szz Časopis br. 6-7 (dvobroj)

Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života

Urbane životinjeKako rešiti problem napuštenih

životinja u Srbiji

Novi trendovi u prehrambenoj industriji

Za šta sve se danas koristi hrana?

Reportaža sa Zemlje mira Divlje pčele

br 6/7

Sloboda za životinje

Zovem se L

unja i

ja sam Beogra

djanin!

Šta je to Zemlja mira? Zašto je ugrožena? Kako da dam svoj glas?

Izdavanje časopisa je pomogla kompanija Prelovac Media d.o.o.

www.prelovac.com

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3

Sadržaj4. VestiizUdruženja“Slobodazaživotinje”:

6. ŠtajetoZemljamira?

8. Kakodadamsvojglas-dazaštitimZemljumira?

9. Novitrendoviuprehrambenojindustriji

11. Zaštodanasnemahrane?

12. Kakorešitiproblemnapuštenihpasaimačaka?

15. KratakpreseksituacijeuSrbijiiBeograduuoblastirešava

njaproblemanapuštenihpasa

17. Temazarazmišljanje1

19. Dalinasuskorojbudućnostičekanajezdanapuštenih

mešanaca-pasazlećudi?

20. Transportiživotinja

21. Dnevnikizpakla-Firmekojetestirajunaživotinjama

22. Jedanpredlogzaučenjesuživotaizmeđuljudiiživotinja.

23. Raznaiskustvapopitanjuzaštiteživotinja

24. IntervjusaornitologomProf.Dr.VoislavomVasićem

25. Miroljubivazemljoradnjaznačiproizvoditihranu

26. Dečijestrane

29. IntervjusapredsednicomudruženjaSlobodazaživotinje

povodomnovogpravilnikaZakonaozaštitiprirode

31. Šokantnootkrićeameričkogudruženjahumanista

32. Veganstvoiduhovnirazvoj

33.LeponamjeuBeogradu,zarne?

34. ZagađenjevodaizemljištauSrbiji

35.Najvećapretnje»plućimazemlje«ječovek!

36.Zagađenje?Ma,toganemakodnas,zarne?

38.PoštovanjeZakonaodobrobitiživotinjauveziizgradnje,održavanja

iosnivanjaprihvatilištazanapušteneživotinje

40. »VečnaTreblinka«-našodnospremaživotinjama

41.Vegetarijanskizadecu

42. ReportažesaZemljemira–divljepčele

45. Ne-nasilnopčelarstvo

Pozdravljamvas,dragičitaoci,

Predvamajenovidvobrojčasopisa-br.6/7Udruže-nja„Slobodazaživotinje“.Aunjemuimavišeinteresan-tnihtemakojeimajuzaciljdasedubljezamislimo:

NapočetkuseobjašnjavaštajeZemljamira;zaštojeugroženaizaštotonesmemodozvoliti!Kakodajezaštiti-mo,kakodadamosvojglasdaseočuva?

Zaštojehranasveskupljaizaštojenema?Malosmoiotomerazmišljali,sasvimdovoljnodaivaspotaknemodazauzmetesvojličnistav.Atojebitnozasvenas!

Hroničanproblemnapuštenihpasaimačakapogra-dovimaiselimauSrbiji-višekompetentnihautoragasa-gledavaizvišeuglovaipredlažesvojarešenja.Nadamosedaćeseposleovihčlanakasituacijamalovišerazjasni-tiidaćemosvizajednobitibližerešenju.

ZagađenjeuSrbiji?Paimaitoga,pročitajte.Vegetarijanstvo kao alternativa našeg opstanka. Mi-

slimodajetojakobitnoidaotometrebadaučimoinašudecu.Zemljaseraubujeubrzano,vadesegramzivorudeinaftaiznjeneutrobe,menjaseklima,pojavljujusesveozbiljniji prirodni poremećaji klime a što dovodi do svevećih promena u našim životina.Mada pokušavamo dasveodržimopodkontrolom idaneugrozimosvojkomo-ditet,tonamjesvetežeisvenapornije.Pokušavamodasenemenjamo,amoramo.Jer,sutrasemožedesitidasvizakasnimo.

Iposlednjeprilogeučasopisuposvećujemomalimvrednimradnicima,čiji radskoro idaneprimećujemo,akoji su jednaod stepenicanaputunašegopstanka.Danjihnema,nebibilocveća,nenibilooprašivanjaimibi-smoimalipustinjuokonas,aipitanjedalibismotadapre-živeli.Rečjeopčelama-onevrednoidiskretnoradesvojposao inamaomogućujudaživimouovakoveličanstve-nojprirodi.Dalipostojimogućnostdasapčelamanapra-vimonovidogovor?Daihnevidimosamokaobićekojetrebadaiskoristimo?Pokušajmo.

GlavniurednikDragoslavMilovanović

»SLOBODAZAŽIVOTINJE«revijazasveljubitelježivotinja,prirodeizdravogživotabroj6/7,juni2011.g.

IZDAJE:Udruženjezazaštituipravaživotinja»Slobodazaživotinje«Cvijićeva62,11000BeogradInternetadresa:www.sloboda-za-zivotinje.orge-mail:[email protected]

Predsednica:SnežanaMilovanovićgl.iodg.urednik:DragoslavMilovanovićLektorOljaStanić

Prelom:TVStudio7.d.o.o.Beograd

Štampa:»Grafostil«,KragujevacISSN:1452-7065=SlobodazaživotinjeCOBISS.SR-ID136007180

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074

NAJNOVIJE VESTI

Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje«

4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

U vezi postojeće internacionalizacije i objedinjavanja u prehrambe-nom sektoru, Evropska vegetarijanska unija, koja objedinjuje veći-nu vegetarijanskih grupa u Evropi, pokrenula je standardizovanu evropsku vegetarijansku oznaku zbog lakšeg prepoznavanja ve-getarijanskih proizvoda i usluga. Ovu oznaku u Srbiji zastupa udru-ženje za zaštitu i prava životinja i za promovisanje vegetarijanstva “Sloboda za životinje”. Predstavnik V oznake za Srbiju, udruženje »Sloboda za životinje«, punopravni je član Evropske vegetarijanske unije (EVU), sa pravom odlučivanja u okviru ove organizacije koja samostalno deluje ali je deo Internacionalne vegetarijanske unije.

Uslovi za oznaku:

KoncesionariKoncesionari imaju pravo da koriste evropsku vegetarijansku oznaku za promociju svojih proizvoda i da je štampaju direktno na pakovanje i reklamni materijal. Šta koncesionari moraju učiniti?Pre nego što bilo koji proizvod dobije oznaku, mora biti ispitan. Za ovaj postupak, svi sastojci moraju biti razotkriveni i proizvodni pogon mora biti dostupan. Čim proizvod ostvari pravo na oznaku, proizvođač je dužan da obaveštava nadležnu vegetarijansku or-ganizaciju o svim promenama koje se tiču sastojaka ili deklaraci-je proizvoda.

RestoraniUgostiteljska firma koja koristi vegetarijansku oznaku mora u stal-noj ponudi da ima bar jedan kompletan vegetarijanski jelovnik, koji se menja bar onoliko često koliko i standardni jelovnik (obično je-dnom dnevno). Kao dodatak već postojećim vegetarijanskim jeli-ma na redovnom jelovniku (predjela, prilozi, salate, itd), restoran mora da ponudi bar dva jela (glavna jela, ne nužno kompletne je-lovnike), koja su prikladna za vegetarijance.

- V-oznaka na proizvodima i restoranima pruža potpunu sigurnost kupcima i korisnicima usluga kada kupuju vegetarijanske i vegan-ske proizvode i proizvode bez GMO, i pruža sigurnost pri kupovini gotovih proizvoda.- Bezmesni proizvodi su jasno označeni, kao i njihovi proizvođači.- Nezavisna oznaka, koja se koristi za proizvode različitih proi-zvođača, pouzdanija je od neregulisane oznake prehrambene in-dustrije. Garantuje da nikakvi klanični propratni proizvodi nisu biti korišćeni niti tokom obrade namirnica (dakle bez želatina,ribljeg mehura za pročišćavanje i sl.

V-oznaka, kao registrovana marka (Br. 678.553 A) važeća je u gotovo svim evropskim zemljma od Španije do Rusije, od Islanda do Grčke.

Više informacija na:www.v-label.info/sr/

www.sloboda-za-zivotinje.orgtelefon: +381 64 168 55 75

PROGRANOL ® ZDRAVLJE IZ ZRNA GRAŠKA

Poslednjih godina izbor potrošača, ali i tr-žišta sve češće je okrenut ka prirodnim in-gridijentima koji su istovremeno zdravstveno bezbedni i sa niskim nivoom alergena. Ra-pidno uvećanje broja populacije sa alergij-skim tegobama, doneo je drastične promene kako u industriji hrane tako i u segmentu di-jetetskih suplemenata. Potrošači žele zdrav, bezbedan i label – friendly proizvod, koji im pruža mogućnost da se informišu o sasta-vu, zdravstvenoj bezbednosti , dejstvu, nači-nu upotrebe, energetskom nivou, načinu pri-preme na jednostavan i pregledan način.

Inovaciju u segmentu dijetetskih supleme-nata na tržište nam donosi kompanija FORTIS Team iz Beograda, koja je na tržište plasira-la preparat PROGRANOL® prevashodno na-menjen zdravom načinu održavanja odnosno smanjenja telesne težine, ali i kao svojevrsnu nutritivnu podršku zdravom stilu života. Zato i naš slogan glasi “savršen protein za vaš živo-tni stil“. Aktivna supstanca preparata je protein izolovan iz zrna graška, garantovanog pore-kla, bez genetski modifikovanih supstanci i bez glutena, bezbedan po korisnika, koji sadrži či-ste, prirodne sastojke u optimalnom odnosu.

PROGRANOL® je odlična podrška zdra-vom gubitku težine i odličan izvor dodatne ener-gije, bez masti i ugljenih hidrata. Ublažuje glad i potrebu za slatkim a pri tom obezbeđuje unos kvalitetnog proteina. Osećaj sitosti traje neko-liko sati. Bogat je izvor aminokiselina, koje su neophodne za sintezu proteina i izgradnju mi-šićne mase, pa se preporučuje i kod bavljenja sportom i rekreacijom. U potpunosti je svarljiv.

Takođe, po prvi put u Srbiji se proizvođač dijetetike deklarisao sa V-label izjavom, odno-sno tvrdnjom da je proizvod pogodan za ve-getarijansku ishranu, čime se preparat PRO-GRANOL® sa ponosom pridružio svetskoj porodici proizvoda sa V-label oznakom.

Dobro je znati, zdrav život, vitalan or-ganizam i dobro zdravlje su životni stil. S toga se redovno krećite, zdravo se hrani-te, i redovno kontrolišite svoje zdravlje.


Kako možete da pomognete životinjama?

Pomoć životinjama je odgovoran odnos prema njima i njohovim prirodnim potrebama.

Informišite se o tome kako životinje žive, ne samo u okruženju u kome ih vidimo,

već na svim mestima gde se one nalaze, jer nažalost gde god da su, one su u većini

slučajeva ugrožene. Jednostavnim pitanjem - da li bih ja voleo da se tako sa mnom

postupa i iskrenim odgovorom dolazite i do idaja šta bi terebali i mogli da uradite. Sada postoje i zakoni na koje se uvek

možete pozvati i prijaviti slučajeve zlostavljanja životinja najbližoj stanici

policije ili veterinarskoj inspekciji.Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno

pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo

da učinimo! Možete nam se pridružiti na svakoj našoj akciji ili možete da popunite formular za

učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« na našem sajtu. Zajednički cilj nam je da se

aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu Udruženje »Sloboda za životinje«

je neprofitna organizacija, sva angažovanja zasnovana su samo na ljubavi prema

životinjama i volonterska su, finansira se od članarina i dobrovoljnih priloga. Članarina za jedan mesec je 100 dinara, a za celu godinu

1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i

kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Članarina i prilog

može se uplatiti na žiro-račun 355-1050086-42Upoznajte se sa Statutom Udruženja

koji možete naći na sajtu www.sloboda-za-zivotinje.org. Učlaniti se možete ili

preko sajta ili ako nam pišete na [email protected] ili na adresu:

Sloboda za životinjeCvijićeva 62

11000 Beograd :

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20076 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

To je jedna zemlja gde je na stotine životinja već pronašlo svoju domovinu: krave, ovce, a i divlje životinje kao što su lisice, srne, zečevi. To je jedna zemlja na kojoj žive jedin-

stvene vrste ptica, slepih miševa i leptira, zemlja za životinje svih vrsta, koje tamo mogu da žive bez ikakvog straha, dostojanstveno i radosno. Mi smo ovu zemlju upoznali i iz ra-

znih reportaža, kao jedan predivan komadić zemlje sa šumama, vlažnim biotopima, dr-većem, zdravim poljima i njivama, bez hemije, okruženu živicama i rascvetalim poljanama.

Intervju

Dr Christian Sailer advokat g. Martin Hähnel. zastupnik zadužbine,

Pitanje:Štasetosadadogodilo?

g. Kristijan: Ovu zemlju je izgradila i gradi je Internacionalna Gabriele zadužbina, za sve kulture širom sveta, u povezanosti sa imanjem Terranova. Cilj je koliko neponovljiv toliko i veličanstven, naime po-pravljanje štete koju su ljudi naneli prirodi ili životinjama, sa sve-šću da su ljudi , životinje i biljke Božja stvorenja. Ovo popravlja-nje treba na Zemlji mira zadužbine Gabriele da se izvrši prema svim životinjama i biljkama na ovoj zemlji kojima je naneta šteta. U međuvremenu znamo, kao što nam je poznato, kako iz fizike tako i od Duha Božijeg, da komunikacija između živih bića nikada nije lokalno ograničena. Miroljubivo postupanje prema prirodi i životinja-ma, koje se ovde praktikuje, energetski se ispoljava na čitavoj Zemlji, i onda kada mi ne možemo to da vidimio i izmerimo. Radi se o jednom veličanstvenom projektu, koji je toliko veličanstven da bi zapravo mo-rao da bude proglašen za svetsko nasleđe, kao što je to nedavno napi-sao jedan ljubitelj prirode iz Afrike. Utoliko je gore, što ovaj neponovlji-vi projekat sada biva ugrožen i što mu preti gradnja velikog auto-puta, koji košta ogromne sume novca i koji, po preovlađujućem mišljenju aspolutno nije neophodan, već je besmislen. I tu sada ljubitelji prirode i životinja Internacionalne zadužbine Gaabriele iz čitavog sveta poku-šavaju da pruže otpor i zaštite ovu zemlju dajući svoje potpise i doku-mentujući na taj način da se ne slažu sa tim da se ova zemlja uništi.

Pitanje:Martine,tisikaozastupnik InternacionalnezadužbineGaabrieleneposrednopogođenovim.Štačoveksadamožedaučinikakobizaštitioovuzemlju?

g.Martin H.:Mi naravno pokušavamo da iscrpimo sve mogućnosti koje čove-ku stoje na raspolaganju u jednom demokratskom društvu. Mo-ramo da objasnimo onima koji su na vlasti i onima koji su nadle-žni za ovakve građevinske projekte da ljudi hoće da zaštite ovu zemlju sa njenom neponovljivom raznolikošću vrsta, da oni ne žele da ovde nešto bude uništeno. A ti ljudi, to nisu samo ljudi ovde u Nemačkoj ili u Evropi. Mi dobijamo pisma iz čitavog sve-ta. Sa svih kontinenata javljaju se ljudi koji su potpuno iznenađe-ni i ljuti time što se o ovakvom jednom saobraćajnom projektu u ovom vremenu uopšte još diskuskutuje. Zemlja mira je zemlja na kojoj ljudi svih kultura ponovo otkrivaju pristup prirodi i životinjama. To je zemlja koja mnogim ljudima ši-rom sveta prenosi tišinu i mir. I to je zemlja jednog novog doba.„Zemlja mira“ služi i dalekim zemljama – kao što smo čuli, zapra-vo na svim kontinentima – za jedno novo miroljubivo ophođenje sa prirodom i životinjama. Može se reći da je ovo jedna nada za Zemlju širom sveta, koja od ljudi, kao što smo na početku čuli, beskrajno mnogo pati. Ova zemlja je poznata širom sveta. I tako smo mi započeli jednu akciju prikupljanja potpisa, kako bi ljudi širom sveta mogli da iz-raze svoje uverenje. I tako svako kome ova „Zemlja mira“ leži na srcu, može da pomogne da tu zemlju zaštiti.

Pitanje:Sada još jednompitanjeupućenopravnicima: „Štasetačnomožepostićiovakvomjednomakcijomprikupljanjapotpi-sa?Ištasedogađasatimhiljadamapotpisaizčitavogsveta?“

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 7© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

g.Klristijan:Ovaj projekat je sada u fazi planiranja. I njime se bave kako političa-ri, tako i službenici nadležnih uprava za izgradnju puteva. I oni koji su ovde odgovorni treba na vreme da saznaju da će naići na otpor mno-gih ljudi koji se protive tome da se usred ovog prirodnog raja izgradi put, i to put koji je po mišljenju mnogih građana, a i komuna u bližoj okolini apsolutno suvišan. Jer, ova oblast je već dovoljnio pristupač-na. I što veći bude postajao otpor protiv jednog takvog projekta uto-liko će se više nadleštva i političari morati zamislti. I zbog toga ovaj otpor treba da bude dokumentovan širom sveta putem prikupljanja potpisa ljubitelja prirode i životinja. A ovi potpisi će onda biti predati nadležnim vlastima, predsedniku vlade Donje Franačke, takođe ba-varskom ministru unutrašnjih poslova, da bi ove političare pokrenuli na razmišljanje, s nadom da će se na kraju distancirati od ovog be-smislenog projekta.

Pitanje:Upraksi janezamišljamsasvimjednostavnoovakvu jednusvetskuakcijuprikupljanjapotpisa.KakomožesadanaprimernekonanekomostrvuusevernommoruiliunekojafričkojzemljidauzmeučešćeutomeinatajnačinzaštitiZemljumira,Martine?

Martin H.:Tu postoje razne mogućnosti. Jedni pozovu telefonom i telefonskim putem naruče naše liste za potpise , ili nam pišu. Najednostavniji put je – a možda i najbrži –internet. Na našim internet stranama, koje čo-vek može naći na adresi www.gabriele-stiftung.de, nalazi se ova lista za prikupljanje potpisa i može se skinuti; i to na mnogim jezicima. Na zapravo skoro svim glavnim svetskim jezicima – engleskom, francu-skom, italijanskom, španskom i još nekima, postoji ta mogućnost da se skine ova lista, da se ispuni potpisima, a možda i da čovek sam pri-kupi potpise i onda nam je pošalje, bilo poštom ili faksom, na naš broj faksa u Nemačkoj – 0049 9391 504 430.Jedna još brža i možda još jednostavnija mogućnost jeste ta da se potpis da direktno na našoj internet strani, onlajn. I ovakav potpis je, razume se, važeći, i važan je,naravno, takođe. Ono što bi nas veoma obradovalo bilo bi ako bi mnogi, mnogi ljudi širom sveta uzeli učešće u ovoj akciji, ako biste i Vi sami učestvovali, ali ako biste obavesti-li druge ljude o ovoj akciji u krugu svoji poznanika i prijatelja. Jer ova akcija može da spase mnoge živote i spasiće mnoge živote životinja i Zemlju mira. A ja molim sve ljubitelje životinja i prirode da nam pomognu: svi koji su ovu zemlju već posetili ili koji su je upoznali preko TV emisijai li su jednostavno o njoj čuli i osećaju u srcu da se ovde gradi nešto jedinstveno! To je jedna zemlja za dolazeće generacije, za jedno novo doba. Zaštitimo je!

Pitanje:Dragičitaoci,ovajprimerpokazujedaunaševremenijeje-dnostavno graditi nešto za zdravu,mirnubudućnost. Ima, kao štosmoupavoopisali,preprekaiotporatome.Alitojetakođejednači-njenica,damnogiljudidobrevoljemoguneštozajedničkidapostignuakoudružesvojesnage,iuoblikupotpisa.Jošjednom,začitaocegdesemoguinformisati:

Ljudi širom sveta, koji žele da pomognu, da zaštite Zemlju mira i spre-če besmislene projekte gradnje puta koji su protiv prirode, mogu se informisati i dati svoj glas za zaštitu Zemlje mira preko interneta na adresi www.gabriele-stiftung.de i to na svom maternjem jeziku

Kako i zašto je nastala Zemlja mira ?

Pre otprilike 10 godina, internacionalna zadužbina Gabriele počela je da oživljava ovu agrarnu pustinju. Nalazimo se u donjoj Franačkoj, u blizini Virzburga. Odgovarajuće preporukama koje je objavilo Bavarsko državno ministarstvo za ishranu, poljoprivredu i šumarstvo, nastali su prvi biotopi, živice I šumarci – međusobno umreženi životni prostori. U pust predeo zasađene su živice i žbunje, metar po metar. Be-njesove živice štite nove zasade. A sa prvom živicom vratile su se i mnoge vrste životinja. Na nekoliko mesta stvorena su ostrva drveća. Zasađeni su vlažni biotopi a i nekoiko kamenih biotopa. Otkupljeno je nekoliko delova šume i pomoću živice priključeno na ra-stući savez biotopa. Takođe je zasađeno nekoliko hektara mlade šume kako bi se stvorio novi životni prostor za divlje živtinje. Da bi se delovalo suprotno opštem povlačenju vrsta, savezni za-kon o zaštiti prirode je 2002.godine obavezao pokrajine da „stvore je-dnu mrežu povezanih biotopa koja treba da obuhvati najmanje deset procenata njihove površine.“ Ovim savezom biotopa Internacionalna zadužbina Gaabriele dosledno u praksi ostvaruje ovaj zadatak. To je dokaz da se ovo dramatično povlačenje vrsta – makar to bilo u jednoj zemlji kao što je Nemačka još uvek može sprečiti: samo otprilike 10 godina nakon što je na ovom delu Zemlje oko imanja Terranova za-sađena prva živica, naselilo se mnoštvo vrsta koji traže sebi slične: bi-olozi, ornittolozi i entomolozi posećuju ovaj komad zemlje, koga mno-gi nazivaju i „Zemlja mira“, da bi posmatrali životinje, i oni su veoma iznenađeni obiljem vrsta. Stručnjaci su utvrdili da se na ovom prosto-ru naselilo 42 vrste leptira, 8 vrsta slepih miševa i veliki broj ptica - što predstavlja veliki uspeh u postupku spasavanja vrsta. „Zemlja mira“ je već sada postala jedno pribežište za životinje a osim toga jedno privlačno mesto za ljubitelje prirode. Šetači se raduju ovom bogatom biljnom i životinjskiom svetu. I oni cene ovaj mir i ovu tišinu iznad ove zemlje. Tako je ovim delićem Zemlje postavljen kamen temeljac za jedan novi zajedniči život ljudi, prirode i životinja, kao što je to pisao još Božji prorok Isaija pre okruglo 3000 godina, u svojoj viziji Carstva mira: (Is-aija 11,6-9)

Preuzeto iz TV emisije »Zemlja mira - Od agrarne pustinje do zemlje jedinstve-nog biodiverziteta«,


- S obzirom da se oko 70% proizvodnje vode na sve-tu koristi u poljoprivrdi, a ova uglavnom za potebe stočarstva, očekuje se povećanje žeđi kod stanovništva u svetu,- uvećano zagađivanje planete Zemlje i tekućih voda zbog veće „proizvodnje mesa“ na farmama, uništavanje šuma i livada u svetu radi uvećanja proizvodnje hrane – koja se u krajnjem neće koristiti za ljude nego za stoku bogatih,- uvećanje emisije gasova staklene bašte, pogotovo metana i azot-oksida zbog uvećanja broja stočnih farmi u sve-tu,- porast potrošnje mesa u svetu direktno je proporcio-nalan porastu gladi u siromašnim zemljama, što znači da će i dalje siromašne zemlje sve više proizvoditi žitarice, koje se i dalje neće koristiti za ishranu svojih stanovnika i kod kojih je već sada prisutna glad, koje će i dalje biti hrana za stoku bo-gatih zmalja,- veća potrošnja mesa u svetu, kao odraz „uživanja u jelu imućnih“ doprineće još više podeli sveta na siromašne i bogate, proširenju jaza i nerazumevanja između njih, a što će rezultirati porastom gladi u celom svetu, nemirima siromašnih koji se lako mogu preliti i u bogatije zemlje i doneti nove re-gionalne krize (npr. nemiri u Tunisu su se prelili u Italiju peko ogromnog broja izbeglica u februaru 2011.g.),

Kako javlja AFP, cene hrane u svetu dostigle su u janu-aru 2011.godine rekordnu visinu, objavila je danas Organi-zacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).Hrana je u odno-su na decembar 2010.godine poskupela za 3,4 procenata, što je najviše od kada je 1990. godine FAO počeo da prati cene hrane. U izveštaju FAO se precizira da je u januaru zabeležen porast cena svih prehrambenih proizvoda osim mesa, te da se cene hrane moraju sledećih meseci držati pod kontrolom, posebno u zemljama sa niskim prihodima koje će možda uskoro imati problem da plate uvoz hrane. Predsednik Svetske banke Robert Zelik je na sastanku sa ministrima finansija G20, koji je održan u februaru ove go-dine u Parizu, upozorio da veliki rast cena prehrambenih proizvoda može izazvati političku nestabilnost u pojedinim regionima I da je ogroman rast cena poljoprivrednih sirovi-na i stalni rast cena hrane doveo do najnovijih nemira na Bliskom istoku i u zemljama severne Afrike. On je pozvao šefove G20 da pitanje prehrane “razmotre kao prvi priori-tet u 2011. godini”. Zbog poskupljenja hrane koje je počelo u avgustu pro-šle godine strahuje se da bi moglo doći do masovnih „pro-testa zbog gladi” koji su se 2008. godine dogodili u više afričkih zemalja, na Haitiju i na Filipinima. Sada kao što znamo, sadašnji nemiri u severnoj Africi su otpočeli pre svega zbog visoke cene hrane i beznađa širokih masa i novo je da nisu krenuli od najsiromašnijih zemalja, onih na rogu Afrike, u kojima je stalno prisutna suša i glad, nego od zemalja koje su bile relativno stabilne i „bolje-sto-jeće“ kao što su Tunis, Libija, Egipat,Alžir. Treba još imati u vidu da se do 2050.g. očekuje znatan rast broja stanovnika na našoj planeti - sa sadašnjih 6,5 milijardi na skoro 9 milijardi ljudi. Sada se već procenjuje da na Zemlji ima oko 1,2 milijarde ekstremno siromašnih ljudi (to su ljudi koji imaju dnevno 1,25 dolara za život). U Indiji se npr. očekuje dvostruko uvećanje potrošnje mesa do tada. Sve to ukazuje na sledeće trendove:

- povećanje broja ljudi u svetu stvara još veće potrebe za hranom,a to će dirktno da utiče na rast cena hrane. - uvećanje potrošnje mesa u bogatijim zemlja-ma, kojima se sada pridružuju Kina i Indija, što će rezultirati novim kreditima bogatih zemalja u celom svetu za veću proizvodnju nove količine stočne hranei mesa za svoje potrebe,- porast broja farmske stoke a to dovodi do uvećanja potreba za hranom za stoku i sveže vode.

S obzirom da se već sada između 80 i 90% po-ljoprivrednih površina koristi za proizvodnju hrane za stoku (zvanično 38% raspoloživog zemljišta) , to zna-či da će se automatski još više uvećati te površine na račun površina na kojima se proizvode žitarice za lju-de, a nedostajuće količine će se namirivati od uveća-ne proizvodnje GM hrane za stoku (kukuruz, soja i sl.),

Novi trendovi u prehrambenoj industriji


- Uvećanje broja i obima bolesti kod stanovništva koje konzumira meso kao što su dijabetes, gojaznost, bo-lest „ludih krava“- Krojcfeld - Jakobsova bolest., Alchajme-rova bolest, ptičji grip, trovanje teškim metalima zbog je-denja zagađene ribe - sve kao proizvod obilne i masne msne ishrane. To će dovesti do još većeg bogaćenja far-maceutske industrije i većih troškova lečenja u svim ze-mljama, što će u konačnom dovesti do još većih državnih izdvajanja za zdravstvo,

- širenje GM tehnologije u svetu radi ubrzavanja po-stupka i uvećanja proizvodnje hrane za ljude i stoku, a sa tim je u vezi i uvođenje novih setova propisa i zaštitnih oznaka za propisani način proizvodnje i kontrole u postup-ku dobijanja hrane (CODEX, HACCP i sl.) - koji će „štititi proizvođače“ GM hrane, ozakoniti uvećano korišćenje adi-tiva, hormona i antibiotika – a što se već sada koristi kod farmskih životinja,

- uvećanje pritiska prehrambenih korporacija i od njih zavisnih država na male proizvođače hrane da obu-stave sopstvenu proizvodnju - pogotovo zdrave i organske hrane,

- unapređivanje proizvodnje i izvoza žitarica i mesa iz siromašnih zemalja u bogate zemlje, što dovodi do po-rasta cena hrane u siromašnim zemljama. Ovo se „una-pređivanje proizvodnje“ odvija preko „povoljnih“ kredita koji kasnije prerastaju u „dužničko ropstvo“ proizvođača hrane, pa čak kasnije i celih država,

- poseban pritisak će se vršiti na vegetarijanska i veganska udruženja i organizacije radi zaštite javnog me-dijskog prostora od „uznemirujućih vesti“ koje ova udruže-nja i organizacije plasiraju zbog konzumiranja „nezdrave hrane“ kao što su šećer, meso, mleko, veštački sokovi, do-daci jelima, GM hrana i sl. Vršiće se i dalje pritisak i na nezavisna istraživanja vezana za konzumiranje „zakonom dozvoljenih opijata i supstanci koje stvaraju zavisnost“ kao što su alkoholna pića i duvan. Posebnu korist će u sve-mu tome izvlačiti industrija proizvodnje različitih dodataka i aditiva za ishranu ljudi i životinja, te industrija proizvodnje antibiotika.

