umetnica poezija

8/19/2019 Umetnica poezija

1/29

Ljubivoje Rsumovic

Nema sveta ni planete,

gde ne može stići dete,

jer sve dečje staze vode,

od igre do slobode.

Cveće je ukras bašte,

leptir je ukrsa cveta,

a deca puna mašte,

deca su ukras sveta.

Lepe pesme, tihe tajne,

sve ljubavi dečje sjajne,

neka planu, nek' se rode,

od igre do slobode.

Cveće je ukras bašte,

leptir je ukras cveta,

a deca puna mašte,

deca su ukras sveta

Mis je dobio gripPa je seo u dzipI prevalio put dugacakDa ga pregleda dr Macak.

Doktor pacijenta stipnuPacijent nesto zucnuDoktor mu leda pipnuZatim ga u celo kucnu

SA MOJ !A"# $%DIS!A&IJ !I &IS!A

!o kazaPa ga smaza

Jednog dana resio moj tata

za rodjendan da mi kupi brata.

Pitao je u ducanu gde prodaju suvu

hranu

i kupus iz Srema, ali rekli su mu:

"Nema."

Jednog dana resio moj tataza rodjendan da mi kupi brata.

Pitao je u Banatu, trazio u

internatu

isao do Srema, ali rekli su mu:

"Nema."

nda jednog lepog dana

dodje mama nasmejana

pravo iz porodilista kao da to nije

nista

i rece sa vrata: "!onosim ti brata."

tata#

tata k$o tata

tata zbori opet: "!osta je bilo

bajke.

Bracu ne donose rode vec ih

radjaju majke.

Išli smo u Afriku

da sadimo papriku.

Znate onu žutu

finu, ali ljutu

Jednogrba kamila

začas se pomamila

Začas se tu stvorila

i debela gorila

Onaj majmun sa grane

misli da su banane

I zebra je videla,

jako joj se svidela

Grize gladan papagaj,

misli neko voće fraj

Gledali smo žirafu,

misli meze uz kafu

SMEŠNA PRAŠUMA

U prašumi

U toj zbrci

Nestali su lavu brci

Dok je malo dremao

Dok se za lov spremao

Pre no što je djipio

Neko mu i zdipio

!ako bruku da sakrije

"osavo mu lice

Svima pri#a da se brije

!od šašavo$ brice

Ni reč nisu kazali,

sve su začas smazali

Ništa nisu slutili,

pa su se zaljutili

Sad kuka pola Afrike

zbog banatske paprike

crvene i žute,

fine, ali ljute


2/29

Dra$an %ukic 'I'I

Ovaj (as) ovaj (as jedan pas)na uzici od svile)sa noktima od lila)s ma*nicom od tilaprolazi kraj nas.

Jedna +ena starasa njim razgovara,

- 'ii) gledaj pravo)'ii) digni rep.'ii) pazi drvo.'ii) nisi slep.'ii) ma*nu pazi.'ii) lepo gazi.'ii) to ne nju*i.

'ii) gore u*i.'ii) ti zna* ko si.'ii) ne prkosi.'ii) jezik ni+e.'ii) /odi bli+e.'ii) ne skaku0i.'ii) sad 0e* ku0i1

!ako 'ii +ivina uzici od svile)sa noktima lila)sa ma*nom od tila)!ako +ena stara)

sa njim razgovara.!ako ovaj (aspro2o*e kraj nas.

3AP4!A&J

Od ku0e do *kole)od *kole do ku0euvek se pone*to

*apu0e) *apu0e.

!i/o) ti*e)ti/o) ti*e)!i/o - ko padanje ki*e.

3apu0u se pismai *apu0u tajne)*apu0u se zakletvevelike i trajne.

!i/o) ti*e)ti/o) ti*e)

ti/o - ko padanje ki*e.

%egao Jocasino0 u krevet.Probudio se jutros

u devet.

Zevnuo dvaputtoga jutra)pa reko, - &ekausta0u sutra.

http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/


3/29

Miroslav Antic

. ,

, . , -

, . , ,

. , -

. - -

. , . , -

, , ,

.

( : , 1999: 212 –

213).

, ,

. , .

. . , .„ “. : , , .

. .

. -

. . „ “ „ “ „ “. -

, , . ? , –

„ “. , , . . .

(„ / “). . , .

? , , , , „ “ ( )

. . , . : ,

. , , . „ “, „ “.( : , , 2000: 150 – 151).

, , , , –

. , , , ,

, , :

„ – .

,

,

..."

, , , , ,

:

PA5DO&

Sreo slonu *etnjistonogu

i zgazi jojtrideseti tre0unogu.

4(tivo surlupodigo sloni reko,- Pardon1

MAMI&O S5"

4 srcu moje mamei moje srce kuca.#ad njeno kucne - tak)moje se (uje - tik.&jeno je oko toplok6o oko +utog suncai u tom toplom okustanuje i moj lik.

http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/http://history.go%28-1%29/


4/29

"

,

—

."

, , , – , :

. , :

,, ,

..."

. . -

, : , , ,

, , ( : , 2001: 216 – 217).

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

...

,

,

,

,

,

http://pspasojevic.blogspot.com/2011/11/blog-post_464.htmlhttp://pspasojevic.blogspot.com/2011/11/blog-post_464.html


5/29

,

,

,

, ,

...

,

!

!

– .

– .

, .

!

!

!

!

.

!

!

, .

,

.


6/29

.

.

, , . .

. , , , , , .. -

, . , ,

:

!

!

! ! ( : , 1999: 211)

– .

. . , -

, , . .

, . ,

, , , . .

, , , „ “.

, .

– . , , „ “,

( : , , 2000: 155).

1.

, ,

, ,

, ,

.

,

. ,

,

,

.

:



7/29

, ,

:

.

.

.

. .

.

.

.

:

.

2.

. .

.

,

,

, ,

, .

,

,

.

, .

– .

.

, . ,

, , , . - , „ “, „ “ „ “.

, .

, . , , -

, , . - , -

, .

, (

: , 1999: 214).


