the count family

Inspirisana stvarnim likovima i dogaajima, ova je pria, kao i njeni protagonisti, u potpunosti izmiljena. Ili, kako su to ve objaviti tamburai: hajd da pevamo ta istina nije!

INalik na ostrvo svetla u moru okolne tame, katel je plovio kroz ravniarsku no, noen ustrom muzikom i pripitim amorom ljudskih glasova.

Ispred katela, uredan niz koija i dokona grupa koi-jaa ekali su svoje muterije.

Iza katela, jedna prilika s maskom na glavi i brijaem u ruci odluila je da vie ne eka.

II

Sa aom vina u ruci, Jovan je priao otvorenim vratima salona. Naravno, nita se unutra nije promenilo otkako ga je pre kratkog vremena napustio; bilo je podjednako buno, ali mu je to sada jo vie smetalo. Muziari su naizgled zaneseno svirali, a gosti naizgled zaneseno igrali fokstrot. Pili su svi, ili je bar tako izgledalo na sve strane caklile su se kristalne ae i oi gostiju. Jovanov pogled kao da je bio ugaen umorom, koji ni aa vina u ruci nije mogla da odagna ipak, ivo je leteo po salonu kao da nekog trai. Stajao je tako neko vreme, onda se povukao u hodnik. Kao privuen nekom jasnom i opipljivom silom, odatle je produio do stepenita koje je vodilo na tavan. Za njim je polako zamirao amor maskenbala.

Kao da se boji da mu prilika grofa Petra Jagodia negde ne promakne, pogled mu je sve vreme bio prikovan za stepenice, ak i dok mu nisu bile u vidnom polju. Kad su se stepenice konano ukazale pred njim, tamo nije bilo nikoga. Stajao je neko vreme u njihovom podnoju, kao da prikazi grofa Petra Jagodia prua jo jednu ansu da

Jagodii: Maske i lagumi 11

se pred njim pojavi. Onda je naglo ispio vino, spustio au na rukohvat ograde i odluno poao nazad, hodnikom ka gostinskoj sobi.

Prislonio je glavu na vrata kao da eli da se odmori. Sa druge strane se nije ulo nita. On polako otvori vrata i proviri u sobu. Unutra je vladala jednolina tama kada mu se oi na nju navikoe, on primeti Borjaninu siluetu. Nepomino je sedela u fotelji, kao da spava. On zakorai unutra, zapazivi i nejasne nabore ebeta kojim je bila ogr-nuta. Koraknu jo jednom, dovoljno ujno da se Borjana okrene prema njemu. Pogledala ga je mirno. Ako je na njenom licu i bilo nekog izraza, u sobi nije bilo dovoljno svetla da ga on razazna.

Zaboravila si da zakljua vrataGlas joj je, za razliku od lica, bio jasan: Nisam. Namerno sam ih ostavila takoPriao joj je jo korak. Pri bledoj nonoj svetlosti koja

se kroz prozor prelivala u sobu, sad su mogli da vide jedno drugo dovoljno za kratak nemut razgovor. Jovan podi-gnu obrve u pitanje. Borjana se slabano osmehnu, ali ostade nema. On joj neodreeno pokaza glavom prema salonu odakle su dopirali muzika i amor glasova.

Buka ti ne smeta?Jedna ruka ispliva ispod ebeta i nehajno mahnu. Ne. Bar znam da u blizini ima ljudiJovan joj prie sasvim blizu, malo se nagnu ka njoj i

proapta: Znam koga si videla na tavanu!Ona se tre u fotelji, kao da se opekla. Pogledala ga je

sumnjiavo, kao da je lae ili izaziva. Ona osloboena ruka vrati se pod ebe, u toplu bezbednost.

ore Milosavljevi12

Osea se na vinoNiti svi pijanci lau, niti svi trezvenjaci govore istinu.

Nisu svi razgovori izmeu pijanih i treznih bitka izmeu istine i lai, ma ko da je na strani istine, i Jovan je to znao.

Nisam pijan, Borjana. Maloas sam video isto to i ti.Borjanine oi se rairie, sa nadom i nevericom. Video si ga? Da, jesam.Nastala je tiina u kojoj su govorili samo njihova lica

i oi. Njene su ga posmatrale dugo i ispitivaki. Traila je u njegovim ozbiljnost i potvrdu da nije izgubila razum a ako jeste, bar potvrdu da u ludilu nije sama. Jovan je mirno izdrao njen pogled. Ako je neto video, bio je u to siguran itala je sa njegovog lica Borjana.

