da je oderu potpuno živu, a u Rusiji ili Kini će joj verovatno prvo slomiti vrat.

Udruženje Sloboda za životinje je 13.2.2007.godine uputilo apel Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da Republika Srbija obustavi kreditiranje projekata preko kojih se ek-sploatišu životinje! Osnovna teza ovog zahteva je da je kreditiranje uzgoja životinja radi dobija-nja krzna, kože i mesa apsolutno neprihvatljivo. Mi smatramo da je kreditiranje uzgoja životi-nja radi dobijanja krzna, kože i mesa APSOLU-TNO NEPRIHVATLJIVO sa moralnog i etičkog stanovišta, i zbog toga smo zahteva-li od Ministarstva da prestane sa krediti-ranjem masovnog uzgoja životinja u Srbiji. Istovremeno smo tražili da Ministarstvo pe-duzme sve što je u njegovoj moći da se u po-stupku kreditiranja obezbedi da manji pro-jekti u oblasti stočarstva, koji dobiju kreditnu podršku, moraju u svakom pogledu da zado-ovolje sve propisane uslove vezane za uzgoj životinja, predviđene pozitivnim zakonskim propisima. A kada su u pitanju veće farme za masovni uzgoj životinja, zahtevali smo od Mi-nistarstva i ministra Bubala da zauzmu kraj-nje restriktivan stav po ovoj vrsti kredita, odnosno da ih više uopšte ne odobravaju!

Umesto kreditiranja farmi za masovni uzgoj, predložili smo državnim organima da se pruži podrška malim poljoprivrednici-ma koji proizvode zdravu, pre svega or-gansku hranu, vegetarijanske orjentacije.



Kako dolazi do toga?Silke Dziallas: Životinjski produkti pored kalcijuma sadrže i mnogo aminokiselina koje sadrže sumpor i jako su bogati fosforom - zbog čega izazivaju pojačano lučenje kalcijuma. U toku 2000. godine American Institute of Clinical Nutriti-on je objavio jedan veći pregledni zbornik radova u kome su navedene sve studije koje govore o vezi između kvalite-ta kostiju i konzumiranja mlečnih proizvoda, od 1985.g. do danas. U 21 studiji, kod 71 % ispitanika koji su konzumi-rali mleko nije se pokazalo nikakvo pozitivno dejstvo, čak su se pokazali negativni efekti na zdravlje i kosti ispitanika.

Da li su ljudi koji ne piju mleko zdraviji?Silke Dziallas: Treba napomenuti da se, prema istraživa-njima koja su vođena u grupama naroda koji unose mali procenat kalcijuma, pokazalo da kod ove populacije ima manje lomljenja kostiju. Najveći stepen osteoporoze sreće se u klasičnim „mlečnim zemljama“ kao što su SAD, Ve-lika Britanija, Norveška , Švedska i Finska. Za upoređe-nje, žene iz afričkog plemena Bantu ne konzumiraju ni-kakve mlečne proizvode, i kod njih je unošenje kalcijuma duplo manje od količine koja se preporučuje kod nas u Evropi, a one često imaju i po desetoro dece koja sisa-ju majčino mleko po 10 meseci, a i pored toga je kod tih žena osteoporoza skoro nepoznata. Međutim, kad te iste žene dođu u zapadne zemlje i preuzmu njihove navike u ishrani, često se osteoporoza javlja i kod njih.

Da li za decu mleko nije opasno?Silke Dziallas : Nažalost zvanično ne! Posebno po-rast dijabetesa među malom decom izaziva zabrinu-tost. Već sada postoje mnogi dokazi za povezanost di-jabetisa tipa 1 sa konzumiranjem mleka, pa je Američka akademija za dečiju medicinu formulisala jedno upo-zorenje: rano davanje kravljeg mleka odojčetu saod-govorno je za uništavanje ćelija koje proizvode insulin. Da li postoji uzajamni odnos između kravljeg mleka i alergije?Silke Dziallas: Sumnja se da mleko učestvuje i u ši-renju alergija. 2 % sve dece iznad dve godine ima aku-tnu alergiju na kravlje mleko, što u starijem uzrastu dopunski povećava rizik za alergije prema drugim ži-votinjskim produktima. Kod 20% bolesnika od neu-rodermita prisutne su alergije prema životinjskim pro-duktima u kojima glavnu ulogu ima kravlje mleko.

Da li postoje i drugi rizici od konzumiranja mleka?Sike Dziallas: Ljudi koji piju mleko moraju da raču-naju na to da se izlažu povećanom riziku od dobija-nja Parkinsonove bolesti, paralize i bolesti trešenja ruku i sl. Iz mnogih stručnih studija može da se dokaže po-vezanost konzumiranja mleka i srčano-vaskularnih obo-lenja, pri čemu bi sadržina holesterola i zasićenih ma-snih kiselina imala istu ulogu kao i mlečni proteini.

Moramo li upozoriti ljude na kozumiranje mleka?Silke Dziallas : U pogledu zdravstvenih rizika koji su pove-zani sa konzumiranjem mleka, opravdano je pitanje: da li je mleko uopšte pogodno kao prehrambeni proizvod - poseb-no u većim količinama u kojima ga konzumiraju ljudi u zapa-dnim industrijskim zemljama. Činjenica je da čovek sa svojim


Silke Dziallas, dipl. ing. zaštite životne okoline

Da li nas mleko čini

mlitavim?

Studije obelodanjuju: konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda povećava rizik od raka pros-

tate. I druge civilizacijske bolesti, kao što su osteoporoza, rak, Parkinsonova bolest, dijabe-

tes i srčano-cirkulatorne bolesti, lekari povezuju sa konzumiranjem mleka.

Da li je mleko zdravo?Silke Dziallas: Da, za tele! Za čoveka to izgleda malo drugačije. Jedna studija Hardvarskog univerziteta iz 2003. godine je pokazala da je rizik da obole od raka prostate - četvrtog po redu tumorskog obolenja muškaraca u svetu - veći kod onih koji piju mleko. Osim toga, jedan japanski univerzitet je utvrdio povezanost između konzumiranja mleka i sve češće pojave raka na testisima. Naučnici sa “Harvard Medical School” mogli su u okviru projekta “Nurses Health Studie” da utvrde porast rizika tumora na jajnicima u visini od 44%, pri većem kon-zumiranju mleka. Kod žena koje su dnevno pile 1-2 čaše mleka taj porast je bio veći za 66% .