8/29

,

, ,

,

... ,

,

– : ,

,

.

: . .

,

,

, ,

.

.

, : .

, , . -

, , . ,

. , .

, (

: , 1999: 212).

, , , . , -

, :

,

,



9/29

, ,

.

, , , .

: ,

?

,

,

,

, .

: ,

?

: ,

' – !

:

–

?

– .

,

,

–

– ...

.

: , ,

,

.

,

,

http://pspasojevic.blogspot.com/2011/11/blog-post_464.htmlhttp://pspasojevic.blogspot.com/2011/11/blog-post_464.htmlhttp://pspasojevic.blogspot.com/2011/11/blog-post_464.html


10/29

,

, .

? – .

:

, –

.

: ?

:

– .

, .

, . , . -

. , . .

Видећеш шта, кад једног дана

чуперак нечије косе туђе

мало у твоју главу уђе.

Па се умудриш.

Па мало-мало, па…

поцрвениш.

Па грицкаш нокте.

И кријеш лице.

Па шаљеш тајне цедуљице.

Па нешто куаш.

Па се мучиш.

Па учиш ! а све којешта учиш.

И"мешаш роткве и ром#оиде.

И"мешаш ноте и пирамиде.

И"мешаш лептире и градове.

И спортове.

И ручне радове.

И тропско #иље.

И старе $рке.

И лепо не "наш шта ћеш од

муке.

%ад видиш шта је чуперак

плави

кад ти се данима мота по глави,

па од дечака,

правог јунаканаправи туавка и неспрета

Плави чуперак

&уперак косе о#ично носе

неко на оку,

неко до носа,

ал има један чуперак плави

"амисли где'

( мојој глави.

)ако у глави да #уде коса*

+епо.

( глави

о није мој чуперак плавивећ једне %ае и" шестог .

Па шта*

ка.


11/29

/012345 6234

)ад у ти7е лете вечери

"апали поља свитаца рој

"нај да међу има трепери

и један који је само твој.

рећи… сто трећи… 7иљаду трећи

#рој тако све док пшеница "ри

вој свитац мора #ити највећи

и најсјајнији, као и ти.

Иако те он верно прати

кро" тамно поље и густи гај

ти никад нећеш препо"нати

егов мирис и егов сјај.

8о9да ти #аш сад прође крај лица

мислећи да је сунцокрет 9ут

:а ти није тог тајног свица

ти никад не #и пронаш; пут.


12/29

8а где #удеш свијао гне"да

ма где год те однео птичији лет

у мноштву други7, ливадски7 "ве"да

светлеће и он к; "латни цвет.

)ад год те и7ов сјај "аголица

видећеш мајку и родни крај

%вако срце има свог свица

своју ливаду, реку и гај

)=И>?В@И A


13/29

Језичко-стилска анализа

Dашто се стиче утисак да се песник о#раћа читаоцу*

o П


14/29

ona peva o nagoveštajima ljubavi, o čenjama, predosećanjima i strepnjama. !igde upoe"iji ove pesnikinje, bilo

o čemu da peva - o ljubavi, rodoljublju, prirodi, ljudskom stradanju i patnji - nema jakih rečii podignutog tona, nema oratorskog nastupa i estradne intonacije. !jeno pevanje je

smireno, tiho, kao šaputanje ili tiho ka"ivanje# ono nije upućeno masi nego sagovorniku,ono je poveravanje ili ispovest, prijateljska reč upućena prijatelju.

$irsko ka"ivanje je neposredno, u prvom licu (mi, hoću), u %ormi je obraćanja isamoiska"ivanja# lirski subjekt se obraća objektu svoje ljubavi, ali je obraćanje isgovremenoi samoiska"ivanje i ispovsst. &vako obraćanje drugome otkriva ka"ivačev duševni svet,njegove misli, osećanja i raspoloenja. $jubav je ovde tema pevanja, iska"ana je diskretno,u nagoveštajima, kao čenja, očekivanje i nadanje. 'snovni stav u ka"ivanju lirskogsubjekta jeste negacija potrebe "a bliskošću i susretom, odlaganje susreta, uspostavljanje

distance i"meu "aljubljenog i objekta ljubavi. 'vakav stav je u iska"ivanju ljubavi i pevanjuo njoj neobičan i neuobičajen. vek se i svuda peva pri"ivanjem objekta ljubavi, i"raava seelja "a susretom i sastankom, tuga "bog rastanka ili ra"dvojenosti. Po tome je ova pesmaosobena.

prvoj stro%i je sadrana tema pesme# ljubav je predmet pevanja, ali je to ovde i osobenaljubav#

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka

da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

dok od sebe samo nagoveštaj da.

Priroda ove osobene ljubavi predočena je upravo u prvoj sto%i. Prvi stih sadri dvostrukunegaciju i jedan "ahtev# negacijama !* i !*+' odbija se pribliavanje objekta ljubavi u"i"raenu elju (') da se /012$*32 voli i ele njegova 4oka dva4. Polustih s naglašenom

dvostrukom negacijom (4!e, nemoj mi prići54) ponavlja se na početku druge i treće stro%e uistovetnom obliku i na kraju treće stro%e u promenjenom obliku i sadrini# 4!e, nek mi nepriu oka tvoja dva4# u prvoj sgro%i je i"raena elja da se i"daleka vole 4tvoja oka dva4, uposlednjem stihu je i"rečena de%išgšvna elja da 4oka tvoja dva4 ostanu daleko, da neprila"e. 6elja i" prvoga stiha pesme obra"loena je preostalim stihovima prve stro%e# eli seljubav kao čekanje, slutnja i nagoveštaj7 baš u čekanju i očekivanju lei lepota i slastljubavi7 ljubav i"daleka prema njegovim očima sugeriše udaljenost, nepo"nanicu, tajnovitost- dra takve ljubavi je u nagoveštaju i očekivanju.


15/29

1ruga stro%a šire obra"lae temu, odnosno i"raenu elju#

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži

ova slatka strepnja, čekanje i stra.

ve je mnogo lepše donde dok se traži,

o čemu se samo tek po slutnji zna.

