vodič za finansijski menadzment za ocd.pdf

Projekat finansira EU, u okviru projekta Jaanje dijaloga izmeu organizacija civilnog drutva Srbije i EU, kojim rukovodi Delegacija EU u Republici Srbiji, a sprovodi ga GOPA Consultatnts.

Besplatan primerak

Brifing za nevladine organizacije

Vodi zafinansijski menadment

Ovaj brifing prua pouan pregled institualizacije orua finansijskog menadmenta koja omoguavaju njegovo postavljanje na zdrave osnove. U njemu se navode praktini ivotni primeri koji bi trebalo da pomognu vaoj NVO da produbi znanje o finansijskom menadmentu u uslovima poslovanja treeg sektora. Shvatanje finansijskog menadmenta e tako biti olakano pregledom relevantnog pravnog okvira u kome rade NVO, navodenjem kljunih termina, a zatim i voenjem kroz zdrav finansijski menadment. Na kraju, hipotetika studija sluaja pruie vam uvid u dnevno finansijsko poslovanje NVO, dok ete u aneksima moi da vidite kako izgleda pravi budet.

Kljune aktivnosti Ovaj projekat je trajao 12 meseci i finansirala ga je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Kljune aktivnosti su bile:

1. Razmena znanja i iskustva izmeu lidera civilnog drutva u Srbiji i njihovih kolega u EU, ukljuujui i obrazovne sesije. Ove razmene su omoguile poboljavanje saradnje srpskog i evropskog civilnog drutva, doprinosei i razvoju finansijske odrivosti treeg sektora u Srbiji.

2. Konsultativni seminari o nacrtima formalnih sporazuma i okvira saradnje za predstavnike civilnog drutva u Srbiji, koji imaju za cilj poveanje tehnikih kapaciteta predstavnika OCD Srbije.

3. Master radionice o finansijskoj odrivosti za lidere i aktiviste civilnog drutva Srbije, u kojima su uestvovali i predstavnici civilnog drutva EU. Nadovezujui se na razmene, ove radionice su omoguile direktne pozitivne efekte na najiri krug lidera civilnog drutva Srbije.

4. Brifinzi za OCD u Srbiji o finansijskoj odrivosti, koji bi trebalo da obezbede dodatnu podrku implementaciji dobrih praksi i istovremeno promovisati model saradnje.

5. Konferencija na kojoj su predstavljeni rezultati projekta, brifinzi i sporazumi o umreavanju i okviru za saradnju.

Projekat jaanje dijaloga civilnih drutava EU i Srbije Efektno umreavanje: Osnaivanje civilnog drutva kroz evropsku saradnju za finansijsku odrivost

Jedan od najveih problema sa kojima se suoava civilno drutvo u Srbiji jeste manjak finansijske odrivosti, to je posledica kulture zavisnosti od donatora, koja se proirila tokom devedesetih godina. Situacija u kojoj ne postoji finansijska odrivost verovatno e biti dodatno oteana finansijskom krizom, za koju mnogi veruju da e imati odloen, ali veoma teak uticaj na Srbiju.

Pored toga, srpske organizacije civilnog drutva i njihovi aktivisti nemaju lak pristup svojim kolegama u EU, jer ne postoje formalizovane mree koje bi aktivno promovisale jedan takav dijalog. Projekat Efektno umreavanje: osnaivanje civilnog drutva kroz evropsku saradnju za finansijsku odrivost nudi jedan mogui oblik za premoavanje ovog problema. Projekat su realizovali Euklid Netvork iz Velike Britanije u saradnji sa organizacijama CRNPS, EC-Roma i Urban In iz Srbije.

Ciljevi projekta Delotvorno povezivanje mrea civilnog drutva u Srbiji i EU na bazi dijaloga, zajednikih interesa i konkretnih aktivnosti.

Kako bi se razvio vrst i dugoroan dijalog civilnog drutva, samo civilno drutvo mora da bude odrivo. Zbog toga je jedan od ciljeva projekta osnaivanje finansijske odrivosti OCD u Srbiji.

1. Sadraj

1. Sadraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

2. Rezme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

3.Relevantan pravni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

3.1.Pravni oblici organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

3.2. Poreski propisi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

3.3. Propisi koji reguliu privredne aktivnosti NVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

4.Orua zdravog finansijskog menadmenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

4.1. Kljuni koncepti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

4.1.1. Finansijski izvetaji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

4.1.2. Izvetaji o izvrenju budeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

4.1.3. Izvetaji o novanim tokovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

4.1.4. Proraun trokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

4.1.5. Javno nadmetanje10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

4.1.6. Spoljanji faktori11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

4.2. Ustanovljavanje sistema finansijskog menadmenta . . . . . . . . . . . . . . 17

4.3. Menaderstvo projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

5. Studije sluajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

6. Dodatna literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

7. Navedena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

8. Aneks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

2. Rezime


7Brifing za nevladine organizacije

3. Relevantan pravni okvir

U ovom Odeljku daje se pregled pravnog okvira koji se odnosi na organizacije civilnog drutva (OCD) u Srbiji. Takoe, prikazane su sve mogunosti srpskih OCD da koriste razliite vidove finansiranja. Ovaj Odeljak takoe e pruiti pregled vanih zakona koji mogu pomoi OCD da planiraju finansijski menadmenat i ukazati na mogunosti utede novca.

3.1. Pravni oblici organizacija

Postoje razliiti oblici pravnog statusa raznih vrsta organizacija, ali mi emo se iz praktinih razloga usredsrediti na udruenja, jer u u njih spadaju NVO.

Udruenja

Udruenja pripadaju neprofitnom sektoru. Zakon o udruenjima kae da je udruenje dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenog zajednihkog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (lan 2, Zakon o udruenjima). Pod ovu definiciju potpada veina NVO.

Zakon o udruenjima dozvoljava udruenjima da konkuriu za sredstva na lokalnom, pokrajinskom i republikom nivou vlasti poto se njihovo delovanje smatra javnim interesom. Udruenja mogu konkurisati za podrku u oblastima socijalne zatite, borako-invalidske zatite, zatite lica sa invaliditetom, drutvene brige o deci, zatite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoi starima, zdravstvene zatite, zatite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zatite ivotne okoline, odrivog razvoja, zatite ivotinja, zatite potroaa, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruenje iskljuivo i neposredno sledi javne potrebe (Zakon o udruenjima, lan 38). Ovo nije konaan spisak aktivnosti, ve je ostavljen prostor za proirivanje i tumaenje.

Zakon zahteva da barem tri fizika ili pravna lica budu osnivai udruenja, s tim to najmanje jedan mora imati prebivalite odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije.

Ostale organizacije su fondacije, legati i fondovi. Ova tri tipa organizacija pripadaju organizacijama zasnovanim ne na lanstvu, ve na imovini, a koje deluju u javnom

interesu. One pripadaju Organizacijama civilnog drutva (OCD) u irem smislu, ali one nee biti uzimane u obzir u daljem tekstu Vodia jer se on tie iskljuivo finansijskog menadmenta NVO.

3.2. Poreski propisi

Udruenja imaju prava na odreene poreske olakice, koje treba paljivo uzeti u obzir prilikom planiranja finansijskog menadmenta.

Udruenja su osloboena od poreza na poklon domaih i stranih fondova i fondacija, poreza na donacije, lanarinu i sline vrste prihoda koje se ne tiu ekonomske aktivnosti udruenja.

Za novane poklone (besteretna primanja i nepokretnosti), udruenja podleu plaanju poreza na poklon od 2,5%, ukoliko:

Vrednost poklona prevazilazi 9,000 dinara

Donator nije dravni organ

Poklon ne podlee bi/multilateralnim sporazumima izmeu Srbije i drugih strana

Udruenja sa godinjim obrtom sredstava manjim od 4.000.000 dinara osloboena su plaanja poreza na dodatu vrednost (PDV).

Za organizaciju je takoe vano da zna kakve vrste poreskih olakica postoje kada su u pitanju potencijalni donatori ili sponzori, kako bi mogle da ukau na korist koju donosi sponzorstavo.

* Preduzea mogu da izdvoje 3,5% svojih prihoda za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naune, humanitarne, verske, zatitu ovekove okoline i sportske namene. Preduzea ne moraju da dokau da su sama direktno uestvovala u tim aktivnostima, dok organizacija kojoj su donirali novac ne mora dalje da prerasporeuje taj novac.

* 1,5 % prihoda se moe investirati u kulturne projekte, koji nisu blie odreeni.

Prilikom zapoljavanja ljudi, moraju se potovati zakoni o osiguranju i zapoljavanju.

3.3. Propisi koji reguliu privredne aktivnosti NVO Udruenja su po definiciji pravna lica, te stoga imaju pravo da se bave privrednim aktivnostima, ukoliko to ine u cilju ostvarenja opte korisnih ciljeva ili javnog interesa a radi sticanja profita.

8Vodi za finansijski menadment

Privredne aktivnosti udruenja moraju i da budu:

relevantne za ciljeve koje navodi Statut organizacije

predviene Statutom organizacije

sluajne u pogledu obima ili imaju obimu koji se smatra neophodnim za postizanje ciljeva udruenja propisanih Statutom.

Privredne aktivnosti stoga slue za ostvarivanje ciljeva udruenja, koji su vrsto povezani sa javnim interesom i ne izlaze van okvira tih ciljeva na nain koji bi omoguio sticanje profita.