Kaže se da je mleko dobro za kosti?Silke Dziallas : Postoji shvatanje da bi zbog visoke koncentaracije kalcijuma u mleku bilo posebno zdra-vo ili makar poželjno konzumirati mleko, što bi pozi-tivno delovalo na kosti. Naučne studije su to već pobile. Utvrđeno je da se žene koje proteine uzimaju najvećim delom preko životinjskih proizvoda, izlažu 3,7 puta većem riziku od frakture kostiju nego žene koje su najveći deo proteina uzimale iz biljnih prehrambenih proiz-voda (studija Univerziteta u Kaliforniji iz 2001.godine)..

konzumiranjem mleka predstavlja egzotiku među sisa-rima. Ni jedan drugi sisar ne pije mleko - koje je ina-če namenjeno za podizanje mladih i za period života dok ne postanu odrasli. I to da mi konzumiramo mleko neke druge vrste sisara - tog fenomena nema kod dru-gih sisara. Koga čudi što u svetu 80-90% odrasle popu-lacije čak i ne podnosi mleko? Enzim laktaza, koji pri varenju razgrađuje mlečni šećer laktozu na sastavne delove, sa rastom ljudi do odrasle dobi iščezava iz na-ših creva. Rezultat glasi: „Netolerancija za laktozu zna-či nepodnošenje mlečnog šećera koji ide zajedno sa bolom u stomaku, grčevimaa, osećajem napunjenosti, nadimanjem stomaka, prolivom i gađenjem. Evroplja-ni, koji prema svom istorijskom razvoju pripadaju kav-kaskim narodima, najranije su se prilagodili promenje-nim prehrambenim navikama i još uvek mogu nekako da podnose mlečni šećer. Svi afrički, indijski i australj-ski narodi, naprotiv, na konzumiranje mleka još reagu-ju normalno - što u ovom slučaju znači nepodnošenje.

Znači ovakom nekom može da iščezne željaza mlekom...?

Sike Dziallas: Tačno...Ako detaljnije pogledamo, sekret od mlečnih žljezda može sve drugo osim da otvori apetit. Jedan mililitar sirovog mleka sadrži 363.000 belih krvnih ćelija i 24.400 bakterija - slično kao razređena gnojna teč-nost. Majke koje se hrane veganski imaju najbolje mleko Slično kao i kod mesa, štetne materije koje goveda preko hrane unose u svoj organizam, isto tako se u kon-centrisanoj formi preko mleka prenose na konzumen-te. Meso sadrži u proseku 14 puta više, a mleko 5 puta više pesticida od drugih prehrambenih proizvoda. Zato nije čudno što žena - majka odojčeta - otrovne materije koje stalno unosi u svoj organizam preko hrane, preko svog mleka stalno, u visokim koncentracijama prenosi na svoje odojče. Pri brojnim ispitivanjima ljudskog mle-ka (majčino mleko) moglo je da se utvrdi da se u mle-ku majke sakuplja onoliko više otrovnih supstanci koliko više majka konzumira meso, živinu, ribe, jaja i mlečne proizvode. Jedna studija objavljena u New England Jo-urnal of Medicine je utvrdila da su čak i najnepovoljnije vrednosti pokazatelja kvaliteta mleka kod majki koje žive vegetarijanski, bolje od najboljih vrednosti mleka majki koje ne žive vegetarijanski: u proseku, zatrova-nost mleka kod majki-vegetarijanki bila je 35 puta ma-nja od zatrovanosti mleka majki koje nisu vegetarijanke!

Kalcijum. Kako ga nadomestiti bez mleka?

Nema nikakvog razloga da ljudi piju kravlje mleko – čak ni odrasla teladne piju mleko! To što koristimo kravlje mleko, rezultat je tradicije i na-vike. Ipak, ono jeste prepuno kalcijuma, esencijalne hranljive materije.

U organizam možete da unesete mnogo kalcijuma ako svakodnevnokonzumirate obilne količine sledećih namirnica:

Vegetarijanski specijaliteti bogati kalcijumom su sledeći:

- humus (namaz od nauta)- salata od pasulja- salata s tofuom - lazanje sa spanaćem i tofuom- tamnozeleno lisnato povrće, na primer kelj, repa, blitva i kineski kupus, brokoli- tofu obogaćen kalcijumom- suve smokve- mahunarke, na primer crni grašak, crni pasulj, naut, pasulj pinto i sitan beli pasulj- badem- susam- sok od pomorandže i sojino mleko, obogaćeni kalcijumom,- brzo prženo jelo sa brokolijem, šargarepom i tofuom- vegetarijanski čili - supa od sitnog belog pasulja- brokoli s bademima- salata od kriški jabuka i smokava- salata od nauta - kuvani listovi repe pica s pečurkama, crnim lukom i cvetićima brokolija- cerealije sa obogaćenim mlekom od soje- dinstani kelj sa susamom - ovsena kaša sa suvim grožđem- sendvič s puterom od kikirikija- supa od sočiva - burito s pasuljem - kubanski crni pasulj s pirinčem - brokoli sa seckanim bademima- supa od suvog graška- kuvani lisnati kelj

Da bi očuvali zalihe kalcijuma u organizmu i unapredili svoju ishranu, i vegetarijanci i nevegetarijanci moraju da smanje unošenje slanih namirnica: slanih grickalica, sosa od soje, kečapa, senfa, kuhinjskesoli i raznih prerađevina.

Da li se i u Srbiji genetika koristi radi povećanja profita od biljaka i životinja?

Da, koristi se u proizvodnji žitarica i u proizvodnji mesa i mleka, sa ciljem povećanja profita. Naravno, s obzirom

da nas o tome niko ništa nije pitao, niti se zna kakve posledice iz toga mogu proizići –

svito rade prilično diskretno. Dana 27.6.2008.g. je objavljeno da je isplaćeno169,8 miliona dinara državnog novca registrovanim

poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, koja su podnela zah-tevepo osnovu Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za genetsko unapređenje mlečnog govedarstva u 2008. godini.

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 41

Taj iznos je isplaćen na račune 5.746 registrovanih gazdinstava u Srbiji, koja su podnela validne zahteve za svoja umatičena mlečna grla,

saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Istovremeno, na poljima Mačve (a izgleda i Srema) se ilegalno sadi genetski manipulisana (GM) soja i kukuruz. Stoka se kod nas hra-ni i uvoznom južnoameričkom sojom i sojinom sačmom . Mada su propisi jasni, izgleda da je ova hrana već prisutna u Srbiji i da pri

tome nije posebno označena, kao što je u Evropi to obaveza proizvođača. Ovakvo neodgovorno ponašanje proizvođača, državnih

kontrolnih organa i uvoznika dovodi do veoma opasne situacije po po-trošače u Srbiji. A naše mogućnosti da se zaštitimo od korišćenja

GM-hrane su jako ograničene. Pritom niko sa sigurnošću ne može da predvidi ponašanje našeg organizma posle konzumiranja ove hrane.


Ovo je predavanje Prof. dr Valtera Fajta o uticaju mleka na naš organizam. Da li je ono zdravo, da li mi odrasli treba da ga pijemo, da li ga treba da-vati deci, životinjama…O svemu ovome govorio je ovaj uvaženi profesor na jednom seminaru, i pošto njegovo izlaganje smatramo važnim, prenećemo ga u dva nastavka, pa neka se svi upoznaju, razmisle i donesu odluku. Kakvu? To zavisi od Vas.

Mleko kao hrana – da ili ne?