8ekanje, strepnja i strah puni su drai, koja obu"ima biće napregnuto od elje i isčekivanja#oni ivot čine punim, osmišljenim, okrenutim budućnosti 4&aatka strepnja4 je u pitanju hoćeli ee oda"vati i odgovoriti na ljubav7 tu je i strah od negativnog odgovora, od gubljenja

ljubavi7 čekanje ispunjeno tihim strahom i prijatnom strepnjom dovodi emocije do vrhunca.$epota je u traenju, elji i nadanju, u slutnji koja je uvek svetla jer u njoj stanuje ljubav.

9reća stro%a će još potpunije predočiti kvalitete ljubavi 4i"daleka4#

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu"

Izdaleka samo sve ko zvezda sja#

izdaleka samo divimo se svemu.Ne, nek mi ne pri$u oka tvoja dva.

ovoj stro%i se %ormiralo misaono - emotivno je"gro pesme oblikovano koncentracnjom je"ičkih sredstava. 9o su dve negacije !* u prvom i četvrtom stihu, na udarnom mestu, napočetku stiha, a njihova snaga je još više naglašena ritmičko - intonacionom %unkcijom"apete kojom se ostvaruje iščekivanje predmega negacije (4nemoj mi prići4)7 dvostrukanegacija glagola 4prići4# 4!*+' mi prići4, 4nek mi !* priu47 ana%orsko ponavljanjesintagme /012$*32 &2+' u drugom i trećem stihu7 sintagma 9:'2 '32 1:2 i" prve

stro%e ponavlja se u poslednjem stihu pesme sa promenjenim redom reči# '32 9:'2 1:2.&ve ovo snano naglašava potrebu "a distancom kao sredstvom "a trajanje lepote ljubavnečenje. /sticanje ove potrebe na kraju pesme ima emotivnu i "načenjsku vrednost# ostaje datraje u čitaočevoj svesti.


16/29

&misao (i poruka) pesme proističu i" odnosa lirskog subjekta prema objektu ljubavi# daosgane tamo gde je, 4nek mi ne priu oka tvoja dva4. /" tog odnosa proističe shvatanjesuštine ljubavi# ona nije u ostvarenju, u susretu i vienju, u dodiru7 ona je u elji, traenju ičekanju i" kojih proističu nagoveštaji, strepnje i očekivanja - sve skupa ljubav ulepšava iivot čini ispunjenim i ostvarenim.

'va pesma svedoči da je pesnikinja nastojala da ostvari savršenu %ormu i u tomeuspevala. Strepnja se sastoji i" tri katrena identične versi%ikacijske strukture.

Strepnja

!e, nemoj mi prići5 oću i"dalekada volim i elim oka tvoja dva.er sreća je lepa samo dok se čeka,dok od sebe samo nagoveštaj da.

!e, nemoj mi prići5 /ma više draiova slatka strepnja, čekanje i stra;.&ve je mnogo lepše donde dok se trai,o čemu se samo tek po slutnji "na.

!e, nemoj mi prići5 !ašto to, i čemu</"daleka samo sve k;o "ve"da sja7i"daleka samo divimo se svemu.!e, nek; mi ne priu oka tvoja dva.

===============================

56767 879:7 U#rvava bajkaV je pesma koju je na*a poznata pesnikinja Desanke Maksimovi0 napisala nakon *to je (ula detalje

stravi(nog zlo(ina u #ragujevcu koji su izvr*ile nema(ke okupatorske snage nad nedu+nim srpskim stanovni*tvo.#ragujeva(ki pokolj jedan je od najve0i/ i najmonstruozniji/ zlo(ina u Drugom svetskom ratu koji je izvr*en nadcivilima u jednom mestu i u jednom danu. Zajedno su stradali radnici) seljaci) proesori i nji/ovi 2aci.Za*to bajka i za*to ba* krvavaW Zato *to je neverovatno da se u dvadesetom veku u vropi koja se ponosi svojomkulturom i tradicijom desi jedan takav nevi2eni masakr u kome ljudi svesno i /ladnokrvno ubijaju druge ljude) me2unjima i decu. Stradanje kragujeva(ki/ 2aka toliko je surovo da prevazilazi stradanja u bajkama i naslovom U#rvavabajkaV pesnikinja +eli da mu da prizvuk ne(eg neverovatnog i nestvarnog) a opet mogu0eg i ljudskog. Pesma po(injesti/ovima “Bilo je toj u bilo je to u nekoj zemlji seljakana brdovitom Balkanuumrla je mučeničkom smrću ...”


17/29

&ema naziva zemlje u kojoj se dogodio zlo(in) kao da on nije ni va+an. Mnogo je va+nije da se zlo(in istinskidogodio u nekoj zemlji seljaka na Xalkanu i da je u samo jednom danu ubijena jedna generacija 2aka. Svi su bili isti)po godini ro2enja i bolestima od koji/ su vakcinisani) po *kolskim obavezama i sve(anostima na koje su vo2eni) posvojim snovima i nadama i na kraju) po trenutku kada su umrli. 4 tome i jeste tragika o kojoj peva pesnikinja. Oni senisu borili protiv nema(ke vojske) nisu kovali) niti su +eleli i(iju smrt. Xili su ono *to i jesu) samo 2aci koji sede uklupama i re*avaju svoje *kolske zadatke. Puni poleta i vere u budu0nost) u ljudsku sre0u i dobrotu, ispred sebe supostavljali mno*tvo planova i svakom od nji/ se (inilo da 0e vrlo dugo tr(ati ispod svoda plava dok sve zadatke na

svetu ne posvr*ava. Imali su svoje 2a(ke tajne i neostvarene +elje. Yerovali su u sebe) u svoje svetle snove i zlatneideale nesvesni da im se bli+i skori kraj i da 0e postati neustra*ivi junaci jedne krvave bajke. 4 trenutku smrti) bezpanike i stra/a uzeli se za ruke i po*li na streljanje mirno i pribrano kao da smrt nije ni*ta. !o dr+anje za rukusimboli*e nji/ovo drugarsko bratsko i pokazuje poslednju +elju svi/ nji/ zauvek odu i napuste ovozemaljski +ivotonako kako su u njemu i +iveli) bliski) slo+ni) po svemu jednaki. &ji/ova mu(eni(ka smrt na po(etku pesme ovimpotezom je u poslednjim sti/ovima pesme preraslu u juna(ka smrt. Xili su junaci) /rabri i neustra*ivi koji su svojomsmr0u popeli da ve(nog boravi*ta.