Iz grudi joj se ote blag uzdah, ramena potvrdie smi-rivanje. Dotad su u njenim grudima bili samo strepnja i strah, a sad je bilo i makar malo utehe i razumevanja.

ta emo onda, Jovane? Nas dvoje, a toliko utvara oko nas

Ne brini, Borjana. Sa uenjem je pomislio da mu rei moda zvue pra-

zno i neubedljivo. Zato je zatitniki spustio dlan na njeno rame. Telo joj se, posle malopreanjeg oputanja, sad ponovo zateglo, onda se malo ispravila u fotelji u koju je bila potonula. Ipak se nije izmakla i oni ostadoe, jedno pored drugog, spojeni jednostavnim ali vrstim dodirom njegovog dlana i njenog ramena, kao da poziraju za poro-dinu fotografiju.

Bio ovaj katel uklet ili ne, ja u to reiti ree tad Jovan sa nekom novom snagom i reenou.

Ona ga pogleda kao dete koje oekuje da roditelj potvr-di dato obeanje.


Hoe? Da, hou. Ti se sad odmaraj.Neno ju je prislonio nazad u fotelju. Ona se promeko-

ljila, nala ugodan poloaj i umirila se. Jovan se osmehnuo: Skoro da sam zahvalan zbog ovoga. Vie volim da

sam ja taj koji brine, nego da o meni brinu.Ona je utala i gledala ga. On se tad nae i poljubi je u

slepoonicu. Potom se okrenu, poe odluno ka sobnim vratima i ieze. Borjana je ostala uukana u fotelji prvi put u ovom katelu nije se oseala usamljenom.

III

Kraj osvetljene terase katela, deo mraka koji ju je okru-ivao iznenada se pokrenu. Prilika u kostimu poklade odvojila se od lepljive tame i pribliila terasi. Jo uvek u zaklonu mraka, osmatrala je katel neko vreme. Terasa je bila mirna i pusta, privid ivosti davali su joj jedino muzika i glasovi koji su dopirali iz salona.

Poklada se jo jednom osvrnula oko sebe, odlepila se konano od mraka i ula u katel.

IV

Branko je otpijao kratke gutljaje i preko ivice ae osma-trao salon, tanije onaj njegov ugao gde je sa aom konja-ka u ruci sedeo Mihalj i naizgled nezainteresovano posma-trao parove koji su upravo zavravali ples. Meu njima je bio i njegov preanji sagovornik, Kanaki, sa suprugom. Oni se izdvojie od ostalih i prioe mu. Kao da oekuju nastavak njihove prepirke, sledila su ih jo dva-tri para.

Ti ne igra, Mihalju? Kanaki mu se obrati.Mihalj rezignirano odmahnu aom u kojoj je ilibar-

ski titrao konjak. Pa, Jovan se potrudio da mi otera pratiljuGospoa Kanaki se neodreeno, i upravo zato vra-

golasto, nasmei. Ima jo dama raspoloenih za ples.Ruka i aa sa konjakom sad su mirovali na naslonu

fotelje, ali je vrh izglancane Mihaljeve cipele skakutao na prekrtenoj nozi.

Vidim, ali mislim da moram da se pazim.

ore Milosavljevi16

Kanaki se osvrnu po sali u potrazi za konobarom i ampanjskim osveenjem.

ega da se pazi? Vrh Mihaljevog prsta podignu se iznad ruba ae,

konjak u njoj se opet zatalasao. Predatorski rasploenih modernih ena koje, kako

rekoh, u plesu vide samo zamenu za ulnu ljubav.Njegove rei izazvae glasan smeh okupljenih mu-

karaca, i neto tie negodovanje ena. Gospoa Kanaki preuze odgovornost da amor, kikot i coktanje sroi u prekor.

Boe, Mihalju Ti ba ne bira rei. Vidi, Milena, a i svi vi, ostaliKao i svi veti govornici, Mihalj oseti vrednost trenut-

ka i panju slualaca, te odlui da napravi pauzu. Bio je u pravu. Celo drutvo, alkoholom razgaljeni mukarci i plesom zagrejane dame, zbilo se oko govornika, oekujui vatromet lascivnosti. Mihaljeva ruka sa aom konjaka podigla se sa naslona do visine oiju. Kratko je proua-vao ilibarske nijanse tenosti, potom otpio mali gutljaj i, kao da pie smatra jedinim dostojnim sagovornikom, progovorio zagledan u au.