Prof. dr Valter FajtOvo predavanje bih započeo izrazom: «Krajnje

čudesno». Mediji i svet oko nas tvrde da ne možemo bez mleka. Ali večeras želim da pogledamo neke zanimljive činjenice. Ako imate jednu normalnu običnu kravu, takva krava će proizvesti dnevno 3 l mleka. I ta količina će biti do-voljna da krava ishrani svoje tele. Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za njega prirodna hrana. Glavna belančevina u mleku naziva se kasein i za njega je neopho-dan poseban oblik varenja. Za to vam je potreban naročiti enzim – renin, koji se nalazi u burazima teleta. To tele će iz omotača svog buraga proizvesti renin, koji mu je potreban da svari mleko. I kasein - belančevina u mleku, je kod svake vrste posebno prilagođen da odgovori potrebama te vrste, što znači da će ona imati aminokiseline koje su potrebne toj vrsti. Količina belančevine u mleku odgovaraće potrebama rasta tog organizma. Kad se približite kravama koje se prvenstveno gaje radi mleka, one su genetski odabirane tako da proizvedu što više mleka. Tako će ova krava proizvesti 20 l mleka dnev-no, a vrlo dobra krava će proizvesti 40 l mleka. Super krava proizvešće 80 l. A krava svetska šampionka proizvela je više od 120 l dnevno. To je jedno prilično bolno iskustvo.

Hajde da kažemo nešto o ovom predivnom blagu koje zovemo - mlečni proizvodi. Šta je to dobro u mleku? Šta kažu mediji? Bogato je kalcijumom. I bogato je belančevinama. A ne govore o masnoćama, zar ne? A ako ne budete dobili kalcijum iz mleka, iskriviće vam se noge i kičma i ko zna šta još. I zato sve životinje na svetu staju u red iza krave da dobiju svoju dnevnu porciju kalcijuma. Sve, osim krava. Iz-gleda da ga one dobijaju iz trave. Mi smo naučili da pijemo dosta mleka. Ali, nauka nam kaže da od svih sisara ljudsko mleko ima najmanji sadržaj belančevina i najmanji odnos ka-seina prema surutki. Večeras ću citirati samo iz čisto naučnih časopisa. To znači da su sva istraživanja rigorozno provera-vana. Neću da citiram iz proizvoljnih izvora. Zašto u ljudskom mleku ima najmanje belančevina? Pogledajmo: u ljudskom mleku ima ih 1,2 ml na litar mleka. Potrebno je 120 dana da ljudska beba udvostruči svoju težinu. Kod mleka konja, to je 2,4 - dvostruko više, i potrebno im je polovina tog vremena da udvostruče svoju težinu, za 60 dana. A kod krava je 3,3. i njima je potrebno samo 47 dana da udvostruče svoju težinu. Koze imaju odnos 4,1 kazeina i njima je potrebno samo 19 dana da udvostruče svoju težinu. Kod pasa je to 7,1 a osam dana da udvostruče svoju težinu. Još više kod mačaka, 7,5, a sedam dana da udvostruče svoju težinu. A kod pacova 11,8 i 4,5 dana im je potrebno da udvostruče svoju težinu. Ako je belančevina ono što želite iz mleka, trebalo bi da pijete

mleko pacova. Razmislimo o ovome: nakon što je krava dala život teletu, ono udvostruči svoju težinu za 47 dana. A koliko dugo treba da čeka tele da bi se uspravilo na nogama i prohodalo? Samo nekoliko sati. I istog dana kada je oteljeno može da trči okolo. I zainteresovano je da bude veliko i jako, tako da energija kod teleta ide u mišičnu masu. A za razvoj mišića potreban vam je vi-sok procenat belančevina u mleku. Belančevine su ne-ophodne za rast. A ljudi, koliko njima vremena treba da ustanu i prohodaju? Beba se rađa potpuno bespomoćna i vrlo sporo raste, u poređenju sa teletom. Šta je najva-žnije kod bebe? Mišići za hodanje ili glava? Glava. Kada se beba rodi, još uvek nisu zatvorene fontanele na njenoj glavi, tako da je potrebno da se mozak veoma brzo raz-vije. U stvari, krajevi nerava se uobličavaju čak i nakon rođenja. Mozgu je potrebna hrana da se razvije. Jednog dana krava neće biti zainteresovana za matematiku, ali će ljudsko biće možda biti zainteresovano. Kakva je hrana potrebna ljudskom mozgu da se razvije? Masnoće. Veći-na tkiva vašeg mozga sastoji se od masnoća. U ljudskom mozgu postoji najveća razmera masnoće naspram belan-čevina, što je savršeno za razvoj mozga. A kod krave po-stoji najpovoljniji odnos za razvoj mišića. Sad možete da razumete zašto deca koja su podizana na kravljem mleku imaju znatno niži IQ od one koja su podizana na majči-nom mleku. Trebalo bi da koristimo hranu koja zadovolja-va nutritivne potrebe starijeg deteta, da bismo izbegli to-ksičnost ili zatrovanost. Kravlje mleko ne zadovoljava ovaj standard kvaliteta. O tome govori časopis pedijatrijske gastroenterologije. A bebe kojima je davano kravlje mle-ko tokom drugih 6 meseci života, mogu doživeti 30%-tno povećanje gubitka krvi u unutrašnjim organima i da pre-ko izmeta izgube značajne količine gvožđa. O tome govo-ri časopis «Pedijatrija». A zašto se to zbiva? Problem je belančevina kasijum. Krava ima renin, dok ljudske bebe imaju vrlo malo tog renina, tako da one ne mogu da sva-re taj kasijum. U majčinom mleku postoji i proizvod bak-terije koji se zove bacilus bifidus, koji pomaže da se svari kasijum iz ljudskog mleka. Kravlje mleko proizvodi kise-lost u bebinom i u stomaku odraslih, i toliko iritira stomak, da unutrašnji organi počinju da krvare. Čak će vam i ča-sopis mlečne industrije reći da kravlje mleko podiže ho-lesterol. Postoji grupa lekara u Americi koji su sebe naz-vali Odbor lekara za odgovornu medicinu, u Vašingtonu, i oni smatraju svojim poslom da naciju upozore na štetnost mleka. Oni govore o povećanju holesterola citirajući neke časopise. Govore o gubitku gvožđa koji se javlja zbog kr-varenja u organima za varenje i govore o šećernoj bolesti.