Pesmom U#rvava bajkaV Desanka Maksimovi0 nam pokazuje kako +ivot pod okupatorskom (izmom mo+e bitisurov i nepredvidiv i poru(uje nam da zlo(ina(ki um +eljan krvi i osvete ne *tedi nikoga) (ak ni one najmla2e. Svojimsti/ovima ona izra+ava svoju duboku nepomirnost sa ratnim zverstvima i ratovima u kojima +ivote gube nedu+ni ljudi)posebno deca i +eli da mu(eni(ku smrt streljani/ 2aka preobrazi u ve(ni +ivot) da se on i nji/ova tragi(na sudbinanikada ne zaborave.

Xoske

Analiza pesmePesma "Krvava bajka" je lirska rodoljubiva pesma u kojoj su iskazana tuga i bol zbog stradanjakragujevačkih đaka, pa je ujedno i elegija. Sastoji se od sedam strofa, pri čemu se prva, treća i peta strofa ponavljaju, pa predstavljaju refren pesme. edina razlika između ovih strofa je urečima "mučenička smrt" koje u petoj strofi prelaze u reči "junačka smrt". !rabro dranje đakadok su koračali u svoju ničim zasluenu smrt od mučenika ih je pretvorilo u junake. #jihovasmrt se preobrazila u večni ivot, a njihov zemaljski ivot i njegov tragičan zavr$etak u krvavu bajku, opomenu svim budućim genera%ijama. Kori$ćenjem refrena pesnikinja nagla$ava krvavustvarnost i teinu stradanja o kojima pesma peva, tu bolnu smrt nedunih đaka i varvarstvo onihkoji su ih umorili, če$će opominje na strahotu opevanog događaja i iskazuje osećanje neveri%e da je on moguć i stvaran&' stihovima(

I činilo se svakom Da će dugo,

Da će vrlo dugo,

Trčati ispod svoda plavareč "dugo" se ponavlja dva puta i to na kraju dva uzastopna stiha. )eč je o EPI!"Istilskojfiguri koja spada u lirski paralelizam i predstavlja ponavaljanje istih reči na kraju svakog stiha uokviru jedne strofe u pesmi ili u okviru vi$e strofa. Poksena livada&Na $robu po$inuli djaka&PredosecaN'E

;:9>EG L


18/29

;:9>EG L


19/29

3ovek ne nestaje svojom smrću. /n ivi sve dok ivi sećanje na njega i dok ima onih koji ga pamte. #eki ljudi ive večno, kroz dela koja su iza sebe ostavili i njihovi grobovi nikada neće prestati da svetle.

4oske, 5675AnalizaUSveti groboviV Jovan Jovanovi0 Zmaj je napisao za poselo koje su organizovali u(enici beogradske gimnazije _`.

januara . godine u korist porodice pokojnog pesnika ure Jak*i0a) koji je bio njegov dobar prijatelj. Spada umisaone freleksivna pesme sa elementima rodoljubive pesme) a sastoji se od tri stroe razli(ite du+ine.BCDE ;FCGHEI Pesnik pita bra0u da li su bili na groblju i obja*njava *ta sve predstavljaju grobovi. On prikazujesvoje vi2enje groblja) na jedan potpuno droga(iji na(in od onoga kakvim ga mi naj(e*0e vidimo. $roblje je svuda okonas. &a svakom mestu kojim pro2emo nalaze se ostaci pro*li/ vremena) podsetnici na ljude koji su tu nekada+iveli. $robovi su znak prolaznosti) smrti i zaborava i Istorija +ivota i naroda u pro*losti. Pri samom kraju stroeimamo (udno pore2enje,

hSve j groblje) al je i kolevka1U$roblje koje va+i za mra(an i tmuran pojam povezano je sa ne(im veselim i svetlim. $roblje ozna(ava smrt) akolevka nov +ivot. Pesnik nam ovakvim pore2enem) poru(uje da su +ivot i smrt su jako povezani) jer +ivi/ ljudi ne bini bilo da nije bilo nji/ovi/ predaka.JCKLE ;FCGHEI Pesnik govori o simbolici grobova i ukazuje da oni svetle i uvek su okrenuti uzvi*enoj budu0nosti.Pojedini grobovi svetle u tami zaborava grobovi junaka) dr+avnika) nau(nika i stvaralaca) oni/ koji su zadu+ili svojnarod) na primer) ura Jak*i0.

Milione progutala j6 tama)"rna tama mnogi/ tisu0le0a)&iko i/ se vi*e i ne se0a) &o pogdekom uvek gori sve0a.Il6 je sve0a) il6 je ime svetlo)Il6 su dela koja se ne gase)

FCMNE ;FCGHEI 4kazuje nam na veli(inu +rtava na*i/ predaka i govori nam *ta je amanet dedova na*i/ budu0imnara*tajima. Svi mi te+imo ka jednom istom cilju da obezbedimo *to bolju budu0nost na*im potomcima. !rudimo seda izgradimo *to bolje i (vr*0e temelje koje 0e na*i potomci nastaviti da nadogra2uju) uvek streme0i ka tome daku0a znanja bude *to lep*a i ve0a. &eraskidiva vezu izme2u pro*losti i budu0nosti pokazuju sti/ovi u kojima boracborcu poru(uje,

h$de ja stado/ ti 0e* po0i1Vh3to ne mogo/ ti 0e* mo0i1Vh#ud ja nisam ti 0e* do0i1Vh3to ja po(e/ ti produ+i1V