Kako je to kod nas u Srbiji? Svi ovi trendovi su prisutni u celom svetu, pa i u Srbiji. Naša država veoma rado odobrava nepovratna sredstva i „meke“ kre-dite za proizvodnju mesa i stočne hrane, a istovremeno se za-klinje u proizvodnju zdrave i organske hrane i tvrdi da je to naš adut za izvoz - ali to slabo kreditno pomaže u odnosu na proizvo-dnju mesa. Čak se i strani i domaći investicioni fondovi i organi-zacije isto tako ponašaju - dele subvencije i nagrade uglavnom proizvođačima mesa . Ispada kao da su svi koordinisani u ovoj strategiji. Čak smo dotle došli da država i društvo ljude koji ne jedu meso izopštavaju, kada neko kaže da je vegetarijanac - gle-daju ga začuđeno kao nekog ko ne poštuje celokupnu tradiciju srpskog naroda, a neki smatraju da oni sigurno pripadaju nekoj „sekti“. Eto, to je Srbija u XXI veku. S obzirom da na gasove staklene bašte pre svega utiče: spaljivanje fosilnih goriva (termoelektrane, toplane, transportna sredstva i mašine), farmski uzgoj stoke i živine radi proizvodnje mesa za ishranu stanovništva i saobraćaj. A proizvodnja i prera-da mesa predstavljaju ogroman izvor zagađenja tla i voda; uni-štavaju se velike površine šuma radi stvaranja pašnjaka u celom svetu, pa i kod nas. Šta raditi onda? Pa, da li ima rešenja? Ima, ima, nego šta!! Rešenje je da se okrenemo ishrani bez mesa i da izbacimo ili zamenimo sva fosilna goriva – ugalj, drva, naftu, kerozin, ben-zin, TNG i sl.. Što se tiče zamene i smanjenja korišćenja fosil-nih goriva – to je u toku, uspešno se razvijaju alternative (solar-na energija, energija vetra, postrojenja na vodonik i sl.). Države moraju kreditnom politikom i subvencijama da stimulišu vegetari-janski način ishrane, a da potrošnju mesa oporezuju npr. putem oporezovanja masti. Farme i klanice treba zatvoriti kao mesta najvećeg zagađenja zemlje i vodotokova; treba da se potpuno promeni naš način ishrane a pre svega naš odnos prema životi-njama u kome ne sme više biti iskorišćavanja. Vegetarijanstvoiliveganstvojesigurnojedanodputevaina-činadapreživimokaovrstanaZemlji,dasvenezagadimoiuni-štimo,dasesvineporazboljevamoidaneostanemoumoralnomvakumupremaživotinjama,ukojemsmodanas.O tome trebasvako od nas da dobro razmisli i donese sopstvenu odluku. Urednik

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 11© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 11

Zašto danas nema hrane?Rumunija očekuje da sa fabrike biodizela, koja

se gradi u Lehliju Gari, dobije 100.000 tona biodize-la sa 50.000 hektara zemlje. Bugarska očekuje da sa 250.000 hektara zemlje dobije 400.000 tona ulja-ne repice. Brazil proizvodi 3,6 miliona galona etanola.

A Srbija planira da dobije 100.000 tona biodizela od uljane repice, soje i suncokreta, a za to će se ve-rovatno iskoristiti najmanje 50.000 hektara zemlje.

Zaključak se sam nameće: biće sve manje raspoloži-ve hrane za ishranu ljudi! Hrana će se pre svega koristiti za ishranu farmskih životinja i dobijanja biološkog goriva za bogate zemlje, a svi ostali će pritisnuti nemaštinom i dugovima biti u tom lancu iskorišćavanja i eksploatacije.

Društva koja se što pre orijentišu na bezmesnu hra-nu lakše će prehranjivati stanovništvo, imaće zdraviju populaciju i trošiće manje novca za zdravstvenu negu lju-di. Ta društva će tako promeniti i odnos prema životinja-ma - to će pozitivno uticati i na njihov odnos prema dru-gim ljudima i prirodi u celini. To je sigurno put za njihov dalji i uspešan razvoj.

UrednikZa šta se koriste razne žitarice kao što su kuku-

ruz, pšenica, šećerna repa, ovas, raž, ječam, heljda? Koristi se za:1. Za ishranu ljudi – između 10 i 20 %.2. Za ishranu stoke – između 70 i 80 %.3. Za dobijanje biološkog goriva – oko 10 %. Sudeći po krčenju šuma u svetu radi dobijanja pašnja-

ka za stoku i poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje žita-rica, a koje se koriste kasnije u velikoj meri kao hrana za farmske životinje, verovatni trend će biti smanjivanje koli-čine hrane za ishranu ljudi i uvećanje proizvodnje hrane za ishranu farmskih životinja. Sada se za ishranu stoke koristi oko 60% sveukupnog obradivog zemljišta u svetu. To će s obzirom na pojavu sve većih suša i požara u tim oblastima, te porast broja stanovništva pre svega u Aziji, sigurno dovesti do uvećanja gladi u svetu, do velikih mi-gracija naroda zbog hrane, političke nestabilnosti, nereda (što je već sada veoma prisutno na rogu i severu Afrike), te produbljivanja jaza bogati-siromašni u svetu. Pri tome će bogate zemlje svetsku proizvodnju žitarica koristiti ma-njim delom za ishranu stanovništva, a većim delom za is-hranu farmskih životinja i dobijanje bio-goriva – što je već i danas slučaj.

Iako se predviđa da će se za dobijanje biogoriva u budućnosti uglavnom koristiti GM vrste drvenastih biljaka - vrba i jablanova, za sada se uglavnom koriste biljke sa većim sadržajem šećera ili skroba kao što su kukuruz, pšenica, palme, šećerna repa, eukaliptus, drvena masa, trska, trava, stara hartija a očekuje se u bliskoj budućnosti veće korišćenje uljane repice i algi.

Po rečima g. Žarka Galetina, direktora Produktne ber-ze u Novom Sadu samo u USA 100 milona tona kukuruza ide u proizvodnju etanola - inače, kukuruz je glavna sirovi-na u reprolancu, I zbog toga je pretprošle godine cena ku-kuruza u jesen sa 9 porasla na 16 dinara.

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200712 12 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

Neophodne mere za rešenje

U Srbiji još uvek nije adekvatno rešen problem napu-štenih pasa i mačaka. Problem je i to što kod naših ljudi po-stoji „tradicija“ izbacivanja nepoželjnih životinja na ulicu.

Pri tome, u velikom broju opština šinterske službe (koje su u poslednje vreme najčešće pripojene veterinar-skim stanicama – a veterinari treba da leče, a ne da ubi-jaju životinje) na veoma surove načine ubijaju pse i mač-ke: vešanjem, motkama, ubrizgavanjem pesticida u pluća životinja pri čemu one umiru u velikim mukama, izgla-dnjivanjem u skučenim kavezima bez hrane i vode itd.

Često jadne životinje skončaju i prilikom gru-bog hvatanja na ulicama. U nekim opštinama, još uvek lovci – često na očigled vlasnika životinja i dece – upucavaju pse i mačke čak i u dvorištima i na po-sedima vlasnika tih životinja, ili dok ih vlasnici šetaju!

Mačke se bolje uklapaju u svoju sredinu i uništavaju glo-dare, tako da su veći problem psi bez vlasnika. Ipak, tre-ba vlasnike mačaka edukovati i o potrebi sterilizacije žen-ki, radi sprečavanja njihovog prekomernog razmnožavanja.

Činjenica je da pasa bez vlasnika na ulicama,na poljima i šumama ne bi bilo da ih ljudi nisu izbacili.

Dakle, osnovni krivci za taj problem su – ljudi. Predlažemo sledeće mere, od kojih su neke već pred-

viđene Zakonom o veterinarstvu ali treba obezbediti njihovo sprovođenje, a neke tek treba uvesti:

1. Svaka opština MORA sopstvenim sredstvima obez-bediti gradnju i održavanje azila za napuštene životinje koji će odgovarati broju napuštenih životinja u toj sredini, kao i humano hvatanje, smeštaj, ishranu i lečenje životinja u nji-ma. Pse u azilima treba vakcinisati, kastrirati i sterilisati, vodi-ti adekvatnu evidenciju, a zainteresovanim građanima omo-gućiti da iz azila uzimaju životinje ako žele kućnog mezimca.

2. Privremeno, do izgradnje azila, kastrirani i sterilisani psi mogu se vratiti nakon oporavka od operacije na prethodne lokacije u gradu, prethodno vidno obeleženi (CNR program).

3. Treba uvesti zakonsku obavezu da svi psi moraju biti obeleženi i strogo kažnjavati svako izbacivanje životinja na uli-cu i drugde. Takođe treba uvesti obavezu prijavljivanja svakog okota kuja, bez obzira na to da li su rasne ili ne, voditi evidenci-ju o njima i pratiti šta će vlasnici uraditi sa kučićima. Omogućiti vlasnicima da privremeno smeste neželjeno potomstvo pasa u azile do udomljavanja i odvojiti deo sredstava za steriliza-ciju ženki pasa za vlasnike životinja koji to ne mogu da plate.

4. Svo vreme vršiti edukaciju stanovnika gradova i sela o tome da ne smeju izbacivati pse i mačke, i koje ne-željene posledice nastaju iz takvog ponašanja (napadi pasa, naročito zimi; napadi na divlje i domaće životinje od stra-ne čopora gladnih pasa, širenje bolesti, pa i besnila itd).

5. U svim opštinama, izdvajaju se sredstva za nezako-nitu eutanaziju (bolje rečeno, primitivno ubijanje pasa i ma-čaka protivno zakonu). Pri tome se od strane službi, koje to vrše, često prijavljuje veći broj ubijenih životinja da bi se do-bilo više novca – a to je novac poreskih obveznika. U ne-kim opštinama od pasa lutalica pojedeni građani traže velike

novčane odštete od lokalnih vlasti. Svi ti troškovi mogli bi biti znatno manji ako bi se planski izgradili i vodili azili za napu-štene životinje. 6. Striktnim i istrajnim sprovođenjem ovakvih mera, vre-menom bi se smanjio i potpuno neutralisao broj napuštenih životinja na ulicama, u poljima i šumama, kao i u svim drugim zemljama koje su pre mnogo godina imale slične probleme.

Iznosi novca za izgradnju azila i za odštete od ujeda pasa

Iznosi odštete koju opštine isplaćuju za ujede pasa „lu-talica“ su ogromni, a u uslovima raširenog siromaštva u Srbi-ji, građani su se dosetili kako da zarade novac: prijavljuju la-žne ujede, huškaju pse na ulici da ih ujedu, prijavljuju ujede i ogrebotine od sopstvenih pasa i mačaka kao da su im ih na-činili ulični psi, i čak sami sebe povređuju da bi dobili odštete za navodne ujede uličnih pasa! Opštinske vlasti, umesto da od novca kojeg isplaćuju za (često lažne) ujede pasa treba da izgrade i održavaju azile i da sufinansiraju kastraciju pasa i mačaka. Opštine sada ne-namenski troše novac poreskih obveznika, a pri tome ne da ne rešavaju problem napuštenih pasa – nego taj problem po-staje sve veći i veći. Potom, da bi smanjili broj pasa, organi-zuju njihovo ubijanje, najčešće na razne vrlo surove načine i potpuno nezakonito, ali ni to ne rešava problem.

Kao ilustraciju navedenog, navodimo primere iz pojedinih op-ština po Srbiji (podaci preuzeti iz medija):

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 13© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 12 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

NOVI SAD - Zbog napada pasa lutalica JP „Čistoća” is-platilo je 2010.godine više od 25 miliona odštete Novo-sađanima koji su tužili ovu firmu. Suma je isplaćena samo za tužbe iz 2009.godine, a u 2010.godini ima već oko 100 novih tužbi. Broj tužbi zbog napada pasa iz godine u godinu raste za 30 %o i JP redovno gubi na sudu po-stupke za naknadu štete.. Međutim, broj tužbi zbog na-pada pasa ne rastu samo zbog povećanja broja lutalica, već ima mišljenja da se i ovde pojavljuju zloupotrebe. Po-jedinačne odštete su u iznosu od 100.000 dinara i više.

NEGOTIN - Broj Negotinaca koji su prijavili ujede pasa prepolovljen je otkako je pooštrena procedura pregleda i zbrinjavanja pacijenata sa takvim ujedima. Nova pro-cedura propisana je nakon sumnje opštinskih vlasti da je bilo zloupotrebe prilikom naplate odštete zbog uje-da pasa lutalica. Za poslednje dve i po godine građani-ma je isplaćeno 17 miliona dinara zbog ujeda, a ima slučajeva da su odštetu naplaćivale i čitave porodice.Krajem 2009. i početkom 2010.godine odštetu u uku-

pnom iznosu od nekoliko stotina hiljada dinara naplaći-vale su čitave porodice od po tri do pet članova, ali je nekoliko Negotinaca i po dva puta naplatilo odštetu. To-kom 2010.godine sudu u Negotinu podnet je 91 zahtev za naknadu štete, a kod zakonskog zastupnika opšti-ne trenutno ih je u radu 65. Pojedinačne odštete su iz-nosile od 80.000 do 300.000 dinara. Da bi bile izbegnute sumnje, kada im neko prijavi ujed psa, u bolnici je sada obavezan detaljan izveštaj specijaliste, praćenje toka le-čenja, fotografisanje mesta ujeda, prijava policiji i direk-toru bolnice. Sada se ujedi pasa prijavljuju policiji koja treba da ispita okolnosti pod kojima je došlo do povrede.

BEOGRAD - Gradsko javno pravobranilaštvo sumnja da postoji uigrana šema po kojoj pojedini građani, u saradnji sa nekim advokatima i veštacima, pokušavaju da naplate visoke naknade zbog povreda nastalih od ujeda pasa lu-talica. Jedan od razloga za sumnju je i podatak da je čak 30 građana angažovalo istog advokata, koji tvrdi da su svi njegovi klijenti pretrpeli identične posledice od ujeda pasa lutalica. U poslednje vreme došlo je do drastičnog poveća-nja broja ovakvih tužbi. Međutim, primećeno je i da se u najvećem broju slučajeva pojavljuju isti veštaci i advoka-ti, isti su opisi incidenata i ista je visina odštete koju traže. Svi „sumnjivi“ potraživali su po 350.000 dinara. Samo za tri meseca tokom 2006. godine isplaćeno je 1,5 miliona di-nara na osnovu devet presuda. Grad je za odštete građa-nima zbog napada pasa u 2010.g. platio 113.000 evra.

RUMA - Građani rumske opštine sve češće potežu za naplatom iz opštinske kase na ime odštete za ujede na-stale od pasa lutalica. Tako je za nepunih 2010.godi-nu na ime ove odštete 23 građana iz opštinskog bu-džeta naplatilo 2,1 milion dinara. Opština je stoga bila prinuđena da izgradi prihvatilište za lutalice i traži sank-cionisanje nesavesnih građana koji pse puštaju na uli-ce.Ulaganjem 16 miliona dinara, izgrađen je savreme-ni azil za pse i mačke lutalice. Građanima je u poslednje dve godine na ime odštete zbog ujede pasa lutalica iz opštinskog budžeta isplaćeno oko dva miliona dinara.

LESKOVAC – Rukovodioci opštine ne veruje u sve če-šće napade lutalica, a grad je do 2009.godine oštećeni-ma isplatio oko 16 miliona dinara. Oštećeni građani dobi-jaju odštetu od 100.000 do 250.000 dinara. Do jula 2009. godine je podneto oko 320 tužbi, a u 80 slučajeva građa-ni su naplatili štetu u ukupnom iznosu od 16.159.000 di-nara. Prognozirano je da je iz budžeta 2010.godine za tu namenu trebalo da se isplati oko 50 miliona dinara.

KRALJEVO - Na kraljevačkim ulicama se procenjuje da ima trenutno oko 700 pasa koje su vlasnici napustili, a za gradnju prihvatilišta i njegov rad prošle godine je odvojeno 11 miliona dinara. Opština i „Čistoća“, kojoj je poveren ovaj objekt, na-bavili su i vozilo za skupljanje i transport pasa vredno 15.000 evra čime se Kraljevo izborilo za titulu opština koje su najviše učinile na rešavanju problema pasa bez vlasnika. Možda naj-važniji potez bio je početak sterilizacije pasa koji su napušte-ni - kaže direktor kraljevačke „Čistoće“; po njegovim rečima, preostalih 500 životinja trebalo je biti sterilisano tokom 2010. godine. Na ovaj način populacija pasa koji žive na ulicama postepeno će da opada jer se prekida reprodukcija. Sve ste-rilisane i vakcinisane životinje u Kraljevu obležene su ogrlica-ma sa plavim privescima i brojevima za mužjake i crvenim za ženke. On smatra da će ovaj posao biti obezvređen ako se ne učini kompletno mikročipovanje svih pasa na teritoriji gra-da a potom da se drastičnom kaznenom politikom spreče ne-savesni vlasnici da svoje pse puste na ulicu kada im dosade. Samo u 2009. godini Kraljevčanima koje su uje-

li psi isplaćeno je više od 10 miliona dinara, što je jednako sumi izdvojenoj za gradnju i rad prihvatilišta.

VALJEVO- Ne prođe dan da se neki Valjevac ne javi lekaru zbog ujeda pasa lutalica. Na ulicama grada je

nekoliko stotina napuštenih životinja, a poreskim obveznici-ma u Valjevu već je iz džepa „izbijeno“ tokom 2008.godine više od 300.000 dinara na ime odštete koju je opština mo-rala da plati ujedenim građanima, ali to nije konačna cifra.

NIŠ – Za nepunu 2010.godinu za odštete za ujede pasa isplaćeno je 16 miliona dinara iz gradske kase. Šinteri in-tenzivno hvataju i ubijaju pse, ali njih i dalje ima mnogo.


Program kastracije pasa i mačaka – najvažnija mera

Pokazalo se da lokalne vlasti skoro svih opština Srbije nedosledno poštuju Zakon o veterinarstvu i zakon o dobrobiti životinja i da ne mogu brzo da naprave azile za pse. Ako se u nekoj opštini ipak napravi i održava azil u saradnji sa nekom od organizacija za zaštitu životinja, vrlo često stvari izmaknu kontroli tih udrženja, i lokalne vlasti kad-tad ponovo rade što i do tada: azil pretvore u šinteraj i opet na mučke načine ubi-jaju napuštene pse i mačke – iz razloga što se dotadašnji azili veoma brzo napune, a broj napuštenih životinja na uli-cama i dalje raste jer ih nesavesni građani i dalje izbacuju.

Zato je najvažnija mera - kastracija pasa i mačaka oba pola. „Eutanazija“ nije rešenje (ovaj pojam bi trebalo da znači „ubistvo iz milosrđa“, ali to ne važi ako se ubijaju zdrave jedin-ke i to na krajnje surove i nedozvoljene načine), jer stalno pri-stižu nove izbačene životinje i njihovo neželjeno potomstvo.

Navodimo još nekoliko podataka: -Tri od pet domaćinstava imaju kućnog ljubimca.-30-60% nekastriranih pasa biva napušteno ili se izgubi.-Nekastrirane jedinke beže na ulicu da bi se parile, a neke se pri tome izgube.-Eutanazija ne daje rezultate jer stalno pristižu nove plodne jedinke.

Kao efikasno privremeno rešenje, ukoliko neka opšti-na zaista trenutno nema dovoljno novca za izgradnju azila (i obavezno uporedo sa otvaranjem i održavanjem azila!) može da posluži CNR program (Catch-Neuter-Release: uhvati-ka-striraj-pusti). Uporedo sa ovim programom, OBAVEZNO JE ORGANIZOVATI ČIPOVANJE SVIH VLASNIČKIH PASA jer bez toga ne može se znati ko je izbacio psa na ulicu ili drugde. Nesavesne vlasnike treba kazniti, i uvesti porez na nekastri-rane pse (osim za pse u azilima i one koje su vlasnici uzeli sa ulice ili iz azila). Na taj način opštine mogu pribaviti deo novca za sufinansiranje kampanje kastriranja vlasničkih pasa. Od-štete za ujede pasa treba ukinuti i eventualno ih ostaviti samo za očigledne slučajeve i velike i opasne povrede od strane uličnih pasa, naročito u slučajevima kada su napadnuta deca.

Naglašavamo da je teoretski moguće da od je-dne nekastrirane ženke kuje ili mačke, ako svi potom-ci prežive i imaju svoje potomstvo, za šest godina dobi-jemo – 67.000 novih jedinki! (Podaci iz stranih studija.) Zato je kastracija što većeg broja jedinki izuzetno važna.

Evo i nekih zanimljivosti:- Većina mačaka (55%) biva udomljeno sa ulice.- Žene pet puta češće udome napuštenu životinju nego muškarci.- 36% usvojitelja do tada nisu imali psa ili mačku.- Muškarci češće odbacuju životinje i češće ih pu-

štaju da se pare, a takođe i češće odbijaju da ih kastriraju sa izgovorom da ne treba remetiti njihove prirodne nagone.

Pošto većina vlasnika pasa nije u mogućno-sti da svoje životinje donese u veterinarske stani-ce i ambulante na kastraciju, poželjno je da svaka op-ština nabavi pokretnu ambulantu – kombi ili autobus sa opremom za mini-operacionu salu. Treba omogućiti i

nabavku nekolicine boksova za buđenje životinja iz narkoze na-kon operacije. Poželjno je da se operativni rezovi šiju resorptivnim koncima jer nakon kastracije ne postoji mogućnost ponovnog hva-tanja svih životinja radi vađenja konaca. Sve kastrirane pse treba označiti ogrlicama koje mogu biti različite boje za ženke i muž-jake, i to od što jeftinijeg materijala (platnene) i da budu ušivene – da bi se sprečila njihova krađa od strane nesavesnih vlasnika. Da bi akcija ovakve vrste uspela, od posebne je važno-sti da je veoma ozbiljno sprovedu i opštinske vlasti, i veterina-ri koji sklope ugovor sa opštinom za obavljanje ovih poslova. Uz vakcinaciju lisica mamcima sa peroralnom vakcinom protiv besnila, koji se izbacuju iz malih aviona – što je počelo ove jeseni (to u nekim zemljama rade već dve decenije) – ne-staće potreba proglašenja besnila u pojedinim opštinama i po-dručjima, kao i masovno ubijanje pasa uz angažovanje lovaca. Takođe, kastrirani psi, i ako su na ulici, nisu ujedljivi, ne udružuju se u čopore i konkurišu u takmičenju za hranu nekastriranim psima. Program kastracije pasa je neophodno stalno spro-voditi, bez prekida. Prve godine učinak programa je 10%, sledeće godine je 20%, i tako redom do 100%. Neke zemlje su na taj način problem napuštenih pasa u potpunost rešile za pet godina (na primer, Kanada), ali za to je potrebno striktno i ozbiljno sprovođenje ovog programa. Naravno, CNR program treba da bude privre-menog karaktera, do izgradnje azila u svim opštinama. Ovo su jedini načini uspešnog rešavanja proble-ma prekobrojnog broja napuštenih pasa i mačaka. Dosadašnja praksa ubijanja životinja – kao što može-mo da se uverimo – je potpuno neefikasna. Ako do-sadašnje metode ne zamenimo pobrojanim mera-ma, problem prisustva i brojnosti napuštenih životinja na ulicama neće biti rešen, nego će i dalje postojati. Presecimo ovaj začarani krug i sledimo pri-mere zemalja koje su ovaj problem već odavno rešile! Mere za rešavanje ovog problema su odavno poznate,samo ih treba primeniti.

Katica Spasić,dipl.vet.


da je sterilizacija jedina humana i efikasnametoda zasmanjenjebrojanapuštenih životinja.Građani su sami i uznjihovupomoćpolakopočelidasterilišuuličnepseimačkeidatimespontanosprovodeCNRsistem.Natajnačinradi-losenarešavanjuproblemanapuštenihživotinja(kakosetodanaszvaničnozove)utišini,uzpunotrudailičnogodricanjaibezpodrškenadležnihinstitucija.Poslevišegodišnjeeduka-cije,odstraneudruženjazazaštituživotinjaipojedinaca,tekoko90-tihprimenasterilizacijejepostalamasovnijameđulju-biteljima,kojisusebavilizaštitomuličnihpasa,ivlasnicima.

U oktobru 1996. godine počeo je sa radom Cen-tar za sterilizaciju mešanaca, prvo i zvanično registrova-no udruženje koje se bavi sterilizacijom napuštenih pasa.

Početkom 2002. godine, uz donaciju Fondacije Bri-žitBardo,počela jedaseradisterilizacijanapuštenihpasakod veterinara Srećka Radojčića. Još uvek nije bilo ga-rancije nadležnih da će sterilisani pas biti bezbedan naulici ukoliko njegovo prisustvo zasmeta nekome, takoda je puno mirnih, dobroćudnih, sterilisanih pasa ubije-no u Ovči. Sabirni centar za pse lutalica sa teritorije gra-da Beograda u Ovči, zloglasno gubilište, u kome su pobi-jenimilioni životinja, od ove godine više nema tu namenu.

Krajem2002.godineSekretarijatzazaštituživotnesre-dine potpisuje sa FondacijomBrižit BardoPismo o dobrimnameramaigarantujebezbednostnaulicipsimakojisuste-rilisaniprekoFondacije.OvojepočetakCNR-auBeogradu.Nadležninepoštujusvojeobećanje i nastavlja sehvatanjeieutanazija isterilisanihBBpasazačijeseoslobadjanje izOvčeborenjihovistaratelji, tj.koordinatoriBBFondacije.Uproleće2003.godinemnogiodnjihpostajuaktivistinovofor-miranogudruženjaEvropskainicijativa17kojeseborizaži-votBBpasa injihovubezbednostnaulici.Ostalinastavlja-jusamostalno iliuokvirudrugihorganizacija.Oformljena jeprvamrežastaratelja,njihovomeđusobnopovezivanjeida-nasjeznačajnobudućidasuoslonjeniisključivonasopstve-ne snage imeđusobnu pomoć, kao i razmenu informacija!

U stalnoj borbi sa nadležnima građani i udruže-nja za zaštitu životinja su spasavali iz Ovče uhvaćenepse i mačke i vraćali ih na prvobitno stanište ili smešta-li u azile. Azili su privatni i svi su no kill orijentacije. Ima-ju finansijskih problema i svi su manje ili više prepunjeni.

NapuštenepseimačkeuSrbijijošuvekubijaju.Radni-cizoohigijenskihslužbibezikakveobuke,uzmanjuilivećuprimenugrubesileposopstvenomnahođenju,koristećina-pravekojepovređujuimogudaubiju(štosečestoideša-va)hvatajunapušteneživotinje.Bezmrvicesamilostiibeztragaempatije,onisepremanapuštenimživotinjamapona-šajukaodasuotpad.TojeujednostavskorosvihlokalnihsamoupravauSrbiji.Većina„prihvatilišta“kojasuizgradi-lelokalnesamoupravenalaziseublizinigradskhdeponi-jaivišeličenasabirnecentrezakratakboravaknegonaprihvatilišta.Čestosutosklepaniobjektikojinebimoglidadobijuupotrebnudozvolu.Loznica,Zaječar,Smederevo...samosunekeodcrnihtačakanamapiizgradnjehumano-stiuSrbiji,jerseumestobrigeoživotinjamatamosprovo-dinajsurovijaegzekucija.Psistradajuzboggladi,potpunoneuslovnogživljenjauprihvatilištimagdejepostupakpremanjimadalekoodbrižnogihumanog.PoZakonuodobrobi-tiživotinjatakvopostupanjenazvalobisezlostavljanjem.

Zakonska regulativa koja štiti životinje se ne poštu-je i retko primenjuje: Krivični zakon Republike Srbije, čl.269. (od 2005. godine) i Zakon o dobrobiti životinja (od2009.godine)štiteživotinjeodzlostavljanja iubijanja.Svo-jim nečinjenjem nadležni ohrabruju počinioce da pono-ve zločin. Jedna od direktnih posledica ovakvog stava sui česta trovanja. Socijalno neprilagođeni pojedinci baca-juotrovna zelenepovršine čime izazivajuopštuopasnost.

Vlasniciživotinjatretirajusekaograđanidrugogreda.OtomegovorepropisikojesudonelenekeodgradskihopštinanateritorijiSrbije,akojiseprimenjujuiakonisuuskladusaUsta-vomiZakonomodobrobitiživotinja.Naprimerpropispokomejepotrebnadozvolavišeodpolovinevlasnikastanovauzgra-di,zadržanjenekihrasapasakaokućnihljubimaca.JošuvekjeaktuelanzaNoviSad,Smederevo,VrnjačkuBanju....Pro-piskojiadministrativnoograničavabrojpasaimačakakojisemogudržatiustanu/kući,jošuvekjeaktuelannateritorijiSrbije.

Ovih nekoliko rečenica čine okvir slike stanja u komesenalazenapušteneživotinjeuSrbiji,krajem2010.godine.

IzuzetaksuBeograd,Kraljevo,Kragujevac.UovimgradovimajenasnaziCNRsistem(catch,neuter,relea-se–uhvati,steriliši,pusti),kojijeokosnicarešavanjapro-blemanapuštenihpasa.Ovoznačidasedobroćudni,sterilisani,vakcinisaniiobeleženipsivraćajunaprvobi-tnostanište,tj.namestonakomesuuhvaćeni,daču-vajuteritorijuoddolaskanovih,nesterilisanihpasa.

UBeogradujeaprila2006.godinegradonačelnikdo-neodokumentpodnazivomStrategijarešavanjaproble-mapasalutalicanateritorijigradaBeograda,bazirannaCNRsistemu.TojebiovelikikorakzazaštitupasauBe-ogradu.MačkenisuobuhvaćeneStrategijom.Ovajdo-kumentdanasbitrebalodopunitinovimsaznanjimaiis-kustvimadokojihsedošlouproteklomperiodu.

Da se vratimo nekoliko koraka unazad, u vremekada su prva posleratna udruženja za zaštitu ži-

votinja (osnovana 70-tih godina prošlog veka), Društvoza zaštitu životinja grada Beograda i Društvo za zašti-tu životinjaSrbije, edukovala građane i nadležne institucije


U toj atmosferi 2006. godine gradonačelnik Beogra-da donosi Strategiju koja predstavlja prekretnicu u nači-nu rada u rešavanju problema napuštenih pasa. Ali, neodmah, Strategija je zaživela tek tri godine posle dono-šenja. U te tri godine u Ovči je poslovna politika dosti-gla svoj vrhunac u negativnom smislu. Ponašanje zapo-slenih bilo je, najblaže rečeno, krajnje neprofesionalno.

PromenavlastiosetilaseiuOvči,desilesuseprome-neiprestalosesamasovnom,nekontrolisanomeutanazijomipočelosasistematskimvraćanjemnaprvobitnostanište-dobroćudnih,sterilisanih,vakcinisanihiobeleženihpasa.

Možemo reći da je 2010. godine uBeogradu zaživeoCNRsistem.

Dabiseproblemnapuštenihživotinjauspešnorešiopo-trebnojedaseisledećemeresprovodedoslednoisinhro-nizovano:

- Evidentiranje vlasnika i obeležavanje ljubimacapasa imačaka i izradapotrebnezakonskeregulative,kojaproizilaziizZakonaodobrobitiživotinja.Posebnojeznača-janPravilnikoodgajivačnicamaiprodavnicamakućnihljubi-macakojimsemoraograničitinekontrolisanarazmnožava-njeiprodajaljubimaca.

- Stimulacija sterilizacije vlasničkih pasa i mačaka.Ovamerajenezaobilaznaurešavanjuproblemanapuštenihživotinja.NasterilizacijivlasničkihpasaimačakabaziranajeNoKillSterilisationStrategyčijisutvorcipredsedniceudru-ženjaEparizSuboticeiHelpAnimalsizBeograda.Ovastra-tegijasesprovodiuLeskovcu.

- Izgradnjaprihvatilišta- Udomljavanje- Stalnakampanjakrozkojubiseedukovaligradjanio

ponašanjuuvezisaCNRsistemom,kaoiovažnostisterili-zacijezazdravljenjihovihljubimaca,aposebnozarešavanjeproblemanapuštenihživotinja,

- Dosledna primena sankcija za dela zlostavljanje iubijanježivotinja.

Izuzetnovažanpomakurešavanjuproblemanapušte-nihpasauBeogradujefinansijskapomoćprivatnimazilimazahranu,od2007.godine,iveterinarskeusluge,od2010.godine.