I ja ću o tome govoriti. Oni citiraju studije sa Harvarda o raku jajnika. I o tome ću govoriti. Oni citiraju čuveni bri-tanski časopis «Lancet» i govore o katarakti i o nepodno-šljivosti laktoze, o alergijama na hranu i o toksinima, o osteoporozi i o grčevima. Jedna od 5 beba pati od grčeva. Pedijatri su odavno naučili da je uzrok tome kravlje mleko. Danas znamo da bebe koje se hrane majčinim mlekom, mogu imati grčeve ako majke piju kravlje mleko. Otkrili su da, ako majka pije kravlje mleko, da tada taj delimično svareni kasein može da završi u njenom krvotoku. A razlog je što mi odrasli loše razlažemo kasein i on može da dospe u majčino mleko, da bi ga se majčin organizam oslobodio. Videćete šta još on može da izazove. Čuveni me-dicinski časopis «Lanset» je 1999. godine izvestio da novi podaci dokazuju kontraverznu teoriju, da ako se bebama daje kravlje mleko, može da se javi šećerna bolest i dija-betes u njihovom kasnijem životu. Zašto se to dešava? Vi kažete da ga ne mogu dobiti, jer japanske bebe koje se hrane samo majčinim mlekom takođe imaju dijabetes, i to dijabetes tipa 1, a ne tipa 2, koji spada u grupu bolesti ko-jima je uzrok loš način života. Tip 1 je autoimuna bolest. Otkrili su da japanske bebe koje imaju dijabetes 1, pripa-daju majkama koje su prihvatile zapadne navike u svojoj ishrani. Istraživali su majčino mleko kod tih žena i prona-šli su kravlji kasein. Kravlji kasein je specifičnost krava. Ali postoji jedna sekvenca aminokiselina u nizu molekula i događa se da je ona ista i sa sekvencom aminokiselina u beta-ćelijama u pankreasu. I kad ne možete da svarite taj kasein, što je prirodno, jer kad ste se odbili od majči-nih grudi vi više nemate renin, a pošto ga u ljudskom mle-ku ima tako malo, on vam ni ne treba, i svi se odrasli bore sa varenjem kaseina. Zato, ako stavite biljnu belančevinu u svoj stomak, varenje će se završiti za 4 sata. Ako sta-vite kravlje mleko, trebaće vam 6 sati. Stavite li kasein u svoj stomak, trebaće vam 12 sati. Nemci imaju izreku: «Sir zatvara stomak». Zašto? Zato što se stomak bori da ga svari. I s vremena na vreme popusti svinkter na izla-zu, i kad se analizira u dvanaestopalačnom crevu, onda se čuje sledeća poruka: «Nisi još završio posao varenja, za-tvori se!» zato je obično popularan obrok sir i vino. Date čoveku sir i on se «zatvara» za 12 sati, jer to ne može da svari. Ova belančevina ulazi u krvotok nesvarena. Sad imate strani oblik belančevine u krvotoku. I šta onda ra-dite? Onda vam je potreban sistem koji će se izboriti sa tim. Ali šta ako je ta sekvenca aminokiseline tamo? Onda vam za to trebaju antitela, tako da ćete proizvesti antite-la koje će ubiti beta-ćelije koje se nalaze u vašem pan-kreasu i tako dobijate dijabetes tipa 1. Unošenje kravljeg mleka u ranom detinjstvu može povećati juvenilni dijabe-tes. Dijabetes se ne dobija kod glodara koji su skloni di-jabetesu, ako su podizani na ishrani koja ne sadrži kravlje mleko, što pokazuje da protein iz kravljeg mleka može da podstiče tu bolest. Ovo sve piše u naučnim časopisima, ali ljudi to jednostavno ne žele da prihvate. Naučnici iz Rima i Londona su rekli da su imali pacijente koji su razvi-li insulinzavisni dijabetes, da su imali imune ćelije koje su rasle i razmnožavale se kada su bile izložene belančevini nazvanoj beta-karotin, koji je pronađen u kravljem mleku. Belančevina je problem. Ne postoji ni jedna životinja na svetu koja prirodno nastavlja da pije mleko kad je odbije-na od sise. Osetljivije životinje čak i umiru ako im u toku života dajete mleko. Vi kažete da vaše mačke piju mleko.

Vi ste ih obučili da ga piju, a veterinari po svetu kažu: «Ne hra-nite mačke mlekom, jer ono kod mačaka izaziva otkazivanje bubrega. Zbog toga mnogo mačaka počinje da urinira krv». A šta je sa nedostatkom laktaze? Laktaza je en-zim koji vam pomaže da se nosite sa šećerom – laktozom. Do sada smo analizirali belančevine, a sada ćemo analizi-rati šećer. U Danskoj samo 2% stanovništva ima nedosta-tak laktaze. Objasniću vam šta to znači: svi sisari su posle odbijanja od sise sa nedostatkom laktaze, jer pošto više ne-maju mleko u ishrani, nije im potrebno da razlažu laktozu, tako da se enzim laktaza deaktivira na nivou gena, osim kod belih Evropljana koji su stotinama godina primoravali svo-je telo da i dalje koristi mleko. Tako da kod Danaca imate samo 2% nedostatka laktaze; kod Finaca 18%, kod Indija-naca 50%, kod Jevreja u Izraelu 58%, kod Peruanaca 80%, kod američkih crnaca 70% nedostatka laktaze; kod Arapa 78%, Eskima 80%, Grka 85%, Japanaca 85%, i afričkih cr-naca 90%. A svetska zdravstvena organizacija je to podigla na još viši nivo. Oni kažu: kod afričkih crnaca - 95-100% . Vidite da samo belci mogu dobro da tolerišu laktozu, a ostatak ljudske populacije ne može, jer posle prestanka korišćenja majčinog mleka to više nije njihova hrana.Hajde da vam pokažem kako se laktoza vari: imate en-zim laktazu koji laktozu razlaže na glukozu i galaktozu. To je važno za bebu, jer njen metabolizam nije još tako brz, i ona dobija polovinu glukoze i polovinu galakto-ze. Ali, galaktoza ne može da se koristi dok nije pre-tvorena u glukozu. Zato je tu enzim koji se zove beta-galaktosidaza, koji menja galaktozu u glukozu, onako kako bebi treba. To je izvanredno! Ali pošto ni jednoj životinji nije potrebno da razlaže galaktozu nakon od-bijanja od sise, betagalaktosidaza se gubi, tako da svi vi imate nedostatak ove betagalaktosidaze. To znači da možemo da svarimo šećer laktozu, jer smo belci i ima-mo laktazu i možemo da iskoristimo glukozu, ali sa ga-laktozom naš organizam ne zna šta da radi. Gde se onda ona gomila? Skladišti se u koži. Vaše oko je deo vaše kože, tako da se ona skladišti i u vašoj rožnjači,a senilna katarakta se prvenstveno dobija od galakto-ze. I ne samo to, ona se skladišti i na drugim mesti-ma. Skladišti se i kod žena oko jajnika i izaziva rak jaj-nika koji, opet, izaziva neplodnost. Zato je u Evropi, u zemljama koje najviše koriste mleko, jednom od četi-ri bračna para potreban tretman za neplodnost. I svi se oni dobro hrane. A u Africi, gde se mleko ne kori-sti, ne postoji problem sa plodnošću. Odrasli koji uzi-maju velike količine mleka i čiji enzimi laktaze su vrlo aktivni, često će patiti od izazova galaktoze, što zna-či da ne možete da se pozabavite galaktozom, i onda ćete imati i senilnu kataraktu. U čuvenoj studiji Danijela Kramera sa Harvarda, navodi se da plodnost žena po-činje da opada posle 20-24 godina života, i oni su ovaj poremećaj doveli u vezu sa korišćenjem mleka. Kod Tajlanđanki ovo kao da nikad nije bio problem. Kod njih je plodnost još uvek 82%, kao kad su bile mlade.