NVO koje ostvaruju dobit imaju pravo na osloboenje od plaanja poreza na dobit. One su osloboene poreza na dobit kada:

Viak prihoda od dobiti nad rashodima ne prelazi 400.000 dinara

Dobit se ne raspodeljuje nekom lanu organizacije ili sa njima povezanim licima

Lina primanja koja nedobitna organizacija isplauje direktorima ili zaposlenima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za istu delatnost u dobitnom sektoru

Dobit se koristi da bi se ostvarili ciljevi udruenja

Privredna aktivnost NVO ne stvara nelojalnu konkurenciju privatnom sektoru

NVO imaju mogunosti da se bave privrednim aktivnostima i da koriste dobit da bi dalje unapreuje ostvarivanje svojih ciljeva. To je osnova i za dodatna osloboenja od poreza koja si se moe vraati u budet organizacija i koristiti za unapreenje organizacionih ciljeva.

4. Orua zdravog finansijskog menadmenta

Ovaj Odeljak ima za cilj da predstavi najvanije mehanizme korektne finansijske dokumentacije koja vaoj organizaciji/preduzeu moe pomoi da planira za budunost i ima korektne finansijske podatke. Finansijski menadment je kljuni deo rada NVO, jer od kvaliteta finansijskog menadmenta zavisi njen uspeh ili neuspeh na dui rok. Finansijski menadment pomae da se stvore pozitivni novani tokovi i obezbedjuje uredno poslovanje u skladu sa propisanim zakonima i standardima.

U irem znaenju, finansijski menadment takoe:

1. Predstavlja okvir koji upravnom odboru omoguava da ostane pri odreenoj politici ili da je promeni.

2. Olakava donoenje odluka na osnovu finansijskih izvetaja.

3. Poto su izvori finansiranja ogranieni, dobar finansijski menadment omoguava NVO da preivi sa veoma malim sredstvima.

4. Uveava odgovornost i kredibilitet NVO, ako se resursi koriste onako kako je planirano i sa predvienom efektom.

5. Omoguava kontrolu da je funkcionisanje organizacije u skladu sa svim vaeim propisima.

6. Igra ulogu vremenskog okvira za implementaciju projekata po predvienoj dinamici. Novac je dostupan za odreenu aktivnost u odreeno vreme, tako da prvi korak treba da bude zavren na vreme da bi se pristupilo sledeem.

7. Generie pozitivan novani tok.

8. ini rad efikasnijim, to dovodi do struktuiranih planova i smanjenja stresa.

9. Omoguava ouvanje nepokretnosti.

10. Uveava sopstvena sredstava u cilju dugorone odrivosti ukoliko se pravilno obavlja.

Ovaj odeljak omoguie vam da razumete: tehnike elemente finansijskog planiranja; svrhu i naine budetiranja; trokove usluga; naine zakljuivanja dobrog finansijskog menadmenta; i stvari koje treba razmatrati prilikom pravljenja budeta za javna nadmetanja (tendere).

10

Vodi za finansijski menadment

11


4.1. Kljuni koncepti

Da bi se omoguilo razumevanje finansijskog menadmenta, ovaj odeljak e u kratkim crtama predstaviti neke kljune koncepti koje treba imati na umu pri planiranju finansijskog menadmenta NVO. Kljuni koncepti su deo zadataka finansijskog menadera, koji u u krajnoj liniji preuzima odgovornost za budet. Detaljniji pregled kljunih koncepata moete nai u Aneksu 1. Finansijski menadment se opte uzev moe podeliti na administrativne i raunovodstvene sisteme. Administrativni sistemi pomau organizaciji pri donoenju odluka, planiranju, komunikaciji, kontroli i evaluaciji. Raunovodstveni sistemi prikupljaju informacije koje se zatim koriste i tumae u okviru administrativnih sistema. Oni se odnose na numerike informacije i uz pomo njih se raspoznaje finansijska situacija organizacije.

Tumaenje podataka i dobro voenje finansijskog menadmenta NVO obino je povereno finansijskom menaderu organizacije: on je odgovoran za tumaenje:

informacija u cilju reavanja problema (daje informacije o trenutnom novanom stanju i koliko sredstava je jo potrebno za dodatne trokove)

informacija koje skreu panju (ukazuje na oblasti u kojima je bilo poveanih ili smanjenih trokova i stvarno troenje sredstava u budetu; finansijski menader vri ispitivanja i provere)

informacije u smislu bodovne liste (informacije o trokovima NVO. Njom se, na primer, uporeuje budet koji je odobrio donator i odgovarajui rashod u okviru tog budeta; donator na taj nain moe da prati napredovanje NVO u troenju doniranih sredstava).

Za uspeno tumaenje i saoptavanje podataka, finansijski menader treba da poseduje precizne raunovodstvene sposobnosti pored mekih sposobnosti posedovanja oseaja za ostale probleme kojim se obezbeuje uspena komunikacija.

Neki od najeih menaderskih greaka su:

Nesposobnost da zadri kompetentno osoblje (uzrok moe biti lo odabir kandidata ili neobezbeivanje okruenja koje motivie i zadovoljava zaposlene);

Nespremnost da se delegira odgovornost i zadaci: umesto koordinatora poslova, menader postaje izvrilac zadataka. (Finansijski) menaderi se moraju oslanjaju na sposobnosti svojih zaposlenih, to zahteva strpljenje i razumevanje;

Nesposobnost donoenja delotvornih odluka.

Iz tog razloga, strateko planiranje je od sutinske vanosti za organizaciju. Neophodno je da se obezbedi da finansijsko planiranje u okviru organizacije bude u skladu sa njenim ciljevima i zadacima. Da bi se obezbedilo raspodjeljivanje

odgovornosti u okviru organizacije, unutranja kontrola je neophodna kako bi se obezbedila precizna kontrola i provera. Ona je neophodna da bi se utvrdilo da:

Postoji pouzdana finansijska informacija, na osnovu koje upravni odbor moe da donosi odluke;

Postoji praenje mera organizacije;

Da se moe raspolagati svim nepokretnostima i svom dokumentacijom, da su informacije o njima uvek aktualizovane i da se ne zloupotrebljavaju;

Su uzeti u obzir svi vaei domai i meunarodni propisi.

Postoji administrativna i raunovodstvena kontrola. Administrativna kontrola obuhvata: budete i kvote, inventare, formulare;

Raunovodstvena kontrola obuhvata: osiguranje, usklaenost sa vaeim raunovodstvenim propisima, sisteme vauera, sistem dvostruktog potpisivanja menica, procedura dvostrukog odobravanja velikih trokova itd.

Unutranja kontrola se moe poveati uz pomo: a) institucionalne strukture i odgovornosti za svako pitanje treba da bude odgovorno vie, a ne jedna, osoba. b) procedure poput dvostrukog potpisivanja priloenih rauna, posebnih platnih vauera itd. c) kvalifikovano osoblje ljudi koji rade na jednom projektu uvek moraju biti kvalifikovani za ono to rade. d) budetiranje operativni budet uvek mora biti aktualizovan kako bi se prikazao novac potroen na odreenom donatorskom projektu. Primer jedinica u okviru iste budetske linije mogao bi da izgleda ovako:

Broj rauna i opis Donator 1 Donator 2 Donator 3 Ukupno

700 Programski saradnik 5.000 6.000 0 11.000

750 Kancelarijski materijal 500 1.000 3.000 4.500

760 Radionice 2.000 1.000 5.000 8.000

770 Putni trokovi 3.000 2.000 0 5.000

820 Izvetaj 0 1.000 2.000 3.000

Glavni budet saoptava projekte i planove svim nivoima organizacije. On moe biti od velike pomoi i u voenju i koordinaciji aktivnosti i prikazuje sve novane tokove. Vremenski okvir je esto takoe naznaen u budetu. Npr. 2000 je obraunato za putne trokove u periodu od avgusta do septembra. Ukoliko nije prikazan i vremenski okvir, ovakav budet moe da se smatra ili godinjim ili mesenim.

12


13


Vrlo je vano drati to vie ljudi upueno u budet da bi organizacija imala pun pregled moguih nastupajuih trokova. Finansijski menader treba da konsultuje sve osoblje koje je ukljueno, ali mora preuzeti konanu odgovornost za budet. To ukljuuje planiranje, izradu budeta, obavetavanje i obuavanje ostalih kolega, kao i koordinaciju, sakupljanje i tumaenje informacija o budetu.

Finansijska situacija organizacije treba da se proverava najmanje jednom meseno da bi se videlo:

Da se izdaci kreu unutar budeta

Da se izdaci plaaju samo na ono to je predvieno budetom

Da je sva finansijska dokumentacija, ukljuujui izjave, fakture i raune prikupljena i zavedena na odgovarajui nain

4.1.1. Finansijski izvetaji

Ovaj Odeljak predstavlja najvanije finansijske izvetaje koji su prethodno pomenuti. Vrlo je vano da ste svesni finansijskih izvetaja i da znate kako i kada da ih koristite.

Finansijski izvetaji su aritmetiki rezimei aktivnosti organizacije. Oni rezimiraju i predstavljaju poslovne i operativne aktivnosti u novanim terminima. Svrha i vremenski trenutak u kome novac pritie u organizaciju ili istie iz nje odreuju kako se on tretira u finansijskim izvetajima. Finansijski izvetaji treba uvek da budu aktualizovani kako bi se prikazala uspenost ili neuspenost delovanja organizacije. Postoje razliiti tipovi vanih finansijskih izvetaja:

Bilans prihoda i rashoda:

Prikazuje profitabilnost organizacije

Prikazuje sve prihode i rashode u odreenom relevantnom finansijskom periodu

SOFA - produetak prihoda i rashoda, prikazuje podelu na raspoloiva sredstava i rezerve

Bilans stanja:

Prikazuje aktivu u odreenom vremenskom trenutku (gotov novac u banci; ostalu aktivu i pasivu), pasivu i rezerve kapitala

Takoe prikazuju poloaj rezervi - koliko novca je ostalo i gde.

Izvetaj o novanim tokovima:

Prikazuje priliv i odliv novca (prepoznaje kritine situacije kada je re o raspoloivosti gotovog novca; procenjuje nivo investicija; ocenjuje

zahteve za prekoraenjima; usmerava transakcije sa dobavljaima/klijentima)

Ovi izvetaji obino ulaze u izvetaje o izvrenju budeta (vidi dole).

