Универзитет СинергијаФакултет за безбједност и заштиту

Бања Лука _____________________________________________

Семинарски рaдиз предмета: Превенција криминалитета

Тема: Утицај средстава масовног информисања на криминалитет

Ментор: Студент: Доц. др Драган Гаћеша Дарко Петрушић Душка Зорић ___________________________________________________

Бања Лука, април 2012. Године

С А Д Р Ж А Ј :

Увод......................................................................................................................3

1. Појам и подјела превенције криминалитета...........................................4

2. Појам медија...................................................................................................7

3. Утицај средстава масовног информисања на криминалитет..............8

3.1. Утицај средстава масовног информисања на малољетнике.............9

3.2. Примјери извршених кривичних дјела од стране малољетника....11

Закључак.....................................................................................................14

Литература.................................................................................................15

2

Увод

Етимолошки појам криминалитет долази од латинске ријечи "crimen" што значи злочин или казнено дјело. Криминалитет је друштвена појава и као такву је треба проматрати. Такођер криминалитет није нека фиксна категорија, већ је промјењива категорија која прије свега овиси о томе што ће се у поједином друштву или култури сматрати забрањеним понашањем и законом запријеченим понашањем. У појам криминалитета као масовне појаве улазе деликти, односно она антисоцијална понашања која угрожавају опстојност друштвено правних односа, нарушавају правни поредак, те угрожавају или су усмјерени против неког правног добра које се штити друштвеним правилима, односно правним нормама. Појам криминалитета: облици понашања појединаца (или група), често условљени одређеним узроцима и друштвеним условима, којима се угрожавају основне вриједности заштићене кривичним законодавством.

Аспекти криминалитета:

Социолошки (друштвено негативна појава); Психолошки (понашање појединаца); Позитивни или правни аспект (кривично законодавство); Културолошки аспект (културне норме и оно што из њих проистиче); Политички; Економски; Мултидисциплинарни;

Основне карактеристике криминалитета:

Динамичност; Масовност; „Тамна бројка“; Велики број КД по непознатом извршиоцу; Отвореност граница; Организованост и повезаност извршиоца КД; Повратништво и специјалност у извршењу КД ( као основно занимање

појединаца); Насиље, свирепост, бруталност, употреба оружја, нехуманост и др., што

карактерише савремене мафијашке организације; и др.

Увод овог семинарског рада се састоји уопштено до појма криминалитета као друштвене негативне појаве. У даљем тескту говорићемо о појму превенције, појму медија, утицају средстава масовног информисања на криминалитет, штетном утицају медија на малољетнике, и примјери извршених кривичних дјела од стране малољетника (малољетници који су инспирацију добили гледајући филм)

3

1. Појам и подјела превенције криминалитета

Под превенцијом криминалитета подразумијевамо систем мјера и активности које се проводе од стране надлежних субјеката ради отклањања непосредних узрока, услова и повода који доводе до криминалног понашања, а у сврху његовог спречавања.1

Циљ превенције криминалитета је предупређење читавог низа различитих криминалних радњи као што су: имовински деликти, насилнички деликти, деликти у вези са дрогом, привредни деликти, еколошки деликти и сл. Дакле, овај циљ се састоји и у томе да се благовремено отклоне фактори ризика који генеришу криминалитет као друштвено штетну и негативну појаву, како до њега не би дошло.

Превентивна средства – средства која спречавају неку појаву: превентивна криминалистичка средства (нпр. разне врсте криминалистичких клопки – техничке, механичке, радари...).

Превентивна полиција - којој је повјерено чување јавне безбједности, која има задатак да благовремено предузима мјере како би се спријечило извршење кривичних дјела и других незаконитих радњи из њене надлежности;

Превентивна криминалистика: усавршава постојеће и проналази нове методе и средства криминалистичке превенције. У вези са криминалистиком, има истовремено самостални и помоћни карактер. Изучава методе и средства помоћу којих се могу спречавати кривична дјела (криминалистичке клопке, разни облици техничког обезбјеђења – видео надзор, аларми и сл.);

Превенцију можемо подијелити по разним основама, а најчешће према:

• циљу којем је усмјерена,• времену у којем настаје,• субјектима који је проводе,• природи криминалних радњи,• мјерама које се предузимају,• тежини , • времену трајања ,• подручју дјеловања и • др.