Završetak u narednom broju



Jesti vegetarijanski - zaboraviti meso

Abeceda vitamina i ostalog

Gde se nalaze koje hranljive materije?

Danas među stručnjacima nema više nikake sumnje da je vegetarijanskom ishranom koja ne sadrži meso, zagarantovano optimalno pokrivanje potreba našeg tela za hranljivim materijama.

Biljne belančevine

U zapadnim industrijskim zemljama unošenje belančevina se kreće mnogo iznad preporuka za ishranu (0,8 g/kg telesne težine), ono je čak u nekim zemljama dvostruko veće nego što se preporuje. Čoveku nisu potrebne nikakve životinjske belančevine u ishrani, naprotiv: jedenje životinjskih belančevina može biti pov-ezano sa znatnim zdravstvenim oštećenjima (vidi deo -„ Vegetari-janci su zdraviji“). Studije su čak pokazale, da isključivo unošenje biljnih belančevina ima za posledicu snižavanje krvnog pritiska. Proteini iz žitarica (sa bogatim sadržajem metionina) i proteini mahunastog povrća kao što je grašak, pasulj, sočivo i naut /leb-lebija (koji sadrže više lizina), dopunjavaju se na idealni način.

Masti

Vegetarijanci bez problema dostižu preporuku Nemačkog društva za ishranu, kada je reč o unošenju masti (25-30 % en-ergije hrane). Od velike koristi kod vegetarijanaca jeste nizak nivo unošenja holesterola, u poređenju sa nevegetarijancima, tzv. svaštojedima, dok je veganska ishrana gotovo bez holester-ola. Najvažniji izvori za nezasićene masne kiseline su maslinovo ulje i hladno ceđeno ulje od uljane repice. Koristi za zdravlje od hrane sa sredozemnog mora se velikim delom mogu dovesti u vezu sa korišćenjem maslinovog ulja koje je bogato uljnom kiselinom. American dietetic asociation preporučuje u svom pravilniku o vegetarijanskoj ishrani jedenje: lanenog ulja, lanenih semenki, ulja od konoplje, kao i zelene lisnate salate (izvor za alfa-linolensku kiselinu). Za izbalansiran odnos omega-6-masne kiseline i omega-3-masne kiseline (alfa-linolenska kiselina).

Ugljeni hidrati

Najvažnija funkcija ugljenih hidrata je snabdevanje ćelija en-ergijom. Kod vegetarijanaca je uzimanje ugljenih hidrata iz hrane često povoljnije nego kod svaštojeda, pošto su namir-nice biljnog porekla glavni nosioci ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati se dele na monosaharide (npr. glukoza i fruktoza), di-saharide (npr. domaći šećer, mlečni šećer) i polisaharide (npr. skrob). Najvažniji ugljeni hidrat u ljudskoj ishrani jeste skrob čiji bi udeo trebalo da bude veliki u svakodnevnoj ish-rani. Nepovoljno za fiziologiju ishrane jeste veliko unošenje rafinisanih ugljenih hidrata, kao što su belo brašno i šećer.

Trebalo bi izbegavati visoke nivoe šećera u krvi, jer oni, posebno kod ljudi sa prekomernom telesnom težinom pogodu-ju nastajanju diabetesa i oboljenja srca i krvotoka. Životne namirnice koje sadrže ugljene hidrate mogu se izračunati .

prema svom takozvanom glihemijskom opterećenju (dejstvo koje izaziva povećanje nivoa šećera), kod kojih se mora uzeti u obzir udeo ugljenih hidrata na 100 g životne namirnice.

Nekoliko primera za to: glukoza ima glihemijsko optere-ćenje od 97, kornfleks 73, integralni hleb 32, a kuvani krompir 10. Pojednostavljeno, može se reći da bi za zdravu vegetarjan-sku ishranu i za izbegavanje prekomerne težine trebalo koristiti malo šećera; pogodni su npr. proizvodi od integralnog brašna i mahunasti plodovi.

Vitamin A

Vitamin A se može formirati iz provitamina A (beta karotin). Beta-karotin organizam prima iz biljnih namirnica, i otprilike jedna trećina beta-karotina pretvara se u vitamin A. Beta karotin se nalazi pretežno u žutim i narandžasto obojenim plodovima, kao i u nekim vrstama povrća, npr. u šargarepama, tikvama/ bundevama i kajsijama.

Vitamin B1 (tiamin)

Vitamin B1 je važan vitamin u razmeni ugljenih hidrata i materija koje daju energiju. On učestuvuje i u prenošenju signala između nervnih ćelija, kao i u razmeni materija neuro-transmitera. Dobri biljni izvori za vitamin B1 (tiamin) jesu proizvodi od integralnog zrna, plodovi mahunarki, koštunjavo voće i jezgra suncokreta.

Vegetarijanci su zdraviji

Konzumiranje mesa, kobasica, salama i ribe, jeste faktor rizika za brojna oboljenja:

•Meso pogoduje dijabetesu : veliko unošenje zasićenih masnih kiselina može dovesti do otpornosti na insulin i pogoduje nasta-janju šećerne bolesti (diabetes mellitus). Generalno, životinjski proizvodi sadrže jako mnogo zasićenih masnih kiselina.

•Meso uzrokuje prekomernu telesnu težinu: zasićene masne kiseline pogoduju nastajanju prekomerne težine. Prekomerna težina važi kao faktor rizika za oboljenja srca i krvotoka, za srčani infarkt, šlog, smetnje u cirkulaciji, i za još mnogo šta drugo.

•Meso oštećuje kosti: proizvodi od mesa sadrže u proseku više fosfora neko kalcijuma. Poremećen odnos fosfor/kalcijum ima za posledicu povećano oslobađanje kalcijuma iz kostiju. Studije pokazuju tesnu povezanost između velikog preuzimanja fosfata iz hrane i povećanog rizika za osteoporozu i prelome kostiju.

•Meso pospešuje zapaljenja i bolove: proizvodi životinjskog porekla sadrže mnogo arahidonske kiseline, od koje se stvaraju materije koje prouzrokuju zapaljenja. Ove mogu voditi nastajanju neurodermitisa, zapaljenja creva, astme, artritisa, artroze i reume.

•Meso pogoduje nastanku srčanog infarkta i arterioskleroze: pre-veliko unošenje, kakvo sa sobom donosi jedenje crvenog mesa, jeste opasan izvor za slobodne radikale, koji oštećuju krvne su-dove. Posebno kod muškaraca raste ovaj rizik od srčanog infarkta.

Meso je faktor rizika za rak: NIH, najveća medicinska istraživačka ustanova na svetu, konstatovala je 2001. godine povećan rizik od dobijanja raka kod jedenja crvenog mesa. Iz jedne studije univerziteta u Minesoti, koja je objavljena u sep-tembru 2002. godine, proizilazi da jedenje grilovanog crvenog mesa pospešuje nastajanje raka gušterače . Jedna velika ev-ropska studija o ishrani, Epic-a, dokazala je 2006. godine da se ljudi sa heliobakter-infekcijom, koji uz to još jedu mnogo mesa, izlažu petostruko većem riziku od raka želuca. Širom sveta je


rak želuca drugi po učestalosti uzročnik smrti od raka. Jedna studija Instituta za rak iz Ontarija, dokazala je di-rektnu vezu između jedenja mesa i povećanog rizi-ka od dobijanja raka pluća. Prema jednoj studiji Ne-mačkog centra za istraživanje raka, vegetarijanci imaju drastično smanjen rizik od umiranja. Zato, ko želi da živi zdravo, bolje bi bilo da se odrekne mesa u ishrani.