TojepotezkojigovoridasunadležniuBeogradusvesniproblemaidasuspremnidagarešavajuhumanoiefikasno.

MilicaRanković

Kako izveštava Tanjug od 27. mart 2011 sredi-nom aprila u Beogradu će veterinari i komunalni po-licajci po parkovima i na drugim javnim površinama početi da proveravaju vlasničke pse.

Pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin izjavio je da će ekipe ručnim skenerima učitavati brojevi čipova kod životinja, a proveravaće i da li je pas registrovan u bazi podataka.

Prva dva meseca će akcenat biti na obaveštava-nju građana da je akcija počela kako bi sarađivali s našim ekipama; u tom periodu neće se praviti službe-ne zabeleške za eventualno kažnjavanje nesavesnih vlasnika. Nakon tog perioda, sredinom juna , podaci će se prosleđivati veterinarskoj inspekciji, koja je na-dležna i koja će da donosi rešenja i postupa u uprav-nim postupcima u slučaju prekršaja - rekao je Terzin.

On je rekao da je trenutno u Beogradu registro-vano oko 80.000 vlasničkih pasa, ali da ih po proce-nama gradskih službi ima oko 150.000.»Cilj akcije je da se uvede red među vlasničkim životinjama jer je utvrđeno da je čak 80 procenata napuštenih pasa na ulicama njihovo direktno potomstvo ili vodi poreklo od vlasničkih pasa«, dodao je on.

Gradski sekretarijat za komunalne i stambene poslove obezbedio je sredstva za besplatnu vakci-naciju i čipovanje deset hiljada vlasničkih pasa. Ovo pravo imaće svi vlasnički psi koji se prvi put obeleža-vaju, bez obzira na starosnu dob.

Grad će i u 2011. nastaviti sa ulaganjima u izgra-dnju novih i proširenje postojećih kapaciteta za sme-štaj napuštenih životinja, što bi za rezultat trebalo da ima obezbeđivanje uslova za smeštaj 2.500 napušte-nih pasa.

Opština Rakovica dala je plac uz postojeći Cen-tar za sterilizaciju s prihvatilištem u Rakovici, gde će se graditi kućice s natkrovljem, pa će ukupan kapa-citet ovog objekta biti 750 životinja.Najveći objekat planiran je u okviru stare farme PIK »Zemun«, koji će se adaptirati za potrebe azila, a planirani kapacitet je 1.246 pasa. Na Paliluli planirana je izgradnja jednog i adaptacija drugog objekta u Kovilovu, ukupnog ka-paciteta više od 1.100 pasa.

Ovo je, po našem mišljenju, prvi put da se u Srbiji ozbiljno kreće ka rešavanju pitanja napuštenih životi-nja u jednom gradu. Nadamo se da će Beograd prvi rešiti ovo pitanje i da će biti primer ostalim gradovima u Srbiji. Samo napred!

urednik


»Zašto?«U Beogradu postoji CENTAR ZA MEŠANCE, koji je

osnovansciljemdabesplatnosterilišepseimačke,kojisedelimično,ilisasvimnezbrinuti,prekomernoinekontrolisanorazmnožavaju.Natutemubilojemnogoreportaža,TVemi-sijaizapisa.Istovremeno,HELPANIMALS,Udruženjezapo-moćnapuštenimživotinjamauBeogradu,angažovaloseokoformiranjanovogazilanaprostoruodca4oarivanBeogra-da. Iako obe akcije imaju veliku podršku gradjana, oni kojimisle drugačije nisumnogobrojniji, ali subučniji.Snebivajuse,zgražaju, ironičnosmeškaju iližestokonegoduju ikažu:Kakoihnijesramota,zaštonepomažudeci,starcima,bole-snima......dasumalomaštovitiji,listabibiladuža!

Kadsuvećdecuistarcepostatusuizjednačilisapsimaimačkama(štojeneukusnoiuvredljivo),paakosenekomeipomaže,nekatobuduoviprvi,bilobidobrozapitatiih,dalisuonisamitovećuradili,tj.dalisunekomepomogli,komeikako?

Odgovornanjihovo»Zašto?«moždabimogaodaglasiiovako:

- O deci uprvom redu trebadabrinunjihovi rodi-telji.Jer,priroda,a to jeBog,dala ječovekumogućnost iz-bora i odlučivanja na nivou svesti, za razliku od životinjekoja tu mogućnost nema, pa ne može da kontroliše broj-nostpotomstva.Zatimupomoć trebadapriskočidruštvouobliku socijale dostojne čoveka, a ako je nema, onda sva-ki gradjanin treba da se zapita zašto je nema i da o tomerazmišlja sve dotle, dok ne dodje do nekog zaključka, akada dodje, da taj zaključak prodiskutuje s više ljudi i vidida li neko ima kontra argumente, pa da razmišlja i dalje.

-Stariinemoćnisuimalidovoljnovremenadaseto-komživotapobrinuzasvojustarost(setimose,bilojeibo-ljihvremena).Onisuu ustvaribili dužnidaseobezbedetako,danikomenepadnuna teret.Moždasu trebalidaseodreknuponeke vikendice ili putovanja, luksuzau većim ilimanjimoblicima,neodgovornognačinaživljenja,lenjostiira-skalašenosti(jermnogitakoproživesvojvek,paondadrugitrebada ihsažaljevaju ispasavaju),amoždanisubili raci-onalni i razboriti, već popustljivi prema svojoj sebičnoj decikojasu impodstaredaneokrenula leđa,ilisupohlepukru-nisaliaranžmanimazakojesviznamokakosulošezavršili.

Koznakojisusverazlozistaračkeneimaštineinezbri-nutosti,aliitupostojidrugaalternativa,atojedruštvenaza-jednica,kojatrebadaulažesredstvausocijalu.Svakigradja-nintokomsvogradnogvekamoradatidoprinoszasocijalnuzaštituskojimćedržavapažljivoiracionalnopostupatiobez-bedjujućisocijalnusigurnostsvojimstranovnicima.Akonitonijeuradjeno,nekasestanovnicizapitajuzašto?Inekazatonekriveuličnepseimačke,jeroninisuimalitumogućnost.Dajesu,verovatnobijepametnijeiskoristili.

- Abolnice?Onesubilenamarginamaiumnogobo-ljimvremenima.Mismouvekdalekokaskalizasvetomisvisunambilikrivi.Uperiodukadasmovažilikaonajrazvijeni-jazemljaIstočneEvrope(iakosmozapravouvekbili»istoč-noodraja«),našezdravstvojekuburiloiborilosesneima-štinom.Otprilikeutovremepadalisuplafoniubolnici»LazaLazarević«.Tada(paisada),urbanisti iostalikojiplanirajurazvojiizgledgrada,nisuseodreklinijednogdetaljaneke

ntalnegradjevine,razniinvestitorinisuseodricalimermer-nihstepeništaifasadaniluksuznihunutarnjihopremanja,uko-ristopremezanekubolnicu.Zašto?

Imajućiuvidudecenijamasticaneipodržavanelošeradnenavike,isećajućiseuvoznemedicinskeopreme,kojajegodi-namaneraspakovana ležalapopodrumimabolnica,neveru-jemdabiikakvoodricanjeukoristmaterijalepomoćizdravstvuimalostvarnihpozitivnihrezultata.Tunemogudapomognunipsinimačke,kadabimoglidaseodreknusterilizacije.Najve-rovatnijedatoznajuiostali,pasezatoničegaineodriču.

Uprkosvelikogbrojazaistaunesrećenih ljudi - izbeglica,nakojesumnogikivniibesni,alikojesuuvelikozavrnuleruka-veiprihvatilesesvihposlovakojiimsenude(anajčešćeinenude),perusebeogradskeulice,održavajuparkoviigradskozelenilo,sadisecvećepojavnimpovršinama,isvesetoplaća.

Zaštosetajnovacnebidaodeci,starima,bolnicama,iz-beglicama?

Verovatno zato, što su parkovi, drvoredi i ulice sastavnideonašegsvakodnevnogživota,deonašeživotnesredineokojojtrebabrinutiiuvažitije.Zarne?

Psiimačketakodjesudeonašeživotnesredine,posebnokadaseznadaječovektajkojiihjepripitomio,doveougrado-ve,iskoristioiodbacio.Tonisuuradilimalizelenisanekedrugeplanetedanapakostenamasrbima.

Kakobibilodasenekoglasnozapita:zaštoseuovoj,zanasteškojsituaciji,pravesvadbezapo4oogostiju,naispraća-jeuvojskudolazipolasela,zaštosepodižunadgrobnispo-menicizapo6.ooo.-E,zaštosekupatilaopremajukeramikomkojakoštaca lo.ooo.-E,zašto ljudiplaćaju izradehoroskopa,vračare,gatere,zaštoodlazeuskuperestorane,čemurazneproslave, jubileji i slična rasipanja, kad jebardeo tognovcamogaodaposlužiza....?Tonikonepita.Jer,takvasepitanjainepostavljaju.Svakoimapravodauložisvojnovactamogdeželi,istvarjenjegovogunutarnjegmoralakakoćegaupotre-biti.

Grupaljudisetrudidauokvirukomunalnezoohigijenegra-dadasvojdoprinosipritomseborizahumanijiodnospemaživotinjamakojimasečovekpoigrao,izgustiraoih,aondaiod-bacioostavivšiihdalutajugradomidasenekontrolisanoraz-množavaju.Ciljradajedaseunajkraćevremeisanajmanjesredstavagradzaštitiodčoporanapuštenihpasa,askupa,ne-primerenainedostojnacivilizovanogdruštva-beogradskaka-filerija, svede u okvire delatnosti odvoženja i spaljivanja ugi-nulih životinja, umestohvatanja ženki samalimštencimapobeogradskimulicamaiuništavanjanagnusannačin,odčegadecaiiolepristojnijiljudidoživljavajupravestresove.


Dali jemogućedasustanovniciseverneizapadnehemisfere,(zemalja izkojihsmosadivljenjem ismešnimstrahopoštovanjemprihvatiliautomobile isvaostala teh-ničkadostignuća)glupaci,debili,dekadenti,snoboviibu-dale,samozatoštosuizgradilipristojneazile(uNemač-koj ih ima7oo)-prihvatne centre za pse imačke koji suostali bez vlasnika, pa se trude da ih ponovo udome, ipribegavajueutanaziji samoukrajnjojnuždi? Korzikan-ci,Portorikanci,Španci,Portugalci,Sicilijanci(izgledasvi»anci«),ali iostali južnjaci,zatimBugari,Rumuni i -MI,nisunipomišljalinaneštotakvo.Jer,ninjihovadecane-majuštadajedu....(dali)?

Znači li to da su Ivo Andrič, Meša Selimović ,I.B.Singer,MahatmaGandi,Tolstoj,Gete,Wagner,Bajronimnogi drugi velikani koji su izražavali svoj očaj i užaszbog odnosa ljudi prema životinjama bili sentimentalnebudale?

Nikonemožedazahtevaod ljudidavoleživotinje.Mnogojeonihkojinemisledobronisvojimbližnjima,panisebi,ikojesutoondasilekojebimogledaimizmameosećanjenaklonostipremadrugimživimbićimanazemlji,malotoplineusrcuizrncesaosećanja?Slažemsedani-komenetrebaništasilomnaturati.Ali,zarniježalosnoštoljudi sami, razmišljanjem,nedolazedonekihsaznanja?Da li jemogućeda ljudskavrstaverujekakoovaplane-tapostojisamozbognje?Štaimdajepravodauništavajusveokosebe:životinje,biljke,jednidrugepaisamisebe?Zarsenikadanisuzapitalikojajesvrhailikoji jesmisaopostojanja, životana zemlji uopšte, zar nisuuočili da ječovečanstvouodnosunasvedrugeživeorganizmeuap-solutnojmanjini?Zarnemogudaprevazidjuegocentričnogledanjenaživot idozvoledaporednjihpostoje idrugabića,kojaseraduju,tuguju,pate,osećajuboli-strah.Aštajestrahznasvakokosebarjednomozbiljnouplašio.Zaštoseljudimalonepotrudedauspostaveharmoničnuravnotežusprirodomukojuspadamosvi,imiiživotinje?

Izgledadajerazmišljanje,kojepodrazumevaangažo-vanjenaševišesvestidabismoopažali,ocenjivalisvojemisliipostupkeiuspostavilidrugačijiodnospremaširemporetkuuprirodi,veomazamoranprocesukojisevećinaneupušta.Izlenjosti.Arazvojemsvestiispoljavaseiduhdavanja.

Duboko samuverena da svako od nas treba neštoda ostvari na ovoj zemlji i to nešto nema nikakve vezesamaterijalnimdobrima.Mislimdaseradiodoprinosuuostvarenjuopštegdobra,auslovzatojedačovekpokre-nesvojeurodjenesposobnosti: razumevanje,sažaljenje iuvidjanje.

Eto,samotoliko.Razmišljanjem,čovekmoradadod-jedozaključka:janisamovdesam.Postojeidrugaživabićaisigurnojedapostojirazlogzbogčegasuionatu,iakogajaneznam.Kaoštonemamoodgovorzasopstve-nopostojanje.Zaštoseondaprematimživimbićimanebismoodnosilisavišerazumevanja(zbogsamognjihovogpostojanja),višesažaljenja(zbognjihovebespomoćnosti)i višeuvidjanja (njihovogpravanaživotbeznepotrebnepatnje)?

IngeborgArjono-Filipović

Neki detalji iz psećeg života

Brzina razmnožavanja je velika!Za 6 godina od jednog para može se dobiti preko

33.000 parova pasa.

Zašto se psi tuku? Tuku se zbog hrane, ženki i teritorije ali se uvek borbe

pasa završavaju bez težih povreda i NIKADA ne dovodi do smrti nekog od boraca.

Postoje li rase pasa za borbu?Ne! Kako će se razviti pas i šta će postati pre svega

zavisi od vlasnika-odgajivača.

Da li su pit-bulovi opasni i predodređeni za bor-be?

Ne, niti su najveći, niti su najteži, nemaju ni najači ugriz, oni su samo živčani kao i svi terijeri. Oni su stabilni i u mnogim policijama se koriste kao službeni psi.

Kako vlasnici pripremju pse za borbe?Te pse od rođenja prebijaju metalnim šipkama, kače

na kuke i kanape,daju im narkotike i steroide, satima ih teraju da trče na pokretnim trakama, izgladnjuju ih i hra-ne drugim živim psima sa ulice. Oni postaju borci koji na-padaju instiktivnivno bez razmišljanja jer znaju da ako ne napadnu prvi – umreće. A ko su njihove žrtve? To su deca i drugi psi. Ovi psi su isto tako žrtve a pravi krivci su njihovi vlasnici i vaspitači


Odgajivačiseutrkuju.Nudeireklamiraju»proizvode«kojivisokokotirajunatržištu»cool«imidžananašempod-nebljumuške,paiženskemuževnosti,kaosimbolisnageimoći:jaumem(daodaberem),jaimam(novacdakupim),jamogu(sveštohoću).Genetskiinženjeringjestigaodo«belogusijanja«.Utrendusuagresivnipsizlećudi.Umodisumolosi.Dalitoimepotičeodreči»Moloh«(uprenese-nomsmislunemankojasveproždire)neznam,aliuenci-klopedijistoji:»Molosi=uantičkomdobulovačkipsi,veo-maoštri,nastaliukrštanjemindijskedogeibalkanskihpasa.OdgajivalisuihMolosi,narodilirskogporekla.«

Ako tempo fabrikovanja agresivnih pasa ne popusti,većsadazamišljaml8.spratnekognašegneboderaibartristanaizkojihizlazemolosi.Ujutarnjojgužvistanarapoku-šavajudasedokopajulifta.Ipitamse:

- da li ćemo zanekih 1ogodina sa strepnjomprola-zitiulicama i parkovimaočekujućidanasodnekudaza-skočinekimoloh?Neznam,alijesigurnodauopštempo-rastunasiljausvimsferamanastajunoveraseagresivnihpasa,ukrštanjemsedobijajusvezločudnijikrvolociikolja-či.Urukamanekogčetvrtastogmomkaobrijaneglavesveostavljamanjezastrašujućiutisak,alikadsepovodacnad-jeurukamažgoljavoginezrelogpubertetlijemenestvarnouhvati jeza.Azatimidalićegospodjeizraznihnovobe-ogradskihneboderakojesadahisteričnovrištezbog»ku-čića«kojenjihovikomšijedržepostanovima,smetidadi-gnusvojglaskadajednogadanauvelikomsoliterupostanurasnamanjina?Kadamolosiinjihovičetvrtastivlasniciobri-janihglavapreuzmuvlastpostepenicamailiftovima?Nećelise,dokmolosibudunanjihrežali,sačežnjomibarmalogrižesavestisećati»slatkihmalihkuca«,dobročudnihme-šanacastidljivihpogleda,kojikaodaseizvinjavajuštouop-štepostoje,ilionihpoulicamakojiseudvarajusvakompro-laznikunebiliizmamilitrunčicusamilosti?

Čulasamdasenatrulom,glupom,itd.zapadustrogokontro-lišeravnotežaupogleduuzgojapojediniuhrasapasa,akadasuupitanjuizrazitooštripsikontrolišeseipodobnostbudućegvlasni-kazadržanjetakvogpsa,paseotomepribavljačakiuverenje.Kodnassevećodavnonekontrolišeništa(čaknibrojpištolja,pu-šakailibombipoprivatnimstanovima),paštodasekontrolišebrojmolohailipitbula.Stvarno,kontrolišeliikobrojnostanjeovakvihpasa?Štaćebitijednogadanakadamolosipočnudasejusvojapotomstvanasvestrane,paizraznihšušmuljakakrenemolučkipodmladak,ni-čiji,prepuštenulici,alikrvoločanispremanzanapadinanajma-njesumnjivpokretslučajnogprolaznika?Niselovišenijeonoštojebilo.Statusnisimbolinisusamopo-ljoprivrednemašine,rasna i dobro uhranjena stoka, kuće i kola,tuspadajuirasnipsi,štožešći,tobolje,»daminikoneudjenakapiju«kažedomaćin.Ilepomožedasezamislinaščovek,kojiretkoštadoguradokraja, sa rasklimanimkapijama inedovrše-nimogradama,ovakolepršavolakomislen,udruštvumolosakojiserazbaškarioponjegovomisusednimdvorištima.Našdomaćiavlijanerpretvorićeseumasnuflekupodnjegovomimpozantnomsnagom,veličinomisilinom,ibićepojurenumestofazanailizeče-va.Utoime,činimise,trebaraditinaočuvanjuopstankanašihdođeva.Kakvesterilizacije ikastracije!Naprednašiavlijaneri.Tadivnastvorenjakojajošnisupostalahibridi,isprogramiraniiteledi-rigovanirobotisa»tačnoodredjenim(hm!)ponašanjem«.Dalijenekopomisliodajanevolimpse?Prevariose.Volimihsve,bezizuzetka.Pa,jednogtakvogmolohasamupravootkri-lamedjusvojimpsima iuposlednjemtrenutku,uzpomoćkom-šija, iščupalamu izčeljusti jednogzaistamiroljubivog imaznogkokeršpanijela,kojiničimnijezaslužioovakavtretman.Zgrože-napostupkommogsadavećdvogodišnjegmešanca,kojegsamkaošteneudomilausvojojmiroljubivojkućnojatmosferi,prviputasamsezapitalaodaklepotičenjegovačetvrtastaglavasavilicamakojeličenazamkuzalisice,tvrdoglavaupornostdašćepasveštoprodjeiliproletiporednjega,tupavočeloisitneprodorneokice...štadakažem,lepkaoslika,alipriznatisemora,postojivelikave-rovatnoćadajeproduktstrasnogljubavnogčinasvojihsrodnika,odkojihjebarjedan,pamakariudalekompretku,bio-moloh.Toneznačidagamanjevolim.Nikako.Tosamoznačidasamzabri-nuta,danepuštamudvorištenipoštara,ničitačavodomera,nikomšije-ukratko,višemuneverujem.Moramdapriznam:malosambilazgranutakadamijeneko-likopoznanika(inačesunaglasukaovelikiljubiteljiživotinja)sa-vetovalodagauspavam.Danimasamseosećalanelagodno,tu-žno,razočarano.Kakojetolako!Likvidiratiživobićekojenemožedanamsesuprotstavi.Ćutalasamdugo,asadabihmogladaimkažem:razmislićuotomekadasebuduuspavljivaliokorelikrimi-nalci,zločinciipsihopate.Dotada-jaćupreuzetiodogovornostzanjegovepostupke.Sasvimciljanoidobroosmišljenopreduzelasamsvesigurnosnemere.Onvišenećeimatiprilikedasedoko-pabilokoga.Isvemisečini,odsvihratovakojinamvisenadglavom,izro-dićesejednogdanainekiratsamolosima.

Ingeborg Arjono-Filipović


lomljeni vratovi. U nekim klanicama omamlju-ju strujom ali nedovoljno, jer se neke povrate i pri sve-sti imaseprerežugrla.Nekese jošdugouagoniji trzaju.

Tojeonoštosedešavaupraksi,akakojenapapiru?

Vredilizakonskazaštita?

Životinje uzgajane na farmi koje se transportu-ju u okviru Evropske unije u komercijalne svrhe zaštiće-ne su Odredbom EU o zaštiti životinja u toku transpor-ta i srodnih aktivnosti.OvaOdredba direktno važi za svedržave članice EU i stupila je na snagu 5. januara 2007.Pravilnicima o dobrobiti životinja pri transportu uvo-de se dodatni nacionalni propisi. Ova Odredba obuhva-ta idobrobitživotinjakojese izvoze izEUu trećezemlje.

U Odredbi se definišu uslovi transporta životinja udrumskom, železničkom, vazdušnom i pomorskom saob-raćaju.Njomeseutvrđuju opšti standardi transporta živo-tinja,uključujućiizakonskiuslovdastokabudeustanjudasetransportujeprenegoštozapočnetransportidaćeostatiutakvomstanjuutokučitavogtransporta.Životinjesemo-raju transportovati u uslovima za koje segarantuje da imnećeizazvatipovredeilinepotrebnupatnju.Odredbuprime-njujuodgovarajućiorganisvakedržavečlanice,astručnja-cizaveterinuizKomisijeEUmoguizvršitikontrolunalicumestadaseuveredaliseovaOdredbadoslednosprovodi.U Srbiji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vo-doprivrede, na osnovu člana 23. Zakona o dobrobi-tiživotinja,doneloPravilnikoprogramuobukeodobrobitiživotinja prilikom njihovog prevoza. Tako je postala oba-veza vozača drumskih prevoznih sredstava koji obavlja-ju prevoz životinja a i pratioca životinja koji vode briguo životinjama prilikom njihovog prevoza. Obuku sprovo-diMinistarstvou skladusaTakonomodobrobiti životinja.Zakonska zaštita ovim životinjama u krajnjoj liniji ne vre-di mnogo – na kraju zaklana životinja je zaklana. Jedi-no pomaže svaka individualna odluka da se životinje nekoriste za jelo. To je jedna svesna odluka svakog odgo-vornog i inteligentnog pojedinca, koji ne želi da bude sa-učesnik u bolu i patnji koja se priredjuje životinjama

SnežanaMilovanović

Transporti životinja se obično odvija-ju do klanica gde se životinje ubijaju zbog mesa,do pijaca na kojima se životinje prodaju drugim licima ili far-mama, do drugih farmi gde se životinje tove pre klanja, tran-sportuju za priplod ili proizvodnju mleka, postoji i selidbe-na ispaša, naročito kod ovaca, kada se životinje sezonski sele od pašnjaka do pašnjaka, ili ono što je najviše dra-matično je dugi transport životinja direktno za izvoz i klanje Po istrazi koju je sprovela Compassion in World Far-ming Limited, svake godine milioni goveda, ovaca i svinja transportuju se od jednog do drugog mesta u okviru Evro-pe. Sabirne tačke za životinje iz Britanije, nalaze se u Bel-giji i Holandiji, a odatle idu u klanice Italije, Grčke ili Špa-nije. Veliki broj ovaca i jaganjaca se iz Britanije, Španije i Francuske sabiraju u italijansku luku Bari odakle se tran-sportuju u Grčku, pri tome putovanje traje i po više od 100 sati. Čekanja na trajekte mogu biti i po dva dana, pri čemu su životinje često bez vode i hrane. Mnoge životinje ugi-nu uz muke. Uzgoj svinja i teladi u čeličnim kavezima je u nekim zemljama zabranjen, pa se dešavaju transporti do drugih zemalja gde to nije zabranjeno, samo zbog uzgo-ja. Kada se on završi opet slede transporti koji su muče-nja, pri čemu se sa životinjama veoma grubo postupa u toku iskrcavanja i ukrcavanja. Stotine hiljada goveda se transportuje iz EU uglavnom iz Iske, Francuske i Nemač-ke u srednjo istočne zemlje pa i u Severnu Afriku. Velike svote novca se plaćaju za podsticaje izvoza stoke iz EU.

Pored teladi, jaganjaca i ovaca, svinja i prasadi; sva-ke se godine izveze preko 100 000 konja iz Istočne Evrope, uglavnom Poljske, Rumunije i Litvanije, do klanica u Italiji a najčešće im put vodi kroz Madjarsku i Sloveniju. Istraživači nemačke organizacije Animals Angels utvrdili su dokumen-tovano užasne tretmane i mučenja ovih predivnih životinja u toku transporta. U Italiji čekaju na trajekte do krajnjeg odre-dišta – klanica u Sardiniji. Putovanja traju po nekoliko dana (95 sati), najčešće ni jednog veterinara na putu za pružanje pomoći nema, a put je dug 2500km. Sličnu sudbinu doživlja-vaju i magarci koji se iz Rumunije preko Madjarske takodje na putu prema Italiji nadju, neki od njih na pola puta umiru. One životinje koje prežive ove transporte su jedno-stavno u stresu odvučene sa kamiona u klanicu. Tamo su im prerezali grla dok su još bili pri svesti, i ostavlje-ne su da krvare do smrti. Nekima su pri tome nasilno



Eksperimenti na životinjama su prevara. Istraživanje na životinjama je u najboljem slučaju ruski rulet. U najgorem slučaju, istraživanje na životinjama će pobiti naše prijatelje, ljudske i neljudske...

Kada sam 1996. dobila posao pomoćnnika tehničarke u Huntingdon Life Sciences (HLS) u East Millstoneu (New Jersey, SAD), moj se život nepovratno promenio. Tokom go-dina provedenih kao tajna istražiteljka za organizaciju Peo-ple for the Ethical Treatment of Animals (PETA), a u posle-dnje vreme i za druge organizacije, svaki put sam ponovo svedočila pojedinačnoj i industrijalizovanoj zloupotrebi živo-tinja.

Gledala sam rastrgane piliće nakon nedelja patnje na industrijskim farmama, mekane pahuljaste mačiće kako če-kaju svoj red u medicinskoj odaji za mučenje, trudne kobile vezane uz tvrde gumene vreće za urin korištene za proizvo-dnju Premarina, jadne 'čistokrvne' pse zatvorene u malim kavezima u prljavim fabrikama štenadi i nebrojene životinje kako bivaju udarane, šutirane, izbodene i gušene. Ali ništa me od toga nije pripremilo na ono što sam vidjela u HLS-u.

Moj posao pomoćne tehničarke je uključivao ispomoć oko životinja. Brinula sam se za pse, pacove, miševe i maj-mune - u najmanju ruku održavala sam njihove kaveze čisti-ma. Da sam se u pravom smislu reči brinula za njih, ne bih toliko njih videla kako uzalud pate i umiru u HLS-u. Ne bih još viđala njihova lica u snu.

Osim čišćenja kaveza, držala sam životinje dok su im ubrizgavali razne otrovne supstance. Strugala sam krv s poda nakon nepotrebnih operacija koje su izvodili nevešti, loše uvežbani, zaposleni. Kad su se hemikalije ubrizgava-le u životinje - u njihove noseve, usta, kožu, vene, trbuhe i pluća, beležila sam rezultate i brinula se zbog njihovog jada dok bi ostali slegnuli ramenima i okrenuli glave.

Doznala sam da životinje u HLS-u pate i umiru zbog kućnih sredstava za čišćenje, slatkih malih lekova koji se dobijaju bez recepta i kakvih već ima na desetine, poljopri-vrednih proizvoda i 'čudesnih lekova'. Na drugom mestu u laboratoriji, na zečeve su se izlivala sredstva za sunčanje, dok su zamorci i svinje patili u ostalim nepotrebnim testira-njima.

Među zaposlenicima nije tajna da su testiranja sprdnja zasnovana na traljavoj nauci. Nakon što je opozvan jedan popularni antihistaminik, stariji tehničar je, kada je video naslov, sa podsmehom pitao 'šta smo to (ovaj put) učinili'. Standardne šale o 'čudesnim lekovima' su bile 'Ovo je ili lek za neku bolest ili tableta za mršavljenje', i 'Je li ovo lek ili otrov za pacove?'.