Ciljevi finansijskog planiranja su:

Profitabilnost - stvaranje vika koji se moe reinvestirati u aktivnosti za ostvarenje misije organizacije

Solventnost - prihodi treba da budu vei od dugova kako bi se obezbedio nastavak delovanja organizacije

Likvidnost obezbeivanje dovoljno gotovog novca da se isplati neophodno

ta je budet?

Drugaiji tip finansijskog izvetaja je budet. U budet ulazi svaka aktivnost organizacije po tipu, ukljuujui budue i planirane aktivnosti. U njemu su navedene sve aktivnosti i proverene u odnosu na izvrenje, koje su opisane u potpisanom ugovoru za odreenu aktivnost (npr. projekat). Sve stavke u istoj budetskoj liniji su navedene i grupisane u skladu sa posebnom pod-aktivnou, npr. radionice, terenski projekti, trokovi iznajmljivanja itd (vidi Aneks II kao primer).

Budet je:

Strateki plan iskazan u novanim vrednostima

Predstavlja prihode i rashode u narednom periodu

Odobren je od strane menadmenta

Budet uvek treba da bude jasan i shvatljiv radi dobrog pregleda

4.1.2. Izvetaji o izvrenju budeta

Izvetaji o izvrenju budeta predstavljaju razlog pravljenja budeta. U njima je prikazano izvrenje budeta i na osnovu njih rukovodioci odreenih aktivnosti polau raune u odnosu na budet; izvetaji takoe pomau unutranjoj kontroli, omoguavajui uvid u to ta je postignuto uz pomo koliko novca.

Osnovne smernice za izvetaje o izvrenju budeta:

Treba da se poklapaju sa organizacionom strukturom

Treba da se podnose u zacrtanom vremenskom okviru i istom formatu

Treba da naglase vanije stavke koje treba reiti (npr. nedostatke u finansiranju u pojedinim oblastima)

14


15


Mogu da budu prilagoeni odreenoj publici (donatoru, menaderima)

Treba da budu precizni

Treba da izvetavaju o stvarnoj potronji iz budeta

4.1.3. Izvetaji o novanim tokovima

Novani tok treba uvek da bude dokumentovan i da bude u skladu sa zadatkom organizacije. To znai da ne bi trebalo da bude nikakvih nenamenskih trokova. U ovom odeljku emo ukratko navesti zato je potrebno praenje (pro)toka novca.

Za organizaciju nije neophodno da sav novac poseduje na ekovnom ili tekuem raunu. Koji god metod odaberete za rukovanje novcem (fondovi, gotovina ili dugoroni zatvoreni rauni sa kamatom), neophodno je da imate na raspolaganju i isplanirana adekvatna sredstva iz kojih moete namiriti trokove rada. Ovo se smatra planiranjem novanih tokova. Teko je rei ta je odgovarajui nivo novca koji treba uvek da vam bude dostupan. Pametan savet je da se obezbedi isplata trokova projekta za prvih mesec ili dva kako biste bili sigurni da moete da pokrijete neophodne trokove u smislu greke ili zakasnele isplate, da organizacija ne bi morala da odlae projekte. Zato je vrlo vano stalno pratiti stanje na raunu.

4.1.4. Proraun trokova

Proraun trokova je finansijsko orue koje se odnosi na proces procene trokova za odreenu stavku u programu. Akumulirani prorauni trokova se mogu koristiti i kao budet za odreen program.

Budite svesni prave cene svake aktivnosti

Odreivanje trokova projekta na preciznim, odbranjivim i odrivim osnovama

Odraavanje stvarnih trokova i iznosa za svaku stavku

Uvrtavanje svega to je potrebno

Obezbedite sredstva za ili pokrijte - sve trokove

Ukljuujui direktne trokove projekata i relevantan udeo reijskih trokova

Obezbeivanje sredstava za sve trokove izvrenja

Koje trokove treba uzeti u obzir?

Direktni trokovi: Trokovi direktno povezani sa voenjem projekta/pruanjem usluge

Plate

Materijali i oprema

Obuka i putovanja

Ti trokovi su:

direktno dodeljeni za taj projekat ili uslugu

Reijski trokovi: Trokovi nastali u okviru organizacije tokom sprovoenja i rukovoenja tekuim projektom/uslugom. Oni se odnose na trokove koje organizacija uvek ima, kao to su:

Trokovi iznajmljivanja prostora i voenja kancelarije

Trokovi kancelarije izvrnog direktora, finansijske i kadrovske slube, slube za informacione tehnologije

Trokovi upravljanja (npr. revizija, zakonski trokovi, trokovi Odbora)

Opte prikupljanje sredstava

Za njih:

Se obezbeuju sredstava kroz razliite projekte ili usluge na razumnoj osnovi

Mora biti utvren pokreta trokova za svaku vrstu troka

direktni trokovi

reijski trokovi

16


17


Primeri izvetaja o dodeljivanju sredstva za trokove:

Tip troka Osnova za dodelu sredstava:

Trokovi prostorija i kancelarija Po broju zaposlenih ili kancelarijskom prostoru

Centralne funkcije npr. finansije, informacione tehnologije

Vreme

Upravljanje Trokovi Opte prikupljanje sredstava (ukoliko je potrebno)

Viak ili manjak prihoda

4.1.5. Javno nadmetanje

Javno nadmetanje (tenderi) se alju kao odgovor na poziv za odreenu uslugu u zamenu za novac. Tenderi su jedan od naina da generiete prihod za vau organizaciju. U njima stoji zato su organizaciji koja je oglasila ponudu potrebne vae usluge i navedene su stavke u zamenu za koje se nudi isplata novca. Javno nadmetanje esto podrazumeva komplikovane i dugotrajne procedure. Za vie informacija o nainu na koji moete da se prijavite na tender, kliknite na adresu ispod:

http://www.businesslink.gov.uk/bgotg/action/layer?r.i=1073790706&r.l1=1073861169&r.12=1073858827&r.13=1073900012&r.s=sc&r.t=RESOURCES&topicId=1073900012

Kada se prijavljujete na tender, razmiljajte o sledeem:

Kako da prikaete rashod za zaposlene

Kako da obezbedite dodelu sredstava za reijske trokove

Kako da vrednujete ponuenu uslugu

Kako da prikaete vrednost-zanovac

Kako da budete konkurentni, u emu lei va najjai potencijal, po emu su vae usluge jedinstvene?

Centralni trokovi su obino kljuno pitanje tokom pripremanja tendera i neefikasan menadment tih trokova bi mogao da povisi cenu vae usluge. Stoga budite paljivi i primenite sledea orua:

Provera efikasnosti

Poreenje s najboljim standardima

Pametnije korienje tehnologiju

Udruivanje ili pronalaenje sinergije izmeu usluga

Saradnja ili deljenje funkcija

Provera trokova za zaposlene

Takoe bi trebalo da obratite panju na sledee:

Ukoliko tender traje vie od godinu dana, ne zaboravite da uraunate i stopu inflacije

Objasnite sve svoje pretpostavke u tenderskoj dokumentaciji

Budite oprezni sa korienjem zaokruenih suma, one izgledaju kao da su pogaanja

4.1.6. Spoljanji faktori

Moe postojati mnogo razliitih spoljanjih faktora koji mogu da utiu na va budet, na primer finansijska kriza ili restruktuiranje javne potronje za neprofitni sektor. Zato paljivo pratite trite i vladine mere i prilagodite tome svoju budetsku strukturu.

4.2. Ustanovljavanje sistema finansijskog menadmenta

Ovaj Odeljak je osmiljen kao vodi sa instrukcijama koji vam pomau da uspostavite sistem finansijskog menadmenta za va NVO. U tu svrhu ilustrovaemo neke vane koncepte i mehanizme koje bi trebalo da koriste sve organizacije u cilju praenja sopstvenih izdataka.

Na poetku

Kada osnivate organizaciju bie potrebno da odaberete kontni okvir koji odgovara vaim interesima. On treba da bude dovoljno fleksibilan, da sadri tekui i tedni raun. Najbolje je konsultovati vie banaka i na kraju odabrati najbolju ponudu.

planirajte

izvrite proveru uradite

18


19


Posle toga treba odabrati jednostavan ali obuhvatan sistem finansijskog menadmenta. Veina sistema finansijskog menadmenta osmiljeni su za potrebe preduzea pa sadre dosta opcija koje nisu relevantne za NVO.

Meutim, vano je da ste u mogunosti da svoje podatke upiete u Excel file, ukoliko va donator bude zahtevao konkretan uvid ili ukoliko izvrni odbor trai pregled u vidu excel dokumenta. Osim toga to bi trebalo da moe da se prevede u Excel, program bi takoe morao da izraava sve prilive, rashode i sravnjivanja. Jedan od preporuenih softvera za menadment je Quicken (http://quickewn.intuit.com/), mada na tritu postoji jo dosta dobrih sistema finansijskog menadmenta.

Kontni plan

Poto ste odabrali sistem finansijskog menadmenta, trebalo bi da razjasnite status svoje organizacije i prikaete ga u glavnoj knjizi trezora (bilansi stanja; bilansi prihoda i rashoda). Kontni plan vam pomae da identifikujete koliko je potroeno u odnosu na budet.

Budite vrlo jasni pri prikazivanju svrhe i aktivnosti vae organizacije.

Aktivnosti bi trebalo da odraavaju direktne i reijske trokove

Potrebe za finansiranjem treba da budu razjanjene za svaku aktivnost pojedinano i za njih poloen raun u osnovnom finansiranju.

Donatori bi trebalo da mogu da prepoznaju svrhu svoje donacije, da bi mogli da pravdaju svoje izdatke.