Nova knjiga:

Dr. Med. Hans-Ginter Kugler:»Jesti vegetarijanski - zaboraviti na meso«Lekarski savetodavac za vegetarijance i vegane

Nauka: Živeti zdravije i pustiti životinje da žive

Vitamin B2 (Riboflavin)Vitamin B2 štiti oči od katarakte i potreban je za izba-civanje štetnih materija. Biljni izvori vitamina B2 su proizvodi od integralnog zrna, spanać ili šampinjo-ni. Vegetarijanci, generalno, imaju dovoljno snabde-vanje vitaminom B2; kod vegana može doći do uskih grla, pošto su proizvodi od mleka izvor riboflavina.

Vitamin B3 (niacin)Niacin i koenzimi koji se stvaraju iz njega, neophodni su za izgradnju i razgradnju ugljenih hidrata, masnih kiselina i amino-kiselina. Bogato unošenje hleba od integralnog zrna i tu i tamo poneka šoljica kafe (kafa u zrnu sadrži veće koli-čine niacina) garantuju dobro snabdevanje vitaminom B3.

Vitamin B6 (piridoksin)Igra važnu ulogu u razmeni mateija amino-kiselina. Dobri izvori vitamina B6 jesu mahunarke, proizvodi od integra-lnog zrna, krompir, orasi i kikiriki.

Vitamin B12 (kobalamin)Vitamin B12 učestvuje prilikom razmene materija u oslo-bađanju od otrova homocisteina, i potreban je za izgradnju mielinskih međa, neke vrste izolacionog sloja oko nerava. B12 je takođe neophodan za ispravnu izgradnju crvenih krvnih zr-naca, DNk-sintezu, kao i za razgradnju nekih amino-kiselina. Molekul vitamina B12 se može izgraditi isključivo od ne-kih vrsta bakterija. Biljke ne proizvode B12, jer nemaju potrebu za njim. Značajne količine vitamina B12 sadr-žane su, prema tome, isključivo u životinjskim proizvo-dima. Vegetarijanci se po pravilu dovoljno snabdeva-ju vitaminom B12 preko mlečnih prizvoda. Osobe koje se hrane čisto veganski (dakle bez mlečnih proizvoda), trebalo bi obavezno da uzimaju vitamin B12 kao dopu-nu u ishrani! Takođe se može preporučiti i pregled krvi.

Vitamin CVeoma dobri izvori vitamina C su sveže voće i sveže povrće, kao i sokovi koji se prave od njih. Pošto je vitamin C po-sebno osetljiv na svetlost i kiseonik, njegovo skladištenje i pripremanje mogu dovesti do značajnih gubitaka ovog vi-tamina. Biološki efekti vitamina C temelje se na njegovom antioksidativnom kapacitetu. On učestvuje u brojnim sinte-zama razmene materija i poboljšava odbranu tela, uzimanje gvožđa iz biljnih namirnica i oslobađanje jetre od otrova.

Vitamin DVitamin D učestvuje u regulaciji krvnog pritiska, kao i u funkciji mišića, i igra važnu ulogu u razmeni materija u kostima. Potreba za vitaminom D kod zdravog odraslog čoveka se u principu može pokriti preko sinteze vitamina D u koži, ako u kožu dospe dovoljno UVB-zraka. U zim-skoj polovini godine intenzitet UV-zraka na našim geo-grafskim širinama nije dovoljan za zadovoljavajuću sin-tezu vitamina D. Snabdevanje vitaminom D velikih delova stanovništva smatra se danas nedovoljnim. Ljudi se od-vraćaju od prekomernog sunčanja, pošto, kao što je po-znato, UV-zračenje koje potiče od Sunca povećava rizik za dobijanje raznih vrsta raka kože. Ima smisla namer-no unositi vitamin D u obliku pogodnih preparata sa vi-taminom D, a individualna doza se može odrediti pregle-dom krvi. Od biljnih životnih namirnica jedino avokado i šampinjoni imaju sadržaj vitamina D vredan pomena.

Vitamin E Vegetarijanci u proseku raspolažu boljim snabdevanjem vi-taminom E nego svaštojedi. Vitamin E je važan antioksidans i deluje, između ostalog, i kao ćelijska zaštita. Posebno vi-soki sadržaj vitamina E nalaze se u biljnim uljima kao što su ulje od pšeničnih klica, suncokretovo ulje i maslinovo ulje, kao i u orasima. I zelene biljke takođe sadrže vitamin E.

Vitamin KVitamin K je neophodan za krvotok, a pomaže kodsprečavanja osteoporoze. Posebno bogato vitaminom K jeste zeleno lisnato povrće.

Folna kiselinaFolna kiselina igra centralnu ulogu kod obnavlja-nja ćelija i kod razgradnje otrovnog produkta razme-ne materije - homocisteina. Pošto vegetarijanci naj-češće uzimaju više proizvoda od integralnog zrna, a i više tamnozelenog lisnatog povrća, oni su po pravi-lu bolje sbnabdeveni folnom kiselinom nego svaštojedi.

BiotinBiotin pomaže kod snabdevanja našeg mozga ener-gijom, i brine za zdravu kosu i nokte. Dobri biljni izvo-ri biotina su npr. orasi, kikiriki, karfiol i šampinjoni.

„Vegetarijanstvo važi kao kriterijum po kome možemo da prepoznamo da li

čovek ozbiljno teži moral-nom savršenstvu“

Mineralne materije i elementi u tragovimaVegetarijanci su u proseku bolje snabdebeveni mineralnim materijama i elementima u tragovima nego nevetarijanci.



NatrijumPreviše natrijuma u obliku kuhinjske soli može prouzrokovati povišen krvni pritisak i osteoporozu. Meso i proizvodi od mesa, kao i određene vrste sireva ,sadrže posebno mnogo natrijuma.

KalijumKalijum je telu potreban za ravnotežu između kiselina i baza, za funkcije mišića i za nervni sistem. Bogati kali-jumom su mahunasti plodovi, spanać, krompir i banane.

KalcijumKalcijum je važan za zdravlje kostiju i za razmenu ma-terija. Sadrži ga zeleno povrće (npr, mirođija, broko-li, blitva i peršun), plodovi mahunarki, susam i orasi.

MagnezijumMagnezijum je antistresna mineralna materija. Nedosta-tak magnezijuma može dovesti do prenadraženosti, grče-nja mišića, nervoze i smetnji srčanog ritma. Magnezijuma ima u svom zelenom povrću i svoj lisnatoj salati, kao i u ovsenim pahuljicama, hlebu od integralnog zrna i orasima.