Iako su me slali u sobe sa životinjama kako bi ih 'po-smatrala', obično su mi govorili da ne obraćam pažnju na njihove stalne zdravstvene probleme nakon doziranja i da ih ne beležim. Jednom kada sam pitala saradnika koji je uop-šte smisao tih testiranja, rekao mi je: 'To što preparat utiče na psa, ne znači da će na isti način uticati i na ljude'. Tada mi je rekao da 'smisao testiranja nije da se zaštite ljudi, nego da sponzor (firma koja plaća testiranje) ponovo donese posao laboratoriji. Novi posao se može osigurati tako da se spon-zorov preparat pusti na tržište'

Michelle Rokke

• Bausch&Lomb• Beiersdorf(Atrix,Eucerin,LaPrairie,Labello,Nivea)• Chesebrough-Ponds(Cutex,Faberg,Vaseline)• Church&Dwight(Lady’sChoice,Nair)• Colgate-PalmoliveCo.(Ajax,Fab,HillsPetNutrition,MennenCo.,Palmolive,SoftSoap,SpeedStick)• GilletteCo.(Braun,Duracell,Flair,LiquidPaper,Oral-B,ParkerPens)• GlaxoSmithKline(Aquafresh,Binaca,Corega,Nicor-ette,Parodontax,Sensodyne,Strep)• Henkel(Bref,Clin,Kaloderma,Opti,Persil,Perwoll,Pril,Pur,Rex,Silan,Solea,Somat,WeisserRiese,Schwarz-kopf&Henkel-Bac,Fa,Krizia,Palette,Poly,Schauma,SergioTacchini,Taft,Vademecum,Vision)• Johnson&Johnson(Aveeno,Clean&Clear,Neutro-gena,ROC)• Kimberly-ClarkCorp.(Cottonelle,Huggies,Kleenex,Kotex,Pull-Ups,ScottPaper)• L’Oréal(AnaisAnais,Bilage,BiothermCosmetics&SkinCare,Cacharel,Garnier,GiorgioArmani,HelenaRubin-stein,Lancôme,Logics,MatrixEssentials,Maybelline,Om-brelle,RalphLaurenFragrances,Redken,SoftSheen,Vichy,VitalNutrients)• NinaRicci• Pfizer(Plax)• Pliva• Procter&GambleCo.-P&G(AlfredDunhill,Alldays,Always,AnnaSui,Antikal,Ariel,Atkinsons,Attends,Bess,Blend-a-Dent,Blend-a-Gum,Blend-a-Med,BlendaxAntiBelag,Bogner,Bold,BrunoBanani,Camay,Carrera,Certina,Cer-tinaMed,CharlesJourdan,Cheer,Chiemsee,Chlorhexamed,CindyCrawford,Clearasil,Comet,CoverGirlmakeup,Crest,Dash,Daymed,EllenBetrix,Escada,Extase,Fairy,Firmodent,GabrielaSabatini,GabrieleStrehle,Galileo,GerryWeber,Ghost,GilletteSeries,GiorgioBeverlyHills,Globe,Gucci,Head&Shoulders,HenryMBetrix,HerbalEssences,HervéLéger,HugoBoss,Ivory,JeanPatou,Lacoste,LauraBiagiotti,Lenor,Luvs,MarcO’Polo,MaxFactormakeup,MaxMara,Medinait,MeisterProper,Mexx,MontBlanc,Muelhens,NaomiCampbell,Naturella,OilofOlaz,OldSpice,OttoKern,Pampers,Pantene,PantenePro-V,PringlesChips,PriscillaPresley,Procter&Gamble,Puma,Rochas,Scannon,SecretDeodorant,Shul-ton,Sir,Spic&Span,Sumatra,Sure,Tempo,Tide,TomTailor,Tosca,Trussardi,Valentino,VidalSassoon,Wash&Go,TheWellaCorporation-Sebastian,Wick,WickVaporub,Yardley,YohjiYamamoto,Zest)• ReckittBenckiser(Airwick,Ava,Calgon,Calgonit,EasyOff,Fibish,Harpic,Lysol,Mop&Glo,OldEnglish,Re-solve,Spray‘NWash,Vanish,Veet,Woolite,Coty-Adidas,Cal-gon,CalvinKlein,CelineDion,Cerruti,Chipie,Chloé,Chopard,CindyAdams,ClubMed,DavidBeckham,Davidoff,Esprit,Glow,TheHealingGarden,IsabellaRossellini,JenniferLopez,JetteJoop,JillSander,JOOP!,Jovan,KennethCole,KimoraLeeSimmons,Lagerfeld,Lancaster,MarcJacobs,Mary-KateandAshleyOlsen,MissSixty,Monsoon,Nautica,Nikos,Parera,PierreCardin,Rimmel,RolandGarros,Roots,SarahJessicaParker,Stetson,VeraWang,VivienneWestwood)• S.C.Johnson(Drano,Edge,Fantastik,Glade,OFF!,Oust,Pledge,ScrubbingBubbles,Shout,Skintimate,Windex,Ziploc) SCAHygieneProductsAB• Schering-Plough(BaindeSoleil,Coppertone,Dr.Scholl’s)• ShiseidoCosmetics• Unilever(Axe,CalvinKlein,Cerrutiparfemi,Chloe,Cif,Diversey,Domestos,Dove,ElidaGibbs,ElizabethArden,Fa-bergé,Finesse,Helene Curtis, Henry Cotton’s, Impulse, La-gerfeld parfemi, Lever Bros, Lux, Max Azria, Omo, Rexona, Signal, Suave, Sunsilk, Valentino parfemi)U zagradi su proizvodi da bi se mogule prepoznati firme


Dalivasjeobuzelatugadokstegledalinapuštenogpsazimikakonaulicidrhtisklupčannaleduilisnegu,po-kušavajućidazaspi?Dalivamjeutrenutkubilojasnodasuizgovoriljudiusmislu:Maimaonkrznonijenjemuhla-dno! – samo puko umirivanje savesti? Kada bismo i satri bundena sebi prespavali samo jednu noć na ledu ilisnegu,na temperaturi iod -20,verujemdabi tekondashvatilikakojenjima.Dalistenekadpomislili:Kadbibarzimiimalisvojukućicu...Dalistejenekadnapravilivodjenisvojomsavešćukojavamnijedalamira,ibilisretnikaodasteuradilineštojako,jakodobro?Dalivamjeposlekrat-kogvremenakomunalnainspekcijazalepilananjuobave-štenjedajemorateuklonitiurokuod72sata?Iakojehla-dno,iakojesnegitemperatura-20...Tužnoinepravedno!Vlasnicikućaugradovimaimajupravodausvomdvo-rištuimajukućicuzapse.Naravnoakosutadvorištamalatozapseinijenekasloboda,aliakosuvelikaiimajutrav-njaknakompasmožeslobodnodaseigraitrčitojeza-istaidealno.Ljubimciutakvimslučajevimadakakonekehladnijedaneugodiniproveduiukućama,novećinomsu,itoposvomizboruudvorištu.Ljudiugradovimavećinomisamipateodnedostatkaprostora.Ljubiteljiživotinjakojiimajuljubimceustanovimavrločestotugujuzajednosanjima,svesnidaježivotinja-mauskraćenoneštoveomavažno–kontaktsazemljomikakavtakavosećajslobode.Aliipakimajuželjudapomo-gnunapuštenimživotinjamanaulicama.Vrločestoihhra-ne,pojeiigrajusesanjima.

Akosezelenepovršineokozgradaugradusmatrajunekomvrstomdvorištazastanareistih,zarnebibarnekiprocenat ljubiteljaživotinjakojisebrineopsimanauli-ciimaopravoidapostavikućicuzasvoještićenikenaje-dandeozelenepovršine?Akobisestanariujednojzgradidogovorili, kaošto sedogovarajuukućaniu jednomdo-maćinstvu,dajednoguličnogpsasterilisanog,vakcinisa-nogiobeleženoguzmudabisestaralionjemu,terecimoodgradadobiliodobrenjezapostavljanjetipskekućicenaodređenommestu,semdobrobitizanapušteneživotinještabisejošsatimdobrogdobilo?

Tobibilozaistaodgovornoučenjesuživotaizmeđuljudiiživotinja.Onbisvakakopostaopravimiljenikibiobibe-skrajnozahvalan.Pasbituteritorijusmatraosvojomištitiobijepanatopodručjevišenebidolazilidrugipsilutalice.Rešavanjaproblemanapuštenihživotinjanijenimalojednostavno.Sterilizacijeseneradeudovoljnojmeri,pri-hvatilištanemapoopštinamaiakoijednoidrugoZakonodobrobitiživotinjaizričitopropisuje.Udomljavanježivotinjasaulicajejakoteško,iakonjihimasvevišesaplavimogr-licekaoznakdasusterilisani,čipovaniivakcinisani..

SnežanaMilovanović

ŽivotinjeuSrbijinametiubicaSrbijujezahvatiotalasnasiljapemaživotinjama,apsiholoziovotretirajukaoindicatornasiljapremaljudima.Mnogiljudivoleži-votinje,hraneihimaze,aliimaimnogoonihkojiihiskorišćava-juradisopstvenezarade,apostojiijedanbrojljudikojiuživajudamučeživotinje.AuposlednjevremesvevišesesuočavamosahladnokrvnimpokoljimaživotinjauSrbiji.Dosadasuizrečenesamodvezatvorskekaznezazlodelapremaživotinjama..Ovosunekiodposlednjihdrastičnihslučajeva:- Radnikbeogradskihelektranazazidaoživumačkusamačićima,- Automobilomvuklapsa -ProtivVesneS.(32) izPoža-revcapolicijajepodnelakrivičnuprijavuzbogsumnjedajeizvr-šilakrivičnodelomučenjaiubijanjaživotinja.PolicijajeteretidajepsamešancavezalalancimzavučnukukuputničkogvozilaivuklagakrozvišeulicaucentruPožarevca.Napitanjepolicijezaštojemučilapsa,Vesna,kojajeinačezdravstveniradnik,niježeleladaodgovori,većsebranilaćutanjem.- KerušaMila-Svimajedobropoznatslučajmonstruo-znogsakaćenjakerušeMileubeogradskomnaseljuMedaković.Stanarizgradenajbližeparkingunakojemje,premaprocenive-terinara,osakaćenipasležaovišeodnedeljudana,sumnjalisunasvogkomšiju,kojije,kakosunaveli,„sposobandauraditakonešto“.Viđalismogakakojuripseionekojejeuspeodauhvatiječaknosionaramenuibacaouvazduh,poslebiihuzeozašapeivukaopoulici.- Nepoznataosoba ili višenjihubili sukujuuZaječarudokjejošdojilaštence,- U protekle dve sedmice u seluKoraćica naKosmajuubijenojenajmanje26pasa,najverovatnijeotrovomkreozanom.- U beogradskom naselju Braće Jerković nedavno supronađenadvaotrovanapsa,najverovatnijekreozanom.Prene-kolikomesecitujeotrovanopetpasa.2005.g.kodArenejeotro-vanočak11pasa.- UseluGornjeMeđurovokodNiša,nadrvetuobešenačetiriubijenapsa.Zbogkrivičnogdelaubijanjaimučenjaživoti-njapodnetesukrivičneprijaveprotivdvojicemaloletnika,starih15i17godina.- RotvajlerapoimenuRaufuBeograduprvojepomazio,panožemizbougrudiS.J.(65)-UseluRgotinekodZaječara,odsečenajeglavapsume-šancuMišku.Kriminalističkapolicijautomgradupodnelajekri-vičnuprijavuprotivNNlica.-Meštanius.Sivaczanemelisunakonslučajaseoskelutalice,kerušeMilicečijijeraskomadanispaljenlešpronađenuobjektuPoljoprivrednogpreduzeća„Bačka“,anovišokjeusledionakonštosesaznalodajepočinilacmonstruoznogiživljavanjanadži-votinjom14-godišnjidečak.


IZ ARGENTINE

ALMIRANTE BROWN je bila prva opština u Argen-tini, gde su političari 1996 god. doneli odluku, da se ubijanje ( eutanazija ) pasa i mačaka više ne sprovodi.Umesto toga razvili su i sproveli jedan program masov-ne kastracije, povezan sa jednom informativnom i eduka-tivnom kampanjom o pravilnom držanju i čuvanju životinja.U periodu od 2001 do 2007 kastrirano je 85 000 vla-sničkih i uličnih pasa i mačaka i to besplatno.Kastracije su se sprovodile na dva načina: - U gradovima u specijalnim za to namestenim centrima, odnosno ambulantama- na periferiji i u manjim mestima u prostorijama za to namestenim Vlasnici zivotinja su morali potpisati jednu vr-stu “ ugovora” gde se obavezuju da će se o svo-jim životinjama brinuti. Paralelno dok su vlasnici u čekaonici čekali da njihove životinje budu kastrira-ne, preko videa je prikazivan obrazovni program o pravilnom držanju i ponašanju prema životinjama.

85000 zivotinja za 6 godina znaci: 3 sata dnevno rada --3 veterinara i 6 asistenta.

Operacije se izvode jednom jako jednostavnom i br-zom tehnikom tj. životinje se operišu bočno ( sa strane ). Opercije traju maksimalno 5 minuta i nema skoro nikakvih komplikacija. Komplikacija je bilo manje od 0,5% samo u onim slučajevima gde su vlasnici u postoperativnom toku napravili neku grešku. Za sterilizaciju jednog ženskog psa bilo je potrebno 5 minuta, za kastraciju jednog muškog psa 3 minuta, jedne mačke 2 minuta a jednog mačka 1 minut. Pored toga su u tim centrima nameštene prostorije za vakcinaciju, čipovanje životija i čišćenje od parazita. Sa tom kampanjom nije se samo suzbilo ma-sovno razmnožavanje pasa i mačaka, nego i edu-kacija stanovništva da se životinje respektuju kao sastavni članovi familije, prirode i zivota ! Čitava ta akcija i program bili su mogući zahvalju-jući podršci odgovornih političara. Ovaj program i ka-mpanja su stvarno jedna pozitivna, humana i civilizo-vana alternative za sve zemlje sveta. Argentina dostavlja taj program na tri jezika, svima koji se za njega interesuju.

Branka Obradovic

IZ BEOGRADA

Ovim putem želim da vam napišem kako humanost još uvek postoji i to medju studentima Akademije Likovnih Umetnosti u Beogradu. Naime, dana 25.22.2010.godie)je na Senjaku u blizini ALU bezobzirni vozač pregazio psa i sa otvorenim prelomom desne zadnje noge i naprslom le-vom nogom ostavio jadnu životinju na milost i nemilost nailazecem saobraćaju i zimi. Na svu sreću u blizini su bili studenti ALU i odmah preuzeli akciju spasavanja po-menutog psa. Stavili su ga u kola i odvezli na Veterinar-ski fakultet gde ga je osoblje i profesor (ne znam tacno koji ali cu se potruditi da saznam) primio i operisao (amputi-rao nogu i sanirao druge rane zadobijene prilikom ude-sa). Studenti su prikupili izmedju sebe pare neophodne za medicinski materijal a samu operaciju koja bi inače ko-štala više stotina eura, profesor na Veterinarskom fakul-tetu je obavio bez ikakve nadoknade. Danas u 10h stu-denti ALU idu da preuzmu psa i da ga odvedu u jednu porodicu koja je pristala da nesrecno kuce neguje dok ne ozdravi i ako mu ne zna ni ćud ni koliko će vremena tra-jati oporavak. Studenti Veterinarskog fakulteta će bez ika-kve nadoknade dolaziti svaki dan da psa previju i da mu daju injekcije antibiotika (a za sta ce studenti ALU sva-ki dan sakupljati novčana sredstva jer inekcije kostaju). Volela bih da ova prica dospe u javnost kako ne bi izgubili i ono malo preostale ljudskosti u nama i kako bi pokazali i dru-gima da ne treba okrenuti glavu u fazonu to nije moj problem. Danijela Torlak

Posebanproblemkodnassuiborbepasaidrugihživotinja.Uvećinicivilizovanihzemaljasveta,paIuSrbiji,krivičnodeloje:posećivatiborbeživotinja,učestvovatiunjima,organizovatiborbe,obučavatiživotinjezato,pačakIposedovatipsaobuče-nogzaborbe.Međutim,veomaretkokodnasnekoodgovarazaoveprekršaje,madasviznajuzanjih.Borbepasaseuglavnomorganzujuumanjimmestima,vangradainanjimačestoprisu-stvujevelikbrojposetilaca,azarađujuseIvelikepare. Međutim, izledadapolicija traženjeubica životinja i onihkojikršezakonodobrobitiživotinjanesmatraprioritertnimza-datkom,pasemnogiizvlačenekažnjenoinastavljajupostarom.

KaticaSpasić,dipl.vet.

-RotvajlerapoimenuRaufuBeograduprvojepomazio,panožemizbougrudiS.J.(65)-Početkomaprilajeprimećenotrovanje15-takpasaube-ogradskomnaseljuMiljakovac2dabiseposletoraširiloširomgrada.Psisemučeiumiruumukamautoku24časa-izgledadasuotrovanikreozanom.Zaovezakonomzabranjeneaktivnostiubicekoristesekre-ozan,karbamat,organofosfatistrihnin.Pitanjejeikakooveotro-veubicenabavljajujerihnemauslobodnojprodaji.Štarećinakonsvegaovoga.Nekistručnjacikažudajeovderečoličnostimasaporemećajimanajverovatnijeudomenupsi-hotičnogstanja,adrugidajeupitanjumoždadrogailialkohol,alisesvislažudaosobekojesuustanjudaučineovakvazlodelatrebadapotražestručnupomoć.


Crnoj Gori i Makedoniji i to su mi uvek draga iskustva. Ali se sada bavim uglavnom civilnim sektorom i radim nešto što smatram krajnje odgovornim, radim studije uticaja ra-znih projekata gde strani investitori žele nešto da rade u na-šoj zemlji, a to podleže pod obavezu izrade studije uticaja. Trenutno je najaktuelniji projekat, a to ste svakako svi čuli, to su vetrenjače-vetrogeneratori struje, kako se to zove,i tu sam vrlo aktivan i radim nekoliko projekata. Zato što su ve-trenjače vrlo riskante za ptice i mora pažljivo da se odre-de njihove lokacije, njihov raspored, inače postaju mašine za mlevenje pti, bez obzira na ekološku čistoću te energike. Šta mislite o članu u Zakonu o zaštiti prirode Nemačke sa kojom se obavezuju sve pokrajine da na najmanje 10% od svoje ukupne površine stvore jednu mrežu povezanih biotopa da bi se sprečilo dramatično povlaačenje vrsta? Nravno, to je potpuno u skladu sa evropskim direktiva-ma i opštim pravcem zaštite prirode. To je vrlo važan mo-menat koji predstavlja jednu vrstu prinudne zaštite prirode. Znači, svaka država je obavezna da se odrekne, da apstinira u ekspoataciji jednog dela prirode, ne iz nekih apstraktnih razloga, ne iz neke sentimentalnosti prema prirodi. Ne, to su zemlje na tom civilizacijskom razvojnom nivou koje sma-traju da je najvažnije da čovek ima kvalitetan život, znači da zemaljsko carstvo uživa. Pošto je radnik prilično tamo ra-sterećen, zahvaljujući tehnologiji i dobroj organizaciji po-slova, on nema više ubistveno radno vreme; on sada ima sve više slobodnog vremena i treba slobodno vreme kvali-tetno i sa uživanjem da provede. Za to je neophodna priro-da, očuvana priroda, ne makar kakva, ne samo da bude zele-na, nego to mora da bude raznovrsno. Ne samo da se zasadi cveće, potrebne su i ptice, ne samo ptice, već i sve druge životinje. Zato je to 10% teritorije postao zakon, i formalan. Kod nas je situacija obrnuta, kod nas se smanjuju zaštiće-ne površine. Mislim da smo prva zemlja u svetu koja je u XXI veku smanjila površinu je teritorije - gde je zaštićena priro-da To je urađeno zbog čuvenog skandala – Stare planine.

Poštovani g. Vasiću, Za Vas kažu Vaše kolege da ste naš najisku-sniji ornitolog. Sa čime ste se u svojoj karije-ri najviše i najradije bavili i sa čime se bavite sada? Ja sam se najviše bavio pticama i time se narav-no najradije bavim i dan danas. Ko se bavi pticama, ko ih voli, ko ih poznaje, onda automatski sklizne u je-dnu aktivnu stranu te oblasti, to je zaštita ptica. Tako, nije samo da ih ja proučavam kao jedan profesor, is-traživač, nego pokušavam da budem aktivni sudeo-nik u svim akcijama koje vode ka zaštiti tih najlepših , po meni, živih bića u prirodi. To je uvek komplikova-no jer ptice nije lako štititi od čoveka, nije ni ljude šti-titi od ljudi. Ali pošto ste rekli da sam najiskusniji , to znači da imam najviše godina od svih aktivnih ornitolo-ga, onda ja dugo pamtim i pamtim vreme kada nije mo-glo da se gotovo razgovara o zaštiti ptica, ograničenju lova, o zaštićenim područjima u kojima ne sme da se ubijaju ptice, ne sme da se ruše njihova staništa. Tako da je to otprilike oblast koja je meni najdraža, a onda sam preko toga počeo da se interesujem za zaštita bi-odiverziteta, biološke raznovrsnosti –time sam proširio svoju delatnost sa ptica na ceo živi svet ove planete. Da li nam možete reći neki od projekata u kome ste učestvovali? Projekata je bilo naravno , s obzirom na moje is-kustvo, strašno mnogo i vrlo je teško izdvojiti neki a prećutati neki drugi. Ali recimo, jedan od menio nadra-žih jeste osnivanje Fonda za zaštitu ptica grabljivi-ca beloglavi sup.To je bila prva NVO koja je dobila na upravljanje jedno zaštićeno područje, to je podru-čje Uvca, i tu smo dobili dozvolu da osnujemo prvo hranilište – prvo uspešno hranilište, za sada najuspe-šnije - hranilište beloglavih supova u prirodi. Tako da današnja stabilnost populacije beloglavih supova u Srbiji je posledica uspeha te akcije. A svaki uspeh ne samo da godi autorima nego je odličan primer za druge, znači da posle tog uspeha dolazi obaveza no-vih uspeha. Ne samo ne samo u onome čime sam se ja bavio, nego i čime su se moje mlađe kolege bavile. . Da li Vas i danas državne ustanove pozivaju kao savetnika ili konsultanta kada su u pitanju oblasti sa kojima se bavite?Ja sam danas penzioner ali radije kažem da sam slobo-dni zaštitnik prirode ili slobodni preduzimač projekata zaštite prirode. Država ima razne faze. Ima faze u koji-ma se više oslanja na stručnu pomoć, ima faze u kojima se manje bavi time;mislim da je sada faza koja ne pred-stavlja vrhunac, u kome se politika države za zaštitu prirode oslanja na ekspertska mišljenja. Ali meni to ne smeta, ja sam aktivan u međunarodnim organizaci-jama. Međunarodnim organizacijama nikad nije dovolj-no stručnosti i one se uvek obraćaju meni a isto tako i neke bivše jugoslovenske države koje nema ju dovolj-no eksperata , one me uvek rado pozivaju da im budem konstulatant i ja se naravno, još radije odazivam

Da li nam možete navesti neke od njih? Praktično sve. Najviše sam radio u

Tu je jedno zaštićeno područje , park prirode, smanjen zbog grupnih interesa.Ne govorim o politici, govorim o odnosu prema prirodi. Ma ko da je, ma o kome da se radi i bez obzira kakvi su motivi. To je primećeno umeđunarodnim organizacijama, da se Srbija ponaša tako, nije to bahato-to je nerazumno i štrći.Mi smo po tome upadljivi. Što se Nemačke tiče, mislim da Nemač-ka spada u nekoliko zermalja koje imaju najveće povr-šine koje su zaštićene, mislim da već sada imaju 20%. Ovaj zakon koji ste pomenuli, on propisuje da svaka fe-deralna jedinica ima najmanje 10%, ne da u jednoj fede-ralnoj jedinici bude 50% a u drugoj da bude ispod 10%. Znači, i u onoj koja imaju manje, to su uglavnom pokra-jine u kojima je ranije zbog industrijalizacije i zbog ra-zvoja poljoprivrede sada nema prostora za nacionalne parkove i rezervate, ali sad su ovim zakonom one „na-terane“ da rekonstruišu prirodu kakva je ona bila ne-kad. To sam viđao uživo, to sam viđao i u nekim dru-gim zemljama i to daje sjajne uspehe. Ono što je lepo kod prirode je što se ona može obnoviti , ne onako do-bro i potpuno kao da ništa nismo uništili, ali nije sve iz-gubljeno, gledao sam čudesne transformacije prirode samo ako se koristi znanje, pamet, mašta, i ako se ima dovoljno odlučnosti. . Nisu pare u pitanju, samo je po-trebna odlučnost da se to izvede. Koliko poštovanje toga Zakona može da popravi stanje zaštićenih vrsta uopšte – a posebno ptica?Da li mislite da bi dobro bilo da takav član i naš Zakon o za-štiti prirode ima? Da li ste upoznati sa pilot projektom Internacionalne zadužbine Gabriele? Nisam se mnogo interesovao za suštinu tog projek-ta ali znam po nekim drugim organizacijama, fondaci-jama, pokretima, ono što sam maločas rekao, organi-zacije koje imaju različite filozofije, ideologije, pristup suštinskim metafizičkim pitanjima se grupišu oko je-dne zajedničke ideje koju sam pomenuo kao kvalitet ži-vota na zemlji. Ljudi su kratko na zemlji, taj kratak pe-riod treba da im bude pun, da im bude udoban i da im bude bogat. Oni imaju pravo na očuvanu prirodu. Za-što. Sa kakvim pravom neko može da mi to uskrati, re-cimo ovaj ambijent - koji je veštački ali imitira, podraža-va prirodu, sačuvao je osnovne prirodne vrednosti. Ko ima prava da mi to uskrati? Nema niko! I što više ima takvih projekata kao što je projekat Gabrijele to je bolje za sve nas. Zato, iako kažem, ne ulazim uopšte u reli-giozan i filozofski pristup tog pokreta - meni je dovoljno što on ima i tu stranu, kako kažu političari, prepoznao je ono što je važno za svakog čoveka. Ova zadužbina u Donjoj Franačkoj je upravo radeći na doslovnoj primeni ovog člana zakona , na području koje je do 1990. godine izgledalo poput agrarne pusti-nje u okolini Würzburga, postigla velike ekološke pro-mene. Pošumljene su velike površine, izgrađene živice, vlažni i kameni biotopi, a na velikom području imanja Tera Nova koja su priključena ovoj zadužbini radi se po-ljoprivreda bez pesticida, insekticida , bez GMO-a i bez eksploatacije životinja. Za kratko vreme mnoge su se vrste doselile, razmnožile, postigle stabilnu populaciju. Šta Vi mislite o takvoj vrsti regenerisanja zemlje? Ja sam video samo film, nisam bio tamo, video sam film na kojem je prikazan jedan rajski predeo.To je po-tpuna jedna raznovrsnost predeo, ne samo što tu ima raznih

vrsta biljaka i životinja, nego su tu raznovrsni biotopi i predeli i mislim da je to način za te evropske, zapadno-srednjoevropske klimatske uslove, nešto što garantuje da će se priroda, ne samo da će se ona obnoviti, nego da bude sama održiva. Jer ne možemo stalno da brine-mo o prirodi, da je uveče pokrivamo, i da je stalno le-čimo. Mora ona da stekne vitalnost i da može sama da odoleva onim iskušenjima koja joj mi postavljamo. ,A to je moguće.

Vaš kolega Prof. Peter Berthold, koji se smatra vo-dećim nemačkim ornitologom, je istraživanjem relativ-no male površine od 270 hektara ove zadužbine utvr-dio 69 vrsta ptica, od kojih se 21 potvrđena vrsta nalazi na crvenoj listi Bavarske ili Nemačke. Ali, ne samo ra-znolikost ptičjih vrsta već i veliki broj pojedinih vrsta ovaj ornitolog smatra vrednim. Prethodni predsednik Nemačkoga saveza za zaštitu ptica Klaus König, je re-kao da na iskrčenim poljim, a bez živice strnadice ne-maju šansu da prežive - na ''Zemlji mira'' sve vrvi od njih, a isto važi i za poljsku ševu. Šta vi mislite o tome da je došlo do obna vljanaja tolikih vrsta ptica? Prof. Bertold je jedan od svakako najiskusni-jih ornitologa i mislim da je potpuno u pravu. On je samo konstatovao činjenično stanje. Njegova izja-va, njegovi rezultati su naučna, stručna potvrda da je taj eksperiment, taj pokušaj, taj esej u prirodi uspe-šan.On samo predstavlja jednu akademsku potvrdu onoga što se vidi golim okom. Ali on je osvetlio je-dan drugi aspekt celog problema, pomenuvši bavar-sku crvenu listu. Crvene listre su državne, ne moraju da budu državne, to su deklaracije jednog dela po-pulacije, jedne zajednice, kod koje je postignut kon-zenzus – znači, svi se slažemo da su vrste ptica sa te liste one koje će nestati ukoliko ih ih ne zaštitimo, odnosno, ukoliko ne zaustavimo i okrenemo unazad procese koje dovode do njihove degradacije, opa-danja brojnosti, i ako to područje o kome je reč, ta Tera nova je to područje koje pruža uslove za opsta-nak tako velikog broja, tako velokog procenta tih vr-sta sa crvene liste , to automatski to područje iz-dvaja od svih ostalih, daje mu jedan primarni značaj. Pošto već postoji društveni konzenzus oko toga da ne bi smelo da bude spora jer iznad toga postoji je-dno opredelenje, jedna deklaracija, crvena lista je deklaracija – svi mi izjavljujemo da su te vrste ono što nam U istraživanju takodje jednog vašeg kolege Ar-nolda Zombruckija određeno je preko 50, ukupno 55 parova poljskih ševa. Po njegovom mišljenju to je rajsko stanje kakvo je bilo od Srednjega veka do otprilike 1850. godine. Kako je stanje kod nas? U neki stvarima mi imamo više sreće od Bavarske. U većem delu vrope populacije poljskih ševa su jako osiromašene. Znači populacija nije strašno pala ali je osiromašena, što je prvi signal da mora da se nešto promeni u načinu korišćenja njihovih staništa. Sa polj-skom ševom je uvek problem zato jer one naseljavaju poljoprivredne površine – tamo gde se ore. I one dođu, i dok je žito mlado recimo, to je njima fino, jer one su u priirodi u nekim poljima, pašnjacima, sa relativno krat-kom vegetacijom ali to izđiglja. Ali onda dođu razna prskanja, „oplemenjivanja“, onda dođu mašine i onda stradaju poljske ševe. Kod nas, iz meni nekih neobja-šnvjih razloga, poljske ševe se prilično dobro drže.


MRAVI

Mravi su vrlo male životinje, i svako od vas ih poznaje. Ima ih svuda na svetu, bilo po putu, po stazi ili šumi, polju i livadi. Oni su izuzetno korisne, marljive životinjice. U svoje veliko podzemno stanište oni odvlače sve mrtve životinje koje mogu naći, na primer, ose ili leptire i mnoge druge. A znate li kako bruji u mravljem staništu? Morate znati da je svaki mrav važan jer do-prinosi ekološkoj ravnoteži na Zemlji. Mravi su velika porodica. Oni stvaraju zajednice, što znači da imaju bezbroj podzemnih hod-nika i različite sobe. Mravi se međusobno pomažu, i svaki ima svoj poseban zadatak u velikom zajedničkom životu.Stanište šumskih mrava je delimično nad zemljom. Drago dete, ti si sigurno već videlo takvo veliko mravlje stanište – mravinjak. Ako se nađeš pred velikim mravinjakom, nikada nemoj imati rušilačke misli, jer su mravinjak mravi sagradili s mnogo truda i veštine. Mravi ne vide kao mi, ljudi – oni više pipkaju. Na glavi imaju male pipke. Njima se oni, pipajući, kreću napred, uvek po mirisu; jer samo tako mogu razlikovati da li susreću mrava iz svoje ili iz neke druge porodice.Poglavar mravlje porodice, koju nazivamo i mravlja zajednica, jeste matica; ona je mnogo veća od ostalih. Ona je sposobna samo za polaganje jaja. Mravlja jaja su veoma mala. Zato ih mravlja matica može položiti u vrlo velikoj količini. Marljivi mravi se zovu radnici. Oni su stalno na poslu, bilo da nadgledaju leglo, dovlače hranu ili čiste i grade nove hod-nike i sobe. Mravu ništa nije previše.

Moj prijatelj Žuća Ljubav prema životinjama nasledio sam od moje mame . Ona je rasla u kući sa velikim dvori-štem koje je kao stvoreno za ljubimce. Najsretniji sam kad idem kod babe i dede koji vode brigu o papagaju, zeki Toši maci Milici i o psu Žuci. Žuća nije običan pas. On je moj drug, prijatelj, on je deo moje porodice.Kada sam bio mali, kum mi je poklonio Žuću. Bio je to najsretniji dan u mom životu. Uvek kada mi je teško, ja to ispričam Žući i bude mi lakše. Naša ljubav je velika i jaka. Možda zato što sam rastao uz Žuću i druge životinje pa ne mogu da zamislim da neko ubije životinju. To su za mene nevaspitani ljudi. Želeo bih kada bih mo-gao da zaštitim sve životinje na svetu.Želeo bih da obrazujem ljude da vole životinje da im pruže samo malo pažnje i ljubavi jer, one će im to sigur-no vratiti. Lazar,11 god.