Budet za aktivnosti podstie dalje polaganje rauna za svaku aktivnost pojedinano.

Budet treba da ukljuuje i praenje ispunjenja zadataka.

Glavnu knjigu trezora bi trebalo da kontrolie menadment, a svaku promenu bi trebalo prijaviti na istom nivou. Kontni plan bi takoe trebalo da ukljuuje i budue projekte koji su u skladu sa predvienim rastom organizacije. On bi treba da bude to detaljniji, tako da nijedna informacija od znaaja za menadera ne bude isputena.

Kontni plan

100 Raspoloiva gotovina STVARNO BUDET

100 Bankovni raun 33.200

200 Dugotrajna materijalna imovina 6.500 6.500

201 Nametaj i ugraeno 2.000 2.000

202 Kompjuterska oprema 3.000 3.000

203 Terenska oprema 1.000 1.000

204 Telefonska oprema 500 500

300 Dostupna sredstava od donacija 10.000

301 Dostupna sredstava od donacija Donator 1 5.000



500 Projekat 1 Program 10.000 12.700

501 Plata saradnika na projektu 9.000 10.000

510 Radionice u okviru projekta 350 500

520 Bilten 50 200

530 Putni trokovi i transport 600 2.000

600 Projekat 2 25.000 24.000

610 Plate terenskog osoblja 11.000 10.000

611 Plata menadera projekta 10.000 10.000

612 Terenski saradnik 1 2.000 2.000

613 Terenski saradnik 2 2.000 2.000

Itd...

Da bi stekli uvid moete i da podelite glavnu knjigu trezora na razliite tematske jedinice. One mogu da budu podeljene na manje podgrupe, tako da prikazuju potronju svakog donatora pojedinano za svaku budetsku jedinicu. Ovo je od posebne vanosti za donatorsku transparentnost, kako bi svaki donator tano mogao da zna u ta ulazi priliv njegovog novca.

20


21


Potronja novca

Jednom kada ponete da troite novac, od velike je vanosti da pratite svaku transakciju koju ste sproveli. To znai uvanje svih rauna koji se odnose na transakcije u vezi sa projektom. Takoe sve transakcije preko rauna ili u gotovini treba da budu evidentirane, kako bi se omoguilo njihovo praenje kao i to da novac ne nedostaje.

Spoljanja revizija

Posle prve godine aktivnosti, trebalo bi da razmiljate o sprovoenju revizije. Treba da angaujete profesionalnog raunovou da izvri inspekciju budeta, ukazujui na nedostatke i sugeriui gde postoje mogunosti za poboljanja. Revizija obino ukljuuje:

Kakav je bio priliv i odliv novca u toku finansijske godine i za ta je on upotrebljen

Da li je novac potroen u skladu s ciljevima organizacije

Izvetaj o korektnosti i potenju knjigovodstvene prakse organizacije

Mogua poboljanja u knjigovodstvene prakse

Primeri znaajnih tabela

Sledee table daju pregled vrste stvari o kojima treba sastaviti izvetaj i koje na kraju treba da uu u glavni budet:

Logini radni okvir se koristi za projekt menadment i prikazuje etiri razliite stavke: zadatke, pokazatelje, naine provere i pretpostavke (koje se ponekad nazivaju Aktivnosti, Rezultati, Svrha i Cilj). On pomae u praenju i evaluaciji projekata.

Primer loginog radnog okvira sa dodatnim rezultatom koji pokriva finansijski menadment dole (izvor: Holloway, n/a)

ZADACI POKAZATELJI PROVERA PRETPOSTAVKE

Cilj

Sigurni putevi u Manili

Policija e pomoi projekat

Svrha

Manji broj autobuskih nesrea

10% manje nesrea u periodu od 2 godine Anketa

Primena saobraajnih propisa

Rezultat

1. Vozai autobusa voze paljivo

50% ljudi manje povreeno u saobraajnim nesreama

Statistika u vezi sa saobraajnim nesreama

Vozila u boljem stanju

Putevi u boljem stanju

2. Projekat obuke dobro funkcionie

Aktivnosti

1.1. Nadzor oblasti estih nesrea

Prikupljanje dobrih informacija Podaci Pomo policije

1.2. Uvoenje sistema podsticaja za paljive vozae

1000 vozaa uspeno nagraeno

Spiskovi nagraenih

Pronaen izvor finansiranja

1.3. Uvoenje propisa za izdavanje dozvola vozaima i auto kolama

Propisi usvojeni i primenjeni

Skuptinska dokumentacija

Skuptina e doneti zakone

1.4. Primena stroijih novanih kazni za neoprezne vozae

Prihod povean za 50% Rauni

Policija i sudovi spremni da budu ukljueni

1.5. Osnivanje auto kola

2 auto kole osnovane i rade

Dokumentacija kola

Postoji dovoljno instruktora vonje

1.6. Izgradnja kapaciteta postojeih auto kola

50% uveani kapaciteti

Dokumentacija polaznika koji su poloili

Postojee auto kole e se prikljuiti inicijativi

1.7. Uobliavanje medijske kampanje kako bi se podigla svest o sigurnosti na putu

Javnost svesnija problema sigurnosti na putu

Anketa Mediji su voljni da uestvuju

2.1. Iznajmljivanje prostorija

Pronaene prihvatljive prostorije ugovor

Prihvatljive prostorije postoje

2.2. Rukovoenje kancelarijom

Svi sistemi dobro funkcioniu Nema kvarova

Postoji dobro odravanje

2.3. Rukovoenje kadrovima

Zaposleni dobro motivisani i sreni

Dobre evaluacije od strane osoblja

Osoblje zadovoljno nagradama

2.4. Rukovoenje transportom Malo kvarova

Rauni automehaniara Postoji odravanje

22


23


Primer plana rada (izvor: Holloway, n/a):

Rezultat Aktivnost Zadatak Ko Budet Raspored1. godina 2. godina

k1 k2 k3 k4 k1 k2 k3 k4

1. Vozai autobusa voze paljivo

1. Nadzor u oblastima estih nesrea

1.1. Odabir mesta PD 3000 x x

1.2. Pronalaenje nadzornika PD x x

2. Ustanovljavanje sistema podsticaja za paljive vozae

2.1. Osmiljavanje sistema

ED/PD 500 x x

2.2. Pronalaenje sredstava ED x

3. Uvoenje propisa za izdavanje dozvola vozaima i auto kolama

3.1. Izrada nacrta zakona PD 1000 x x

3.2. Pronalaenje poslanika koji e ga podrati

ED x x

3.3. Izrada nacrta pravila PD x

4. Primena stroih novanih kazni za nepaljive vozae

4.1. Izrada nacrta pravila PD 500 x x x

4.2. Obuka policajaca ED 500 x

5. Osnivanje auto kola

5.1. Oglaavanje PD 250 x

5.2. Postavljanje standarda PD 500 x

6. Izgradnja kapaciteta postojeih auto kola

6.1. Pribavljanje veeg broja kola ED 25000 x x

6.2. Obuavanje veeg broja vozaa PD 2000 x x

7. Pokretanje medijske kampanje za podizanje svesti o sigurnosti na putu

7.1. Sklopiti ugovor sa oglaivaem PD 5000 x x x

7.2. Kupovanje reklamnog televizijskog vremena

ED 3000 x

2. Projekat obuke funkcionie dobro

1. Iznajmljivanje prostorija

1.1. Traenje dobrog prostora FD x

1.2. Sklapanje ugovora sa zakupodavcem FD 12300 x

2. Rukovoenje kancelarijom

2.1. Plaanje reijskih trokova FD 18985 x x x x x x x x

2.2. Kupovanje/instaliranje opreme FD 11500 x

3. Rukovoenje zaposlenima

3.1. Oglaavanje ED/FD 500 x

3.2. Sklapanje ugovora/plaanje plata FD 68150 x x x x x x x x

4. Rukovoenje transportom

4.1. Kupovanje vozila FD 10000 x

4.2. Dogovaranje servisiranja FD 7585 x x x x x x x x

Primer budeta, uzimajui u obzir plan rada i logini radni okvir (izvor: Holloway, n/a)

Br. Stavka JedinicaJedinica kotanja

Prva godina

Druga godina

UkupnoLogini radni okvir

1. Zaposleni

1.1. Izvrni direktor godina 12.000,00 12.000,00 12.600,00 24.000,00Aktivnost 2.3.

1.2.Programski direktor

godina 8.000,00 8.000,00 8.400,00 16.400,00Aktivnost 2.3.

1.3. Finansijski direktor


1.4.Administrativni pomonik


1.5. Oglaavanje jedanput 500,00 500,00 500,00Aktivnost 2.3.

Sub-total 33.500,00 34.650,00 68.150,00

2.2.1.

KancelarijaKapital

2.1.1. NametajVidi beleku

5.000,00 5.000,00 5.000,00Aktivnost 2.2.

2.1.2. OpremaVidi beleku

6.000,00 6.000,00 6.000,00Aktivnost 2.2.

2.1.3.Telefonske instalacije

Jedanput 500,00 500,00 500,00Aktivnost 2.2.

2.1.4. VoziloVidi beleku

10.000,00 10.000,00 10.000,00Aktivnost 2.4.

Sub-total 21.500,00 21.500,00

2.2. Redovni trokovi

2.2.1.Iznajmljivanje prostorija


2.2.2. Komunalije mesec 200,00 2.400,00 2.520,00 4.920,00Aktivnost 2.2.

2.2.3. Telefon mesec 200,00 2.400,00 2.520,00 4.920,00Aktivnost 2.2.

2.2.4.Benzin i ulje za vozilo

mesec 250,00 3.000,00 3.150,00 6.150,00Aktivnost 2.4.

2.2.5. Porez na vozilo godina 200,00 200,00 210,00 410,00Aktivnost 2.4.

2.2.6.Osiguranje za vozilo

godina 500,00 500,00 525,00 1.025,00Aktivnost 2.4.