SelenSnabdevanje selenom je, ukupno gledano, zbog tla koje je njime siromašno, u srednjoj Evropi nezadovoljavajuće, kako kod vegetarijanaca, tako i kod nevegetarijanaca. Se-len ima jedno dejstvo koje sprečava zapaljenja i važan je za imuni sistem. Orasi sadrže relativno mnogo selena.

BakarVegetarijanski oblici hrane često sadrže više ba-kra nego nevegetarijanska mešovita hrana, Ba-kar je telu potreban, između ostalog, i za rast, za imuni sistem i za kosti. Dobri isporučioci bakra jesu plo-dovi mahunarki, orasi i proizvodi od integralnog zrna.

CinkCink igra centralnu ulogu za imuni sistem, za lečenje rana, za razmenu materija u koži, za razmnožavanje i za sve funkcije čula. Više od 300 reakcija enzima zavisne su od cinka. Ge-neralno, snabdevanje ljudskog orjanizma cinkom u Nemač-koj nije optimalno. Vegetarijanci po pravilu unose dovolj-no cinka kroz hranu. Dobri biljni izvori cinka jesu proizvodi od integralnih zrna, ovsene pahuljice i plodovi mahunarki.

GvožđeGvožđe u razmeni materija ima važnu funkciju prilikom transportovanja i čuvanja kiseonika. Odrasli ljudi koji žive vegetarijanski imaju po pravilu manje rezerve gvožđa nego nevegetarijanci, što je međutim često od koristi, pošto veli-ka koncentracija rezerve gvožđa feritina (ferritin) povećava rizik od dobijanj oboljenja krvnih sudova, kao i za rizik od srčanog infarkta. Dogma, da je meso neophodno za snab-devanje gvožđem, pogrešna je. Štaviše, veliko unošenje gvožđa može biti štetno ako se redovno jede meso. Nedo-statak gvožđa se kod vegetarijanaca ne javlja češće nego kod nevegetarijanaca. Dobri biljni izvori gvožđa su ovsene pahuljice, proso, semenke bundeve, seme lana i žitne me-kinje. Vitamin C povećava preuzimanje gvožđa iz hrane.

Mangan Mangan deluje u telu kao ćelijska zaštita i važan je za razmenu materija u kostima. Biljne životne namirni-ce sadrže, uopšte uzev, veće količine mangana nego ži-votinjski proizvodi. Visoke saržaje pokazuju npr. crni čaj, orasi, integralne žitarice i zeleno lisnato povće.

HromHrom učestvuje u regulisanju nivoa šećera u krvi. Optimal-no snabdevanje hromom može i kod dijabetičara često da popravi sliku šećera u krvi. Hroma ima u integralnom zrnu žitarica, u kvascu, u zrnu bibera, u orasima, šljivama i kakau.

Balastne materijeBalastne materije se definišu kao onaj sastavni deo hra-ne, koji ljudski probavni sistem ne može da razgrađuje ili može da ga razgrađuje samo delimično. Tu spadaju, npr. spoljni slojevi žita u hlebu od integralnog zrna, bilj-ne niti u povrću ili voću, ali i izvorne materije, kao što je pektin u jabuci. Balastne materije prouzrokuju, zahva-ljujući svojoj velikoj izvornoj snazi, veći efekat zasićeno-sti i deluju suprotno sklonosti ka zatvoru. Ishranom koja je bogata balastnim materijama može se smanjiti rizik od dobijanja raka debelog creva i od srčanog infarkta.

Jesti vegetarijanski - zaboraviti meso!Uravnotežena, čisto biljna ishrana, pogodna je da u do-voljnoj meri pokrije potrebe za hranljivim materijama. Čisti vegani moraju unositi vitamin B12 kao dopunu u ishrani.

Vegetarijanci su zdraviji - već početkom 80-tih godina, Univerzitet u Gisenu, Centar za istraživanje raka u Haj-delbergu i Savezni zavod za zdravlje u Berlinu sproveli su, nezavisno jedni od drugih, tri velike studije vegeta-rijanaca - sa začuđujućim rezultatima: prema njima, ve-getarijanci imaju bolje vrednosti krvnog pritiska, bolju telesnu težinu, veća očekivanja od života i manje su pod-ložni dobijanju raka i oboljenja srca i krvotoka. Slična is-traživanja iz drugih zemalja došla su do sličnih rezultata.

Vegetarijanci žive duže - do ovog rezultata došla je jednastudija Nemačkog centra za istraživanje raka (saopštenjeiz štampe od 6.3.2003.

Sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev

Preuzeto iz lista

FREIHEIT für Tiere, br. 1/2008.godine :


Ugrožena su i mora!

Kočari i njihove mreže prekrivaju svetske okeane, sve više grabeći iz mora i manje ribe.Teške koče pritiskaju i gnječe okeansko dno kud god da prođu, uništavajući sve na svom putu. Svake godine se sve više zemalja otima za to da se pridruži ubilačkom pohodu, lovu pomoću mreža, a sa svakom mrežom gase se životi kitova i delfina, raža i mor-skih ptica, kornjača i morskih pasa. Neke zemlje još uvek nastavlja-ju s pokoljem kitova, sisara čiji je jezik složeniji od našeg, ali od koga ne razumemo niti jednu reč. Intenzivno masovno uzgajanje stiglo je i do evropskih mora, a za zarobljenike su izabrani lososi, ta zagonetna bića koja se sele.To je kao da ste u kaveze zatvorili lastavice. Natrpa-ni u kaveze, oni mogu opstati samo uz upotrebu antibiotika i pestici-da, a da bi imali bolju prodaju na tržištu meso im je obojeno aditivom zabranjenim u SAD-u. Lososi, ribe sa jakim nagonom za selidbom, masovno se uzgajaju sa gustoćom od 15 kg po kvadratnom metru.Da bi se nahranila ta zatočena stvorenja, lovi se druga riba,“ industrijska“ riba. Devet od 17 najvećih svetskih ribolovnih područja su skoro po-tpuno iscrpljena. Sva ostala su već dosegla svoje krajnje granice. Sva-ke godine u svetu se potroši 124 milijarde dolara da bi se na ribi mo-glo zaraditi 70 milijardi. Prema nedavnim istraživanjima, preko 40% ribe uhvaćene u Severnom moru bilo je bolesno – često sa kance-rogenim tumorima. Procenjeno je da je 240.000 tona PCB-a (zakon-ski zabranjenog u većini zemalja od 1980. g.) ušlo u svetske okeane. “Meso je neophodno za život!“, rečeno nam je, ne obazirući se na bolest srca, rak creva i druge bolesti koje idu ruku pod ruku sa je-denjem mesa. Profit ne poznaje savest, već samo završni račun. U njegovo ime se iskorišćavaju i životinje i ljudi. Bolesti srca su glavni uzrok smrti u razvijenim zemljama u svetu. Istraživanja su pokazala da vegetarijanci za 30% manje pate od bolesti srca nego mesojedi. Rak je odgovoran za ¼ svih preuranjenih smrti. Najmanje trećina svih obolelih od raka je direktno povezana sa ishranom. Mnogi različiti ne-gativni efekti ishrane mesom su značajno smanjeni vegetarijanskim načinom ishrane. Istraživanja su pokazala da je učestalost raka de-belog creva, dojke, prostate i drugih, manja medju vegetarijancima.