Moraš znati da svaka životinja oseća bol, kao što ti osečaš bol kada te udare, zgaze ili grde.

Biljke i životinje su žive, a sve što je živo ono i oseća.

Draga deco, ako pogledamo ove zmajeve, možemo reći da oni liče na dinosauruse, koji su živeli na na-šoj Zemlji u davno prošlim vremenima. Zmajevi o kojima bismo danas hteli da vam pričamo bili su veliki i zeleni. Na leđima su imali neku vrstu lepe-zastog, nazubljenog češlja koji je na glavi izgledao kao mala kruna . Stariji i iskusni zmajevi su imali jedan sasvim poseban način kako da na sebe skre-nu pažnju. Uvek kada bi se naljutili ili kada bi bili raspušteni i obesni, ispuštali bi iz usta veliki oštar plamen. Sve što bi zapalio taj plamen, izgorelo bi, naravno. A posledica toga je bila da je predeo u Tartraunu, a i u okolini, bio veoma mračan i ogo-ljen. Crn od gareži – veoma slično nekoj vulkanskoj oblasti sa puno kratera. Jedva da su još rasle bilj-čice. Bilo je jako mnogo vulkana, a s vremena na vreme bi iz ponekog kratera izbijali lava i pepeo. U zemlji Tartraun, u gradiću Zmajogradu, živelo je mnogo porodica zmajeva. Ove porodice nisu ima-le zajedničku samo zmajevsku kuću, nego je svaki zmaj živeo sa svojom porodicom ili sam u nekoj ma-loj ljupkoj zmajevskoj pećini. A kako je mali zmaj Zmajko prevaspitao velike zmajeve i od Zmajogra-da napravio prelepi predeo prirode čitajte u knjizi Mali zmaj Zmajko. Možete je naručiti na telefon:

064/0441802- cena 320din © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011

«Kako se medved Naočarko osladio medom»

Zdravo, draga deco! Ja sam mališa. Uostalom, ve-lik sam gotovo kao vi. Ne možete da me vidite, ali ipak sam tu. Ja sam patuljak koji priča priče! Patuljci su bića prirode. Ima ih vrlo mnogo u prirodi. Rado se sme-jemo, kao i vi. Rado pevamo, plešemo i poskakujemo, kao i vi. Doživljavamo svašta, a imamo i mnogo posla. I o tome se može dosta reći. A sada pogledajmo kakvu smo vam priču danas doneli. Danas ću vam ispričati priču o Naočarku, koja se zove: «Kako se medved Nao-čarko osladio medom.» Jednog lepog, toplog majskog dana, gustom šumom šetao je veliki, čupavi medved. Ljudi koji su znali za njega, bojali su ga se. Pošto je bio tako velik i težak, i ponašao se kao da ima pregled nad svime, nazvali su ga Majstor Naočarko. Majstor Naočarko je često besposleno tumarao ta-mo-amo. Njegovi izviđački pohodi po šumi bili su dugi i on je brižljivo istraživao okolinu. Majstor Naočarko se nije žurio jer nije znao za vreme. Tako je njuškao malo amo, malo tamo i često zastajkivao. Kad je verovao da nešto mora videti ili dostići, mogao je brzo da trči. Ret-ko bi mu izmaklo nešto bitno, jer je imao, kao što su lju-di već rekli, dobar pregled.

U današnjem izviđanju šume on se, kao i uvek, tu i tamo sladio bobicama, jeo sveže zelenilo, a i grmlje. Iznenada je stao i podigao nos uvis kao da je hteo reći: «Nešto sam namirisao.» Setio se da su u oko-lini stanovale divlje pčele. Njuškalo je reklo sebi: «Tamo gde ima pčela, ima i divljeg meda.» Draga deco, divlje pčele su pčele koje žive slobo-dno u roju. Roj pčela koji je Majstor Naočarko nanjušio, nastanio se u ne baš visokom drvetu. Pčele su živele u šupljini drveta i tamo su proizvodile med. Bilo ga je mnogo jer niko nije dolazio da ga uzima za prodaju. Majstor Naočarko odlučio je da sledi divni miris. Napo-kon je otkrio košnicu. Ljudi imaju poslovicu koja glasi: „Unapred se rado-vati, najveća je radost“ Majstoru Naočarku je potekla voda na usta kad je pomislio na fini, slatki med. Ali ni pčele nisu od juče. One su pametne i opre-zne. Jedna pčela je videla da Majstor Naočarko dolazi i rekla: «Joj, dolazi Naočarko. Sigurno hoće da se osla-di našim medom.

Mali zmaj Zmajko


Dok se medved tromo približavao, u njegovom svetu sećanja pojavila se slika. Vide kako je pro-šle godine vodio borbu s pčelama, jer nije zamo-lio za med, nego ga je oteo. Mislio je: «Nadam se da se pčele više ne sećaju tog događaja, naročito toga da sam oteo previše meda i previše se osla-dio. Još se toga dobro sećam jer sam pokvario že-ludac.» Uzdah je prošao njegovim glomaznim te-lom. «Ah, možda će mi pčele dati nešto meda!» Kada se Naočarko približio košnici na oko se-dam medveđih dužina, povikao je: «Halo, pčele, pa kako ide proizvodnja meda? Je li sve u redu?» Pčele na straži pred ulazom odgovorile su Na-očarku, koji je stajao dole: «O da, hvala. Sve je u najboljem redu.» Naočarko je pitao: «Možda mi možete dati lon-čić meda? Ja ga rado jedem, a vi jedva da imate potrošače za njega. Pčele na straži su rekle: «Vile i patuljci su je-dini potrošači našeg meda. Oni proizvode ukusne medenjake, ne samo za sebe već za sve životinje koje rado jedu med. Pre nego što ti damo lončić meda, moramo da pitamo našu maticu. Molimo, pričekaj malo.» «Niko srećniji od mene», pomisli Naočarko. Sve-ži miris meda već mu je došao do nosa. Pun oče-kivanja, seo je i naslonio se na drvo. Odjednom su pozvale: «Halo, Naočarko, nažalost ne možemo ništa da ti damo; naša matica nam je zabranila.» Naočarko se rastuži i prigovori: «Zar hoćete da sve zadržite za sebe? Pa med ne traje večno, a osim toga postupate protiv stvaralačkog zakona davanja. Niste li malo pohlepne?», pitao je Maj-stor Naočarko. «Zar nećete da delite? Gomilate i proizvodite sve više. To znači da ćete se uskoro ugušiti u vlastitom medu. Pretpostavljam da ni vi-lama ni patuljcima neće trebati toliko meda. Po-zliće im od tolikog meda. Ne mogu svaki dan da jedu medenjake.» Kad su pčele to čule, posavetovale su se šta da preduzmu. Odjednom je jedna pčela stražar rekla:«Verujem da imam rešenje.» Rekla je Nao-čarku da pričeka dok se ona ne vrati. Naočarko je opet seo i čekao. U pčelinjem sta-ništu su se čuli glasovi, a Naočarko je pomislio: «Sve to samo zato jer neće da daju meda!» Uskoro su opet došle pčele sa straže. Povikale su: «Halo, Naočarko, sve je u redu. Malo je potrajalo dok ni-smo tvojim argumentima uverile maticu. Na kraju je uvidela da ne bi bilo ispravno da zadržimo sve. Ti si nas uputio, i sad smo i mi toga svesne.

Prema moćnom zakonu stvaranja svako bi tre-balo da nesebično bude tu za drugoga. Ko ima za jelo, trebalo bi da to podeli s bližnjima koji ima-ju manje ili nemaju ništa. Jedan treba da poma-že drugome. Jednom će nam tvoja pomoć biti po-trebna. Tako možemo sigurno da računamo na tebe.»

«Pa sigurno», reče Naočarko i bio je vrlo rado-stan kad mu je jedna pčela pružila lončić meda. Naočarko je odmah seo na tlo i počeo da se sla-di. Mislio je: «Dobro je posle onako oštre zime ko-načno opet jesti sveži, fini med.» Uronio je jezik duboko u lončić i uživao u slatkoći. Premda je bio veliki sladokusac, radovao se medu i lizao, ipak je znao da treba jesti polako, svesno i, pre svega, ne previše. Tako je on ostvario veliki zakon har-monije stvaralačkog Duha.

Pčele stražari su mu dale nekoliko lončića meda za put. Naočarko reče: «Ovog puta ću sve dobro da rasporedim. Tako ću duže imati dobrog meda.» Srdačno se zahvalio matici i pčelama stražarima, i pošto je bio pomalo umoran, legao je u popodnevnu dremku. Ležeći, razmišljao je o onom što se zbilo. Sada je bio bogatiji za nekoliko spoznaja: «Ako nešto ne uspe odmah, ne bi trebalo odustati. Kod rešavanja problema pomažu unutrašnji spokoj i izvestan odmak.» Naučio je i da stvari rešava mi-roljubivo. «Ne bi trebalo uvek početi odmah bor-bom i nasiljem», mislio je u sebi. I: «O svemu bi trebalo mnogo bolje prosuditi i najpre razmisliti pre nego što se progovori.» Majstor Naočarko je bio zadovoljan i naumio je da se ubuduće tako ponaša. Tada je zaspao i sanjao o božjim stvara-lačkim darovima. Eto, to je bilo za danas. Radovaću se ako nam se pridružite i sledeći put. Vaš mališa, patu-ljak koji priča priče.

Priča iz knjige »LIOBANI«



Pitanje: Kako ocenjujete zaštitu biljnih zivotinjskih vrsta u Srbiji?Generalno loše. Uništavanje staništa, oduzimanje

životnogprostoraživotinjama, lov, trovanje izagađe-njakojaizazivajuglobalnootopljenje,uzrocisunestankamnogihbiljnihiživotinjskihvrsta.PremaprethodnomZa-konuozaštitiprirodebilojezaštićeno215biljnihvrstai429životinjskihvrsta.PonovomZakonuozaštitiprirodeidonešenimPravilnikomoproglašenjuizaštitistrogoza-štićenihizaštićenihdivljihvrstabiljaka,životinjaigljiva,(daklekaoštoprimećujete,praviserazlikaizmeđustro-gozaštićenihizaštićenihvrsta)sadaimamo629strogozaštićenihbiljnihi1015životinjskihvrstai37gljivaaza-štićenih533biljnihi258životinjskihvrstai30vrstagljiva.OvopokazujedasespisakdrastičnopovećavaitonijesamokodnasuSrbijislučajvećucelomsvetu.Ujedinje-neNacijeusvomnovomizveštajuupozoravajudapre-timogustdapotpunonestanetrećinabiljnihiživotinjskihvrstasazemlje.Zbogtogamikaoudruženjepozdravlja-modonošenjePravilnikaodstraneMinistarstvaživotnesredineiprostornogplaniranjakogajepotpisaoministarDulić.Nonepozdravljamoignosrisanječinjenicaodstra-neistogministarstvanakojejeupozorilaFAO–organi-zacija zahranu i poljoprivreduuokviruUjedinjenihna-cija još 2006 g. - na emisije štetnih gasovametanaiazotnihjedinjenjakojinastajuvezanozamasovneuz-goježivotinja,akoji izazivajuglobalnootopljenje,asa-mim tim izazivaju nestajanje zaštićenih vrsta.Oemisijiugljendioksidausledsagorevanjafosilnihgorivaznamodosta, informisanju je dosta doprinelo i samoministar-stvo,alioemisijimetanaiazotnihjedinjenjaumedijimasenegovori,obanadležnaministarstvaupornoćute,jeroniuglavnompotičuizmasovnihuzgojaživotinja.Iakosuonivećiodemisijekojupravicelokupanvazdušni,vode-niikopnenisaobraćajzajedno-naglobalnomnivou,niuSrbijisenečininištazanjihovosmanjenje.Naprotiv!

Pitanje: Ministarstvo životne sredine i prostornog pla-niranja početkom prošle godine donelo je pravilnik kojim se uvode novčane kazne za ubijanje životinja.Npr. ubijanje baštenskog puza košta 1,200 dinara, a bubamare 15.000 dinara. Da li po vama ovakvo kažnjavanje može biti efektno?

Naosnovučlana48.ZakonaozaštitiprirodeMinistarživotnesredineiprostornogplaniranjaiMinistarpoljopri-vrede,šumarstva i vodoprivredesporazumnosudoneli

Pravilnikoproglašenjuizaštitistrogozaštićenihiza-štićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.Ovimpra-vilnikom proglašavaju se divlje vrste biljaka, životinjai gljiva kao strogozaštićene divlje vrste ili zaštićene di-vljevrsteiutvrđujusemerezaštitezaštićenihvrstainji-hovih staništa. Uz ovaj Pravilnik idu i dva Priloga kojisupotpunoapsurdni jerdefinišuvisinunaknadepopri-merkunevodećiračunaotomedalisuupitanjukolek-tivi kao npr riđi šumskimravi za koga je odštetna vre-dnostpoprimerku40000din(pazaceomravinjakmuto dođe kao basnoslovno bogatstvo). Dalje npr. od-šteta za patuljastog miša iznosi 80 000 din, za pat-ke i guske 100 000 din, za goluba 80 000 din, za sle

pu krticu 120 000 din, zmiju šarku 100 000 din ili recimo za ubijanje divlje mačke ova naknada iznosi 200 000,zavuka i risa300000dinara itd...OviPrilozi kao takvi iza-zvali su puno polemika u javnosti, pre svega zbog potpu-no praktičnog pitanja kako će se to sprovoditi u praksu.NapravljenjeovihPravilnikavelikiuticajimalisulovci.Oniništanovonemogusmislitinegoštosu idosadaradili.Na-ime i ranijesupostojalenovčanekazne ili jednostavnocenezaubijanjepokomaduzaštićenihživotinjaiživotinjanavodnozaštićenihlovostajem.Aliupraksitojevišebilapretnjanapa-piruitonaravnosamozaneke.Tojelinearnoprenetonaovusadaproširenulistuiceovrloozbiljanproblemučinjenjeko-mičnim.Ljudikojinaživotinjegledajusamokaonaprofitdeosuglobalnogcivilizacijskogproblemakoji jenasceni.VelikagreškaMinistarstvaživotnesredine iprostornogplaniranja jebila što nisu pri donošenju ovih Pravilnika uključili mišljenjaudruženjazazaštituživotinjaiprirodekojaseangažujuuza-štitipotpunovolonterski i iz ljubavipremaživotinjama ipriro-divećimjeglavnisaradnikbioLSS–daklejednoudruženjekojepresvegaprofitiraodubijanjaživotinjaizahvaljujućičijemsulošemgazdovanjunekevrstedovedenepredistrebljenje.Tačnoje ipak,dasudosadaiblagekazneilinikakvekaznezaubijanježivotinja,alipresveganikakvakontrola inadzor,pospešile nestajanje nekih vrsta kod nas ili bar njihovu pre-tnjuistrebljenjem,kaorecimokodprimeramrkogmedveda.Ponovimpravilnicimasadajekaznazaubijanjemrkogmedvedamiliondinara,štosečinisasvimuredu.Alisadje,bojimseka-sno,jermrkemedvedeuSrbijisadamožemonabrojatinaprsti-majedneruke,iglavnikrivaczatojelov,doknpr.ususednoRumunijiimaoko1700iliuSlovenijioko500.Kaznesvaka-kotrebajubiti,itrebadasesprovodeupraksi,alitonemožesuštinskipopravitigeneralnološusituacijujerjerečojednomglobalnološemodnosupremaprirodiiživotinjamakogamora-moiztemeljamenjati.

Pitanje: To što postoji novčana kazna pa čak je zapreće-na i kazna zatvora uslučaju npr. jedne bubamare zvuči malo suludo - jer postavlja se pitanje ko će prijaviti taj prekršaj, ko će ga evidentiratitj. utvrditi isti i ko će kazniti počinioca. Da li vi u praksi imate slučajeva u kojima ste intervenisali kako bi zakon bio ispoštovan? Kakva su vaša iskustva u tom polju?


Ozbiljnapretnja izumiranju životinjskim vrstamaovimjepretvorenaukomediju.Ljudisepitajuda lićesadazaubijanjebuba kao što je bubamara, i to sad kada sena-jezdebubamaradešavaju,ilijelenakdobitikaznuodod15ili12500din, smukanpr40000din ilimiša80000din ilislepogkučeta100000din.Dodatniproblempritomeještoljudi ne razlikuju vrste. Ljudi se takodje pitaju ko će vrši-tinadzorsprovodjenjaovakvihpravilnika ikakoćeseoniupraksiinplementirati,komećesetislučajeviprijavljivati.Mismoimaliiskustvaprijavljivanjaubijanjazaštićenihvrstapticagrabljivicasova,mišara,orlovabelorepana,belogla-vihsupova,zakojesusadaovimPravilnicimazaprećenevisokekazneido500000din,itojedobro.Ovegrabljivicečestasumetasujevernihljudikaoiseljakakojiseplašezasvojupernatuživinualiumnogomasovnijembroju-lovaca.Iskustvanamgovoredasuozbiljniprijavljeniprekršajiubi-janjavelikogbrojastrogozaštićenihvrstabilograbljivicailipevačica,procesuiraniiponekolikogodinadabinakrajuzavršilisakaznamanemerljivoputamanjimnegoštojebilapričinjenaštetailiuopštenisuprocesuirani.Nažaloststičese utisak da oni kojimasovno love zaštićene vrste imajunekuvrstuzaštitekojaseogledaiutomedanemaadekva-tnognadzora,neprijavljujuseslučajeviiporedsvedoka,dasesporoviiistražnipostupcionemogućavajuilizataškava-ju.Nakrajuposaoonihkojisunadležniuministarstvupresvegazaovajproblem,svedesenatodaseoduzimaodpojedinacaprimerakilidvanekevrste,kojajekaoprijavadospelakodnjihizpitanjejekakvihsvepobuda.Tajrezul-tatseondapostavinasajtpasvetoopetizgledakomično.

Pitanje: Ljudi u Srbiji masovno truju životinje koje se ovde vode kao zaštićene.Kako vidite to nesaglasje da se insekticidi i otrovi za miševe npr.prodaju bez kon-trole, a s druge strane država propisuje kazne za ubija-nježivotinja i to po komadu? Ko će kazniti nekog ko je u svojoj kući ubio miša ili zmiju u seoskom domaćinstvu?

Velikibrojživotinjatakođezaštićenih istrogozaštiće-nihnavedenihuobjavljenimprilozimapravilnika,stradaodotrovakojisepostavljajuiliposipajupopoljoprivrednimpo-ljima,odinsekticida,fungicidaipesticida.Jedanodprime-ra jeslepokučekoje jedospelona listustrogozaštićenevrsteitoisključivozbogoduzimanjaživotnogprostorapo-ljoprivredom i trovanja.Ovonaravnonijeusamljenslučaj.Uovomvremenu kada je potreba zabio-gorivima velika,kadasebiodizelkaosupstitucijafosilnimgorivimanameće,azemljekaoštojeSrbijavide„šansu“uproizvodnjitihkul-tura,nepostavljajusepitanjakakoćesviovimasovnoko-rišćeniotrovi,uticatinazaštićeneistrogozaštićenevrstepanakrajuninazdravljesamogčoveka.Tojekaopoda-takdalekood javnosti,daleko iod ljudikojisepitajuda lićezaubijenububamaruplatiti velikukaznu. I to je jedanvelikiapsurd!Čoveksegrubomešainedozvoljavapriro-didaradionoštoonanajboljeume–davršibalansmeđuvrstama.Aliuvekseprimenazakonalominapojedinačnimslučajevimadoksemasovnatrovanjaiubijanjaživotinjanei stražujudovoljno, jerobičnomoćni ljudibudu involviraniu te slučajeve i uspevajuda zataškaju stvari, ili daplasi-raju rezultate ozbiljnih istraživanja koja su upozoravajuća

Pitanje: Za kakva rešenja se vi zalažete kao društvo?

.

Misekaodruštvozalažemozaprirodubez lovaca ilibarzaradikalnosmanjenjelova.Lovjeglavnirazlogzais-trebljenje nekih vrsta životinja, a posebno što je to jednonedopustivomučenje životinja preko uznemiravanja, pro-gona, ranjavanja i na kraju mučenja i ubijanja životinja .

KaoštosamnavelaUjedinjeneNacijeusvomnovomizveštajuupozoravajudapretimogućnostdapotpunone-stane trećina biljnih i životinjskih vrsta sa zemlje.Mi kaodruštvouzadnje2godinesmodostaaktivnosti posvetiliuticajuglobalnogotopljenjananjihovonestajanje,apose-banakcenatsmodavalinaemisijuštetnihgasovametanaiazotnihjedinjenjakojasudirektnovezanazamasovneuz-gojepreživarakojisuogromniemiteri,dakleemitujuihdi-rektnosameživotinjepresvegapreživariprocesomvarenjailipoljanakojimasegajihranazanjihakojasezasipajunemiliceazotnimđubrivima.Njihovuticaj je270putavećioduticajaCO2.Takođesmopromovisalimiroljubivuzeml-joradnju–onuukojojnemaprimeneinsekticida,pesticida,biocida,azotnihiostalihdjubriva,ukojojnemaGMOorga-nizama,kaoipoljoprivredubezupotrebeživotinja.Povezi-vanjetakvepoljoprivredesaplanskipravljenimbiotopima,pošumljavanjem ipravljenjemživicaomogućavauveomakratkom rokupovratakmnogih istrebljenih vrsta.Nekada-šnjaagrarna reformanačinila jenepregledneagrarnepu-sinjeodvelikogdelaSrbije–presvegaVojvodine.UtomsmislumislimodaugovorkogajepotpisaoDrSašaDragin,bivšiministarpoljoprivrede,ouvozu50000kravaizRusijeikasnijavraćanjenjihoveodnegovaneteladi,trebadaza-brineministraDulićakadajerečozaštićenimvrstama,jerćetomnogovišedoprinetiukupnomugrožavanjuzaštiće-nihvrstabiljakaiživotinjanegomnogipojedinačnislučajevi.

IntervjusaSnežanomMilovanović,predsednicomudruženja»Slobodazaživotinje«vodilanovinarkaTVB92IvanaPešić


ŠOKANTNO OTKRIĆE AMERIČKOG UDRUŽENJA HUMANISTA

Dan zahvalnosti je radostan praznik koji se proslavlja u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i nekoliko okol-nih zemalja. Na ovaj dan ljudi zahvaljuju Bogu što je bio da-režljiv i obezbedio im velike žetvene prinose. Dan zahvalno-sti se dosta puta naziva i „dan ćurki“. Naime po verovanju, na ovaj dan daleke 1621. godine, američki starosedeoci su hodočasnicima predstavili ćurku kao veliku pticu koja može nahraniti celu porodicu. Od tada do današnjeg dana tradicija je da se na praznicnoj trpezi ćuretina nađe kao glavno jelo.

Nekoliko dana pre dana zahvalnosti američko Udru-ženje humanista (The Humane Society of the United Sta-tes) je obelodanilo rezultate istraživanja koje je spro-vedeno u tajnosti u fabrici za uzgoj ćurki u Minesoti. Inače ova fabrika je najveći proizvođač ćurki u Americi.

HSUS inspektor je u oktobru 2010 tajno radio u ovoj fa-brici, koja uzgaja preko 30 miliona ovih životinja godišnje. 600 hiljada ćurki se dostavi tržištu svake nedelje. Radni-ci ove fabrike tvrde da oko 50% ćuraka koje se nalaze na američkom tržištu su se izlegle upravo u njihovoj fabrici. Tokom kratkog boravka u fabrici HSUS inspektor je doku-mentovao višestruke zloupotrebe u radu, od kojih su neke:

1. Mlevenje živih životinja – bolesne, deformisane i po-vređene ptice isto kao i zdrave životinje koje su višak i nije mo-guće prodati ih se žive bacaju u ogromnu mašinu za mlevenje.

2. Sakaćenje životinja – dok su ćurići još mladi radnici amputiraju delove njihovih nogu i stavljaju njihove glave u mašinu koja laserom odvaja kljunove. Te delove odlažu u po-sebne plastične kese, i tako osakaćene životinje tove dok ne stasaju za klanje. Moramo napomenuti da su tokom ovog pro-cesa životinje potpuno svesne bez ikakvih ublaživača bolova.

3. Ptice koje nisu pogodne za prodaju pate u najgo-rim mukama – bolesne i povređene životinje se žive odla-žu u plastične kese ili se ostavljaju na podu dok ne dođe vreme da se bace u razjarene čeljusti mašine za mlevenje.

4. Bolesne i povređene ptice – ptice kojima su slomljeni vratovi, kojima nedostaje oko, krvare krila ili noge se bacaju u posebne kutije u kojima su dok od bolova same ne uginu.

5. Bahato postupanje radnika – mlade ćur-ke radnici nemarno bacaju sa trake za odsecanje de-lova tela u posebne kutije, pri čemu dosta njih za-vrši na podu još uvek krvareći. U tom položaju bez mogućnosti da se pomeraju ostaju i po nekoliko sati.

Naveli smo samo neke stavke koje se odnose na bez-obzirno nepoštovanje Zakona o dobrobiti životinja: Na-kon ovog istraživanja američko Udruženja humanista je ogorčeno ovakvim postupcima, pogotovo korišćenjem mašine za mlevenje živih bolesnih, povređenih, pa čak i zdravih ali “nepoželjnih” ptica. “Nedopustivo je da ra-dnici ove fabrike ostavljaju bolesne i povređene životinje da pate na podu po nekoliko sati, da bi ih na kraju uba-cili u mašine i još uvek žive samleli” – izjavio je Wayne Pacelle, Predsednik Američkog udruženja humanista.

Činjenice:Svake godine otprilike 250 miliona ćurki živi život ispu-

njen patnjom i bolom. Uzgajane tako da na što brži način dostignu što veću težinu dosta ptica ne može čak normal-no ni da hoda i tokom života pati od hroničnih zdravstve-nih problema, uključujući bolesti srca i deformitete kostiju.

Šta mi možemo da uradimo:

Ljudi mogu da smanje patnju životinja tokom pra-znika tako što će jesti hranu koja nije životinjskog po-rekla. Kako se i kod nas praznuje apelujemo na sve lju-de da razmisle o dobrobiti životinja jer bez njih neće biti ni nas samih, a takođe podsećamo da je tanka li-nija između zlostavljanja životinja i zlostavljanja ljudi.

Romana Petrov



Sve je energija: naše misli, osećanja, dela, materi-jalne stvari i sva bića. Takođe, i hrana koju jedemo ne nosi samo kalorijsku i hranljivu vrednost, nego i određenu vrstu energije. Mi smo ono što jedemo.

Hrana životinjskog porekla (sve vrste mesa, mleko i jaja) sa sobom nosi niži oblik energije, kao i energiju emo-cija koju su životinje koje uzgajamo nosile u sebi svo vre-me tokom njihovih obesmišljenih i mučnih života na farma-ma, u masovnim uzgojima, u patnji i traumama. Ali najviše negativnih emocija i loše energije nastaje tokom klanja – nasilnog oduzimanja života napaćenim životinjama, kada se one u agoniji bore za poslednje udisaje. Adrenalin (hor-mon stresa i straha), feromoni koji se luče u tim užasnim momentima, emocije strave i energija koja ostaje za njima – sve to nepogrešivo ostaje u mesu namučene životinje, i ljudi to jedu. Zato nije čudno što su najagresivniji, najne-prijatniji i najnegativniji među ljudima upravo oni koji jedu najviše mesa.

Meso oštećuje i naše fizičko zdravlje, to već sko-ro svi znaju. Najteže hronične bolesti današnjice: sva kar-diovaskularna oboljenja (holesterolski talozi po zidovima krvnih sudova i visoki krvni pritisak, ateroskleroza i arteri-oskleroza, tromboza, infarkt, moždani udar i druga teška oboljenja), sve vrste malignih tumora, bolesti bubrega i je-tre, alergije, gojaznost i ostali najčešći uzročnici bolesti i smrti, redovno su povezani sa prekomernim konzumira-njem hrane životinjskog porekla.

Osim toga, hrana bogata teško svarljivim i preko-mernim količinama proteina i masti ostavlja u organizmu velike količine otpadnih materija (šljake), koje organi za razgradnju i izlučivanje – jetra, bubrezi, creva i delom koža – nisu u stanju da izluče u potpunosti. Tako nastale otpa-dne materije talože se u tkivima (najviše u masnom tkivu), organima i krvnim sudovima, otežavajući normalan protok hranljivih materija, čišćenje organizma i protok energije. Ovo sve ima za posledicu obolevanje od teških bolesti, prerano starenje i smrt. Osim toga, varenje hrane životinj-skog porekla oduzima veliku količinu energije koja bi se inače mogla upotrebiti za jačanje organizma i za druge aktivnosti.

Nasuprot tome, ishrana isključivo biljnom hranom (veganska ishrana) omogućava znatno bolje zdravlje, veću količinu energije (prerađena sunčeva energija koja nije zarobljena i drugorazrednog značaja kao što je to slu-čaj kada je zarobljena u tkivima životinja) i neuporedivo bolji protok hranljivih materija i energije kroz ceo organi-zam. Treba da se podsetimo da su zubi i organi za va-renje mesojeda sasvim drugačije građeni nego kod ljudi. Između ostalog, mesojedi u odnosu na dužinu svog tela imaju znatno kraća creva i jaču želudačnu kiselinu, i na taj način se meso koje pojedu veoma brzo svari i raspadni produkti koji pri tom nastaju, bivaju brzo izlučeni. Kod ljudi se ostaci hrane dugo zadržavaju u dužim crevima, i oda-tle se otrovi resorbuju u krv i sva tkiva i organe tela. Kao što masovni uzgoji stoke uništavaju zdravlje naše planete,

tako ishrana mesom, mlekom i jajima uništa-va naše sopstveno zdravlje.

Postoji i drugi aspekat veganske ishrane: ona je

uslov postizanja višeg nivoa svesti u svim duhovnim sistemima. Na Istoku je vekovima, pa i hiljadama go-dina poznato da je isključivo biljna ishrana uslov razvo-ja i buđenja svesti, a to je poznato i hrišćanskim mona-sima i svima koji svoj život posvećuju višim ciljevima. Veganska ishrana pročišćuje puteve kretanja energije kroz naš organizam – kroz energetske tačke i meridija-ne. Pročišćeni ljudi puni čiste energije postaju otvoreni i za finije oblike energije, pa neki od njih dobijaju sposob-nosti koje su davno zaboravljene u savremenoj civiliza-ciji: sposobnost telepatije, iscelivanja sebe i drugih itd.

Sada je takav način ishrane naročito presudan jer dešavaju se velike i sve brže promene na planeti Zemlji, i svaka individua je bitna zbog potrebe bržeg postizanja kritične mase koja će inicirati još brži sled dešavanja, pre eventualnih još većih pa i kataklizmičkih dešavanja (koja su predvidele i Maje još pre mnogo vekova – za 2012. go-dinu, mada vidimo da su velika dešavanja već počela).