Francuska je u Prvom svetskom ratu izgubila svakog desetog mukarca, a Srbija ak i vie. A znate li kako je jedan naunik opisao rat? Kao najveu polnu katastrofu koja je ikada zadesila oveanstvo

Ponovno pominjanje kakljive teme ispunilo je oeki-vanja publike, kroz nju proe amor odobravanja. Kana-ki odlui da konjaku i njegovom rasprianom uivaocu uputi izazov.

Hoe rei da smo mi mukarci njene najvee rtve?


Tano tako klimnu Mihalj glavom i Kanakom i konjaku. Mi smo generacija slomljenih mukaraca i ranjenih oeva.

Iako im razgovor trenutno nije davao poseban povod, ene zaagorie, a gospoa Kanaki se obrati glavnom causeuru ove veeri.

A mi, Mihalju? upita. ta bi rekao za nas, ene? Rekao bih da ste vi ene protagonisti pravog polnog

boljevizma.Mihaljev odgovor u trenu ugui smeh meu damama.

Gospoa Kanaki ga pogleda iskreno uvreena. Mihalju, pobogu! Milena, sasluaj me do kraja, molim te prekide je

on nestrpljivo i moleivo. Vidi, u Francuskoj i Bri ta ni ji ene i nemaju pravo glasa, a u Nemakoj i Italiji kau da je majinstvo jedina funkcija i istinsko rodoljublje sva ke ene

Pa ta i ako kau? Mi ivimo u Kraljevini Srba, Hrva-ta i Slovenaca. A uskoro, ako je tano ono to priaju, u Kraljevini Jugoslaviji

U tome i jeste stvar. Ovde se ene emancipuju koliko i u Sovjetskoj Rusiji samostalno rade, razdvode se, suzbi-jaju mo Crkve, i dovode u pitanje i sve druge patrijahal ne vrednosti

Od poetnog tona razbibrige, razgovor je prelazio u ozbiljne vode. to zbog Mihaljevih rei, to zbog uda-ljavanja od prvobitne teme, ene su tiho i izmeu sebe negodovale. Kanaki pokua da popravi atmosferu.

Mihalju, zar ne misli da preteruje? Ne, nego mislim da su te takozvane Jugoslovenke

samo seme budueg jugoslovenskog boljevizma.

ore Milosavljevi18

Ceo razgovor time postade neprilian i salonu i soareu; uporno ponavljanje neprijatne i odbojne rei boljevi-zam iznenada rasturi drutvo okupljeno oko Mihalja.

Milena Kanaki odmahnu rezignirano glavom, uhva ti supruga pod ruku i povede ga ka muziarima. Odla ze i, okrenula se jo jednom ka Mihalju i preko ramena mu dobacila:

Priaj ti ta hoe, Mihalju, mi odosmo plesati Nemojte da vas ja u tome spreavam, Milena iste-

gnu se Mihalj u fotelji da bi bio siguran da e ga uti. Konano, neko to zove i konzumiranjem braka, zar ne?

Drutvo se udaljilo prema muziarima i prepustilo tancu. Mihalj je ostao sam, zagledan ponovo u svoju au. Branko je iskoristio priliku, brzo mu priao i ljubazno mu se obratio:

Mihalju, neto bih da s tobom porazgovaram Kako da ne? spremno uzvrati Mihalj. Reci, BrankoBranko se osvrte oko sebe. Mislim da je bolje da odemo na neko mirnije mesto.

Evo, u kabinetu e sigurno biti tieOn pokaza glavom u tom pravcu. Mihalj slee rame-

nima bilo mu je svejedno gde e razgovarati, u salonu ili kabinetu, dokle god ima raspoloenih slualaca onda ispi jo malo konjaka i ustade, ne isputajui au iz ruke. Branko je poao napred, probijajui se kroz gomilu, a Mihalj za njim prokrenom stazom.

Kad su stigli do kabineta, Branko propusti Mihalja unutra, potom i sam ue i zatvori masivna vrata za sobom. Muzika iz salona odjednom utihnu do neprepoznatljivo-sti. Mihalj se sa aom konjaka u ruci oputeno ugnezdio u fotelju, gledajui veselo u Branka.

the count family

Documents