1 Гаћеша, Д.: Превенција криминалитета (Презентација), Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2012, слајд 15.

4

Према циљу којем је усмјерена:

• на измјену кривичног законодавства (доношење одредби које могу допринијети превенцији криминалитета);

• на ситуацију (отклањање узрока, услова и повода који погодују вршење КД);• на учиниоца (одвраћање од вршења криминалне радње);• на жртву – мету – лице, објекат (отклањање повода који подстичу извршење

криминалне радње) • на посматрача (лице које посматра преступника - које је у позицији да уочи

понашање преступника, без обзира о коме се ради), што може утицати на то да га одврати од извршења планиране криминалне радње.

Према времену у којем настаје:

а) Проактивна – ante delictum, тј. прије него што се изврши кривично дјело;

б) Реактивна – post delictum, тј. послије извршења кривичног дјела, гдје посебан превентивни значај имају:

• “СВЈЕЖИ ЧИН” – in flagranti (хватање извршиоца на мјесту извршења), те • добра откривачка дјелатност, нарочито када су у питању кривична дјела по

НН извршиоцу јер када би извршилац знао да ће бити откривен никада се не би ни одлучио да изврши кривично дјело (добра ефикасност полиције је најбоља превентива).

Данашњи развој науке и технике позитивно утиче на ефикасност полиције због метода идентивикације које нам стоје на располагању (ДНК, одоролошка и фоноскопска идентификација, ирис ока и др), тј. веће могућности приликом вјештачења трагова.

Према субјектима који је спроводе:

Конвенционални (професионални) субјекти превенције криминалитета (МУП-а РС и остале полицијске структуре на нивоу БиХ, Обавјештајно-безбједносно агенција, правосудни органи, инспекцијски органи, УИО-е, Цивилна заштита...);

Неконвенционални субјекти превенције криминалитета (Предсједник, Влада, Скупштина);

Суплементарни субјекти превенције криминалитета (локална заједница и органи локалне самоуправе, предузећа и друге организације, јавне службе, породица, невладине организације, васпитно образовни систем, црква, грађани).

Превенција према природи криминалних радњи усмјерена против:

Политичка КД (тероризам, диверзија, шпијунажа, саботажа и др.); Имовинска КД (крађе, провале и сл.);

5

Насиља (крвни деликти, разбојништа и разбојничке крађе, отмице, грађански нереди и др.);

Саобраћајни криминалитет ; Полног интегритета; Нелегалне трговине (шверца); Производње, набавке, продаје и употребе опојних дрога; Сиве економије; Организованог криминалитета (разни облици); Криминалитет против животне средине (еколошки криминалитет); Компјутерски криминалитет , и других криминалних радњи.

Мјере које се предузимају у превенцији криминалитета:

Мјере усмјерене на отклањање узрока у друштву који генеришу криминалитет (социјално економски, идејно политички, деградирана породица, социопатолошке појаве), гдје, заправо, учествују сви субјекти друштва;

Мјере усмјерене на измјену ситуационих фактора који олакшавају

преступнику извршење криминалне радње (контрола ситуације ); Мјере увођења додатних техничких средстава (аларма, видео надзор,

ватродојава, запречне ограде); Мјере превенције надгледањем ризичног подручја – криминалних и

криминогених жаришта (осматрање и др.); Мјере усмјерене на спречавање карактерних особина код будућих учинилаца

кривичних дјела), и др.

. С обзиром на тежину, мјере превенције могу бити:

• репресивне (примјена силе, одузимање слободе – притвор, затвор, ограничење слободе кретања – привођење, задржавање и сл.);

• блаже (давање упозорења, издавање наређења, опомена, укор...).

С обзиром на временски домет, мјере могу бити:

• краткорочне (до годину дана), • средњорочне (до пет година), • дугорочне (преко пет година),

Превенција се, с обзиром на стандардну класификацију критерија, може подијелити и на:• ситуациону (контрола ситуације која може узроковати криминалитет),• социјалну (контрола понашања које може узроковати криминалитет).