Šta označava ta kritična masa? To je najlakše obja-sniti pomoću priče o „sto prvom majmunu“:

Biolozi su proučavali ponašanje majmuna (to su bile šimpanze) na jednom izolovanom ostrvu. Donosili su im hranu - voće i povrće. Nakon nekog vremena, primetili su da je jedna ženka počela u morskoj vodi da pere voće i po-vrće pre nego što bi ga pojela. Tako je skidala nečistoću. Taj postupak su počeli da oponašaju i drugi majmuni istog čopora, i na kraju je čitav čopor prao hranu pre nego što bi počeli da jedu.

Ali ono što je najviše začudilo biologe, bilo je to da su nakon nekog vremena isto počeli da čine i majmuni na drugom ostrvu, koji nisu imali ikakvog fizičkog kontak-ta sa čoporom koji je prao hranu! Tako je nastala teorija o »sto i prvom majmunu« - kada kolektivno polje ili kolektiv-no nesvesno u dovoljnoj meri bude impregnisano energi-jom određenog broja jedinki (“sto prvi majmun” koji pokre-ne kritičnu masu), stvari se dešavaju i bez vidljivog fizičkog povoda.

Sličnu stvar su primetili i istraživači biljaka: u knjizi »Tajni život biljaka« možete pročitati i o tome kako biljke »čitaju misli« ljudima, i kako, u slučaju kada je jedna gru-pa biljaka određene vrste napadnuta štetnim insektima i počne da proizvodi hemikalije koje ih teraju, nakon toga i druga, udaljena grupa biljaka iste vrste počne da proizvodi istu hemikaliju iako ne postoji fizički kontakt među njima... To ukazuje i na neku vrstu »telepatije« ili impregnisanja polja energije koje povezuje sva živa bića.

Na isti način je moguće da se stepen svesti ljudi po-veća ako se određeni broj ljudi u nekoj populaciji (kritična masa) osvesti, probudi, prosvetli - ili kako god to nazvali.Takva grupa ljudi pomaže svojim energetskim poljem

Veganstvoiduhovnirazvoj


Ali Beograd je i deponija opasnog otpada Samo u Dunav, godišnje se između Zemuna i Grocke izlije više od 200 miliona kubika nepročišćenih fekalnih voda! Čukarički rukavac urnisali su fabrika kvarca, kolektori kišne ka-nalizacije, pristanište »Jugopetrol«, »Vrenje«, »Vijadukt IMT«, IMR, »25. maj«... Potencijalne gradske bombe su TENT »Obre-novac«, »Jugopetrol«, »Energogas«, »Beopetrol«, »Tehno-gas«, »Lukoil«, »OMV Helenik petrol«, Institut u Vinči, Fabrika boja »Duga«, »Galenika«, Rafinerija »Beograd«, »Protekta«... Procena je da se godišnje proizvede, koristi i uskladišti oko 1,2 miliona tona hemijskih materija, a samo 15.000 tona otpada u okviru registrovanih industrija, i da u Beogradu ima čak 150 cr-nih ekoloških tačaka. - rekao je Milan Milutinović, načelnik služ-be za ekotoksiokologiju Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. A kako je stanje u Srbiji? U listu »Kurir« od 10.aprila izašao je članak pod naslo-vom »Srbija septička jama Evrope« autora Katarine Martić.U članku je iznet podatak da se 85% svih otpadnih voda iz jav-nih kanalizacionih sistema svega u Srbiji izliva direktno u reke bez iikakvog tretmana i prečišćavanja , a posle se iz tih is-tih reka uzima voda za piće.Kako je situacija dramatična, go-vori i podatak da su prilikom posete Srbiji eksperti Ujedinjenih nacija Veliki bački kanal nazvali najvećom septičkom jamom u Evropi. U članku se govori i o ideji da se Palićko jezero, zbog ogromnog zagađenja, isuši i pretvori u građevinsko zemljište. Ovaj podatak je iznela g-đa Danica Baćanović, po-moćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostor-nog planiranja. otpadnih voda uz napomenu da su otpa-dne vode iz industrijskih postrojenja mnogo opasnije.

Puzović:VelikibačkikanaljecrnaekološkatačkaPokrajinskisekretarzazaštituživotnesredineSlobo-danPuzovićizjaviojeuNovomSadudajeVelikibačkika-nalcrnaekološkatačkauVojvodinikojatrebahitnodaseočisti.Puzovićje,naskupuposvećenomsprovođenjuNa-cionalnestrategijeodrživograzvojauSrbiji,rekaodajezačišćenjeitrajnusanacijutogkanalapotrebnovišedesetinamilionaevrakojetrenutnonemakodaplati.Učesniciskupasuzaključilidasuprivreda,socijalnapolitikaizaštitaživo-tnesredinetriglavnastubaodrživograzvojalokalnihsamo-upravairegiona.SkupjeorganizovaoKabinetpotpredse-dnikaVladeSrbijeBožidaraĐelića,ProgramzarazvojUNi Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju.

MeđunarodniRadioSrbija,2.12.2010.g.

LeponamjeuBeogradu,zarne? Beograd je moj grad. Volim ga kao što svi vole svoje gradove, ali ne volim sve ono što ga čini velikim gradom. Ne volim što je često prljav, što oko njegovih kontejnera ima mn-nogo đubreta, što u njemu ima mnogo nabusitih I grubih ljudi. Ne volim što je moj grad prepun prašine , zbog čega su mno-go kola i izlozi stalno prljavi. Ne volim što Beograd ima mno-go ružnih I prljavih fasada, na mnogima je otpao malter; ne volima što su fasade zgrada I sve ograde, pa čak I potpuno nove zgrade ižvrljane sprejovima sa glupim parolama I poru-kama. Ne volim što je isečeno 500 veličanstvenih platana na Bulevaru, što se seku zdrava stabla po Tašu, što je isečena breza u Pionirskom parku kod fontanice sa devojkom. Ne vo-lim što u mom gradu ima mnogo pasa na ulicama, a ne volim ni romske zaprege po ulicama jer me podsećaju koliko smo malo tim ljudima pomogli . Ne volim što su sve reke oko mog grada zagađene, prljave, pune boje, đubreta, što to nikome ne smeta. Ne volim što su kuće postavljene kao da si ih bacao iz aviona, a ne volim ni beogradski dim i smog koji se spu-sti čim nema vetra. A kako to sve izgleda – pogledajte sami :

Slika je napravljena 6.februara 2010.g. sa mirijevskog brda ka Dunavu. Dunav se nije uopšte video od dima i smoga, ali je zato buka bila stalna, mada smo bili bar 2-3 km van grada. U Presu je posle - 10.2.2011 pisalo o tri i po puta uvećanoj koncentraciji dima od dozvoljene počet-kom te nedelje, znači 7. i 8. februara, a uzrok su au-tomobili i dimnjaci. Jedini lek za grad je tada košava. Milo mi je što Beograd ima široko srce, prihvatio je mnogo novopridošlih I od njih napravio svoje stanovnike – nove Beograđane. Milo mi je što Beograđani vole životinjei - uvek se nađe neko da pomazi i nahrani psa na ulici, da nahrani golubove, da pomogne mačićima u nevolji. Beograd je star, mnogo stariji od svih nas, svašta je doživeo i l sva-šta je zapamtio. Mudriji je od nas I zato će nas nadživeti.

iostalimadasebržeduhovnorazvijuidešavanjapočnudasesmenjujuvećombrzinom.Takvoubrzanjemoguuočitiisasvimprosečniljudiakosuimalosenzitivniji.Zatojevažnasvakaindividuajerpresudnavremenaovecivilizacijetekdolaze.Upravilnomusmeravanjudešavanjaisudbineoveplanete,presudnuvažnostimajuprobuženiljudi-auprocesubuženjaključnuuloguimaveganskaishrana.KaticaSpasić-dipl.vet.


Zagađenje voda i zemljišta u Srbiji

Još su prve civilizacije u potrazi sa stalnim staništem tragale za vodama u vidu reka i jezera. Svesni da bez pitke vode ne bi mogli da opstanu duže od sedam dana, u naj-boljem slučaju. Koliko je za celokupan živi svet ovaj ele-ment važan vidimo po tome što se već u najstarijim delima poput Biblije i Kurana ukazuje na značaj vode. U pojedi-nim religijama voda ima značajnu ulogu pri izvodjenju ritu-ala, a često joj se pridaje karakter svetinje. Pored vazduha ona je jedan od osnovnih prirodnih resursa bez koga na zemlji nema života, makar za čoveka ne duže od 7 dana.

Tokom vremena problematika očuvanja živo-tne sredine dobija sve veću ulogu. Kako na global-nom nivou tako i mi u Srbiji suočavamo se sa sve ozbiljnijom krizom u pogledu očuvanja izvora života. U njoj svakodnevno uživamo,a koliko se zaista brine-mo o njenom očuvanju? Ko to zagadjuje reke Srbije?

I šta mi kao pojedinci možemo da učinimo?Do 1999.godine životna sredina Republike Srbije je bila

relativno dobro očuvana u odnosu na zemlje zapadne, cen-tralne i istočne Evrope. Navedene procene potvrđuju „Pro-cene o životnoj sredini Evrope“ koje je tokom 1997. i 1998. godine pripremila Evropska agencija za životnu sredinu.

Međutim bombradovanje naše zemlje 1999.godine imalo je nemerljive posledice po živi svet i njen okoliš. U ta tri meseca je bačeno 22.000 tona eksploziva, a neke procene idu i do 79.000 tona.Planskim razaranjem po-strojenja hemijske industrije i skladištnih prostora ispunje-nih opasnim i štetnim materijama dovedeni su u opasnost svi medijumi životne sredine. Kako sa trenutno ispoljenim posledicama tako i dugoročno, sa posledicama koje se ne mogu jednostavno proceniti i izmeriti.Pored trenutnih posledica u vidu eksplozije i i požara, mnogo opasnije su one koj se manifestuju kroz kontaminaciju reka i zemljišta spororazgradivim hemikalijama i radioaktivnim materija-lom sa kancerogenim, mutogenim, teratogenim i embri-otoksičnim svojstvima. Na ovaj način zagađeno zemljite se meri stotinama hiljada kvadratnih kilometara. Čest je slučaj bio da su u napadima oštećivane opreme za vodo-snadbevanje i oprema za preradu otpadnih voda što je za posledicu imalo akutno zagađenje kanala i reka i pomor riba. Razgradnja materija koje su se na ovaj način našle u prirodi može trajati i godinama, a istraživanjem o štetnosti teških metala po zdravlje ljudi utvrđeno je da visok sadržaj olova ima toksično dejstvo na srce i ostale krvne sudove u

Bitnojeznati! Velikodrvećeapsorbujevoduizvelikihdubina,ostavljajući minerale i so u većoj dubini.Se-čom šuma dešava se sledeće: kad slanavoda nastavi da se izdiže i dostigne 0,25do pola metra ispod površine, usevi počinjuda umiru. I kada takva voda dođe do površinezemlje,zemljište postaje nesposobno da podrživegetacijuipočinjestvaranjepustinje.

urednik

organizmu , zatim bubrežno tkivo i tkivo jetre, respiratorni sistem, kao i biotoksične efekte ne plod, trudnoću,mentalni razvoj odojčadi i dece, širenje malignih oboljenja i drugo.Naravno sve ovo se ne odnosi samo na ljude već na čitav živi svet zagađene oblasti čime se katastrofa uvećava. Međutim sve ovo nije kraj, zapravo predstavlja tek početar ere masovnog zagađenja Srbije.

Probijanjem ekonomske blokade Srbija započinje razvoj privrede, a sa njim i novi talas otpada koji je sada već prepla-vio našu zemlju. Neslavnu titulu velikih zagađivača imaju pre-duzeća koja u želji da steknu što veći profit uz minimalna ula-ganja nesavesnim radom doslovno truju vodene sisteme.U kapitalističkom društvu,logično sve se svodi na kapital kog se preduzeća neće lako odreći makar to značilo i kraj čitave je-dne civilizacije. Savremeni sistemi poslovanja, modernizacija opreme, primena savremenih tehničkih dostignuća bi doprine-li više ekološkom načinu proizvodnje ali kao što sam već spo-menula to ne spada u okvire razmišljanja kompanija jer se ne uklapa u formulu „minimalna ulaganja“. Doduše, neke kompa-nije su se dosetile kako da zadobiju simpatije javnog mnjenja pa su uložila određena sredstva u ekologiju, ali je bilo sluča-jeva da projekte napuštaju ukoliko ne postignu željene rezul-tate u vlastitom interesu. Kompanije ne čine ništa iz ljuba-vi već jedino i isključivo zarad profita. Stoga je jedini način da se nateraju na poštovanje zakona prirode,zapravo pošto-vanje stroge zakonske regulative koja za sada u našoj zemlji nije na nivou razvijenih evropskih zemalja. Sankcije su propi-sane u vidu novčanih kazni koje su toliko mizerne da se za-gađivačima više isplati da plaćaju kazne nego da ulažu u mo-dernizaciju opreme koja predstavlja daleko veću investiciju.

Da bismo shvatili razmere zagađenja uzmamo u obzir samo jednog od mnogobrojnih zagađivača – termoelektrane.

Izgradnja termoelektrana u Srbiji dovele su do strukturnih promena u vidu povećanja neplodnih površina. Gradnja elek-trana prouzrokovala je velike neposredne i posredne prostorne promene nastale izgradnjom proizvodnog postrojenja i drugih važnih objekata. Zajedno sa zagađenjem vazduha gasovima i čvrstim česticama iz dimnjaka došlo je i do zagađenja reka i pod-zemnih voda ispuštanjem zagrejane vode kojom su hlađena po-strojenja. Termičko zagađenje površinskih voda je veoma opa-sno jer čak i kada temperatura ne dostigne gornju dozvoljenu granicu, organizmi pate od „temperaturnog šoka“. Pored toga, promene temperature vode dovode i do promene hemijskog sa-stava vode. Neke od otpadnih voda koje dospeju u reke su tako-zvane „agresivne“ vode koje sadrže sumpor, jake kiseline, baze i deterdžente. Zatim otpadne vode sa sadržajem masti,ulja, pe-pela. Onda im se pridružuju otpadne vode iz rashladnih tornjeva koje sadrže soli,mulj i fosfate,kao i sanitarne vode sa velikim sa-držajem fenola. Kada se dodaju štetne supstance koje dolaze od drugih zagađivača kao što su živa, olovo, kadmijum, celulo-zna pulpa,herbicidi,pesticidi jasno je kakav toksičan koktel plovi ili se taloži kroz celu našu zemlju.Takođe je utvrđeno da se po-vršina neplodne zemlje stalno širi u okolini termoelektrana, a u obližnjim selima nije preporučljivo gajenje bilo koje biljne kulture.

Kada bismo posvetili pažnju pojedinačno svakom za-gađivaču uključujući i svakog pojedinog građanina (jer i po-jedinci igraju značajnu ulogu) spisak ne bi imao kraja.

Ostaje nam da se zapitamo kako možemo mi kao poje-dinci uticati na očuvanje životne sredine. Nije teško pridr-žavati se navedenog,a motiv više za poštovanje mera je pre svega ekološke prirode, zdravijeg načina života,a i finansi-jski je isplatljivije za svaki kućni budžet. Evo nekih predloga:


- Kada se sapunjate prilikom tušira-nja, perete ruke ili zube zavrnite slavi-nu, uštedećete do 20 litara vode dnevno!

- Prilikom pranja veša u maši-ni nemojte puniti dozer sa deterdžen-tom do vrha! Mašine za pranje veša i po-suđa uključujte samo kad su pune!

- Izbegavajte omekšivače veša, tolike go-dine smo živeli bez njih, oni se ne ispiraju iz veša i na taj način vaša koža dolazi u direktan kontakt sa hemikalijom, pogotovu donji veš!

- Zamenite gumice na slavinama tamo gde su dotrajale na taj način štedite vodu! Ovo važi za letnje dane. Voće hladite u fri-žideru, a ne pod mlazom tekuće vode.

- Ceo civilizovan svet vodi računa o sva-koj kapi vode. Pridružimo se dobroj praksi!

- Prilikom čišćenja sanitarija trudi-te se da koristite hemikalije koje nisu šte-tne po životnu sredinu. Limunov sok i ku-hinjska so mogu biti alternativa!

- Automobil perite što manje. Ako ga ipak morate prati, učinite to vodom iz kante!

- Posebno štedite toplu vodu, na taj na-čin ćete uštedeti i vodu i energiju!

- Proverite vaše vodokotliće tako da ne curi voda iz kazančeta!

- Za zalivanje bašte možete koristiti kišnicu iz bačve koju ste prethodno sakupili u dvorištu!

- Prenosite vaše znanje na lju-de oko sebe, komšije, prijatelje, decu, ro-ditelje. Ovi svi moraju da znaju !

Neophodno je povećanje svesti svakog po-jedinca da zdrave i čiste vode ima veoma malo i da smo dužni da je čuvamo da bi je imali svi, a takodje i da bije imale buduće generacije.

Snežana Petrović

NAJVEĆAPRETNJA-ČOVEKOkotrećinepovršinekopnanaZemlji,odnosnooko3,9milijardihektarapokrivenoješumama-»zeleninmplućimasveta«,kojihjemeđurimsvakegodinemanjezaoko13milionahektara.Jošuveknepostojisvetskakonvencijaozaštitišuma,madaješumaprirodnoblagoodkojegimamonebrojenokoristi.Šumenamstvarajukiseo-nikiupijajuugljendioksid,čuvajuvoduapritomenasštiteiodpopla-va,sprečavajuerozijuzemljištaiizvorsumnogihnašihpotrepštinakaoštojepapir,sirovinezagradnjukućainameštajaitd.Procenjujesedahektaršumegodišnjestvaravrednostod750evra.Šumeiskorišćavamopreteranoinapogrešannačin!Sečemoprevišešume,trošimomnogodrvetazapapirigrađu,avelikešum-skepovršinepretvaramoupašnjakezastoku,oraniceiliplantaže.StručnjaciOUNsezalažuzaočuvanjeprimarnihšuma,pravihne-dirnutihšuma,kojesustabilanfaktorzapromenuklimeiotpornesunaspoljneuticaje.Onismatrajudasuzašumenajvećaopasnostpresvegaljudi,papotomvelikišumskipožari. Posebanproblemjeupravoisečašumaipretvaranješum-skihpojasaulivadezastokuilioranicenakojimaćesesaditistoč-nahrana.Ovojesadaposebnonaglašenounerazvijenimizemlja-maurazvojukojenaovajnačinotplaćujukreditebogatimzemljama,auosnovi»hranenjihovustoku«iproizvodemesozanjih.Pritome,veomačestojeupravoutimzemljamaprisutnagladipothranjenoststanovništva,posebnodece.OvoraubovanjezemljeišumajejakoprisutnoiuzemljamakojeseubrzanoindustrijalizujukaoštosuIndijaiKina,asvetopratienor-mno uvećanje sopstvene potrošnjemesa i enormno uvećanje za-gađenjazemljišta.Situacijajezabrinjavajuća:nestanakšumapoprimazabrinjavajućerazmere,atoukonačnomugrožavaiopstanakljudi.Dalićemoimatidoboljnorazumadazaustavimoiovajloštrend?Kozna.

Pogleduprirodu:onaserazvijaodgovarajuće tokugodišnjihdoba–proleće, leto, jesenizima.Kojeprogramiraogodišnjadoba?Kojeuneoovumudrostužbunje,drveće icveće?Sve teraznolikostiprocesa,naprimerklijanja,cvetanjaizrenjasvedodonošenjaplo-dovaukasnoletoijesen.Naravno,nekobimogaoreći:Prirodaimausebiugrađenunutarnji satzaodređenogodišnjedoba.Aštosetičeživotinja,oneimajuinstinkt.Sledećepitanjebimoglobiti:Ačo-vek?Premakojimzakonitostimadelujuljudskeosobineisklonosti?Odgovorbimoždamogaoglasiti:Čovekstoji iznadtakozvanenižeprirode.On imaosećanja.Onoseća imisli.On,čovek, ima talen-te.Onjeetičan,moralančovek,inteligentan.Onizsopstvenoguvi-daipremasvojimmerilimasuverenooblikujesvetkojigaokružuje.Ova izjavazvučioptimistično.Nomožemo li jeprihvatitibezproti-vljenja? Posmatramo li realnost, kakvom se ona zaista pokazu-je?Kakooseća i razmišljačovek?Kakoseonponašapremapla-neti Zemlji? Kakav je što se tiče vrednosti kao što su pristojnost,uglađenost,etika,moral istil?Da li ječovek inteligentan ilinijeni-štavišenointelektualniegoman?Posedujelidanašnjičovekdosto-janstvo i ozbiljnost?Da li je on savestanuodnosuprema ljudimaokosebeipremaZemljisnjenimresursima?Pitanjanadpitanjima.Čovekmisli neprekidno. Sadržaji bezbrojnihmisli svakog pojedin-caodređujunjegovoponašanjekojeopetuzrokujenjegovodelova-nje ipropuste, toznači:SadržajinašihmisliodređujunašživotnaZemlji.Sasvim timšto jesmo i štoobeležavanašzemaljski život,mi se nalazimo u komunikaciji s odgovarajućim snagama – s ne-gativnim, protivnim, kao i s pozitivnim, višim energijama.Obe va-rijanteprivlačesvojeadekvatneposledice.Negativne,protivneko-munikacije su nižeg porekla i ulaze u zakon uzroka i posledice.Pozitivne komunikacije su povezana s višim, čistijim energijama.

WWW.TV-STUDIO7.RS

ETIK

A ZA

SAV

LAD

AVA

NJE

ŽIV

OTA


Zagađenje? Ma, toga nema kod nas, zar ne?

Pa da li kod nas uopšte ima nekakvog zagađenja? Ima, ali malo. Evo nekoliko “zanimljivih” primera, pa prosudite sami:

Veliki bački kanal - Vojvodina je u velikoj meri zagadje-na. Kroz Kulu prolazi najzagadjeniji vodotok u Evropi - Ve-liki bački kanal! U njega sve okolne fabrike sipaju otpadne vode bez prerade, a tu odlazi i gradska kanalizacija, takodje bez prerade! Kroz Kulu prolazi tzv. Begejac, kako ga stanov-nici zovu - a to je uporedni tok otpadnih voda iz crvenackih i kulskih fabrika, a zatim se Begejac i kanalizacija ulivaju u Veliki bački kanal pred Vrbasom, gde ga dodatno unište fir-me iz vrbaške industrijske zone: farma svinja, klanica Car-nex, kafilerija, uljara Vital, keksara Medela itd. Taj otvoreni kolektor otpadnih voda strahovito smrdi usred Vrbasa, a lju-di koji žive u okolini obolevaju od najtezih bolesti. Voda je crna, iz nje izlaze veliki klobuci gasova i po njoj plivaju crne mrlje truležnih organskih materija. Grozno za videti i oseti-ti! A u samoj industrijskoj zoni je tri decenije staro radničko naselje, i tu se svakodnevno oseća nepodnošljiv smrad iz kafilerije, smrad na raspadnute leševe životinja. Uzalud su ljudi iz tog naselja upadali i na sednice Skupštine opštine Vr-bas. I vrbaške i kulske vlasti uvek imaju izgovor da nema-ju novca da trajno reše taj problem, dok i dalje dozvoljavaju rad fabrika i farmi koje uništavaju zivotnu sredinu (to je za-pravo jedino sto radi u tim sredinama, ali i to prilicno lose)!

Problem nije od juče. Već 25 godina ova de-onica označena je crnom tačkom sliva Duna-va, a u mnogim ekološkim studijama navodi se da je nivo zagađenosti jednak zagađenosti fekalnih voda.

Vanja Barišić Joković, portparol „Voda Vojvodine“, ukazu-je da je uz kritičnu deonicu locirana gotovo sva prehrambena industrija srednje Bačke i da je to najveći zagađivač Kanala, da je proces „prljanja vode“ započet samim nastankom i razvojem industrije. To je doprinelo da se najkritičnijih šest kilometara od Crvenke do Vrbasa. Sve ostalo je nataloženi mulj u kome, osim organskih materija, ima i ostaka bakra, olova, kadmijuma...

Prva i najvažnija uloga kanala je da odvodnjava i u tom pogledu je nezamenljiv melioracioni objekat. Kanal je i osnova mreže zalivnih sistema, a decenijama je služio i za vodeni sa-obraćaj dok nije postao plitak. Industrija se snabdeva vodom iz Kanala, a nekadašnji ribnjaci i ribolovišta su zapušteni... Na ostalim „deonicama“ Kanala, koji spaja Bezdan na Dunavu sa Bečejom na Tisi, situacija je manje preteća. Ali

su zato ugroženi i kraci koji se račvaju iz Velikog bačkog ka-nala, jer im je smanjena funkcionalnost. Posebno su ugro-žene dve delte (zapravo, mnogo kasnije prokopani kanali, paralelni kritičnoj deonici) čija je prvobitna uloga bila da prvi „prihvate“ otpadne industrijske vode i da ih prirodno „profil-triraju“ pre nego što ih ispuste u Kanal. Obe delte se uliva-ju u Veliki bački kanal u istoj tački, Triangli, kod Vrbasa i to je najprljavije mesto na plovnoj mapi Evrope. (preuzeto sa sajta http://www.ekapija.com/website/sr/page/142655) Kanal DTD - Najveći zagađivač Tamiša u Srbiji je ka-nal Dunav-Tisa-Dunav koji svojim sadržajem znatno sma-njuje količinu kiseonika u vodi, rekao je danas koordina-tor prekograničnog projekta Ekostatus reke Tamiš Borislav Vulić. »Sve do kanala kod Sečnja, Tamiš je bistra, gotovo planinska, reka sa mnogo kiseonika i ribe. Od tog kana-la nadalje boja vode se menja, a količina kiseonika opa-da dvostruko«. »Tamiš zagađuju neprečišćena kanalizaci-ja, mnogobrojne septičke jame i ogroman broj malih kućnih deponija na obalama u mestima uz tu reku«, izjavila je šef službe za strateško planiranje gradske uprave Jelena No-vakov. S.Čurug kod Novog Sada - Voda sa seoskog pojila je zagađena, jer su kanali za odvodnjavenje svuda unaokolo napunjeni stotinama tona životijnskih fekalija. Meštani kažu da je voda pre bila kristalno čista, ali je letos stoka počela poboljeva, voda sa pojila peni kao najbolji šampajnac, jer je puna osoke”. Oni tvrde da je odgovorna za ovu ekološku katastrofu obližnja farma iz Čuruga i da postoji opasnost ne samo za zdravlje životinja, već i ljudi, jer svi kanali komuci-raju sa Tisom. Jedan meštanin kaže da je farma istovarivala cisterne sa osokom u tri smene, 24 sata dnevno, a kaže i da su neka deca već obolela od meningitisa i slatkih krasti, te da veruje da je to posledica zagađenja kanala od farme”.

Katica Spasić, dipl.vet.

Promenaklimenašležeranputodbagatelisanjaproblemadoprelaskaufazuužasa

SvetskistručnjacisuprepetgodinatvrdilidaćeSe-vernipolostatibezleda2080.godine.Prečetirigodinesusekorigovali-2030godine,apredvegodinesuutvrdilidaćelednestatinaSevernompoluveć2015.godine.Očigle-dnojedasezagrevanjeZemljeodvijabrženegoseoče-kivalo.

Nemačka kancelarkaA.Merkel je izjavila da je pro-mena klime pitanje preživljavanja čovećanstva. Nemač-ki stručnjaci ukazuju na to da je situacija mnogo težanego što se činilo pre nekoliko godina. - stvarnost jeveć nadmašila najgora predviđanja. Sada se već po-stavlja pitanje naše ugroženosti od ovih promena; neradi se samo o našim unucima, već i o nama sami-ma.Pitaćenaszaštonismoništaučinilikadasmomogli.

Adalismomogli?Upozorenjanaovusituacijupojavilasusepre30godi-

na,nomismoihlakonskiprenebregavali-zašto?Zatoštojetoupozorenjetražiloodnasdasepromenimo,damenja-monašenavikeinašaponašanja.Atonamjebiloteško.


Adalismo80-tihgodinaneštomoglidauradimo,jertadasmojošimalivremena,kojesadanemamo.Pa,moglismo,tre-balojedamenjamosvestpremapravimvrednostima,darazvi-jamobiološkupoljoprivredu,damenjamoprehrambenenavike-danamishranasadrživeomamalomesailidabudepotpunobezmesa.Tosutadabilineizbežnikoracii1980.godinesmozanjihimaliivremena.Asadanamvremejednostavnoističe.

nastavakintervjuasastrane25

Našadržavauopštenemanameruda finansiradanekoproučavateševe,prostodabimogaodajavi-svejeureduiliobrnutodazvoninauzbunu.Takodasekodnas takva is-traživanjauopštenefinansirajuiondaimamoamaterskeizve-štaje.Amaterisusjajni, ioni jakopoznajuptice, idobre izve-štajepišualiuveknedostajeneštomaloverodostojniosti.TakodajetojedanodproblemakojiuNemačkojuopštenepostoji.

UNemačkojjepopitanjuševazvonilozvonozauzbun?Da, jakadbiotišaonegde i rekaodajtemiparedabro-

jim ševe– iskidali bi seod smeha, jer ne smatraju to ozbilj-nim, ne shvataju koliko je ševa indikator promena u prirodialimi ćemonegde kroz 100 godina da zaštitimo naše ševe.

Štamisliteoistraživanjimauopšteovihvašihkolega?Kakvutežinuimajutakvaistraživanjag.Berholdaig.Zambruckijakodasepredočedržavnimorganimapriovakvimsituacijama?JaneznamtačnosituacijuuBavarskojiliuNemačkoj.Pre-

tpostavljamdaćetiizveštajinaićinajednoozbiljnorazmatra-nje.Ali,neželimdabranimdržavualimoramdaukažemnajedanvelikiproblemkoji sepojaviovećkodnas (misli senaSrbiju, prim. urednika). Jako veliki broj vrsta, posebno ptica,je zvaničniozakonomzaštićen. I to značiakosuukategorijistrogozaštićenih,postojijedanpravlnikkojejedoneloministar-stvo,akosustrogozaštićeneondanesmetenidaihuplašite,nesmetenida ih ružnopogledate,nesmetenida ihvređa-te. Naravno,kada jeneštoprestrogozaštićeno,ondasenesprovodi.Onda takavpropispostojinapapiruaševeod toganemajuništa.Odnosno,mikoji ističemosvojepravoda ima-mosvepticenabroju,miodtoganemamoništa.Jer,buvalnojenemogućebiloštagraditi,bilogde, jersvuda imaponekastrogozaštićenavrstapticazbogkojebinekokobiteraomaknakonacmogaoda tospreči.Ištaseondadešavakodnas:onda se arbitrira. Onda zakonmože a nemora da se uvek

primenjuje; onda imate situaciju da veliki birokrata od-lučuje ovomože, ovo nemože, ovde primenjujemo zakon,ovo gledamo kroz prste. I onda tu nema kontrole. I posle-dice su takve da mi možemo samo da sanjamo o očuva-noj prirodi kakvu vi imate u Bavarskoj, ili mnogo bliže.