hJo* smo du+ni ti odu+i1V

!ema pesme USvetli groboviV su odnos i stav pesnika prema grobovima predaka koji svetle za sve budu0e nara*taje.Pesnik je +eleo da pronikne u tajnu koju kriju ti pusti grobovi. #ro sti/ove ove pesme on je iskazao svoja sna+narodoljubiva ose0anja) ljubav prema svojoj domovini i po*tovanje prema precima i nji/ovoj pro*losti. On govori oslavnoj smrti predaka) ukazuje na odnos predaka i potomaka) obra0a se novim pokolenjima i daje im savete. $robovipredstavljaju ve(nost i istrajnost jednog naroda i uspomenu na dobre i /rabre ljude koji ne smeju da padnu uzaborav. Smrt nije kraj. Svi umiru) ali svi nastavljaju da +ive kroz svoja djela) svoje potomke i ono *to iza sebeostavljaju. Svetli grobovi pi*u istoriju. Oni spajanju pro*la) sada*nja i budu0a pokoljenja. Simbol su prolaznosti) smrti)zaborava i potpunog nestajanja) ali i znak pam0enja i vekovne mudrosti. Istovremeno su simbol i obi(nog (oveka)kraljeva i careva i svi/ velikana jednog naroda. $robovi predstavljaju pro*lost jednog naroda) a na* narod je mnoge

junake izgubio za bolje sutra. &ji/ova +rtva) smrt i dela svetle za budu0a pokoljenja. Zato nji/ovi grobovi nisu samosamo tama) nego i svetlost. Oni svetle svetle du/ovno*0u) vrednim i velikim) u nauci i umetnosti. Prenosnici su veliki/misli i ideja) uzvi*eni/ stremljenja i svega *to spaja hvek sa vekom) (oveka sa (ovekomV. Za/valjuju0i njima)pro+imaju se staro i novo) na ideale jedni/ nadovezuju se ideali drugi/) bez koji/ +ivot i nema smisla) a do idela sesti+e borbom) verom i nadom) ali i uporno*0u koja ne zna za sumnje i klonu0a. Oni vezuju tradiciju i kolektivni du/ ipovezuju pro*lost) sada*njost i budu0nost. #olevka su za budu0e nara*taje i podr*ka novim generacijama. Oniprenose du/ jednog naroda sa kolena na koleno) Udu/ kome nema grobaV i daju smernice svakom nara*taju kamotreba i0i.

;FOP;QM HOLKCM K BM;ROMBOFMFOI mlada) vi*i/) nedoglednog) klete) daljni/) uzvi*enoj) bistrim) mra(ni) zra(ni) gromkim) bo+anskom)svetlog)ESFOFMTE UQGSFCE;FVI visina zvezda i zemljica) stari i novi grobovi) daljnji/ eona i uzvi*ena budu0nost)nepose0eni grobovi i neki uvek sa sve0om[ h$de ja stado/ ti 0e* po0i1 3to ne mogo/ ti 0e* mo0i1V[ hivot prazan


20/29

mladost pustaV[ hnove klice) stara nadaV) hnovo cve0e) stabla staraV[ hbez nji/ bi se malaksalo bez nji/ bi se brzopaloV)LCEJEWOXEI groblje je zemlja) voda) vrt i gradine) brda i doline) stopa) grob do groba[ hkoji su te napred zvali kojisu te oja(ali koji su ti krila daliV[ hbez nji/ bi se malaksalo bez nji/ bi se brzo paloVRMFEHGCEI hSvetli groboviV) hkroz vekove) kroz maglinuV) glasovi prodiru kroz svet mra(ni[ hsvet bi bio grob bezcvetaV) hkroz vekove) kroz maglinuV) glasovi prodiru kroz svet mra(ni[ hsvet bi bio grob bez cvetaVBGCMYMSXMI hXa* ka gore oko zvezdaV

BMC;GSOHOQEWOXEI hmilione progutala j tamaV) hpovesnica pri(a ovoV) htu se slego +ivot mladi da se s grobomrazgovaraV.ESEHGCEI ponavljanje vi*e sti/ova jednom re(ju - qgrobljeq

Pevanje u ulićima je odmereno, u"drano, čedno i pristojno - nema čulnih eksplo"ija, nemasen"ualnosti, ljubavnih eksta"a. ' ljubavi se peva smerno i krotko7 osećanja su smirena iplemenita, sve u duhu patrijarhalne sklonosti7 baš "ato i" njega "rači ljupkost i umiljatost." sve to, iska"ivana ljubav prema eni je snana, iskrena i doivljena - to je idealna ljubavu idiličnoj atmos%eri. e"ik je jednostavan, be" kićenja i be" jakih reči ili patosa.

$irski subjekt će i"ra"iti svu svoju be"mernu ljubav ra"ličitim prevodima i jednostavnimpesničkim slikama. 'n peva o tome kako je bio 4pola srca, pola kamen4, ali je ona 4kamennaučila ljubit, goreti4. !e moe a da se ne uplete ljubav prema domovini, ali samo da sepokae snaga ljubavi prema dragoj#

:oleo sam &rpstvo milo,:ećma nego sama sebe,2li sad mi je stomilije,

er u njemu naoh tebe.

+esečina, al; +eseca nema#+oja mila "elen venac snila,Pak se malo u snu nasmijala,'d toga se ponoć "asijala.

+oe l; &unce sjati/ u mirnoj noći<'dgovor će dati9voje crne oči.


21/29

Pesnik nema "lata ali "ato ima 4pesme biser dragoj oko vrata>saviće se biser oko "lata.&aviće se triput oko vrata, što preteče, nek u nedra teče, što ostane, nek u nedra pane... 2lion ima "a dragu pesme koje svet ne moe da čita# te su pesme bolje, lepše i čistije pa 4te s;ne dadu ispevati4 - njih samo duša duši šalje.

ulić ?:// (3ai mi kai) i"raava snanu ljubav koja i"a"iva nedoumicu lirskog subjektakakvo ime da da svojoj dragoj. /me i nije sporno, jer nabrajanje mogućih imena (1/3',&!2@', $2!*, +'* A$2@', 1B', +'* 1R2@') poka"uje da su to sve mila 4imena ilepa, kojima &rbin svome "latu tepa4. 6elja je prevelika da se nae baš ime 4što još ne čusvet4. 'duševljenje, ushićenost i napetost u traenju najlepšeg imena praćeni sudinamičnim ritmom koji je uslovio kratke stihove ditiramske pesme - peterca i šesterca.&pomenuta jednostavnost i lakoća pevanja i stihovanja u ovoj pesmi su dobili najdubljupotvrdu.