6

2. Појам медија

Основно значење ријечи медијум своди се на посредовање. Медији су различита средства општења: књига, радио, телевизија, интеренет. Они подразумијевају подлогу знака и подлогу преносиоца супстанце знака. Медиј је свако средство комуникације који обезбјеђује ширење порука или информација од извора (комуникатора) до примаоца (реципијената).Појам медија одговара друштвеној употреби једног физичког канала комуникације, у виду који му друштво додјељује и преко порука које оно тим путем шири.2

Постоје четири појмовне категорије које су круцијалне за објашњење масовних медија.

Прва појмовна категорија, карактеристична за савремено мишљење, односи се на појам свијести. Одатле је изведен и појам „поглед на свијет“ који постаје један од темеља у проучавањима масовних медија. Свијест се, уз помоћ масовних медија све више обликовала у свијету (индустријско обликовање духа). Данас су медији једна функционална машинерија. Другим ријечима, медији су данас голема алатка за обављање одређеног посла. Медији се у савременом друштву могу претворити у јединствену снагу и употријебити за развој свијести која ће бити супротна доминантним идејама. То је још видљивије откако су медијске организације постале велике комплексне бирократске структуре које зависе од организације и сарадње хиљаде појединаца на различитим позицијама у том веома сложеном систему.

Друга појмовна категорија има друштвену димензију. Појмови идеологија, хегемонија, манипулациоја, итд. Подижу перспективу изнад индивидуалне свијести (микрониво) према општијим културним појмовима које су надиндивидуалног карактера (макрониво). У том је садржан однос према друштвеним институцијама које производе и дистрибуирају информације у друштву, као и према врсти колективне свијести. Често се сматра да масовни медији као интегрисани елемент друштва и културних институција имају хегемонистички карактер, тј. да у индивидуалну свијест уносе елементе који у њу не би доспјели спонтаним путем, али их свијест не одбацује јер су они добро „упаковани“ те самим тим и лаки за прихватање.

Трећа појмовна категорија која се најјасније изражава у проучавању потреба за информацијама односи се на материјално стање појединца и квалитет живота. Кључно мјесто у анализи медија заузима друштвени положај који указује на мјесто које појединац заузима у друштвеној хијерархији. Све то указује да постоји објективна стварност која се протеже преко индивидуалне свијести.

Четврта категорија такође обухвата материјалне елементе, појмове који се односе на појединца шире друштвено-економске структуре као оне који репродукују и стварају материјални корелат друштвене свијести и друштвености комуникације. У средишту

2 Коковић, Д.: Пукотине културе, Нови Сад, 2005, стр. 422

7

анализе налазе се друштвене и економске институције које одређују односе између појединаца.3

3. Утицај средстава масовног информисања на криминалитет

Медији и медијски криминалитет су незаобилазна тема савремене криминолошке литературе. Масовни медији – општи назив за преноснике информација, односно средства комуникација различите техничке и функционалне садржине (радио и телевизија, новине, филмови, часописи, и др. штампа). Савремени медији имају многобројне могућности да рафинирано и отворено утичу на функционисање модерног друштвеног живота. У савременом друштву они су постали један од најзначајнијих чинилаца утицаја на социјализацију младих, битан фактор на формирање њихових вредносних ставова и модела понашања.

Веома су подељена схватања о утицају средстава информисања на делинквентност.

Претежна схватања и истраживања указују, ипак, на бројне негативне утицаје ефеката ефеката медијских садржаја на криминалну форму испољавања, мада многи оспоравају овакве тезе. Веома је заступљено становиште да насиље у медијским сценама утиче на редукцију агресивних нагона код гледалаца (хипотезе о катарзи).

Социолози наводе да медији нису индикатори и инспиратори криминалне орјентације, нити се могу сматрати узрочницима насиља и криминалног понашања, већ више агенсом додатног утицаја на криминалну мотивацију.

М. Милутиновић сматра да утицај литературе, штампе и филма не може имати непосредног криминогеног фактора.

„Улога медија у превенцији криминалитета је изузетно велика. Објективно информисање јавности о појавама делинквенције у средствима јавног информисања битно утиче на позитивне представе, формирање ставова јавног мњења, и самим тим на ефекте друштвене реакције у области сузбијања криминалитета.“4

Медијски криминалитет је врста делинквенције и типологија криминалних појава условљена подстицајима масовних медија на криминалитет.