2.2.7.Osiguranje prostorija i opreme

godina 200,00 200,00 205,00 405,00Aktivnost 2.2.

2.2.8.Kancelarijski materijal

mesec 200,00 2.400,00 2.520,00 4.920,00Aktivnost 2.2.

2.2.9. E-mail server mesec 25,00 300,00 315,00 615,00Aktivnost 2.2.

2.2.10.

Trokovi poslovnog putovanja Odbora

godina 100,00 100,00 105,00 205,00

Sub-total 17.500,00 18.370,00 35.870,00

24


25


3. Program

3.1.Konsalting za anketu

Jedanput 3.000,00 3.000,00 3.000,00Aktivnost 1.1.

3.2.Trokovi sertifikata


3.3.Konsultant za izradu pravnih akata


3.4.Konsultant za izradu pravnih akata


3.5.Rukovodilac obuke policije


3.6. Oglaavanje Jedanput 250,00 250,00 250,00Aktivnost 1.5.

3.7.Strunjak za izradu standarda

Jedanput 5.000,00 500,00 500,00Aktivnost 1.5.

3.8.5 x polovni autobusi

svaki 5.000,00 25.000,00 25.000,00Aktivnost 1.6.

3.9. Obuka auto instruktora


3.10.Konsultant za TV kampanju


3.11.

Jednomeseni trokovi emitovanja TV spota

mesec 3.000,00 3.000,00 3.000,00Aktivnost 1.7.

Sub-total 32.000,00 9.250,00 41.250,00

1.

2.1.

2.2.

3.

UKUPNE SUME

Zaposleni

Kancelarijski trokovi

Redovni trokovi

Program

UKUPNO SVE

33.500,00

21.500,00

17.500,00

32.000,00

104.500,00

34.650,00

18.370,00

9.250,00

62.270,00

68.150,00

21.500,00

35.870,00

41.250,00

166.770,00

Primer projekcije novanih tokova (predvieni priliv gotovine): (izvor: Holloway, n/a).

Aktivnost ZadatakRaspored

Prva godina Druga godinak1 k2 k3 k4 k1 k2 k3 k4

1. Sprovoenje ankete o oblastima gde su este nesree

1.1. Odabir oblasti 1500 1500

1.2. Pronalaenje anketara

2. Ustanovljavanje sistema podsticaja za paljive vozae

2. 1. Ustanovljavanje sistema

250 250

2.2. Pronalaenje sredstava

3. Uvoenje zakonskih propisa za izdavanje dozvola vozaima i autokolama

3. 1. Nacrt zakona 500 5003.2. Pronalaenje poslanika koji bi ga zastupati

3.3. Nacrt pravila

4. Primenjivanje stroih novanih kazni za nepaljive vozae

4. 1. Nacrt pravila 200 200 100

4.2. Obuka policije 500

5. Osnivanje auto kola

5. 1. Oglaavanje 2505.2. Postavljanje standarda 500

6. Izgradnja kapaciteta postojeih auto kola

6.1. Nabavljanje vie autobusa 25.000

6.2. Obuavanje vie vozaa 1000 1000

7. Osmiljavanje medijske kampanje za podizanje svesti o sigurnosti na putu

7. 1. Pravljenje ugovora sa oglaivaem 2000 2000 1000

7.2. Kupovanje TV vremena 3000

1. Iznajmljivanje prostorija

1.1. Traenje dobrog mesta1.2. Pravljenje ugovora sa zakupodavcem

3000 3000 3000 3000 3150 3150 3150 3150

2. Upravljanje kancelarijom

2.1. Plaanje operativnih trokova

1950 1950 1950 1950 2046 2046 2046 2046

2.2. Kupovanje/instaliranje opreme

11500

3. Upravljanje osobljem

3.1. Oglaavanje 5003.2. Pravljenje ugovora/isplata plata

8250 8250 8250 8250 8250 8663 8663 8663

4. Upravljanje transportom

4.1. Kupovanje vozila 10000

4.2. Ugovaranje servisiranja 925

UKUPNE SUME 37625 15875 40375 15625 16280 17530 16930 18330

Ove tabele istiu kompleksnost informacija koje treba da budu prisutne u finansijskom menadmentu. Dobar finansijski menadment uzima u obzir ove stavke i uvek je spreman da po potrebi izvesti zaposlenog ili donatora ukoliko je potrebno.

26


4.3. Menadment projekata

Ovaj odeljak razmatra nekoliko aspekata koje bi trebalo uzeti u obzir u okviru menadmenta projekta. (Ova informacija e biti uneta u budetske tablice kako biste imali dobar pregled). Poto projekti (pogotovo projekti koje finansira dravna ili meunarodna institucija) esto zahtevaju vie od jednog partnera, razlikovaemo vodee i sporedne partnere.

U sluaju da donator finansira projekat, menader projekta bi trebao da napie izvetaj koji obuhvata sve trokove i njihovu namenu. Dodatne informacije bi trebalo pruiti u vezi sa odreenim aktivnostima, npr. o radionici:

Registrovani gosti bi trebalo da se potpiu da se dokazalo njihovo prisustvo

Datum, mesto i prostor bi trebalo da budu navedeni

Treba priloiti i pismena miljenja i ocene prisutnih

Ova informacija e pokazati donatoru da vodite projekat u cilju ostvarenja odreenog zadatka pa zato predstavlja dokaz o uspenosti vaih aktivnosti.

Za projekte koji zahtevaju vie od jednog partnera, treba imati na umu:

Vodei partner (partner kome je dodeljen projekat):

Pribavio je sve raune i fakture.

Vodi strukturisan tabelarni pregled (ili evidenciju), zajedno sa Budetom i stvarnom dinamikom izdataka tokom itavog projekta.

vMenaderu projekta treba da vodi strukturisanu evidenciju i ima kopije svih projektnih trokova koji su usklaeni s prikazima na raunu.

Aktualizuje svaku promenu u budetu i pribavlja saglasnost od davaoca donacije.

Sporedni partneri:

uvaju sve raune i fakture u vezi sa projektom - ukoliko originalne kopije treba da budu poslate radi revizije, uvek treba uvati kopije za vlastitu evidenciju.

Izvetavaju o svim trokovima u doslednom formatu usklaeno sa ispravnim budetom (da bi olakali reviziju).

Redovno aktualizuju dokumentaciju ime smanjuju rizik od gubitka faktura/rauna i nenamenskih trokova.

5. Studije sluaja

Poto nije uobiajeno da postoje posebne studije sluajeva finansijskog menadmenta na zdravim osnovama, ovaj odeljak e prikazati presek meseca tipinog za NVO u smislu finansijskog menadmenta. Treba ga itati i shvatiti kao hipotetiki sluaj, a ne kao sveobuhvatan pregled.

1.april: Stanodavcu treba da se plati kirija.Vri se elektronski transfer od 10.000 primaocu.

3.april: Na menader projekta Don ima sastanak u Beu. Njegov let (povratna karta) kota 200, plaen je kreditnom kartom organizacije, a raun su potpisali Don i izvrni direktor. Poto projekat donosi finansijski priliv organizaciji, a njegov put je vaan za ishod, bie optereen budet projekta. Vrednost budeta projekta je 20.000; 2000 je izdvojeno za putne trokove i prevoz.

Budet Stvarno

600 Putni trokovi 2.000

610 Letovi 1.000611 Let za Be 250...620 Hotelski trokovi 700621 Hotel u Beu 100 120...630 Prevoz/drugo 300...

Naravno, Don treba i da se prebaci od aerodroma do hotela, i da se vozi po Beu da bi stigao na sastanak. On e zato prikupiti sve karte i raune i bie mu refundirano za prethodno dogovorene trokove (prevoz, moda trokovi hrane limitirani do odreene gornje granice). Traie se refundacija svih rauna i sredstva e biti prebaena na njegov raun. On e morati da popuni formular kojim zahteva refundiranje trokova i da priloi sve raune.

6. april: Dena, na konsultant, organizovala je radionicu o tome kako osnovati socijalno preduzee. To je u skladu sa ciljevima organizacije da podigne nivo znanja

28


o tome kako podsticati uspeno socijalno preduzetnitvo. Sala se nalazi u zgradi za konferencije i iznajmljivanje kota 100, uz dodatnih 300 za govornike i 400 za ruak i osveenje. Trokove pokrivaju projektna sredstva i prebaena su konferencijskoj sali i snabdevau hrane i pia pre poetka radionice. Govornici dobijaju ek, koji potpisuje izvrni direktor, nakon konsultovanja s finansijskim menaderom. Sledeeg dana, kada Dena doe u kancelariju, treba da podnese: usmeni izvetaj; spisak prisutnih; ocene rada radionice; i finansijski izvetaj koji ukljuuje sve izdatke i kojim se dostavljaju svi rauni.

9. april: Raun za telefon (450,00) je plaen sa rauna sopstvena sredstva. Plaanje je izvreno elektronski.

14. april: NVO je angaovala Denu da prui konsultacije u vezi sa razvijanjem biznis plana. Ona iz tog razloga treba da leti za Belfast. Poto je pozvana da dri prezentaciju, trokove puta plaa organizacija iz Belfasta. Poslali su joj karte elektronski. Dena (ili vie njih iz organizacije) e takoe biti plaeni, poto je to usluga koju ona prua njima. Ona zato sa sobom uzima pripremljenu fakturu i predaje je organizatorima, koji e zatim prebaciti novac na na bankovni raun. To e biti podvedeno u budetu pod konsalting. Dena treba da prikupi ocene prisutnih uesnika kako bi mogao da se oceni dejstvo njene prezentacije. To je takoe neophodno da bi se ocenilo do koje mere su ispunjeni ciljevi organizacije, da bi se prikazala odgovornost i donatorima prikazali napori koje ini organizacija.