!enost i ljupkost "rači i" ulića ???/// (9ijo noći)# lirski subjekt se obraća noći traeći tišinu jer 4moje sunce spava4. !enost i ljupkost i"raena je prije svega 9/' mesto (tiho)#glasovnom strukturom sugerišu tišinu i odsustvo "vuka # meutim oblik 4tiho4 koji jeemotivno neutralan, poseduje emotivni pred"nak# bli"u je dječjeg načina i"govora, to jeoblik kojim se tepa.

ulić ?/: ($jubim li te... il; me sana vara) donosi promene u sadrini, versi%iaciji i ritmu u

odnosu na već spomenute uliće. sadrini pesme je pitanje ljubavi - da li je ona stvarnostili samo san i privid. 'vo pitanje ra"vijeno je u šest sintaksičko - intonacionih celina koječine sloene rečenice od tri i više prostih rečenica. 'snovu sintaksičkih celina čine rastavnerečenice upitne intonacije - to su ključni ili noseći stihovi jer se u njima pitanje i relativan(mogući) odgovor, dakle osnovni motiv, a u ostalim stihovima dopunski motivi koji senastavljaju na motive rastavnog člana ili su ne"avisni motivi alternacije#

$jubim li te... il; me sanka vara,$jubim li te... il; me duša vara,

$jubim li te... il; me be"um ganja,$jubim li te... il; ljubavi nije,$jubim li te... il; mene nema,$jubim li te... il; nema sveta.


22/29

'voliko ana%orsko ponavljanje pitanja 4$jubim li te...4 naglašava ne nedoumicu, sumnju ilinesigurnost, nego uverenost u postojanje ljubavi, u snagu te ljubavi koja nije dobilaodgovor. 2na%ore sugerišu upornost lirskog subjekta da svoju ljubav ostvari, odnosno da sesam uveri da je njegova ljubav uslišena i da to nije ljubav samo jednog nego dva bića. &ano ljubavi moe biti samo san i pusta elja7 ono što duša eli samo je deo koji nije još ljubav

nego slutnja. $jubavni "anos je doveo lirskog subjekta do granice be"uma koja otupljuje vidi osećanja, moć sagledavanja i ra"mevanja. &umnja u uslišenost ljubavi oličena je u "miji -la, pretvaranje , podmuklost. 4$jubim li te... ili mene nema, ili tebe, - nas nijedno nema4 -pitanje o postojanj u ljubavi je i"lišeno# ako nema ljubavi nema nekoga od njih ili oboje,pošto su oni tu, ljubav je stvarnost. 1oka" o postojanju ljubavi je činjenica da ima sveta,ima sunca, rose i cveta - ima ivota, a be" ljubavi nema ni ivota.

ĐULIĆI UVEOCI

Ciklus Đulići uveoci tematski je mnogo širi, emotivno ra"granatiji, dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima. Đulići uveoci "a temu imaju# bolest voljeneene, lanu nadu u njeno o"dravljenje, njenu smrt i nestanak djece. 9uga, bol i patnjapotisnuli su raniju ditirambičnost. mjesto kratkog stiha koji podsjeća na ubor, skakutanjeili leptirov let# - 2la je lep ovaj svet, javiće se teak od bola i nespokoja stih# - Aolna lei, anas vara nada o"draviće, o"draviće mlada5 4mjesto smrti koja predstoji voljenoj eni on će

joj ponuditi vi"iju ivota, sliku umišljenog idiličnog i"leta u prirodi, na Druškoj gori7 u slikamakoje su utopija njenog srca, predočavaće joj# proljeće, sunce, 4u lugu slavuje4, 4jagode icveće4, odmaranje u hladovini, vodu sa bistroga i"vora koja krepi i "dravlje vraća, penjanje

na vis sa kojega se vide polja... 'na nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom,kao da se umorila od "amišljenog hoda i sreće, pa je sklopila oči i počela da tone upredsmrtni mir.

POĐEM !LEC"EM IDEM #$S%$&$V$M'''

edna od najuspjelijih 0majevih pjesama i" ovoga ciklusa je ona pod brojem /:, čiji prvi stihglasi# Poem, klecnem, idem, "astajavam... ovoj pjesmi i"ra"ito elegičnoj ritam je sav u

"naku bola i panike. @lagoli na početku pjesme #poem, klecnem, idem, "astajavam - datisu u asidentskom ni"u, upućuju na unutrašnji nemir. Preostali glagoli# "adravam, jurim,bje"im - još više naglašavaju unutrašnji nemir i haoti"am tj. paniku koja dola"i od pomislina ono najgore - na smrt. Primjećujemo da su glagoli trajni, u pre"entu, i da kao takviostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja - u svijesti čitaoca uvijek se to doivljava kaosadašnji trenutak. 2li, meu tim glagolima ima i jedan trenutni glagol - klecnem, a što sedoivljava kao trenutna parali"a, nešto kao psihološka blokada koja dola"i od trenutnepomisli da će ona umrijeti. 1akle, uvijek kada provali misao o smrti, biće doivi psihički


23/29

udar, praćen sa"nanjem da će, kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami. plašen timsa"nanjem on bi da "austavi vrijema, da odloi njenu smrt# - Betalicu "adravam. 2 kad većto ne moe - vrijeme i mimo toga neumitno teče - on bi da pobjegne od te apsurdnesituacije i tog poraavajućeg sa"nanja# jurim, bjeim ka očajnik kleti. ovim glagolimasadran je najveći stepen očaja i bola, iska"an na vi"uelan način. !a kraju ove stro%e čuje se

i glas# - !e sme nam umreti5 koji će se kao re%ren javljati još dva puta na kraju svakestro%e. 0ašto# - 0borim reči, reči be" pameti<

Ae" pameti "ato što ih i"govara čovjek u košmarnom stanju i što su i"ra" njegovogabe"naa# prieljkuje nešto sto je be" ikakvog i"gleda na ostvarenje. pravo počev od ovogstiha "apočinje drugi umjetnički postupak u iska"ivanju bola i očaja - reanje akustičnihslika, gradacijski rasporeenih#

:ičem bogu...vičem pravdi...anelima...vičem "emlji...vičem sebi...