Kakoocenjujeteovajplanizgradnjeautoputaprekoovakvogjednogpodručja?Pamoramdapriznamdajanepoznajemprojekatimoj

potpisjeposledicauverenjakojeimamuvašuorganizaciju,imoramdapretpostavimdatajpotpis,celatapeticijaidenapravomesto isapravimpobudama.Alimoramdakažem ijednuistinu:uvekseradioosećanjuzameru,uvekseradionekimterazijama,nekojvagi,gdenajednojstranijejednadobrobitanadrugojstrani jedrugadobrobit, ili daokrene-mopesimistički–uveksegledagdejemanjašteta,sa je-dnestranejednaveličinašteteasadrugedrugaveličinašte-ta.Međutim,tojelakšioblik.Probleminastajuondakadasunarazličitimtasovimatevagerazličitiinteresi.Imislimdanemorajutodabudurazličitegrupe.Npr.sajednestranetajku-nikaozlibogatašiasadrugestranesuljubiteljiprirodekojiimajumaleoreolenaglavi ikrilcana leđima.Ustvari,sva-koodnasimapomalosuprostavljeneinterese.Jabihvoleodabržeiudobnijejurimautoputemasadrugestranebihvo-leodaimamočuvanuprirodu.Epa,nemožejednoidrugo,kakonašnarodkaže„i jareipare“,uveknekomoradaod-stupi,neštomoradasežrtvuje. Iuzavisnostisakojestra-nestojitečinićevamsedajeboljejedniilidajeboljedrugo.Nijebudućnostdacelaplanetabudepremreženaputevima,makakooniskraćivalivreme.Jednamalaprečicaštedistra-šnomnogo energije, strašnomnogo uštedi izduvnih gaso-va,danekažemdasesmanjuju rizicidaneko izgubiživot–štoseduževozite to jevećašansadadoživitenesreću.Takodasamseuovomslučaju jaopredelio srcemzapri-rodu, za ptice, zamasu ljudi koja je stavljala svojh potpis,ali uvek treba imati u vidu da se tu radi o osećanjumere.

Koliko samo smo manipulisani od strane pisa-nih i elektronskih medija, koliko smo u osnovi neoba-vešteni - mi ni sada problem ne uočavamo u punojmeri, pa ni sada ne donosimo odgovarajuće odluke.

Fosilna goriva trošimo nesmanjenom žestinom, ur-nišemo Zemlju zbog vađenja ruda i nafte, krčimo šumeradi stvaranja pašnjaka na kojima ćemo proizvoditi hra-nu za stoku. Meso jedemo u sve većim količinama, a toje postao i poželjan model ishrane u velikim azijskim ze-mljama koje su do juče imale problem gladi.Šume krči-mo svuda - i u Amazonu, i u Africi, i u Beogradu i veli-kavećinagrađananesmatrada je tosamoubistvenpotez.

Ništa nismo naučili, mislim da nećemo ima-ti višemnogoprilika.Lakomisleni ineodgovorni isada smo u velikom problemu, problemu za kojiviše nemamo dobra rešenja. Ovo zataškavanje,kojejeidanasprisutno,većnassadaskupokošta!

Urednik : .


postupanjasaživotinjamauobjektimaizstava1.ovogčlanaiprogramobukeodobrobitiživotinjaizstava2.ovogčlana

Naše pitanje je da li ste prethodni ministar i sada Vi kao nje-gov naslednik, ispunili svoju obavezu definisanu ovim članom kao i da li su sva prihvatilišta u Srbiji upisana u registar obje-kata koje vodi Ministarstvo i da li ispunjavaju tražene uslove?

Zbog pojave da lokalne samouprave ne sprovode obaveze definisane ovim Zakonom, broj napuštenih ži-votinja se povećava. Dozvoljava se da ljudi samoinici-jativno prikupljaju napuštene životinje, često nemoćni niti sebi da obezbede materijalnu egzistenciju i stvaraju prihvatilišta o kojima ne mogu da brinu kako Zakon zah-teva. Posebno je simptomatično to da u lokalnim sre-dinama u kojima se nalaze privatna prihvatilišta, lokal-ne samouprave nisu obezbedile opštinska prihvatilišta i svesno čine krivično delo ugrožavanja psiho-fizičk-og stanja i života i ljudi i životinja u privatnim prihva-tilištima, prebacujući im svoju obavezu i svoj posao za koji su plaćeni da ga rade i za koji se odvaja novac od poreskih obveznika (taj novac često odlazi nenamen-ski za nepoznate svrhe, ili pak za isplatu neopravda-no postojećih odšteta za, često lažno prijavljene, uje-de uličnih pasa), obavezujući ih da prihvataju u svoja prihvatilišta životinje o kojima nisu u stanju da brinu.

Član66.

Organ jedinice lokalne samouprave dužan je daobezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napu-štenih životinja. Organ jedinice lokalne samouprave du-žan je da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje na-puštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć,brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom.

Prilikomprikupljanjaiprevozanapuštenihiizgubljenihživotinjasaživotinjomsemorapostupatitakodaseprouzro-kujenajmanjistepenbola,patnje,strahaistresazaživotinju.

Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da na-puštenim i izgubljenim životinjama koje su bolesne ili po-vređene obezbedi odgovarajuću veterinarsku pomoć, ...

Ministar propisuje način i sredstva za prikuplja-nje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i način pre-voza i zbrinjavanja napuštenih i izgubljenih životinja.

Molimo Vas da nam odgovorite da li ste pretho-dni ministar i sada Vi kao njegov naslednik, propisa-li način i sredstva za prikupljanje napuštenih životinja? Ako jeste zbog čega se ovaj član ne sprovodi u praksi?

Član83.ovogzakonakaže:

Novčanomkaznomod10.000do50.000dinaraka-znićesezaprekršajodgovornoliceuorganujedinicelo-kalnesamoupraveakoorganjedinicelokalnesamoupra-veneizradiilinesprovodiprogramkontroleismanjenjapopulacijenapuštenihpasaimačakauskladusačlanom54.stav1.ovogzakona,kaoiakoneobezbediprihvatili-šteiprikupljanje,prevozizbrinjavanjenapuštenihiizgu-bljenihživotinjauskladusačlanom66.ovogzakona.

U poslednje vreme svedoci smo sumornih i onespo-kojavajućih vesti o povećanju broja napuštenih životinja na ulicama gotovo svih većih gradova Srbije. Lokalne sa-mouprave su obavezne da urade i sprovode program kon-trole i smanjenja populacije a po pravilu svi ti gradovi ne-maju izgrađena opštinska prihvatilišta, mada ih Zakon o dobrobiti životinja na to obavezuje. U isto vreme množe se slučajevi ujeda građana, ali i stradanje životinja na mon-struozne načine. Novine pišu da vlasnici privatnih azila u Srbiji, koji su često obični entuzijasti, često pse čuvaju krat-ko i posle, ako ih ne udome, vrše eutanaziju. Za to krivicu obično prebacuju na matične opštine koje im ne pomažu ni oko rada na azilu, niti oko nabavke hrane. Vlasnici azi-la obično u početku imaju uspešne dogovore o saradnji i ispomaganju sa opštinama ali nakon nekog vremena do-govori padaju u vodu i kompletna briga oko azila/priihva-tilišta pada na nejaka leđa vlasnika. I tada nastaje pro-blem. On ne sme da pustii životinje van, a ne može ni da ih hrani i održava azil i počinje stradanje životinja a i ljudi koji tu rade. Pri tome se u nekim privatnim azilima saku-pi i po 700 životinja kao u Subotici ili nekoliko stotina kao u s. Beli potok ili u Bačkoj Topolii. Pravi poroblem nasta-je kada se vlasnik azila/prihvatilišta razboli ili napusti azil pa nespremna zajednica i okolno stanovništvo se nađe u ogromnom problemu. Pri tome se ne uočava delovanje dr-žavnih organa R.Srbije ni nadležnog ministarstva na reše-nju ovih problema, mada su oni pre svega za to odgovorni. U cilju rešavanja ovog problema, udruženje »Sloboda za životinje« je dana 26.3.2011.g. uputilo sledeće pismo na-dležnom ministarstvu Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede n/r ministru Dušanu Petroviću:

Poštovani gospodine ministre Petroviću,Iako smo svesni činjenice da ste svoju novu dužnost primili tek 15. 03, želimo da Vam skrenemo pažnju na vrlo akutne probleme u oblasti zaštite životinja, za koju ste Vi sada od-govorni.Prošlo je već dve godine od usvajanja Zakona o do-brobiti životinja. Za te dve godine po članu 88.ovog Zakona, morali su se doneti svi potrebni propisi potrebni za ostvari-vanje ovog Zakona i sam Zakon u praksi potpuno spreman za primenu. Zbog nepoštovanja zakona od strane opštin-skih i državnih vlasti, formiraju se privatna prihvatilišta i azili u Srbiji, u kojima se ozbiljno ugrožava ne samo dobrobit ži-votinja i njihov život, već i ozbiljno ugrožava i narušava psi-hičko i fizičko zdravlje ljudi i njihov život, i u poslednjem dra-stičnom slučaju kojem smo bili svedoci a čiji je ishod smrt Etele Merk.Molimo vas za pismeni odgovor na ovo pismo.

Član61ovogZakonakaže:.Daiprihvatilištazanapušteneživotinjemorajuispu-

njavatiuslovezazaštitudobrobitiživotinjaupogledupro-storazaživotinje,prostorijaiopreme,uskladusaovimza-konomimorajubitiupisanauRegistarobjekatakojivodiMinistarstvo,uskladusazakonomkojimseuređujeveteri-narstvo.Licakojaradesaživotinjamaupansionu,odno-snoprihvatilištu,morajubitiobučenazadobrobitživotinja.

Ministarpropisujebližeuslovezazaštitudobrobitiživoti-njakojemorajudaispunjavajupansioniiprihvatilišta,način.

Poštovanje Zakona o dobrobiti životinja u vezi izgradnje, održavanja i osnivanja prihvatilišta za napuštene životinje


Rešavanje problema napuštenih pasa i mačaka pre-bacuje se na udruženja, umesto da lokalne i državne vla-sti to rešavaju po zakonu – čak se takvi tekstovi mogu naći i u pojedinim medijima, koji stvaraju negativan od-jek u široj javnosti i pogrešno uverenje da je rešavanje tog problema isključivo posao udruženja za zaštitu životi-nja (a koja nemaju novca ni za svoje svakodnevno funk-cionisanje, a još manje za izgradnju i održavanje azila).

Član 67.U prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinicelokalnesamoupravesmeštajuse:1) napuštene i izgubljene životinje;2)životinječijivlasnici,odnosnodržaocinemoguvišedasebrinuonjima;3) životinje koje Ministarstvo oduzmevlasnicima,odnosnodržaocima;4)životinjekojesuuopasnosti.

Vlasnikprihvatilištaizstava1.ovogčlanadužanjedasa-rađujesanadležnimveterinarskimslužbamaiorganizacija-mazazaštituživotinja,kaoidaredovnoobaveštavajavnosti druge vlasnike prihvatilišta o životinjama koje se nalazeuprihvatilištu.Akoseživotinjiurokuodnajmanje30danaoddanasmeštanjauprihvatilišteizstava1.ovogčlananepronađevlasnik,odnosno,akosenezbrinenadruginačin,saživotinjomsepostupauskladusaprogramomkontroleismanjenjapopulacijenapuštenihpasaimačakaizčlana54.ovogzakona.

Molimo Vas da ozbiljno shvatite probleme koji se nagomila-vaju i ne rešavaju jer će u sledećim vremenima sve više da eskalira ovaj problem, i biće i mogućih novih nepredviđenih i neželjenih događaja ako se sada ništa ne preduzme po pi-tanju uvođenja zakonitog reda u ovu oblast, a u krajnjoj liniji Vi ste za to odgovorni.

S poštovanjem,

Snežana Milovanović – predsednicaUdruženja sloboda za životinje

Da li je u bilo kojoj lokalnoj samoupravi neko kažnjen po ovom članu?

Da li ste od veterinarskog inspektora Aleksandra Pižurice iz severnobačkog okruga dobili izveštaj da li lokalna samou-prava Bačke Topole ima izrađen ovakav program i da li ga spro-vodi? Ako ga nema i ako se ne sprovodi, molimo odgovor da li je odgovorno lice Bačke Topole kažnjeno po ovom zakonu?

Po Zakonu o udruženjima svako udruženje u svom sta-tutu moralo je imati navedeno kom udruženju ostaju mate-rijalna sredstva i briga o prihvatilištu u slučaju da ono više ne može da funkcioniše, te da ono prelazi u ruke države ako navedeno udruženje nema mogućnosti da omogući nastavak rada. Koliko smo obavešteni, lokalna samoupra-va Bačke Topole preuzela je brigu o prihvatilištu pokoj-ne Etele Merk, ali sa terena dobijamo prijave da su psi i mačke prepušteni sami sebi, u blatu i bez vode i hrane, da skotne ženke očekuju mladunce (što znači da ima neste-rilisanih životinja), i da ima uginuća. Čak je neko preorao i prilaz azilu, koji je i ovako bio teško prohodan i blatnjav!

Potrebno je ispuniti i ove uslove precizirane zakonom o dobrobiti životinja:

Član20.

Vlasnik,odnosnodržalacživotinjedužanjedaobezbedi:1)odgovarajućiisiguransmeštajživotinje,kaomikro-

klimatskeuslove,higijenu,dovoljnoprostora,slobodukreta-nja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starostiifizičkim,biološkim,proizvodnimpotrebama ipotrebamauponašanjuživotinje,

2)zaštituživotinjaodštetnoguticajavremenskihprilika,kaoiodprirodnihneprijatelja;

3)odvojenodržanježivotinjakojeuznemiravajujednadruguilipredstavljajuopasnostzadrugeživotinjeiljde;

4)odvojenodržanjebolesnih,povređenihiiznemoglihživotinja;

5)daoživotinjamabrinepotrebanbrojobučenihlica.Vlasnik,odnosnodržalacživotinjedužanedasprečina-

stanaktehnopatija. Posebno Vam skrećemo pažnju na ovaj član i na to da

ste dužni u lokalnim samoupravama biti dobar primer u nje-govom sprovodjenju.

Član65.

Vlasnikprihvatilištajedužanda1) primaprijave o napuštenim životinjama i obezbe-

dizbrinjavanjesvakenapušteneživotinje,uskladusaovimzakonom;

2) obezbedi sprovođenje mera prvenventivne zdra-vstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama odstraneveterinara;

3) brine o pronalaženju vlasnika, odnosnodržaoca ži-votinja;

4)vrativlasniku,odnosnodržaocu,nanjegovzahtev,životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište;

5)pripremiplanzbrinjavanjaživotinjauslučajuzatva-ranjaprihvatilištailielementarnihnepogoda.Životinjakojajesmeštenauprihvatilištemožesepoklonitiakojevlasnik,od-nosnodržalacnepreuzmeurokuizstava1.tačka4)ovogčlana.


»Ova će knjiga promeniti svet«Albert Kaplan, Laidlaw,Global ecurities

BEZISKAZANOGPOŠTOVANJA,MAKARISUZOM

CentrizaubijanjeuAmericiiNemačkoj

Dosadasmogovorilio tomekako jepripitomljava-nje/podjarmljivanje životinja bilomodel koji je poslužio kaoinspiracija za pretvaranje ljudi u robove, kako je uzgoj pri-pitomljenih životinja vodio do eugeničkih mera kao što suprisilna sterilizacija, ubijanje eutanazijom i genocid, i kakojeindustrijalizovanipokoljgoveda,svinja,ovacaidrugihži-votinja bar indirektno prokrčio put „konačnom rešenju“. Tokomčitave istorije našegusponadoprevlasti kaovladajućevrste,iskorišćavanježivotinjaposlužilojekaomo-delitemeljzaiskorišćavanjenassamih.Proučavanjeljudskeistorijeotkrivaobrazac:ljudiprvoiskorišćavajuikoljuživoti-nje,azatimsadrugimljudimapostupajukaosaživotinjama.Važnojeprimetitidasusenacistipremasvojimžrtva-maodnosilikaopremaživotinjamaprenegoštobi ihubili.KakopišeBorjaSaks(BoriaSax),mnoginacističkipostup-ci smišljeni su takodaubijanje ljudi liči na klanje životinja.„One koje sunameravali da ubiju, nacisti bi naterali da seskinudogole kože i stisnuugomilu, što nije normalno zaljudskabića.Nagostpodsećanaživotinjski identitet,akadse poveže sa skupljanjem u gomilu, to izaziva predstavustada goveda ili ovaca. Takav način dehumanizacije omo-gućuje da se u žrtve lakše puca ili da se uguše gasom.“1 Tokom 20. veka dve savremene svetskeindustrijalizovanenacije–SADiNemačka–poklalesumi-lione ljudi imilijardedrugihbića.Obezemljedalesu jedin-stven doprinos krvoproliću veka: Amerika je savremenomsvetu dala klanice, a nacistička Nemačka gasne komore.

Prerađivanjebolesnih,slabihiozleđenih

Od1865.godinepromenilosemalotoga.Životinjekojedanasstižuuobore,aukcijskekućeiklanice,čestosuprevi-šebolesne,preslabeiliprevišeozleđenedabimogledasto-je.Teladiisvinjama,odrođenjadržanimumalimpregracimaioborima,posebnojeteško.Poštoihnagurajuupretrpanekamione,životinjestižunasvojeodredištedabisesusrelesaradnicimakojiihudarajunogamaipodbadajuelektričnimpalicama.Spuštajućisenizklizaverampe,životinjepadaju,omekosti,gazejedneprekodrugih.Životinjekojesupresla-be ili previše ozleđene da bi ustale, nazvane su „posrnuleživotinje

Ubijanjemladih

Budući damesna industrija šalje životinje na klanječim na njima ima dovoljnomesa (i ni dan kasnije), te vrlomladeživotinjepoživesamodelićsvojihprirodnihživota.Pi-lićibrojleri,kojičinevećinuživotinjakojeubijaju i jedu,sta-ri su samo sedam nedelja kada ih zakolju. Budući da jenjihov prirodni životni vek 15 do 20 godina, ti veštački na-duvanimladunci poživemanjeod jedanodsto svojihpriro-dnih života. Prema rečima dr Karen Dejvis (Karen Davis),osnivača i predsednice „Junajted poultri koncerna“ (Uni-ted Poultry Concern), „svi oni pilići koje vidite u trgovina-ma,jesuptičicesaogromnimprenaduvanimtelima“.29Svi-nje i jaganjcišaljusenaklanjekadanavršepetdosedammeseci. Telad koju uzgajaju za meso i kožu sta-ra je četiri meseca kada napusti svoje boksove i uči-ni prve korake do kamiona koji će ih odvesti u klanicu. Robert Luis Stivenson jednom je napisao: „Ništa neizaziva više gađenja u nama nego kanibalizam, no mitaj isti utisak ostavljamo na vegetarijance, jer sehranimodecom,iakonesvojom.“ Neke životinje kojima se ljudi hrane, u najdoslovni-jem smislu reči jesu deca. Prasići koji još sisaju, ubije-ni i prodati čitavi, teški su, bez iznutrica, između osam išesnaest kilograma. Jaganjci koji se još hrane na boči-cu, a smatraju ih „poslasticom“, stari su svega jednu dodevet nedelja kada ih zakolju. Najmlađi telići uzgojeni zameso i kožu – zvani bob ili bobby telići – najbliži su oni-makojeljudskabićaistrgnuiznjihovekolevke.Tebebete-lićistaresusamo jedandopetdanakad ihubiju ipojedu. Čak i ženke životinja koje industrija iskorišća-va zbog njihovogmleka i jaja, požive samomali deo svo-jih prirodnih života pre nego što prestanu da budu ko-risne i pošalju ih na klanje. Krave za mužu, koje uzdravoj okolini mogu da žive i do 25 godina, obično ko-lju za sečenu govedinu pošto navrše tri ili četiri godine,dokkokoškeuzgajanezanošenjejajaživemanjeodjednedesetine životnog veka koji bi inače mogle da žive.

Knjigu»VečnaTreblinka«možetenaručitiprekosajtailitelefona

064-168-55-75sadonacijomod700dinara+ptttroškovi

Insertiizpetogpoglavlja:


Mnoga deca ne vole meso. Ili im ono jednostavno neprija ili doživljavaju da je taj komadić mesa na njiho-vom tanjiru pripadao nekoj životinji i zbog toga nećeda ga jedu. U drugim porodicama su roditelji vegetari-janci i zbog toga žele da i svoju decu hrane bez mesa.Dalijevegetarijanskaishranaudečjemuzrastuzdrava?Ovopitanjesepostavljakadanekodetesamoneželidajedemesoilikadaroditeljiizetičkihrazlogaželedasvojedetehranebezmesa.Generalno,vegetarijanskaishranasemožepreporučitisvimstarosnimgrupamajer,osimetičkihiekološkihrazmišljanja,bez-mesnahranajeveomakorisnazazdravlje.Studijerađeneucelomsvetupokazalesudasuvegetarijancinpr.izloženimanjemrizikudaoboleoddijabetesa,osteoporoze,odsrčanihobolenjaibolestikrvotoka,odraka,reume,gihtaitd.idajekodnjihčakočekivanjeodživotavećenegokodonihkojisehraneimesom.Upravokoddecesetokomposlednjihdecenijadramatičnopovećaobrojbo-lestikojesedovodeuvezusaishranom.Brojdecesaprekomer-nomtelesnomtežinomjeuporastu.Dijabetessedijagnostikujesvečešće,većkoddece,apremajednojameričkojstudiji,prome-nenakrvnimsudovimasusemoglekonstatovatikod70%dece.Ove rizike, pak, čovek može da izbegne ako se hranivegetarijanski. Da li se meso jednostavno može izostaviti iz ishrane?Preduslov za zdravu vegetarijansku hranu jeste – to važi zasve oblike ishrane – uravnotežen sastav životnih namirni-ca.Koddecesemorauzetiuobziritodaorganizamimadru-gačije prohteve kada je hrana u pitanju, nego što je to slu-čaj kod nekog odraslog čoveka. Tako deca npr. imaju mnogoveće potrebe za energijom nego odrasli. Njima je potreb-no i mnogo više kalcijuma, više vitamina D i vitamina C.Kaoroditelj,čovek,razumese,nemorabitiekspertzapita-nja ishraneako želi da svoje dete nehranimesom.Kodurav-notežene vegetarijanske ovo-lacto-vegetabilne hrane (kodkoje se osim namirnica biljnog porekla u ishrani koriste i mle-koijaja)uopštenijeproblemdasedeteudovoljnojmeriopskr-bi svim za život važnim hranljivim materijama. Preduslov je,kao i kod svake druge ishrane, da ova bude raznovrsna.

VAŽNO:RAZNOVRSNAISHRANA

Promeneukuhinji, sasvim jednostavno rečeno, zna-čedatokomnedeljetrebanaizmeničnopriprematiikuvatikrom-pir, pirinač, testeninu i mahunaste plodove, takođe razne vr-ste povrća.Možemo se pri tom npr. orijentisati prema bojamana semaforu: Ako variramo crveno povrće, kao što je crve-na cvekla ili šargarepe, zeleno povrće kao što je spanać, bli-tva, boranija, grašak i žute, odnosno svetle sorte povrća kaopaštrnjak, hokaido- bundeva, celer itd., imaćemo dobrumeša-vinu raznih vitamina, minerala i elemenata u tragovima.A sa-lata i sveže voće bi trebalo da dovoljno često stoje na našemjelovniku, isto tako orasi, koji sadrže veoma vredne belanče-vine, kao i važne elemente u tragovima, npr. dovoljno cinka.Mnogadeca,inače,jošuveknisuizgubilaosećajzatoštajedo-brozanjihovotelo,štose,međutim,nemožetvrditizamnogeodra-sle.Detekojeduževremeimapojačanuželjuzašargarepama,imamoždaujednojodređenojfazirazvojavećepotrebezakarotinom,jednimpredstepenomvitaminaA.Utakvojjednojfazibičovekmir-nedušetrebalodaudovoljitojželjidetetazajelimaodšargarepe.

DOVOLJNOJESTI,ANEJESTIMESOTema koja je stalno na dnevnom redu kada se dis-

kutuje o vegetarijanskoj ishrani jeste pitanje o snabdevanjuorganizmagvožđem:biljnahrana,kaonpr. integralnežitari-ce,ovsenepahuljice,zelenasalata,grašakibrokoli,sadržede-limičnovišegvožđanegomesoilimleko.Usvakomslučaju,telomožetogvožđeizbiljnihnamirnicalakšedaapsorbuje.VitaminC,opet,povećavaapsorbovanjegvožđa izhrane.Stoga jedan

savet:uprelivzasalatudodatimalosokaodlimunailiuzjeloispijatičašusokaodpomoranđe,štopovećavaapsorpcijugvožđaizjela.

KOLIKOJEČISTOVEGANSKAISHRANASADRŽAJNAKADASUDECAUPITANJU?

Hraniti decu čisto veganski je u osnovi moguće, ali odroditelja zahteva opsežnu kompetenciju po pitanju ishra-ne, da bi se pokrile potrebe za kritičnim hranljivim materija-makaoštosubelančevine,gvožđe, cink, kalcijum i vitaminDi B12. Jelovnik u ovom slučajumora da bude sastavljen vrlobrižljivo i stručno. Npr. žitarice i mahunarke bi trebalo kom-binovati da bi se održalo optimalno snabdevanje belančevi-nama, kao npr. sočivo sa testom ili boranija sa kukuruzom.

Najveći broj eksperata za pitanja ishrane i medi-cinskih eksperata savetuje da se kod striktno vegan-ske ishrane u detinjem dobu dodatno uzima jedna do-puna hrane sa vitaminom D i preparatima vitamina B12.

DETENINAŠTANEPRIMORAVATI!Roditeljimogusvomedetetu,doduše,dabuduuzorikadaje

rečoishrani,kaoiusvimdrugimoblastimaživota,alinebitrebalosvojedetedaprimoravajuninaštaštoonosamoneželi.Rodite-ljikojiživevegetarijanskisusvomedetetusigurnoobjasnilizbogčegakodkućenemamesa,adetetorazume,npr.zbogtogaštojesaznalodajekobasica,kojatakočistaležinatezgi,nekadabila jednomalotele, ili jesaznaloštasedešavauklanici. Imadecekojazastupajusvojstavzbogčeganeželedajeduživotinje,samouverenozastupajutajsvojstavpredsvojimprijateljimajerjetopostalonjihovosopstvenouverenje.Alijednommožedoćiifazakadasedecaosećajuneprihvaćena,akonanekojproslavigdesejedegrilovanomesonažicustavesvojuvegetarijanskukobasicu,asviostaliprženekakavstek.Onabitadatakođehte-ladajeduupravomeso,dabiimalaosećajpripadanjazajednici.Ilisenekodetepobuniprotivodređenihnačinaponašanjarodi-teljaiupornoprotestujetakoštosada–drugačijenegoroditelji–obaveznohoćedajedemeso,prostodabiimkontriralo.Ovdebiroditeljitrebalodapratedecuunjihovimličnimrazvojnimproce-simakolikogodjemogućedobroidaih,gdegodjetomoguće,potpomažukaodobriprijatelji.Manje jerazumno fanatično is-trajavatinanekomodređenomnačinuishraneiličakzabranjiva-tidetetudajedemeso.Onoće,preilikasnije,ionakostećisvo-jasopstvenaiskustvaiodabratioblikishranekojimuodgovara

Prevedenoizčasopisa»FREIHEIfürTiere«Prevodilektorisanje:PredragStanojević


oko 30 000 vrsta divljih pčela. Razlika između medonosne pčele i divlje pčele jeste u tome što divlja pče-la živi sama. To znači da je samica. Ne roji se i pola-že manje jajašaca u za to predviđena pomoćna gnezda ili u ona koja sama potraži. Ona polaže jajašca, snab-deva ih hranom i sledeće godine izležu se mlade pčele. Kod divljih pčela postoje ženke i mužjaci. Kod medo-nosnih pčela ta podela je trostruka. Matica, radilica i trut. Novinar: Zanimljivo je to što pričaš, naročito to o 30 000 vrsta. Šta to znači? Zašto je potrebno toliko vrsta divljih pčela, Rudi?Rudi: Svaka vrsta divljih pčela jeste kamenčić u mozaiku velike slike prirode. Svaki ima svoju funkciju. U prirodi po-stoji princip dopunjavanja suprotnosti. Kada nestane jedna divlja pčela, moramo biti svesni da to može da dovede do nestanka nekih jednogodišnjih biljaka. To je jedno. A drugo, ta dopuna ide dalje. Jer između tih malih bića postoji komu-nikacija i pravilo da se međusobno podržavaju i podstiču. Novinar: Jedna pčela može da oprašuje neku određenu biljku? Rudi: Postoje biljke koje svojim mehanizmima is-ključuju veliki broj oprašivača. Na primer, usnatice. Tu dolazi samo jedna pčela koja je dovoljno snažna i ima odgovarajuću rilicu. Dakle, divlja pčela. Zar ne? U Nemačkoj postoji 550 vrsta pčela i sve su različite.Postoje crvena i crna pčela zidarica.

Često je teško razlikovati ih, ali razlikuju se po gra-dnji gnezda, po načinu letenja ili skupljanja pole-na. Postoji i pčela listara, koja gradi gnezdo u zemlji i oblaže ga lišćem. Ili pčele iz roda Andrena, koje u pro-leće često viđamo na Zemlji mira. Odjednom, to-kom noći pored puteva osvanu male rupe, čitave ko-lonije, na stotine njih. I pešćane piramide od oko 3 cm. Tu pripada i bumbar. On je, takoreći, severna pčela. Ma-tica bumbara može da leti na temperaturama od 2°C. Radili-ca do 6°C, a medonosna pčela je aktivna od 11 do 12°C. Mo-žda je zanimljivo pomenuti da se divlje pčele, koje prezime

ReportažesaZemljemira–divljepčele

Dobro došli u “Reportažu sa Zemlje mira”. Da-nas ćemo govoriti o životinjama posebne vrste. Na-ime, životinje o kojima se danas radi su vrlo male,ali su vrlo važne za prirodu kao i za život uopšte. Najpre bih predstavili naše goste. To su HermanGlas, Hermann Dir i Rudi Hangartner. Svi ste zapo-sleni na „Zemlji mira“, zemlji s velikom mrežom stani-šta na kojoj su već mnoge životinje pronašle svoj domi prostor za život. Između ostalog brinete se i za naj-manje stanovnike, pčele. A posebno za divlje pčele. Hermane, što je s tim divljim pčelama?Zaštoimsepridajetolikiznačaj?

Herman Dir: Živimo u vremenu u kojem čovek nastu-pa prema Majci Zemlji neizrecivo okrutno. Muči je i is-korišćava. Za nekoliko desetina godina cvetni pejza-ži sa živicama i vodenim staništima pretvoreni su u agrarnu pustinju. Kilometrima duga polja s monokultu-rama uništila su životni prostor mnogih vrsta pčela, živo-tinja i biljaka. Zemlja mira je na sebe preuzela zadatak da ponovo izgradi tu prirodnu raznovrsnost. Zato štiti-mo i pomažemo i pčele, a naročito divlje pčele, koje ima-ju važnu ulogu kod različitih vrsta trava, drveća i biljaka.

Novinar: Običan čovek misli da je zadatak pčele samo da sakuplja med.Govorite o unapređenju raznovrsnosti kod biljaka. Šta pčele imaju s raznovrsnosti trava ili cveća?