Pluća planete na izdisaju

Prema istraživanju Univerziteta "Minas Gerais" i Amazonskog instituta za istraživanje životne okoline, za sledeće 22 godine moglo bi da bude uništeno oko 260.000 kvadratnih milja ama-zonskih šuma. Brazilski naučnici tvrde da će se do 2030. go-dine amazonske tropske šume smanjiti za gotovo 20 odsto, budući da poljoprivredni radovi, izgradnja puteva i loš nad-zor vlasti ubrzavaju krčenje ogromnog zelenog prostranstva.

Milijarde siromašnih na udaru otopljavanja Naučnik Dajvid Lobel sa svojim timom, kako je objavio časopis Sajens (Science), izveo je istraživa-nje tako što je simulirao proizvodnju u poljoprivredi 12 najugroženijih regiona u svetu, čija je populaci-ja izložena riziku zbog lošeg snabdevanja hranom. Kako bi odredili koje su kulture među najugroženiji-ma, uporedili su meteorološke promene s podacima o ishrani siromašnih populacija. Za milijardu siroma-šnih stanovnika na Zemlji upravo su poljoprivredni proizvodi glavni izvor prehrane, a tim njihovim glav-nim izvorima hrane preti globalno otopljenje. Zbog toga je, po rečima naučnika, potrebna hitna interven-cija kako bi se izbegla katastrofa neopisivih razmera.

Kakvo povrće jedemo?

U Srbiji se ne kontroliše voće i povrće koje se prodaje na pijacama. Na pijacama ima sve više povrća koje sadrži ni-trate, kadmijum, uran, a najviše su pogođeni krompir, šargarepa, cvekla, salata, kupus, spanać i ostalo lisnatno povrće, tvrdi prof. dr Dragi Stevanović sa katedre za agro-hemiju i fiziologiju biljaka na Poljoprivrednom fakultetu.

Pri tom treba podsetiti da su to toksični i kancerogeni elemen-ti. Kadmijum je visokotoksični element, ima kancerogeno dejst-vo, oštećuje bubrege, izaziva anemiju, bolesti kostiju, visok krvni pritisak, kao i tzv. oksidativni stres, kada se povećava prisustvo „slobodnih radikala“ koji negativno deluju na ćelije. Njegovo nago-milavanje može oštetiti bubrege, jetru i pankreas. Nitrati u ljudski organizam dolaze preko povrća i pijaće vode, relativno su malo toksični, ali 3 do 6 % nitrata se u usnoj šupljini pretvara u nitrite, koji su itekako toksični i kancerogeni. Smatra se i da povećavaju rizik od retkog poremećaja krvi poznatog kao „sindrom plave dece“.

- Stručnjaci su u povrću otkrivali i do 200 mg urana po kilo-gramu povrća, a kadmijuma u količinama i do deset puta većim od dozvoljenih - kaže prof.Stevanović i podseća da je zbog povećane količine kadmijuma pre nekoliko godina stopiran izvoz našeg čipsa. On dodaje da štetne materije u povrće dolaze putem raznih đubriva koja u našu zemlju uvozi više od 40 hemijskih kom-panija. On još kaže da se merenja štetnih materija u đubrivima, zemljištu i biljkama vrše svake godine na ovom fakultetu, ali da poslednjih godina u povrću ima sve više ovih zagađivača.

- Pijačna kontrola je teško izvodljiva, tako da ova kontrola treba da se vrši u samoj proizvodnji, od njive do trpeze. To podrazume-va kontrolu plodnosti, zemljišta i kvaliteta đubriva - kaže profe-sor Stevanović. Proizvođači zemljište bogate raznim hemijskim preparatima, koji se ne rastvore do kraja, pa preko zemljišta dospevaju u plod, na primer krompira, koji je bio na analizi u Stevanovićevoj laboratoriji. O rezultatima do kojih je došao, Stevanović je obavestio i Ministarstvo poljoprivrede, ali tamo nadležni smatraju da: „ Iako ima povećane količine štetnih materija, nema ih baš u tolikoj meri o kojoj on govori.“ U Upravi za zaštitu bilja ka rekli su da se mineralna đubriva iz uvoza redovno kontrolišu.

Dr. Jelena Gudelj-Rakić iz Instituta „Batut“ kaže da velika količina štetnih materija može da poremeti organizam, ali da njoj nije poznato da štetnih materija u povrću ima u tolikoj meri.”

I šta sada? Vraćamo se na početak, nadležni or-gani tvrde da stvar nije toliko ozbiljna da bismo se uznemiravali, drugi pak redovno kontrolišu đubrivo, a stručnjaci iz instituta kažu da štetne materije mogu da nam poremete organizam?! Puno neargumentovanih tvrdnji i iskaza, bez podataka i izvora. Izgleda da se naukom svi koriste uglavnom za repliciranja, ali je niko ne primenjuje ozbiljno - da dobro radi svoj posao u cilju zaštite zdravlja ovog naroda. A od naroda svi oni primaju plate i ne trude se u dovoljnoj meri da ga zaštite.

Mi sami kao potrošaći nismo osposobljeni i oprem-ljeni da kontrolišemo ceo lanac proizvodnje voća i povrća. Osuđeni smo da se trujemo, mi i naša deca, da i dalje zavisimo od odokativnog doziranja đubriva i sredstava za zaštitu bilja nekog seljaka u svom voćnjaku. Ovo valjda treba da nas uteši?Da li smo zaista toliko neodgovorni za svoju decu i njihovu budućnost?Mislim da ipak nismo..


Filmovi Udruženja Sloboda za životinje - DVD-format

Studio 7

Osnovna delatnost Studija 7 je snimanje, sinhronizacija i montaža video i audio

materijala ali i snimanje TV-priloga vezanihza zaštitu životinja i prirode.

Umnožavamo filmove i emisije na DVD- i CD-nosačima u manjim tiražima.

Naši najveći aduti su visok kvalitet i najniža cena u gradu!

Nalazimo se u centru grada; telefoni su: 011-24567-61 (i faks) i 064-5355-830.

Studio 7 je kreirao i ovaj časopis.

Knjiga koja će promeniti svet! Narudžbenica

Molim vas da mi dostavite na kućnu adresu vaše filmove/knjigu

»Neoplakana stvorenja«........................«»Zagrizi ovo«...........................................»Teror u šumama i poljima«................... »Jedenje mesa čini da obolimo«.............»Glas za životinje«................................

»Večna Treblinka« (knjiga)......................Ime i prezime:

.............................................................Adresa

..............................................................

............................................................................................................................................................................................

NAPOMENA: Pojedinačna donacija za svaki film na DVD-u je 250,00 dinara + ptt.-troškoviDonacija za knjigu je 700,00 dinara

+ ptt. -troškovi. Narudžbenicu možete i prepisati.

szz Časopis br. 2-3 (dvobroj)

Government & Nonprofit