Најизразитији начин злоупотребе медија је у спрези приватних медија и економских, државних и партијских центара моћи. У криминолошком смислу, масовни медији су у могућности да трајно уобличавају свест – испирањем мозга, као средством идеолошке и политичке манипулације.

3 Коковић, Д.: Друштво и медијски изазови, Нови Сад, 2007, стр. 13-164 Марковић, И.: Основи криминологије, Правни факултет, Бања Лука, 2007, стр. 58

8

Наши аутори сматрају да се најважнији фактори криминалних подстицаја, који долазе посредством медија, огледају у:

а) беспоштедној борби медија за освајање што већег простора и придобијање што већег броја гледалаца; б) комерцијализација насиља и других видова криминалитета, као високо котиране робе на тржишту;ц) учесталост и број конфликата који лако проналазе пут до гледалаца.

Када су у питању штампа и разни жанрови литературе, превладавају ставови да не постоје поуздани показатељи њиховог криминалног утицаја. Криминалитет и други видови преступничког понашања у штампи заузимају видно место. У литератури превладавају мишљења да штампа са шунд и порнографским садржајем може имати негативан утицај и представљати делинквентни фактор.

Од свих средстава масовних комуникација, највећи утицај у савременим друштвима има телевизија са многобројним станицама и мноштвом канала.

3.1. Утицај средстава масовног информисања на малољетнике

Још је на другом свјетском конгресу криминолога 1961. године о превенцији криминалитета и режима за преступнике, у Резолуцији изнијет и сљедећи закључак: Неке категорије кинематографских филмова, рекламе, комикса (мјешавина), сензационалних репортажа о кривичним дјелима и деликтима, лише литературе, лоших радио и телевизијских програма, утд., сматрају у неким земљама као један од фактора који омогућују криминалитет малољеника.

„Старица Хегарт (Haддart) затиче двојицу малољетника (15) како краду у њеном стану. Један од њих је земоре (Zamorra), убија власницу стана пиштољем који је пронашао управо у њеном стану. На суђењу бранилац малољетног убице заступа тезу како је урачунљивост младог убице у тренутку извршења кривичног дјела била битно смјањена због гледања ТВ серије „Коџак“. Заправо он тврди како је мал. Замора пуцао у своју комшиницу „импулсивно понављајући сцену ТВ насиља коју је прије тога гледао“, па је жртва „несвјесног субилмног тровања телевизијом“. На крају бранилац Рубен, у завршној ријечи, каже „Ово је лијепо документован случај незрелог дјечака који у тренутку извршења тлочина није могао знати игра ли у ТВ серији или врши хладнокрвно убиство умишљајем...“5

Данашња омладина расте уз много узбудљивије приказано насиље него раније. Сам глумац „славног“ Коџака, Тели Савалас (Tells Savalas), поводом овог случаја је изјавио: „Клинци заиста проводе дјетињство у стилу банг-банг, мртав си“. Тако се суђење 5 Крстић, О.:, Малољетничка делинквенција, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009, стр. 145

9

малољетном замори претворило у суђење америчкој телевизији. На питање: да ли су средства масовних комуникација фактор који утиче непосредно на генезу и пораст малољетничке делинквенције, те да ли су она један од криминогених фактора, криминолози различито одговарају.

Арманд Мерген (Armand Merдen) заступа тезу о „имитирајућем криминалитету“. Као методе имитације извршилац је по свом бићу и ставу већ формиран као антисоцијалан и трага за најпогоднијом „радном методом“. Тотално опонашање кривичног дјела путем интеграције одвија се на сасвим другој основи. Интеграција зна да буде толико јака да се извршилац при извршењу криминалне радње стапа са својим идолом. Извршилац у таквим ситуацијама себе пројектује у преузетом узору индентификујући се са њим. Са његовом методом он преузима и читаво његово биће.

Negativan uticaj masovnih medija na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina:

a) maloletnici prihvataju vrednosti koje im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj;b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne дrupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike); d) podsticanje nasilja i aдresivnosti maloletnika i dece.

Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički, nasilje se ulepšava i estetski prikazuje.

Ова средства (ТВ, филм, интернет и др.) која су данас доступна готово свима, имају велики утицај на социјализацију личности, посебно када су у питању малољетна лица.