Pjesnik uviajući u"aludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja - okreće se sebi i, svojojsvijesti i ljekarskoj nemoći, pitajući se, a ujedno i prekoravajući sebe# - 0ar joj nemaš leka<

3ao da optuuje sebe "a svoju nemoć, njenu bolest i smrt. 'braćajući se sebi, on se ustvariobraća čovjeku, ljekaru, "nanju. !a jednoj strani je priroda, univer"um i njegovaravnodušnost prema svemu što je ljudsko, emotivno i misleće, a na drugoj strani je čovjek,smrtan, sam u svom bolu, nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. 1a je baš tako poka"ujei pjesma ure akšića 4!a liparu4...

&U%U%U"S!$ "$(OD"$ )IM"$

ututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena EFGH. godine protivkne"a +ihajla. Po tematici je vrlo bliska pjesmi ututunska juhahaha. Pjesma liči na himnu(ta riječ stoji i u naslovu), na u"višenu, dostojanstvenu i svečanu pjesmu,ali se i"a togakrije 0majeva parodija - komicno-podrugljiva imitacija himne, pjesničke vrste koja je nekadpjevana u čast Aoga, heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). 'va 0majeva pjesma

je i parodija na molitvu, religio"nu pjesmu, punu pobonosti. 0maj parodira vrstu, njensvečan ili religio"an ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku


24/29

rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on, vladar, boanskogporijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obave"a svakog graanina.

podrugljivoj molbi Aogu da ututuncima podri 3nja"a u "dravlju i krepkosti, da ga učinioholim i slavnim, i da sve što postoji njemu podari - 0maj, vidi se, svoju ironiju usmjeravaprema kne"u +ihajlu, ispisujuci tobo i" poštovanja svaki "amjenički oblik koji personi%ikujenjegovu moć, vlast, silu velikim slovom (!jega, @a i +u).

/" stro%e u stro%u pjesnik pojačava svoju ra"ornu ironiju, govoreći kao repre"entant naroda(uvijek se javlja oblik +i), ako sve postoji "bog njega, onda čemu naše elje, govor,mudrovanja i bilo kakva htijenja. 0ato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskihprava, samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. 'd Aoga trai da mu podari što

više policajaca, potka"ivača i andara, i da mu time obe"bijedi veću sigurnost i lakšuvladavinu. svemu tome krije se alu"ija na ono što već postoji, što je društvena realnost -policijski sistem vladanja. elji naroda sadrano je u stvari preslikano stanje postojećeg. pojedinim stro%ama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda, uogorčenje "bog njegovog ćutanja i pasivnog dranja.

Podjem,klecam,idem,"astajavam,Betalicusatu"adravam,urim,beim,a;očajnikkleti,

0borimreči,rečibe"pameti#4!e, ne sme umreti54

:ičemAogu#'najejošmlada5:ičempravdi#'nasejošnada52nelima#:ijojsrca"nate5:ičem"emlji#'nanije"at!iotudanemamiodjeka...:ičemsebi#0arjojnemašleka


25/29

0borimreči,rečibe"pameti#4!e sme nam umreti54

Analiza pesme ,, Materina maza “

Ima dete u selu,Ime mu je Laza,

Al ga zovu drukčije -Materina maza.

Kad sva deca ustanu,On i onda spava,

Kad mu kazu: ustani!NJega boli glava

Kad ustane, ne umeDa se sam obuče,Ne sme da se umije,Iste vode vruće.

Kad ga žulja cipela,On cipelu tuče,

Tad ga ruka zaboli,Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,On bi hteo šljiva,

Kad mu pruze pogaču,Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,Plače i zapeva:Jao, jao, pomagaj,Iziće mi cleva!

Kad je suvo, zamesiBlata pa se kalja,

Kad ga mati pokara,Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,On bi jeo riba,


26/29

Kad se ribe najede,Tad ga boli tiba.Pa zato ga ne zovuPo imenu: Laza,

Vecem jadno, zalosno:Materina maza!

Naslov ove pesme ,, Materina maza ona ne znači samo motiv i temu pesme već nego određuje i

njegovo vrednosno stanovište pa i poruku pesme. Od Zmaja nas dele decenije i decenije ali svadanašnja deca vole ove pesme, jer se dečiji svet ne menja u onom smislu u kome se menja svetodraslih. Zmaj je neobično voleo da posmatra decu, ne samo u igri već i u svim drugimsituacijama. Voleo je da posmatra kako deca ispoljavaju svoje navike i osobine. Ova pesma koju

je napisao jasno govori da se ni u pogledu lenjosti deca ne menjaju. Oduvek je među decombilo onih koji su se isticali po marljivošću, urednošću i samostalnosti, kao i onih koji su leljirazmaženi, nespretni strašljivi. U tom pogledu vreme ne može ništa da izmeni. Koliko materinihmaza i lenjih Gaša srećemo oko sebe čak i danas ? Današnje materine maze se razlikuju samo što umesto šljiva i koljiva traže bombone, čokolade.