18.april: Novac od konsalting projekta je stigao i uredno je zaveden.

19. april: Finansijski menader Greg prebacuje 10.000 sa rauna donatora na raun organizacije koji se vodi kao sopstvena sredstva. Ovaj budet je unapred namenjen pokrivanju trokova plata zaposlenih.

22. april: Dena vraa potpisan dokument, naznaujui broj ljudi koji su prisustvovali radionici. Ona takoe prilae raune sa parkiralita na aerodromu gde je ostavila kola preko dana. Novac se zatim prebacuje na njen raun (uoite da su trokovi nainjeni lino ali se refundiraju, bilo odmah odmah bilo na kraju meseca).

23. april: Greg finansijski menader priprema plate zaposlenih za tekui mesec. Izvrni direktor potpisuje isplate. Plate se zatim elektronski prebacuju na bankovne raune zaposlenih.

26. april: Kancelarijski materijal, kafa, aj i mleko treba da se narue za sledei mesec. Poto se male koliine naruuju od razliitih dobavljaa, rauni se plaaju u gotovini, koja je upravo pokrivena ekom od 1000. Finansijski menader plaa, prikuplja raune dobavljaa i aktualizuje izvetaj o novanom toku.

1. maj: Blagajna se sravnjava sa izvodima iz banke za prethodni mesec. Bankarsko sravnjavanje je aurirano. Dokumentacija se predstavlja relevantnom supervizoru, proverava i potpisuje.

6. Dodatna literatura

Dobar vodi o finansijskom menadmentu, sa primerima i dubokim uvidima moe se pronai ovde:

http://www.mango.org.uk/Guide/

Primeri i voenje kroz materiju daju Keulder & Benz u knjizi A Practical Guide to the Financial Managment of NGOs, koja se moe pronai ovde:

http://www.nid.org.na/pdf/publications/Financial%20training%20manual.pdf.

Za mogunosti finansiranja i projekte EU treba konsultovati:

http://www.europa.rs/en/kakoDoFondova/otvoreno.html.

Pisanje biznis plana:

http://sbinfocanada.about.com/cs/businessplans/a/bizplanfinanc.htm

7.Navedena literatura

Council on Foundations. (2010). US International Grant making Country Profile Serbia. Virginia (US): Council on Foundations.

Holloway, R. (n/a). Establishing and Running an Advocacy NGO. N/A.: Aga Kahn Development Network.

Jacobs, A. (2010). Financial Management for NGOs. UK: Mango.

Keulder, T., Benz, E. (2011). A Practical Guide to the Financial Management of NGOs. Windhoek: Namibia Institute for Democracy.

KUAWAB Business Consultants. (1998). Financial and Accounting Policy Manual for Indigenous NGOs in Ethiopia. Addis Ababa: Pact Ethiopia.

Mango. (2011). Glossary. Retrieved 18.04.2011, from: http://www.mango.org.uk/Guide/Glossary.

N/A. (2000) Financial Management for NGOs. Retrieved 16.04.2011, from: http://www.global.net.pg/atprojects/FMNGOs.htm#dd.

A

Aktiva Neto to je vae. Svaki posed ili potra-ivanje koje je vredno organizaciji. Vidi takoe fiksiranu aktivu i tekuu aktivu.

Aktuelna potraivanja Dugovi koje morate da platite u narednih 12 meseci (npr. dobavlja-ima ili za prekoraenja u banci).

Aktuelna proporcija Proporcija do koje se dolazi kada se podeli tekua aktiva sa aktu-elnim potraivanjima. Ona pokazuje da li je organizacija sposobna da isplati svoje dugove u roku od 12 meseci.

Akumulisana sredstva Novac koji je organi-zacija obezbedila godinu za godinom ne tro-ei sav svoj prihod ili investirajui svoja sred-stva. Obuhvata aktuelnu procenjenu vrednost sve fiksirane aktive. Takoe poznata kao opta sredstva, opte rezerve ili rezerve.

Amortizacija Nain rasporeivanja cene dugotrajne materijalne imovine tokom niza godina. Svake godine, deo prvobitne cene se isplauje iz bilansa stanja na raun koji sadri prihode i rashode.

Analiza blagajne Analiza blagajne sadre kolumne za razliite vrste trokova, to se moe koristiti za analizu transakcija dok se knjie.

Analiza logikog radnog okvira (takoe poznata i kao logini radni okvir). Metod planiranja, praenja i izvetavanja o projektima, koji se bazira na rigidnoj hijerar-hiji ciljeva, zadataka i aktivnosti. Postoji una debata o tome da li je ona pogodno orue za polaganje rauna u NVO sektoru.

B

Bankarsko sravnjivanje Proces provere da se vaa blagajna ili blagajnike knjige slau sa vaim bankarskim izvodima odreenog dana. To je vana provera da je vaa evidencija pot-puna i tana.

Bilans stanja Rezime koliko organizacija poseduje (aktiva) i koliko duguje drugim lju-dima (pasiva) odreenog dana.

Blagajna Registar koji belei sve transakcije koje prolaze kroz jedan raun. Takoe se naziva i bankarskom knjigom.

Blagajnika knjiga Registar koji belei sve transakcije koje su prole na jednom bankov-nom raunu. Takoe se naziva blagajna ili ana-liza blagajne.

Blagajnik Pojedinani lan upravnog odbora koji ima posebnu odgovornost za nadziranje finansijskog menadmenta NVO i za skretanje panje drugim lanovima upravnog odbora na finansijska pitanja.

Budet Iznos novca koji organizacija planira da prikupi i potroi za odreenu svrhu u odree-nom vremenskom periodu.

Budet vs. Stvarni izvetaj Izvetaj koji poka-zuje koliko je zapravo potroeno i primljeno u poreenju sa bude tom. Ovo je kljuno orue finansijskog menadmenta. Takoe je poznato kao Izvetaj o praenju budeta.

Budetiranje na osnovu nule Metod pripre-manja budeta na osnovu prorauna procenje-nih prihoda i rashoda od nule a ne na osnovu prologodinjih finansijskih rezultata.

8.Aneks

Renik (Mango, 2011.)

32


33


C

Centar trokova Odreena aktivnost (ili skup aktivnosti) pri kojima se stvaraju trokovi ili stvara dohodak. Centri trokova pruaju kori-snu strukturu za raunovodstvo u organizaciji koja ima nekoliko razliitih aktivnosti ili dona-tora.

Centralni trokovi Trokovi koji se ne mogu dodeliti odreenoj aktivnosti, odeljenju ili pro-jektu ve koji su opti po prirodi. Takoe se nazivaju reijski, osnovni ili indirektni tro-kovi.

lan upravnog odbora lan najvieg tela organizacije koje donosi odluke, koje se naziva Upravni odbor. Kolektivno, lanovi Upravnog odbora imaju odgovornost za korienje svih resursa organizacije.

D

Direktan troak Troak moe biti odobren posebno za neku aktivnost, odeljenje ili pro-jekat.

Donacija u stvarima i pravima Donacija u robi ili uslugama a ne donacija u novcu.

Dospele obaveze Novac koji dugujete dobav-ljau dobara ili usluga koje ste primili, ali jo niste u potpunosti otplatili.

Dugotrajna materijalna imovina Stavke (kao to su oprema, vozila ili zgrade) koje pose-duje organizacija koje zadravaju znaajan deo svoje vrednosti vie od godinu dana. Takoe poznate kao opipljiva aktiva.

Dugovanje Suma koju vaa organizacija duguje drugima, kao to su krediti, dospele obaveze, donacije primljene unapred ili nei-splaene fakture.

Dunik Svaka osoba ili organizacija koja vam duguje novac.

Dva zlatna pravila terenskog rada NVO 1. NVO treba da vode dijalog pun potovanja sa ljudima kojima tee da pomognu. 2. NVO zavise od svog terenskog osoblja i moraju ih osnaiti kako bi imali dobro rasui-vanje.

Dvojno knjigovodstvo Metod koji koriste raunovoe da evidentiraju svaku transakciju na dva mesta u raunovodstvenom sistemu. To daje punu sliku svih gotovinskih i negoto-vinskih transakcija organizacije.

F

Faktura Pisani zahtev za plaanjem pri-mljen od dobavljaa odreenih proizvoda ili usluga.

Fazni budet Budet koji je podeljen po odvo-jenim vremenskim periodima obino prika-zujui budet za svaki mesec. Fiksni trokovi Trokovi koje ete imati bez obzira na nivo aktivnosti koji imate (npr. zakup kancelarijskog prostora). Suprotno su promen-ljivi trokovi.

Fluktuiranje Suma novca koja je poverena nekom unapred za odreenu svrhu kada se pre-cizni trokovi ne znaju unapred.

Finansijski menadment Proces koji koristi upravni odbor, menadment, zaposleni i kori-snici kako bi obezbedili da se finansijska sred-stva koriste kako bi se postigli ciljevi organiza-cije, efikasno, delotvorno i odgovorno.

Finansijska odrivost Dugorona finansijska sigurnost, koja se zasniva na: snanim odno-sima sa stejkholderima, razliitim izvorima pri-hoda, nenamenskim sredstvima i optim rezer-vama. Vidi takoe odrivost.

Finansijsko raunovodstvo Evidentiranje, klasifikovanje i sortiranje finansijskih informa-cija, to kao rezultat ima finansijske izvetaje za ljude koji nisu deo organizacije.

Finansijska strategija Dokument koji izlae kako organizacija oekuje da finansira svoj rad sada i u budunosti. Ona treba da bude deo opte strategije i da ju je odobrio upravni odbor.

G

Glavna knjiga trezora Kompletna lista svih transakcija koje su zabeleene u svim obra-unskim kodovima. Ovo je centralni registar za sisteme dvojnog knjigovodstva (npr. Kori-sti ga najvei broj raunovodstvenih softvera). Takoe je poznat i kao nominalna knjiga.

