Elektronski fakultetUniverzitet u NIuSeminarski rad iz InenjerskepedagogijeVaspitni znaajsredstava masovnogkomuniciranjaSanja Stankovi, 1414Nikola !dravkovi, 14""#UVODSa razvojem nauke i sve veim pro$ojem te%nologije u sve segmenteivota,doli smo do toga da masovni medjiji i nove te%nologije preuzimaju sve veu ulogu u razvoju svakog &oveka' (elevizija,radio,tampa,internet i dr su postalimediji koji prate sve starosne grupe ' Svojim sadrajima na se$e preuzimaju kako o$razovnu, tako i vaspitnu ulogu, pogotovo putem nau&no ) o$razovni%,dokumentarni% i za$avni% programa kao i razni% multimedijalni% sadraja tepostaju pogodna sredstva o$razovanja i vaspitanja kako mladi%, tako i ostali%genera*ijski% struktura' +injeni*a je da sve starosne strukture, a pogotovo de*a veliki deo vremena provedu uz internet i televiziju, i da oni kao naj&ei konzument medijski% sadraja, potvr,uju da sredstva masovnog komuni*iranja sve vie o$likuju ivote ljudi'-raj ".' i po&etak "1' veka, okarakterisan je naglim razvojem nauke i te%nologije' Savremeno drutvo je uti*alo na to da ljudsko drutvo postane zavisnik proizvoda visoke te%nologije' /azvoj nauke i te%nike omoguio je po$oljanje samog kvaliteta ivota' 0anas postoje maine koje nam mnogo mogu olakati i po$oljati ivot' (e%nologija je napravila pro$oj, &ak i u nerazvijenim zemljama' !a savremeno do$a je karakteristi&no da se javlja nova vrsta zavisnosti, a to je zavisnot od interneta' 1lo$alne internet mree rasprostiru se &itavom !emljinom kuglom i predstavljju ogromne $aze podataka u kojima se smeta *elokupno znanje do koga je dolo ljudsko drutvo' 1lo$aliza*ija se prvenstveno ogleda kroz sredstva masovnog komuni*iranja, u koja spadaju tamparstvo,televizija,radio,2lm,muzi&ka industrija,internet i multimedija' U pro*esu po$oljanja kvaliteta ivota, &ovek je omoguio da te%nika u,e u sve pore njegovog ivota' U $or$i za egzisten*iju i po$oljanje uslova ivota, u razvijanju industrije i proizvodnje kao i organiza*ije drutva, te%nika igra $itnu ulogu' /azvoj te%nike i samog drustva u"1' veku dostie svoj vr%una*' Sa razvojem su usledile i $rojne promene, koje su za%vatile drutvo na svetskom nivou' 1lo$aliza*ija postaje osnovno o$eleje "1'veka i predmetrazli&iti% tuma&enja kako teoreti&ara, tako i ostali%, pogotovu kada su u pitanju implika*ije na samo drutvo' (e%noloki razvoj omoguava te%nolokepromene u na&inu proizvodnje, na&inu o$avljanja poslova, nastaju nova radna mesta i nastaje potre$a za $oljom eduka*ijom sami% radnika' 3judska praksa i ljudska delatnost se u savremenom drutvu ne mogu zamisliti $ez te%nike i njeni% tekovina' Nauka i kultura nisu zase$ni svetovi, ve samo dve dimenzije istog ljudskog sveta koje su u uskoj povezanosti' Nemogue je o$jasniti te%niku mimo njene rela*ijeprema drutvu van vrednosti i *iljeva koje &ovek tei da ostvari' (ako van ljudskog sveta nema nite%nike, on se vraa prirodi, postaje deo njenog prirodnog stanja' Stoga te%niku moemo nazvati materijalnom kulturom' 4ie ne moemo zamisliti ivot $ez mo$ilni% telefona, koji predstavljaju usavreno sredstvo koje pored uspostavljanja komunika*ije me,u ljudima prua i neograni&eno mnogo drugi% mogunosti, me,u kojima su $rz i lak pristup internetu, kamera i fotoaparat visoke rezolu*ije' Isto tako, savremeno drutvo se ne moe zamisliti $ez televizije, koja se toliko razvila , da sada imamo ka$lovsku i satelitsku televiziju &iji se signal prenosi irom zemljine kugle' 5oemo konstatovati da u savremenom drutvu, ovo sredstvo masovnog komuni*iranja do$ija razli&ite funk*ije, a me,u najzna&ajnijim postaju funk*ije vaspitanja i o$razovanja svi% starosni% struktura'Iako je interesantno i zna&ajno posmatrati uti*aj medija na sve genera*ije u svakom kontekstu, nau&ni*i, pa i o$i&ni ljudi, &ee ga razmatraju u kontekstu opasnosti po de*u, jer se osnovano sumnja da su ona, kao neiskusnija, naivnija ili jednostavno sklonija da $udu zaslepljena sadrajimakoje mediji nude, podlonija za negativne uti*aje sredstava masovnog komuni*iranja' 5e,utim, ako ve pri%vatimo &injeni*u da se putem 2lma, televizije, interneta ili tampe moe tako $rzo i snano delovati na de*u pa i starije, ne smemo posmatrati samo mogunosti negativnog delovanja, ve moramo razmotriti mogunost da se jednakim intenzitetom putem medija ostvare pozitivni, kulturni i vaspitno6o$razovni uti*aji na detetove stavove i ponaanje'ULOGA TAMPARSTVA U VASPITANJU IOBRAZOVANJUovek koji ne ita nita bolje je obrazovan od oveka koji ne ita nita osim novina. (omas 0eferson7od tamparstvom podrazumevamo pro*ess prenoenja tekstova i slika korienjem odre,eni% te%nika i materijala,naj&ee pomou mastila na podlogu za tampanje,uglavnom papir,uz pomo maina za tampanje' 8tampa je nastariji o$lik sredstava masovnog komuni*iranja i moe se rei jedan od klju&ni% faktora postepenog prelaska srednjevekovni% drutava u moderna' 9na u se$i uklju&uje nekoliko pose$ni% komunika*ioni% medija, i to: knjige, novine, letak, pamp%let, plakat i drugo' Svi oni u&estvuju u vaspitanju i o$razovanju, i mada je knjiga i dalje najzna&ajnije sredstvo u o$razovanju, drugi vidovi tampe dolaze sve vie do izraaja danas' ;ko u uem smislu posmatramo tampu, moemo izdvojiti nekoliko vrsta tampe zna&ajni% konkretno za vaspitanje a to su dnevne novine, de&ji &asopisi, nau&ni i stru&ni &asopisi'