Svima njima je potrebna pouka, svima je potrebna pouka, svima je potrebno ogledalce u komebi mogli da sagledaju svoj lik . Baš Zmajeve pesme su to čudotvorno ogledalo. Ova pesma kao

da je studija dečijeg ispoljavanja karaktera, i veoma je dobar portretista deteta. Slikajući dečijeponašanje kao što je razmaženost, namćorstvo, kukavičluk Zmaj je pre svega osvetljavo dečije

unutrašnje biće., u ovoj pesmi se uvodi tip negativnog dečijeg junaka . Ovi likovi imajuparadiginamičan status u Zmajevom opusu, ali svakako ne zbog toga što se, hronološki gledano

javljaju na početku njegovog stavarnja ze decu. Lik Laze je znatno ubedljiviji od njegovih kasnijih kopija pre svega jer se doživljavaju kao stvarnaautentična deca, a ne kao knjiške papirnate tvorevine. Nizom detalja počevši od spoljašnjih,kojima se kompletira fizički izgled junaka, do psiholoških kojima se osvetljava unutrašnji svetdeteta i motivišu njegovi postupci, pred nama je živo dete koje je ,, grešno “ ali koje upravo točini istinskim detetom.

Materina maza je mali namćor i stalni nezadovoljko i ova oznaka je ušla i u naziv pesme i takoimenovala jedan tip deteta i dečijeg ponašanja koje Zmaj konstantno izlaže podsmehu. Zmaj je

uvek ironično pisao o razmaženoj deci.

Igra rečima ,efektni obrti, sinomimizacija homonima, doslovno čitanje figurativnih izraza,

hipokristika, tepanja daju suštinsku jezičku boju Zmajevoj pesmi za decu. Taj jezik je posebnoobogaćen Zmajevom originalnom leksikom. Zmaj je ovom pesmom kao i ostalima naglasio da je


27/29

njegova didaktika potpuno različita od kanonske didaktike pedagoga koji su u poeziji videli samopoučno sredstvo a ne umetnički i estetski doživljaj. U tome takođe treba videti presudni učinakpoetike šale /ozbiljnosti .On u svojoj pesmi napušta pedagoško stanovište pesništva za decu jeru svojoj praksi u okviru dihotomijskog para zabava/ pouka izuzetno osnaživao pol zabave.

Taši, tašiTaši, taši, tanana,

Evo jedna grana,A na grani jabuka

Kao molovana.Doleteće ptičica,

LJuljnuće se grana,Otpašće jabuka, -Dignuće je Ana.

Taši, moja, pa moja,Nosi deda šeboja,Na šeboju šara,To je bubamara.Bubamara lepeta,

Ne boji se deteta,Na ruku mu sleta

Sa šeboja cveta.

Taši, bela, debela,

Sva su deca vesela,Doneo im čikaIz šume lešnika,Jela bi i LJuba,Ali nema zuba,Zato joj je sekaUzvarila mleka.

Taši, rode, pa rode,Kurjak bere jagode

Kad nabere dostaMoliće ga Kosta,Da ih sve ne pomlavi,

Da i Nasti ostavi,A kurjak će kaz'ti:

"Kako ne bih Nasti!"


28/29

Taši, taši, moje luče,Ide baba po unuče,Iz daleka prstom pruža:Eno je moja Ruža!

Taši, taši, Ružice,Neka bride ručice,

Znaš da voli baba JelaKad su deca vesela.

Taši, taši, malena,Suknja ti je šarena,Košuljica bela,Kuma ti je donela;Kosa ti je plava,Pametna ti glava,

A ustašca zamedljanaUvek nasmejana

Bliska žanru uspavanke su tašunaljke koja prati igre sa sasvim malom decom. Klasičan primertašunaljke je pesma ,, Taši, taši “u kojoj se od svih sedam strofa demonstrira vrhunsko pesničko

umeće. Šesterac i izuzetno bogata rima., čine ovu pesmu obrascem iskaza u kome su ritmički imuzički elementi prekrili semantičke. Zmaj je najčešće i pisao u šesnaestercu i ovaj stih se

najviše javljao na početku pesnikovog stvaralaštva za decu. Početak svake strofe saekspresivnom rečju ,,taši “upućuje na tašanje i dodatno pojačava ritmičnost iskaza. Sasvim

maloj deci kojoj je namenjena ova pesma nije potrebna pesma sa značajnim sadržajem niti slikau pesmi. NJoj je potrebna laka i kratka, veoma ritmična pesmica u kojoj nešto zvoni, skladno serimuje, u kojoj se nešto ponavlja i u kojoj se pojavljuje samo nekoliko već poznatih reči. Ovompesmom su sve majke zabavljale svoje dete.

Slušajuči ove lake pesmice, deca će u njihovom ritmu veselo tapšati ručicama. Uoćiče možda irimovane reči, prepoznati one koje su već naučili i uživaće u njihovoj igri. Tako deca počinju rastiuz ovu pesmu

U većini strofa javljaju se i imena čime pesma dobija svoje puno značenje jer se konkretizuje na

određenu decu. Svaka strofa predstavlja na prvom mestu jezičku igru, koja najčešće nemanikakvog drugog značenja sem jezičkog začaravanja. Ova pesma kao i neke uspavanke čuva u

sebi elemente arhaičnog žanra bajalice. U ovoj pesmi postoje određeni elementi bajke.Emanacija sreće u pesmi se povezuje sa harmonijom u prirodi, čime srećno detinjstvo dobija

univerzalni smisao. Pri tome se uvodi čist bajkovni mehanizam darivanja-kurjak bere jagode ideli ih sa Kostom i Nastom.


29/29

U ovoj pesmi ritmički plan zastire semantički, i postoje određeni elementi brzalice. Zmaj je upesmi ostvario neponovljivo sazvučje između pevaljivog, ritmičnog tekstai zaumnog značenja , učijoj se osnovi mogu nazreti i arhaični obredni iskazi.On se temelji na psihološkoj činjenici da se deca vezuju i da ih privlače jezičke besmislice, da u

njima nalaze određeno zadovoljstvo i da je njihov odnos prema jezičkim besmislicama sličanodnosu prema igri. Unošenjem hipokrističkih oblika u pesmu pesma se približuje deci. Date u

hipokrističkoj formi reči dobijaju sasvim specifičnu semantiku, osobito ako su neobičnoinventivno skrojene. Upotreba hipokrističkih oblika reči ima veliku ulogu na planu motivacije

iskaza

umetnica poezija

Documents