Rudi: Pčele su zapravo insekti koji oprašuju. Medonosne pčele mnogo je izvode puno meda i zbog toga se pčele izjednačavaju s medom. Međutim mnogo je važnije opra-šivanje cveća, stabala, svih biljaka koje u prirodi imamo. Ne oprašuju samo pčele i divlje pčele, tu su još i leptiri i muve. Možemo da se prisetimo fizičara Ajnštajna, koji je davno rekao: Izumru li pčele, čoveku preostaju još četiri godine života. Sama rečenica pokazuje izuzetan značaj.Širom sveta ugroženo je oko 35% pčela i divljih pčela jer čo-vek nije pazio na njih. Dakle, raznolikost vrsta se smanjuje i mi želimo da to sprečimo. I radujemo se jer je predivno raditi s tim malim bićima, koja su takođe živa i Stvoritelj ih je želeo.

Novinar:Hermane,mislimdasetiovde,međunama,naj-dužebavišpčelamaivrlodobropoznaještamalabića.Štamožešdanamkažešodivljimpčelamaizsvogiskustva?

Herman: Već godinama se bavim medonosnim pče-lama. Divlje pčele sam posmatrao, ali nisam se inten-zivno bavio njima. Međutim, znam da na Zemlji ima


u svojim cevčicama ili u zidovima, začaure i izlaze u pro-leće. Kod bumbara je razlika u tome što matice prežive, a ostali uginu. U proleće matica izlazi i traži pogodno gnezdo. Novinar: To je tako uzbudljivo. Mogli bismo daslušamo satima. Ali ja bih predložila da pogleda-mo slike tih pčela, da steknemo uvid u to kakožive sve te različite vrste u svojim rupama u zemlji. Herman: Ja sam pre znao samo za jednu pčelu, me-donosnu. Onda sam uzeo kameru, otišao u prirodu i po-kušao da snimim pčele. Iznenadio sam se koliko različi-tih vrsta postoji. Jedne su imale veliku rilicu, druge malu. Jedne su se davile u polenu. Postoje zemne pčele. To su pčele iz roda Andrena, koje grade kućice. Druge skuplja-ju polen trbuhom, ili na zadnjim nogama imaju korpice u koje sakupljaju polen. Priroda je stvorila različite mo-gućnosti. Lepo je videti kako mogu da stoje u vazduhu. Lebde u vazduhu jedan minut ili duže dok ne uđu u čaši-cu. Ili određenom brzinom pređu cvet dok izvuku nektar.

gnezdo stršljena.

Rudi: Ovo su bumbari, zemni. Zna se da mužjaci ma-nje brinu o podmlatku. Ali kod pčela listara mužjaci čuvaju teren na kojem ima mnogo biljaka kako bi ženka mogla da prikuplja polen.Zanimljiva je ta raznovrsnost u prirodi. Novinar:Vidimokakotipredivniinsektiidunacveće. Herman D.: U vezi s bumbarima postoji jedno za-nimljivo zapažanje. Bumbari su snažni, kao što smo već čuli. Oni uspevaju da uđu u cvetove usnatica, koji su zatvoreni i u koje ne može da prodre svaki insekt. .

Zahvaljujući svojoj snazi oni uspevaju da uđu u njih i da opraše cvetove usnatica. Još nešto o bumbari-ma. Pre nekoliko godina pročitao sam u literaturi i pomisliosam da je neko pogrešio. Piše da bumbari ne znaju da mogu

da lete, ali svejedno lete. Pošto je toliko snažan, on sakuplja i sakuplja i kada primeti da ne može da poleti, ide kući pešice.Novinar:Zaista? Herman D.: Da. Pomislio sam da se neko lepo našalio. Bio

sam u našem stakleniku kod paradajza, gde vise gnezda bum-bara, i uveče sam primetio da 50-60 bumbara sedi ispod i ne ide gore. Lopaticom sam uzeo bumbare, podigao ih do njihovog gnezda i oni su brzo ušli. Dakle, tačno je. Bumbar ima vrlo mali radijus kretanja, 50-100 metara. I može da se pešice vrati kući. Rudi: Ima još nešto važno. Bumbar može biti pretežak, a da

ipak uspe da poleti. Kada leti preko puta, automobili prolaze i mno-gi budu ubijeni. Moramo misliti o tome kada leti vozimo u sumrak.

Herman D.:Idući od cveta do cveta, oni prenose cvetni prah s jednog cveta na drugi i tako ga oprašuju. Što je vreme lepše, to je oprašivanje uspešnije. Novinar: Čuli smodasupčelevažneza raznovrsnostpri-rode zbog oprašivanja. Šta se može učiniti kako bi se ti va-žni insekti štovišenaseljavali?Kakovi to raditenaZemljimira? Rudi: Osnovna stvar je ishrana. Važno je da bude

što više pčelinje ispaše. Time se ti baviš, Hermane,kako bi zbog raznovrsnosti pčele mogle od jutra do mraka da pronalaze hranu.Novinar:Pčelinjaispaša?Štajeto?Livadazapčele? Herman D.: Da, kako bi mogle da pasu. To je mešavina se-

mena u kojoj se nalazi mnogo vrsta biljaka. Mnogo trava i cveća koje cveta u različito vreme. Jedno cveta u maju, drugo u avgu-stu, a neko u oktobru. Na taj način, biljke cvetaju tokom celog leta. I divlje pčele mogu uvek da skupljaju svoj polen ili nektar. Da-kle, mnoštvo različitih biljaka, kako bi pčele nalazile hranu tokom cele godine. Naravno, to mami mnoge insekte, pre svega, divlje pčele. A to je ono što želimo kako bismo održali tu raznovrsnost. Novinar:Šta još radite osim tih pčelinjih ispaša kakobistedivljepčeledovelinaZemljumira ilikakobiste imolakšaliživot? Herman D.: Divlje pčele su izgubile uslove za ži-

vot. Mesta gde bi mogle da se roje i polažu svoja jajašca.Zato smo počeli da gradimo pomoćna gnezda za bumba-

re i druge insekte. Rudi će da nam opiše kutiju za bumbare.Novinar:Bacimopogledustolarskuradionicuzaizradukutijazabumbare. Rudi: Ovde vidimo početak izrade kutije za bumbare. Na-

ravno, pre izrade takve kutije moramo razmisliti o tome ka-kve potrebe imaju ti insekti, kako žive. Bumbari žive delimično u tlu, do dubine od jednog metra. Doduše, retko, ali je moguće.


Ovo je gnezdo za zemnog bumbara. Zato smo napra-vili gnezda s dve prostorije. Postoji ulazni prostor, a tu su i rupe kroz koje bumbari mogu da ulaze. Onda sve spajamo lepkom i zavrtnjima. Ulazna prostorija je takoĐe otvorena. Kroz cev koju vidimo – to je mali tunel, jer bumbari su navi-kli da ulaze kroz tunel kada se gnezde u zemlji. Stavili smo piljevinu i biljna ili sunđerasta vlakna. Zatim se sve prema-že zaštitnim slojem, zbog vremena. I vidimo da je pomoćno gnezdo gotovo. Još jednom se proveri da li sve radi kako treba. Zatim se postavlja krov. Važno je da kiša ne pada unutra. Za bumbare je važno da su zaštićeni od vrućine i sunca.

Novinar:Kadaseokačiovakvakućica,kolikodugotre-badajebumbariotkrijuinastane?

Rudi: Pitanje treba postaviti obrnuto. Kada bumbar po-činje s gradnjom gnezda? To je uredila priroda. Ima vrsta koje počinju sredinom ili krajem marta, a ima vrsta koje po-činju u maju. Dakle, moram da ih postavim na vreme. Mož-da i 2-3 nedelje pre nego što znam da određena vrsta poči-nje s građenjem gnezda. Tada ih postavim ili okačim.

Ovakva kutija mora da se postavi najkasnije sredinom marta. I oni će odmah da se usele.

Novinar:Kakosebumbarimasviđakutija,videćemo.

Gore desno vidimo rupe za izlazak kako bi bumbari iz unutrašnjosti mogli da pronaðu izlaz. Postavili smo posude s medom i posude za rojenje. Možemo da ih nazovemo po-sudama jer to nisu ćelije. Matica u njih polaže svoja jajašca iz kojih izlaze larve, a one se na kraju pretvaraju u predivne bumbare. Zanimljivo je da na početku postoji jedna matica, a zatim se izlegu prvih 10-12 mladih, koje odmah poèinju da rade kao pomoćnice, sakupljačice. One tada hrane svo-je sestre i svoju braću. I tako može da nastane i do 600 ži-votinjica. Kada polete prvi mladunci, matica može da osta-ne kod kuće. Ona tada više ne leti. - Tada se sve izlegu i lete na ispašu da pronaðu hranu.

Novinar: Imamjoš jednopitanje.Kodobičnihpčelado-lazidozagonetnihpomorazbogotrovaihemijskihsredstavakojisekoristeupoljoprivredi.Mislimnaskandaliz2008.go-dine,kadasupčeleudoliniRajnenestalezbogpoljoprivre-dnihsredstavazadezinfekciju.Visetakođebavitepoljopri-vredomnaZemljimira.Imaliitutakvihproblema,Hermane?

Herman D.: Bilo bi loše kada bi pčele imale predivan sistem mreže staništa, a onda sve to uništiti prskanjem po-lja. Imamo poljoprivredu. Zovemo je 'miroljubiva zemljo-radnja' jer ne koristimo nikakve otrove, nikakva hemijska đubriva,na polja se ne donosi tečno đubrivo. Pustimo po-lja da miruju i pustimo da samo od sebe raste ono što želi Majka Zemlja. Zatim postavljamo takva staništa za pče-le u prostore s jabukama kako bi imale vodu i svoj prostor.

Novinar: Dakle, nema opasnosti da će bitii otrovane? - Ne, nema.Novinar: Videli smo izradu kutija za bumbare. Mi-

slim da je za ljude koji se stolarstvom bave iz hobi-ja to bilo pomalo zahtevno. Postoje pomoćna gnezda

koja su lakša za izradu i svako može da ih napravi.

Herman D.: Kao što smo čuli, postoje različite vrste pčela. Jedne grade u zemlji, druge u drvetu, neke u stabljikama bam-busa ili u smrekama. Odlučili smo da im ponudimo različite mo-gućnosti. Možemo i da ih kombinujemo. Možemo, na primer, da stavimo glinu u kutiju i da u nju postavimo cevčice trske. Tako bi pomogli što većem broju vrsta divljih pčela pri rojenju.

Herman D. Zanimljivo je kako divlja pčela gradi gnez-do u takvoj cevčici. Ona pravi komore koje puni pole-nom. Kada je komora puna, polaže svoje jajašce, za-tvara je i ide u sledeću. Zavisno od dužine cevčice, ona je oblaže hranom, polaže jajašce i zatvara zidom. Može se desiti da u proleće iz cevčice izađe 4 ili 5 divljih pče-la. Kada je gotova, stavlja poklopac koji zalepi glinom.


Na slici se vidi da unutra stavlja grudvice gline. Rekli smo takva pomoćna gnezda mogu da se postave i u vrtu. Na Zemlji mira imate mnogo takvih pomoćnih gnezda.

Novinar: Zanima me, kada se privuče toliko divljihpčela, ne bude li mnogo uboda? To je prilično opasno.

Herman G.: To je bajka. Divlje pčele uopšte ne bodu. One, doduše, imaju žaoku, ali ona je toliko meka da ne bi mogla da probije ljudsku kožu. Divlje pčele su veoma miroljubive i mogu da lete oko čoveka. Ako vla-sniku vrta odgovara, i ako voli životinje i drago mu je što one lete oko njegovog cveća, nema nikakve opasnosti.

Novinar:Dalisitokomgodinabiočestouboden?- Da. Bavim se medonosnim pčelama već 66 go-

dina. Moram priznati da sam se prvih godina umota-vao kao pljačkaš kako me ne bi ubole. Poslednjih 20-30 godina, mogu reći da sam se povezao s pčelama. I većæ 15 godina radim bez zaštite za lice i bez ruka-vica. Ako ih pustimo na miru, neće nam ništa učini-ti. Važne su misli. Životinje mogu da čitaju naše misli.

Novinar:Rekaosidaonetačnoznajuštanamerava-mo.ŠtavinameravatesdivljimpčelamanaZemljimira?Dalivamjedovoljnotoštojesvedobrooprašenoištosemrežastaništa,životniprostorzaživotinje,dobrorazvija?

Rudi: Svakako, mnogo toga je već urađeno. Zemlja mira mora postati još jača. Mora da se i dalje radi na raznoli-kosti vrsta. Mora da nastane jaka flora i jaka fauna. Ali za to je potrebno još zemlje. Što je zemlja veća, raznovrsnost može da se poveća. Dakle, na tome sigurno treba još poraditi.

Novinar:Postavljalisemoždapitanje:dobro,naZe-mljimiraimamnogodivljihpčela,Zemljamiraseširi,ra-stebrojvrsta,aliokolo je idaljepravaagrarnapustinja.Ti si o tome govorio, Hermane. Nije li to kap u moru?

Herman D.: Mislim da nije. Mislim da je zada-tak, u stvari, znam da je zadatak Zemlje mira po-mirenje s prirodom i sa životinjama. Volja Stvorite-lja jeste da priroda, životinje i ljudi opet žive u slozi.

Novinar: Govorio si o slozi ljudi, prirode i životinja.- Zemlja mira ima svoje geslo: »Životinje

mogu da mirno pasu, ljudi mogu da im se raduju.«Novinar: Dragi čitaoci, mislim da smo i mi da-

nas mogli da se radujemo rečima i slikama najmanjihali važnih stanovnika Zemlje mira, i mogli smo da semalouključimou taj svetdivljihpčela.Mislimdaseod-nos prema timmalim bićima, bar kodmene, promenio.

Tekst i slike iz 29. emisije serijala »Reportaže sa Zemlje mira«, prozvod Santec Media GmbH, Deutschland produkcija u Srbiji - TV STUDIO7 d.o.o. Beograd

Ne-nasilno pčelarstvoDa li možemo ponovo da pregovaramo o našem

novom odnosu sa pčelom medaricom?

Naši prvi susreti sa pčelama medaricama su bili odav-no, najverovatnije u Africi. Neko je otkrio da su ti insekti koji borave na drvetu proizvodili slatku, lepljivu supstancu koja ne liči ni na jednu drugu, i da imaju žaoke u svojim repovi-ma. Kada je vatra mogla da se sačuva i prenese, neko dru-gi je otkrio da je dim činio da pčele postanu podložnije krađi.

Kasnije posle nekog vremena, neko razboritije pleme je pronašlo da mogu pčele da se smeste u korpe ili vrčeve, što ih je poštedelo od problema vezanih za penjanje po drveću da bi došli do meda, i tako je rođen pčelarski zanat. Vrčevi, kor-pe i panjevi su se koristili još mnogo vekova, i dok su iskusni pčelari razumeli u velikoj meri ponašanje njihovih štićenika, tajne unutrašnjosti košnica su ostale sačuvane od posma-trača sve do kraja 18. veka, kada ih je jedan slepi Švajcarac, po imenu François Huber otkrio posredstvom svog vernog sluge dobrog vida, Burnensa. Huberove “New Observati-ons on the Natural History of Bees” (“Nova opažanja u priro-dnoj istoriji pčela” – prim. prev.) predstavljaju klasiku i danas.

Nekih 30 godina kasnije, Jan Dzierżon je unapre-dio Huberovu eksperimentalnu košnicu da bi stvorio prvu zaista praktičnu, pokretnu uokvirenu košnicu, i ubrzo po-tom, 1852.g., velečasni Lorenzo Lorraine Langstroth je objavio i patentirao svoju sopstvenu verziju košnice. Nje-gov talenat za publicitet i marketing je bio takav da je “Langstroth” postao i ostao standardna košnica u S.A.D.-u i model na kome je zasnovana većina drugih varijanti.

Ipak, ovaj tip košnice je skup za kupovinu, veoma težak da ga naprave stolari amateri – zbog preciznih dimenzija i mnogo malih delova koji su potrebni za okvire – on zahteva stalno održavanje, stvara velike smetnje u životima pčela, težak je i glomazan za upotrebu. Mnoge žene, naročito, su bile odvraćene od pčelarstva zbog dizanja tereta koje je po-trebno da bi se dobio med iz košnice tipa “Langstroth” i her-nije-bruh su bile uobičajene među komercijalnim pčelarima.

U Nepalu, lov na med i dalje vrše muškarci koji se spuštaju niz stene konopcima i koriste dugačke motke da bi uklonili komade saća. Drugde se pčele drže u košnica-ma, korpama, vrčevima, udubljenjima u zidovima i dru-gim kontejnerima napravljenim od domaćih materijala koji su – možemo to da zaključimo iz njihove dugovečno-sti – manje ili više pogodni i za pčele i za njihove čuvare.

U Africi, verovatno originalnom staništu pčele medari-ce, vrhunska košnica se razvila kao rešenje “srednje teh-nologije”, koje može da se napravi koristeći domaće vešti-ne i materijale i koje je, u suštini, šupalj panj koji odgovara pčelarima, sa prednostima pokretnih saća ali bez potrebe za mašinski napravljenim delovima.isto tako se brzo mogu na-viknuti i na promenjenu situaciju. Bez obzira kakav smeštaj im ponudimo, naši susreti sa pčelama su uvek bili proces pregovaranja, mada nešto jednostrani. Mi možemo da se zaštitimo od njih, ali one na kraju nemaju zaštitu od nas


.Naša sebična ponašanja prema pčelama koja se ogleda-ju u poljoprivredi sa korišćenjem mnogo hemijskih preparata, krčenju šuma i urbanizaciji su smanjila njihova prirodna stani-šta dok su toksični kokteli insekticida otrovali njihove cvetove.

Pčela medarica se sada posmatra kao “kanarinac u rudni-

ku uglja” u našoj ciilizaciji i ona pokazuje rane znake upozorenja na njenu blisku smrt, na šta moramo hitno da obratimo pažnju.

Naš izazov sada je da ponovo pregovaramo o našem no-vom odnosu sa pčelama: moramo da naučimo da ih štitimo i gajimo pre nego da ih samo eksploatišemo, i moramo da na-učimo da slušamo šta je njima potrebno od nas. Procedura otkrivanja kako to možemo najefikasnije da uradimo je pro-jekat koji sam ja sam a i drugi postavili sebi, i mi se nada-mo da će nam se mnogi pridružiti i nastaviti sa ovim radom.

Mi priznajemo paradoks koji je prisutan u frazi “prirodno pčelarstvo”: čim počnemo da razmatramo“čuvanje” pčela, mi odlutamo od onog što je zaista “prirodno”. U prirodi, samo pčele čuvaju pčele.

Da bi se smatrala “prirodnom”, naša praksapčelarstvamoradauzmeuobzir:•prirodneimpulseiponašanjepčela,uključujući–traženjehrane, rojenje, čuvanje hrane i odbrana gnezda,•kakodizajnkošniceutičenapčele,• pogodnost materijala koji se koriste pri izgradnji košnica, uključujući razmatranja održivosti,•prirodaiučestalostnašihintervencija,• uticaj lokalizovanog porasta populacijepčelamedaricanadrugevrsteoprašivača,• ravnotežu između sakupljanja meda i sopstve-nihpotrebapčela,•prirodubilokogdodatoginputa–lekovi,hrana.

Mismoangažovaniuproceduriradananakrajunedosti-žnompojmupotpuno “prirodnog”pčelarstva, dokpriznajemodaćepčeleotićisvojimputembezobzrananašeželje.Našodnossanjimajeodnosmoderatorailionogkojisebrine,prenego«čuvara».Moglibismodakažemodajeulogaprirodnogpčelaradaosposobinašepčeledadostignunajpotpunijimo-gući izraznjihovogpčelinjegbitisanjadokmipazimonanjih.

Naš opšti cilj u prirodnom pčelarstvu je da dosti-gnemo stanje održivosti: uravnotežavanje inputa i au-tputa tako da naše aktivnosti pre popravljaju nego štooštećuju zdravlje naših pčela, drugih vrsta i planete.

Da bi bio zaista održiv, sistem mora da bude što neu-tralniji po pitanju ugljenika, ne tražeći sintetičke inpute i ne-majući štetan uticaj na prirodnu okolinu. Tako, ako treba danastavimoda imamoodnossapčelamamedaricama,mora-modarazmotrimokakavuticajimajusadašnjepraksepčelar-stva i kakonaš “prirodni” pristup traži da poboljša to stanje.

Tipičan komercijalni pčelarski rad je prava “energet-ska crna rupa”. Drvena građa – koja možda dolazi a mo-žda i ne od održivih izvora –seče se i melje moćnom ma-šinerijom pre nego što se skupi u okvire košnica, koji se prevoze drumom, morem ili železnicom da bi dalje bili di-stribuirani drumom do svojih mesta sa pčelinjacima.

Redovne posete pčelara košnicama zahtevaju gori-vo koje potiče od prirodnih ulja, i još više je potrebno da bi se upalila vatra u bojlerima da se zagreju značajne količine vode potrebne za sterilizaciju drvenarije i pranje zatvarača, ekstraktora, rezervoara i podova. Još snage je potrebno da se nadoknadi prinos, da se ekstraktuje i da se izmeša i ra-spodeli šećerni sirup koji je potreban za preživljavanje pče-la posle uklanjanja njihovih rezervi. Med onda mora da se filtrira, sipa u flaše i distribuira veletrgovcima i zatim malo-prodaji. U međuvremenu, pčelinji vosak se nadoknađuje putem pare ili kipuće vode, čisti se i filtrira i šalje na ponov-no rastapanje i pretvaranje u listove, koji se onda opet pro-daju pčelarima za ubacivanje u ramove za sledeću sezonu.

Zbog onog što bi moglo da se zove “Langstroth” hege-monija, ovaj ceo scenario takođe u malom igraju pčelari ama-teri, koji uveliko imitiraju aktivnosti njihove velike komercijal-ne braće. Oni možda imaju samo nekoliko košnica na dnu svojih bašti, ali u većini slučajeva oni nisu razmatrali bilo ka-kvu alternativu skupoj opremi gladnoj energije, koja može da se dobije lako iz blistavih kataloga snabdevača pčelara.

Mi znamo da pčelama ne treba mnogo više od suve, pro-vetrene šupljine u kojoj će da naprave svoje gnezdo. Međutim, “moderni” pčelari insistiraju da ih snabdeju kutijom punom drve-nih ramova u koju su postavljeni listovi voska, sa naštampanim korisnim šestougaonim ćelijskim bazama za “pčele-radilice”.

Roj pčela koji je tek stavljen u košnicu mora da je za-ista iznenađen kad vidi šta je sve urađeno za njih: gotove baze saća okačene u uredne redove, sa prostorom skroz oko njih za prilaz – kakav blagoslov za zaposlenu koloniju!

Ali ono što bi na prvi pogled izgledalo kao velika pogo-dnost ima takođe nekoliko značajnih mana. Sve te štam-pane ćelije su iste veličine, a bilo ko ko je posmatrao priro-dne šupljine zna da se veličine ćelija značajno razlikuju, i ne samo između radilica i trutova: ćelije radilica se razliku u prečniku u skladu sa pravilima o kojim samo pčele vode ra


čuna. Svi ti sasvim glatki ramovi možda izgledaju čisto, ali pčele ne grade sasvim ravno saće - one vole blagu krivinu tu i tamo. I ako Vi posmatrate pčele kako grade prirodno saće u ne-ograničenom prostoru, one vise u lancima, sa povezanim no-gama, kao da grade saće izvan dimenzija dok rade iznad sop-stvenih glava – nešto što ne mogu da rade na nekom temelju.

Tako da je dobar deo takozvanog “modernog” pče-larstva, koje je zapravo, nepromenjeno od sredine 19. veka – neodrživ sa naše tačke gledišta, kao što je i ne-prijatnost za pčele; što se tiče prinosa meda, jasno je po-boljšanje u odnosu panjeva i košnica, ali što se tiče zdra-vlja pčela i energetske efikasnosti, to je postalo katastrofa!

Posao prirodnog pčelara je da nađe načine za interak-ciju sa pčelama koji su zaista održivi i za same pčele i zaplanetu. U časopisu »The Barefoot Beekeeper” (“Bosono-gi pčelar – prim. prev.) predložio sam sledeća tri jednostav-na principa koja bi “prirodni” pčelar trebao da ima u vidu:

1.Mešanjeuprirodneživotepčelajenaminimumu..2.Ništasenestavljaukošnicuzaštaseznadaje,ilištomožedabudeštetnobilozapčele,zanasilizaširuokolinui ništa se ne vadi što pčele ne smeju da izgube.3.Pčele znaju šta rade: naš posao je da ih slušamo ida obezbedimo optimalne uslove za njihovu dobrobit,kakounutar,takoiizvankošnice.

Menisečinidatiprincipistvarajusolidnuosnovuzanašerazmišljanje o tome kako pristupamo pčelama i pčelarstvu.Čim zakoračimo iza tih osnovnih principa i pokušamo daljedadefinišemoparametre,nađemoseuopasnostidapočne-modastvaramo“pravilnik”.Adanasnijeteškodaseposvetuvidikolikosudrugi“pravilnici”stvaralipodeleibilidestruktivni.

Prirodno,“uravnoteženo”ili“održivo”pčelarstvo–kakogoddaganazovemo–jeproces,necilj.Mimoramodaostanemofleksibilniiuvekdabudemoupotražnjizanačinimadapopra-vimonašetehnike,takodajesveuovojknjiziponuđenoutomduhu:naznakeotomeštaizgledadeluje,uveksamogućnošćudapostoječakiboljinačinikojitektrebadaseotkriju,ili–verova-tnije–ponovootkriju,jerupčelarstvunemazaistaničegnovog.

Istorijski, mi smo započeli naš odnos sa pčelama kada je neko otkrio da je ukus meda bio vredan bola koji treba podneti za žetvu. Mi smo postali lovci na med, i dok je bilo malo nas a mnogo njih, to je bilo održivo. Kada je neko ot-krio da je moguće ponuditi sklonište pčelama medaricama dok one prave svoj med, a onda ih istrebiti da bi se opljač-kalo njihovo saće, mi smo postali pčelari, i dok je bilo malo pčelara i mnogo pčela medarica, to je takođe bilo održivo.

Onda je neko izmislio način da smešta pčele, kojim onda nije bilo potrebno da se one ubijaju, nego koji je umesto toga omogućavao ljudima da upravlja njima i da ih kontroliše do iz-vesne mere, uređujući stvari tako da ih namami da proizvodu više meda za svoje pčelare nego za sebe same, i mi smo po-slali poljoprivrednici – pčelari.

I to je neko vreme bilo održivo jer ih je još uvek bilo puno i iako je bilo i mnogo nas, mi smo mogli da rukovodimo njihovom reprodukcijom tako da ih po potrebi napravimo više

Sada je postalo jasno da smo otišli isuviše daleko, jer su pčele počele da pate od bolesti koje su u prošlost bile praktič-no nepoznate, i sada moraju da im se daju lekovi da bi ostale žive; i pošto je čitava industrija izrasla oko poljoprivrednog uz-goja ovih pčela, i ulaže se mnogo novca, pčelari su bili spori u menjanju svojih načina, a mnogi to nisu mogli da urade iz stra-ha od bankrota, tako da se zdravlje pčela medarica pogoršalo i one su postale podložne parazitima i virusima koji im nikada nisu dosađivali u prošlosti.

U međuvremenu, mi smo zaboravili kako da uzgajamo hranu na način kako smo to ranije radili jer nismo i dalje bili okrenuti svom poslu u poljima, nego smo umesto toga pronala-zili sve pametnije načine da učinimo da zemljište može da pod-nese sve više useva. Sipali smo đubriva na naša polja i istrebili neodgovarajuća bića “pesticidima”, definišući čitavu grupu živih organizama kao naše neprijatelje koji sam tim mogu da nesta-nu. Ovo nije nikada bilo održivo i neće nikada moći da bude.

I tu se mi nalazimo danas, i to je problem sa kojim se suo-čavamo: pčele su oslabljene eksploatacijom i toksičnim poljo-privrednim sistemom, povezano sa nemogućim očekivanjem stalnog ekonomskog rasta.

Kao “prirodnim pčelarima”, naš prioritet je da pčele vra-timo u njihvo prvobitno, zdravo stanje. Mi sebe doživljavamo kao “čuvare” u smislu “negovanja i podržavanja” pre nego “po-robljavanja”. Moramo da gledamo da zaštitimo i sačuvamo pče-le medarice radeći u okviru njihovog prirodnog kapaciteta, ne terajući ih stalno na sve veću proizvodnju. Moramo da pruži-mo izazov celom poljoprivrednom i ekonomskom sistemu koji nas je doveo do ove tačke, jer bez promene na tom nivou, bu-dućnost je i za nas i za pčele sumorna.

Možemo da počnemo tako što ćemo ponovo uspostaviti prirodnije, ne-nasilne načine rada sa pčelama: ni nama ni njima nisu uopšte potrebni rutinski ili profilaktički “tretmani” sa sinte-tičkim antibioticima, fungicidima ili akaricidima. ne moramo da vodimo “fabrike meda” – moraćemo da se zadovoljimo pruža-njem smeštaja pčelama kao uzvraćanje za šta god one mogu da nam daju. U nekim godinama to možda neće biti uopšte ni-šta dok u drugim može da bude obilne žetve.

Takva je priroda: pčele zavise od meda za svoje preživlja-vanje; mi ne. Ako je cena vraćanja pčela u stanje prirodnog, stamenog zdravlja malo manje meda na našem tostu, zar to nije žrtvovanje vredno?

Philip Chandler“The Barefoot Beekeeper” može da se nađe na sajtu autora www.biobees.com i u knjižarama.

(Preuzeto sa dozvolom autora. Prevod Jasmina Čirić)

Tehničku pripremu časopisa izvršio »TV-Studio7« Beograd.

www.tv-studio7.rs

DVDizdanjaiknjigumožetenaručitinaprekosajtainatelefon

Udruženja064168-55-75

Pojedinačnadonacijaza

svakiovajfilmje250,00din+ptt.troškovi.

Donacijazaknjiguje700,00dinara+ptt.troškovi.

1.Emisija:Vegetarijanskiroštilj&pečenje-Patlidžanisaroštilja-Mariniranešitakepečurke-Boranija,paprika,tikvicenadrugačijinačin2.Emisija:Mediteranskispecijaliteti-Kus-kus(Couscous)-Guakamoli-Salataodparadajza»Tabuleh«5.Emisija:Pikantnoljuto-Tortiljačips-Patatasbravos-Gaspačo-ČiliSinKarne6.Emisija:Anti-pasti-Pastaodpatlidžanaimaslina-Provansparadajziitikvice-Sosodluka-Punjenikrastavci

Dalizbogzdravstvenihrazlogailiizljuba-vipremazivotinjamaiokolini-budućnostjevegetarijanska,proričufuturolozi.Nau-čitedakuvatevegetarijanski,sasvimtri-kovimaidomišljatostimajedneinternaci-onalnevegansko-vegetarijanskekuhinjekojanudipromenu.Pojedinačnadonacija

zasvakiovajDVD,nakomesupo2filma,je350azaoba600din+ptt.troškovi.

szz Časopis br. 6-7 (dvobroj)

Government & Nonprofit