H

Humanitarna pomo Kratkorona pomo koja se prua ljudima koji su postali veoma ugroeni usled neke konkretne nesree (npr. obezbeivanje hrane i sklonita za rtve zemljotresa).

Indirektni trokovi Trokovi koji se ne mogu dodeliti odreenoj aktivnosti, odeljenju ili projektu ve koji su opti po svojoj prirodi. Takoe se nazivaju centralni trokovi, reijski ili osnovni trokovi.

I

Institucionalni donator Organizacija koja daje sredstva NVO. Na primer, DftD, USAID i Comic Relief.

Izgradnja kapaciteta Proces pomaganja pojedincima i organizacijama da razviju vetine i samopouzdanje ime poveavaju svoju sposobnost delovanja.

Izvetaj o odstupanju Kratak izvetaj koji opisuje znaajna razlikovanja izmeu planiranih aktivnosti koji moe npr. da prati raunovodstvene izvetaje za menadment.

Izvetaj o praenju budeta Izvetaj koji pokazuje koliko je stvarno potroeno i primljeno u poreenju sa budetom. Ovo je kljuno orue finansijskog menadmenta. Takoe je poznato kao Budet vs. Stvarni izvetaj.

Izvetaj o prihodima i rashodima Rezi-mira pr ihode i rashode u odreenom raunovodstvenom periodu, sravnjen sa transakcijama koje jo uvek nisu zavrene ili su obavljene u drugom raunovodstvenom periodu (npr. dospele obaveze).

Izvetaj o raunima i isplatama Rezime blagajne za odreen raunovodstveni period, ukljuujui polazni i zavrni bilans stanja. On ne ukljuuje sravnjivanja za transakcije koje jo uvek nisu zavrene i ne uzima u obzir druge raunovodstvene periode.

Izvodi iz banke Izvod koji daje banka, na kome se navode sve isplate i uplate na odreenom bankarskom raunu i bilans koji postoji na raunu odreenog dana.

K

Kapitalni izdatak Izdatak za opremu, imo-vinu i drugu fiksiranu aktivu koja e biti kori-ena da se pomognu aktivnosti tokom vie od godinu dana.

Knjigovodstvene knjige Zvanina dokumen-tacija finansijskih transakcija koju vodi knjigo-vodstveno osoblje, koja obuhvata: blagajne, registre aktive i dospelih obaveza, platne spi-skove i drugo.

Knjigovodstvo Proces auriranog voenja sve finansijske dokumentacije organizacije. Ono obino podrazumeva prevoenje pojedinosti koje su evidentirane u prateim dokumentima u kontne knjige ili u raunovodstveni softver.

Kontni plan Skup svih rauna i obraunskih kodova koji se koriste u raunovodstvenom sistemu organizacije, ukljuujui opis svakog koda.

Kontrola knjienja Sposobnost da se prekon-trolie svaka zabeleena transakcija kroz rau-novodstveni sistem organizacije, ukljuujui i proveru originalnih priloenih dokumenata.

Korisnici Korisnici su ljudi kojima NVO i dona-tori u krajnjoj liniji imaju za cilj da pomau. Oni su najvaniji od svih stejkholdera NVO.

Korupcija Zloupotreba poverene nadleno-sti za privatnu dobit. (definicija Transparency International.)

Kraj godine Poslednji datum za godinji rau-novodstveni period.

Krajnji donator Kada se sredstva prebacuju od jedne organizacije drugoj, prvobitni donator se ponekad naziva krajnji donator.

L

Likvidnost Nivo gotovog novca i aktive koja se lako moe konvertovati u gotov novac u pore-enju sa zahtevima za raspoloivom gotovi-nom, npr. da se plate rauni.

Lobiranje Proces ohrabrivanja monih dono-sioca odluka da uzmu u obzir interese siroma-nih i marginalizovanih ljudi.

34


35


M

Mala blagajna Registar koji evidentira sve raune i isplate koje se vre sa rauna za male gotovinske sume.

N

Namenska sredstva Dohodak koji se prima koji treba da bude iskorien za konkretnu svrhu (npr. konkretan projekat). Mogu biti povezana sa dodatnim uslovima, ukljuujui zahtev da se podnese izvetaj donatoru u odre-enom formatu.

Nenamenska sredstva Sredstva koja su namenjena za opte svrhe u organizaciji, koja se mogu potroiti na bilo koju aktivnosti koja doprinosi naznaenim ciljevima organizacije.

Neto knjigovodstvena vrednost Originalna cena aktive manje njena akumulirana amorti-zacija do danas. To je vrednost aktiva koja se prikazuje u bilansu stanja.

Nevladina organizacija (NVO) Neprofitna organizacija koja se zasniva na nekom skupu drutvenih vrednosti, nezavisna je od vlade i radi za opte dobro drugih ljudi. Takoe se naziva i nedobitna organizacija ili privatna dobrovoljna organizacija.

Neto tekua imovina Sredstva koja orga-nizacija ima na raspolaganju za sprovoenje svakodnevnih aktivnosti. Obino se definie kao tekua imovina minus tekua dugovanja. Takoe se naziva radnim kapitalom.

Nominalna knjiga Kompletna lista svih tran-sakcija koje su zabeleene u svim obraunskim kodovima. Ovo je centralni registar za sisteme dvojnog knjigovodstva (npr. koristi ga najvei broj raunovodstvenih softvera). Takoe je poznat i kao glavna knjiga.

Nominalni kod Drugo ime za obraunski kod. Kod (ifra) koja grupie odreene vrste transak-cija npr. prevoz ili plate.

O

Obnavljanje gotovine Protok gotovine, zacr-tan na dogovorenom nivou, koji se nadokna-uje tanim iznosom koji je potroen poto je prethodno dopunjen kako bi gotovina ostala na prvobitnom nivou.

Obraunski kod Kod koji se koristi da bi se grupisale odreene vrste transakcija, na pri-mer transport ili plate. Takoe se zove nomi-nalni kod.

Odgovornost za budet Naimenovana osoba koja je odgovorna za voenje budeta i ima nadlenost da odobrava trokove iz budeta.

Odobravanje Proces odobravanja transak-cija, normalno odluka o kupovini ili o troku. Paljiva procedura odobravanja je nain da se bude siguran da je troak odgovarajui i u skladu sa budetom.

Odrivost Sposobnost organizacije da nastavi da postoji i da radi i u budunosti. Vidi takoe finansijska odrivost.

Odstupanje Razlika izmeu budeta i stvar-nog iznosa prihoda ili rashoda po bilo kom obraunskom kodu ili za itav budet.

Opta sredstva ili opte rezerve Nenamen-ska sredstva koja se mogu koristiti za bilo koju svrhu da bi se postigli ciljevi organizacije. Takoe se nazivaju akumulirana sredstva.

Organogram Tabela koja prikazuje ko radi gde u okviru organizacije i kako su organizovana odeljenja.

Osnaivanje Proces pomaganja pojedincima da uveaju svoj uticaj na faktore koji odreuju njihov ivot.

Osnovni trokovi Trokovi koji nastaju kroz centralnu organizacionu podrku, koji nisu direktno povezani sa odreenim aktivnostima. Npr. mogu da ukljuuju: zakup kancelarijskog prostora i struju. Takoe se nazivaju centralni trokovi, reijski trokovi ili indirektni trokovi.

P

Period voenja rauna Poseban period vre-mena za evidenciju i izvetavanje o finansijskoj aktivnosti; obino mesec ili godina.

Poetni bilans stanja Visina novca koja postoji na odreenom raunu (npr. bankov-nom raunu) na poetku raunovodstvenog perioda. Ona treba da bude ista kao zavrni bilans stanja iz prethodnog raunovodstve-nog perioda.

Pokazatelj trenutne likvidnosti Odnos izmeu trenutnih sredstava (iskljuujui deo-nice) i trenutnih dugovanja. On nam govori da li organizacija ima dovoljna sredstva da odmah otplati svoje dugove.

Politika raspodeljivanja Politika koja obja-njava kako se zajedniki trokovi dele meu razliitim delovima organizacije.

Potkrepljujua dokumentacija Originalni dokumenti koji opisuju svaku transakciju npr. fakture, rauni i dokazi o odobravanju.

Potpisnici Ljudi koji imaju ovlaenje da pot-pisuju ekove u ime organizacije.

Poverilac Svako kome organizacija duguje novac.

Predvianje novanog toka Izvetaj koji pokazuje tano kada e se odreeni rauni i isplate dogoditi tokom odreenog perioda i ukupnu gotovinsku sumu koju organizacija moe oekivati kao rezultat toga.

Prekoraenje Kratkorona pozajmica banke, kada potroite vie novca sa vaeg bankov-nog rauna nego to ga imate. Prekoraenja su skupa i treba da budu pokrivena kad god banka zatrai novac nazad. Najbolje je izbegavati ih.

Prevremene isplate Transakcije u kojima pla-ate za robu ili usluge pre nego to ih primite npr. godinja premija za osiguranje. Prevre-mene isplate su suprotne od dospelih obaveza.

Promenljivi trokovi Trokovi koji se povea-vaju i smanjuju kako obavljate razliite nivoe aktivnosti (npr. cigle za projekat stanogradnje, ili benzin za terenske posete). Suprotno su fik-sni trokovi.

Provizorni bilans stanja Spisak bilansa stanja na svakom pojedinanom nominalnom raunu odreenog dana. Raun prihoda i rashoda pri-prema se sa provizornog bilansa stanja.

Pruanje usluga Proces pruanja ljudima usluga socijalne zatite kao to su ista voda, obrazovanje i zdravstvena zatita. Obino je to odgovornost vlade.

R

Raun Formalna dokumentacija od dobav-ljaa koja potvruje da ste platili odreenu sumu novca za odreenu robu ili usluge, uklju-

ujui pojedinosti kao to su: datum, iznos, dobavlja itd. Takoe predaje svako ko kupuje robu ili usluge za vau organizaciju.