Посебан проблем представљају:

Филмови са актима насиља (свирепа убиства, перверзије, разбојништва и сл.) имају знатног утицаја на малољетника у погледу сагледавања МОС-а, тако да и сами почињу чинити таква дјела. Ово посебно када постоје проблеми и у породици (лош брак и асоцијално понашање родитеља, незапосленост и непосједовање основних услова за живот и др), затим проблем “слободног времена” малољетника што надокнађују буљењем у ТВ или интернет. Проблем представља огроман број канала који може да се прати (кабловска ТВ, Тотал...);

Малољетници насилнике у филмовима доживљавају као идоле, и постају противници полицији која им се супротставља (* да ли и ми то тако доживљавамо?).

Ово посебно долази до изражаја када малољетници виде представнике власти као дио криминалних структура (неоправдано богаћење, вожење скупоцјених возила, расипање, крајње луксузан живот, форсирање чланова фамилије ,

10

неправедност и сл.), што може бити посебан генератор за кретање у криминалну активност:

Држава у чијој штампи највише мјеста заузима “црна хроника”, а мање информације о добром пословању фирми, идејама о новим облицима бизниса и сл, може представљати потицај за одлазак на погрешан пут (криминала и асоцијалног понашања).

Средства масовних комуникација постају криминогени фактор уз остале криминогене факторе и само се прожимају (социјална дезорганизација, анархија у друштву, дезорганизована породица, неимаштина и др).

3.2. Примјери извршених кривичних дјела од стране малољетника

Решено убиство

Малолетница ухапшена због убиства старцаМалолетна Г.М. (16) ухапшена је због сумње да је у суботу ујутро убила суграђанина Милана П. (73)

БЕОГРАД –  Малолетна Г.М. (16) из Крушевца ухапшена је због убиства Милана П. (73) из Крушевца, саопштила је ова Полицијска управа.

Службеници Полицијске управе у Крушевцу су због постојања основа сумње да је извршила то кривично дело, ухапсили и спровели истражном судији Вишег суда у Крушевцу малолетну Г.М. (16) из Крушевца, наводи се у саопштењу. То убиство се догодило у суботу у раним јутарњим часовима у

Улици цара Лазара у Крушевцу, подсећа се у саопштењу.6

ФИЛМСКО УБИСТВОМалолетни А. С. и Д. С. у истрази признали да су вршњака Милоша Кринића убили инспирисани филмом "Ране"

НИШ - Малолетни Д. С. (16) и његов вршњак А. С. из Ниша, који су децембра прошле године брутално убили Милоша Кринића (15), инспирацију за злочин нашли су у филму Срђана Драгојевића "Ране", сазнаје Курир.

Према сопственом признању, двојица малолетних убица поистоветили су се с главним јунацима "Рана" Пинкијем и Швабом.

6 http://www.kurir-info.rs/maloletnica-uhapsena-zbog-ubistva-starca-clanak-155172, (датум посјете 20.04.2012).

11

- Шеснаестогодишњаци Д. С. и А. С. у истрази су испричали да су на идеју да отму Милоша Кринића дошли после гледања Драгојевићевог филмског остварења. Инспекторима су испричали да су "Ране" одгледали бар 150 пута и да су напамет знали сваку реч коју су у филму изговорили Пинки и Шваба - рекао је наш извор из нишке полиције.

Подсетимо, филм "Ране", базиран на истинитом догађају, прати судбину двојице дечака који одрастају на Новом Београду у периоду од 1991. до 1996. године, у време ратова, санкција и потпуно померених вредности у друштву. Драгојевићеви јунаци Пинки и Шваба већ са четрнаест година улазе у свет криминала. Њихови идоли су познати београдски криминалци које гледају у популарној ТВ емисији "Пулс асфалта". Пинки и Шваба маштају да једног дана и сами гостују у својој омиљеној емисији и труде се да почињеним злочинима то и заслуже.

- Залуђени главним ликовима у филму, Д. С. и А. С. већ као тринаестогодишњаци почињу са ситним преступима и убрзо постају добро познати нишкој полицији због бројних крађа и разбојништава. С покојним Милошем ишли су заједно у школу, из које су избачени због агресивног понашања - каже наш саговорник.

Малолетни преступници Д. С. и А. С. неколико месеци раније планирали су Кринићеву отмицу јер су знали да су његови родитељи имућни. Несрећног дечака на превару су извукли из куће и одвели у подрум старе барутане. Ту су га везали лисицама и ставили му фластер на уста. Милош се опирао, покушавајући да се ослободи. Један од младића тада га је снажно ударио у главу очекујући да ће се онесвестити. Милош је, међутим, наставио да се батрга и опире, после чега су га Д. С. и А. С. тукли до смрти ударајући га по глави и телу каменом и трофејним пиштољем.

сце

12

Убице на вештачењу

Истражни судија Окружног суда у Нишу Никола Динић каже да се ухапшени малолетници налазе у притвору и да су подвргнути психијатријском вештачењу.- Тренутно је на потезу Центар за социјални рад, који треба да оцени породичне и социјалне прилике ухапшених младића које су утицале на њихове поступке - додао је Динић, који није желео да саопшти резултате вештачења због тајности истраге.Окружни јавни тужилац Светлана Савовић каже да у случају преступа малолетника закон уместо оптужнице предвиђа предлог за изрицање васпитне мере и предлог за кажњавање. С обзиром на то да је у питању изузетно тежак злочин, тужилац ће Окружном суду поднети предлог за кажњавање, који као санкцију предвиђа и малолетнички затвор.

на из филма "ране"

Родитељи убијеног дечака су нестанак сина пријавили 11. децембра, после неколико анонимних телефонских позива. Отмичари су од Милошевих родитеља тражили 15.000 за откуп. Убице су породици Кринић тражили паре, а несрећни Милош већ је био мртав. Новац је покушао да изнуди Мирослав Момировић (20), којем су се двојица малолетних убица поверили да су брутално убили вршњака. Кривичне пријаве због прикривања убиства поднете су и против седамнаестогодишњих Н. Ж. и О. Ч. и годину дана старијег Томислава Станојевића. Тело на смрт претученог дечака пронађено је 16. децембра, шест дана после убиства. Милошеве убице тврдили су у истрази да нису имали намеру да свог вршњака усмрте7.

7 http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2006/mart/12/H-01-12032006.shtml, (датум посјете 20.04.2012).

13

Закључак

Први и други дио семинарског рада се састоје од појма превенције криминалитета и појма медија, укључујући и подјелу превенције криминалитета. Јасно се види да се под превенцијом криминалитета предделиктно поступање полиције, односно предделиктно поступање надлежних субјеката. Наравно, то укључује скуп мјера и активност које се проводе ради отклањања непосредних узрока, услова и повода који доводе до криминалног понашања, а у сврху његовог спречавања. Превенција је сложена радња полиције што смо и видјели када је у питању њена подјла према разним основана. Медиј је свако средство комуникације који обезбјеђује ширење порука или информација од извора (комуникатора) до примаоца (реципијената). Ова реченица нам говори да су медији та средства преко којих комуницирамо, средства која шире поруке, а на нама је да ли ћемо те поруке прихватити.

Трећи дио семинарског радасастоји се из утицаја средстава масовног информисања тј. медија, њхивог утицаја на малољетнике, и примјера извршених кривичних дјела убиства од стране малољетника који су инспирацију добили гледајући филм, односно пали под утицај медија. Нема дилеме да медији лоше утичу на малољетнике, а највише емитујући филмове са сценама насиља. Данас је то честа појава и у цртаним филмовима, гдје се само насиље дешава. Примјери које сам навео (убиства), су чист доказ да малољетницима не треба допустити да гледају филм за сценама насиља, убистава..., и све оно што је непримјереног садржаја.

14

Литература

1. Гаћеша, Д.: Превенција криминалитета (Презентација), Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2012.

2. Крстић, О.:, Малољетничка делинквенција, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009.

3. Коковић, Д.: Пукотине културе, Нови Сад, 2005.

4. Коковић, Д.: Друштво и медијски изазови, Нови Сад, 2007.

5. Марковић, И.: Основи криминологије, Правни факултет, Бања Лука, 2007.

Интернет странице:

1. http://www.kurir-info.rs/maloletnica-uhapsena-zbog-ubistva-starca-clanak-155172, (датум посјете 20.04.2012).

2. http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2006/mart/12/H-01-12032006.shtml, (датум посјете 20.04.2012).

15

16