Raun (bankovni) Skup finansijske eviden-cije, koja se uva bilo na papiru bilo na kom-pjuteru.

Raun za male gotovinske sume Mali goto-vinski novani tok koji se dri u kancelariji za svakodnevne male isplate.

Raunovodstveni softver Kompjuterski pro-gram koji se koristi za voenje rauna orga-nizacije. Veina raunovodstvenih softvera bazira se na dvojnom knjigovodstvu, to ga moe initi sloenim. Takoe poznat pod nazi-vom raunovodstveni paket.

Raunovodstvo fondova Metod praenja pri-hoda i rashoda u okviru odreenih fondova koji se odnose na odreene donatore ili pro-jekte.

Raunovodstvo za menadment Pruanje finansijskih informacija menaderima u cilju planiranja, donoenja odluka i praenja i kon-trolisanja izvrenja.

Radni kapital (obrtni kapital) Sredstva koja organizacija ima na raspolaganju za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Takoe poznat i pod nazivom neto tekua imovina.

Raspodela dunosti Podela razliitih duno-sti za obavljanje odreene transakcije meu razliitim ljudima (Npr. osoba izdaje nalog a druga pie ek.) Takoe se naziva podela du-nosti.

Raspodela trokova Tehnika podele zajedni-kih trokova izmeu razliitih delova organiza-cije. Npr. trokovi centralne podrke se nomi-nalno raspodeljuju na razliite aktivnosti.

Razvoj Proces drutvene promene u korist siromanih. Nema dogovora kako to treba postii. Razliiti ljudi slede razliite teorije (bazirane na razliitim drutvenim vredno-stima) za koje veruju da e dovesti do razvoja. Npr. neki veruju u ekonomiju slobodnog tri-ta, ili demokratije, ili lokalnog osnaivanja.

Registar aktive Lista fiksirane aktive organi-zacije, koja obino prikazuje podatke o vred-nosti, serijskom broju, lokaciji, datumu kupo-vine itd.

36


Rentabilnost Ovo znai poreenje cene aktiv-nosti sa rezultatima koji se njom postiu, kao nain da se proveri da li vae aktivnosti vrede onoliko novca koliko je u njih uloeno. Ekstre-mno je teko za NVO da rentabilnost izmere u praksi.

Reetka finansiranja Izvetaj koji pokazuje kako se budet dogovoren sa svakim pojedi-nanim donatorom uklapa sa ukupnim bude-tom projekta ili organizacije.

Revizija Nezavisno ispitivanje aktivnosti (npr. finansijske dokumentacije) koje zakljuuje da li je u korektnom stanju ili ne.

Rezerve Sredstva koja su izdvojena od vikova iz prethodnih godina.

Reijski trokovi Trokovi koji se ne mogu dodeliti odreenoj aktivnosti, odeljenju ili pro-jektu ve koji su opti po svojoj prirodi. Takoe se nazivaju centralni trokovi, osnovni trokovi ili indirektni trokovi.

S

Spoljanja revizija Finansijsku reviziju obav-lja nezavisan revizor, koji nije povezan sa orga-nizacijom, dajui miljenje o tome da li su njeni finansijski izvetaji tani i poteni. Spolja-nji revizori takoe mogu pisati pismo menad-mentu, u kome daju komentare o vanim stvarima koje su primetili u vezi sa unutra-njom kontrolom organizacije.

Sravnjivanja Proces proveravanja jednog skupa dokumentacije u odnosu na to da li se slae sa drugim skupom dokumentacije. To omoguava proveru toga da li su informacije kompletne i tane. Bankarsko sravnjivanje je posebno vana vrsta kontrole.

Stejkholderi Sve grupe ljudi koji su ukljueni u aktivnosti organizacije. Npr. mogu obuhva-tati: korisnike, zaposlene, menadere, upravni odbor, donatore, vladu.

Stopa likvidnosti Mera likvidnosti koja se dobija kada se podele dunici, gotov novac i kratkorone investicije sa tekuim dugova-njima.

T

Tekua aktiva Gotovina i druga aktiva koja je u procesu pretvaranja u gotovinu (npr. dugovi). Teorijski, ona se moe prevesti u gotov novac u roku od godinu dana.

U

Unapred odreena sredstva Namenska sredstva koja su prikupljena tokom vremena i izdvojena za odreenu svrhu od strane uprav-nog odbora organizacije.

Unapred odreen troak Novac koji ste una-pred odredili da se potroi na odreena dobra ili usluge od odreenih dobavljaa koje jo uvek niste platili.

Unos u dnevnik Unos u raunovodstvo koji pokriva nenovanu transakciju npr. za evi-dentiranje donacija u stvarima i pravima ili amortizaciju ili popravljanje greke koja je nainjena u raunovodstvu.

Unutranja revizija Revizija koju sprovode zaposleni u samoj organizaciji koja esto pro-verava da li se u praksi sprovode politike i pro-cedure.

V

Vauer Beleka koja opisuje finansijski aspekt transakcije. esto se koristi u raunovodstve-nim sistemima. Vaueri ukljuuju detalje kao to su: datum, iznos, obraunski kod, kome se plaa, ko plaa itd.

Virman Prenos novca sa jednog budetske partije ili pozicije na drugu.

Z

Zavrni bilans stanja Suma novca koja postoji na odreenom raunu (npr. bankovnom raunu) na kraju raunovodstvenog perioda.

Zloupotreba Namerna zloupotreba sredstava organizacije za privatnu dobit.

Aneks 2

Primer budeta projekta

Ukupna cena projekta 323.336

Stavka Broj Cena po jediniciUkupna cena

Zaposleni Partner 1 Menader projekta 108 170 18.360

Partner 1 Saradnik na projektu 120 150 18.000

Partner 1 Finansijski saradnik 48 150 7.200

Partner 2 Koordinator projekta 300 120 36.000





Partner 4 Asistent na projektu 120 108 12.960




Partner 6 Rukovodilac projekta 72 160 11.520

Lokalni strunjaci 12 200 2.400

Trokovi za glavnog pomagaa u procesu (dani) 12 800 9.600

Pomaga 1 (dani) 9 400 3,600

Pomaga 2 (dani) 9 400 3.600

Pomaga 3 (dani) 9 400 3.600

Trokovi KONKRETNE EVALUACIJE (C.3) za dogaaj 1 5 300 1.500

Trokovi KONKRETNE EVALUACIJE (C.3) - 3 mesta x 2 ljudi x 5 dana 30 300 9.000

38


39


Putni trokovi

Povratne avionske karte za prvi sastanak menadmenta projekta (x3) 3 200 600

Povratna avionske karta za prvi sastanak menadmenta projekta (x1) 1 200 200



Povratne avionske karte za glavnog pomagaa na planirani sastanak (x3) 3 200 600

Povratne avionske karte za glavnog pomagaa + 3 pomagaa na skup (x3)

12 200 2.400

Povratne avionske karte za otvorenu radionicu (x1) 1 200 200


Povratne vozne karte za otvorenu radionicu (x4) 4 100 400



Povratne avionske karte za otvorenu radionicu za evaluatore (x2) 2 200 400

Smetaj

2 noi za prvi sastanak menadmenta projekta (x11) 22 110 2420

2 noi za inicijalni planski sastanak za glavne pomagae 2 110 220



4 noi smetaja za glavne pomagae + 3 pomagaa za skup 16 110 1.760

4 noi smetaja za glavne pomagae +3 pomagaa za skup 16 115 1.840

4 noi smetaja za glavne pomagae + 3 pomagaa za skup 16 100 1.600

Dnevnice

2 dnevnice za prvi sastanak menadmenta projekta (x11) 22 40 880

2 dnevnice za inicijalni planski sastanak glavnih pomagaa 2 40 80



4 dnevnice za glavne pomagae + 3 pomagaa za skup 16 40 640



Dogaaj DOGAAJI

Iznajmljivanje soba (G.4) 1 3000 3.000

Iznajmljivanje prevodilakih kabina (G.4) 1 1100 1.100

Prevoenje (G.3) 2 700 1.400

Publikacija 1 5050 5.050

Druge usluge (hrana i pie) (G.3) 100 x 25 2500 2.500

Dogaaji 2 (x 2)

Iznajmljivanje prostorija (G.4) 2 1750 3.500

Umnoavanje i publikacije (G.3) 2 500 1.000

irenje informacija (G.3) 2 2500 5.000

Druge usluge (hrana i pie) (G.3) 2 x 50 x 25 2500 2.500

Dogaaji 3 (x 2, 5500 each)

Iznajmljivanje prostorija (G.4) 2 1500 3.000

Umnoavanje i publikacije (G.3) 2 500 1.000

irenje informacija (G.3) 2 2250 4.500

Druge usluge (hrana i pie) (G.3) 2 x 50 x 15 1500 1.500

40


Komunikacije Rad na irenju u itavoj EU kroz 13 centara 13 300 3.900

Zemlja 1 komunikacije (oglasi u novinama, odtampani flajeri itd.) 1 1200 1.200

Zemlja 2 komunikacije (oglasi u novinama, odtampani flajeri itd) 1 1200 1.200

Zemlja 3 komunikacije (oglasi u novinama, odtampani flajeri itd.) 1 1200 1.200

Druge usluge (server na kome je veb sajt meseno) 12 13 156

Spoljanja ekspertiza (kreiranje veb sajta, po danima) 30 300 9.000

323.336

Projekat finansira EU, u okviru projekta Jaanje dijaloga izmeu organizacija civilnog drutva Srbije i EU, kojim rukovodi Delegacija EU u Republici Srbiji, a sprovodi ga GOPA Consultatnts.

Besplatan primerak




vodič za finansijski menadzment za ocd.pdf

Documents